Географија Србије - уџбеник за стручне школе - 21074

ГЕОГРАФИЈА

СРБИЈЕ

Рецензенти проф. др Јован Плавша, Департман за

Бошковић,

Одговорни уредник др Татјана Костић

Главни уредник Стефан Пауновић

За издавача Стефан Пауновић, в. д. директора

Министар просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије одобрио је издавање и употребу овог уџбеника

CIP - Каталогизација у публикацији Библиотеке Матице српске, Нови Сад 37.016:91(497.11)(075.2)

БУБАЛО-Живковић, Милка, 1971Географија Србије : уџбеник за стручне школе / Милка Бубало-Живковић, Бојан Ђерчан, Даринка Максимовић ; [илустрације, графикони и карте Зоран Пешкан ; фотографије Бојан Ђерчан, Милка Бубало-Живковић, Цветко Максимовић]. - 7. доштампано изд. - Београд : Завод за уџбенике, 2024 (Београд : "Дунав"). - 207 стр. : илустр. ; 27 cm Тираж 3.800.

ISBN 978-86-17-21114-9

1. Ђерчан, Бојан, 1984- [аутор] [фотограф] 2. Максимовић, Даринка, 1971- [аутор]

COBISS.SR-ID 150952201

ISBN 978-86-17-21114-9

ПРЕДГОВОР

Поштовани

значај, Становништво Србије, Насеља Србије, Привреда Србије,

код броја становника. До момента када је у штампу ишло

1.

2.

3.

4.

5.

6.

8. Климатске карактеристике Србије

9. Воде и водни ресурси Србије

11. Састав

12. Биљни

14. Заштићена природна

Питања за систематизацију

СТАНОВНИШТВО СРБИЈЕ

15. Антропогеографска обележја

16. Кретање и територијални размештај

Миграције становништва

ПРИВРЕДА СРБИЈЕ

27.

28. Пољопривреда, шумарство, лов

29. Рударство и енергетика

30. Индустрија

31. Саобраћај

32. Трговина и туризам

РЕГИОНАЛНЕ

33. Северна Србија – Војводина

34. Шумадија,

38. Јужно Поморавље

Ератостен

Штајегеографија?Штагеографијапроучава?

Предмет проучавања

географијe

Човек се још у праисторији

интересовао за простор који је познавао. Посматрао је своју околину и покушавао је

је упозна и разуме. У старом веку многи научници почели су да проучавају природне појаве, описују их и дају прва објашњења. Тако је Ератостен описао део света који је тада био познат и први је израчунао обим Земље. У периоду великих географских

су нови континенти. Све до XIX века географија је била дескриптивна. Зачетник

Географија истражује простор -

не односе и карактеристике еле -

мената географске средине по

појединим територијалним цели-

нама, али и хронолошки. Та чиње -

ница упућује на то да географија

треба да утврди не само садашње

стање географских елемената већ

и њихов будући развоj.

Штачиниприродне, а шта друштвене елементе неког простора?

Подела географије

Основна подела географије је на: физичку, друштвену и ре-

гионалну. Физичка и друштвена географија често се сврставају у једну, општу

све елементе

на

који је

по физичким и друштве -

ним особинама по којима се ра-

зликује од осталих простора.

Дакле,какобистедефинисали регију?

Физичка географија се некада бавила изучавањем географских

елемената у простору, одвојено, независно једних од других, без изучавања међусобних веза

као планету, њен облик, кретање у васиони и последице тог кретања. Геологија се бави проучавањем Земље, њеног настанка и процеса који су је обликовали, њеног састава и структуре. Геоморфологија изучава облике рељефа, начин њиховог настанка и развитак. Климатологија проучава климу на Земљи, узроке настанка различитих климатских типова, њене промене, као и утицај климе на делатност људског друштва. Хидрологија проучава воде на Земљи, и то како површинске, тако и подземне. Педологија или географија земљишта проучава

биогеографија проучава распрострањеност биљног и животињског света

и људско друштво као

најважније факторе и чиниоце на површини Земље. Друштвена географија проучава и међуодносе и међудејства људског друштва

и природне основе. Још се назива и антропогеографија и социјална географија. Делатност људског друштва је сложена, тако да се у

друштвеној географији јављају посебне научне дисциплине

Iшким карактеристикама насеља, као и њиховим функцијама. Економска географија проучава развитак, просторни размештај и

организацију примарних, секундарних и терцијарних делатности људских заједница. У друштвену географију спада и политичка географија која проучава утицаје природних и друштвених фактора на политички и територијални развој, границе и уређење државе. Регионална географија има

задатак да рашчлани

континената • Подела

ГЕОГРАФИЈА

ФИЗИЧКА ДРУШТВЕНА

Математичка географија

Геологија

Геоморфологија

Климатологија

Хидрологија

Педологија

Биогеографија

Географија становништва Географија несеља Економска

Регионална

географија света

Регионална географија

правцу изискује познавање саобраћајница, граничних прелаза и, наравно, оријентацију у простору без обзира

Данас се све више обраћа

пажња на заштиту и чување природе, и то од локалног, регионалног и националног до глобалног нивоа. Да бисмо сачували природу од негативних утицаја и уништавања, треба да је упознамо, а једино ће нам географија помоћи да је сагледамо комплексно.

Значај и место географије

у систему наука

Модерна географија, као и друге науке, користи достигнућа

и методе других наука (математике, физике, биологије, хемије, медицине). С развојем науке и технологије и у географији је почела све више да се примењује информатика, што је узроковало настанак географског информационог си-

стема (ГИС), који знатно олакшава рад с бројним подацима којима баратају географи током истраживања. Осим тога, ГИС олакшава и израду карата. Физичка географија се у својим истраживањима ослања и на друге природне науке, као што су астрономија, геологија, метеорологија, биологија, физика. Друштвена географија се у својим истраживањима ослања на науке које проучавају човека

Штаодређујегеографскиположајнекедржаве?

КакавјегеографскиположајСрбије?

је изузетно повољан, а што показују математички,

Паралела од 45º СГШ, која полови

северну полулопту на два дела, пролази кроз град Руму, у Срему, на северу Републике. Према томе, Србија се налази у средишњем

делу северног умереног појаса. Нешто је ближе екватору него Северном полу, јер је већи део територије Србије смештен јужно од

паралеле од 45º СГШ.

Најсевернија тачка Србије на-

глава на Старој

планини, на граници Србије и

Бугарске. Најјужнија тачка је код

насеља Рестелица (општина Гора),

на граници према Северној Македонији, а најзападнија тачка је

код Бездана, на тромеђи Србије, Мађарске и Хрватске.

Пронађитенагеографскојкарти ипокажитекрајњетачке РепубликеСрбије.

Регионално-географски полoжај веома је сложен, али и разноврстан, што омогућава развој многих привредних грана.

Највећи део Србије налази се на Балканском полуострву, те је она балканска земља. Северни део територије Србије, Војводина,

налази се на

планинска. Према планинским венцима који се издижу на

и родопска. Након издвајања Црне Горе 2006. године Србија је изгубила излаз на море, што је велики недостатак њеног географског положаја. Релативни географски положај је

них дешавања деведесетих година XX века, као и економских промена у последње две деценије. Економско-географски положај може да буде много повољнији због доброг саобраћајно-географског положаја. Простор Балкана, на ком се налази наша земља, представља природан мост између високоразвијених земаља западне и средње Европе и нафтом богатих земаља југозападне Азије и североисточне Африке. Копненим саобраћајем (друмским и железничким) простор

Београда. Код Београда, у Сурчину, налази се највећи аеродром у Србији, тако да се с поменутим коридорима укрштају и линије ваздушног саобраћаја.

Економско-географски положај Србије у будућности би могао да буде знатно повољнији, али то умногоме зависи од економске ситуације и спољнополитичких односа у свету. Изградњом ауто-пута Е763, Београд – јужни Јадран (коридор XI) знатно би се побољшао економско-географски положај Србије.

Поред свих предности, положај Србије има и својих негатив-

них страна, које су се могле уочити и кроз историју српске државе, без обзира на то у којим границама је била. Различити страни интереси укрштали су се на њеном простору. Српски народ се вековима борио да би сачувао

•

Појам граница

Штасугранице? Какосуграницепредстављенена географскимкартама?

Државне границе представљају замишљене линије на земљиној површини које раздвајају или спајају суверене државе. На географским картама граница је представљена одређе

одговарајућим граничним ознакама (гранични камен, прелаз). Међутим, граница није само линија која раздваја или спаја две

у ваздушни простор

висине 20–25 km, докле сеже сувереност једне државе у

представља невидљиву завесу

која се спушта дуж граничне линије с поменуте висине. Подморски суверенитет, пак, иде до дубине од 4 до 5 km. Подземна сувереност једне државе такође допире до дубине од 4 до 5 km, до које допиру и истраживања нафтних бушотина. Значај границе зависи од при-

жала њено прелажење). Најдужа

природна граница је она која се

пружа токовима Дрине и Дунава.

Граница прати и друге речне токове, али не толиком дужином.

Граница према Мађарској (174,7 km) је копнена. Протеже се од Дунава, 8 km узводно од

Батине, затим се протеже нешто северније од Суботице, пресеца Тису и код села Рабе је српско-мађарско-румунска тромеђа. Граница пресеца Дунав и Тису, као и неколико друмских и железничких саобраћајница. Преко ове границе прелази важна

међународна железничка пруга, Београд–Суботица–Будимпешта––Беч. Осим пруге, значајан је и

друмски пут. Веза с Мађарском

успоставља се преко шест прела-

за, од којих су четири гранична, а 2 малогранична. Значајни прелази су

Бачки Брег, Хоргош и Келе -

бија, који су гранични.

Граница према Румунији

(547,9 km) протеже се од насеља

Рабе, преко Вршaчких планина до

ушћа Нере. На овом потезу гра-

ница пресеца неколико токова,

Бегеј, Златицу, Тамиш и Брзаву. Од

ушћа Нере у Дунав граница пра-

ти ток ове велике европске реке.

Пратећи ток Дунава граница

• Најважнији гранични

би одступала од тока Дунава.

свој став заснива на

Војводине из 1945. године. Међутим, Хрватској не одговара такво разграничење и тражи формирање грани-

државне границе треба да прати линију катастарских општина. Према хрватском ставу, граница би пресецала међународни пловни пут реке Дунав 18 пута. У међународној пракси је уобичајено да се на Дунаву као значајној међународној пловној реци примењује правило да граница следи линију најдубљих тачака

по том принципу успешно је извршено разграничење Србије с Румунијом, Румуније и Бугарске, Мађарске и Словачке.

Граница према Северној Македонији (282,9 km) протеже се од Белих вода, пресеца реку Пчињу, Прешевску повију, затим се пружа гребеном Скопске црне горе, пресеца долину Лепенца, протеже се

гребеном Шар-планине до подгорине Кораба, где је тромеђа Србије, Северне Македоније и Албаније. Граница је претежно планинска. На подручју Прешевске повије је нижа надморска висина, која је искоришћена за изградњу саобраћајница, а то је и гранични прелаз Прешево. У долини Лепенца, у Качаничкој к лисури, налази се други значајан прелаз између Србије и Северне Македоније, Ђенерал Јанковић. Поред та два, саобраћајни промет одвија

(113,6 km) је претежно планинска и најнижа је у долини

пруга, нити пут првог реда. Постоје два гранична прела-

Растојање крајњих тачака Ср -

у правцу север–југ је 488 km

најсеверније тачке северно

Суботице до најјужније тачке

Рестелица, која је на југу регије

у

У правцу запад–

ширине су различите. Тако је на пример ширина између Бајине Баште и ушћа Тимока у Дунав 246 km, а између тромеђе Србија,

Гора и Босна и Херцеговина

Сребрне главе на Старој планини ширина је 306 km.

НакартиСрбијепронађите ипокажитенајвећарастојања Србијеуправцусевер–југ и запад–исток.

Територија Републике Србије је административно-територијално подељена на веће територијалне јединице – покрајине и регионе. Аутономне покрајине су:

Војводина

Републике Србије је један од симбола суверене државе Републике Србије. Препоручен је 17. августа 2004. године, и с другим знамењима усвојен је 19. маја 2009. године. Грб је исти као и грб Краљевине Србије из 1882. године и карактерише

Кључне речи: природне и вештачке границе, отворене и затворене границе, старе и нове границе, неетничке границе, осам суседа, државна обележја

Положај Балканског полуострва

Положај Србије на Балканском

полуострву и у југоисточној Европи, осим бројних повољности, носи и проблеме услед којих су у

историји избијали чести сукоби, и

мењане су границе држава које су

на њему. Повољан положај простора Балкана као споне између

источне Европе и југозападне Азије, али и близина северне Африке

утицали

Немачке,

КојајеразликаизмеђуБалканског полуострваијугоисточне Европе?

Југоисточна Европа је географски и геополитички део Европе који захвата највећи део Балканског полуострва. Државе југоисточне Европе су Босна и Херцеговина, Црна Гора, Србија, Албанија, Северна Македонија, Грчка, Румунија и Бугарска. Балканско полуострво

просторе назив Балкан не спомиње у списима. Северна граница Балканског полуострва су реке Соча, Сава и Дунав. Остале границе су морске, на истоку и југоистоку су Црно, Мраморно и Егејско море, на југу Средоземно, а на западу Јонско и Јадранско море. С простора Балканског полуострва дижу се планински системи чије висине не прелазе 3.000 m: Динарски, Карпатско-балкански

Влашко-Понтијска). За миграције и насељавање овог полуострва највећи значај су имале бројне речне долине које су га испресецале (Сава, Дунав, Дрина, Велика Морава са својим саставницама – Јужном и Западном Моравом, Дрим, Ибар, Неретва, Бојана, Вардар, Струма, Марица, Искар), као и друге мање реке. Наведене речне долине имају данас велики саобраћајни значај. Њима воде све значајније саобраћајнице изграђене на Балкану.

Пронађитенакартиипокажите рекеиморакојиограничавају Балканскополуострво.

Миграције и територијалне промене на Балканском полуострву Повољан положај Балканског полуострва узроковао је сталне миграције на његовом простору, смену

бројних варварских племена са североистока. У V веку продира-

пено ослобађање територија које

су биле у саставу Отоманског царства. Од 1912. односно 1918. дого -

дило се коначно ослобађање од турске власти јужних територија

и од аустроугарске власти на северу.

Првог децембра 1918. формирана је Краљевина Срба, Хрвата

и Словенаца, која је касније променила име у Краљевина Југославија (1929). Након Другог светског рата та је држава основана као

Демократска Федеративна Југославија, а 29. новембра 1945. променила је назив у Федеративна

Народна Република Југославија. Од 1963. године назив државе био

је Социјалистичка Федеративна

Република Југославија (СФРЈ), у

чијем саставу су биле републике

Словенија, Хрватска, Босна и Херцеговина, Србија, Црна Гора и Македонија. У наведеним републи-

кама осамдесетих и деведесетих година ХХ века почели су да јачају национализам и шовинизам, који су, уз помоћ спољашњих фактора, узроковали распад државе. Средином 1991. године независност су прогласиле Словенија и Хрватска, а затим и Македонија и БиХ.

Сукоби су кренули најпре у Словенији, која је прва прогласила одвајање од тадашње Југославије (јуна 1991. године). Потом

је такође вођен рат, који је окончан Дејтонским споразумом 1995. Септембра 1991. године и Македонија је прогласила независност, али су је Уједињене нације признале тек 1993. године под називом Бивша Југословенска Република Македонија. Македонија се без рата одвојила од СФРЈ. Од фебруара 2019. године она носи назив Северна Македонија.

Србија и Црна Гора наставиле су традицију постојања заједничке државе. Године 1992. формирале су Савезну Републику Југославију. Фебруара 2003. године промењен је назив

Гора. Распад те државе уследио је 2006. године, када је расписан референдум у

Горе од

Србије.

Од 2006. године Република

Србија функционише као самостална држава. Велики проблем Србије и даље представља питање статуса Косова и Метохије. Дана 17. фебруара

СловенијаЉубљана2.108.977 (2021)

Хрватска Загреб 3.878.981 (2021)

Босна и ХерцеговинаСарајево3.531.159 (2013)

Србија Београд8.306.717* (2022)

Црна ГораПодгорица620.029 (2011)

Северна МакедонијаСкопље1.836.713 (2021)

Бугарска Софија6.519.789 (2021)

РумунијаБукурешт19.053.815 (2022)

Албанија Тирана2.793.592 (2022)

Грчка Атина10.384.971 (2022)

Турска Анкара85.341.241 (2022)

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

ске (вулканске).

Седиментне стене настале су таложењем органских и неорганских материја у воденим пространствима (океани, мора, језера, реке) и на копненим површинама. У овој групи стена су кречњаци, доломити, пешчари, конгломерати, лес и тако даље. Седиментне стене претежно учествују у геолошкој грађи набраних планина (Карпатско-балкански

грађевинског материјала за израду цигле, црепа, керамичких плочица, као и других производа.

Шта карактерише кречњак?

Који облици се јављају у кречњаку?

Метаморфне стене настале су под утицајем високе температуре, притиска и гасова. Основни састав стена остаје исти након промена, али се могу створити нови минерали. После седиментних стена метаморфне стене су најраспрострањеније, а најзаступљенији су кристаласти шкриљци и серпентини. Осим ових стена, заступљени су и гнајсеви и мермери. Кристаласти шкриљци учествују у геолошкој грађи Српско-македонске масе, али их има и у основи

налази у геолошкој структури

Динарида (велики серпентински

масив планине Златибор). Серпен-

Вулканске стене могу да буду

интрузивне (дубинске) и еруптив-

не (површинске или изливне). Вулканских стена има у Српко-македонском масиву Србије, затим по

ободу Панонског басена и у источној и западној Србији. Изливне

магматске стене доминирају у

Црноречкој области (слив Цр -

ног Тимока), затим у Раданско-топличкој, Косовско-копаоничкој и Рудничкој

Интрузивне магматске стене чине језгра лако -

лита и батолита.

Лаколити на простору Србије су Авала, Букуља и Цер, који су

изграђени од гранита. Од гранита су изграђени и руднички и копаонички батолит. Ерозивним процесима интрузивне магматске стенe могу да доспеју на топографску

површину. С вулканским стенама повезана је појава руда бакра, злата, сребра, гвожђа и неких других ретких метала.

се различите геотектонске целине. На северу је Панонска регија, која обухвата јужни део дна и обода Панонског басена. Јужније је планинска регија која има више тектонских целина. На западу су Динарске планине, у централном делу је Српско-македонска

(од горњег тријаса) јавиле су се тектонске промене у области Тетиса. Те промене трају и данас и представљају процесе познате као алпска орогенеза, која је узроковала издизање набраних планина. Старо копно, Српско-македонска

стена. Формирају се два

планина – Динарски и Карпатско-балкански.

Покажитепростирањевеначних планинанагеографскојкарти.

Процесе раседања и набирања прати и вулканска активност. И данас имамо остатке вулканских купа које указују на

некадашњу вулканску активност на овом простору (Звечан код

Косовске Митровице, Островица

код Рудника, Тилва Њагра и Тил-

ва Мика источно од Бора, Облик

и Грот западно од Врања). Осим

угашених вулканских купа, на

некадашњу вулканску активност указују и бројни термоминерални

извори. Сеизмички покрети, који се јављају и данас, говоре да се покрети нису смирили и да трају

и данас.

НакартиСрбијепронађите

наведене вулканске купе.

На северу Србије, где је простор Панонског басена, након повлачења Панонског мора почело је таложење моћних еолских седимената у време ледених доба. У Европи је било шест ледених доба, а између њих су била нешто топлија међуледена доба. У леденим и међуледеним добима формиране су моћне наслаге леса, које имају

квартар

кенозоик

терцијар

мезозоик креда

неоген

палеоген

плеистоцен ледено доба 2

плиоцен12

миоцен27

холоцен0,01 алпска

олигоцен42

еоцен62

палеоцен72

горња

средња

доња

горњи

тријас

горњи

перм

млађи

доњи

палеозоик

унутрашњих сила током бројних фаза издизања, спуштања

набирања.

мировања деловале су спољашње силе. Реке и потоци снижавали су планинска узвишења.

разарање стена, хемиј-

оникс, кварц, калцедон, алмадин. Некада је у Иригу постојао

КадајенастаоПанонскибасен?

КоједржавезахватајупросторПанонскогбасена?

Рељеф панонске Србије Панонски басен у Србији обухвата њен најнижи део, и то простор Панонске низије и појас јужније од Саве и Дунава – јужни обод Панонског басена. Панонска низија припада самом дну некадашњег Панонског мора. Највећи део ове равнице има надморску висину мању од 200 m. Нагнутост терена је од севера ка југу. Најви-

већ представљају

заталасану низију прекривену језерским, речним и еолским седиментима. Она је испресецана бројним токовима река које долазе с других простора (Дунав, Сава, Тиса, Бегеј, Тамиш), као и токовима који су формирани на простору саме низије (Јегричка, Криваја, Мостонга).

Докојенадморскевисине субрдовитипредели? Најнижи делови панонске

један

је у

мунији. Највиши врх Вршачких планина је и највиши врх у Војводини (Гудурички врх,

Суботичка пешчара. Настале су

навејавањем песка из алувијалне равни Дунава или из плавина кар -

патских река.

Делиблатска пешчара налази се у југоисточном делу Баната.

Протеже се између насеља Ду-

бовац, Делиблато, Мраморак,

Владимировци, Гребенац и Кајтасово. Због безводности простора у пешчари је само једно мало насеље – Шушара. Делиблатска

пешчара протеже се у дужини од

око 40 km, а широка је око 17 km.

Бројне дине у пешчари правца су северозапад–југоисток, од којих су неке дугачке и више од 700 m,

а висина им је 10–20 m. Највиша

тачка пешчаре има висину од 199 m. Дине су раздвојене утоле-

глицама. У највећем делу пешчаре песак је везан шумском, жбунастом и травном вегетацијом, тако да није покретан.

Бачка пешчара је само део знатно пространије Бајске пешчаре (још се назива и Суботичко-бајска пешчара) која се налази

у Мађарској и протеже се до Будимпеште. Правац пружања дина

и у овој пешчари је северозапад–југоисток. Висина дина је од 4

до 6 m. Дине ка југу постепено

Лесне заравни настале су навејавањем фине жућкасте прашине за време ледених фаза то

(плеистоцена). Лесне заравни имају светлије и тамније зоне. Светлије зоне навејаване су за време хладних фаза, односно ледених доба, док су тамније зоне настајале у нешто топлијим међуледеним добима, када је клима била топлија и влажнија, тако да је на лесу вегетација била бујнија, па је распадањем органских материја настала тамнија боја. На лесу је формирано најплодније земљиште на простору Европе – чернозем. Често се

је Тамишки лесни плато. Бачка лесна зараван опкољава Бачку пешчару и нагнута је ка југу. На појединим местима се стрмим одсецима спушта ка нижем рељефном облику – лесној тераси. Јужни део Бачке лесне заравни назива се Телечка.

Тителски лесни плато или Тителски брег је лесна зараван која се налази у југоисточном делу Бачке, са

кове настали таложењем песка и муља приликом изливања река.

саме реке

алувијалне равни. Међутим, од XVIII века, услед мелиорације, регулације токова река, као и изградње високих насипа уз обалу, знатно је ређе плављење

То је заталасан рељеф који се постепено издиже јужно

алувијалних равни те две реке.

Рељеф овог дела Србије је прелаз

области. У њему су изразите долине река Колубаре, Тамнаве, Ве -

Мораве. Источно од Велике

су и долине Млаве и Пека, које својим средњим и доњим

деловима тока такође протичу

кроз јужни обод Панонског басена. Ободу басена аутентичност

и лепоту пружају предеоне целине Мачве, северни нижи део Подриња, Поцерина, Посавина,

Тамнава, Колубара, Велико Поморавље, Западно Поморавље, Стиг и Браничево.

Пронађитенакартипоменуте предеонецелинеуободномделу Панонског басена.

У рељефу јужног обода Панонског басена местимично се појављује еолски рељеф, пешчаре и лесне наслаге. Мање пешчаре су на улазу у Ђердапску клисуру, као

пружања и облицима рељефа, планине у овој области подељене

и Динарске планине. Српско-македонска маса

југ–север с обе стране Јужне и Велике Мораве и на северу допире до Вршачких планина, које су у Панонском басену. Српско-македонска маса је најшира у јужном делу. Простире се и у источном делу Северне Македоније. С десне стране Јужне Мораве су планине: Дукат, Бесна Кобила, Варденик, Чемерник, Бабичка гора. Ка северу ова

маса се сужава и наставља

падне Мораве, а на западу ка до -

лини Ибра. Ове планине прекри-

вене су шумама и пашњацима.

Шумадијску групу планина чине

углавном нешто ниже планине.

Почињу Авалом, затим се пружају

преко Космаја, Букуље, Венчаца и Рудника до Гледићких планина.

Ваљевско-подрињска група планина (Јадарски блок) пружа се

између долине Колубаре, Љига и

Дичине на истоку и Дрине на за-

паду. Ове планине имају динарски

правац пружања северозапад–ју-

гоисток. У овој групи су: Цер, Влашић, Гучево, Борања, Јагодња, Со -

колске планине, Повлен, Маљен и Сувобор. Планине су богате ру-

дама, тако да носе назив и „рудне

планине”.

Динариди се пружају западно од Вардарске зоне. То су планине

на простору западног дела Словеније, Хрватске, Босне и Херце -

говине и Црне Горе. У овој групи су старовлашке планине, затим проклетијске и шарске планине.

Старовлашке планине пружају

се између Дрине на западу, Ибра

на истоку, Ђетиње и Западне Мораве на северу и на југу допиру

до границе са Црном Гором и до

Проклетија. У овој групи планина су Тара, Звијезда, Златибор, Златар, Јавор, Голија, Гиљева и друге. Осим планина,

Пронађитенакартиове планинскегрупеипланинекоје њимаприпадају.Скојимречним сливомјеповезанпросторна ком се налази Ушачки пећински систем?

Проклетијске планине немају динарски правац пружања,

кречњаци. Током плеистоцене

глацијације ове планине су биле

под ледом. С њих су се спуштали

моћни ледници који су усецали своје долине (валове), а које су

касније наследиле реке, градећи

клисуре. Једна од најлепших је

Руговска клисура у долини Пећке

Бистрице. Поред Пећке Бистрице, клисуре су усекле и Дечанска

Бистрица, као и Ереник.

Шарске планине су такође по-

граничне планине према Северној Македонији

тако да северне падине ових планина

припадају Србији. Поред Шар-планине, у овој групи планина су и Коритник и Паштрик. Северно од шарских планина је Метохијска

котлина. Шарске планине имају

крашких облика, али и глацијал-

них насталих током плеистоцена.

На Шар-планини, у пограничном

делу са Северном Македонијом, је највиши врх Србије, Велика Рудока (2.660 m)

Косовско-метохијска котлина се налази између Проклетијских и Шарских планина. На северу је Копаоник, а на истоку су планине Српско-македонске масе. Између те две котлине су

руде бакра. Карпатско-балкански лук чине три низа планина: западни,

Источни низ планина чине Мироч, Велики гребен, Дели Јован и Стара планина, између којих су Зајечарска, Књажевачка и Пиротска котлина.

У Карпатско-балканским планинама развијен је крашки рељеф с површинским и подземним облицима. Од површинских облика присутне су вртаче, увале и крашка поља. Типично крашко, Одоровско поље, налази се ис точно од Пирота. Велики је број подземних крашких облика, и пећина и јама. Велику дужину имају

Резиме

ско-метохијска котлина.

Боговинска, Церјанска и Самар пећина. За туристе су уређене Ресавска

Рајкова

Мајданпека, Лазарева пећина код Злота (најдужа испитана

Климатски елементи Време је тренутно стање климатских елемената изнад неког места. Климатски (метеоролошки) елементи су температура ваздуха, влажност ваздуха, ваздушни притисак, правац и брзина ветра, облачност, осунчаност и количина падавина. Климатски елементи очитавају се три пута током дана у тридесетак главних метеоролошких станица широм земље, а по -

даци се прикупљају, анализирају

Климатски фактори Клима је просечно стање вре -

мена изнад

површине посматрано десет или више година. Њеним проучавањем бави се климатологија. Клима у Србији зависи од

више фактора, и то су: географска

ширина, удаљеност од морских

површина, удаљеност од ваздушних маса различитих физичких

особина и рељеф.

Којајегеографскаширина

маса дубље у унутрашњост копна. Продори ваздушних маса

које пресецају планинске масиве који се пружају управно

на вегетација, шумски покривач

и ливаде на различите начине утичу на модификацију климе на

локалном нивоу.

Човек утиче на климатске промене, и то посебно последњих

деценија. Развој индустрије, као

и ослобађање значајних количина угљен-диоксида у атмосферу

у великој мери утичу на климу, и то како на локалном, тако и на

глобалном нивоу. Клима у насељеним подручјима, а посебно

у градским срединама формира

се као урбано острво топлоте.

Типови климе У Србији су заступљена три

климатска типа: континентални, умереноконтинентални и измење-

носредоземни.

Континентална клима влада у

Панонској низији и ободном делу до надморске висине од око 800 m.

Граница између континенталне

и умереноконтиненталне климе

прати долину Западне Мораве, потом у долини Јужне Мораве

граница иде Лесковачком котлином и долином Нишаве. Овај климатски тип одликује се топлим

летима и оштрим зимама. Јесен је топлија од пролећа. На простору Панонске

дунављу југоисточни, на простору Шумадије дува с истока, док на простору Велике и Јужне Мораве, где се осети до Ниша, долази као северни ветар. Кошава је најјачи

ветар у хладнијем делу године. Поред кошаве, чест ветар у хладнијем делу године је северац, који доноси хладно време. У топлијем делу године доминирају ветрови са запада и северозапада, који до -

цима и знатно је већа током зимског периода, када је око седам десетина неба покривено облацима, а знатно је мања током летњег

периода, када је око три, четири десетине неба покривено облацима. Годишња количина падавина које се излуче на кишомерним станицама у оквиру овог типа климе је између 600 и 700 mm. Највише

кише се излучи током јуна и маја месеца, а најмање падавина имају фебруар и октобар. Овакав распоред количине падавина одговара

пољопривредним, култивисаним биљкама, јер је највише падавина

када су биљкама и најпотребније, у првој половини вегетационог периода. Снег пада од новембра до марта, а највише га има у јануару месецу. Умереноконтинентална клима је јужније од поменуте границе с континеналном климом.

Допире до око 1.400 m, изнад које је варијетет умереноконтиненталне климе, планинска клима. Планинску климу одликују дуге, оштре и хладне зиме с доста падавина у виду снега и кратка и свежа лета.

Умереноконтинентална клима одликује се

већава се количина падавина. У

западном делу је већа количина

падавина него на истоку. Најмање

падавина је у источном делу око

Беле Паланке (525 mm).

Висина и дужина трајања снежног покривача различити су у

пределима умереноконтиненталне климе. Снег се најдуже задржава

на високим планинама. На Копаонику и Шар-планини просечно

је годишње око 150 дана са снежним покривачем. Са смањењем

надморске висине, и ка истоку смањује се број дана под снежним

покривачем.

Варијанта умереноконтиненталне климе, која се формира на просторима заштићеним од северног хладног ветра и окруженим планинама, јесте жупна

клима. Дуже задржавање ваздуха у котлинама има као последицу његово загревање, тако да је у тим

областима топлије него у ближем

планинском окружењу. Жупна

клима се код нас јавља у Александровачкој котлини, по чему је та

област и добила има – Жупа. Осим у овој котлини, жупна клима се јавља и у Врањској котлини, као и у неким другим мањим котлина-

и за подгорину Шар-планине и Проклетија. У јужним деловима Метохијске котлине је најтоплије (Призрен 11,8 °С). Током зимских месеци средње температуре се не спуштају испод нула степени. И овде је више падавина у западном делу него у источном (Дечани 1.170 mm, Вучитрн 600 mm). У подножју Проклетија, где допиру утицаји ове климе, највећа је и количина падавина у Србији (Јуник 1.417 mm на надморској висини од 530 m). Ова клима омогућава становништву Метохијске котлине да се, осим ратарством, бави и воћарством и виноградарством.

до 1970. године који су

карактерисале температуре у границама нормале. Период

облици саобраћаја директно зависе од климатских услова. Јаки ветрови, снежне падавине и

друге временске непогоде стварају проблеме у ваздушном, реч-

ном али и сувоземном саобраћају.

Високе и ниске температуре и па-

давине оштећују друмске путеве, док високе температуре узрокују

кривљење железничких шина.

Ниске температуре изазивају

стварање леда на рекама, поледице на путевима. Магла омета

нормално функционисање свих

облика саобраћаја.

Повољни климатски усло -

ви погодују развоју различитих

облика туризма. Данас имамо развијен туризам на планинама, поред језера, река, на шта у вели-

кој мери утиче клима.

Од давнина су се неки кли-

матски елементи користили као

енергетски ресурси. Коришћена је снага ветра за покретање

ветрењача (млинова) и једрењака. Данас се енергија ветра ко -

ристи за добијање електричне

енергије у ветропарковима, чија

изградња је планирана и у Ре -

публици Србији. Поред енергије ветра, користи се и енергија

Сунца (соларна енергија), која се

акумулира путем соларних колектора. То су неисцрпни извори енергије, које човек треба све

више да користи.

Климатски услови утичу и на становништво.

и његово привређивање. Велике количине падавина изазивају

поплаве, високе температуре без падавина узрокују суше, а јаки ветрови, градоносни облаци, пролећни мразеви и тако даље имају негативан утицај на усеве.

На Земљи је све већа потражња за здравом, пијаћом водом. Залихе питке воде брзо се смањују због пораста броја становника, убрзане индустријализације, загађивања и због климатских промена. Србија располаже значајним површинским и подземним

водама и оне су велико природно богатство, али и основа за развој бројних привредних

мноштво потока и река, језера, термоминералних извора и подземних вода.

већи економски значај. Осим што се користе за пиће, снабдевање

насеља и становништва, воде се користе и за потребе индустрије и наводњавања. Подземне воде из

дубоких хоризоната употребља-

вају се за здравствени туризам и

као обновљиви извори енергије.

Подземне воде су фреатске и артешке. Први водоносни хоризонт

чине фреатске воде, чија је горња

површина

ка југу преко Неродимке, притоке

Лепенца, ка Егејском мору. Неродимка је река која одводи воду у

два слива, односно образује бифуркацију. Наиме, код Урошевца су направљени брана и канал, те један крак реке тече ка Ситници (Црноморски слив), док природни ток скреће ка југу ка Лепенцу (Егејски слив).

Развође између три слива на простору Србије

кроз Косово поље, преко планине Жеговац према Скопској црној

гори, потом поново кроз нижи део – Прешевску повију. Од Прешевске повије развође се пење и преко Бесне кобиле и Стрешера прелази на простор Бугарске.

Штасуречнамрежа,речнислив иречнисистем?Какосеодређује којајелеваакојаједеснаобала реке?Какосеодређујекојесу левеакојесудеснепритоке?

Србију дужином од 588 km, а његова укупна дужина је 2.783 km. То је привредно најважнија река Европе. У Србију улази узводно од Бездана, а код ушћа Тимока излази из земље. Целом дужином је плован. Пробијајући Карпате, Дунав је изградио најдужу клисуру у Европи. Ђердапска клисура почиње код Голупца. Дугачка је 96 km. Највећа дубина Дунава је управо на подручју Ђердапске клисуре, у вировима Великог Казанa, где достиже и до 90 m. У нашој земљи прима више притока. Леве притоке су: Тиса, Тамиш, Нера, а најважније

десне притоке су: Сава, Велика Морава, Млава, Пек, Тимок и др.

ОбјаснитезаштојеДунав привреднонајважнијарека Европе.Крозкоједржавепротиче Дунав?

Тиса кроз нашу земљу протиче дужином од 164 km и целом

дужином је пловна. Најдужа је

притока Дунава (966 km). Извире у Украјини, на Карпатима, у области Буковина. У нашој земљи Тиса је права равничарска река. Има бројне меандре. Неки меандри су

пресечени (23 меандра), тако да јој је ток скраћен. Неке меандре је

Тиса сама пресецала и мењала је свој ток. Тако су настајале мртваје у долини Тисе (Слано Копово, Русанда, Окањ, Острово). На Тиси је

код Новог Бечеја изграђена брана, која је представљала један од завршних радова на Хидросистему Дунав–Тиса–Дунав. Притоке

Тисе у Србији су Златица, Јегричка, Чик, Бегеј.

Сава је

од 207 km

Дрину, Босут, Колубару и Топчидерску реку. На територији

у Ђетињу се улива Скрапеж. Ду-

жина Западне Мораве је 210 km.

Између планина Овчар и Каблар

река је усекла клисуру, у којој су

направљена 2 вештачка језера за

потребе хидроелектрана. Најважније притоке су јој Дичина и Гру-

жа, с леве стране, а с десне стране уливају се Ибар и Расина. Ибар је највећа притока Западне Мораве (276 km). Извире на се -

верним падинама планине Хајла

на простору Црне Горе. У Србији

дужина му је 241 km. Код села Газиводе Ибар је преграђен земљаном браном висине 108 m, те je

формирано jезеро Газиводе. Воде језера служе за водоснабдевање

Косовске Митровице, али и за производњу хидроенергије, јер је

изграђена и истоимена електрана мањег капацитета. Ибар има три важније притоке: Рашку, Студеницу и Ситницу.

Јужна Морава настаје код Бујановца спајањем Биначке Мораве и Прешевске Моравице. Дужина тока јој је 246 km, а заједно с Биначком Моравом дужина јој је 295 km. Долина Јужне Мораве је композитна. Протиче кроз Грделичку клисуру, која спаја Лесковачку и Врањску котлину. Значајније притоке с леве стране су: Ветерница, Јабланица, Пуста река и Топлица,

улива се у Дунав источно од Великог

Градишта. Протиче кроз Каонску

клисуру и тече кроз крај који се назива Браничево. Познат је као

златоносна река. Међутим, све су мање количине злата које се налазе у њему. Тимок је најдужа река Источне Србије и последња притока Дунава с наше

Поред река, језера су важни хидрографски објекти наше земље. На свом простору Србија располаже с око 150 језера различитих по положају, постанку, величини. Различита им је и намена. Користе се за снабдевање насеља, као рибњаци, за производњу електричне енергије или имају туристичку функцију.

Природна језера Природна језера у Србији су

мала. Њихови басени настали су под утицајем различитих аге -

наса ерозивним или акумулативним процесима. По постанку се

разликују еолска, ледничка, речна, крашка и урвинска. Еолска језера налазе се на северу Бачке. Настала су изду-

вавањем песка и леса из удолина између дина Суботичко-бајске пeшчаре. На тај начин оголићена је плитка издан. Тако настала удубљења испунила је подземна вода. Сада се снабдевају водом и од падавина. Еолска језера су Крваво, Слано, Лудошко, Палићко и Келебијско. Палићко језеро је највеће еолско језеро.

топљењем снега и од падавина. Тешко су приступачна,

од 30 таквих језера. Нека језера

су мала по површини и лети пресушују. Нека, иако мала, стално имају воде. Ливадичко језеро је

највеће на Шар-планини, на висини од 2.173 m. Већа језера на истој

планини су и Велико и Мало Јажиначко језеро. На Проклетијама, у близини врха Ђеравица, налази се неколико језера, од којих је

највеће Велико Ђеравичко језеро.

Речна језера формирана су

поред или у кориту река. Ерозивна речна језера су поред равничарских река. Настала су пресецањем, одвајањем дела речног

корита (меандра). Називају се и

мртваје. Обрасла су барском ве -

гетацијом и најчешће су кривудава. Највећа и најпознатија су:

Обедска бара, поред Саве, Окањ и Русанда, поред Тисе, те Царска бара, између Тисе и Бегеја. Има

их и у доњем току Велике Мораве и поред Дунава. Ова језера

су важна влажна станишта наше

земље. Она су и станишта број-

них мочварних птица и птица селица, те су заштићена подручја.

Поред Лудошког језера, Рамсарском конвенцијом заштићена су

и Обедска бара и Царска бара. Крашка језера настају у вртачама, увалама и речним долинама. Она су малих површина и малобројна (у Сокобањској котлини је Врмџанско језеро, код Београ-

у речну долину, прегради је и спречи њено отицање, те се догоди ујезеравање реке. У Србији има више оваквих језера. Нека од њих су Завојско код Пирота, Облачинско на обронцима планине Јастребац, Семетешко, Горње и Доње на Копаонику и Јовачко код Владичиног Хана.

Вештачка језера Вештачка језера је направио човек преграђивањем

вања насеља и привреде, користе се и за наводњавање, као рибњаци, а нека језера су изграђена у туристичке сврхе.

Ђердапско језеро је формирано након изградње бране на изласку Дунава из Ђердапске клисуре. Налази се на граници с Румунијом, у самој клисури. Већи део језера припада Србији, 163 km2, а мањи, око 90 km2, налази се на румунској страни. Jезеро се афирмише као туристичка дестинација. Поред језера изграђен је магистрални пут који повезује Голубац и Кладово.

Какосезовеархеолошки локалитетуЂердапскојклисури?

Власинско језеро налази се у

близини Сурдулице, у југоисточној Србији. Настало је

тресаве

у једном

садрже

од 1 g растворених

материја, зову се минералне воде. Према хемијском саставу минералне воде могу да буду базне, слане, земноалкалне, јодне, гвожђевите, сумпоровите, радиоактивне. У дубљим слојевима литосфере подземна вода се загрева. Ако је температура подземне воде

Термоминералне воде Србије су недовољно искоришћене иако

су народи ових простора од дав-

нина познавали и користили леко-

вите воде. Археолошким истраживањима у Гамзиградској, Врњачкој,

Нишкој и Звоначкој Бањи доказа-

но је коришћење лековитих вода

још у римском периоду. Локално становништво је вековима користило воду за лечење или за снаб-

девање насеља.

Поред извора лековите воде

настала су бањска насеља, која су

постала центри бањског, здравственог туризма. Неке бање имају

само један лековити извор, а неке

користе и десетак извора лековите воде. Осим лековитих вода, неке бање користе и лековито блато.

Бање с дугом традицијом постојања и коришћења

шаторе,

су дивље, сезонске. Неке од њих су временом почеле да се развијају и данас имају одлике бањског насеља. Такве бање су Овчар Бања и Раковачка код Бујановца.

Економскогеографски

значај вода

Економски значај вода је вишеструк. И подземне и површинске

воде имају велики значај у животу човека. Користе се за пиће, наводњавање, у индустрији, производњи електричне енергије, за пловидбу, туризам, у лечилишне сврхе, за рекреацију. Највише насеља снабдева се водом из подземних хоризоната. Међутим, има насеља која користе и

су и мелиорациони системи у долини Западне Мораве, у долини Нишаве и на Косову. Међутим, сви ти системи слабо се користе. Енергија река користи се за добијање електричне енергије у хидроелектранама. Некад се та енергија користила и за

покретање точка у млиновима (воденицама) за млевење жита. Ти млинови замењени су млиновима на електрични погон. Велики су потенцијали Србије у хидроенергији, али се само један део искориштава (око 60%). Највећи хидроенергетски потенцијал има слив Дрине. Прва електрана која је радила по Теслином систему трофазне наизменичне струје изграђена је у Ужицу 1900. године на реци Ђетињи. Код нас је најјача хидроелектрана „Ђердап I” (2.270 MW).

Велики су потенцијали Србије и у хидрогеотермалној енергији,

али се она врло мало користи.

Највећи потенцијали у оваквој енергији су у Мачви, Посавини, на простору Баната око Кикинде, у Тамнави. Геотермалне воде се налазе на великим дубинама. До њих се долази бушењем. Поред тога, значајна је геотермална енергија и у нашим бањама које имају високу температуру воде (Врањској, Јошаничкој и Сијаринској

гранама индустрије. Те

нису погодне за водоснабде-

вање, купање, али ни за прехрамбену, ни фармацеутску индустрију.

Таква је вода Дунава, Саве, Тисе, Велике Мораве, Западне Мораве, Јужне Мораве, Колубаре и Топлице.

четвртој класи су реке загађене преко дозвољене границе.

Те реке су толико загађене да се

Услови настанка тла Тло или земљиште је површински танак, растресити и плодан слој литосфере. Тло настаје распадањем матичне стене (матичне геолошке подлоге) под утицајем различитих климатских услова. Тло се формира и под утицајем веома сложеног дејства биљака и животиња које живе на њему, као и од продуката распадања биљног и животињског света. На земљиште утиче и рељеф својим нагибом, рашчлањеношћу, као и експозицијом. Заједничко дејство свих тих фактора узрокује стварање земљишта или педогенезу.

?

Штајеекспозиција?

Каконагибутиченаформирање земљишта?

Типови земљишта На простору Србије постоји више типова земљишта. Услед разноврсности земљишта, за Србију се може рећи и да је „педолошки музеј Европе”. Велики број врста земљишта у Србији последица је

рендзина, црвеница, псеудоглеј, мочварно земљиште, слано земљиште и друга. Чернозем или црница је најплоднији тип земљишта. На простору Србије чернозем је ра-

?

индустријске биљке, и то највише

сунцокрет и шећерна репа.

Гајњача се јавља у условима

умереноконтиненталне климе где има више влаге него у зони чернозема, а мање него на брежуљцима Шумадије. Гајњача је

земљиште храстових шума (китњака, сладуна и цера). Смеђа је

црвенкаста или руменкаста, а што зависи од примеса гвожђа и алуминијума. Има значајне количине хумуса, тако да је врло погодна за ратарство, воћарство и виноградарство. Распрострањена је у

Шумадији, Подрињу, Западном и

Великом Поморављу и на Косову.

Ранкери су земљишта која се развијају у планинским пределима где је мешовита (листопад-

но-четинарска) и четинарска ве -

гетација. Највише су заступљени

на Златибору, Копаонику, Голији,

Руднику, као и на крајњем југо -

истоку наше земље (Дукат, Бесна

кобила и Варденик). Ранкери се

углавном користе као пашњаци и

ливаде, а могу се на њима гајити

и кромпир, јечам и раж. Подзол се најчешће јавља

воћарство. Црвеница заузима мале површине у Србији. Основна подлога црвенице су кречњаци и доломити. Црвенице има на дну вртача, увала и крашких поља. У Србији је има у Старом Влаху и Рашкој, централној Шумадији, Метохији и источној Србији. Псеудоглеј је земљиште које

настаје у близини великих равничарских

глине. Оно је слабих производних способности, али се мелиорацијом може побољшати. Псеудоглеја има у Мачви, колубарском и поморавском крају. Мочварно земљиште настаје тамо где су земљишта из било

којих разлога прекомерно влажена. У низијским пределима ду ж токова Дунава, Саве, Велике Мораве, као и неким крашким

пољима често се среће мочварно земљиште. Настаје сливањем воде с виших терена, изливањем текућих вода или језера или издизањем изданске воде. Мелиорацијом се неке површине под мочварним земљиштем могу култивисати и тако постати погодне за

ГдесеналазиВласинскојезеро икојамујенамена?

Слано земљиште углавном се јавља у Војводини, где је иначе мање падавина, посебно на просторима Бачке и Баната, а подземне воде су близу површине. При

у топлом и сушном периоду вода

На та-

квом земљишту не могу успевати ратарске културе, а и травна вегетација је веома оскудна. Атипска земљишта су неразвијена, а у њих спадају: алувијална, елувијална, делувијална, еолска и антропогена. Алувијална земљишта настају таложењем речних наноса шљунка, песка и муља. Формирају се

ду ж токова великих равничарских река. Ако се састоје од финог муља, веома су плодна. Периодичне

поплаве обогаћују их органским и неорганским материјама. Ово

их својим потребама. Економскогеографски значај Земљишта

Осим од природних својстава, плодност земљишта зависи и од

начина обраде. Применом агротехничких мера човек повећава

плодност земљишта. Међутим, неправилним коришћењем може се смањити плодност земљишта и

оно се може исцрпсти. Земљиште је обновљив природни ресурс, али то не значи да не треба да га пазимо. Процес

деградација је врло

Биљни свет Србије Биљни свет Србије је разноврстан. По броју биљних врста Србија је међу богатијим земљама у Европи. Велика разноврсност биљака последица је разноврсних природних услова услед специфичног географског положаја, састава тла, надморске висине, експозиције, дисецираности и нагиба рељефа,

у Панонској области с аутохтоном степском вегетацијом. Таквих простора има уз жбуновите појасеве поред путева, на неким просторима пешчара у Војводини, као и на

биљну област срећемо на виси-

нама већим од 600 m, или 800 m.

Она зависи од земљишта, висине

планина, али и од експозиције. На

истој планини смена вегетацио -

них спратова није на истој висини

с осојне и присојне стране.

До висине од 600 m или поне -

где до 800 m је појас храстових шума, којих има у перипанонском

и нижем планинском простору. Изнад те висине је појас букових шума (800–1.500 m), где су ниже

и веће количине падавина. Букове шуме углавном

постепено прелазе у четинарске

шуме. Најпре се јавља мешави-

на букве и јеле, да би постепено

спрат мешовитих шума прешао у

спрат чистих четинара на висинама 1.500–1.800 m. На том спрату доминирају јелове и смрекове шуме. Поред њих, има и ретких

примерака панчићеве оморике, мунике и молике, четинара који су

преживели ледено доба и очува-

ли се у неприступачним делови-

ма Таре, Голије и других планина у

западној и јужној Србији.

Животињски свет Србије Животињски свет у Србији веома је разноврстан и богат. Животиње су покретљиве и тешко их је везати за једно место. Међутим,

у Србији, које су веома повезане с биљним светом. Тако

Животињски свет Панонске области

разо-

врсте које човек гаји. Но, осим животиња које човек узгаја, на простору ове регије

велики број дивљих животиња. Ту су зец, лисица, вук, дивља свиња, јелен, срна, бројне врсте птица, гмизаваца, глодара, инсеката итд. На простору ове регије су значајна орнитолошка подручја: Горње Подунавље, Фрушка гора, Палићко језеро, Лудашко језеро, Царска бара, Слано Копово, Делиблатска пешчара и Обедска бара. Од птица, овде живе шљука, препелица, фазан, у мочварним

Белоглави суп Ова ретка птица

дивље животиње. Карактеристичне врсте су: јелен, срна, куна, вук, дивља свиња, змије и други гмизавци. Птичији свет је богат и могу се срести јастреб, соко, сова, врана, детлић. Значајна орнитолошка

подручја у Планинској области су: Бељаница, Ресавска клисура, Злотска река, Шар-планина и друге. Опстанак појединих врста лешинара (бела кања, орао брадан или суп старешина) угрожен је радом човека, који је негативно утицао на њихова станишта. Дуготрајним мерама

јединки белоглавог супа у специјалним резерватима природе

у овим водама живе мрена, буцов, клен, укљева, смуђ, гргеч, сом, кечига и друге. У Дунаву, поред осталих риба, живе и јесетра и моруна. Реликтне и ендемичне врсте Реликтне

рис, хермелин, веверица, од птица тетреб

а од гмизаваца

шарка чест становник. Рис је посебно

карактеристичан за подручје Косова и Метохије и источне Србије. Он је законом заштићен као природна реткост. Мрки медвед настањује подруче националних

паркова Тара и Шар-планина и на

подручју

ку, Паштрику, Копаонику, Старој

и Сувој планини и на Тари, Златибору, у долини Лазареве реке и у

Сићевачкој клисури.

Наведене високе планине

имају и ендемичних и реликтних

врста животињског света. На врховима појединих планина као

ендемити јављају се волухарице,

неке врсте скакаваца, пужеви...

Глацијални реликти су снежна

кока и неке врсте инсеката.

Економскогеографски значај

Економскогеографски значај је вишеструк. Биљке и животиње

представљају важне елементе природне средине. Без ова два елемента нема ни опстанка човека на планети. Биљке и животиње имају веома велики значај у исхрани људи. Самоникло биље (самоникле воћке, медоносне биљке, лековито биље)

расте у природи неподстицано хемијским средствима, тако да је мање затровано. Дивље животиње хране се незагађеном храном у природи, тако да је месо ових животиња здравије.

Шуме представљају сировину дрвне индустрије, али треба бити пажљив и очувати шумски фонд пошумљавањем, јер су шуме плућа наше планете.

Неки облици туризма могу се развијати на основу биљног и животињског света (посма-

Природна средина су природни чиниоци који нас окружују (рељеф, клима, воде, земљиште, биљни и животињски свет, као и људи). Развој човека немогућ је без тесне везе с природом. Својим дејством на природу он је мења. Изградњом хидроцентрала, акумулација, сечом шума, експлоатацијом минералних сировина, стварањем депонија, емисијом гасова, нуклеарним пробама, ратовима човек често нарушава природну средину и мења читава подручја. Једна промена ремети равнотежу у природи. Последице таквих активности пореметиле су равнотежу у односима човек – природна средина, чиме су озбиљно угрожени природни услови живота. Природна средина нуди природне ресурсе (воду, биљке, животиње, минерале). Она је и производни фактор јер ствара све ресурсе потребне за развој цивилизације. Међутим, она

оваква возила још се не произво -

де масовно. У индивидуалним и

колективним становима такође је

за загревање потребно користити горива која не избацију велике

количине отпадних гасова.

Обновљиви извори енергије

много су мањи загађивачи, а на-

лазе се свуда око нас (ветар, Сунце, вода). Неопходно је што више

користити обновљиве изворе

енергије да бисмо сачували што чистиjу атмосферу.

Чиста вода је све ређа на нашој планети. Сматра се да ће у будућности избијати ратови због

чисте и питке воде.

Главни загађивачи површинских и подземних вода су индустрија, пољопривреда, као и

отпадне воде из индивидуалних

домаћинстава, односно септичке јаме. У Србији су најзагађенији канал Дунав–Тиса–Дунав (посебно

деоница од Црвенке до Врбаса),

Борска река, Бегеј и Бегејски канал. Затварање бројних фабрика

у Србији у последње две деценије смањило је количину отпадних

вода које су се излучивале у наше

реке. Проблем су велике количи-

не отпадног материјала (пластич-

ни производи) које се заустављају

код брана хидроелектрана (Дри-

на, Дунав), те је неопходно често чистити реке у том делу. Загађеност вода може

земљу (Дунав, Тиса, Сава, Бегеј, Тамиш). Тиса је последњих деценија имала катастрофална загађења, која је пратио помор рибе и у нашој земљи.

Дализнатеданаведетепримере загађеностиводеувашој околини?

Чисто земљиште неопходно је непосредно за развој биљног света, а посредно и за опстанак животињског света. Међутим, човек све више загађује и овај елемент природне средине. Земљиште је свакодневно изложено посредној или непосредној деградацији и загађењу. За разлику од воде и ваздуха, земљиште је релативно статично, те је ефекат смањења загађења разблаживањем и пречишћавањем мањи, због чега се интензивније акумулирају

се

очува и побољша стање одређеног природног добра. Предмет или објекат заштите нису само

биљне и животињске врсте и њихове заједнице, станишта и екосистеми већ и објекти од изузетног палеонтолошког, геолошког, геоморфолошког и хидролошког значаја. Често су предмет заштите

држава света, законом је дефинисана и регулисана делатност.

се и подручја значајна за опстанак миграторних врста

заштићена

та (то могу да буду фосили, минерали, кристали, миколошке, ботаничке и зоолошке збирке).

научног, здравственог, економског и другог аспекта, штите се као строго заштићене дивље врсте или заштићене дивље врсте. Делови геолошког и палеонтолошког наслеђа, као и биолошка документа, који имају изузетан научни, образовни и културни значај, могу се штитити

Србије потиче још из 1874. године, када су заштићене природне вредности Обедске баре. Данас активностима на заштити природе руководи Завод за заштиту природе, који је основан 1948. године са седиштем

територији Србије законом су заштићена 469 подручја од посебног значаја за очување и

унапређење природе: 5 националних паркова, 18 паркова природе, 26 предела изузетних одлика, 69 строги и специјални резерват

природе, као и друга заштићена

подручја у Србији.

Национални паркови су: Фрушка гора, Ђердап, Тара, Копаоник, Шар-планина.

Паркови природе су: Стара планина, Голија, Сићевачка клисура, Палићко језеро, клисура Милешевка, Шарган – Мокра гора, као и још 11

површине 53.804 ha.

Према класификацији Међународне асоцијације за заштиту

природе, Заовине (на планини Тари) су предложене за пету категорију заштићених подручја и будући резерват биосфере Дрина.

Предели изузетних одлика су: клисура реке Градац, долина Пчиње, Овчарско-кабларска клисура, Мируша, Суботичка пешчара, Велико ратно

1.

2.

3.

4.

5. Помоћу физичко-географске карте опишите положај свих планинских целина Србије.

6. Наведите карактеристичне планине и котлине за сваку планинску целину.

7. Који планински предео се одликује већим пространством површинских

8. Опишите одлике климе у Панонском басену.

9. Које су одлике умереноконтиненталне

10. Зашто Метохијска котлина има измењеносредоземну климу?

11. Шта све чини водно богатство

12. Помоћу физичко-географске карте пронађите

и егејском сливу.

13.

14.

15. Који је привредни

16.

17.

18.

19. Од чега зависи распрострањеност

20.

ГдесеуСрбијиналазимузеј

Старије камено доба или палеолит је најмање познато доба. У том периоду (од настанка човека до 10.000 година пре н. е.) становништво се бавило ловом и сакупљачком делатношћу. Нису себи градили станишта, него су живели у пећинама. По археолошким налазима из тог периода познате су пећине Градац код Крагујевца, Рисовача

е. почели су да продиру Римљани, који су романизовали Илире. На нашим просторима Римљани су саградили бројна утврђења дуж северне границе (Лимеса), која је углавном пратила ток Дунава. Међу највећим утврђењима су Сирмијум (Сремска Митровица) и Виминацијум (Костолац), али су дограђивали и Сингидунум (Београд). Римљани су оставили значајан

(476. године) источни делови нека-

дашњег великог Римског царства били су под Византијом.

Досељавање Словена

на простор данашње Србије У V веку н. е. на просторе Па-

нонске низије и Балканског по -

луострва продирали су Хуни и

Авари, који су разрушили римске

градове и остављали су пустош

за собом. Током VI и VII века н. е.

на простор Балканског полу-

острва долазили су Јужни Словени (Срби, Хрвати, Словенци

и остала словенска племена) из своје прапостојбине (простор

између Одре, Висле, Балтичког

мора, Карпата и Средњег Дњепра). Међутим, у данашње време

постоје тврдње, које нису научно

доказане, да није било сеоба, већ

да су словенски народи староседеоци на просторима на којима су

данас насељени.

Пронађитенакартипросторе накојимаданасживеЈужни Словени. Којесутодржаве?

Срби су населили простор из-

међу Цетине у Далмацији, Зете у

Црној Гори, Косовско-метохијске

котлине, Јужног Поморавља, Нишаве, Старе планине и северније

од Саве и Дунава, јужни део Па-

Коједржавесуувремединастије Немањићапокушаваледаосвоје ипокоресрпскинарод?

паљења и рушења, успели да се очувају до данас.

Наведитенекеманастире изпериодаНемањића. Период

турске владавине У XIV веку Османско царство (Отоманско царство) постало

планинске крајеве. Од коначног

пада српских простора под турску власт (1459. године) сви крајеви су били захваћени процесом

емиграције. Најмасовније исељавање српског становништва до -

годило се крајем XVII века (након аустро-турског рата – Бечког рата 1683–1699) под вођством патријарха Арсенија Чарнојевића, када је више од 37.000 породица с простора јужних делова тадашње Србије, територије која је данас у

оквиру Северне Македоније, Косова и Метохије, Рашке области, кренуло према Панонској области и прешло Саву и Дунав. Неки су дошли и до Будимпеште и Сентандреје. Српско становништво, склањајући се од турских зулума, гушће је населило просторе Далмације, Лике, Баније, Кордуна, Горског Котара, па чак и простор

Љубљанске котлине, Жумберка и Беле Крајине на простору

данашње Словеније. Неки су на

простору данашње Славоније, Барање, Срема, Баната и Бачке остајали да живе, а неки су се

само у пролазу ту заустављали. Аустријска власт их је прихватила и на том простору формирала је посебну територијално-војну целину – Војну крајину. У оквиру Војне крајине Срби су чинили већину

шароликост Војводине одржала се до данас. Миграције током

двадесетог века Током Првог светског рата с простора Србије

у концентрационим логорима, којих је било широм земље, али су одвођени и у логоре у Немачкој, па и у Норвешкој. Током ратног вихора у Србију је избегао велики број Срба из тадашње Босне, Хрватске, Македоније, Црне Горе, али и из Словеније (из Штајерске).

Дализнатенекилогоруком јестрадаломногоСрба,Јевреја иРомауРепублициСрбији

иливанњенетериторије,односно напросторубившеЈугославије?

После Другог светског рата

Србији. Настављено

Питања

пописано јер је, према наређењу кнеза Милоша Обреновића, пописано само српско становништво. У време Кнежевине Србије пописи су организовани чешће него за време Краљевине Србије, као и док је Србија била у саставу Југославије.

прве деценије XX века у Србији је број становника достигао готово три милиона (1910. године 2.922.058). Први светски рат је

узроковао велике губитке на простору Србије.

КадајебиоПрвисветскират?

Између два светска рата број становника увећан је за више од 900.000, односно годишње по-

већање је било за више од 90.000 становника. Демографски губици

Србије током Другог светског рата процењују се на неколико сто-

тина хиљада. Међутим, и поред тих губитака, на првом попису

после Другог светског рата, који је обављен 1948. године, број становника је повећан у односу на попис из 1931. године за око 800.000 становника. На тај демографски раст утицало је насељавање из Хрватске, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Македоније.

ГдејенаконДругогсветскограта досељенонајвишестановникаиз

се у њој врше пописи. Србија је тада имала 9.778.991 становника. На следећа два пописа уследило је опадање броја становника, а што је била последица ниског природног прираштаја

Запажено је да се непосредно

након ратова јављао пораст природног прираштаја, а што је веро -

ватно последица жеље да се на-

докнаде губици изазвани ратом.

У Србији је 1961. године стопа наталитета износила 20,4‰,

а стопа морталитета 9,1‰, тако

да је природни прираштај био

позитиван и износио је 11,3‰.

Од седамдесетих и осамдесетих

година стопа природног при-

раштаја је у паду и од 1998. годи-

не она је константно негативна.

До 2010. године још више је

пала стопа наталитета, а што је

последица пораста броја старијег и опадања броја млађег становништва али и одлагања рађања

првог детета. Године 2015. стопа наталитета на простору Србије

је 9,3‰, а стопа морталитета 14,6‰, тако да је стопа природног прираштаја била негативна –5,3‰, док је 2022. износила –5,4‰ .До 2021. стопе природног прираштаја опале до -10,9 ‰. Такав ток природног кретања становништва води даљој депопулацији и старењу становништва.

Територијални размештај

становништва

Територијални размештај или густина насељености становништва представља број становника на јединици површине и изражава се јединицом ст./km2. Углавном се израчунава

9,4

густина насељености становништва у Србији тада је

иста густина насељености становништва. Централни делови Србије

1948.

2022.

Штасумиграције?Каквемиграцијемогудабуду?

Миграције представљају механичко, просторно кретање становништва. Откако постоји људски род, човек се кретао, и то најпре у потрази за храном, а данас у потрази за бољим условима живота, али има и других разлога који узрокују кретања становништва. Миграције могу да буду спонтане или стихијске, када се људи пресељавају по својој вољи. Када су људи принуђени на пресељење, миграције добију карактер принудних миграција.

Којисусверазлозикоји присиљавајучовека напресељење?

Становништво које учествује у

миграцијама су мигранти. Ако се исељавају с неког простора, они су емигранти, а ако се усељавају, онда су имигранти Србија је одувек била поприште масовних

Између два светска рата насељавани су простори Србије, али је било и исељавања нашег

становништва у земље Европе и у

прекоокеанске земље.

Након Другог светског рата, од средине шездесетих година XX века, уследиле су миграције из економских разлога. Доминирали су

одлазак на привремени рад у иностранство и пресељавање из неразвијених у развијенија подручја и из села у град. Од деведесетих

година XX века интензивирана су

исељавања у развијене земље, а

посебно високообразованог ста-

новништва. Осим исељавања, догађа се и досељавање принудних

миграната. Политички немири на

Косову и Метохији за време Југо -

славије шездесетих и осамдесетих година узроковали су лага-

но и стално исељавање српског становништва из те покрајине.

Политички немири и током деве -

десетих година XX века, али и на

почетку XXI узроковали су да се

настави процес исељавања Срба

с Косова и Метохије. Тешко је доћи

до тачних података колико је ста-

новника с тог простора расељено, али, према подацима Високог

комесаријата Уједињених нација за избеглице, Комесаријата за из-

у Немачку, Аустрију, Швајцарску и Италију, као и у САД и Канаду. Према томе, миграције можемо поделити на унутрашње и спољашње према простору на ком се одвијају. Кад су у питању унутрашње миграције, становништво се пресељава унутар граница једне државе, а спољашње су усмерене ка неким другим државама или из других држава ка нашој земљи.

Осим трајних пресељења, у миграције се убрајају

•

центара ка већим. Из тих разлога

посебно је велики демографски притисак на подручју Београда. На просторима имиграције јављају се вишкови радне снаге, велика незапосленост, стамбени проблеми.

Према подацима Републичког завода за статистику добијеним

пописом из 2022. године, у Србији је 53,5% становника (3.554.904) који су аутохтони, односно од рођења станују у истом месту, а 46,5% (3.092.099) становништва су досељавани,

Становништво сваке земље има своја обележја, односно сваки појединац има своје индивидуалне карактеристике, као што су пол, старост, образовање, активност и националност. Неке од тих карактеристика становника су непроменљиве, као што је пол, који се стиче рођењем. Остале карактеристике становништва могу се променити током времена или на основу опредељења сваког појединца. Анализом ових обележја становништва добијају се квалитативне одлике једне популације.

Структуре становништва умногоме зависе од природног и механичког кретања становништва.

Објаснитевезуизмеђуприродног и механичког кретања и структура становништва.

Становништво се може груписати према различитим обележјима: биолошким (полу и старости), економским (активност, делатност), образовним (писменост и школска спрема) и националним (етнички и верски састав). Наведене структуре

ца на 1.000 жена, а коефицијент феминитета показује број

на 1.000 мушкараца. У млађим годинама углавном је већи број мушкараца, јер се у просеку роди 106 до 107 дечака на 100 девојчица. Међутим, услед веће смртности мушкараца, посебно у старијим годинама, повећава се број жена у односу

пирамиде становништва Србије, пописи из 1948, 2002. и 2022.

становништву углавном се исказују по петогодишњим старосним групама. Још бољи показатељи су поједини контингенти

становништва – младо, зрело и старо становништво. Према подацима пописа из 2022. године, у Србији (без Косова и Метохије) седмину популације (14,4%) чинило

је младо становништво (0–14 година). Више од 2/3 становништва (63,5%) припадало је зрелој популацији (15–64 године), док су старији од 64 године чинили шестину (22,1%) популације. Овакав однос младог, зрелог и старог становништва

општини Нови Пазар (36,5 година) и Тутин (34,6 година). Највише младог становништва до 15 година старости имају општине Сјеница, Тутин и Нови Пазар. Старије становништво доминира у општинама источне Србије.

ЗаштоопштинеСјеница,Тутин иНовиПазаримајунајвише младогстановништва?

КојеопштинеуСрбијиимају највишестаријегстановништва?

Објаснитеразмештај становништвапопросечној старостиуСрбији.

Економска структура Економска структура становништва одраз је привредних промена у држави и најбољи је

показатељ степена развоја неке земље. Под економском структуром становништва подразумева се састав становништва према активности, делатности и занимању. Према резултатима пописа

2022. године становништво према економској активности је подељено на активно и неактивно становништво. У групи активног становништва су активни запослени и активни незапослени. Док су у групи неактивног становништва деца млађа од 15 година, ученици/студенти, пензионери,

у Србији је било 42,2% активних

лица и 57,8% некативних. Код

активних, већина су чинили запослени, 85,6%, а код неактивних

већину чине пензионери 41,4%. Активно становништво дели се према делатности у којој стиче средства за живот. Све делатно-сти најчешће се групишу у четири сектора: примарни (пољопривреда, лов, риболов, водопривреда и шумарство), секундарни (индустрија, рударство, грађевинарство и производно занатство), терцијарни (трговина, саобраћај, туризам, угоститељство, услужно занатство, стамбена и комунална делатност) и квартарни сектор (образовање, наука, култура, здравство и администрација). Од шездесетих и седамдесетих година XX века смањује се број лица која раде у примарном сектору, а расте у секундарном и терцијарном. После Другог светског рата у Србији је било 72,0% становништва које је радило у пољопривреди. До пописа* 2011. проценат пољопривредног становништва је опао и чини 14,8% од укупног броја активних становника који обављају одређено занимање. У данашње време

трговина је делатност у којој је запослен велики проценат активног становништва Србије. Велики проблем данас представља незапосленост. Стопа незапослености, према резултатима пописа из

мушког (14,6%) него женског (14,1%) становништва. Привредни

на рачунару: обрада текста, израђивање табела, примање и слање електронске поште и коришћење интернета. Они који баратају са све четири активности, компјутерски су писмени, они који баратају бар једном активности, делимично су компјутерски писмени, а они који не

познају никакав рад на рачунару и не користе га у свакодневном животу, компјутерски су неписме -

ни. Компјутерски писмених и де -

лимично писмених, а старијих од

15 година у Србији је 48,99%. До 2022. године значајно је повећан удео компјутерски писмених и

делимично писмених становника

на чак 75,81%.

Објаснитезаштојевише

неписмених жена.

Објаснитезаштојевише неписменогстаријег

становништва.

Од Другог светског рата побољшана је и структура становништва по школској спреми.

су Срби, којих је, према попису из 2022. године, било 80,6%. Остало су националне мањине.

ЗаштојеСрбијаетнички шаролика?

Од националних мањина настањених у Србији, највише има Мађара (2,77%), Рома (1,98%), и Бошњака (2,31%) затим Хрвата (0,59%), Словака (0,63%), Црногораца (0,30%), Румуна (0,35%), Буњеваца (0,17%), Русина (0,17%)

(Албанаца, Бугара, Влаха, Горанаца, Македонаца, Мусли-

•

смањењеморталитета,смањењебројаемигранатаидр.? Накојиначинседржавастараосвомстановништву?

На простору Србије демографски проблеми присутни су

више деценија. Они су последица друштвених проблема: еко -

номских, политичких, правних.

Највећи демографски проблеми су: исељавање, опадање ферти-

литета, пораст средње старости

приликом склапања првог брака

и код мушкараца и код жена, пораст средње старости приликом

рађања првог детета и велики

број абортуса. Наведени фактори утичу на опадање наталитета. Поред пада наталитета, морталитет је у порасту. Затим, велики број радно способног становништва

одлази из земље, а међу њима и жена које су у фертилном контингенту.

Каконекиоднаведенихфактора утичунаопадањеброја становника?

Као последица наведених

је четвртина становништва Војводине или нешто мање од трећине

или ублажити помоћу популационе политике. Добра популациона политика подразумева систем мера којима се делује на демографске

процесе (природно и механичко

кретање становништва) ради регулисања броја становника и његовог усклађивања с економским, политичким и другим развојним циљевима земље.

Популациона политика може да буде експанзивна, рестриктивна, редистрибутивна и еугенична.

Ради постизања задовољавајућег нивоа репродукције становништва користи се експанзивна популациона политика

ништва (Индија). Редистрибутивна тежи да узрокује равномернији размештај становништва у

односу на расположива средства егзистенције, односно подједнак размештај становништва на целој територији државе. Еугеничном популационом политиком настоји се постићи одређени квалитет становништва, односно подстаћи развој одређених биолошких карактеристика људи. У историји се оваква политика спроводила у време ширења национализма, када се тежило развоју једне нације. Немачка је

Другог светског рата имала такву политику. И данас има примера овакве популационе

проблем недовољног рађања у Србији демографи су указивали

Усклађивање рада и родитељства обухвата следеће мере: подстицање запошљавања младих

незапослених родитеља, онемогућавање послодавцима да спроводе прикривену дискриминацију жена које желе да рађају децу и мајки које имају малу децу, али и промовисање код послодаваца и родитеља законских решења која се тичу усклађивања рада и родитељства. Ту су и бројне мере које су повезане с развојем мреже саветовалишта за родитеље у циљу једноставног информисања у вези с негом и подизањем деце, обогаћивањем планова и програма основних и средњих школа садржајима повезаним с очу-

вањем репродуктивног здравља младих, такође, оснивањем са-

ветовалишта за репродуктивно здравље младих у јединицама ло -

калне самоуправе, с промоцијом савремене контрацепције путем медија, као и с контролом полно преносивих болести, с поступним повећањем броја покушаја

вештачке оплодње, с промоцијом

здравих стилова живота, као и бројне друге мере.

Далисувампознатенекемере заподстицањерађања? Питајтеродитељедалисуони упознати с неким мерама заподстицањерађања.

зараде запосленој мајци за време породиљског одсуства у трајању од

годину дана. Родитељски додатак

исплаћује се за прво, друго, треће и четврто дете у породици.

Осим проблема ниског наталитета, проблем је и пораст броја умрлих у Србији, иако у Србији

постоји дуга традиција организовања здравствене заштите. Још 1838. године у Кнежевини Србији, на основу првог српског устава формирано је Санитетско одељење

настојања спровођењем различитих мера да се смањи морталитет у Србији, његов пораст је проблем с којим се сусреће становништво Србије у последњих пола века. Фактори који битно утичу на повећање смртности јесу пушење, неадекватна исхрана, алкохолизам, недовољно поклањање пажње физичкој активности, одлагање одласка код лекара, потом економска криза, политички проблеми, незапосленост, лоша здравствена заштита, низак стандард становништва, повећање броја старог становништва и тиме

оваквог циља представља повећање напора да се смање економска и психолошка несигурност и, у складу с тим, да се убрзају привредни и социјални развој, створи атмосфера просперитета и оптимизма, јачају демократски процеси, подрже здравствени и образовни програми. Битно је указати и на нематеријални систем вредности и важност националног и културног идентитета. Потом, неопходно је одржавање

контаката с удружењима или појединцима у иностранству

та мајке и детета, различито опорезивање дохотка у

које су неке државе уводиле да

би ограничиле рађања. Индија је прва земља у свету која је

1952. године покренула масовну

медијску кампању о концепту

планирања породице као одговор на раст броја становника.

Имали су прилично сурове мере

популационе политике. Седамде-

сетих година прошлог века прогласили су ванредно стање и

почели су да примењују стери-

лизацију у најсиромашнијим ре -

гионима. Међутим, најновији приступ популационим проблемима у Индији фокусира се на

унапређење положаја жене у еко -

номском, академском и укупном

друштвеном смислу. Сматра се

да ће независна жена вероватно имати и мању породицу.

Комунистичка партија Кине је реализовала своју политику једног детета од 1970. године због забринутости да ли ће моћи да

прехрани своје становништво.

Међутим, данас је популациона

политика нешто либералнија. Од јануара месеца 2016. године брачним паровима је дозвољено да

имају двоје деце. Ова промена је

усвојена услед забринутости због

них акција 1995. године, када је

извршено масовно протеривање

српског становништва. Према по -

пису из 1991. године, у Хрватској

је било око 580.000 Срба, који су

тада чинили око 12% укупне по -

пулације и били су конститути-

ван народ (као Хрвати). Од 1991.

године српском народу је одузет

статус конститутивног народа у

Хрватској и данас je најбројнијa

националнa мањинa.

УкојимделовимаХрватске суСрбиживелиувећемброју?

И у Црној Гори је око 180.000

Срба. Разлике између српског и

црногорског народа су више политичке него етнографске приро -

де, тако да је веома тешко повући

границу између та два народа.

У Словенији живи око 40.000

Срба, који чине око 2% укупне

популације. Пре рата их је било око 48.000. Смањење броја Срба

у Словенији последица је политичког чина. После осамостаљивања 1991. године избрисана је са

списка држављана већина при-

падника других југословенских

народа. Године 1999. известан број враћен је међу држављане,

међутим, већина их још увек тра-

над својим храмовима. По броју далеко заостају за Албанцима, Турцима и Ромима, тако да немају право на званично коришћење српског језика, осим у северном делу Северне Македоније, и то у општинама у којима чине више од 20% становништа (Старо Нагоричане, Табановцe и Кучевиште). Важно је знати и да су Срби на том простору аутохтон

који се изјашњавају

као муслимани.

У Бугарској живи

година XX века.

У Румунији живи око 17.000

Срба, који имају

Први српски досељеници на

тло Америке дошли су почетком

осамнаестог века, и то у јужне

делове САД, у Луизијану и Нови

Мексико, који су тада били под

Шпанијом и Француском. После

Другог светског рата, до 1965. годи-

не у САД је исељено око 250.000

Срба, углавном бивших ратних

заробљеника, избеглица, расељених и противника комунизма.

Исељавање у САД интензивирало се крајем XX века. Данас је на

је већа српска заједница.

У Јужној Америци има око 20.000 Срба, који живе у Аргентини, Бразилу, Перуу, Уругвају, Боливији.

У Аустралији живи око 200.000 Срба. Главна концентрација наших исељеника је у државама Нови Јужни Велс, Викторија и Јужна Аустралија, и то у градовима Мелбурн,

ради

у Јоханесбургу, потом у Преторији, Дербену и Кејптауну.

Јапана долазили су због посла и то су углавном били заступници

1.

2.

3.

4.

5.

6.

последице миграција становништва Србије?

7. Шта су структуре становништва?

8.

9.

10. С којим демографским проблемима се

11.

12.

Штасеподразумеваподпојмомнасеље? Којасунасељаизримскогисредњовековногпериоданатериторији Србије?

Насеља представљају самосталне насеобине које обухватају одређени број становника настањених на одређеном простору. У Србији се под насељем подразумева свако стално или привремено настањено место с посебним именом,

ним насељавањем људи.

се

разликују по постанку. Највећи број њих је настао спонтано и стихијски у различитим историјским периодима. Одређен број насеља је настао итервенцијом власти, послератном

потпуно нестале, да би се проме -

ном прилика поново подигле и развијале.

Нараскрсницамакојихважних копнених и речних путева сеналазеБеоградиНиш?

На територији коју је обухва-

тала српска средњовековна др -

жава прва насеља су формирана још у најраније доба захваљујући

обода Панон-

Смедеревска тврђава, Лазарев град у Крушевцу... Српски владари у средњовековном периоду су подизали и

манастире који су такође опасивани зидинама из безбедносних

од њих су Шабац, Ваљево, Смедерево, Ужице, Јагодина, Пирот, Чачак, Крушевац, Приштина, Пећ, Призрен и други.

Пронађитетанасеља нагеографскојкарти.

У XVIII и XIX веку вароши су постале значајна места где се одвијала трговина, тако да су и насеља у којима су одржавани вашари добила већи значај. После ослобођења

смањио

средине XX века. Суштинске промене у

Катуни – бачије

Штасеподразумеваподпојмомфункцијанасеља?

Којетиповенасељазнате?

Свако самостално насеље може се одредити у природи, али и на географској карти. Подела насеља може се обавити на основу више географских критеријума: на основу географског положаја, распореда у простору, старости насеља, броја становника, функција, дужине трајања насељености, по значају у географском простору,

?

– реч „салаш ” потиче од мађарске речи „szallas” (на српском „смештај” ), а означава пољско имање с кућом и економским

Стална насеља међусобно се разликују по многим особи-

нама, а последица тога је појава

више различитих класификација.

Најраспрострањенија и најзаступљенија је подела заснована на

уделу пољопривредног у укуп-

ном становништву, примењивана

до 80-тих година ХХ века, по којој се насеља деле на сеоска, мешо -

вита и градска. Касније је на сна-

гу ступио правни критеријум, по

ком су насеља Србије сврстана у

две категорије: градови и остала (сеоска) насеља

Села су мања и слабије уређена

насеља с претежно пољопривред-

ном функцијом. На положај села

највише су утицали рељеф, распоред пољопривредних

збијеног типа карактеристична су за простор Панонске низије и њен јужни обод (Мачва), као и за неке делове источне Србије (Тимок). Куће за становање и економске зграде су

густо концентрисане. У Војводини

преовлађују правоугаона насеља. Улице су праве, широке и секу се

под правим углом. Куће су збијене с обе стране улица. Иза кућа су помоћне

Градови су претежно већа

и полифункционална насеља. Међутим, постоје и села која су по

броју становника већа од многих градова. Тако нека села имају и по десет хиљада, а мањи градови свега од 2.000 до 5.000 становника. Градови се разликују по броју становника, степену развијености, функцијама, морфолошким и другим обележјима. Панонски или средњоевропски тип градова заступљен је у Панонском делу Србије. Углавном

историјски, друштвено-економски, културни, социјални,

•

Којијеосновнипоказатељфункцијанасеља?

Одчегазависидемографскавеличинаиуређеностједногнасеља?

Међу бројним економскоге -

ографским факторима који утичу на развој и трансформације насеља најзначајнији су: врсте и начини привређивања, власништво над земљом, функције насеља и економска ситуираност становништва. Врсте и начини

Зашто?

Наведитепримеретаквих насеља.

Приликом одабира положаја за

градњу села или појединих кућа

најпривлачнији су они у близини пољопривредних површина, а нарочито ако су у непосредној близини површине с различитим могућностима искоришћавања

Доминантне функције насеља утичу на специфично унутрашње

бањских, универзитетских градова, код којих

типу, густина изграђености је мала, а слободне зелене

них површина и сл. Код градова то се огледа и у јавним и послов-

ним зградама.

Честе су транформације насеља. Оне редовно прате велике промене функција. Многа села

постају туристичка насеља и та

нова функција може потпуно да

потисне ранију аграрну производњу. То се десило са многим пла-

нинским местима, као и са селима која активирају бањске функције. Интензивне економске и

које су се

у последњим декадама 20. века, значајно су измениле организацију и

транформација су

Којесуосновнекарактеристикеградова?

Градови су најзначајнија људска

насеља, главни носиоци привредног, културног и општег ра-звоја

сваке државе и иницијатори пре-

ображаја већих или мањих насеља и територија у својој околини.

Савремену мрежу градских насеља Србије чине 193 градска насеља, од којих су 18 у Региону Бе -

ограда, 52 у Региону Шумадије и

Западне Србије, 45 у Региону Јуж-

не и Источне Србије, 52 у Војводи-

ни и 26 на Косову и Метохији. У Србији су у административ-

ном смислу издвојени 28 градова

и Град Београд, и 198 општина.

Градске општине су саставни делови градова у којима су смеште -

неке функције локалне самоу-

у

организа-

државе и различите су величине. На територији наше земље у мрежи насеља бројна су мала градска насеља (до 10.000 ст.). Само 4 насеља су са више од 100.000 становника (насеље Београд са 1.197.714 ст., Нови Сад 260.438 ст., Ниш 178.976 и Кра-

71.46216,76

69.59817,21

17,84

Србија има модел асиметричне територијалне организације коју чине: АП Војводинa, Централнa Србијa и АП Косовo и Метохијa. Данашња административно-територијална подела установљена је 1992. године доношењем Закона о територијалној организацији и локалној самоуправи. Према овом закону, територија Србије подељена је на 29 региона (округа) и регион

дерево, Пожаревац, Крагујевац, Ужице, Чачак, Краљево, Нови Пазар, Крушевац, Лесковац, Врање и Призрен) и 10 регионалног значаја (Кикинда, Вршац, Јагодина, Зајечар, Пирот, Косовска Митро -

вица, Пећ, Ђаковица, Урошевац и Гњилане).

• Који критеријум се користи за издвајање градских насеља?

• Анализирајте промене броја

Којиевропскикоридорипрелазепрекотериторије

тачкама коридорног правца. Поменути центри имају значајну улогу у својој регији. Пирот (с Димитровградом), Сремска Митровица (са Шидом), Смедерево и др. такође се налазе на правцима коридора X и VII.

На коридору X, важном саобраћајном правцу, налазе се и привредно мање развијене општине (Ражањ, Дољевац, Мерошина, Гаџин Хан, Бела Паланка, Бујановац, Прешево).

У наредном периоду интензиван развој доживеће Београд као метропола, и урбане регије

и зоне. Такав је северни гранични појас Србије

Мађарској са Суботицом као регионалним центром, ис точни гранични појас према Бугарској (са центрима Пирот и Димитровград) и западни према Хрватској (са центрима Сремска Митровица

Штаспадаукултурнубаштину?

и глобалном нивоу.

Материјално културно наслеђе обухвата сакралне и профане грађевине, споменике и материјална уметничка дела (слике, скулптуре). Нематеријално културно

она морају поседовати и одређене додатне карактеристике, а то су:

уметничка и естетска, • културни и историјски значај, • својства атрактивности,

Сва културна добра унутар

наведених категорија могу се та-

кође класификовати као:

• културна добра уписана у Листу светске културне баштине,

• културна добра од изузетног значаја,

• културна добра од великог значаја и

• остала културна добра.

Ове вредности истиче и штити

УНЕСКО.

ШтајеУНЕСКО?

У оквиру програма „Памћење

света” у Светски регистар културне документационе баштине из Србије уписани су Архив Ни-

коле Тесле (2003), а потом и Мирослављево јеванђеље (2005). У

листу нематеријалног културног

наслеђа човечанства уврштена је

српска крсна слава (2014), коло –

традиционални српски народни

плес (2017), певање уз гусле (2018)

и керамика из села Злакусе (2020).

Најстарија културна добра на територији Србије су праисторијска археолошка налазишта. Лепенски Вир је археолошко

налазиште на ниској

Београда. Насеље има

облик ниског брежуљка. На самој

обали реке данас се може видети стрма тераса с културним слојем

дебљине веће од десет метара. Ту се у правилном низу ређа девет слојева с остацима неколико насеља из различитих

Током млађег неолита (5.500–3.200 године пре н. е.) Винча

се шест векова налазио у склопу Римске империје и за то време настали су велики градови (Сирмијум, Виминацијум,

Пазар1979.

Пазар1979.

Пазар1979 Црква

су значајни у туристичкој понуди Србије. Пут културе римских императора обухвата руту од 600 km, која повезује неколико римских

(Феликс Ромулијана), који је УНЕСКО ставио на Листу светске културне баштине. То

налазе конаци и друге грађевине. Средишње место овог комплекса заузима Богородичина црква, која се убраја међу најважније споменике рашке градитељске школе. Фреске Богородичине цркве, сликане 1208–1209. године, а које представљају права ремек-дела, обележиле су пут српског средњовековног сликарства. Посебно место у комплексу овог манастира заузима Краљева црква, задужбина краља Милутина из 1314. године.

Студеница је

ковних споменика културе. Са својим храмовима, трпезаријом,

-

нкцију и оригиналан изглед.

Године 1986. као прворазредан, законом

Листу светске

културне баштине.

Жича је манастир у

близини

Краљева. Манастир је подигао

Стефан Првовенчани као своју задужбину почетком XIII века. Има

велики значај у историји српског народа. У њој је Стефан Прво -

крунисан

заштићена, презентована јавности и укључена у туристичку

законским и планским актима и успостављеним системом управљања

се обезбеди учешће и активно

деловање локалне самоуправе и

локалног становништва у плани-

рању и остваривању заштите културног наслеђа.

Неретко се дешава да је локално становништво равнодушно према културном добру које се налази на његовом подручју.

Такав став углавном је проузрокован недовољном информисаношћу о вредности културног

добра, слабом укљученошћу у

програме и пројекте заштите, незаинтересованошћу за развој туризма. Такво понашање води постепеној деградацији културног добра. На подручју непокретног културног добра

експлоатишу. На Фрушкој гори, у непосредном окружењу истоименог националног парка и бројних културних споменика, налазе се велики каменолом, фабрике и цементара, који својим активностима угрожавају поменуте вредности.

Културно наслеђе, посебно непокретно, којем локална заједни-

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

10.

11.

Којесунајважнијекарактеристикесрпскепривреде?

Привреда је основна друштвена делатност која подразумева

производњу и расподелу материјалних добара и обављање услуга у циљу подмиривања људских потреба.

Друштвене делатности се деле на привредне (пољопривреда, индустрија, саобраћај, трговина и др.) и ванпривредне (просвета, здравство и др.), односно производне и услужне. Целокупна привреда се дели на четири сектора: примарни, секундарни, терцијарни и квартарни.

Поједине делатности се деле нa привредне гране. Тако се пољопривреда дели на земљорадњу и сточарство. Екстрактивна индустрија се дели на производњу руда, угља, нафте, гаса и битуминозних шкриљаца. Саобраћај се дели на друмски, же -

и др.) којима Србија располаже у великој мери. Рационалнијим коришћењем земљишних капацитета Војводине, Мачве, Поморавља, Шумадије, Косова и Метохије омогућила би се далеко већа производња жита, воћа, поврћа и др.

учно-технолошких достигнућа у привреди) и људски потенцијал (образовна и квалификациона структура). Радна снага је некада представљала највеће богатство, а данас се Србија суочава са депопулацијом, старењем становништва и емиграцијама које негативно утичу на развој привреде.

Различита историјска судбина

појединих делова данашње Србије, тј. различити историјско-по -

литички и друштвено-економски услови у којима су се развијали утицали су на неравномеран привредни развој.

До XV века и пада под турску власт Србија је била типич-

на пољопривредна земља. Осим пољопривредом, становништво

се бавило и рударством. Познати центри и тржишта рударских производа били су: Ново Брдо и Трепча на Косову и Метохији,

Копаоник и Крупањ у централној

Србији.

Којиодсредњовековнихсрпских рудникаданасради?

Србија се све до почетка XIX

века налазила под влашћу Турске, при чему је доминирао феудални

начин живота. Тек друга половина XIX века представља период када се Србија ослобађа туђинске власти. Међународно-правна независност Србије призната је на Берлинском конгресу 1878. године. И поред ове чињенице, српски сељаци су први постали слободни јер је 1830. турски султан донео хатишериф, примењен 1833, којим су укинути феудални односи у тадашњој Србији. Том уредбом сељаци су остварили право власништва над земљом

су обрађивали. У циљу још боље заштите српских сељака кнез Милош

ораница, волова) ради дуга. Те мере су се односиле само на поједине делове данашње Србије (Шумадију, Поморавље, Подриње и поједине делове источне Србије), јер су се остали делови налазили под влашћу Турске све до 1912. године (Косово и Метохија, Стари Влах и Рашка) и Аустроугарске

(Војводина). Иако су сељаци ослобођени кметског односа, неповољно је било то што је постојао велики број ситних поседника. Србија је крајем XIX и почетком XX века имала око 88% пољопривредног становништва, што ју је сврставало у изразито неразвијене земље. Економско-индустријски развој крајева северно од Саве и Дунава (Војводина), који су дуго били у саставу Аустроугарске, почео је раније и био је интензивнији. Крајеве јужно од Саве и Дунава (централна

једва да је додирнуо. То су била типична аграрна подручја, с незнатном индустријом и углавном натуралним начином привређивања. Привреда Србије од 1919. до 1939. године споро се развијала. Србија је била неразвијена аграрна земља под утицајем страног капитала (француски, енглески, амерички, немачки) ког су интересовале сировине: олово, цинк, бакар, антимон, хром, цемент итд. За развој црне металургије, машинске и електроиндустрије, страни капитал није био заинтересован.

Током Другог светског рата Ср

електроиндустрије, аутопут (Београд–Загреб). Велика пажња је поклањана побољшању животног стандарда становништва. После уставних промена 1974. године и доношења Закона о удруженом раду привреда се развијала у оквиру ООУР-а (основна организација удруженог рада).

алтернатива капиталистичком привредном моделу. Главни узрок урушавања социјализма била је неефикасност система и одсуство мотивације код радника. Почетком 90-их година XX века Србија, попут осталих социјалистичких земаља, ушла је у период економске транзиције. По распаду СФРЈ у Србију је дошло више стотина хиљада прогнаника из ратом захваћених крајева Хрватске

ефектима као што су пад запосле -

ности и пад производње, уз истовремени раст цена. У овом периоду, који још увек траје, дешава се постепени прелазак на тржишну привреду засновану на приватној својини. Српска привреда у транзицији пролази кроз економску либерализацију,

становника. Економска

НАТО (1999) додатно су привредно уназадили Србију. Други талас транзиције започео је 2001. године. Почетак процеса транзиције повезан је с бројним негативним

наше земље (1992), а

и агресија коју је

Којесунајбитнијекарактеристикесрпскепољопривреде?

УкојимделовимаСрбијесунајпогоднијиусловизаразвој земљорадње?

Пољопривреда Пољопривреда

животиња корисних човеку. Она

обезбеђује неопходне животне намирнице становништву и сировине индустрији. Пољопривреда треба да обезбеди резерве хране за случај суша, поплава, ратног стања и других несташица. Треба да обезбеди вишкове за извоз

хране и тиме позитивно утиче на спољнотрговински биланс земље, и довољно хране за развој сточарства. Према врсти производа, пољопривреда се дели на биљну производњу (земљорадњу, односно

стручни

(агрономи, ветеринари и др.), степен развоја науке (научни институти за пољопривредна истраживања), начин обраде земље, тржиште, аграрни буџет и могућности улагања у развој пољопривреде.

Објаснитеутицајдруштвених факторанаразвојпољопривреде.

Иако природни услови за развој

грлу стоке и утрошку људске радне снаге по јединици производа, у Србији се издвајају два основна

типа производње – екстензиван (заостали) и интензиван (модеран) тип.

Земљорадња

Ратарство

Ратарство обухвата производњу жита, индустријског биља, поврћа и крмног биља. На највећем

делу обрадивих површина у Србији гаје се жита.

Пшеница је главно хлебно жито за исхрану људи и значај-

сировина. Гаји

у свим деловима наше земље, до 800 m н. в. Најбољи услови за

гајење пшенице су у Војводини,

Мачви, Стигу и Поморављу. Про -

сечни приноси пшенице износе 3,3–4,8 t/ha.

Кукуруз се производи у свим

деловима Србије, али највише у

Војводини која даје 55% укупне

производње. Добро успева и на

лошијем земљишту до 900 m н. в.

Кукуруз се у највећој мери користи за исхрану стоке (80%), а

у исхрани људи и индустријској

преради учествује са по 10%. Просечни приноси износе 4–7,7 t/ha.

Остало поврће (грашак, шаргарепа, ротква, карфиол, краставци, лук, лубенице и диње) гаји се у

мањим количинама, и то више у

близини градских насеља.

Воћарство

Воћарство је важна грана

пољопривреде која даје значајне

количине свеже хране и сировине за домаћу прерађивачку ин-

дустрију. Најповољнији су услови

за гајење средњоевропског воћа – шљиве, јабуке, крушке, вишње, трешње, кајсије, брескве, малине, купине и др.

Производи из органског узгоја су они у процесу чије производње нису коришћени пестициди, вештачка ђубрива, јонизујућа радијација,

адитиви, антибиотици, хормони раста, генетске модификације. Изузетна пажња поклања се квалитету и одржавању земљишта и воде који су део производног процеса, те су фарме органске хране удаљене од фабрика, ауто-путева, канализационог загађења. И поред тога што органски производи зауизимају тек око 1% укупног светског тржишта хране, постају све траженија роба и све је значајније учешће ових

Виноградарство

Виноградарство је важна пољопривредна грана. Грожђе се

користи у људској исхрани али и

као сировина за производњу алкохолних и безалкохолних пића. Винова лоза се гаји на обронцима

Фрушке горе и Вршачких планина, у околини Суботице и по ободу Делиблатске пешчаре. Познати су виногради у околини Смедерева, Неготина, Зајечара, Књажевца, Крушевца, Бруса, Александровца, Прокупља, Врања и у Метохији.

Пронађитеовевиноградарске рејоненакарти.

Сточарство Сточарство је важна грана пољопривреде, активна током целе године. Сточарство подразумева узгој домаћих

?

Србију карактерише прави

мозаик типова земљишта, што

утиче на разноврсност типова ве -

гетације. По саставу дрвећа, наше

шуме су претежно мешовите, састављене од разних лишћара (буква, храст, цер) или лишћара и четинара (бор, смрча, јела).

Шуме су драгоцен извор енергије који се непрекидно обнавља.

Човек је одувек секао шумско дрво за огрев. То чини и данас често не водећи рачуна о под-

млађивању и заштити шумског

богатства. Све бржи развој индустрије намештаја, целулозе и

папира истиче значај шума као

извора сировина. Шуме имају велики значај за

опстанак планете и природну равнотежу и живот на Земљи. Непосредна и највећа корист шума је производња кисеоника. Међутим, оне су током векова доста

редуковане. Шуме угрожавају

болести, штеточине и корови, шумски пожари, дивље и домаће животиње и абиотички штетни

утицаји (ветар, снег, град). Веома

значајна је улога шума у регулацији водног режима земљишта, као и токова. Својом грађом, па

и самим шумским склопом делују

на уравнотеженост водних односа, односно узрокују већу акумулацију

Централна Србија2.106.06179,1

Косово

риболов. Речни риболов се одвија на Дунаву, Сави, Тиси, Морави и другим рекама. Највише се лове: шаран, штука,

Штаусловљавапојавуруданаодређенојтериторији?

КојименергетскимизворимарасполажеСрбија?

Неке руде су само уочене, али још нису довољно истражене. Руда гвожђа или железна руда јавља се на више

места. У Србији руде гвожђа има на Копаонику

(Сува руда и Суво рудиште),

ствују стене различите старости и порекла. Са њим су повезане појаве различитих руда: гвожђа, хрома, мангана, молибдена, бакра, олова, цинка и др. Вредност појединих руда цени се по резервама, садржају чистог метала у руди, примесама штетних материја, потражњи на светском тржишту и трошковима производње. Рударство је на нашим просторима веома стара привредна грана. На овом простору руду су

Црна металургија

Руда гвожђа се јавља на више

места у Србији – на Копаонику (Сува

Руда и Суво Рудиште), Руднику, Борањи, у околини Мајданпека. Међутим, ова рудишта се не експлоатишу због слабог квалитета руде.

Оплемењивачи челика (хром, молибден, никл, кобалт, волфрам и кадмијум) додају се челику да би му се повећала отпорност, еластичност, електрична проводљивост, антикорозивност и друга својства. Они се углавном увозе јер су наша налазишта нерентабилна.

Обојена металургија

Бакар је веома значајан обојени метал. Рудници бакарне руде

су Бор, Кривељ, Церово и Мај-

данпек. Експлоатација руде у

Бору отпочела је 1903. године, и то француским капиталом. Пр -

вих двадесет година вађено је

само језгро руде, која је садржала

8–15% метала, а затим се прешло на вађење руде сиромашније

металом. Данас руда садржи око

0,7% метала, што је на граници

рентабилности. Повољно је то

што се руда експлоатише по -

вршински и што се прерађује у

оближњој топионици.

Олово и цинк (руда галенит)

најчешће се јављају заједно, уз

метал који се у природи ретко налази. Веће налазиште руде је Зајача код Крупња, где се налазила и топионица. Међутим, овај рудник данас није у функцији. Борит је редак минерал чије је рентабилно налазиште откривено у долини Ибра код Баљевца.

Племенити метали злато, сребро и платина се производе у мањим количинама при преради руде бакра, олова и цинка.

У грађевинарству и као сировине у индустрији велики значај имају неметали: азбест, барит, магнезит, фелдспат, кварцни песак, глина (каолинска, бентонитска, ватростална), кречњаци, доломити, цемент, технички и украсни грађевински камен, шљунак и песак.

Енергетика Енергетика је релативно комплексна индустријска грана усмерена ка истраживању енергетских извора (угаљ, нафта, гас, вода),

зити га на веће даљине. Основна

погодност лежишта лигнита је у

великим резервама, ниским ценама добијеног угља и могућности

производње на површинским коповима. Неповољна околност је што масовна производња и сагоревање угља веома много загађују животну средину (ваздух, воду и земљу). Нaјвећи део производње лигнита (преко 80%) сагорева у термоелектранама, које су подигнуте близу површинских

копова. Највећи басени лигнита у Србији су Косовски, Колубарски и Костолачки (види карту на 144. страни).

Мрки угаљ копа се јамски у

Сењско-ресавском басену,

у

и Боговинском руднику. У Алексиначком басену експлоатација је престала.

Мрки угаљ користи термоелектрана „Морава“ у Свилајнцу.

Камени угаљ у мањим количинама копа се јамски у Ибарском

басену у рудницима Баљевац и

Јарандо и у источној Србији, у

рудницима Вршка Чука, Подвис, Ртањ, Криви Вир и Тресибаба. Нафта има велики значај као

енергетска и хемијска сировина. Користи се у производњи горива (дизел и бензин)

због тога тежиште у производњи електричне енергије прешло са хидроелектрана на термоелектране. Ипак, почетком XXI века јавља се потреба за еколошки прихватљивијим видом производње електричне енергије, па хидроенергија почиње да добија све већи значај код нас.

30.

Штајеиндустријаикакоседели?

Индустрија је

привредна делатност која обухвата производњу енергије, експлоатацију

минералних сировина и прераду сировина минералног, биљног или животињског порекла у полупроизводе или готове производе тржишног карактера, употребом машина и стручне радне снаге. Појам индустријализација означава развијање

као водеће привредне гране. Индустрија је главна привредна делатност у Србији. Она је водећа по учешћу у

дохотку, укупном броју запосле -

них, обиму производње, тржишном

других делатности. Србија има повољне природ-

не услове за развој многих грана индустрије.

индустрију, индустрију неметала, електроиндустрију и тешку хемијску индустрију. Она предста-

вља основ за развој читаве индустрије и привреде.

Црна металургија подразумева употребу угља при преради руде гвожђа и добијање челика.

Центар црне металургије у Србији је Смедерево.

Обојена металургија производи разне обојене метале као што су бакар, олово, цинк и др.

Центар обојене металургије у Србији је Бор.

Металска индустрија се према врсти производа дели на мета-

лопрерађивачку, машинску, аутомобилску, бродоградилишну.

Најважнији центри за прои-

зводњу алатних машина су у Бео-

граду и Новом Саду. Трактори се

производе у Београду. Аутомобили се производе у Крагујевцу, а у

Прибоју је постојала производња камиона чије поново покретање се планира. Речне бродове, који су већином намењени за страна

тржишта, производе бродоградилишта у Београду, Апатину, Новом Саду, Мачванској Митровици, Панчеву и Кладову.

Наведитепознатијефабрике металскеиндустријеуСрбији.

Електроиндустрија произво -

електроиндустрије у Србији су: Београд (електричне машине и

апарати, комуникациона опрема, прецизни и оптички инструменти), Ниш (информатичка опрема, фискалне касе, уређаји за грејање и климатизацију), Нови Сад и Јагодина (каблови), Смедерево и Врање (електрични шпорети). Хемијска индустрија је пратећа индустријска грана уз црну и обојену металургију. Прерађује сировине биљног, минералног и животињског порекла

штачке сировине, захтева велика улагања, развијену технологију и високостручан кадар. Дели се на више специјализованих грана које производе: сумпорну киселину (Бор, Косовска Митровица, Шабац), вештачка ђубрива (Прахово, Панчево), средства за заштиту биља, пластичне масе (Вршац, Нова Варош).

Индустрија неметала и грађевинског материјала обухвата производњу: цигле, црепа, креча, цемента, грађевинског камена, стакла, керамике, ватросталног материјала. Најважнији центри за производњу грађевинског материјала су: Кикинда, Кањижа, Аранђеловац, Младеновац, Беочин, Поповац, Раља, Косјерић, Параћин, Зајечар и др.

?

Штасепроизводиуовим насељима?

Лака индустрија Лака индустрија обухвата лаку хемијску индустрију, прехрамбену, текстилну, дрвну, индустрију дувана, коже, гуме, обуће и др. Лака хемијска индустрија обухвата производњу сапуна, детерџената, козметике (Нови Сад, Зрењанин, Крушевац, Лесковац), затим боја и лакова (Шимановци, Београд, Шабац, Горњи Милановац, Лучани) и фармацеутских производа (Земун, Лесковац, Вршац, Шабац,

шава им квалитет и продужава

време трајања. На тај начин ин-

дустрија помаже равномернију

и квалитетнију исхрану током

целе године. С обзиром на ра-

зноврсност сировина, дели се на

више грана. Млинска индустрија

је најразвијенија у Војводини и Поморављу. Индустрија тесте-

нина је повезана са млинском индустријом, а лоцирана је у већим потрошачким центрима (Београд, Нови Сад, Суботица). Индустрија

шећера се заснива на производњи шећерне репе у Војводини, Поморављу, Метохији. У тим рејонима су лоциране и фабрике шећера (Врбас, Црвенка, Зрењанин, Сремска Митровица, Београд, Ћуприја, Пећ). Уз производњу шећера ра-

звила се и индустрија бомбона и чоколаде (Београд, Вршац, Пожаревац, Горњи Милановац).

Индустрија уља и маргарина

заснива се на коришћењу семен-

ки сунцокрета, бундеве, уљане репице, лана, маслина, кукурузних клица и др. Познати произвођачи су фабрике у Зрењанину, Врбасу, Сомбору, Шиду. Индустрија за

прераду воћа и поврћа производи

разне џемове, сокове, мармеладе, конзервирано воће и поврће.

Фабрике су лоциране у рејонима производње или у већим потрошачким центрима (Суботица, Шабац, Пожега, Горњи Милановац, Прокупље). Производња и прерада млека је лоцирана у већим потрошачким

Београду, Јагодини. Индустрија алкохолних и безалкохолних пића је добро развијена. Значајни индустријски центри су Земун, Неготин, Александровац, Вршац, Бачка Паланка. Развијена је и индустрија пива у Београду, Апатину, Челареву, Зрењанину, Јагодини, Ваљеву.

(месо,

Текстилна индустрија у Србији има дугу традицију, али се она у прошлости споро развијала. Тек после Другог светског рата подигнути су нови објекти текстилне индустрије, углавном у неразвијеним крајевима, чиме су подстицани равномернији развој и запошљавање женске радне снаге. Познатији центри текстилне идустрије су: Врање, Лесковац, Пирот, Ниш, Нови Пазар, Ариље, Београд, Оџаци.

Закојиградсекажедаје „градпроизводњеџинса“?

Индустрија дувана заступље

Којеврстесаобраћајазнате?

Којајеулогасаобраћајаусвакодневномживотуљуди?

Саобраћај чини нераскидиву везу производног процеса. Ње -

гов задатак је да повеже произвођаче сировина, прерађиваче

и потрошаче готових производа.

Задатак саобраћаја је да обезбе -

ди брз, удобан и редован превоз

путника, као и да нашу земљу укључи у међународне токове робе и путника. Дели се према средини где се обавља (копнени,

водни и ваздушни), према територији (унутрашњи, међународни и транзитни) и према врсти транспорта (путнички, теретни, цевоводни, поштански или ПТТ и информациони или интернет).

Развој саобраћаја и размештај

саобраћајних линија условљавају

природни, економски и технички фактори. Северни део Србије

чини пространа и широко отворена Панонска равница. Кроз њу

теку пловне реке Дунав, Тиса и Сава у чијим долинама су изграђене саобраћајнице

фактор

условљава развој саобраћаја је производња. Упоредо са развојем робне производње стално се повећавају и потребе за транспортом

Копнени саобраћај Друмски саобраћај има велики значај у превозу робе и путника. Савремени друмски саобраћај у Србији почео је да се развија почетком XX века. После ослобађања од турске власти пре -

тежно се путовало воловским колима. Године 1903. Београдом је први пут

1953.

„Црвене заставе“ у Крагујевцу изашле се прве „фиће“, домаћи

туре и превозних капацитета, велико техничко-технолошко заостајање и неадекватна организација у управљању железничким саобраћајем.

Водни саобраћај

Речни саобраћај је најзначај-

нији вид водног саобраћаја у Србији. Из Црног мора до Београда

после изгрaдње преводница у

Ђердапу плове бродови велике

носивости. Највећи део пловних

река и целокупна мрежа пловних

канала налазе се у сливу Дунава, тј. у Војводини. Дунав је плован

целом дужином тока кроз нашу земљу (588 km). Он нас повезује са земљама западне и средње Европе (канал Рајна–Мајна–Ду-

нав) и са Црним морем. Целом

дужином тока кроз нашу земљу пловни су: Сава (207 km), Тиса (164 km), Бегеј (77 km) и Тамиш (118 km). Велика Морава је пловна при ушћу у Дунав у дужини од 3 km. Целом дужином тока плован је и канал Дунав–Тиса–Дунав, који је са Великим и Малим каналом, Бегејским и другим каналима плован у дужини од 664 km.

Учемујепредностречнихпутева уодносунакопнене?

Језерски саобраћај није довољно

дужине од 1.677 km, су значајни. Међутим, потенцијали УПП су неискоришћени. Стање УПП и пратеће инфраструктуре је незадовољавајуће и потребна су знатна улагања у њену рехабилитацију. Дунав као паневропски коридор VII велики је потенцијал Србије за развој транспорта, трговине, туризма и пратећих услуга. У Србији, на реци Дунав има осам лука од међународног значаја, и то су: Апатин, Богојево, Бачка Паланка, Нови Сад, Београд, Панчево, Смедерево и Прахово. Највеће луке на Сави су Шабац и Сремска Митровица, а на реци

Тиси Сента. По капацитетима и обиму промета, најважније луке су Београд, Панчево, Смедерево и Прахово, а само Београд

Цевоводни саобраћај

нашој земљи је последњих

убрзана изградња објеката за транспорт и складиштење природног гаса. Захваљујући томе

гаса повећа-

на, кроз Србију се дневно транс-

портује више од 12 милиона m3

овог енергента. У Банатском Двору код Житишта

негативан. Највећи обим робне размене је са Немачком, Италијом, Кином, Француском и Русијом, затим са Северном Македонијом,

Туризам

Туризам подразумева путовања која немају пословни карактер, тј. путовања ради забаве

и разоноде, одмора и опоравка.

У процесу задовољавања потреба домаћих и страних туриста учествују бројне привредне

и непривредне делатности: угоститељство, саобраћај, туристич-

ке агенције, занатство, културно-уметничка друштва итд. Приходи

од иностраних туриста предста-

вљају „невидљиви извоз“, који је

посебно значајан у земљама са

негативним спољно-трговинским билансом.

Туризам је специфичан социо-економски феномен, својеврсно

прожимање материјалног и ду-

ховног, посебна компонента али

и значајан фактор развоја савремене цивилизације. Он је основа економије многих земаља.

Нарочито је користан земљама у развоју, док је у неким сирома-

шним земљама једина делатност.

Посебно је значајан његов мул-

типликативни ефекат у привредним токовима. Туризам врши

директни утицај на друштвени

производ и национални доходак, на платни биланс неке земље, на

запосленост, на подизање животног стандарда, на инвестициону активност, на смањивање јаза

између развијених и неразвијених регија, односно држава. Туризам је својеврсна спона између

протоку људи, робе и информација, и то како на глобалном, тако и на регионалном и локалном нивоу. Основни мотиви туристичких путовања су рекреативно-здравствени и културни. Свако туристичко путовање је истовремено и рекреативно и културно. У културне циљеве путовања спадају жеље људи да упознају нове пределе – природу, становништво, насеља, културно-историјске споменике итд. Многи крајеви Србије одликују се разноврсним природним лепотама (планине са лепим теренима

за зимске спортове, реке, клисуре и кањонске долине, планинска и друга језера), које су важан предуслов за развој туризма. Србија има и велики број термоминералних лековитих извора, који због лековитости, уређености и

лепих пејзажа представљају привлачне центре за туристе. Широм земље се налазе и бројни културно-историјски споменици из различитих историјских периода. Посебан значај за развој туризма имају национални паркови. Међутим, све ово је само предуслов за развој туризма, јер је он директно условљен општим степеном

зими

може задовољити

својих потреба дефицит – мањак, недостатак; свота

су издаци већи од прихода; „мањак у каси“

суфицит – вишак; свота за коју су

приходи већи од издатака; „вишак у каси“

салдо – разлика дуговања и потраживања у једном рачуну; стање неког рачуна мултипликативни ефекат – многоструки ефекат, ефекти туризма који су видљиви у бројним сегментима људског друштва чартер-лет – закуп авиона за један лет или за више летова ван редовног времена полетања

Туристички значај некој дестинацији дају следећи елементи: природни услови и положај, саобраћајне везе, смештајни простор, културно-историјски споменици и културно-забавни живот. У нашој земљи издвајају се бањска, планинска, градска и

сеоска туристичка места. Наше најпосећеније бање су Врњачка Бања и Сокобања. Међу планинским туристичким местима истичу се Копаоник, Дивчибаре, Златибор, Чајетина, Сирогојно.

Градска туристичка места су Београд, Нови Сад, Приштина и други

мањи градови. Сеоска туристичка

места су најмлађа јер се сеоски туризам развија у последњих

неколико деценија. Већи значај

имају села у околини Ивањице и Чајетине. Последњих година

афирмишу се етно-села (Бабина река), еко-села (Коштунићи), салаши у Војводини и сличне форме

уређења сеоских насеља.

Подела туризма

Туризам уопште, као и туризам Србије, дели се на домаћи и инострани. Домаћи представља кретање наших грађана из својих матичних места ка туристичким местима у нашој земљи, док ино

омладински туризам, туризам мешовитих група и туризам

речни, спелеолошки, ловни, риболовни, градски, бањски, спортско-манифестациони, културно-манифестациони, гастрономски, верски и туризам на селу. У зависности од дужине боравка, разликују се стационирани туризам, транзитни туризам и излетнички туризам. Посебну врсту туризма – наутички туризам, чини пловидба и боравак на рекама, каналима, природним

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

10. Објасните шта је трговински,

11.

12.

(рељеф, клима, воде, биљке и животиње) и друштвеним (становништво, привреда, насеља) чиниоцима који су у узрочно-последичном односу.

се међусобно разликују по природним и друштвеним карактеристикама. Проучавањем

у регионално-географском смислу подељена је на седам регија:

1. Северна Србија – Војводина,

2. Шумадија, Велико и Западно Поморавље, 3. Западна Србија, 4. Старовлашко-рашка висија и Ибарско-копаонички крај, 5. Источна Србија,

6. Јужно Поморавље и

7. Косово и Метохија.

У наредним поглављима биће приказане основне географске карактеристике тих регија. РЕГИОНАЛНЕ

КојисунајзначајнијиприроднипотенцијалисеверногделаСрбије?

ЗаштосекажедаВојводинапредстављаетничкимозаикЕвропе?

границе према Румунији, и Бачку (8.671 km2) између Дунава, Тисе и границе према Мађарској.

Природне карактеристике Геолошки

једноставна. У грађи

Фрушке горе и Вршачких планина

(8.997 km2)

вршини огромне наслаге песка и леса. У алувијалним равнима река су моћне наслаге шљунка, песка и

муља. Највећи део Војводине је равница надморске висине 70–130 m. У њеном рељефу истичу се

алувијалне равни, леснe терасе, лесне заравни, пешчаре и ниске планине – Фрушка гора и Вршачке планине. Алувијалне равни Дунава, Саве, Тисе, Тамиша и Бегеја чине уочљиве облике рељефа. Делиблатска и Бачка пешчара, као и простране лесне заравни (Бачка, Тителска, Сремска, Банатска) карактеристични су облици

еолског рељефа. Клима. – Северна Србија припада континенталном типу. Лета су топла и често сушна (јул 21,3 ⁰C до 23,3 ⁰C). Лети се песак и лес загреју и до 30–40 ⁰C, што неповољно утиче на пољопривреду. Зиме су релативно кратке и хладне. Јануар је најхладнији месец (0 ⁰C). У појединим деловима зимске температуре опадају и до –30 ⁰C. Најчешћи ветар је

кошава, хладна и понекад олујне јачине. Годишња сума падавина је

мала (540–720 mm) и недовољна. Добра околност је што се

падавина јавља

лета, када су култивисаним биљкама најпотребније. Воде. – Иако

у Пригревици код Апатина, Бездан, Палић, Новосадска

Земљиште.

Северна Србија има плодно земљиште, и то нарочито црницу (чернозем) на лесу с обиљем хумуса. У речним

врба и топола. Распрострањеност

животињског света сужена је због све веће густине насељености, а

смањени су и број и врсте примерака. Томе су допринели разоравање и исушивање тла, уништавање шума и др. На Вршачким

планинама срећу се вукови, на Фрушкој гори дивље свиње, племенита дивљач, муфлони, а има и

зечева и птица. Уређено је више

ловишта и орнитолошких резер -

вата (Обедска бара, Царска бара, Лудошко језеро).

Друштвене карактеристике

Становништво. – У Војводини је 2022. године живело 1.740.230 становника. Наталитет и природни прираштај су у опадању.

Већину становништва чине Срби (68,4%). Поред њих, у Војводи-

ни живе и припадници бројних

националних мањина – Мађари (10,5%), Словаци (2,3%), Хрвати (1,9%) и у мањем броју Румуни, Русини, Црногорци, Роми и др. Привреда. – Основна привредна делатност у Северној

Србији је пољопривреда. Она је

житница Србије, највеће и најпродуктивније аграрно подручје. Ова регија је водећа у земљи по

производњи кукуруза, пшенице, шећерне репе, сунцокрета, хмеља, сточног

• Мочварно станиште у јужном делу Срема

топо -

(за

целулозе).

регија је највећи произвођач хране – брашна, шећера, уља, меса, са специјализованим подручјима у гајењу поврћа (паприка, купус), воћа, винове лозе, хмеља, конопље. У овом погледу познати су пољопривредни и индустријски центри Хоргош, Футог, Чока, Нови Кнежевац, Бачки Петровац, потом фрушкогорско, вршачко, белоцркванско виногорје итд.

Пронађитенакартитецентре испецијализованаподручја.

• Изглед Беочинске фабрике цемента из 1869. године

сачуване су само две суваче, а једна од њих налази се у Кикинди. Сувача је суви млин на коњски погон. Такви млинови били су познати још у време старог Рима. Најстарији за-

пис о њиховом постојању на овом

простору датира из 1740. године. Давне 1781. године у тадашњој Великој Кикинди било их је 17, да би их 1800. било 32 а 1847. године чак 51, од којих су две биле с двоструким колом. Постојећа сувача у Кикинди саграђена је 1899. године. Била је у употреби све до 1945, а од 1951. године под заштитом је државе.

Србија развија разне видове туризма – градски, бањски, језерски,

Нови Сад (260.438 ст.)3 највећи

је град Бачке и Војводине. Настао

је на месту некадашњег прела-

за преко Дунава до Петровара-

динске тврђаве („Гибралтар на

Дунаву”). Центар је металне, бродоградилишне, прехрамбене и хемијске индустрије, а и највећи је културни, просветни, научни и

здравствени центар Војводине. Суботица (88.752 ст.) се налази на међународној прузи Београд–

Будимпешта. Значајан је индустријски и универзитетски град. Зрењанин (67.129 ст.) је највећи

град у Банату, на реци Бегеј. Центар је пољопривредне околине и

индустријски град. Сремска Митровица (36.764 ст.), највећи сремски град, смештена је на Сави. Настала је на месту римског Сирмијума. Позната је

ПочемујеШумадијадобиланазив?

Почемујеоварегијазначајназасрпскуисторију?

Географски положај, границе и простирање Шумадије и Великог и Западног

Поморавља Регије Шумадија, Велико и Западно Поморавље заузимају централни и највећи део средишње Србије. То су три различите, али повезане регионално-географске

Рудник је највиша планина Шума-

дије (Цвијићев врх, 1.132 m). То је

истовремено хидрографски чвор

и развође између Велике и Запад-

не Мораве и Колубаре. Према се -

веру се пружају планине Букуља, Венчац, Космај и Авала. Јужно и југоисточно од Рудника су Гле -

дићке планине, Котленик, Јухор и

Црни врх.

Бројне притоке Велике и

Западне Мораве и Колубаре

рашчланиле су рељеф Шума-

дије и дале му брежуљкаст, таласаст изглед. Велико Поморавље састоји се од Горњовеликомо -

равске (Параћинско-јагодинске)

котлине и Доњовеликоморавске

котлине. Раставља их Багрданска

клисура. Западно Поморавље

обухвата композитну долину За-

падне Мораве, у којој су: Ужичка, Пожешка, Чачанска, Краљевачка и

Крушевачка котлина. Између њих

су клисуре, од којих је највећа

Овчарско-кабларска. По ободу

Западног Поморавља су планине:

Тара, Златибор, Јелица, Гоч, Повлен, Маљен, Сувобор и др. Стиг је

на западу одвојен од Великог По -

моравља меридијански издуженом ниском гредом. Морфолошку

карактеристику регије представљају пешчаре: Рамска, Затоњска, Голубачка и Пожеженска,

Велике Мораве је отворена према северу, па се осећају утицаји степско-континенталне, панонске климе. У Западном Поморављу осећају се микроклиматске разлике између градова и суседних планина, нпр., Ужице и Златибор, Чачак и Јелица, Врњачка Бања и Гоч. За Пожегу су карактеристичне температурне инверзије.

Штасутемпературнеинверзије?

Александровац

најчешће дувају са запада и североистока. Кошава је најјачи зимски ветар.

Изкојегправцадувакошава уовојрегији?

Воде. – Шумадија има бројне, али кратке реке. Од Шумадијске греде и хидрографског чвора на Руднику воде отичу у Велику Мораву (преко Раље, Јасенице, Лепенице, Белице, Лугомира и Каленићке реке), у Западну Мораву (преко Груже), у Колубару (преко Љига и Турије) и у Саву (преко

Топчидерске реке). У источном

делу регије притоке Дунава су

Млава и Пек. Вештачка језера, као што су:

Грошничко и Дуленско језеро у

околини Крагујевца, Букуљско

код Аранђеловца, Кудричко код

Смедеревске Паланке, Влашко -

дарско код Азање, Марковачко

код Младеновца, користе се за

водоснабдевање, индустрију, наводњавање, риболов и туризам. Најпознатији извори термоминералних вода су у Врњачкој бањи, Буковичкој бањи, Овчар бањи, Горњој Трепчи, Паланачком кисељаку и Младеновачкој бањи.

Земљишта. – Шумадија, Велико и Западно Поморавље одликују се правим мозаиком типова земљишта. Преовлађују гајњаче, смонице, подзоли, алувијални речни наноси и мочварно тло.

2

становника. Наталитет и природни прираштај су мали и у опадању. Процес деаграризације јако је изражен. Села напуштају пре свега млади. Шумадија, Велико и Западно Поморавље национално су хомогене регије с више од 97% Срба. Привреда. – Шумадија, Велико и Западно Поморавље

рима. Планина Рудник добила је

име по томе што обилује разним рудама (олово, цинк, сребро, бизмут) које су експлоатисали још стари Римљани, Саси и средњовековни српски рудари. Мермер се експлоатише на планини Венчац. У Великом Поморављу има квалитетног угља (Сењско-ресавски басен), лигнита (Костолац), цементног лапорца (Поповац код Параћина) и уљаних шкриљаца.

У Западном Поморављу има налазишта магнезита (око Краљева и Чачка), као и платине (Врњачка

Бања).

Захваљујући сировинској бази развијена је и индустрија. Најбољу

сировинску основу има прехрамбена индустрија. На другом месту је металопрерађивачка, а затим следе индустрија грађевинског материјала, текстилна и дрвна индустрија. Индустријски објекти

углавном су у већим градовима.

По обиму индустријске производње издвајају се Београд, Крагујевац, Јагодина, Горњи Милановац, Смедерево, Пожаревац, Параћин, Ћуприја, Чачак, Трстеник, Краљево и Крушевац.

Велико Поморавље (уз Јужно) саобраћајна је окосница Балкана јер повезује Панонски и Егејски

басен, западну и средњу Европу

• Манастир Покајница у

Смедеревска тврђава). Београд је најпосећенији град, а за њим следи Крагујевац са Спомен-гробљем у Шумарицама. Значајни локалитети су и Опленац, Топола, манастир

Покајница, као и бањска места. Насеља. – Сеоска насеља Шумадије велика су и разбацана по брежуљцима. То је тзв. шумадијски тип села. Велика су и села у долинама Велике и Западне Мораве. У планинском делу Западног Поморавља јавља се тзв. старовлашки тип разбијених насеља. Београд (1.166.763 ст.) је највећи привредни, управни, културни и туристички центар Шумадије и главни град Републике Србије.

•

и

симбола правосла-

Град дуге историјске прошлости развио се на ушћу Саве у Дунав. У Београду се налази највише

државних и друштвених институција. Највећи је индустријски центар Србије. Београд је универзитетски град, као и седиште Српске академије наука и уметности. У граду има више музеја, галерија, позоришта, спортских терена и других објеката који чине разноврсну туристичку понуду. Крагујевац (146.315 ст.) је

други град по величини у овој регији, а

Лепенице. Универзитетски је град са снажном индустријом (производња аутомобила Фијат).

Чачак (69.598 ст.), који се развио на обалама Западне Мораве, познат је по воћарству и металопрерађивачкој индустрији. Крушевац (53.746 ст.) се развио на

левој обали Расине. То је престони град кнеза Лазара. Има развијену индустрију алкохолних

пића, сапуна и козметике, као и производњу аутомобилских гума. Краљево (57.432 ст.) се налази на обалама

акумулационих пећи. Јагодина (34.892 ст.) се налази на реци Белици.

стрију меса, пивару, аква-парк, зоолошки врт. Параћин (22.349 ст.) се налази на реци

ст.) са ваљаоницом бакра. Накартипронађиосталеградске центреоверегије.

Резиме

реке су бројне, али кратке

притоке Велике Мораве, Западне Мораве, Колубаре и Саве. Шумадија и оба Поморавља су некада били познати по бујним шумама, а данас су шуме боље сачуване само на планинама. Већину становништва чине Срби. Природно кретање становништва је негативно. Изражен је процес деаграризације. Шумадија, Велико и Западно Поморавље спадају у ред аграрно-индустријски најразвијенијих регија Србије. Већа насеља су Београд, Крагујевац, Чачак, Смедерево, Крушевац, Краљево, Јагодина, Параћин и др.

Питања Кључне речи: Шумадија, Поморавље, регионална целина

35.

Природне карактеристике Геолошки састав. – У геолошком саставу

ник, Медведник, Повлен, Маљен и Сувобор с Рајцем. У Ваљевској

западу. Количина падавина по -

већава се како се иде ка југу – Шабац 634 mm, Лозница 840 mm, а

на планинама је и изнад 1.000 mm.

Воде. – Западна Србија има

разноврсне, више површинске али и подземне воде. Дрина, Колубара, Градац, Јадар и друге мање реке богате су водом. У

кречњачким теренима јављају се

врела, а у вртачама баре и краће

понорнице. Зворничко језеро је

значајан хидролошки објекат ове

регије. Настало је преграђивањем

Дрине, а вода се користи за про -

изводњу електричне енергије у

хидроелектрани „Зворник”. Нај-

познатији термоминерални извори

су у Бањи Ковиљачи, Бањи Врујци

и Бањи Бадањи.

Земљиште. – У северном делу

регије земљиште је ниско и под-

водно, често плављено подземним и површинским водама. Ја-

вљају се мртваје. Најпознатија је

Засавица, познати природни резерват. Зелене шуме, ливаде и пашњаци представљају прави мозаик и украс јужног дела ове

регије. Тло је овде више, оцедитије, али и изложено ерозији и спирању. Има чернозема, алувијалног и мочварног земљишта, гајњача, смоница и рендзина. Друштвене карактеристике

ностима. У Тршићу је рођен Вук Стефановић Караџић. У Лозници је рођен наш велики

ван Цвијић. У селу Рабровица код Ваљева рођена је песникиња Десанка Максимовић. Привреда. – Западна Србија је доминантно аграрни рејон, нарочито њен северни део, посебно Мачва. Мачва је најплоднија равница уже Србије, позната по

гајењу жита, нарочито кукуруза, поврћа и индустријских

пећина омогућују спелеолошки туризам. Насеља. – Већина

Поједина сеоска насеља временом су добила нове функције,

турно-просветни и индустријски центар регије. Има развијену прехрамбену, хемијску индустрију,

као и производњу наоружања.

Шабац (51.163 ст.), на реци Сави, центар је хемијске, фармацеутске

и прехрамбене инду-стрије.

Лозница (19.515 ст.), кроз коју

протиче река Штира, важан је

културни и привредни центар живописног Јадра. Позната је по индустрији вискозе, која је била значајна,

36.

СТАРОВЛАШКО-РАШКА

ПочемујезначајнаРашкаобластзасрпскуисторију?

шкриљци палеозојске старости. Велико распрострањење имају и мезозојски кречњаци, а заступљене су и вул-

планина, њихове висоравни и површи (Златиборска) испресецане

Доминира планински рељеф, а међу планинама се истичу: Тара, Златибор, Голија, Мучањ, Златар, Јавор, Радочело, Рогозна

и група Копаоничких планина –Копаоник, Жељин, Гоч и Столови. Веће котлине су Новопазарска, Сјеничка, Пријепољска, Прибојска, Ивањичка, Ариљска, Тутинска и др.

У крашким теренима јављају се бројне пећине. Познатије су:

Ушачка, Ледена, Стопића и Хаџи Проданова.

Клима. – Стари Влах и Рашка имају умереноконтиненталну

климу на северу, а на југу регије, с порастом надморске висине, на планинама је планинска. У котлинама влада нешто

снегом. Годишња ко -

падавина је између 800 и 1.000 mm. Сјеничка котлина спада у ред најхладнијих крајева Србије. Одликује се појавом температурних инверзија зими, које се догађају услед спуштања, наго -

милавања и дужег задржавања хладног ваздуха у котлини.

Штајетемпературнаинверзија?

Појединих зимских дана температура ваздуха спушта се и до –30 °C. Апсолутни минимум температуре

Потпећко, Радоињско, Сјеничко и др. Вода тих језера користи се за покретање турбина хидроелектрана, за риболов и рекреацију. Бројна су налазишта термоминералних вода: Новопазарска бања, Прибојска бања, Матарушка бања, Јошаничка бања, Богутовачка бања. Земљиште. – Обрадиво земљиште је разноврсно и различите плодности. Плодног земљишта

има у речним долинама и котлинама. У педолошком саставу учествују алувијална земљишта, рендзине, црвенице, гајњаче и

подзоли.

Биљни и животињски свет. – Стари Влах и Рашка познати су по густим листопадним и четинарским шумама, ливадама и пашњацима. То се нарочито односи на Тару, Златибор, Голију, Звијезду, Рогозну и Чемерно. Флористичку

особеност регије представља Панчићева оморика у Националном парку Тара. На Тари, Звијезди,

дивљих свиња, лисица итд. Друштвене карактеристике Становништво. – Најбројнији становници

површина, висина регије и оштрије климе, због чега су и приноси мали. Ратарска производња у долинама и котлинама не подмирује потребе становника овог краја. Значајна

користи се у хидроелектранама „Бајина Башта”, „Кокин Брод”, „Сјеница” и „Потпећ”.

Индустрија овог краја има

добру сировинску и енергетску

основу, али није довољно развијена.

Најразвијеније су текстилна, металопрерађивачка и дрвна индустрија. Најпознатија је фабрика

аутомобила Прибој (ФАП), чија је

даља производња неизвесна.

Насеља. – Села у крчевинама

на брдима и планинским странама припадају тзв. старовлашком

разбијеном типу. Она су често по -

дељена на засеоке, те развучена,

издужена по пет-шест километара.

Најзначајнија градска насеља и

индустријски центри су Нови Пазар, Прибој, Сјеница, Пријепоље, Нова Варош, Ивањица, Ариље, Чајетина и Бајина Башта.

Нови Пазар (71.462 ст.), на обалама реке Рашке, универзитетски је град. Има развијену текстилну и дрвну индустрију, као и индустрију обуће и ћилима. Недалеко од града је стари град Рас, Немањина престоница с краја XII и током XIII века. Посебном туристичком функцијом истичу се Ивањица (11.240 ст.) на обалама Голијске Моравице, позната

КојијезначајПодунављазарегијуИсточнаСрбија?

шкриљци, црвени пешчари, кречњаци, вулканске стене и језерски и речни седименти. У рељефу доминирају веначне планине. Растављају их бројне речне долине и котлине.

Важније котлине Карпатског

дела Источне Србије су: Хо -

мољска у долини Млаве, Црноречка у долини Црног Тимока, Зајечарска на ушћу Црног и Белог

Тимока и Књажевачка котлина на ушћу Сврљишког и Трговишког

Тимока.

Планине Балканског дела Источне Србије су: Озрен, Девица, Сврљишке планине, Сува и Стара планина. Важније котлине су: Сокобањска у долини Сокобањске Моравице, Белопаланачка и Пиротска у долини Нишаве и Сврљишка у долини Сврљишког

Тимока.

Поред крашких површи, пећине и јаме су значајни облици

крашког рељефа. Познатије пећи-

не су: Боговинска, Ресавска, Злотска и Рајкова пећина. Одоровско

крашко поље недалеко од Пирота једино је ове врсте у Источној Србији.

Клима. – Источна Србија има

разноврсну климу: жупну у котлинама, умереноконтиненталну у

речним долинама и планинску

на планинама. Лета су умерено

топла, зиме су доста хладне и ветровите. Кошава је најчешћи ветар. Количина падавина креће се

од 500 до 700 mm, а на планинама до 1.000 mm.

Воде. – Источна Србија располаже значајним резервама

најпознатија Ђердапско, Борско, Бованско и Завојско језеро. Значајни су и извори термоминералне воде на основу којих су се развили лечилишни и туристичко-рекреативни центри: Сокобања, Гамзиградска, Брестовачка и Звоначка бања. Земљиште. – У котлинама и речним долинама земљиште је моћније и плодније. На планинама има ранкера и рендзина, у котлинама смоница, гајњача, подзола и параподзола, а поред река мочварног тла и рецентних наноса.

Биљни и животињски свет. – Источна Србија има разнолик биљни свет. Шуме су још увек релативно добро очуване. Букове шуме на Кучају убрајају се у најбоље у Европи. Ретке биљке, разноврсно цвеће и лековито биље (Ртањски чај) специфичности су планинске вегетације Источне Србије. У планинама има вукова, дивљих свиња, лисица, зечева, јелена, дивокоза и муфлона. Медведи су ретки на Сувој и Старој планини.

Друштвене карактеристике У време турских

је скоро опустела. У XVIII и XIX веку у ту регију досељавали

привредним потенцијалима.

речним долинама и котлинама развијена је разноврсна ратарска производња. Гаје се житарице, поврће, воће, индустријско биље и винова лоза. Позната су виногорја у околини Зајечара, Неготина, Књажевца и у Понишављу. Екстензивно сточарство је важна

брика сумпорне киселине, а у њему се обавља и процес електролизе. Сумпорна киселина из

Бора користи се за производњу

вештачких ђубрива у Прахову, а

експлоатацијом кварцног песка

код Рготине развила се индустрија стакла у Зајечару. Хидроенергетски потенцијал користи се

у Ђердапу (хидроелектране Ђер -

дап I и II). Национални парк Ђердап, бројне планине и клисуре, пећине и прерасти, термомине -

рални извори и угодно планинско

и жупно поднебље, као и бројни

културно-историјски споменици

представљају велики потенцијал

за развој туризма.

Насеља. – У Источној Србији

насеља се махом налазе у котлинама, ређе у долинама, а још ређе

на планинским странама. Више их је у Карпатској него у Балканској Србији. Села су збијена, округлог или неправилног облика, често стихијски формирана, с кућама без реда, слепим сокацима,

вијугавим улицама и махалама. Издвајају се тимочки и хомољски тип села. Хомољски тип села

збијенији је од тимочког. У котлинама су формирана насеља –

Жагубица, Кучево, Сокобања, Сврљиг, Бела Паланка, Димитров-

град итд.

Већи привредни центри

Источне Србије су: Пирот (34.942 ст.) на Нишави, познат по производњи качкаваља, ћилима и аутомобилских гума, Зајечар (32.448 ст.) на сутоку Црног и

Белог Тимока, познат по производњи кристала, пивари и манифестацији Гитаријада, Бор (28.822 ст.), познат по производњи бакра и сумпорне киселине, Књажевац (16.350 ст.) на сутоку Сврљишког

регије. Површина

издвајају се следеће микрорегије: Власина, Крајиште, Добрич, Јабланица, Ветерница, Пољаница, Пуста река...

Пронађитенаведенемикрорегије на карти.

Природне карактеристике

-македонској

На

Власине и Крајишта, источно од Јужне Мораве, доминирају планине средње висине: Бесна кобила, Дукат, Стрешер, Чемерник, Варденик, Милевска планина, Грамада, Бабичка гора. Планински масиви одвојени су речним

-алексиначка, а клисуре су Грделичка, Печењевачко сужење и Сталаћка клисура. У доњем току се река пробија кроз Сталаћку

клисуру и спаја са Западном Моравом.

Клима. – Јужно Поморавље

има умереноконтиненталну климу. У јужним деловима допире утицај измењеносредоземне климе. Лета су топла с мало падавина. Доминантни су северни и северо -

западни ветрови. Количина падавина је мала и креће се између 550 и 600 mm. На вишим планинама падавине су и до 1.000 mm.

Воде. – Јужно Поморавље је

богато водама. Главна река ове регије је Јужна Морава. Настаје од Биначке и Прешевске Моравице које се састају код Бујановца.

Значајније притоке Јужне Мораве с десне стране су Власина, Нишава и Сокобањска Моравица,

јој с леве стране притичу Ветерница, Јабланица, Пуста река и

Топлица. Осим ових река којима

воде одлазе у црноморски слив, крајњи јужни и југоисточни део регије одводњава се ка Егејском

мору преко река Драговиштице и

Пчиње.

У овој регији је вештачко Власинско језеро, које је и највише

шка Бања. Врањска Бања има изворе чија је температура и виша од 92 °C. После исландских гејзира то је највиша температура воде у Европи. Вода Нишке бање спада у најрадиоактивније у Србији. Њену лековиту воду користили су још Римљани, који су у близини Ниша саградили и Медијану – насеље за одмор с летњиковцима.

Заштосејављајубројни термоминерални извори напросторуЈужногПоморавља?

Земљиште. – Ова регија има разноврсно земљиште. Плодно алувијално земљиште је у котлинама. На планинским странама је земљиште лошијег квалитета и често неразвијено.

Биљни свет. – Мали проценат вегетационог покривача заузимају

још из праисторије. У периоду

Римљана тај крај је био густо насељен. Стари Наисус (Naissus) био је познати римски град и тврђава на путу Via Militaris, између Сингидунума и Константинопоља (данашњег Истанбула). У Нишу је рођен римски император Константин Велики, чија је престоница била у родном граду.

Становништво. – Данас у регији Јужно Поморавље живи око

милион становника. Најслабије

насељена подручја су Власина, Крајиште и Црна Трава, одакле се становништво исељава још

од седамдесетих година XX века.

Становништво се већ деценијама креће из села и планинских крајева ка градовима: Лесковцу, Прокупљу и Врању. Међутим, привредна криза од деведесетих

година XX века изазвала је нове

миграције становника из ових

градова ка Нишу и Београду.

У етничком саставу становништва највише има Срба. У Прешеву и косовском делу Поморавља већину чине Албанци, а у

пограничном делу према Бугарској има Бугара.

Привреда. – Ова регија има разноврсну привреду. Пољопривреда је

резервама уљних шкриљаца и угља. Међутим, за рационално коришћење наведених руда потребна су још велика рударско-геолошка истраживања. Енергетску основу

„Врла I–IV”.

– Градови су савремени с модерним грађевинама. Градови

и у

општинама Прешево и Бујано -

вац већина насеља је оријентал-

ног типа. Бројна села у источном

делу регије остала су без стано -

вништва. Најзначајнији центри

на простору Јужног Поморавља

су Ниш, Лесковац, Врање и Про -

купље.

Ниш (178.976 ст.) је највеће

градско насеље Јужног Помора-

вља. После Београда је највећи

друмски, железнички и ваздушни чвор на Балкану. Град има дугу историју. Развио се поред реке Нишаве. Значајније се развио још у време Римљана. Данас је модеран град, трећи по броју станов-

ника у Србији.

Развијена су текстилна индустрија, машинска и прехрамбена.

Град је здравствени, просветни (има универзитет) и културни

центар ове регије. Многе манифестације и знаменитости привлаче бројне туристе.

Лесковац и Врање су важни аграрни центри ове регије. Врање (50.954 ст.) је занатски и индустријски центар са фабрикама за производњу намештаја и пећи. Он је и родно место писца Боре Станковића. Лесковац (54.091 ст.) је некад био познат текстилни центар. Данас су у њему углавном фабрике чији власници су страни инвеститори, а највећа

39. КОСОВО И МЕТОХИЈА

КакавзначајимајуКосовоиМетохијазаСрбију?

КакавјеетничкисаставКосоваиМетохије?

Географски

веру. Метохијска котлина отворена је ка југозападу долином Белог Дрима и ка северозападу

долином Пећке Бистрице. Просечна надморска висина метохијске котлине је 350 m.

Природне карактеристике

?

Којесувеначне,акоје громадне планине којеопкољавају Косовско-метохијскукотлину?

Геолошка грађа и рељеф. –Ова регија има разноврсну геолошку грађу и разнолик рељеф.

Има стена палеозојске старости (шкриљци и серпентини), потом има кречњака, пешчара и вулканских стена (андензит, дацит, габро).

Планине око Косовске и Метохијске котлине изграђене су од

стена различите старости и порекла. Копаоник има разноврсну

геолошку структуру, што утиче на појаву различитих руда и минерала. Источно од Косовске котлине

има и вулканских стена. Од њих су

изграђене палеовулканске купе

Велетин изнад Јањева и Звечан

код Косовске Митровице.

На дну Косовске и Метохијске

котлине су језерске наслаге (пескови

планинама, које спречавају продоре хладних ваздушних маса са севера и северозапада. Долином

Дрима и Белог Дрима, између

Коритника и Паштрика продиру

измењене јадранско-медитеранске ваздушне масе. Зиме су благе а лета су с мало падавина и топла. Годишња количина падавина је

између 600 и 800 mm. Највиши

планински врхови имају планинску климу. Воде. – Метохијска котлина

веома је богата

притичу му Клина, Топлуга, Мируша и Призренска Бистрица. Дном Косовске котлине

Гдесеналазихидрографскичвор Србије?

ПочемујепознатаНеродимка?

Штасеналазинатокуреке Мируше?

Земљиште. – На Косову и

• Муника

јела, смрча и бор кривуљ). У највишим деловима високих планина су сувати, планински пашњаци који су основ сточарства (највише је заступљено овчарство). На Мазгит пољу, у Великокосовској котлини, налази се резерват божура. На простору ове Покрајине је и један од националних паркова Србије – НП „Шара”. Дна котлина су под степском вегетацијом. Плодна земљишта су обрађена и највише се гаје житарице, индустријско и крмно биље. То је посебно карактеристично

• Молика

ску котлину, где се гаје шећерна репа, дуван, винова лоза, као и разне врсте воћа. Бројне су врсте дивљих звери. Има медведа, рисова, вукова, дивљих свиња, јелена, дивокоза, орлова и тетреба.

Друштвене карактеристике Регија Косово и Метохија, према Уставу Републике Србије, њена је јужна покрајина. Косово и Метохија су под привременом управом Организације уједињених нација од 1999. године. Од 2008. године органи привремене управе под доминацијом Албанаца, а уз подршку Европске уније и

САД, једнострано су прогласили

независност од Републике Србије. Србија не признаје једнострано

број становника повећан је на 1.584.558. Према подацима пописа

1999. године српског становништва у већем броју има у општинама Северна Косовска Митровица, Лепосавић, Зубин Поток, Звечан, Грачаница, Партеш, Клокот, Штрпце, док је у општини Ново Брдо пола српског и пола албанског становништва. С осталих подручја

лоза. Сточарство је развијено на

високим планинама, Проклетијама и Шар-планини. Велики шумски

комплекси су основа за дрвнопрерађивачку индустрију. Занатство је

сачувано како у сеоским, тако и у

градским насељима. Рудно богатство посебно је

значајно за подручје Косова. Још

у време Немањића ту је било ра-

звијено рударство. Један од већих

рудника у целој тадашњој Европи

било је Ново Брдо. Поред тог руд-

ника, рударило се у Трепчи, Јањеву, Голешу, Ајвалији и Кишници.

Рудници олово-цинкане руде и

данас су Трепча, Ново Брдо, Ајвалија и Кишница, а ту се развио и

рударско-металуршко-хемијски комбинат Трепча. Осим олова, цинка и пратећих метала као што су злато и сребро, Трепча даје и

сировине за производњу сумпорне киселине, суперфосфата, акумулатора. Уз обојену металургију, развијена је и хемијска индустрија у Косовској Митровици, а у

Глоговцу је развијена индустрија

фероникла. Међутим, услед политичких проблема, али и проблема

приватизације, фабрике и рудни-

ци не раде као некада и производња је смањена.

Енергетика је на Косову

савремених градова, али су у највећој мери сачувани делови града с оријенталним карактеристикама. Насеља у којима живе Срби, данас су малобројна, запуштена и с мало становника.

ДализнатенасељанаКосову иМетохијикојасубилацентри српске државе у време владавине Немањића?

Главни град Косова

Метохије је Приштина (145.149 ст.). Она је данас универзитетски, културни

Кључне речи: Косово и Метохија, пољопривреда, рударство, манастири

регија, др-

са свих страна окружена неком другом територијом, регијом

сакрално – у вези са црквеним обредима

је био престоница Србије за време цара Душана, а познат је по цркви Богородице Љевишке, која је задужбина краља Милутина. У Призрену се одржало занатство, посебно израда накита техником филиграна. Косовска Митровица (33.904 ст.) је седиште универзитета на ком се настава одржава на српском језику,

2.

3.

4.

5.

6.

Закојемеђународнеорганизацијестечули?

УкојиммеђународниморганизацијамаучествујеСрбија?

Република Србија као актер међународних односа тежи стабилној и уравнотеженој политици. Сарадња Србије с другим државама и међународним организацијама заснива се на поштовању међународног права, гло

балне безбедности, економског развоја и социјалне једнакости.

Однос Србије према европским и ваневропским

Билатерална сарадња је основа развоја међународних односа. Представља сарадњу две државе на основу обостране сагласности

и у оквирима међународног права. Овај вид сарадње карактерише постојање сталних дипломатских представништава (амбасада) у ре -

ципрочном односу. Билатерални

односи су зачетак сваког ширег међународног деловања. Први и

најужи круг међународних парт-

нера су земље Западног Балкана. Друга фаза развоја билатералних односа одвија се на сарадњи

бодној трговини (ЦЕФТА) који

данас дефинише јединствену зону слободне трговине у jугоисточној Европи (Албанија, Босна и Херцеговина, Северна Македонија, Молдавија, Србија, УНМИК у име Косова и Метохије и Црна Гора). Од 2011. године ступио је на снагу споразум о слободној трговини између чланица Европске асоцијације за слободну трговину (ЕФТА) и Републике Србије, чиме су укину-

пољопривредних производа. Од 2004. године Србија је чланица и Организације за црноморску економску сарадњу, у оквиру које се остварује сарадња у области саобраћаја, телекомуникација, енергије, животне средине, здравства, трговине, страних инвестиција и међународних односа.

важан

најважнија светска организација данас има 193 државе чланице. Уједињене

принципима суверене једнакости држава, мирољубивог решавања спорова, уздржавања од претње или употребе силе, пружања помоћи, очувања међународног мира и безбедности и немешања

у унутрашње послове држава. Република Србија једна је од земља наследница бивше Југославије, а која је била земља оснивач УН (потписник Повеље УН 1945. год.). Приоритети Републике

цивилна управа Ауто

Србије) под руководством Уједињених нација. Ми-

(Снаге на Косову и Метохији) представљају међународне

чији

задатак чување реда и мира, односно стварање сигурности на

снага. Снаге КФОР-а су успостављене такође Резолуцијом

Због потребе да се многобројна питања разматрају на сталној основи, Република Србија активно учествује у раду бројних специјализованих агенција и других међународних организација, које заједно с разним другим телима (фондовима, комисијама) чине систем УН. Међу бројним организацијама за интересе и приоритете Србије најзначајније су: Организација за храну и пољопривреду (ФАО), Међународна организација рада, Организација за образовање, науку

(ММФ),

туристичка

поједине организације ван система УН, попут Организације за забрану хемијског оружја и Светске трговинске организације. Надовезујући се на некадашње запажено учешће оружаних снага бивше Југославије у мировним мисијама УН (Синај, Конго, Јемен, Ирак–Иран), Република Србија,

41. ЕВРОПСКА

ШтајеЕвропскаунија?

КаквисуодносиСрбијеиЕвропскеуније?

Специфичности Европске уније као међународне организације Европска унија (скраћено ЕУ) је међувладина и наднационална унија (заједница) двадесет осам европских држава. Она се више не стара искључиво о различитим економским питањима (нпр. слободно и отворено тржиште, пољопривреда, индустрија) већ се бави и социјалним (нпр. запошљавање, здравство, социјално осигурање) и културним темама (образовање, културни живот итд.). Унија своје порекло води од Европске економске заједнице (ЕЕЗ) основане Римским уговором 1957. године. Од тада се Европска заједница проширила придруживањем нових држава чланица и стекла је већу моћ. У ЕУ је установљено право грађанства ЕУ – њен држављанин је свако лице које има држављанство неке од држава чланица, што значи да се држављанство ЕУ до-

даје националном држављанству и не замењује га. ЕУ уважава принцип равноправности својих грађана пред својим институцијама, органима и телима.

за усвајање евра (нпр. Мађарска, Румунија, Бугарска, Хрватска). Политичке активности Европске уније испољавају се у многим сферама, и то од политике здравства и економске политике до иностраних послова и одбране. Контрола пасоша

С више од 500 милиона становника, што је око 7% светског становништва, Европска унија

има 31% удела у светском бруто

домаћем производу. Унија представља своје чланице у Светској трговинској организацији и посматрач је на самитима Групе 8 и

Уједињених нација. Важне институције Европске уније су: Европска комисија, Европски парламент, Савет Европске уније или Савет министара, Европски суд правде, Европски финансијски суд , Европска централна банка и Европска инвестициона банка. Грађани Европске уније своје

представнике у Европском парламенту бирају сваких 5 година.

Поред територије, становништва, институција и валуте,

унија има још нека обе -

праве државе:

1) заставу – симбол европског јединства и идентитета. Број звездица није повезан с бројем држава чланица ЕУ. Број 12 изабран је јер је он у многим европским

културама симбол савршенства, потпуности, док је круг симбол јединства;

2) химну – званична химна ЕУ је последњи став Девете симфоније (Ода радости) великог немачког композитора Лудвига ван Бетовена. Она изражава идеале слободе, мира и солидарности, али није заменила националне химне;

3) државни празник , тј. Дан Европе, 9. мај, који је

за угаљ и челик , по чему се тај уговор назива и Париски

Првенствени циљ закључивања Уговора о оснивању Европске економске заједнице било је формирање и уређење заједничког тржишта, заједничке царине, заједничке трговинске политике и заједничке пољопривредне политике. У ствари, Европска економска заједница заснивала се на четири слободе: протока робе, услуга, капитала и људи. Почетком 1992. године потписан је Уговор о оснивању Европске уније (који се назива и Уговор о Европској унији или Уговор из Мастрихта), а који је ступио на снагу крајем 1993. године. Уговором о ЕУ успостављају се јединствено – унутрашње тржиште, економска и монетарна унија и, у вези с тим, утврђује се искључива надлежност ЕУ у више значајних области – конкуренција, трговина, пољопривреда, рибарство и др., као и спровођење, уз сагласност држава чланица, одређених заједничких политика.

?

ГдесеналазиМастрихт?

Од 1. јула 2013. године ЕУ има 28 земаља чланица.

?

Којеземљесеназивајуземље Бенелукса?

Европској заједници за угаљ и челик придружиле су се Данска, Ирска и Велика Британија 1973. године, Грчка 1981. године, Португалија и Шпанија 1986. године. Територија и становништво Европске заједнице увећани су када се Источна Немачка ујединила са Западном Немачком 1990. године. Европској унији, формираној 1992. године, прикључиле су се Аустрија, Финска и Шведска 1995. године. Највеће проширење догодило се 2004. године, када су ЕУ прикључене: Естонија, Кипар, Летонија, Литванија, Мађарска, Малта, Пољска, Словачка, Словенија и Чешка. Године 2007. ЕУ су се прикључиле Румунија и Бугарска. Последње проширење догодило се 2013. године, када је Хрватска постала пуноправни члан Европске уније.

Званичне земље кандидати за чланство су Србија, Северна Македонија, Црна Гора, Албанија и Турска.

Земља, званично

2015. године) већином гласова

изјаснили против приступања

ЕУ. На референдуму јуна месеца

2016. године изгласано је повлачење Уједињеног Краљевства из Европске уније, које се најчешће назива Брегзит (Brexit).

Заштосуграђанитихземаља гласалипротивприступањаЕУ?

Србија и Европска унија

Република Србија потписала је 29. априла 2008. године Споразум о стабилизацији и придруживању

Европском унијом, који је сту-

на снагу 1. септембра

унији а 28. јуна 2013. године донео је одлуку да се отворе приступни преговори с Републиком Србијом. Да би Србија постала пуноправни члан Европске уније, мора да изврши реформе у оквиру 35 поглавља посвећених слободном кретању робе и капитала, пољопривреди, енергетици, правосуђу, животној средини, финансијама, спољњој политици и другим областима. Земљама кандидатима (у које спада и Република Србија) и потенцијалним кандидатима за приступање ЕУ доступна су одређена средства која се пласирају путем различитих финансијских инструмената. То су разни програми, фондови и финансирани пројекти усмерени на више различитих области, од реформе школства, реформе функционисања

КаквесупозицијеСрбијенамеђународномтржишту?

Којесуводећеземљеусветскојтрговини?

тржиште, а све

света повезују се у светско тржиште, које делује универзално, па самим тим

тржиште доводи све националне привреде у међусобно зависан однос и везу, а што се постиже разменом робе и формирањем вредности, која постаје универзална. Светску економију уређују и

контролишу бројне међународне, регионалне привредне и финансијске организације. Оне утврђују

правила понашања, као и услове и привредне активности на светској тржишној сцени.

Глобализација као светски

процес Глобализација представља процес успостављања јединственог

и преласка на индустријску производњу почело је ширење

је формирање нових центара светских размера, када су формирана национална тржишта појединих земаља, а затим и регионална тржишта, која добијају карактеристике

спустили су баријере за међуна-

родне токове робе и услуга.

Један од најбитнијих фактора

развоја светске економије јесте управо међународно кретање

капитала. Крајем XIX и почетком

XX века међународни капитал кретао се углавном на релацији

између земаља богатих природним ресурсима и индустријски развијених земаља, где су прве представљале увознице капитала, а друге извознице капитала. Повећање међународног кретања капитала условила је потреба за привредном обновом

и већим привредним растом и развојем након Другог светског рата. Развоју међународног финансирања, али и међународног

кретања капитала допринели су следећи фактори:

• распад колонијалног система,

• стварање бројних међународних и регионалних институција,

• појава мноштва мултинационал-

них компанија,

• развој евротржишта,

• повећање цене нафте,

• новине у банкарском пословању,

• кредитирање извоза капиталних добара и

• бољи међународни политички односи.

Почетком осамедесетих година XX века међународна подела рада заснована је на глобализацији

глобализације испољава се на више начина.

настоји

прилагоди савременим променама и да прати убрзане трансформације у свим сферама живота.

Саобраћајна глобализација

има веома важну улогу у процесу целовите глобализације.

Убрзавањем класичних видова саобраћаја (надзвучни путнички авиони, возови великих брзина), лансирањем сателита у Земљину

орбиту и успостављањем глобалних комуникацијских

је формирање глобалног (тзв. отвореног) друштва и глобалног (униполарног) поретка којима би се управљало из једног центра. Србија настоји да развија информационо друштво, улаже

капитал у развој информационих технологија, а коришћењем

глобалних телекомуникационих система Србија је део глобализо -

ваног света.

Геополитичка глобализација

подразумева војну, политичку и

економску доминацију САД, уз

подршку бројних наддржавних, макрорегионалних и трансконти ненталних интеграција. Класичне

државе постају сметња за оства ривање интереса, проток робе

најпраћеније фудбалско такмичење. Лига првака полако, али сигурно отима примат националним фудбалским првенствима, поготово у фудбалски слабијим земљама. Данас наслов првака земље значи играње барем квалификација за Лигу првака, што већини клубова више значи од самог наслова првака

ЕУ), тако и са земљама источног света (Русија, Кина, Индија...). Уместо десетак великих цивилизација и бројних националних култура, процесом културне или цивилизацијске глобализације тежи се стварању једне, светске цивилизације која би следила америчку варијанту Западне цивилизације. Симболи американизације (вестернизације) су: глобални језик (енглески), начин облачења, брза храна (McDonald’s, CocaCola), вредносни систем (материјализам, профит, потрошачки менталитет), културни модел (супкултура, забава, утицај масовних медија), идеологија (неолиберални демократизам) и др. Све већа присутност енглеског језика у медијима, али и у свакодневном животу, преузети обрасци понашања, облачења и забаве, и то пре свега код млађе

идентитета.

тржиште капитала Спољнотрговинске везе обухватају спољну трговину, међународни саобраћај, међународни туризам, школовање кадра, размену научних и техничких информација, научно-техничку са-

регулише

трговинска организација. Она настоји да смањи царине и трговинска ограничења у светским размерама. Упркос њеним настојањима, распон између

номске политике и да помогне у превазилажењу финансијских тешкоћа земаља чланица. Данас

ММФ има 188 земаља чланица. Финансијска помоћ обухвата кредите и зајмове земљама чланицама које су суочене с озбиљним финансијским тешкоћама, а техничка помоћ огледа се у томе што ММФ пружа стручну помоћ својим чланицама при креирању финансијске и монетарне политике.

У светској трговини истичу се четири економске силе: САД, Кина, Јапан и Европска унија.

На групу индустријских развијених земаља одлази 80%

промета светске трговине робе

и услуга. Оне тргују највише

између себе, и то индустријским

и прехрамбеним производима.

На релацији слабо развијене – ра-

звијене земље велики део одлази

на нафту, житарице, кафу, руде и

друге производе. У светској трго -

вини значајну улогу имају берзе, као што су оне у Лондону, Њујор -

ку, Токију, Хонг Конгу итд.

Београдска берза активно учествује у више регионалних и међународних пројеката и програма усмерених на унапређење

квалитета тржишта капитала. Берза активно учествује у водећим међународним асоцијацијама

структури извоза високоразвијених

вредни производи који изискују висококвалификовану радну снагу и капитал. Високоразвијене земље су највећи увозници паметне радне снаге. Земље у развоју углавном располажу јефтином радном снагом и природним ресурсима. На

с отвореним и конкурентним тржиштем. Стварање слободног

Непознате речи

конкурентност – способност земље да у слободним и равноправним тржишним условима произведе робу и услуге који пролазе тест међународног тржишта, уз истовремено задржавање и дугорочно повећање реалног дохотка становништва

берза – установа, тржиште на ком се процењују,

произвођачи познатих светских

марака могли остваривати своје

енормне профите. Постаје све јасније да је слободно тржиште само једна теорија која се не може применити на цео свет. Такозвано слободно тржиште у основи функционише само у развијеним англосаксонским земљама, док остатак света посустаје у једној врсти новог колонијализма са све мањим изгледима да стекне слободу од ове

нове форме ропства. Развијене економске силе путем ММФ-а и Светске банке постижу укидање препрека свом пословању у неразвијеним државама, али задр

мере

својих

(царине, подстицаји

сл.) које сиромашнима

извоз својих добара. Производи сиромашних нису конкурентни јер немају једнаке услове производње, нити развијене институције

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

М., Влаховић П., Гавриловић, Д., Гавриловић, Љ., Димитријевић, Р., Живојиновић, Д., Милеуснић, С., Симоновић, П., Стаменковић С., Станковић С., Степић М., Стефановић, Д., Танасић, С., Тешић, М., Ферјанчић, С., Дрина, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, Завод за уџбенике и наставна средства, Српско Сарајево, 2005.

Бубало, Ђ., Крестић, П. В., Владари Србије, Младинска књига, Београд, 2013.

Букуров, Б., Привредно-географске прилике и саобраћајне везе Фрушкогорске области, Српска академија наука, Београд,1951.

Букуров, Б., Геоморфолошки приказ Војводине, „Зборник Матице српске” за природне науке, свеска 3, Нови Сад, 1953.

Васовић, М., Регија и регионализација у географији, Географска структура и регионализација Србије, САНУ, Географски институт „Јован Цвијић”, Београд, 1997.

Вељковић, А., Јовановић, Р. Б., Тошић, Б., Градови Србије –центри развоја у мрежи насеља., САНУ, Географски институт „Јован Цвијић”, Београд, Посебна издања, књига 44, 1995.

Влаховић, П., Веселиновић, А., Реметић, С., Степић, М., Гавриловић, Љ., Станковић, С., Гавриловић Д., Димитријевић, Р., Симоновић, П., Ферјанчић, С., Миљковић, Е., Рајић, С., Николић, К., Вујовић Б., Стаменковић, С. Радовић, Б. Хамовић, Д., Божић, С., Мереник, С., Морава, Завод за уџбеникe и наставна средства, Београд, 2006.

Гавриловић, Љ. и Дукић, Д., Реке Србије, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2002.

Група аутора, Географија Србије, САНУ, Географски институт

„Јован Цвијић”, Београд, 2017.

Грчић, М., Станковић, С., Гавриловић, Љ., Радовановић, С., Степић, М., Ђурђић, С., Географија за III разред гимназије, Завод за уџбенике, Београд, 2013.

Давидов, Д., Јовановић, Б., Милин, М., Ћурчић, С., Клеут, М., Стефановић, М. Д., Циндрић, П., Ковач, В., Ромелић, Ј., Марковић, С., Микавица, Д., Гавриловић, В., Раичевић, Г., Буторац, Б., Хабијан-Микеш В., Ђекић, М., Божанић, С., Познановић, Д., Стојаковић, Г., Јосић, Љ., Матић, Г., Гатало, А., и Јеремић, Ј., Фрушка гора, Завод за уџбенике, Београд, 2007.

Дерић, Б., Адамовић, Ј., Тошић, Д., Демоекономске компоненте регионализације и урбанизације. Демографске основе регионализације Србије, САНУ, Географски институт „Јован Цвијић”, Београд, 2003.

Дукић, Д., Климатологија, Научна књига, Београд, 1981.

Дуцић В., Радовановић М.,

2006.

Избеглички корпус у Србији према подацима пописа становништва 2002, Министарство за људска и мањинска права Србије и Црне Горе, Београд, 2004.

Јовановић, Р. Б., Мрежа градова Србије, Модел просторно-функцијске организације, САНУ, Географски институт „Јован Цвијић”, Београд, 1995.

Мастило, Н., Речник савремене српске географске терминологије, Географски факултет Универзитета у Београду, Београд, 2001.

Павловић, М., Географија Југославије II, Савремена администрација, Београд, 1998.

Павловић, М., Марковић, Ј. Ђ., Географске регије Југославије (Србија и Црна Гора), Савремена администрација, Београд, 1995.

Републички завод за статистику, Попис становништва 2002, књ. 1, 2, 4 и 9, Београд.

Републички завод за статистику, Попис становништва 2011, књ. 1, 2, 3, 4, 7, 9 и 20, Београд.

Републички завод за статистику, Пописни атлас 2011, Београд.

Родић, Д., Павловић, М., Географија Југославије I, Савремена администрација, Београд, 1994.

Родић, Д., Географија за I или III разред средње школе, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2001.

Ромелић, Ј., Лазић, Л., Регионални атлас Војводине –Пољопривреда, Природно-математички факултет, Институт за географију, Нови Сад, 2000.

Спасојевић, М., Економска географија СР Југославије, Ниш, 1998.

Станковић, С., Бање Србије, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2010.

Станковић, С., Језера Србије, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2005.

Тошић, Б., Матијевић, Д., Лукић, В., Дунавско-моравски коридор, Насеља. САНУ, Географски институт „Јован Цвијић“, Београд, 2004.

Ћирковић, С., Сеобе српског народа у Краљевину Угарску у 14. и 15. веку, „Зборник радова Сеобе српског народа од 14. до 20. века”, стр. 37–46, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1990.

Цвијић Ј., Балканско полуострво, Сабрана дела Јована Цвијића, Завод за уџбенике, Београд, 1987.

http://www.rts.rs/upload/storyBoxFileData/2013/04/10/3191746/ Govor%20predsednika%20Nikolica%20Njujork%2010%20 april%202013.pdf – Обраћањe председника Србије у УН, Њујорк, 10. април 2013.