Српски као нематерњи језик, Српска књижевност и језик за 4. разред гимназије - 24104
Тираж 1.000.
ISBN 978-86-17-19399-5
1. Добрић, Наташа
COBISS.SR-ID 316877575
био јој је Свети Сава. Прво сам
од ње слушао о животу овог чудесног Србина. Укратко речено, ово је
прича коју сам од ње чуо. Свети Сава
био је најмлађи син српског великог
жупана Немање. Рано још одрече се
краљевских части и повуче се у један
манастир у Светој Гори, где проведе
много година у учењу и размишљању.
Затим се врати у своју домовину по-
четком тринаестог столећа, постаде првим српским архиепископом, и основа самоуправну српску цркву. Он је основао и народне школе у држави свога оца. Ту су српски
који би, дрхтавим и збуњеним гласом, декламовао о Светом
ђака
нешто
сматрати
сте о Пупиновом родном месту, детињству, школовању у Панчеву, утицају родитеља на његов животни пут.
Сазнај
(Одломак)
Професор Коста Ву јић, особен по
чему, па и по својим шеширима, предавао је немачки језик
Ђуро Козарац и позвао га да уђе.
Позвао га је да уђе у канцеларију, али га није понудио и да седне пошто је ушао. То је био знак да директор Козарац нечим код професора
„Ово дело је награђено из фонда г. Илије Коларца.” Књига је штампана у Београду, у Државној штампарији 1872. године. Ако је директор Козарац очекивао да се он
изненади, није се изненадио.
„Нисам је читао, знам за ту књигу. Знам и Настаса Петровића. Ви
добро знате да мене политика не занима.” Професору Вујићу није било јасно куда циља директор Козарац.
„Од јуче је у библиотеци” – директор
је
промуцао. „Ја свако јутро прегледам библиотеку,
чините ви.
непаметно, ни непоштено. Народ пуно-
летан као човек. Па, ту ћете се и Ви сло-
жити са мном, као један паметан човек, колега.” Професор Коста Ву јић је, баш због своје гласовите неполитичности и
Мислите да та
само није за
нашу библиотеку. Вас смо због Вашег
незанимања за политику и поставили да водите библиотеку. Наше је да учи-
мо децу, а да народ препустимо влади... Да је, којим случајем, за ову књигу сазнало Министарство просвете, можете ли, уопште, претпоставити шта би било? Ја ћу је уништити, да будем сигуран.”
„Ипак је прво прочитајте”
Вујић. „Како то да схватим, колега Вујићу?”
Ваш разред посебно, чини
(рибар). Завршио
Јован Цвијић (1865–1927) био је истакнути српски научник, осни-
логију телевизијске драме (1975). Према роману је 2012. снимљен и филм у режији Здравка Шотре.
Дискутујмо
Прочитај роман Шешир професора
Питао је сумњичаво:
Да се није раздесио објектив?
Отац се увредио. Само је рекао:
Пазите шта причате! То је „кијев”!
Е, онда сам престао да читам.
Код „Чорбића” су рекли:
Види, види, експозиција се поправила! Боље фотографије су развеселиле моје родитеље, али их је растужило то што сам књиге престао да узимам
сасвим неозбиљна. Али, то се открива тек доцније, када је касно, када нема повратка... Пре свега тога – мајстор, већ незаобилазни Чорбић, иза твојих леђа развија платно модре боје, које је одличан контраст лицу, па скрива не само паучину, већ и сав онај крш у његовој радњи. Па Чорбић, на нарочит „уметнички” начин, са два прста, крајње стрпљиво распоређује наборе позадине. Платно је пуно прашине и, гледано према сунцу, у ваздуху се облачају
приказан у трећем одломку? Зашто започиње речима: Сличица за личну карту? Каква је улога фотографа Чорбића у приповедачевом животу?
Чаролија
Пронађи
фотографије у животу сваког појединца.
Иако се променила техника фотографисања, сврха фотографије остала је иста. Фотографисање за прву личну
1961), један је од савремених српских прозаиста. Дописни је члан САНУ.
је
приповедака Савети за лаки живот, Острво и околне приче, Све што знам о времену, Разлике и др. Познати су му романи Опсада цркве Светог Спаса и Ситничарница „Код срећне руке”. За своје романе и
најзначајнијих Срба свог време-
на. Његови портрети српских
великана, али и обичних људи, представљају највишу уметничку синтезу стручног знања, обра-
зованости, опсерваторске моћи
и визуелне способности да се
у једном детаљу лица, а то је
најчешће око, по оном неписаном правилу да је око „огледало душе”, изрази не само ка-
рактеролошка особеност него
и егзистенцијална драматика
портретисане личности. Великане српске прошлости пред-
ставио је тако студиозно да
нам ти ликови често остају
запамћени неупоредиво више
по овим портретима него по
свему што су о њима записали
Анастас Јовановић, Аутопортрет, 1854.
њихови савременици. Следећи успон српска фотографија доживела је у време ослободилачких ратова 1912–1918. године. Ратна драма, кроз коју су прошли не
само српска војска него и цео српски народ, дала је маха документарној фотографији највишег ранга.
Милица
1850–51. Вук Стефановић
http://www.fotomuzej.com/.
Стил којим се изражавамо условљен је различитим факторима – ситуацијом, темом, саговорником и сл. Стога се језик употребљава у различитим функцијама и остварује у различитим функционалним стиловима: разговорном (у свакодневној комуникацији), књиженоуметничком (у књижевним делима), публицистичком (у новинским жанровима – вестима, извештајима, интервјуима и др.), административном (у службеној преписци и службеним документима државних и друштвених институција – законима, уговорима, молбама, записницима и др.) и научном (у научним делима – монографијама, научним и стручним радовима).
Научно-функционални стил одликује се разноврсношћу подстилова. На његов карактер битно утичу научна подручја (физика, лингвистика, математика и др.). Према намени и врсти корисника, могу се издвојити: научни, научно-уџбенички
њака и ограничени
Стварајмо
Смисли
Владимир Булатовић
„Ја Вам се дивим, Ајкуло!”
На пецању, уз саму обалу мора, Бирократ виде Ајкулу и поклони се: – Ја Вам се дивим, Ајкуло! – И ја Вама, Бирократо. – Ви дивно пливате. – И Ви, такође. – Ви сте моћни, Ајкуло. – Није то ништа према Вашој моћи.
Хтео бих да Вас упитам: како успевате да се одржите у толикој води?
Једноставно, кад мрзне, ја зароним,
учите послушности?
Поставим се педагошки.
Како сте рекли: демагошки?
Рекла сам: педагошки. Кажем ја гирицама: – Срам вас било, како смете да пливате у разним правцима.
Оне се посраме, послушају ме и пливају у мом правцу. Ја отворим уста да их дочекам одушевљеним поклицима, а оне, брзоплете, улете у
моје ждрело. –
Кад почну да Вас критикују, Ајкуло, шта радите? – Изврнем се на леђа и пливам, тромо, као лешина. У то време
дозвољавам гирицама да ме грицкају. – Како се код вас ајкула напредује у каријери?
Не знам шта је то. – На пример, прво сте ајкула у једном граду, па у срезу, затим
пливате све даље
површину.
мало лукавији. Кад
примете нашу склоност ка испливавању на површину, не признајте да вам реп смрди и одрекните се
репа. Ништа не брините, израшће вам нов, лепши реп.
– Какав је, Ајкуло, Ваш положај?
– Нормалан. Глава доле, реп горе, пераја са стране. – Не питам то. Мислим на вашу функцију. – Ах, то. Код нас риба ко брже плива, тај више успева. – Благо вама рибама.
Ајкула пружи пераје Бирократу. Бирократ се, при поздрављању, превише нагну и упаде у море.
Нешто касније, Бирократ изађе на обалу с Ајкулом у зубима.
ПисацДело
Михајло Пупин
П ОДСЕТНИК
Дух Светог Саве (одломак из аутобиографије Михајла Пупина Од пашњака до научењака)
Милован
Витезовић
Горан Петровић
Шешир професора Косте
Вујића (одломак из
истоименог
омладинског романа)
Породичне сторије (одломак из
истоимених кратких прича)
Зоран
Глушчевић
Душан
Радовић
Век и по српске фотографије (одломци из
књиге Историја српске културе)
Афоризми (избор)
Главни ликови Тема
Михајло Пупин, мајка
Утицај мајке на развој Михајла Пупина
професор
Коста Вујић, директор Гимназије Козарац
приповедач, мајстор Чорбић
Анастас
Јовановић
Значај професора и књиге у васпитању и
образовању ученика
Фотографије као сведоци минулух
тренутака у човековом животу
Развој и значај
документарне фотографије у
историји српске културе
Живот и срећа; љубав и
пријатељство; сиромаштво и
богатство; памет
Књижевнотеоријски појмови
аутобиографија
роман, омладински роман; екранизација
кратка прича; приповедач
научно-функционални стил
афоризам; иронија
Владимир Булативић ВИБ
Ајкула и бирократ (избор из збирке сатира Будилник)
Ајкула, Бирократ
Критика начина на који се
сатира; алузија
и
Предаје му фотографије за прву личну карту и раз-
мишља о томе колико ће
посла убудуће имати с њим.
Гледа те, врти главом, као да хоће да каже да си тек почео...
Зачетник је уметничке фотографије у Србији. Његови портрети српских великана, али и обичних људи, представљају највишу уметничку синтезу стручног знања...
не постоји, заокружи НЕ.
Како гирице учите послушности?
Поставим се педагошки.
Како сте рекли: демагошки?
Рекла сам: педагошки. Кажем ја гирицама: – Срам вас било, како смете да пливате у разним правцима. Оне се посраме,
многе сумње
многе скровите жеље и помисли које се носе у себи, али не казују и не објављују. Домаћи Турци су били, као што смо видели, забринути и зловољно су помињали могућност доласка конзула. Неповерљиви према свему што
долази из иностранства и унапред нерасположени према свакој новини, Турци су се, у себи, још надали да би и то могли бити само рђави гласови и зле прилике, и да би ти конзули могли и не доћи или, најпосле, ако дођу, да ће
гоњени због устанка у Србији, нису
у новом облику. Усред зиме, која је те године била блага и трајала кратко, ти су гласови добили први изглед стварности.
изишли до Лашве у сретање. Били су сви на добрим коњима и лепо
опремљени. Са стране и позади јахали су заптије ливањског кајмакама, који су на целом путу пратили конзула. Изгледали су доста неугледно, онако озебли и уморни, на нетимареним, ситним коњима. У средини
поворке јахао је на гојазном и постаријем зекану француски генерални конзул, господин Жан Давил, висок човек, плавих
и бркова, црвена лица. Поред њега један случајни сапутник, господин Пуквил,
позивајући се на текст. Зашто су вести о доласку конзула будиле и наде и
забринутост?
Чему су се надали домаћи Турци? Зашто су се хришћани радовали доласку конзула? О чему су маштали
Шта је изазивало искрено огорчење код старих Турака у Травнику? Истакни средства којима је аутор сликовито приказао слабљење турске моћи. Прочитај наглас реченицу
Милош Црњански
(Одломак)
Командант Славонско-подунавског пука Вук Исакович налази се под Штразбургом ишчекујући прекид примирја. Живот му је постао тежак због немаштине, сељакања, породичних проблема. У рату је четврти пут, бранећи aустроугарске интересе у сукобу са Француском. Незадовољан је животом који је оставио у блату, у селу под Варадином, а истовремено и свим оним што је у претходним ратовима стекао за себе и
било,
њим,
узалудно, за њим, све
беше прошло. Ништа није постигао, ни у овом рату, као ни остали, и све то његово ходање и сељакање само се једнако настављало. До дна, међутим, у себи, осећао је да је
ће
изгинути, или се вратити тамо у блато, све по
били пуни голубова и ласта, мора да има нечег небесног за њега. Лак живот, ведрина, догађаји што се сливају као чисти и хладни, пријатни, пенушави слапови, морају бити негде и за њих достижни. Одселити се треба зато, отићи некуда, смирити се негде на нечем чистом, бистром, глатком као површина дубоких, горских језера, мишљаше, док је ознојан лежао крај својих паса који су дахћући хватали муве, испружен по слами. Отићи са осталима,
у воћњацима, прве куће вароши,
тако близу да му очи засенуше
од бљештећих прозора. Његови
велики, црни клобуци појавише се на врху брежуљка, у високој
трави, као неко црно стадо што је
нагрнуло преко брега, из торова.
Французи их приметише и при-
пуцаше на њих, нашто се са свих
страна по брежуљцима и жбуњу
и шумама, разлеже пуцњава.
Без икаквог реда, спушта-
ли су се, котрљали са брежуљака
Исаковичеви људи, према првим
кућама што беху запаљене, као и
капије вароши, бомбама из топо-
ва. Седећи до грла у трави, они су се димили, као неки безбројни,
мали димњаци што се под земљом примичу све ближе. У ва-
роши која је пред њима, у брегу,
била непомична, мртва, изумр-
ла, горело је на два места. На путу у горњи део града, где беху
утврђења, видела се, у прашини, пешадија и артиљерија, помешана, како
одмиче. Вуичеви пукови, подишли са Запада, тукли су је, при одступању, клечећи и стојећи у два реда, испред једне шумице, командовани са коња, вичући при томе и сами команде тако страшно, да се поједине речи чуле, преко брда и кроз дрвеће, чак на други крај вароши, осунчан и још миран. Исакович, батргајући се по једној покошеној и косој узбрдици, наслањајући се десном руком о земљу, испаде
урликаху
неочекивано, паде на калдрму, као проштац. Ушавши журно међу куће, Исакович више није могао да чује шта му довикују, од ларме и праска пушака. Виде још само, пред собом, у дубини вароши, како његови војници гину, скачу и како, за час, испразнише средину улице, прибивши се десно и лево уз зид. Затим, примети, да и око њега падају. Плотуни француски трештали су му у лице. При одступању
Приметивши редове својих вој-
ника, што су обвијени димом обарали
плотуне, вичући сами себи: „дешарж,
перви, фтори, перви, фтори...” он их подиже са калдрме и трже за собом, урлајући
од миља групама ветерана, којима су
млађи пунили пушке: „Серби! – за графа Валиса! Серби! – за графа Валиса!...”
Млатарајући при томе сабљом, осврћући се, пазећи да га, ако га непријатељски
војници погоде, не погоде бар у леђа.
Тако је изгинуо те вечери, до мрака,
Славонско-подунавски полк, по брдовитим улицама Цаберна, потиснув непријатеља у заседе Тренкове, који га онда смрви.
Шест дана становао је после барон Беренклау у најбољој кући на тргу
вароши, спавајући опет у свиленој, ду-
гој кошуљи, на постељи, док је испод града, по јарковима, Подунавски полк сахрањивао два
беше и више официра.
боље разумевање одломка
Срби су живели на просторима Панонске
Српско-турски, потом угарско-турски ратови,
узроковали су
Подсетимо се
Дескрипција
стављању физичког света, нарочито човека и природе, на приказивању свих појава и стања која су изложена чулном опажању. При дескрипцији се указује
и особине.
Природа у одломку Истакни функцију описа
(1893–1977),
мемоариста.
(Одломак)
изненадио. Господа су се дивила величини и мноштву зграда, господскоме
самопоуздано смешио. – Извол’те само малко да се при’ватимо, п’онда ћемо проћи по салашу да видите мој „газдашаг”, а дотле ће бити
округли,
освајачки покрет: – Avoir c’est pouvoir! (Имати значи моћи!) [...] – Еј, дицо, је л’ готово? Е, кад је тако, иђимо да се омрсимо. И жупан и посланик беху спахије. И они су имали салашеве, али су их или давали у аренду, или су их обрађивали читавим
зорника и економа, па се њихова пољопривреда сводила искључиво на примање годишњег прихода
баш си нас липо дочекао. Фала ти. Да бог поживи
А зашто
диже срдито очи на њега. Бабијан се дигао да наточи чаше и учинио
страшно
и безобразно тријумфалан. Смишљао је реч да га уједе, али у том ћутању
прекиданим само брбљавим клокотањем уског врата на боци, одједном
закукурека петао. Жупан скупи
Дедер, Бабијане, одговори му. Ко зна боље? Али Бабијан мирно
је осећањем испратио жупана и посланика? Објасни како
„нику велику чест” Бабијан Липоженчић и жупан О портрету
аутор гра ди посредством описа његовог физичког изгледа, на основу понашања у различитим ситуацијама. У циљу што потпунијег приказивања Буњевца Бабијана Липоженчића и сликања регионалног миљеа, писац примењује језичку карактеризацију. Наведи реченице у којима
Зашто се на крају Бабијан осећа као победник?
Подсетимо се
Под симболом као стилским средством се подразумева реч која означава неки конкретан предмет, а упућује на апстрактан појам или групу појмова. Стални симболи у говору и уметности јесу: крст – хришћанство, гавран – несрећа, голуб – мир, невиност и др.). „Симбол препознајемо по томе што
Кључне
Меша Селимовић
ЈЕЋАЊА
(Одломак)
Па ипак, ево, пишем своја Сјећања, руковођен једним важним и једним смијешним разлогом. Важан разлог је у томе што овим записивањем желим да се отарасим свога приватног живота, да га у себи ликвидирам као стално присутно жариште и
пуну пажњу, остаће у мени слободан простор за књижевно обликовање неког замишљеног, могућег догађаја, очишћеног
терета животне дословности. То је, наравно, неријешен теоретски спор са самим собом, о суштини обликоване слике свијета: ,,мало је бити само ја”. За литературу нема значаја моје голо искуство само по себи, оно је само могући
нашем животу. Млади
је све марљиво забиљежио, узео ми десетак фотографија, и након извјесног времена послао ми двадесет и пет
за тужни тренутак смрти људи о којима ће се тек тада дознати да су били
заслужни за домовину. Не знам да ли су другови новинари жељели да те
припремљене читуље објаве што прије, мада не вјерујем, јер сам с њима у
најбољим односима; па ипак, важно је да су они спремни, све остало је на
нама. Ја, додуше, још не мислим на смрт, али се слажем с људима од реда да ништа не треба остављати случају и да све ваља свршити на вријеме.
Осим тога, зар није боље да ја сам о себи, док сам жив, напишем оно што знам,
П ОДСЕТНИК
ПисацДелоГлавни
Иво Андрић
Травничка хроника (одломак из
истоименог романа)
Милош Црњански
Сеобе (одломак из
истоименог романа)
Вељко Петровић
Салашар (одломак из
истоимене приповетке)
ликовиТема
Травничани, француски
конзул Давил
Вук Исакович, Славонско-подунавски
пук
Бабијан
Липоженчић, жупан
Ишчекивање француског
конзула
и његов
долазак у Травник
Опсада и заузеће Цаберна
Књижевнотеоријски појмови
роман-хроника
Меша
Селимовић
Сјећања (одломак из аутобиографије)
ликови из
ауторовог сећања
Покушај придобијања
скупштинског
кандидата
ласкањем и претњама
Два важна
разлога
за писање сећања
из живота Меше
Селимовића
дескрипција; поетско-историјски роман
портрет, језичка карактеризација; симбол
аутобиографија
1.
српски устанак
француске војске 1744.
Реформе султана Селима III
2. Сеобе, Милош Црњански г) Друга сеоба Срба под патријархом Чарнојевићем 1740.
гордости своје храбра и дрска, чврсто је гледала у путеве који ће се ускоро
завршити и у малу зелену светлост
што на раскрсници гори. Осећала
би требало, гласно и одважно,
прво тајну, затим сумњу,
и страстима који проигравају до клонућа, и једног
седам смртних грехова. И прегледајући дрско њено нелепо лице
мршаво тело, подсмевао се свима
мирној загледаности, о тихој ватри, о ономе што штити и чува, о великом присвајању меким, лабавим загрљајима
и размишљања.
Потражи и наведи језичка средства
је
стилизацију девојчиних утисака. Какви се ефекти постижу стилизованим језичким изразом?
Која је тема у основи Исидориног текста?
Добро је знати
Хајмачо је почео да га умирује. – Мир док ја говорим!
их, сињор Самуеле, узмите их и
Ето вам дуката! Нико се није мицао. Само су се очи
покретале сад десно, сад лијево. Самуелу се осушило грло. Шта да
ради! Шта да каже? Да ли да узме паре?
Ако их узме, сутра ће се причати по граду како му је Јаков бацио дукате као кад
се псу баци комад дебела меса. И имао је
право Јаков. Он, Самуел, сањао је само о
тим дукатима. О бакалници! Без тих дуката не би му Саруча ни на ум пала. Све
је тако! И ево, сад ти дукати леже пред
њим, може их узети, само треба да пружи
руку. Али како да пружи ту руку? Како?
Сви гледају шта ће да ради. Сви се питају:
хоће ли их узети? Хоће ли? – Самуеле, – прекинуо је тада ћутање ујак Шимон и рекао одлучно: – Узми новац,
Ликови Наведи
ликовима у приповеци. Опиши природу тих односа. Посебно опиши
Иван Радовић, Портрет младића с рукавицом, 1958.
ту рејински почињао. Није могао
да спава, није могао да ради.
Ни жене га нису мамиле. Можда
су томе допринеле нешто и године. Не, године нису биле криве.
Окупација. Она је изазивала у
њему то осећање клонуле пустоши и усамљености. Не само у њему. На улици људи нису разгова-
рали, или су се правили само да говоре. Тек овде-онде би про-
макла два глувонема с оним својим претераним гестовима. И, уопште, број глувонемих је нагло растао. Мицали су рукама, отварајући уста као рибе и једини глуво пркосили. Једини? У собама се шапутало о страшним, суровим, застрашујућим догађајима. Отац би после, осврћући се, рекао сину: „Иди лези!” А кад би остао сам са женом, упитао би је: „Где ми је полиса за осигурање? Треба да уплатим месечну рату сутра!” А то је значило да се нада скорој смрти,
и језицима, нису могли да гa разгале и разговоре. Најгоре од свега: опет је престао да ради. Упркос Ани. Кад неко четрдесет година пише песме, постане признати песник, национална слава, академик и штa ти ја знам, а yпитa се у педесет шестој
гoдини као Вековић што се питао: зашто пишем? За кога? Чему сам yтpoшиo ноћи и преподнева? А има пред
стихова, тај опус страховито инспирисан и остварен непрекинутим радом, значи осетити, пред собом, за собом и под собом, саме поноре и безнадне бездани, значи доћи у кризу чија је коренитост стављала у питање
Станице Слободе, једна за другом, попуњавале празнину коју су остављале узастопне провале Гестапоа, и зaштo је храброст, као и лепота, неуништива. А ипак их уништавају у људима који, носећи их, гину разнети бомбама, пробушени мецима, клани ножевима, људи, таj ненаметљиви, а тако видљиви подтекст инспирације.
Уто су стигли и први гласови о отпору, бyни, устанку.
Знао је одувек да ни песнику данас није
живети. Али шта да ради са животом? На
буну на дахије. А он је за буне увек био. За буну макар и метафизичку, а камоли ову, праву. Али све је боље од ропског ћутања. Био је сигуран да
су то Мирко и Миркови другари отпочели. А да устанак није што и излет у брда, у то се није требало да уверава. Изаћи. Иако су клања и уништења у 1941. гoдини имала и жиг специфично „нашке” заосталости, балканске, неписмене дивљине, требало се определити. Изаћи. Али то није значило само ставити главу на коцку него и ocтaвити и Ану саму. Ана! Шта ће она сама? Да ли су биле у питaњy ствари важније од ње? Важније не.
У одломку се радња повезује са значајним догађајима из 1941. године. Први догађај, који се одиграо 27. марта 1941. године у Београду, обележиле су демонстрације против приступања Краљевине Југославије Тројном пакту, који су у Берлину 1940. године потписали Јапан, Немачка и Италија. Убрзо, 6. априла, као одмазда уследило је страховито ненајављено бомбардовање, а затим и окупација Београда. Као отпор нацистичком надирању формирају се илегалне групе, што ће прерасти у покрет отпора фашистичком режиму.
Одреди врсту односа који се успостављају међу ликовима у изабраним одломцима из романа.
Вековић – Мића Мића је као добровољац заробљен, затим се, побегавши из заpoбљеништвa, после двa дана вратио, али на Вековића као да је заборавио. Становао је још увек у истој кући, на четвртом спрату из дворишта, али му није навраћао. Срели су се једно преподне на степеницама, разговарали, и Мића је обећао да ће му доћи, но није одржао реч. А Вековићу је самом, упркос Ани и емисијама које је редовно слушао, бивало све теже без тих витамина
устав, све су то само изговори да се дође на власт. Зар је мало у Србији оних који су свршили неке школе, па су пропали у нашој, вашој политичкој хајдучији?
Ко је од тога имао користи? [...]
Вукашин подиже глас: – Идеје су
културне народе,
у
сељачији, оне су сувишне и фаталне. Овде су попови једини успешни, а можда и корисни идеолози.
Овде је слобода право да хајдукујеш, да хараш,
сатрти, -рем – изморити, сломити, упропастити некога тешким радом; душевно сломити, измучити; харати, -ам – овде: пљачкати, отимати; утрина, -е ж – земљиште намењено за испашу стоке; запуштено, необрађено земљиште; јавашлук, -а м – нерад, неодговорност, аљкавост у раду
Женим се!
раслојавања богате сеоске породице, сукоб очева и синова, њено грчевито настојање да добије наследника у ситуацији када се биолошке снаге гасе. У позадини су дати социјални и политички потреси тог доба. Новина Корена је, пре свега, у поступку и стилу. То је поетски психолошки роман, умно-
– Ја опет не разумем тада,
па кажем жао ми је, не знам још
та српска изрека. [...]
Отац Милутин, наиме, вла-
дао се противно свим мојим
предвиђањима. Замишљајући у часовима бристолских недоумица сусрет и међусобно опхође-
ње Елизабете и Милутина, вазда
сам стрепео од две опасности.
Једна је била да ће зарад свога,
већ смешно старинска српства,
Енглескињу у своме дому и породици Милутин као љагу осећати. Међутим, знајући његову
унутрашњу финоћу и обзирност
према мањкавостима других, поуздавао сам се да грижњу неће
никада показати не само пред Елизабетом, већ да ће и пред свим осталим
Енглескиња
снаху од свака прекора, макар моје венчање странкињом и као тешку увреду негде у дубини душе
од
рођака – изгледају искрени, или је – како сам се брзо уверио
скувати.
мога изражавања и често би се подсмехнула, трудећи се да то учини доброћудно, моме, како је говорила flowery style-у1. Још мање је волела када бих рекао штогод што би њеном скептичном уву звучало pathetic или pompous: „You and your Slavonic profoundness”2 – коментарисала би с иронијом. Најмање је
трпела исказивање осећања, описивање душевних стања. То би је чинило одиста раздраженом због нечег, угроженом, шта ли, и често, из одбране, нападном: „Sentimental rubbish. Will you stop it, for Christ’s sake!”3 – умела ми је не ретко са прикривеном нетрпељивошћу, добацити.
Међутим, оно што јој је сметало у мом изражавању или поступању, примала је са Милутинове стране без имало узнемирења и застиђености. Као најприроднију ствар чула би рецимо Милутиново: sentimental, pathetic или pompous: „ћери моја”, и без трунке нелагоде одговорила: „да, оче”, као да то патријархално титулирање није обојено осећајношћу коју, према најважнијим убеђењима моје Острвљанке, није долично пред људима показивати. Или: Милутин први пут види унука и каже: „Хвала ти, ћери, што
њену,
не на Нанкину страну стао. Међутим, без и једне једине речи, чудо пред мојим очима почиње да се дешава. У томе трену, видим, као им се погледи сусрећу, рука Милутинова престаје да се отима, рађа се неки смешак, смешак поверења, у Елизабетином оку, који старац одмах препознаје; два смешка неког тајног разумевања вежу се у договор само њима јасан, ослобађајући, споразум важећи за њих и уперен против свег осталог света: Елизабета ведро,
Зашто
Одреди које се врсте односа успостављају између ликова у изабраним одломцима.
Елизабета и Милутин
Негде су се, на неком размеђу за којим трагам толике године, Елизабета и Милутин срели; у нечему су се тако различити, разумели; обоје затворени, са негованом маском према свету, лако су, однекуд, једно с другим општили.
Елизабета и Нанка – Ти се од свеж хлеб гадиш – пита мене она на крај, а ја не знам шта то значи, мислим, пословица, па кажем: – Шта је то „свеж хлеб гадиш”? – а Нанка
ми је дала тако стран
Елизабета и Стеван
једном да каже.
Није, но ти не разумеш њену уздржаност.
у трпезарији раним јутром, саопштава му да се Христос родио, и према устаљеном обичају љуби га у руку.
Најмање је трпела исказивање осећања, описивање душевних стања. То би је чинило одиста раздраженом због нечег, угроженом, шта ли, и често, из одбране, нападном: „Sentimental rubbish. Will you stop it, for Christ’s sake!”4 – умела ми је не ретко са прикривеном нетрпељивошћу, добацити.
Модернизација српског националног менталитета и токови преображавања патријархалне културе, фолклорне традиције и епскога морала представљају важне теме које је развијао Слободан Селенић (1933–1995). Он се сматра једним од најбољих представника модерне српске урбане прозе, писцем са високо развијеном критичком, историјском и друштвеном свешћу. У неколико својих романа (Писмо/глава, Очеви и оци, Timor mortis, Убиство с предумишљајем) он прати токове духовног самоспознања и цивилизацијског опстанка једне
речи: драма, трагикомедија
ДАНИЦА: Што ти се
руке? Је с’ уморна?
СОЊА: Мало. Имам посла...
ДАНИЦА: Ето... Он ми је строго забранио да ти причам, ал’ ја више нисам могла да издржим. Било ми је дошло да свиснем...
СОЊА: Мама, шта ти мислиш о свему томе?
(Даница немоћно, брижно, слеже раменима.)
ДАНИЦА: Због срца?
СОЊА: Због главе.
ДАНИЦА: Како то мислиш „због главе”?
СОЊА:
о чему се ради.
ДАНИЦА: И?
СОЊА: И – да се лечи.
ДАНИЦА: Од срца?
СОЊА: Мама...
ДАНИЦА: Реци
СОЊА: Зар морам све да ти
су
живци попустили; увртео је у главу да га прогоне и прате, а у ствари он прогони човека и прати непознате људе. Не иде на посао, задужује се, купује глупости, довлачи апарате и псе. Убиће неког, стрпаће га у лудницу. Под хитно мора да се лечи.
(Мајка устаје... Посматра кћерку мирно, хладно.)
ДАНИЦА: Је л’ ти мислиш да је твој отац луд?
(Девојка ћути.)
ДАНИЦА: Чујеш ли шта те питам? Је л’
СОЊА: Мислим да јесте.
ДАНИЦА: Отац луд?
СОЊА: Да. И биће му све горе.
ДАНИЦА:
Немој мислити да нисам упозната! И видиш, сад му још више верујем. Јеси била са овим зликовцем на ручку, у четвртак?
СОЊА: Да... И то знате?
ДАНИЦА: Све ми знамо, душо моја. Има четри-пет месеци како се вас двоје нешто домунђавате...
СОЊА: Мама, молим те, ако је могуће, да разговарамо озбиљно и па-
метно. На тај ручак, у четвртак, он је позвао мене и Драгана, али Драган није могао да дође јер...
ДАНИЦА:
СОЊА: Рекла сам му.
ДАНИЦА: Ниси му рекла!
СОЊА: Па... нисам.
ДАНИЦА: Немој мене да лажеш!
СОЊА:
ДАНИЦА:
СОЊА:
је
често било тешко у животу, проживео је век као пас, црнчио је, радио, подносио увреде и понижавања, ћутô и трпео,
се неретко
претварају у прикривене насилнике: доушнике,
П ОДСЕТНИК
ПисацДело
Радослав Златановић
Добрица Ћосић
Корени (одломак из
истоименог романа)
Слободан
Селенић
Душан Ковачевић
Очеви и оци (одломак из
истоименог романа)
Аћим Катић, Вукашин, Ђорђе
Вукашинов сукоб
с
оцем заснован
на различитим
погледима на стварност
Стеван
Медаковић, Милутин, Елизабета
Балкански шпијун (одломак из
истоимене драме)
Даница Чворовић, Соња
Врло сложени и
деликатни односи између ликова
различитих
менталитета и традиција
Сукоб мајке и кћерке због очеве
опседнутости повратником из Париза
симболика; дијалог, унутрашњи монолог
језичка карактеризација
трагикомедија; сатирична
алузија
(Мајка устаје... Посматра кћерку мирно, хладно.)
ДАНИЦА: Је л’ ти мислиш да је твој отац луд?
(Девојка ћути.)
ДАНИЦА: Чујеш ли шта те питам? Је л’ мислиш да је он луд?
СОЊА: Мислим да јесте.
ДАНИЦА: Отац луд?
СОЊА: Да. И биће му све горе.
Ако у одломку постоји
Дидаскалије ДАНЕ
Смењивање сцена ДАНЕ
Монолог ДАНЕ
И НДЕКС
КЊИЖЕВНОТЕОРИЈСКИХ
алитерација 68, 70
алузија 32, 34
анадиплоза 68, 71
анафора 68, 70
аутобиографија 6, 10, 61, 64
афоризам 29, 30
дескрипција 45, 51
дијалог 77, 81, 95, 100
драма 110, 114
екранизација 11, 17
епифора 68, 71
интроспекција 72, 76
иронија 29, 31
језичка карактеризација 53, 59, 77, 81, 102, 109
кратка прича 18, 23
монолог 77, 81, 95, 101
наративност 92, 94
научно-функционални стил 24, 28
омладински роман 11, 16
поетско-историјски роман 45, 51
портрет 53, 59
приповедач 18, 23
психолошка карактеризација 82, 86
роман 11, 16
роман-хроника 38, 44
сатира 32, 34
симбол 53, 59
симболика 95, 100
симплоха 68, 71
слободан стих 92, 94
стилизација 72, 76
трагикомедија 110, 114
унутрашњи монолог 77, 81, 95, 101
фигуре звучања 68, 70
фигуре понављања 68, 70
Травничка хроника, Иво Андрић: а); в); ђ);
1. 2. 3. 4.
преподневе?
б) Могући одговор: Унутрашњим
( ПЕРСОНАЛНЕ )
Лична реченица
Свануо је дан .
Безлична реченица
Свануло је.
предикатсубјекатпредикат
глагол сванути у перфекту, 3. л. јд., м. р.
именица дан м. р. у номинативу јд.
Небо се разведрило.
глагол сванути у перфекту, 3. л. јд., с. р.
Разведрило се.
субјекатпредикатпредикат
именица небо с. р. у номинативу јд.
глагол разведрити се у перфекту, 3. л. јд., с. р.
глагол разведрити се у перфекту, 3. л. јд., с. р.
у природи – свитати, раздањивати се, грмети, севати,
3. л. јд. презента 3. л. јд. с. р. перфекта
Свиће.
Свануло је. Грми.
Грмело је.
Раздањује се.
Хладно је.
реченице
да садрже и одредбу којом се локализује радња или стање исказано предикатом. Безличним реченицама са логичким субјектом у дативу и акузативу означавају се
у којима се налази особа исказана логичким субјектом.
Ани се путује.
Мени се спава.
логички субјекат глаголски предикат
Зуји јој у ушима
Звони ми у глави .
глаголски логички прилошка
предикат субјекат одредба
Мука ми је.
Милици је врућина.
логички субјекат именски предикат
Лоше му је. Милошу је боље.
Безличне реченице којима се исказује жеља или потреба логичког субјекта да врши радњу
Безличне реченице којима се исказује физиолошко или
психичко стање или процес
Страх га је.
Милоша је срамота.
логички субјекат именски предикат
Пробада га у грудима .
Стеже га у срцу .
глаголски логички прилошка предикат субјекат
Безличним реченицама
Безличне
Пасивне
Људи радо гледају филмове .
субјекат предикат
(агенс)
Филмови се радо гледају.
субјекат предикат (пацијенс) у рефлексивној форми Активна реченицаПасивна реченица
Предикатпрелазни глагол у активу прелазни глагол у пасиву (с трпним придевом или у рефлексивној форми)
Наведене реченице искажи у прошлом времену.
Сева.
Дува.
Топло је.
Добро ми је.
Стид га је.
Много се прича о њему. ________________________________________
Обезличи наведене реченице.
Он осећа стид.
Ана жели да спава.
Он осећа муку.
Јован се осећа лоше. __________________________________________
Намножили су се комарци.
Крећемо у пет сати.
Допуни реченицу
Страх (она) је.
Пробада (он) у леђима.
падежу.
Срамота (они) је.
(ја) у глави. Било (оне) је тешко.
(ви) се на концерт. Наведене реченице
Прочитали смо лектиру.
Лектира .
смо написали састав. .
БЕЗЛИЧНЕ (ИМПЕРСОНАЛНЕ) РЕЧЕНИЦЕ
Особине безличних реченица
• Субјекат не постоји.
је у
Типови
Раздањује
Ани се путује.
Мени се спава.
Зуји јој у ушима.
Мука ми је.
Милици је врућина.
Безличне реченице којима се
радње
активна реченица
пасивна реченица објекат субјекат
Пасивне конструкције
Књига је прочитана.
СОЊА: Венчаницу ниси ни погледала.
ДАНИЦА: Нисам и нећу.
СОЊА: Мислиш да су
Посетила је мајку, али није остала дуго.
Венчала се, а њени родитељи нису
Више
велику прославу.
Искључне реченице су тип независносложених реченица у којима се садржај друге реченице изузима
Обележја ових
зато, стога, према томе или се уместо речи у функцији везника користи запета. Кад су реченице у закључном односу, употреба
1. 2.
однос.
1. 2.
изразом.
читам подвлачим кључне речи. (саставни однос) Ја читам, _______ не подвлачим кључне речи. (супротни однос)
Не читам, прелиставам књигу. (искључни однос)
Или читај врати књигу у библиотеку. (раставни однос)
Он дос та чита, биће добро обавештен. (закључни однос)
Не
Типови
П ОДСЕТНИК
Искључне
Закључне
али није оста ла дуго.
а, а ли, него, већ, док, међутим, па ипак...
само, једино, тек...
реченица
се налази, гостоваће
Чули смо да ће гостовати Атеље 212.изричноименичка
Купићемо карте
реченицом
има прилошку вредност. То су: месне, временске, узрочне, условне, допусне, намерне, последичне, поредбене (начинске) реченице. Зависна реченица које буду најповољније односи се на именички појам у главној реченици (карте). Зато
сам како се зауставља
Уколико будем имала времена, ићи ћу с вама.
Потенцијални (могући) услов је остварив, али није актуелан
његово остварење мало вероватно.
истакнуте зависне реченице.
Купили су карте и кренули на
концерт. Закаснили су мада су пошли на време. Сви су већ ушли у салу кад су они стигли. Ана није
дошла јер се разболела.
Купили су карте и кренули на концерт. Мада су пошли на време,
Вежбајмо
Чекам почетак представе.
Надам се занимљивој представи.
Очекујем добру глуму.
Реченице које су у неуправном пребаци у управни говор (а), а оне које
Дешава се, међутим, да стране речи и изрази у језику примаоцу
су преузети: изговор, писање, па чак и морфолошка обележја
СуфиксЗначење суфикса
-изам суфикс са много значења: друштвени, политички, уметнички и сл. покрети, спортске активности, врсте понашања, личне особине, навике или мане, физичке појаве и др.
-ација
означава радњу
-џија означава занате (претежно старе), занимања или типичне особине људи
-ажа означава радњу; уз јединице мере означава колико је пређено или колики је капацитет
Језик давалац Примери
грчки авантуризам, марксизам, германизам
ПрефиксЗначење префикса
а-, ан-без, не: означава
одсуство, немање онога што је
означено основном речју
ди-двапут: означава двојност или удвајање
дис- раз-, од-: означава дељење, раздвајање, распадање
ин- не: означава одрицање, супротност, одсуство, немање онога што је означено основном речју
латински групација, класификација
турски јорганџија, сајџија, бунџија
француски километража, кубикажа, метража
Језик давалац Примери
грчки аморалан, атипичан, асиметричан
грчки дистих, диедар, дисахарид
латински дисквалификовати, дислоцирати
латински индеклинабилан, индиректан, индискретан
Вежбајмо 5
Заокружи слово
а) Она је била веома бистра
б) Кроз шуму је текао бистар поток.
в) Имао је бистар поглед.
Које значење реч
војка?
Наведено
а) метафоре;
б) метонимије.
Заокружи слово испред тачног одговора.
Међу наведеним
развило путем метонимије.
а) Она му је рођака из другог колена.
б) Повредио је колено на утакмици.
в) Исцепао је колено на панталонама.
а) Подвуци
језику.
Убрзано
у прва три слова речи – речено је. Са фондом од неколико стотина речи млади се међусобно савршено разумеју. Једно екстра заменило је десетине синонима – фино, лепо, одлично, изузетно,
симпатично, оригинално.
термини
фотосинтеза
називи сродника (ујак, стриц)
позајмљенице (бицикл, бокал)
Вишезначност – способност
је основан
Непосредно (директно) поз ајмљивање Посредно (индиректно) позајмљивање
временском (архаизми, историцизми, неологизми), према територијалном критеријуму (дијалектизми, провинцијализми), према сфери употребе (професионализми, термини) и др.
); новчане јединице (крајцара, перпер), делове одеће (кринолина, сурка), војне родове и чинове (мускетар).
ОСОБИНЕ АРХАИЗАМА
Старински облици који и
данас постоје у језику: сарач, двери; – имају синониме у савременом
језику: сарач – седлар, двери –врата.
данас
, дијагностика.
Поред термина, постоје и професионализми
кодневног живота (терминологија домаћинства, кулинарства). На при-
мер, у позоришној терминологији јављају се професионализми којима се
именује одређени део сценског простора (бекстејџ, строп), или технички уређаји и опрема (монитор
нераздвојни. Док се пустињак
1.
2.
, па одговори да ли су у твом крају оне застареле или се активно користе.
варош – мађ. град (насеље у ком станују грађани, занатлије и трговци и где се налазе различити уреди и установе)
пазар – тур. куповина, продаја, трговање, пијаца
пазарити – тур. трговати
чаршија – тур. део насеља, пословни део града, трговачка четврт
Испред сваког низа речи упиши да ли припада терминима, професионализмима, варваризмима или неологизмима.
код билингвалних (двојезичних) особа. Интерференција је унутрашњи (невидљив) процес, док интерферентне
од норме, тј. видљиве резултате тог процеса.
Интерференција се остварује
ско-фонолошком,
Некада
интерферентна појава, с
хрватски,
припадају истој
језици.
користи у следећим ситуацијама: Unë jetoj në Bujanoc / Живим у Бујановцу; Unë shkoj në shkolle / Идем у школу; Zogu është në kafaz / Птица је у
албанског језика: Професорка пусти га, не му дај јединицу уместо: Професорка, пустите га, немојте му дати јединицу. Српски у контакту с
Ученици чији је матерњи језик мађарски најчешће греше услед бројних и разноврсних разлика у структурама српског и мађарског језика, будући да ови језици припадају различитим језичким породицама. Грешке се јављају у роду именских
Mária és Anna írt. Péter és Jován írt
II
П ОДСЕТНИК
ЈЕЗИЧКИ КОНТАКТИ И МЕЂУЈЕЗИЧКИ УТИЦАЈИ
СРПСКОГ И ЈЕЗИКА НАЦИОНАЛНИХ МАЊИНА У ОБЛАСТИ СИНТАКСЕ
Интерференција је продор елемената једног језика у систем другог
језика, односно негативан утицај једног језика на други код билингвалних (двојезичних) особа.
Интерферентна појава је одступање од норме, видљиви резултат процеса интерференције; јавља се на свим језичким нивоима (фонетском, морфолошком, лексичком, синтаксичком).
Билингвални говорник је особа која говори два језика.
Језици
НДЕКС
ГРАМАТИЧКИХ ПОЈМОВА
агентивна одредба 130
активна конструкција 130
апозитивна функција односних реченица 148
архаизми 177, 178, 182
атрибутска функција односних реченица 148
безлична (имперсонална) реченица 124, 125, 134
билингвални говорник 183
варваризми 177, 178, 182
вишезначне речи 168, 176
вишезначност 168, 176
временске реченице 151, 152, 160
вршилац радње (агенс) 130
главна реченица 136, 137, 144
градациони однос 138
градационе реченице 138, 140, 143
дијалектизми 177, 178, 182
допусне реченице 151, 154, 160
зависне реченице 136, 137, 144
зависносложене реченице 136, 137, 144
зависноупитне реченице 146, 147
закључни однос 138
закључне реченице 138, 139, 143
запета 157, 165, 167
изричне реченице 146, 160
именичка вредност зависних реченица 144
инверзија 157, 161
интерферентне појаве 183
интерференција 183
интонација 165, 167
информативна актуелизација 162, 167
искључни однос 138
искључне реченице 138, 139, 143
историцизми 177, 178, 182
једнозначне речи 168, 176
лична (персонална) реченица 124, 125
логички субјекат 124
месне реченице 151, 152, 160
метафора 168, 169
метонимија 168, 169
намерне реченице 151, 155, 161
напоредни односи 136, 137
независни однос 138
независносложене реченице 136, 137, 138
неологизми 177, 178
непосредно (директно) позајмљивање 171, 172, 176
неуправни говор 146, 147
односне реченице 148, 149, 160
основно (примарно) значење речи 168, 169, 176
пасивне конструкције 130, 135 појам обухваћен радњом (пацијенс) 130 И
поредбене реченице 151, 155, 161
последичне реченице 151, 155, 161
посредно (индиректно) позајмљивање 171, 172, 176
придевска вредност зависних реченица 144
прилагођавање (адаптација) речи страног порекла 171, 173, 176
прилошка вредност зависних реченица 144
професионализми 177, 179, 182
раставни однос 138
раставне реченице 138, 143
рефлексивни пасив 130, 131 речи страног порекла у српском језику
161
саставни однос 138 саставне реченице 138, 143
секундарна значења речи 168, 169, 176
слободан распоред речи у реченици 162, 167
сложене реченице 136, 137
супротни однос 138
супротне реченице 138, 139, 143
суфикси и префикси из страних језика
171
термини 177, 179, 182
типови безличних реченица 124, 126
узрочне реченице 151, 153, 160
уметнута реченица 157, 158, 161
уобичајен поредак речи у реченици 162, 167
управни говор 146
условне реченице 151, 153, 160
фразеолошки изрази 177, 179, 182
5.
Вежбајмо 1
а) У соби је пријатно. г) Говорило се о томе на часу. д) Не иде му се на излет. ђ) У
метроа.
Севало је.
Било је топло.
Дувало је.
Било ми је добро.
Било га је стид. Много се причало о њему.
Стид га је.
Спава јој се.
Мука му је.
Лоше му је.
Намножило се комараца.
Креће се у пет сати.
Страх ју је.
Срамота их је.
Пробада га у леђима. Бруји ми у глави.
Било им је тешко. Иде вам се на концерт.
Лектира је прочитана.
Састав је написан.
Радови су оцењени.
Радови су прочитани на часу.
Миланов рад је највише хваљен.
6.
Књиге се често купују.
Највише се читају романи.
Радо се иде у позориште. Карте се набављају преко школе. Обично се гледају комедије.
Вежбајмо 2
Могућа решења:
Ја читам и подвлачим кључне речи.
Ја читам, али не подвлачим кључне речи.
Не читам, само прелиставам књигу.
Или читај или врати књигу у библиотеку.
Он доста чита, дакле биће добро обавештен.
Могућа решења:
Прочитали смо драму Балкански шпијун и много нам се допала.
Свиђају ми се драме Душана Ковачевића, али нисам још увек све прочитала.
Прочитаћу драму или погледати представу.
Прочитао сам драму, дакле, могу у позориште.
Глумци су били изврсни, једино су им костими били осредњи.
Могућа решења:
Читам, али не уживам.
Прочитаћу књигу, или ћу гледати филм.
Сви су читали књигу, само је он гледао филм.
Разговарали су о књизи, стога су добро разумели њену поруку.
Не само да ћу прочитати књигу него ћу и погледати филм.
Вежбајмо 3
Чекам да
које застаје дах. Све новине су писале о глумици без које се ова представа не може замислити.
Могућа решења:
Нису отишли на море јер су морали да раде.
Изнајмили су викендицу у планини како би се лепо одморили.
Ако буде места, позваће пријатеље.
Договорили су се брже него што су очекивали.
Чим стигнем, јавићу ти се.
Толико је журио да је заборавио кључеве.
Срешће се тамо где су се договорили.
Иако су планирали, нису се нашли.
а) Тако занимљиво прича да сви
Вежбајмо
стотина речи млади се међусобно савршено разумеју. Једно
б) синтагма, -е ж [грч. sýntagma оно што је заједно стављено у ред, према син- уз, заједно, tagma ред] – овде: група речи која образује један појам или има једну функцију у реченици.
