Српски као нематерњи језик, Српска књижевност и језик за 3. разред гимназије - 23104
ISBN 978-86-17-19228-8
ако те ломи неутољена жеља луда,
сећања на њу никад се нећеш спасти.
Оних с којима се играмо
око ватре,
а бојимо се да је додирнемо,
с којима идемо крај понора
незагрљени и неми, сећаћемо се дуго
ма и заволели затим друге.
Ако је желиш безгранично,
а седиш крај ње без гласа
слушајући бајку која се у вама рађа, сванућу слично,
памтићеш је и кад се зима
пред тобом забеласа.
Ако верујеш седећи уз њу
да је љубав маслачков пухор
који сваки додир може да стресе,
ако волиш у њој сан и дете,
ако ти је без ње пусто и глухо,
мисао на њу будиће те
и кад се растанете.
Заувек се памте они
с којима се грлили нисмо, чије су нам усне остале непознате, којима смо само с пролећа, у сну,
писали писмо.
Они који се као реке не могу слити,
којима нема спојног суда крви и крви вреле,
срца им се дозивају лудо, заборавити се неће ни кад им душе буду поседеле.
Ако вам је љубав нож у срцу,
а бојите се тај нож извући,
као да ћете тог часа умрети,
памтиће те он, сетиће те се
и умирући.
Они због којих срца
осећамо као рану, али рану због које се једино живи, у сећање нам бану
и кад заволимо друге –
и осетимо се несрећни и криви.
Разговарајмо о стиховима
Шта наговештава наслов песме?
Наведи тему
развија.
Љубавно осећање је доминантно
Видела сам у шуми јуче, недалеко од новосечене грађе, дрво чудно између стабала старих, на падини окренутој Колубари –и сад никако да га нађем.
Упамтила сам, шум друкчији има
него околно слично му дрвеће –
тако се говор песника изузима од говора људи међ’ којима се креће.
Не знам куда се могло дети,
а видела сам га очима јуче;
сад није ни тамо куд Тамнава пуче,
а није ни овде у буковој чести.
Чини се сан, а јава је била,
стајала сам му испод грана,
а није птица па да има крила,
није човек што ишчезне из сећања.
А можда је то дрво у мени,
негде дубоко, у дну ума,
чести затурених сећања и слика,
Вукановић, Пејзаж, 1950.
мање познатих речи
да, ниска шума, честар
чењима, симболи у књижевном делу разликују се по томе што им смисао, симболично значење даје уметник, стваралац.
Прочитај текст о симболичним значењима дрвета у различитим културама. „Дрво симболизује јединство неба, земље и
Аутобиографија
Кључна реч: сонет
Збирка
рењем
поетско виђење живота, смрти, природе и смисла човековог
Успавајте се где сте затечени
По свету добри, горки, занесени, Ви руке по трави, ви уста у сени, Ви закрвављени и ви заљубљени,
Зарастите у плав сан камени Ви живи, ви сутра убијени, Ви црне воде у беличастој пени И мостови над празно извијени; Заустави се биљко и не вени:
Успавајте се, кô камен, невени, Успавајте се тужни, уморени,
Последња птицо: мом лику се окрени
Изговори тихо ово име И онда се у ваздуху скамени.
ЋУТИ
Опрости камену што ћути
Опрости што тајну сакрива:
Како ти се над умом слива
Самоћа и теку минути
Кап по кап у празан круг
Што се шири кô вид пред страхом.
Опрости птици која и дахом
Хоће да ти постане друг.
Опрости сенци што
формалном плану реализоване класичном
формом – сонетом. Сонет има у тврђену структуру. Чине га два катрена
друга места дотичу се мог живота као завичајне светлости или сенке. То су Бела Црква, Суботица, Крушевац и Смедерево.
и да се опасно идентификујем час са принчевима и краљевима, час са
налише мој идеализам, да га сведе на нормалне оквире, да га упути ка некаквој, било каквој реалности, али зрелијој од бајки. Тада би ми она причала, у дугом лирском монологу, историју свог детињства
смоквама и наранџама, идеализовано неко детињство као у библијским причама, јер и ту су, као и у библији, пасле
представа о љубави и о будућности претварала се у сјајну, жарким бојама исцрта-
ну мапу света (додатак уз очеву књигу), у
недостижност, у очај. Путовати! Волети!
О, Африко, о, Азијо, о, даљино, о, животе мој! Зажмурио сам. Испод чврсто, до
бола стиснутих капака, сива се реалност сукобила са огњем фантазија и букнула
рујним сјајем. Затим се прелила у жуто, у
плаво, у љубичасто. Небеса се отворише, само за тренутак, засвираше фанфаре, и ја угледах гологузе анђелчиће који су,
ударајући крилима као муве, треперили
око сјајнорумене жиже раја. Но то је, велим, потрајало само тренутак. Одмах затим почео сам да падам вртоглаво у дуби-
ну, и то није био сан. У мени је треперио
неки величанствени, свеобухватни ритам,
проговара на хебрејском. Те су речи
Данило Киш, Цетиње, 1949.
тајанствене
Данило Киш, Париз, 1980.
Саду у православну веру, што ми је спасло живот. До своје тринаесте године живео сам у Мађарској, у очевом родном крају, где смо побегли 1942. после новосадског покоља. Радио сам као слуга код богатих сељака, а у школи сам слушао катехизис и католичку
Руски су нам предавали бели официри, емигранти из двадесетих
живи, ви сутра убијени, Ви црне воде у беличастој пени
Успавајте
У МЕНИ ЦВИЛЕ
Кључнa реч: епска народна
есте књиге иду за књигама;
од кога ли, коме ли долазе?
Од Мемеда, од цара турскога, а долазе до Сталаћа града, до Пријезде, војводе сталаћке:
„О Пријезда, војводо сталаћка,
пошљи мени до три добра твоја:
прво добро – сабљу навалију,
која сече дрвље и камење,
дрво, камен и студено гвожђе;
друго добро – ждрала, коња твога,
који коњиц може прелетити
засобице и по два бедена;
треће добро – твоју љубу верну!”
Гледи књигу војвода Пријезда,
ону гледи, другу ситну пише:
„Цар-Мемеде, турски господару, купи војске колико ти драго, под Сталаћа кад је теби драго, удри Сталаћ како ти је драго, ја ти добра не дам ни једнога; ја сам сабљу за себе ковао, а ждрала сам за себе ранио,
а љубу сам за себе довео:
па ти не дам добра ни једнога!”
Диже војску турски цар Мемеде, диже војску, оде под Сталаћа;
био Сталаћ три године дана,
нит’ му одби дрва ни камена, нит’ га како може освојити,
ни пак како може оставити.
Једно јутро уочи недеље
попела се Пријездина љуба
на бедена малена Сталаћа, па с бедена у Мораву гледи,
па беседи Пријездина љуба:
„О Пријезда, драги господару,
ја се бојим, драги господару,
нас ће Турци лагумом дигнути!”
Ал’ беседи војвода Пријезда:
„Мучи, љубо, муком се замукла!
Гди ће бити лагум под Моравом?”
Потом дошла та недеља прва,
и господа отишла у цркву,
и божју су службу остајали;
кад господа изишла из цркве, тад беседи војвода Пријезда:
„О војводе, моја десна крила,
крила моја, с вама ћу летити,
да ручамо, да се напијемо,
да на граду врата отворимо,
да на Турке јуриш учинимо,
па што нама бог и срећа даде!”
Па Пријезда љубу дозиваше:
„Иди, љубо, у пивнице доње, те донеси вина и ракије!”
Узе Јела два кондира златна,
па отиде у пивнице доње.
Кад госпођа пред пивницу дошла,
ал’ пивница пуна јаничара:
папучама пију вино ладно
а у здравље Јелице госпође, с покој душе Пријезде војводе.
Кад то виде Јелица госпођа,
та кондиром о камен удари,
па потрча у господске дворе: „Зло ти вино, драги господару!
Зло ти вино, а гора ракија!
Пивница ти пуна јаничара:
Папучама пију
ладно,
а тебека жива сарањују,
сарањују, за душу ти пију.
Онда скочи војвода Пријезда,
те на граду отвори капију,
па на Турке јуриш учинише,
те се бише и секоше с Турци,
док погибе шездесет војвода,
њи шездесет, иљаде Турака.
Тад се врати војвода Пријезда,
па за собом затвори капију,
па потрже сабљу навалију,
ждралу коњу одсијече главу:
„Јао ждрале, моје добро драго!
Та нека те турски цар не јаше!”
Преби бритку сабљу навалију:
„Навалија, моја десна руко!
Та нека те турски цар не паше!”
Па отиде госпођи у дворе,
па госпођу привати за руку: „О Јелице, госпођо разумна,
или волиш са мном погинути,
ил’ Турчину бити љуба верна?”
Сузе рони Јелица госпођа:
„Волим с тобом часно погинути
нег’ љубити на срамоту Турке;
нећу своју веру изгубити
и часнога крста погазити.”
Узеше се обоје за руке,
па одоше на беден Сталаћа,
па беседи Јелица госпођа:
„О Пријезда, драги господару,
Морава нас вода одранила,
нек Морава вода и сарани!”
Па скочише у воду Мораву.
Цар је Мемед Сталаћ освојио, не освоји добра ни једнога.
Љуто куне турски цар Мемеде:
„Град-Сталаћу, да те бог убије!
Довео сам три иљаде војске, а не
тог поступка.
Којим речима се војвода Пријезда у драматичном
Како се
адно Турци Котар поробише, поараше дворе Јанковића, заробише Смиљанић-Илију,
заробише Јанковић-Стојана.
У Илије млада оста љуба,
млада љуба од петнаест дана;
у Стојана млађа оста љуба,
млађа љуба од недеље дана.
У Стамбол и одведоше Турци,
поклонише цару честитоме.
Тамо били за девет година
и десете за седам месеци,
тамо и је царе потурчио,
код себе им дворе саградио.
Ал’ бесједи Смиљанић Илија:
„Ој Стојане, да мој мили брате, сутра јесте петак, турски светац, цар ће отић с Турцима у шетњу,
а царица с булама у шетњу;
већ ти кради кључе од ризница, ја ћу красти кључе од арова,
Кључне речи: епска народна песма средњих времена, ускочки тематски круг; алегорија, мотивски ланац, интернационални мотиви
пак да пуста блага награбимо,
да узмемо два добра коњица,
да бежимо у Котаре равне,
да гледамо робље неробљено,
да љубимо лице нељубљено.”
И ту су се браћа послушала.
Кад освану петак, турски светац,
оде царе с Турцима у шетњу,
а царица с булама у шетњу;
Стојан краде кључе од ризница,
а Илија кључе од арова,
награбише небројена блага,
па узеше два добра коњица,
побегоше у Котаре равне.
Кад су били близу Котара,
ал’ говори Јанковић Стојане:
„О Илија, да мој мили брате, иди, брате, двору бијеломе,
а ја идем моме винограду, винограду, моме рукосаду,
да прегледам мога рукосада:
ко га веже, ко ли га залама,
коме ли је допао у руке.”
Од’ Илија двору бијеломе,
Стојан оде своме винограду.
Нађе мајку Јанковић Стојане,
нађе мајку у свом винограду;
косу реже остарила мајка,
косу реже, па виноград веже,
а сузама лозицу залива,
и спомиње свог Стојана сина:
„Ој Стојане, јабуко од злата!
Мајка те је већ заборавила,
снае Јеле заборавит нећу;
Снао Јело, неношено злато!”
Божио је Јанковић Стојане:
„Божја помоћ, сиротицо стара!
Зар ти немаш никога млађега
да тебека виноград уради,
већ посрћеш стара и невољна?”
Она њему боље одговара:
„Жив ми и здрав, делијо незнана!
Немам, рано, никога млађега,
до Стојана јединога сина.
Њега једног заробише Турци,
а и њега и Илију мога,
Стојанова брата стричевића.
Од Илије млада оста љуба,
млада љуба од петнаест дана; мог Стојана млађа оста љуба, млађа љуба од недеље дана.
Моја снаша, адамско колено,
чекала га за девет година
и десете за седам месеци,
данас ми се млада преудаје; ја не мого од јада гледати,
већ побего саду винограду.”
Кад је Стојан разумео речи,
брзо оде двору бијеломе,
заста тамо кићене сватове;
лепо су га свати дочекали:
како с коња, таки за трпезу.
Кад се Стојан вина понапио,
поче Стојан тијо беседити:
„Браћо моја, кићени сватови, је ли тестир мало попевати?”
Говоре му кићени сватови:
„Јесте тестир, делијо незнана!
Јесте тестир, а да зашто није?”
Кличе Стојан танко гласовито:
„Вила гњиздо тица ластавица,
вила га је за девет година,
а јутрос га поче да развија;
долети јој сив-зелен соколе
од столице цара честитога,
па јој не да гњиздо да развија.”
Том се свати ништа не сећају, досети се љуба Стојанова,
отпусти се од ручна девера, брзо оде на горње чардаке, па дозива сеју Стојанову:
тебека
„Заовице, рођена сестрице!
Ево т’ браца, господара мога!”
Кад зачула сеја Стојанова,
она стрча доле низ чардаке,
трипут совру очима прегледа
док је брацу лице угледала;
а кад брацу лице угледала,
руке шире, у лица се љубе,
једно друго сузама умива
од радости и од жеље живе.
Ал’ говоре кићени сватови:
„Господару, Јанковић-Стојане,
а што ћемо ми за наше благо?
Ми смо млого истрошили блага
док смо твоју љубу испросили.”
Беседи им Јанковић Стојане:
„Стан’те, браћо, кићени сватови,
док се мало сестрице нагледим!
Ласно ћемо ми за ваше благо,
ласно ћемо – ако јесмо људи.”
Кад се Стојан сестрице нагледа,
лепо Стојан свате даривао:
ком мараму, ком кошуљу танку,
младожењи рођену сестрицу.
И одоше кићени сватови.
Кад увече о вечери било,
иде мајка у двор кукајући,
она кука као кукавица,
и спомиње свог Стојана сина:
„Ој Стојане, јабуко од злата!
Стоју мајка већ заборавила,
снае Јеле заборавит нећу;
Снао Јело, неношено злато!
Ко ће стару дочекати мајку?
Ко пред мене стару ишетати?
Ко ће стару запитати мајку:
„Јеси ли се уморила, мајко?”
Кад зачула љуба Стојанова,
ишетала пред дворе бијеле,
прима мајку на господске руке,
и говори својој старој мајци:
„Ти не кукај, моја стара мајко!
Тебе стару огрејало сунце:
ево теби твог Стојана сина!”
Кад угледа остарила мајка,
кад угледа свог Стојана сина,
мртва мајка на земљицу паде.
Лепо Стојан оправио мајку,
како царски ваља и требује.
изражајних средстава –епитета, поређења, метафора и др. Прочитај наглас стихове: Кличе Стојан танко гласовито:
„Вила гњиздо тица ластавица, вила га је за девет година,
Кључнa реч: родољубива лирска песма
Објашњење мање
познатих речи
убог, -а, -о – сиромашан; бон, -а, -о – болан;
вапити, -им (вапијем) – изражавати велики јад, бол, очај
Рудолф Бернт, Стари мост у Мостару, 1901.
Алекса Шантић
Не плачем само с болом свога срца Рад’ земље ове убоге и голе; Мене све ране мога рода боле, И моја душа с њим пати и грца...
Овдје у болу срца истрзана Ја носим клетве свих патњи и мука, И крв што капа са душманских рука,
То је крв моја из мојијех рана...
У мени цвиле душе милиона... Мој сваки уздах, свака суза бона, Њиховим болом вапије и иште...
И свуда гдје је српска душа која, Тамо је мени отаџбина моја –Мој дом и моје рођено огњиште... (1908)
Аустроугарска силом спровела 1908,
употребом такве риме?
Одреди врсту стиха у песми. Ова врста стиха ствара утисак:
а) динамичности, б) наративности,
в) свечаног тона,
г) раздраганости.
Определи се за неки од понуђених
Алекса Шантић (1868–1924), истакнути српски песник, познат је по својим љубавним, родољубивим и социјалним песмама. Узори су му били српски песници Војислав Илић и Јован Јовановић
Попуни табелу.
П ОНОВИМО
Милан Ракић
Ја знам један долап. Црн, гломазан, труо,
Стоји као спомен из прастарих дана.
Његову сам шкрипу као дете чуо.
Стара груба справа давно ми је знана.
Један мали вранац окреће га тромо,
Малаксао давно од тешкога труда.
Вуче бедно кљусе сипљиво и ’ромо
Бич га бије, улар стеже, жуљи руда.
Вранче, ти си био пун снаге и воље, И долап си стари окретао живо.
Тешила те нада да ће бити боље;
Млад и снажан, ти си слатке снове снивô.
Ал’ је прошло време преко твоје главе,
Изнемогло тело, малаксале моћи;
Познао си живот и невоље праве,
јулијске жеге и студене ноћи. О, како те жалим!
(о)слабити, посуста(ја)ти кљусе, -ета с – мршав,
Подне. Ти си гладан. Ти би траве хтео;
Свуда око тебе буја трава густа, И мирисе њене ћув доноси врео.
Али бич фијукне. Збогом, надо пуста!
Ти си, као и ја, од младости ране
Осетио општу судбу што нас гази, И гладан и жедан проводио дане
Све у истом кругу, све на истој стази.
Ти си, као и ја на јулијској жези, Док жубори вода крај тебе у виру,
Сањао о срећи, награди, и нези,
Сањао о добром, заслуженом миру.
О, кô змија љута кошуљицу своју,
Оставити беду, несрећу и злобу, И ударце бича стечене у зноју, И свемоћну подлост и општу гнусобу!
Пусти снови! Напред, вранче, немој стати, Не мириши траву, не осећај вир; Награду за труде небо ће ти дати:
Мрачну, добру раку и вечити мир!
ћув, -а м – тихо и слабо с трујање ваздуха, лахор, поветарац
, -е ж – особина онога
је гнусан / онога што је гнусно, одвратност, гадост
Долап
на лицу му се најежиле, а руке поцрвењеле, па поцрњеле
бескрајној бјелини.
Снијег поче гушће лепршати кад уђоше
пријећи и спустити се у поље.
Крава стаде нешто зазирати и застајкивати.
Идеш ли, роде? – окрену се старац
јаче повуче привузу.
Идем, идем – тешко мали растави вилице.
Је ли ти студено? – Да – једва чујно и с напрезањем одговори Вујо.
остаде
урла.
Ударише на пометеничке биљеге којих је
јаукну
’Ајде, роде, ’ајде!
своја гола раздрљена прса немилосрдном
шибању пла-
нинских љутих вихора. У њему се бијаше распламтјела дивска снага, сви му се живци напрегли. Посрће, пада, устаје, заноси се и језиво осјећа како се
чим страшним, невидљивим, што га
дечака у приповеци? Шта доминира у опису Вује?
Опиши
на трави лежи
Симан, руке затурио под главу, над њим се модре и савијају гране пуне рода. Не мисли ништа, само се смешка,
смирим
каже ага муклим гласом. – Ниси морô долазити. Шљиве су мирне, а колико их буде требало смиривати, умијем их и ја смирити.
Заметну се необична препирка. Симан се напола придигао, али само зато да би могао аги у очи да скреше оно што ни сам није помишљао
би смео да му каже. Имао је он раније,
своја
се у понеком од њих горчина стотине хиљада људи и десетина
на све четири стране света а затим пут неба, као да пуца из мале пушке и шенлучи, да цео свет чује његову радост. А затим се окренуо према аги, и тише и сређеније изговорио то своје не, тако да је у тој наглој промени тона било нечег нарочито значајног и
свечаног: – Не, није тако, Ибрага. – Па како је, кад није тако? – пита меко ага. – Видиш сам како је: друго вријеме, друга прáва, па и друга судија.
Оно јест, друго вријеме – божије давање тако!
нека ти је халал, али једног уцрвка
Па како остасмо ми, Симане? – прекида ага ћутање. – Ја добро, Ибрага, а ти не знам
како си.
– Ама, знам да си добро, и нека
си, шућур, него шта ћемо са шљи-
вама?
– А, са шљивама? Па то се зна, онако како сам ти рекао: било па
није.
– Не море то, Симане, тако. Паметан си чо’јек; не треба да ти говорим. – И
Роскјевич, Сељак, 1868.
равноправним полажајем
и потчињености
је представник потлачене класе у феудалном друштву, док Ибрага припада класи повлашћених. Кмет Симан жели да оствари своје право и зато се супротставља Ибраги.
Поред социолошке писац примењује и психолошку карактеризацију лика. Ова врста карактеризације заснива се на опису стања човекове свести и подсвести. Опиши стање свести
Андрићевој приповеци.
Прочитајмо, сазнајмо
Како је окончан
Богатимо речник
Разговарајмо о тексту О каквом
ком писцу Иви Андрићу? С
намером је Андрић послао Михизу вредну књигу Балзакових Изабраних страница?
Шта је Михиза спречило да књигу врати Андрићу?
Андрићевој задужбини?
књизи тамо природно лежиште?
Како је Михиз вратио Андрићу дуг? О чему
море, е, какве такве песме?
сад постадоше ужасни пороци. Пронађоше одједном како је подлац, пијаница, коцкар, некарактеран човек, шпијун, а сем тога, и како је луцкаст. – Нисам знао да је толико луд – разговарају људи. – Ја сам, право да ти кажем, увек примећавао да с њим нису чиста
посла. – И ја, али није оволико био.
Попуни
само њих двоје усамљено; душа и бесконачност. Нигде таквог случаја као на широкој морској пустињи, „у шуми широког мора”, као што каже стари Есхил. Оне се утапају једна у другу и изгуби се свака
међа која их раздваја [... ]
Жудно сам чекао да сване и да се види цела пучина. Одувек сам
осећао неки тамни атавизам за велике воде. Никад нисам имао срца
према апатичној лепоти поља, или грубој
је море пре свега музика па тек после вода и простор. Море није само вода, него је пре свега светлост. То је једина лепота која не
зачуди него престрави. Само онај који је заплакао кад је први пут видео
море, разумео је његово место у свемиру. Жалосно је слушати га а не разумети га. Јадни људи с копна! Ви сте можда спасени за небо, али сте
засвагда изгубљени за море. А то је страшно. Море отворено, очајна празнина, па ипак није монотонија ни
досада. Како да се разуме тај парадокс вида и слуха! Откуд то да празно море има више варијација копна, копна с његовим светлим бреговима, смркнутим шумама, и узрујаним рекама? То
Јован Дучић (1871–1943), један од најпознатијих српских симболиста, био је песник, есејиста
путописац. Велики
форме, Дучић пева о љубави, смрти, животу, Богу. Његова најзначајнија збирка песама је Лирика. Осим ове збирке, објавио је бројне циклусе
песама, међу којима се истичу циклуси Моја отаџбина, Царски сонети, Јадрански сонети, Дубровачке поеме, Сунчане песме, збирка путописа Градови и химере и критички огледи о савременим српским писцима Моји сапутници
И после, кад се зидар већ враћао...! – Жао ми је да сам вас забадава узнемирио. Обећао сам да ћу вас други пут употребити.
Не чини савршено ништа... Зидар је
морао ићи. Жена Карлоса, који се спремао да носи цемент, разболела се. Хоћете ли сада да про-
шетате? Волео бих да вам покажем рибњаке ако хоћете. – Врло добро. Имамо и иначе још
бацили највеће проклетство. Само рат и оно што он носи ослободили
нормама традиције, тихог прогреса и морала. То је читаво проклетство и
ваљда највећа
Овај клизи исувише лагано. – Мислим да би ипак
журно друмом, нећу стићи ни за ручак, ни за воз. – Можемо оставити чамац
та као у усхићењу:
чамцем.
у томе што се живи, и баш зато што то не води ничему.
Шта сте рекли?
Да је живот у много часова диван. Чак
у Хуенти и иначе. Рибари
– Сигурно, сигурно... Али ја сам увек... Ево оца!
Причекасмо неколико тренутака док нам стари не приђе.
О, добро дошли, господине. Како вам се допало на острву?
– Изврсно.
– Откуда ти овуда, оче?
– Видео сам вас издалека кад сте отишли, па сам мислио
сустићи у рибњацима. – Имате још једног сина? – Још једнога, који је за две године млађи...
овај је још и присутан, морам
послушнију децу.
синови,
ском, али убедљиво.
насеља осим монашких.
седиште у варошици Кареји.
је под канонском јурисдикцијом Цариградске патријаршије, чија
Хиландар
Који је манастир најзначајнија
чему су знаменити његови оснивачи?
Истакни вишеструки
Потражимо,
себно Срба.
Потражи податке о томе шта се све чува у хиландарским ризницама.
Богатимо речник
Од датих речи настави започети низ синонимских парова: калуђер, башта, аутономан, наслеђе, врт, пружати се, монах, основати, варошица, самосталан, градић, баштина, хијерархија, простирати се, формирати (створити).
башта – врт;
рђави су цвеће и миришу, јер добро иде са ружним, а лепо са злим. Ја сам тако увек
по биљу знао шта радиш и како се осећаш...
зачињена мастиком, повео се разговор:
за почетак настојник.
Због чега то питате, оче? – узвратио је официр. – Ако долазите с копна, онда се у чашицу
упитао
неколико капи воде и тако се пије. Ако, пак, долазите с мора, где вас је умило сунце,
Павић (1929–2009), истакнути савремени срп-
саградио Лавиринт, у
више хрлио у висину, тако да је сунчана топлота учинила своје: восак којим је било причвршћено
перје његових крила истопио се, па се, лишен крила, стропоштао у плаву
пучину мора. Видевши шта се збило, Дедал је кружио над водом све док
таласи нису избацили на површину мртво тело Икарово, а затим га узео, пренео на оближње острво и сахранио. Од тада се оно зове – Икарија.
Дедал је затим наставио да лети према западу и стигао до Куме, где је
подигао храм Аполону и посветио му своја крила. Затим се спустио до
Сицилије,
ноћном лампицом, док се није решио на принову, не знајући
Пут је утрт. Само та запуштена соба, та самоћа, та згрченост на клацкалици са чијег је супротног краја отпала тежина, смисао. Може се на њој само одржати, уз сталан грч, уз кривљење које већ ураста у кости. Или – силазак. У
безвољност, у алкохолизам можда, у загушљиво човекомрзачко незадовољништво. Шта изабрати? Леже
згњечи у пепељари. Устаје са кауча и, у мраку, прилази
одломку. Уочи психичко и емотивно стање главног јунака. Како се актуелни тренутак на станици укршта са Сергијевим сећањима? Каквим осећањем је прожето његово размишљање о родитељима? Које истине о себи открива размишљајући о њиховом животу?
Определио га је живот...
Определио га је живот, младост коју
Александар Тишма (1924–2003), савремени новосадски писац, новинар и један од уредника у Матици српској, писао је поезију, путописе, романе, бавио се преводилаштвом.
Објавио је неколико збирки песама и приповедака, а најзначајнији део његовог стваралаштва чине романи Књига о Бламу, Употреба човека и Вере и завере.
тренирао, наравно, нисам.
почетника, имао сам и добру технику. Већ тада, умео сам да ударим
жустро и јако, и левом и десном, доста сам добро радио ногама, и како
сам имао и одличне рефлексе, тешко ме је било погодити. Доста сам био
и срчан – није ме било лако уплашити. И, при томе, што за боксера такође није нимало неважно, имао сам и прилично симпатичну њушку; већ тада сам почео да стичем своју публику. Још
избегну његове замке и да га прочитају; само њима у ствари није било потребно много да га читају. Ја тада то ни изблиза нисам био. Наступио сам самосвесно – био сам, у ствари, срећан што сам њега добио – и, у почетку, готово сам успео да га збуним. Успео сам да му наметнем свој стил: не пуштам
Публика
полуди. Одем у свој угао –
мало се, као, поводим – седнем. „Је л’ те добро поткачио?” пита ме тренер, неки Мића Стефановић. „Као маљем”, кажем. „Нисам то знао.” „Па говорио сам ти”, вели он и љути се. И стварно ми је, човек, говорио. „Не пуштај га”, каже,
У другој рунди сам
опрезнији. Пимплам нешто
директима, претим му крошеима. Али сад више нисам
сигуран да сам прву добио:
морам да кренем. Пођем
полако, кљуцнем га два-три пута директом у чело
– а он је ту осетљив колико
и бизон – начиним финту
десном и – некако ми се
згоди – добро га одаламим
десним крошеом. Он то
издржа и побеже у угао. Сад си, мислим се, мој. Почнем из даљине да радим као
машина, директима, да га не бих промашио, па да изгубим равнотежу, и чекам га да ми се намести за кроше. Али никако да га добро поткачим: бежи ми, лево, десно, сагиње се, и ситним, мрким очицама као у дивљег вепра стално ме гледа право у очи. Најзад, одједанпут се саже као јеж, опет ми се увуче у плексус, ту ме ваљда само два пута опали, док ме не
отвори, и дуф! – опет онај аперкат. Ја овако, раширених и руку и ногу – на
леђа!
У публици, чини ми се, тајац.
Одмах скочим на ноге. Судија ми броји.
Тресем главом, окрећем се око себе, скакућем. И тек сада чујем да
публика урла: сви стоје.
На „седам” заузмем гард; још не чујем сасвим добро, још ми све изгледа као да је
Шта се таквим приповедачким
постиже? Коју функцију имају описи у тексту? У
су
различити облици карактеризације ликова – опис физичког изгледа, дочаравање осећања, расположења и размишљања. Којим наративним техникама је постигнута физичка карактеризација лика? У којим тренуцима долази до изражаја морална карактеризација лика? Наведи те реченице из одломка. У одабраном одломку присутна је и говорна (језичка) карактеризација лика Љу ба се служи говором карактеристичним за београдску средину и речима из боксерског жаргона. Наведи речи
изразе карактеристичне за наведене говоре.
Жаргон је говор неке друштвене или професионалне групе,
је дошла и, не погледавши око себе, легла је на
ПОНОВИМО И УТВРДИМО
Наслов делаАуторВрстаТема (могући одговори)
Камена успаванка
Стеван Раичковић
лирска песма жеља да се сачувају животне вредности
Слово о љубави Десанка Максимовић лирска песма љубав као извор песничке инспирације
Башта, пепео Данило Кишроманпородица
мотив пролазности
мотив љубави
Чини се сан, а јава је била
Ви живи, ви сутра убијени, Ви црне воде у беличастој пени
Успавајте се, кô камен, невени
Последња птицо: мом лику се окрени Изговори тихо
контраст
Наслов песмеВрста песме
Смрт војводе Пријезде
Тема песме (могући одговори)
Па и није био рђав човек.
– Није, али ето, кад га ђаво носи да ради што нико не ради.
– Жао ми га грешног!
– Тхе, шта ћеш? Ко му је крив!
– Оде ти, Симане, далеко.
– Могу ја данас да идем куд год хоћу. – Мооожеш... – Могу, још како могу, Ибрага.
женски род, једнина од романа. (мушки род, једнина)
е. (женски род, једнина)
а. (средњи род, једнина)
род, множина
Конструкција
компаратив + спрам + генитив
компаратив + у односу + на + акузатив
позитив/компаратив + у поређењу с(а) + инструментал
Песма је субјективнија спрам других облика.
је краћа у односу на друге књижевне врсте.
је сажета/сажетија
Вежбајмо 4
Допуни започето поређење одговарајућом речју
Блед је као . Падају као .
4. *
Ана
Ана
(добрa)
(добрa)
Професори
(друге девојке)
(друге девојке)
(строг)
Кошаркашице
Конструкција
(висок)
(висок)
(здрав)
(здрав)
(остали професори) (строг)
(остали професори)
(друге спортисткиње)
(друге спортисткиње)
(сви спортови)
(сви спортови)
(велик)(сва европска језера)
(велик)(сва европска језера)
компаратив + спрам + генитив
компаратив
позитив + у поређењу с(а) + инструментал
позитив + за + акузатив
крушака. Међу црвеним јабукама биле су и две зелене. Кад су дошли кући, одмах су појели неколико јабука. Од две банане
значење исказано другим прилогом.
воћну салату треба ставити веома мало шећера. Већ има јако много шлага.
Количина се може одредити и именицом за исказивање мере или количине (шоља, тањир, чаша и сл.) или мерном јединицом (литар, грам, децилитар итд.). Ове именице се
колач су
свежег млека, килограм воћа, табла црне чоколаде и кесица
Конструкција Примери
именица изведена од броја Има десетак колача.
полусложенички спојеви с бројевима Појео је два-три колача.
предлог око или предлошки изрази близу/приближно/отприлике + број
компаратив прилога (више/мање) + предлог од + број
суперлатив прилога (највише/најмање) + број
предлог по + број
Остало је око/приближно десет колача.
Има више/мање од пет колача.
Донесите највише десет
колача.
Појели су по два колача
Вежбајмо 5
У
У
Направићу
Много
Веома
Парче
Уз
примере.
Конструкција
именица изведена од
око или предлошки
Кључне речи: конгруенција, реч која управља конгруенцијом, конгруентна реч, конгруентне категорије (лице, род, број, падеж), граматичка и логичка конгруенција
Прочитај
матике.
представити.
чијим морфолошким карактеристикама се одређују карактеристике речи са којима успоставља везу. Именица је реч
најчешће управља конгруенцијом. Речи које успостављају везу са главном речју називају се конгруентне
(придеви, придевске заменице, бројеви) спадају у конгруентне речи. У њиховој промени (конјугацији или деклинацији) постоје конгруентне морфолошке категорије. Конгруентне категорије глагола у личном глаголском облику јесу лице (прво, друго, треће) и број (једнина, множина).
Ако је глаголски облик формиран помоћу радног или трпног глаголског придева, као конгруентна категорија јавиће се и род (мушки, женски и средњи).
Конгруентне категорије придевских речи јесу род (мушки, женски и средњи), број (једнина, множина) и падеж (номинатив, генитив итд.).
Граматичка и логичка конгруенција у роду и броју
Подсетимо се
Именице могу имати граматички (мушки, женски, средњи) и природни род (мушки и женски). Граматички род именице одређује се на
и природног рода, при чему се успоставља граматичка конгруенција у женском роду. Она муштерија је дошла. Оне муштерије су дошле.
Могућа је и логичка конгруенција,
цима једнине.
Граматичка конгруенција (ж. род једн.)
Логичка конгруенција (мн.)судошла. Пример показује да се атрибут
разликује
граматички слажу са именицом у једнини женског рода (моја ↔ дошла).
збирних именица
граматички.
Граматичка конгруенција (ж. род једн.) Мојаунучадједошла.
Логичка конгруенција (с. род мн.) судошла.
квантификатор) с предикатом Кад уз именицу у функцији субјекта стоји
два, три или четири,
Граматичка
конгруенција (облик
именице на -а)
Логичка конгруенција (м. род мн.) стигли.
Посебна правила важе за конгруенцију с непроменљивим основним бројем (пет, шест, седам итд.). Будући да су непроменљиви, они не утичу на конгруенцију. У наредној табели приказујемо правила конгруенције с овом конструкцијом.
Граматичка конгруенција (с. род једн.)
Логичка конгруенција (мн. одговарајућег рода)
Оних младића пет девојака писама је стигло.
стигли. су стигле. стигла.
Приликом логичке конгруенције
Граматичка конгруенција (с. род једн.) Онодвоје
Логичка
(м. род мн.)
значењем
Граматичка конгруенција (ж. род једн.)
Онадвојица младића су стигла.
Логичка конгруенција (м. род мн.) стигли.
Вежбајмо 6
У
наведеним примерима подвуци реч која управља конгруенцијом.
Деца су дошла у школу.
Двоје деце је дошло у школу.
Двојица дечака су дошли у школу.
Допуни реченице атрибутом и предикатом у перфекту глагола датог у
загради. Пази на правила конгруенције.
цвеће . (процветети)
дрвеће . (олистати)
унучад . (заспати) браћа . (ручати)
Допуни реченице тако што ћеш бројеве написати словима, а предикат исказати обликом презента или перфекта глагола датог у загради. У једном примеру успостави логичку, а у другом граматичку конгруенцију.
(2) момка . (трчати)
(2) момка . (трчати)
(5) девојака . (певати)
(5) девојака . (певати)
(7) путника на станици. (чекати)
(7) путника на станици. (чекати)
(10) људи филм. (гледати)
(10) људи филм. (гледати)
сваком наведеном пару реченица прецртај
је успостављена погрешна конгруенција. За дискусију је предвиђено три минута.
дискусију
Поредбене конструкције
као + номинатив
као + акузатив
компаратив + него + номинатив
компаратив + од + генитив
компаратив + спрам + генитив
позитив + до + генитив с обавезном
/ без
компаратив + у односу на +
позитив + за + акузатив
позитив/компаратив + у поређењу
+ инструментал
Исказивање количине (прецизно
прилози за количину
Руке су јој хладне као лед. Ћути као заливен. Зна га као свој џеп.
је вреднији него сестра.
је вреднији од сестре.
до крајњих
су доста воћа. бројеви
конструкција: прилог + прилог
именица или мерна јединица
јабуке су појели.
има веома много воћа.
шећера, килограм воћа
именица изведена од броја Има десетак колача.
спојеви
је
Лице (прво, друго, треће)
Конгруентне категорије
Број (једнина, множина)
Род (мушки, женски, средњи)
Врсте конгруенције
Граматичка конгруенција
Логичка конгруенција
Падеж (номинатив, генитив...)
Кључне речи: синтагма, главна реч, зависни члан (атрибут), придевски (конгруентни) атрибут, падежни атрибут, реченица
називају се
Пример
лирска поезија једне јесење вечери
конгруентног атрибута (лирске), јавља се још један
Кључне речи: реченица у ужем смислу (предикатска реченица), субјекатско-предикатска реченица, имперсонална (безлична) реченица, независносложена реченица, зависносложена реченица
Проста и сложена реченица На примерима из романа Предео сликан чајем Милорада Павића
показаћемо структуру простих и сложених реченица. Старац је устао. Показао је Свилару једну малу башту у
како се осећаш...
субјекат? Који реченични члан је непоходан да би се формирала реченица?
Реченица је основна синтаксичка јединица. У њеном формирању
учествују речи и синтагме.
што
Кажи коју функцију имају истакнути чланови реченица.
Врсту простих реченица
предикат разликује род).
Минимална структура имперсоналне реченице
глагола. Пример Смркава се илуструје ситуацију у којој
1)
3) реченице с именским предикатом:
Ово је твој врт.
Он је изузетан.
4) реченице с прилошким предикатом:
Свилару је тешко.
У зависности од значења и морфолошких особина глагола у функцији предиката у субјекатско-предикатској реченици могу да се појаве различите допуне и одредбе.
Поједини прелазни глаголи захтевају
катске допуне. Допуни наведене
(субјекта и предиката) и обавезних допуна у реченици се могу јавити и одредбе. С обзиром на то да се њима пружа додатна и необавезна информација (о месту, о времену, о начину, о циљу, о узроку), оне су необавезне.
Eкскурзија Ученици су спремни за путовање. Аутобус касни. Након пуног часа закашњења стиже.Ученици заграјаше: „Ево аутобуса!”
Наставник одмах показује: „Покрет!” Ученици потрче ка аутобусу.
„Полако, полако!”, смирује их наставник. Они се не осврћу на наставни-
ково упозорење и он љутито узвикује: „Каква збрка! Не јурите!” Врата аутобуса се нагло отварају, а наставник упозорава: „Пажња, врата!”
Говори ученицима да се у аутобус
„Један
један!” Кад су сви ушли у аутобус, одахнули су: „Најзад!”
Посматрај реченице
Ево аутобуса!
Пажња, врата!
Најзад!
У којим ситуацијама се могу чути овакве
Ево, аутобус!
Пажња,
Најзад !
Реченице у
1.
Вежбајмо 8
Заокружи слово испред тачног одговора.
Реченицу у ужем смислу чини(е):
а) објекат и предикат у личном глаголском облику;
б) предикат у личном глаголском облику;
в) група речи повезана истом функцијом.
2.
Допуни реченице
Субјекатско-предикатска реченица
3. *
Одреди тип предиката у наведеним реченицама.
Примери
Милош иде у гиманзију.
Милош је гимназијалац.
Милош је добро.
Гимназија је реновирана.
предиката
Наведене примере повежи с
ПримериТип реченице
Припремајући се за излет, понео је мапу.
Док су путовали, планирали су облизак музеја.
Ево Београда!
зависносложена реченица
субјекатско-предикатска реченица
реченица
независносложена реченица
тичког субјекта, њен предикат
Независносложена реченица
Зависносложена реченица
исказивање садашњости, који за исказивање прошлости, а који је облик
првенствено намењен за исказивање будућности?
Већ знаш да се појединим глаголским облицима, на пример презентом, може исказати и радња која се вршила у прошлости и она која ће се тек реализовати у будућности.
Вежбам глаголске облике.
Вежбам
Глаголски облици Примери
Приповедачки презент Перфекат Аорист
Перфекат Аорист
Имперфекат Плусквамперфекат
Презент за будућност Футур I
Сретнем јуче Ану. Срела сам јуче Ану. Сретох јуче Ану.
Испала ми је оловка. Испаде ми оловка.
Он стајаше на степеништу. Он је био стајао на степеништу.
Зови Милоша!
Позови ми, молим те, Милоша
Осим императивом,
Синонимични глаголски облици са значењем прошле радње
Приповедачки презент
Перфекат
Аорист
Перфекат
Аорист
Имперфекат
Плусквамперфекат
Приповедачки императив
Примери
Сретнем јуче Ану.
Срела сам јуче Ану.
Сретох јуче Ану.
Испала ми је оловка. Испаде ми оловка.
Он стајаше на степеништу.
Он је био стајао на степеништу.
Перфекат Хтела сам да се
Синонимични глаголски
Презент
I
Синонимични глаголски
Императив
Примери
Кључне речи: лексикологија, лексикон, речник
особи.
што се из анализираних примера може видети, речи у српском језику су разноврсне. Оне се међусобно разликују по распрострањености, сфери употребе, територији на којој се употребљавају, старини и сл. Једна од наведених речи је и термин и користи се у науци (зоологија), што је у речнику означено скраћеницом зоол. Која је то реч? Све претходно наведене речи су домаћег порекла, али у српском
језику постоје и речи страног порекла. У наведеном тексту то су речи: идеал, хармонија, хипнотисан. Прочитај како су оне обрађене у наведеном речнику.
идеал, -а м грч. 1. највиши, крајњи циљ који неко жели остварити. 2. представа о некоме или нечему као узор, углед. 3. одређена особа као предмет љубави, обожавања, идол.
хармонија, -е ж грч. 1. муз. а. истовремено складно звучање неколико тонова. б. део музичке теорије који изучава акорде, њихово комбиновање и уклапање у целину. 2.а. склад, сагласност; слога. б. складност, уједначеност делова неке сложене целине. Из којег језика оне потичу?
Састави реченице у којима ћеш употребити наведене хомониме.
кÒса1 (длаке на човечијој глави), кÒса2 (пољопривредна алатка за кошење), кÒса3 (косо нагнута страна брега или планине, падина); пас1 (појас), пас2 (додавање лопте саиграчу). 5.
речи (фонолошки, морфолошки); – употребу речи у различитим комуникативним ситуацијама.
крма1 и крма ж 1. а. стражњи део брода или чамца; супр. прамац. –Укрцају се свак у свој чуњ
[га]
с клупе на клупу, од крме према прамцу. Вел. б. стражњи део
Лексикологија
порекла, док су речи легенда, коефицијент, супстанција, температура, факат ушле у српски из латинског језика. Које се од наведених речи
грчког или латинског порекла употребљавају у језику науке? Издвој тер-
мине из области физике.
У српском језику се све речи према пореклу могу поделити на
домаће речи и на речи страног порекла. Оне су се нашле у српском језику
посредством процеса који се назива позајмљивање или посуђивање.
У зависности од тога из ког језика су речи преузете, оне се називају турцизми, хунгаризми, грецизми, латинизми, германизми и др. Речи које су преузете из других језика позајмљивањем називају се позајмљенице.
из језика са чијим смо представницима били у културним,
турцизмима називамо речи
Знатан је број
турског
речи у српском језику. Њихова се улога у њему током времена мењала. Неки су турцизми потпуно одомаћени, данас се употребљавају, а да се
порекло: кајсија, џигерица, марама, душек, кутија, чекић, мајмун и други, а неки су застарели и ретко се употребљавају: дувар, басамак, сепет, пенџер и др. У Србији живе бројне националне мањине. Иако је у Републици Србији у званичној употреби српски језик,
румунског, турског,
Од доласка Мађара у Панонски
Словенима. Од IX века, па кроз цео средњи век, настајале су живе политичке везе и успостављен је обострани културни утицај. Даљи додири одвијају се у директном контакту јер је знатан број Јужних Словена живео у оквирима Аустрије, односно Аустроугарске. Бројни су примери хунгаризама у српском језику који се јављају у различитим областима: – речи којима
У српском језику присутне су албанске речи, али у мањем броју: беса (дата реч), кинта (новац), клапа (дружина), тапан (врста бубња), фис (род, племе), шок (друг).
У лексикону српског језика постоје и речи румунског порекла, највише у домену сточарства: бач (чобанин), бачија (сточарско насеље у планини), катун, (сточарско летње насеље); цигаја (врста овце); бураг (желудац преживара). Општепознате румунске речи у српском језику јесу бешика и чутура.
Калкирање
Према Великом речнику страних
видова међујезичких утицаја. Калкови чувају
специфичности језика даваоца, те не
Калкирање је један од
језика примаоца (земљопис према грч. γεωγραφία, надвојвода према нем. Erzherzog).
Наводимо још неке примере који су у Речнику српскохрватскога
књижевног језика (1967–1976) означени као калкови: предбележити, -им, калк унапред забележити, претходно убележити,
Професори физике су најстрожи међу осталим професорима.
Кошаркашице су више од других спортисткиња.
Кошаркашице
Пливање
Пливање је најздравије
Језера Ладошко
Могући
Конструкција
компаратив
компаратив + у односу + на +
Парче торте свакоме прија.
Уз торту лепо иде чаша лимунаде.
Не би требало појести више од сто грама чоколаде дневно.
Узми две-три коцкице, то је ипак мање од целе чоколаде.
једна крушка две крушке седам крушака једна поморанџатри поморанџеседам поморанџи један колачдва колача пет колача једно јаје три јајета / три јајашест јаја
Наше муштерије су задовољне.граматичка конгруенција
Наш судија је праведан.
Могући одговори:
Пролећно цвеће је процветало.
Шумско дрвеће је олистало.
Њена унучад су заспала.
Моја браћа су ручала.
Два момка су трчала.
Два момка су трчали.
Пет девојака су певале.
Пет девојака је певало.
Седам путника чека на станици.
Седам путника чекају на станици.
Десет људи гледа филм.
Десет људи гледају филм.
За дискусију је предвиђено три минута.
2.
Вежбајмо 7
а) Дошавши на село, мој отац није имао више могућности да се скрива.
б) Именичке синтагме: мој отац; више могућности
Глаголска синтагма: дошавши на село
в) Главне речи: отац, могућности, дошавши
а)
3.
Конгруентни атрибутиГлавна речПадежини атрибут
та моја врло неодређенапредставао љубави б)
Конгруентни атрибутиГлавна речПадежини атрибут
сјајну шароликумапусвета
Вежбајмо 8
Реченицу у ужем смислу чини: б) предикат у личном
Субјекатско-предикатска реченица је реченица
(безлична) реченица јесте
је у неутралном облику – у 3. лицу једнине /средњег рода/.
Примери
предиката
Милош иде у гиманзију.глаголски предикат
Милош је гимназијалац.именски предикат Милош је добро. прилошки предикат
Гимназија је реновирана.именски предикат
Примери
Припремајући се за излет,
реченице
Јавно
Богат једе кад хоће, а сиромах кад може.
Могући одговори:
У коси је имала лепу машну.
На коси се ухватила рђа, па нису могли покосити траву.
На планинској коси још увек има снега.
Шареним пасом украсила је црну хаљину.
Успешним дуплим пасом приближили су се голу.
Значење речи крма1 садржано је у лексикографским дефиницијама: 1. а. стражњи део брода или чамца. б. стражњи део тела, стражњица. 2. фиг. управа, вођство.
Значење речи крма2 дато је у лексикографској дефиницији храна за стоку, пића.
Однос наведене речи према другим речима види се из кодне ознаке: супр. прамац и индексима исказан однос хомонимије: крма1 и крма2
Могућност њеног комбиновања с другим речима
се у
(Изр.) ветар у крму повољне прилике при обављању каквог посла.
Информације везане за граматички опис речи односе се на: прозодијске карактеристике: крма1 и крма (дугоузлазни или краткосилазни акценат), морфолошке карактеристике: ж (женски род).
Употреба речи у различитим комуникативним ситуацијама види се из примера који се у Речнику српскога језика (2007) наводе.
Вежбајмо 11
б) грецизми – парохија, прота, протојереј
Вокалски и консонантски систем
Акценат
Мелодија реченице
Врсте морфема
Врсте речи, промена именичких речи
Глаголи –категоријална обележја
Синтакса падежа
Основни реченични конституенти
Исказивање поређења
Синтагма
Лексика стандардног српског језика
Синоними, хомоними, антоними
* Штокавско наречје – дијалекатска основица српског књижевног језика
Српски језик и језици националних мањина (синтакса) Лексикологија
Речи субјективне оцене
Једнозначне и
вишезначне речи
Позајмљивање речи и њихова адаптација
Речи према временском, територијалном и критеријуму употребе
Фразеолошки изрази
Српски језик и језици националних мањина (лексика, калкирање)
Легенда Први разред Други разред Трећи разред Четврти разред Градиво намењено само ученицима гимназије и четворогодишњих стручних школа *
Стр. 7 – Паја Јовановић, Играчица, око 1930, Галерија Матице српске
Стр. 16 – Драган Стојков, Спирала и три шкољке, Пуж и спирала II, Спирала и перо, 1996.
Стр. 18 – Стеван Раичковић, фотографија
Стр. 19 – Данило Киш са родитељима и сестром, 1936, фотографија
Стр. 21 – Данило Киш, Цетиње, 1949, фотографија
Стр. 23 – Потврда о праву на попуст при куповини карте за превоз Данила Киша, издата у Будимпешти за 1943. и 1944. годину, фотографија
Стр. 24 – Данило Киш, Париз, 1980, фотографија
Стр. 29 – Бедеми средњовековног града Сталаћа, фотографија
Стр. 36 – Рудолф Бернт, Стари мост у Мостару, 1901.
Стр. 43 – Долап, фотографија
Стр. 48 – Кроз мећаву, фотографија
Стр. 54 – Роскјевич, Сељак, 1868.
Стр. 58 – Иво Андрић у шетњи с пријатељима, фотографија
Стр. 63 – Београд, Кнез Михаилова улица, разгледница
Стр. 69 – Јонско море, фотографија
Стр. 70 – Бониново, фотографија
Стр. 71 – Дубровачка обала, фотографија
Стр. 74 – Корице књиге Растка Петровића Људи говоре у издању
године
Стр. 77 – Рибари, фотографија
Стр. 82 – Полуострво Атос, фотографија
Стр. 84 – Сусрет, фотографија
Стр. 87 –
Десанка
Данило Киш: БАШТА, ПЕПЕО
У ГРАЂЕЊЕ РЕЧИ
ИЗВОЂЕЊЕ
СЛАГАЊЕ
КОМБИНОВАНА ТВОРБА.
Вежбајмо 2
ОСНОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ЛЕКСИКЕ
СТАНДАРДНОГ СРПСКОГ ЈЕЗИКА
Вежбајмо
Гордана Штасни Наташа Добрић
Српски као нематерњи језик СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ за 3. разред гимназије, четворогодишњих и трогодишњих средњих стручних школа Прво издање, 2016. годинa
Завод за уџбенике, Београд Обилићев венац 5 www.zavod.co.rs
Лектор Љиљана Митровић
Ликовни уредник
Биљана Савић
Графички уредник Мирослав Радић
Коректор Маријана Васић Стјепановић
Компјутерска припрема Бранка Пајић
Обим
14 штампарских табака
Формат 16,5 × 23,5 cm
Тираж:
Рукопис предат у штампу 2016. године. Штампање завршено 2016. године.
