Географија Србије - 21074

МИЛКА БУБАЛО-ЖИВКОВИЋ БОЈАН ЂЕРЧАН ДАРИНКА МАКСИМОВИЋ

УЏБЕНИК ЗА СТРУЧНЕ ШКОЛЕ

МИЛКА БУБАЛО-ЖИВКОВИЋ БОЈАН ЂЕРЧАН ДАРИНКА МАКСИМОВИЋ

УЏБЕНИК ЗА СТРУЧНЕ ШКОЛЕ

Рецензенти проф. др Јован Плавша, Департман за географију, туризам и хотелијерство, ПМФ, Нови Сад Славица Бошковић, професор Пољопривредне школе у Београду Смиљка Окукa, професор Техничке школе ГСП у Београду

Уредник Зоран Тошић Одговорни уредник Татјана Костић Главни уредник др Милорад Марјановић За издавача др Милорад Марјановић, в. д. директора

Министар просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије одобрио је издавање и употребу овог уџбеника у средњим стручним школама решењем број 650-02-00167/2017-03 од 12.03.2018. године

CIP - Каталогизација у публикацији Библиотеке Матице српске, Нови Сад 37.016:91(497.11)(075.2) БУБАЛО-Живковић, Милка, 1971Географија Србије : уџбеник за стручне школе / Милка Бубало-Живковић, Бојан Ђерчан, Даринка Максимовић ; [илустрације, графикони и карте Зоран Пешкан ; фотографије Бојан Ђерчан, Милка Бубало-Живковић, Цветко Максимовић]. - 3. изд. Београд : Завод за уџбенике, 2019 (Београд : Планета принт). - 207 стр. : илустр. ; 27 cm Тираж 5.000.

ISBN 978-86-17-20229-1 1. Ђерчан, Бојан, 1984- 2. Максимовић, Даринка, 1971COBISS.SR-ID 331798791

ISBN 978-86-17-20229-1 © Завод за уџбенике, Београд (2018–2019) Ово дело се не сме умножавати, фотокопирати и на било који други начин репродуковати, ни у целини, ни у деловима, без писменог одобрења издавача.

ПРЕДГОВОР Поштовани ученици и наставници, Уџбеник Географија Србије је намењен ученицима средњих стручних школа. С обзиром на то да га користе ученици различитих усмерења и да се обрађују садржаји националне географије, аутори су настојали да укажу на практичну и применљиву улогу свих географских елемената и истакли су економско-географски значај сваког географског елемента. Уџбеник се састоји из осам поглавља (наставних тема) која обухватају 42 наставне јединице. Поглавља су: Увод, Савремене компоненте географског положаја Србије, Природни ресурси Србије и њихов економско-географски значај, Становништво Србије, Насеља Србије, Привреда Србије, Регионалне целине Србије и Србија и савремени процеси у Европи и свету. Свака наставна јединица започиње питањима која ће ученике увести у проблематику те наставне јединице. Потом следи основни текст у оквиру ког су такође питања чија је улога да ученике подсете на нека битна знања која су усвојили. У основном тексту, у посебном боксу издвојен је и допунски текст који ће ученицима дати додатне занимљиве информације. Након основног текста је резиме, у ком је укратко изложена суштина материје дате у наставној јединици. Да би ученици лакше савладали нове садржаје, издвојене су и објашњене непознате речи које се налазе у оквиру те наставне јединице, као и кључне речи које карактеришу ту наставну јединицу и самог ученика одмах на њу подсете. На крају сваке наставне јединице налазе се питања и задаци, а на крају сваке наставне теме (осим Увода) питања су која треба да помогну при систематизацији градива и предлози тема за семинарске радове. Бројне слике, табеле, графикони и карте треба да допринесу бољем разумевању садржаја. Да би уџбеник био што функционалнији и да би се градиво лакше савладало, препоручујемо да се користи уз атлас и преклопну карту Србије. Извесна одступања од наставног програма учињена су да би се садржаји што више приближили ученицима. Воде на простору Србије (реке, језера и термоминералне воде, као и њихов економско-географски значај) због обимности обрађене су у две наставне јединице. Теме у вези са Србима у ужем и ширем окружењу дате су у оквиру једне наставне јединице. Затим више врста саобраћаја је у једној наставној јединици, као и трговина и туризам... Аутори захваљују рецензентима на конструктивним сугестијама које су допринеле квалитету уџбеника. Аутори ће бити захвални колегама географима, као и свим корисницима овог уџбеника који буду имали савете и сугестије за побољшање садржаја наредног издања.

Аутори

3

САДРЖАЈ I

УВОД . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

......................................... ............................................ 6

1. Предмет проучавања, подела, значај и место географије у систему наука . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6

II

III

IV

САВРЕМЕНE КОМПОНЕНТЕ ГЕОГРАФСКОГ ПОЛОЖАЈА СРБИЈЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 2. Географски положај Републике Србије и његове компоненте . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 3. Границе, величина територије, државно уређење и државна обележја Републике Србије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .14 4. Регионалногеографске компоненте у светлу савремених процеса на Балканском полуострву и у Југоисточној Европи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 Питања за систематизацију . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23

ПРИРОДНИ РЕСУРСИ СРБИЈЕ И ЊИХОВ ЕКОНОМСКОГЕОГРАФСКИ ЗНАЧАЈ . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 5. Геолошки састав и постанак основних геотектонских целина Србије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 6. Рељеф панонске Србије и јужног обода Панонског басена . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30 7. Рељеф планинско-котлинске Србије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34 8. Климатске карактеристике Србије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38 9. Воде и водни ресурси Србије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44 10. Језера Србије и термоминералне воде . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50 11. Састав и карактеристике тла Србије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56 12. Биљни и животињски свет Србије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60 13. Заштита, очување и унапређивање природе Србије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64 14. Заштићена природна добра у Србији . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68 Питања за систематизацију . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71

СТАНОВНИШТВО СРБИЈЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

НАСЕЉА СРБИЈЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

V

72

15. Антропогеографска обележја и историјат насељавања Србије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72 16. Кретање и територијални размештај становништва Србије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76 17. Миграције становништва . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82 18. Структуре становништва . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86 19. Демографски проблеми и популациона политика у Србији . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93 20. Срби у ужем и ширем окружењу (Срби у дијаспори) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98 Питања за систематизацију . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .104

21. Постанак, развој и размештај насеља Србије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .104 22. Подела насеља . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .108 23. Економскогеографски фактори развоја и транформације насеља . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .112 24. Градски центри и њихова улога у регионалној организацији Србије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115 25. Осовине развоја Србије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118 26. Антропогена културна добра и њихова заштита . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .120 Питања за систематизацију . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .127

4

VI

ПРИВРЕДА СРБИЈЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

128

27. Развој и oсновне карактеристике привреде Србије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 128 28. Пољопривреда, шумарство, лов и риболов . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132 29. Рударство и енергетика . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 140 30. Индустрија . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146 31. Саобраћај . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151 32. Трговина и туризам . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .156

Питања за систематизацију . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 159

VII

РЕГИОНАЛНЕ ЦЕЛИНЕ СРБИЈЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160 33. Северна Србија – Војводина . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .161 34. Шумадија, Велико и Западно Поморавље. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . 166 35. Западна Србија . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .172 36. Старовлашко-рашка висија и Ибарско-копаонички крај . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . 176 37. Источна Србија. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 180 38. Јужно Поморавље . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 184 39. Косово и Метохија . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .188

Питања за систематизацију . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 193

VIII

СРБИЈА И САВРЕМЕНИ ПРОЦЕСИ У ЕВРОПИ И СВЕТУ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

194

40. Сарадња Србије с другим државама и међународним организацијама. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 194 41. Европска унија . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 198 42. Србија и светско тржиште капитала . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 202 Питања за систематизацију . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 207 Литература. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 208

5

I

УВОД

1. ПРЕДМЕТ ПРОУЧАВАЊА, ПОДЕЛА, ЗНАЧАЈ И МЕСТО ГЕОГРАФИЈЕ У СИСТЕМУ НАУКА Шта је географија? Шта географија проучава? Предмет проучавања географијe

Ератостен (III век пре н. е.). – Био је грчки математичар, астроном, „отац географије”. Ератостен је рођен у Кирени (простор данашње Либије). Написао је дело Географија у три књиге. На основу тог дела сматра се да је и творац те науке. Изложио је историју географије, али је и израчунао обим Земље на основу познатог растојања између Сијене и Александрије. Израдио је прву карту света која се заснива на географској координатној мрежи.

Александрар фон Хумболт (1769–1859). – Немачки је научник и зачетник модерне географије. Дао је основе биогеографије. Проучавао је вулкане и магматизам, као и опадање температуре с порастом надморске висине. Путовао је у Јужну Америку, чије описе је дао с научног гледишта. Бавио се проучавањем и руског простора између Неве и Јенисеја, као и Урала. Пола века је писао своје обимно дело Космос у пет томова, у ком је настојао да објасни природне појаве и процесе.

6

Човек се још у праисторији интересовао за простор који је познавао. Посматрао је своју околину и покушавао је да је упозна и разуме. У старом веку многи научници почели су да проучавају природне појаве, описују их и дају прва објашњења. Тако је Ератостен описао део света који је тада био познат и први је израчунао обим Земље. У периоду великих географских открића (XV и XVI век) мењала су се знања о Земљи. Израђиване су поморске карте, упознавани су нови континенти. Све до XIX века географија је била дескриптивна. Зачетник нове, модерне научне географије био је Немац Александар фон Хумболт. Највећи српски и балкански географ био је Јован Цвијић. Географија је наука која проучава природне и друштвене елементе географске средине. Географска средина је природна средина измењена деловањем човека. То је јединствен комплекс природних и друштвених елемената који су повезани и утичу једни на друге. Стари назив ове науке је земљопис.

"

Од којиха речи је настала реч географија и шта оне значе?

Као предмет проучавања географије географска средина улази у састав географског омотача Земље. УВОД

Географски омотач је део наше планете. Он обухвата Земљине сфере или делове тих сфера: тропосферу и доње делове стратосфере (атмосферу), горње делове литосфере, хидросферу и биосферу.

"

Шта је литосфера? Шта је атмосфера? Шта је хидросфера? Шта је биосфера?

У оквиру сфера одвија се органски живот и развој људског друштва, тако да географија има карактер природне и друштвене науке. Неки од природних елемената које проучава географија су рељеф, клима, воде, тло, а друштвени елементи су становништво, насеља и привреда. Задатак и циљ географије веома су комплексни, а састоје се у томе да: – користећи специјалне географске методе изучи све компоненте географске средине, а у тим истраживањима користи и резултате других сродних наука; – утврди законитости развитка географске средине; – истражује узајамне утицаје и односе географских елемената, као и њихов развитак по појединим регионалним целинама; – утврди обим промена и допринесе правилном регулисању узајамних односа природе и друштва, а како би се одржали нормални правци развоја и побољшали услови укупног живота на Земљи.

Географија истражује просторне односе и карактеристике елемената географске средине по појединим територијалним целинама, али и хронолошки. Та чињеница упућује на то да географија треба да утврди не само садашње стање географских елемената већ и њихов будући развоj.

"

Шта чини природне, а шта друштвене елементе неког простора?

Подела географије

Основна подела географије је на: физичку, друштвену и регионалну. Физичка и друштвена географија често се сврставају у једну, општу географију. Општа географија проучава све елементе геопростора. Регионална географија проучава географске елементе на простору који је издвојен по физичким и друштвеним особинама по којима се разликује од осталих простора.

"

Дакле, како бисте дефинисали регију?

Физичка географија се некада бавила изучавањем географских елемената у простору, одвојено, независно једних од других, без изучавања међусобних веза и међудејстава. Међутим, касније је своја изучавања заснивала на проучавањима природних елемената простора који су у узајамној вези и утичу једни на друге. У склопу физичке географије су: математичка географија, геологија, геоморфологија, климатологија, хидрологија, педологија и биогеографија. Математичка

географија проучава Земљу као планету, њен облик, кретање у васиони и последице тог кретања. Геологија се бави проучавањем Земље, њеног настанка и процеса који су је обликовали, њеног састава и структуре. Геоморфологија изучава облике рељефа, начин њиховог настанка и развитак. Климатологија проучава климу на Земљи, узроке настанка различитих климатских типова, њене промене, као и утицај климе на делатност људског друштва. Хидрологија проучава воде на Земљи, и то како површинске, тако и подземне. Педологија или географија земљишта проучава распрострањење и особине продуктивног земљишта, а биогеографија проучава распрострањеност биљног и животињског света на Земљи. Друштвена географија проучава човека и људско друштво као најважније факторе и чиниоце на површини Земље. Друштвена географија проучава и међуодносе и међудејства људског друштва и природне основе. Још се назива и антропогеографија и социјална географија. Делатност људског друштва је сложена, тако да се у друштвеној географији јављају посебне научне дисциплине које проучавају разноликости и њихова међудејства. Географија становништва проучава размештај, кретање, различите структуре становништва, као и историјска кретања (миграције) становништва. Географија насеља се бави проучавањем распростањења људских насеља, њиховим положајем, постанком и развојем, морфоло-

Јован Цвијић (1865–1927) – Српски je научник који се бавио природном и друштвеном географијом. Докторирао је у Бечу 1893. године, а његова докторска теза ударила је темеље карстологији у свету. Године 1910. основао је Српско географско друштво. Након две године покренуо је часопис „Гласник Српског географског друштва”. Своја знања стечена истраживањем становништва на Балкану применио је приликом утврђивања граница нове државе, Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Био је почасни доктор Сорбоне, као и Карловог универзитета у Прагу. Године 1896. постао је дописни члан Српске краљевске академије а од 1899. био је и редовни члан. Од 1921. године до смрти био је председник Српске краљевске академије. Цвијић је био почасни или дописни члан многих географских друштава широм света.

7

I шким карактеристикама насеља, као и њиховим функцијама. Економска географија проучава развитак, просторни размештај и организацију примарних, секундарних и терцијарних делатности људских заједница. У друштвену географију спада и политичка географија која проучава утицаје природних и друштвених фактора на политички и територијални развој, границе и уређење државе. Регионална географија има задатак да рашчлани Земљину површину на типичне регије, да правилно проучи удео природних процеса и друштвено-економских утицаја у образовању и преображају регије. Потом је њен задатак да проучи законитости формирања регије, прожимање природних и друштвених фактора унутар регија, које све заједно као мозаик граде Земљину површину. t Подела географије

ГЕОГРАФИЈА ФИЗИЧКА

Математичка географија Геологија Геоморфологија Климатологија Хидрологија Педологија Биогеографија

ДРУШТВЕНА

Географија становништва Географија несеља Економска географија Политичка географија

РЕГИОНАЛНА

Регионална географија света Регионална географија континената

Практична примена географије

Географска знања имају своју примену како у свакодневном животу, тако и у бројним наукама и научним дисциплинама. Географска знања се не своде само на пуко познавање чињеница,

8

УВОД

памћење назива држава, главних градова, река, планина. Наравно да је потребно и то познавати, али не треба на томе да се заснива све географско знање. Много је важније знати како се прожимају и које су везе појава и процеса на Земљи. Треба знати везу између природних и друштвених карактеристика појединих подручја. Познавање природно-географских карактеристика простора користи нам приликом одабира места за градњу куће (какав је рељеф, да ли има клизишта, какви су климатски услови, да ли су близу подземне воде). Приликом градње и позиционирања индустрије у насељима потребно је знати који су доминантни ветрови, који је смер отицања подземних и површинских вода, какав је квалитет земљишта, какви су размештај, квалитет и резерве сировина, каква је саобраћајна доступност радне снаге и др. Путовање у било ком правцу изискује познавање саобраћајница, граничних прелаза и, наравно, оријентацију у простору без обзира на то да ли сте у природи или насељеном месту. Географска знања потребна су нам и за планирање и градњу образовних, сакралних, привредних и других објеката. Планирање и реализација туристичких путовања не могу да се остваре без знања из географије. У свакодневном животу у додиру смо с бројним географским информацијама и знањима, на пример, док пратимо међународни спортски догађај, читамо научнопопуларни часопис или претражујемо странице на интернету.

Данас се све више обраћа пажња на заштиту и чување природе, и то од локалног, регионалног и националног до глобалног нивоа. Да бисмо сачували природу од негативних утицаја и уништавања, треба да је упознамо, а једино ће нам географија помоћи да је сагледамо комплексно.

Значај и место географије у систему наука

Модерна географија, као и друге науке, користи достигнућа и методе других наука (математике, физике, биологије, хемије, медицине). С развојем науке и технологије и у географији је почела све више да се примењује информатика, што је узроковало настанак географског информационог си-

стема (ГИС), који знатно олакшава рад с бројним подацима којима баратају географи током истраживања. Осим тога, ГИС олакшава и израду карата. Физичка географија се у својим истраживањима ослања и на друге природне науке, као што су астрономија, геологија, метеорологија, биологија, физика. Друштвена географија се у својим истраживањима ослања на науке које проучавају човека и његову делатност, као што су економија, демографија, социологија, архитектура, историја и друге. Из овога видимо да је географија веома значајна јер чини спону између природних и друштвених наука.

Кључне речи: географска средина, физичка и друштвена географија

Резиме Рези РРе зиме зи ме Непознате речи карстологија – наука о карсту која обједињује физичку спелеологију, биоспелеологију и географију краса географски информациони систем (ГИС) – организован скуп рачунарског хардвера, софтвера и географских података који омогућава ефикасно прикупљање, чување, сређивање географских и свих других информација за један одређен простор, манипулисање њима, њихову анализу и просторно приказивање

Резиме Географија је наука која проучава развитак и структуру географске средине. Географска средина представља јединствен систем природних и друштвених елемената. Географија се дели на природну (физичку), друштвену и регионалну. Све географске области и дисциплине су повезане, а веза постоји и између географије и бројних природних и друштвених наука. Географска знања користе се у свакодневном животу. Питања r ɻʤʑ ʡʢʠʥʩʑʓʑ ʦʚʙʚʩʜʑ ʔʗʠʔʢʑʦʚʹʑ r ɻʤʑ ʡʢʠʥʩʑʓʑ ʖʢʥʪʤʓʗʟʑ ʔʗʠʔʢʑʦʚʹʑ r ɺʚʞʗ ʣʗ ʒʑʓʚ ʢʗʔʚʠʟʑʝʟʑ ʔʗʠʔʢʑʦʚʹʑ r ɱʒʹʑʣʟʚʤʗ ʟʑ ʹʗʖʟʠʞ ʡʢʚʞʗʢʥ ʡʢʚʞʗʟʥ ʔʗʠʔʢʑʦʣʜʚʧ ʙʟʑʻʑ ʥ ʣʓʑʜʠʖʟʗʓʟʠʞ ʘʚʓʠʤʥ

9

II

САВРЕМЕНE КОМПОНЕНТЕ ГЕОГРАФСКОГ ПОЛОЖАЈА СРБИЈЕ

2. ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И ЊЕГОВЕ КОМПОНЕНТЕ

Шта одређује географски положај неке државе? Какав је географски положај Србије? Република Србија у данашњим границама као самостална држава настала је после цепања Социјалистичке Федеративне Републикe Југославијe (у првој половини деведесетих година XX века) и референдума у Црној Гори 2006. године којим је изгласано отцепљење Црне Горе од Државне заједнице Србија и Црна Гора. Након отцепљења Црне Горе Србија је остала без изласка на море, дакле Република Србија је континентална држава.

Словенија Љубљана Загреб

Хрватска

Бања Лука Босна и Херцеговина

Београд Србија

Сарајево Ц. Гора Подгорица

Република Српска Бања Лука

Скопље Северна Македонија

Ф

ед Сарајево е Бо ра сн ци и а ја

Хе рц ег ов ин а

РС

РС

t Државе настале распадом Социјалистичке Федеративне Републике Југославије

10

С АВРЕМЕНE

Географски положај

Географски положај државе представља њен однос према физичко-географским и друштвено-географским чиниоцима важним за њен настанак, развој, као и за безбедност њене територије. Повољност или неповољност положаја одређује се на основу ближих и даљих физичко-географских карактеристика простора, а зависи од историјских, економских, политичких и стратешких околности. У зависности од чинилаца који га одређују, географски положај може да буде апсолутни и релативни. Апсолутни географски положај jе непроменљив и чине га математичко-географски и регионално-географски положај. Географски положај Републике Србије је изузетно повољан, а што показују математички, регионално-географски, као и економско-географски положај. Математички положај је положај у географском координатном систему, помоћу ког одређујемо географску ширину, односно удаљеност одређене тачке на Земљи од екватора на север или југ и географску дужину, односно удаљеност од Гринича (почетног меридијана) на исток или запад. Република Србија налази се између 18º49’13’’ и 23º00’42’’ ИГД и 41º51’05’’ и 46º11’25’’ СГШ.

КО М П О Н ЕН Т Е Г Е О Г РАФ С КО Г П ОЛ ОЖ А ЈА

СРБИЈЕ

18º49'

Пронађите на географској карти и покажите крајње тачке Републике Србије.

Регионално-географски полoжај веома је сложен, али и разноврстан, што омогућава развој многих привредних грана. Највећи део Србије налази се на Балканском полуострву, те је она балканска земља. Северни део територије Србије, Војводина, налази се на простору средње Европе, односно на простору Панонске низије, тако да је средњоевропска или панонска. Србија је и подунавска земља јер важна европска река, Дунав, протиче дужином од 588 km кроз њу или је погранична река. Већи део земље је планинског карактера, тако да се може окарактерисати и као

41º51'

23º00'

Паралела од 45º СГШ, која полови северну полулопту на два дела, пролази кроз град Руму, у Срему, на северу Републике. Према томе, Србија се налази у средишњем делу северног умереног појаса. Нешто је ближе екватору него Северном полу, јер је већи део територије Србије смештен јужно од паралеле од 45º СГШ. Најсевернија тачка Србије налази се близу граничног прелаза Келебија (код Суботице – граница Србије и Мађарске). Најисточнија тачка је Сребрна глава на Старој планини, на граници Србије и Бугарске. Најјужнија тачка је код насеља Растелице (општина Гора), на граници према Северној Македонији, а најзападнија тачка је код Бездана, на тромеђи Србије, Мађарске и Хрватске.

46º11'

t Математички положај Републике Србије

планинска. Према планинским венцима који се издижу на територији Србије, она је динарска, карпатско-балканска и родопска. Након издвајања Црне Горе 2006. године Србија је изгубила излаз на море, што је велики недостатак њеног географског положаја. Релативни географски положај је променљив и чине га економско-географски и саобраћајно-географски положај. Економско-географски положај је релативан, односно променљив. Светска политичка и економска дешавања утичу на мењање економско-географског положаја. Он није у складу с природним и друштвеним потенцијалима Републике Србије, него је знатно лошији након рат-

11

II них дешавања деведесетих година XX века, као и економских промена у последње две деценије. Економско-географски положај може да буде много повољнији због доброг саобраћајно-географског положаја. Простор Балкана, на ком се налази наша земља, представља природан мост између високоразвијених земаља западне и средње Европе и нафтом богатих земаља југозападне Азије и североисточне Африке. Копненим саобраћајем (друмским и железничким) простор Србије повезује западну и средњу Европу с Медитераном и југозападном Азијом. Речним саобраћајем повезује западну, средњу и северну Европу с југоисточном и источном Европом, као и с југозападном Азијом и осталим деловима света. Код главног града, Београда, Сава се улива у Дунав, а нешто

t Значајни паневропски коридори на простору Србије и околних држава

12

С АВРЕМЕНE

низводније у Дунав се улива и Велика Морава. Долине те три реке веома су значајне, јер њима воде друмске и железничке саобраћајнице од међународног значаја. Дуж њих трасирани су значајни паневропски саобраћајни коридори. Коридор X прелази преко наше земље, а повезује централну и југоисточну Европу с Малом Азијом и Блиским истоком. Наведени коридор полази из Салцбурга (Аустрија), а потом, пратећи долину реке Саве, иде преко Љубљане, Загреба и Београда. На простору Србије спајају се његови краци. Од Будимпеште до Београда протеже се један крак овог коридора (Xb). Од Београда до Ниша Коридор X је трасиран долинама Велике и Јужне Мораве. Код Ниша се рачва на два крака, од којих један иде ка Софији (Xc) а други ка Солуну. За трасирање Коридора X искориштене су долине Саве, Дунава, Велике Мораве, Нишаве и Јужне Мораве, што су и главне саобраћајне окоснице наше земље. Од великог значаја за простор Републике Србије је и ток Дунава, јер се њиме пружа Коридор VII. Преко Дунава и канала Рајна–Мајна–Дунав успостављена је пловна веза између Северног и Црног мора, дуга око 3.500 km, веза економски високоразвијеног севера и запада Европе и каспијско-кавкаског и црноморског региона, који има изузетна природна богатства (нафта, гас, руде, минерали). Србија и српско Подунавље су спона, али и простор где се укрштају два значајна коридора (X и VII), и то на простору главног града Србије,

КО М П О Н ЕН Т Е Г Е О Г РАФ С КО Г П ОЛ ОЖ А ЈА

СРБИЈЕ

Београда. Код Београда, у Сурчину, налази се највећи аеродром у Србији, тако да се с поменутим коридорима укрштају и линије ваздушног саобраћаја. Економско-географски положај Србије у будућности би могао да буде знатно повољнији, али то умногоме зависи од економске ситуације и спољнополитичких односа у свету. Изградњом ауто-пута Београд – јужни Јадран (коридор XI) знатно би се побољшао економско-географски положај Србије. Поред свих предности, положај Србије има и својих негатив-

них страна, које су се могле уочити и кроз историју српске државе, без обзира на то у којим границама је била. Различити страни интереси укрштали су се на њеном простору. Српски народ се вековима борио да би сачувао и задржао овај простор, који је повољан и добар с економско-географског становишта. Како је стратешки значајан, стално морамо да мислимо на очување слободе и територијалног интегритета за наше потомке.

На Другој паневропској саобраћајној конференцији, одржаној од 14. до 16. марта 1994. године, утврђено је девет коридора. Потом је 1997. године на конференцији европских министара саобраћаја у Хелсинкију додат и Коридор X. Мрежа паневропских коридора показује тежњу да се интегрише континент и да се превазиђу поделе наслеђене из времена „Хладног рата”, а у перспективи да се појачају евроазијске саобраћајне комуникационе и енергетске везе. Чак шест од укупно десет коридора пролази кроз југоисточну Европу. То су коридори: IV, V, VII, VIII, IX и X. У перспективи је и Коридор XI, који се протеже од Темишвара, преко Вршца, Београда, Чачка, Пожеге, Подгорице и иде до Бара, а морским путем ће преко Јадрана бити повезан с Баријем у Италији. Његова изградња је у току.

Кључне речи: координате, балкански, панонски и подунавски положај, паневропски саобраћајни коридори Непознате речи интегритет – потпуност, целовитост, целокупност, неповредивост, неприкосновеност

Резиме Србија се налази у средишњем делу северног умереног појаса. Већи део територије је на Балканском полуострву, а мањи део је у Панонској низији. Кроз Србију протиче Дунав дужином од 588 km. За саобраћајно-географски положај од великог значаја су долине Велике, Западне и Јужне Мораве, Нишаве и Дунава, кроз које пролазе важни међународни саобраћајни правци. Политички, тј. војностратегијски положај наше земље није повољан, јер су се вековима на нашем простору сукобљавали интереси страних сила. Питања r ɻʤʑ ʡʢʗʖʣʤʑʓʺʑ ʔʗʠʔʢʑʦʣʜʚ ʡʠʝʠʘʑʹ r ɻʤʑ ʩʚʟʚ ʑʡʣʠʝʥʤʑʟ ʔʗʠʔʢʑʦʣʜʚ ʡʠʝʠʘʑʹ ʚ ʜʑʜʑʓ ʹʗ ʑʡʣʠʝʥʤʑʟ ʔʗʠʔʢʑʦʣʜʚ ʡʠʝʠʘʑʹ ɴʢʒʚʹʗ r ɻʤʑ ʩʚʟʚ ʢʗʝʑʤʚʓʑʟ ʔʗʠʔʢʑʦʣʜʚ ʡʠʝʠʘʑʹ ʚ ʜʑʜʑʓ ʹʗ ʢʗʝʑʤʚʓʑʟ ʔʗʠʔʢʑʦʣʜʚ ʡʠʝʠʘʑʹ ɴʢʒʚʹʗ r ɭʠʹʑ ʙʟʑʩʑʹʟʑ ʡʑʢʑʝʗʝʑ ʡʢʗʣʗʨʑ ʟʑʪʥ ʙʗʞʺʥ ɲʢʠʟʑʳʚʤʗ ʹʗ ʟʑ ʜʑʢʤʚ r ɲʢʠʖʚʣʜʥʤʠʓʑʤʚ ʣ ʡʢʠʦʗʣʠʢʠʞ ʠ ʡʠʓʠʺʟʚʞ ʚ ʟʗʡʠʓʠʺʟʚʞ ʑʣʡʗʜʤʚʞʑ ʔʗʠʔʢʑʦʣʜʠʔ положаја Србије.

13

II 3. ГРАНИЦЕ, ВЕЛИЧИНА ТЕРИТОРИЈЕ, ДРЖАВНО УРЕЂЕЊЕ И ДРЖАВНА ОБЕЛЕЖЈА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Границе Србије

Појам граница

"

t Гранични камен између Србије и Мађарске

14

Шта су границе? Како су границе представљене на географским картама?

Државне границе представљају замишљене линије на земљиној површини које раздвајају или спајају суверене државе. На географским картама граница је представљена одређеним картографским знацима, а на терену је означена одговарајућим граничним ознакама (гранични камен, прелаз). Међутим, граница није само линија која раздваја или спаја две државе на копну већ се те линије пројектују и у ваздушни простор до висине 20–25 km, докле сеже сувереност једне државе у ваздушном простору. Тако да државна граница представља невидљиву завесу која се спушта дуж граничне линије с поменуте висине. Подморски суверенитет, пак, иде до дубине од 4 до 5 km. Подземна сувереност једне државе такође допире до дубине од 4 до 5 km, до које допиру и истраживања нафтних бушотина. Значај границе зависи од природних и друштвених односа. Границе нису велика препрека и отворене су ако су односи две државе и њихове природне везе добри. Међутим, ако су односи лоши, и границе су изразите, па чак и затворене. Границе Србије после ратних дешавања током деведесетих година отворене су према свим суседним државама. С АВРЕМЕНE

Дужина граница Србије према суседним државама износи 2.358,3 km. Од укупне државне границе, сувоземна граница је дугачка 1.609,4 km, а водена 748,9 km. Србија има осам суседа с којима се граничи. Неке од тих граница су старе, а неке су нове. Старе границе су настале формирањем Краљевине Југославије (1918), а нове границе настале су распадом Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Старе границе према Мађарској, Румунији и Бугарској утврђене су међународним уговорима и међународно-правно су признате после Првог светског рата. Граница према Албанији је утврђена још 1912. године, након првог Балканског рата. Нове границе су административне границе према бившим републикама СФРЈ (Хрватска, Босна и Херцеговина, Македонија и Црна Гора). Покажите на географској карти границе према суседним државама.

Границе Србије према суседним државама нису етничке. Одређени број припадника суседних народа живи на простору Србије, као што и српски народ живи у суседним државама с којима се граничи Србија. Природне границе су oне где је гранична линија повучена дуж речног тока или где иде планинским билом. Једним делом границе Србије нису природне јер граница иде низијским делом или пресеца планинске венце (нема природне препреке која би оте-

КО М П О Н ЕН Т Е Г Е О Г РАФ С КО Г П ОЛ ОЖ А ЈА

СРБИЈЕ

жала њено прелажење). Најдужа природна граница је она која се пружа токовима Дрине и Дунава. Граница прати и друге речне токове, али не толиком дужином. Граница према Мађарској (174,4 km) је копнена. Протеже се од Дунава, 8 km узводно од Батине, затим се протеже нешто северније од Суботице, пресеца Тису и код села Рабе је српско-мађарско-румунска тромеђа. Граница пресеца Дунав и Тису, као и неколико друмских и железничких саобраћајница. Преко ове границе прелази важна међународна железничка пруга, Београд–Суботица–Будимпешта– –Беч. Осим пруге, значајан је и друмски пут. Веза с Мађарском успоставља се преко шест прелаза, од којих су четири гранична, а 2 малогранична. Значајни прелази су Бачки Брег, Хоргош и Келебија, који су гранични. Граница према Румунији (546,5 km) протеже се од насеља Рабе, преко Вршчких планина до ушћа Нере. На овом потезу граница пресеца неколико токова, Бегеј, Златицу, Тамиш и Брзаву. Од ушћа Нере у Дунав граница прати ток ове велике европске реке. Пратећи ток Дунава граница се пружа кроз Ђердап и даље до ушћа Тимока, где је тромеђа Србије, Румуније и Бугарске. На ушћу Тимока у Дунав је и најнижа тачка територије Србије (28 m). Ову границу пресеца више друмских и железничких саобраћајница, од којих је најважнија Београд– –Вршац–Темишвар–Букурешт. Сао-браћајни промет између ове две суседне државе одвија се пре-

t Најважнији гранични прелази Србије

ко 10 прелаза, од којих су седам гранични, а три малогранична. Граница према Бугарској (367,1 km) протеже се од ушћа Тимока у Дунав, гребеном Старе планине, до Беле воде, где је тромеђа између Србије, Бугарске и Северне Македоније. Ова граница је претежно планинска. Ниска је само у северном делу, у долини доњег Тимока, где је и проходна, као и у долини Нишаве. Од водотокова, ова граница пресеца Нишаву, Јерму и Драговиштицу. Пресецају је пруга и друмска саобраћајница од међународног значаја Београд–Ниш– –Софија–Истанбул. Саобраћајни промет одвија се преко пет граничних прелаза.

15

II

Проблем границе на Дунаву између Србије и Хрватске Ставови две суседне државе о протезању границе на Дунаву од уласка из Мађарске у нашу земљу до Бачке Паланке значајно се разликују. Србија заступа став да је граница на средини пловног пута на Дунаву (граница би била повучена према најдубљим тачкама у кориту Дунава), а хрватска страна заговара катастарску границу, која би одступала од тока Дунава. Србија свој став заснива на Закону о установљењу и устројству Аутономне покрајине Војводине из 1945. године. Међутим, Хрватској не одговара такво разграничење и тражи формирање границе према земљишним књигама из времена Аустроугарске, по којима линија државне границе треба да прати линију катастарских општина. Према хрватском ставу, граница би пресецала међународни пловни пут реке Дунав 18 пута. У међународној пракси је уобичајено да се на Дунаву као значајној међународној пловној реци примењује правило да граница следи линију најдубљих тачака и по том принципу успешно је извршено разграничење Србије с Румунијом, Румуније и Бугарске, Мађарске и Словачке.

16

Граница према Северној Македонији (273,0 km) протеже се од Белих вода, пресеца реку Пчињу, Прешевску повију, затим се пружа гребеном Скопске црне горе, пресеца долину Лепенца, протеже се гребеном Шар-планине до подгорине Кораба, где је тромеђа Србије, Северне Македоније и Албаније. Граница је претежно планинска. На подручју Прешевске повије је нижа надморска висина, која је искоришћена за изградњу саобраћајница. У долини Лепенца, у Качаничкој клисури, налази се други значајан прелаз између Србије и Северне Македоније. Поред та два, саобраћајни промет одвија се преко још два гранична прелаза. Граница према Албанији (111,1 km) је претежно планинска и најнижа је у долини Белог Дрима. Граница се пружа од Кораба преко Коритника, Паштрика и Проклетија. Највиши врх Проклетија (Ђеравица 2.656 m) уједно је и највиши врх Србије. Ову границу не пресеца ниједна пруга, нити пут првог реда. Постоје два гранична прелаза – Ћафа Прушит и Врбница. Контролу прелажења државне границе и обезбеђење државне границе према Албанији и на делу државне границе сa Севернoм Македонијом обављају припадници међународних снага (КФОР), који су стационирани на Косову и Метохији, а што је у складу с резолуцијом Савета безбедности Уједињених нација 1244. Граница према Црној Гори (244,1 km) претежно је планинска и пресеца реке Ибар и Лим. С АВРЕМЕНE

Постоје три гранична прелаза – Мехов крш, Бродарево и Јабука. Граница према Босни и Херцеговини (382,8 km) друга је по дужини граница Србије према суседима, а и најдужа је природна граница, која се пружа реком Дрином. Од тромеђе Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине, која је нешто северније од планине Ковач, граница пресеца реку Лим. Даље према северу граница се протеже преко планине Звијезда и спушта у долину Дрине. Дрином се пружа до њеног ушћа у реку Саву. Потом се граница протеже Савом узводно до тромеђе Србије, Босне и Херцеговине и Хрватске. Границу између Србије и Босне и Херцеговине пресеца неколико железничких и друмских комуникација. Промет се одвија преко 11 граничних прелаза. Граница према Хрватској (259,3 km) креће од тромеђе Србије, Босне и Херцеговине и Хрватске на реци Сави, потом пресеца сремску равницу ка северу све до Илока, где избија на Дунав. Одатле се пружа Дунавом све до тромеђе Србије, Хрватске и Мађарске, а која се налази 8 km узводно од Бездана. Промет се одвија преко пет граничних и два малогранична прелаза.

Величина територије

Република Србија данас има површину од 88.361 km2, а током историје њена површина се мењала. Након Првог српског устанка површина Србије износила је 37.950 km2, а након балканских ратова површина је повећана на око 95.700 km2.

КО М П О Н ЕН Т Е Г Е О Г РАФ С КО Г П ОЛ ОЖ А ЈА

СРБИЈЕ

Растојање крајњих тачака Србије у правцу север–југ је 488 km (од најсеверније тачке северно од Суботице до најјужније тачке – Растелице, која је на југу регије Гора у Метохији). У правцу запад– –исток ширине су различите. Тако је на пример ширина између Бајине Баште и ушћа Тимока у Дунав 246 km, а између тромеђе Србија, Црна Гора и Босна и Херцеговина и Сребрне главе на Старој планини ширина је 306 km. На карти Србије пронађите и покажите највећа растојања Србије у правцу север–југ и запад–исток.

Територија Републике Србије је административно-територијално подељена на веће територијалне јединице – покрајине и регионе. Аутономне покрајине су: р у р ј у t Карта статистичких региона Србије

t Димензије Србије у правцу север–југ и запад–исток

Војводина и Косово и Метохија, а региони су: Београдски регион, Регион Војводине, Регион Шумадије и Западне Србије, Регион Јужне и Источне Србије и Регион Косово и Метохија. Мање територијалне јединице на које је Србија подељена су тзв. управне области (30 управних области – некаt Карта 27 градова у Србији

17

II Грб Републике Србије је један од симбола суверене државе Републике Србије. Препоручен је 17. августа 2004. године, и с другим знамењима усвојен је 19. маја 2009. године. Грб је исти као и грб Краљевине Србије из 1882. године и карактерише чин враћања историјског грба Србије. Спој двоглавог орла и штита са 4 оцила уредио је српски политичар, филозоф, дипломата, историчар књижевности, председник Српске краљевске академије Стојан Новаковић. Србија, поред још неких држава у Европи, иако није монархија, на грбу има краљевску круну.

дашњи окрузи, од којих је један и Град Београд). У Србији су издвојени и градови – 26 градова и Град Београд, потом 28 градских општина и 150 општина.

Државно уређење

Република Србија је парламентарна демократска република заснована на владавини права. Народна скупштина је највише представничко тело и носилац је уставотворне и законодавне власти. Извршну власт у Републици Србији има Влада Републике Србије. Судска власт је независна. Судови су самостални у свом раду и суде на основу Устава и закона.

Државна обележја Србије

Државна застава Републике Србије Кључне речи: природне и вештачке границе, отворене и затворене границе, старе и нове границе, неетничке границе, осам суседа, државна обележја Непознате речи малогранични прелаз – прелази између две суседне државе који раде краће од 24 часа суверенитет – потпуна, апсолутна власт владара, државе или народа на сопственој територији (независност такве власти у односу на спољашње утицаје) оцило – врста турпије која је савијена као на српском грбу; када се кремен креше о оцило, искаче варница хермелин – мали сисар из породице куна

18

Грб Републике Србије садржи двоглавог орла Немањића са црвеним штитом, крстом, четири оцила, круном Немањића и плаштом од хермелина. Двоглави орао је српски изворни знак и од

настанка српске државе у свести народа био је симбол српског царства. На средини српског двоглавог орла налази се крст са 4 оцила на црвеном штиту. Испод ногу двоглавог орла су два љиљана. Грб представља јединство народа, државности и вере. Државна застава је тробојка (црвено, плаво, бело) са хоризонтално постављеним бојама. У центру, померен ка јарболу за једну седмину укупне државне заставе, налази се мали грб Србије. Црвена боја на застави означава крв проливену за слободу. Плава боја представља небо, као и слободу, а бела млеко којим нас је мајка хранила како бисмо постали велики ратници и још већи људи. Химна Србије је „Боже правде”, свечана песма из XIX века, за коју је текст написао Јован Ђорђевић, а музику је компоновао Даворин Јенко.

Резиме

Питања

Република Србија граничи се с осам суседних држава. Све границе су неетничке и отворене. Границе које прате планинско било или ток реке јесу природне, а највећим делом границе су вештачке. Најстарија граница, утврђена 1912. године, јесте граница Србије с Албанијом а најмлађа је граница Србије с Црном Гором, утврђена 2006. Површина Србије износи 88.361 km2. Она је парламентарна демократска република. Химна „Боже правде” је свечана песма из XIX века. Застава има три хоризонтално постављене боје (црвену, плаву и белу) и мали грб. Грб Републике Србије садржи двоглавог орла Немањића са црвеним штитом, крстом, четири оцила, круном Немањића и плаштом. С АВРЕМЕНE

r ɲʢʗʞʑ ʜʠʹʚʞ ʣʥʣʗʖʚʞʑ ʣʥ старе границе Србије? r ɲʢʗʞʑ ʜʠʹʚʞ ʣʥʣʗʖʚʞʑ ʣʥ нове границе Србије? r ɰʑ ʠʣʟʠʓʥ ʡʠʙʟʑʓʑʻʑ ʔʢʑница и читања карте Републике Србије, издвојте и опишите различитост граница са суседима. r ɭʑʜʓʗ ʣʥ ʡʢʚʢʠʖʟʗ ʔʢʑʟʚце и која је најдужа природна граница између Србије и суседних држава? r ɻʤʑ ʹʗ ʡʢʗʖʣʤʑʓʺʗʟʠ ʟʑ грбу Србије? r ɲʢʠʜʠʞʗʟʤʑʢʚʪʚʤʗ ʙʟʑчење боја српске заставе.

КО М П О Н ЕН Т Е Г Е О Г РАФ С КО Г П ОЛ ОЖ А ЈА С РБИ Ј Е

4. РЕГИОНАЛНОГЕОГРАФСКЕ КОМПОНЕНТЕ У СВЕТЛУ

САВРЕМЕНИХ ПРОЦЕСА НА БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ И У ЈУГОИСТОЧНОЈ ЕВРОПИ

Где се налази Балканско полуострво? Какав је положај Балканског полуострва у Европи и свету? Наведите још неко полуострво у Европи. Положај Балканског полуострва

Положај Србије на Балканском полуострву и у југоисточној Европи, осим бројних повољности, носи и проблеме услед којих су у историји избијали чести сукоби, и мењане су границе држава које су на њему. Повољан положај простора Балкана као споне између источне Европе и југозападне Азије, али и близина северне Африке утицали су на то да је Балкан често био у интересној сфери великих сила (Отоманског царства, Аустроугарске, Немачке, Русије, САД).

"

Која је разлика између Балканског полуострва и југоисточне Европе?

просторе назив Балкан не спомиње у списима. Северна граница Балканског полуострва су реке Соча, Сава и Дунав. Остале границе су морске, на истоку и југоистоку су Црно, Мраморно и Егејско море, на југу Средоземно, а на западу Јонско и Јадранско море. С простора Балканског полуострва дижу се планински системи чије висине не прелазе 3.000 m: Динарски, Шарско-Пиндски, Карпатско-балкански и Родопски (Рила, врх Мусала на 2.925 m). Делови већих низија залазе у северни део Балканског полуострва (Панонска и

Стара планина, Хем или Хелм су стари називи за Балкан по трачкој речи за ланац. Планински венац Стара планина налазио се на северу некадашње Тракије. На први помен Балкана наилази се у XV веку у хроникама италијанског писца и политичара Филипа Калимаха.

Југоисточна Европа је географски и геополитички део Европе који захвата највећи део Балканског полуострва. Државе југоисточне Европе су Босна и Херцеговина, Црна Гора, Србија, Албанија, Северна Македонија, Грчка, Румунија и Бугарска. Балканско полуострво је једно од три полуострва јужне Европе (Пиринејско, Апенинско, Балканско). Постоји више мишљења о постанку имена Балкан. Једно од њих је да назив полуострва Балкан води порекло од турске речи „балакан” – шумовита гора. Наведено мишљење је преовладало јер се пре доласка Турака на ове t Балканско полуострво

19

II Влашко-Понтијска). За миграције и насељавање овог полуострва највећи значај су имале бројне речне долине које су га испресецале (Сава, Дунав, Дрина, Велика Морава са својим саставницама – Јужном и Западном Моравом, Дрим, Ибар, Неретва, Бојана, Вардар, Струма, Марица, Искар), као и друге мање реке. Наведене речне долине имају данас велики саобраћајни значај. Њима воде све значајније саобраћајнице изграђене на Балкану. Пронађите на карти и покажите реке и мора који ограничавају Балканско полуострво.

Миграције и територијалне промене на Балканском полуострву

Повољан положај Балканског полуострва узроковао је сталне миграције на његовом простору, смену бројних народа кроз историју, укључивање његовог простора у границе великих империја (Римско царство, Византија, Отоманско царство, Аустроугарско царство), али и формирање великих држава (средњовековна српска држава – за време цара Душана). Пре доласка Словена на простору Балканског полуострва живели су Илири (у западном делу), Трачани (у источном делу), Келти (живели су на великом делу полуострва), Хелени (на југу), Римљани (поробили су старе народе који су насељавали полуострво). Од V века н. е. почео је продор бројних варварских племена са североистока. У V веку продирали су Хуни, а у VI и VII веку Авари и Словени. Данас су на простору Балкана најбројнији Грци, Срби, Бугари, Албанци, Хрвати...

"

За које народе знате да живе на простору Србије?

У средњовековном периоду, средином XIV века, српски народ је имао највећу државу од периода досељавања, за време владавине цара Душана. Од краја XIV века простор средњовековне државе oсвојен је и подељен између Отоманског царства и Угара на северу, касније Аустроугара. Од 1830. године почело је постеt Србија за време цара Душана (око 1350. године)

20

С АВРЕМЕНE

КО М П О Н ЕН Т Е Г Е О Г РАФ С КО Г П ОЛ ОЖ А ЈА

СРБИЈЕ

пено ослобађање територија које су биле у саставу Отоманског царства. Од 1912. односно 1918. догодило се коначно ослобађање од турске власти јужних територија и од аустроугарске власти на северу. Првог децембра 1918. формирана је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, која је касније променила име у Краљевина Југославија (1929). Након Другог светског рата та је држава основана као Демократска Федеративна Југославија, а 29. новембра 1945. променила је назив у Федеративна Народна Република Југославија. Од 1963. године назив државе био је Социјалистичка Федеративна Република Југославија (СФРЈ), у чијем саставу су биле републике Словенија, Хрватска, Босна и Херцеговина, Србија, Црна Гора и Македонија. У наведеним републикама осамдесетих и деведесетих година ХХ века почели су да јачају национализам и шовинизам, који су, уз помоћ спољашњих фактора, узроковали распад државе. Средином 1991. године независност су прогласиле Словенија и Хрватска, а затим и Македонија и БиХ. Сукоби су кренули најпре у Словенији, која је прва прогласила одвајање од тадашње Југославије (јуна 1991. године). Потом је почео рат у Хрватској. Последице рата у Хрватској су бројни мигранти, у највећем броју српског порекла, који су принудно исељени са својих огњишта, као и велики број оних који су страдали током ратних дешавања. Највећи број принудних миграната и страдалих изазвале су 1995. хрватске ак-

ције „Бљесак” и „Олуја”. У Босни и Херцеговини је такође вођен рат, који је окончан Дејтонским споразумом 1995. Септембра 1991. године и Македонија је прогласила независност, али су је Уједињене нације признале тек 1993. године под називом Бивша Југословенска Република Македонија. Македонија се без рата одвојила од СФРЈ. Од фебруара 2019. године она носи назив Северна Македонија. Србија и Црна Гора наставиле су традицију постојања заједничке државе. Године 1992. формирале су Савезну Републику Југославију. Фебруара 2003. године промењен је назив државе у Државна заједница Србија и Црна Гора. Распад те државе уследио је 2006. године, када је расписан референдум у Црној Гори, на ком је изгласано одвајање Црне Горе од Србије. Од 2006. године Република Србија функционише као самостална држава. Велики проблем Србије и даље представља питање статуса Косова и Метохије. Дана 17. фебруара 2008. Скупштина Косова (коју су мимо Устава Републике Србије формирали Албанци) једнострано је прогласила независност Аутономне Покрајине Косово и Метохија од Републике Србије, чиме је створена Република Косово. Та одлука је наишла на осуду Владе Репубилике Србије и бројних држава. Званично, Косово и Метохија је покрајина Србије. Априла 2013. године у Бриселу је потписан Бриселски споразум којим је Влада Републике Србије већину својих овлашћења прене-

t Србија између XIX и XXI века 1878 – Кнежевина Србија 1882 – Краљевина Србија 1918 – Краљевина СХС 1929 – Краљевина Југославија 1945 – Федератина Народна Република Југославија 1963 – Социјалистичка Федеративна Република Југославија 1992 – Савезна Република Југославија 2003 – Државна заједница Србија и Црна Гора 2006 – Република Србија

21

II t Државе Балканског полуострва, главни град, број становника ДРЖАВА

ГЛАВНИ ГРАД

БРОЈ СТАНОВНИКА ДРЖАВЕ

Словенија

Љубљана

2.060.802 (2014)

Хрватска

Загреб

4.284.889 (2011)

Босна и Херцеговина

Сарајево

3.791.622 (2013)

Србија

Београд

8.926.687 (2011)

Црна Гора

Подгорица

620.029 (2011)

Северна Македонија

Скопље

2.062.294 (2012)

Бугарска

Софија

7.245.677 (2013)

Румунија (Добруџа)

Букурешт

20.121.641 (2011)

Албанија

Тирана

2.821.977 (2011)

Грчка

Атина

10.816.286 (2011)

Турска (део Тракије)

Анкара

76.667.864 (2013)

ла на привремене институције на Косову. Питање Косова и Метохије и данас је нерешен проблем у централном делу Балкана, који може да представља жариште будућих сукоба. Државе које својом целом територијом или само једним делом заузимају Балканско полуострво су: Словенија, Хрватска, Босна и Херцеговина, Србија, Црна Гора, Северна Македонија, Бугарска, Румунија, Албанија, Грчка и Турска. Највећи град Балканског полуострва је Истанбул, с више од 13 милиона становника. Више од милион становника имају још три града (Атина, Београд, Софија).

Кључне речи: Балканско полуострво, југоисточна Европа, промене граница

Непознате речи национализам – национална свест, љубав према сопственој нацији шовинизам – мржња према другим народима; политика прогањања, угњетавања других народа

Резиме

Питања

Балканско полуострво има повољан географски положај јер је веза између Европе и југозападне Азије, а у близини је и афрички континент. Балкан је од давнина насељен. Данас га насељавају бројни народи, од којих су најбројнији јужнословенски. Српска држава од средњовековног периода до данас више пута је мењала величину територије, била је самостална, али и под окупацијом других држава. Године 2006. раздвојена је државна заједница Србије и Црне Горе, тако да од тада Република Србија егзистира самостално у данашњим границама. На простору Аутономне Покрајине Косово и Метохија, која је саставни део Републике Србије, и данас постоје нерешени политички проблеми.

22

С АВРЕМЕНE

r ɭʑʜʑʓ ʹʗ ʡʠʝʠʘʑʹ ɴʢʒʚʹʗ ʟʑ ɣʑʝʜʑʟском полуострву? r ɰʑʓʗʖʚʤʗ ʢʗʩʟʗ ʖʠʝʚʟʗ ʜʠʹʚʞʑ ʓʠʖʗ главне саобраћајнице на Балканском полуострву. r ɭʠʹʚ ʡʢʠʣʤʠʢ ʹʗ ʙʑʧʓʑʤʑʝʑ ʟʑʹʓʗʼʑ српска држава? r ɭʠʹʚ ʖʗʝʠʓʚ ɴʢʒʚʹʗ ʣʥ ʟʑ ɣʑʝʜʑʟʣʜʠʞ полуострву? r ɭʠʹʗ ʖʢʘʑʓʗ ɣʑʝʜʑʟʣʜʠʔ ʡʠʝʥʠʣʤʢʓʑ су у Европској унији?

КО М П О Н ЕН Т Е Г Е О Г РАФ С КО Г П ОЛ ОЖ А ЈА

СРБИЈЕ

ПИТАЊА ЗА СИСТЕМАТИЗАЦИЈУ С АВРЕМЕНE С РБИЈЕ

КО М П О Н Е Н Т Е Г Е О Г РАФ С КО Г П ОЛ ОЖ А ЈА

II

1. Које елементе географског простора проучавају природна и друштвена географија?

2. Објасните зашто је географија сложен систем географских наука.

3. Које су компоненте географског положаја једне државе?

4. Објасните географски положај Балканског полуострва и положај Србије на Балкану.

5. Наведите државе Балкана. Заједно с професором помоћу географске карте анализирајте њихов географски положај и упоредите га с положајем наше земље.

6. Које границе Србије су старе и када су настале?

7. На карти Србије пронађите најважније граничне прелазе наше земље.

Теме за израду ученичких семинарских радова, реферата, презентација – Од Рашке Србије до савремене Републике Србије – хронолошки осврт на просторне промене српске државе – Географија Балканског полуострва

23