18 županija
broj 508 / 30. srpanj 2013.
Za dušu za spomenek P iše :
Nevenka Gregurić
PRIŠVELJEK, ŠPICNAMEN ILJI PO MODERNEM, NADIMAK
L
judi se denes se menje poznaju. Poznaju se menje radi toga kaj se menje pajdašujeju. Rietke hodiju jedni k drugem, jedni o druge slabe gruntaju. Hu ove denešnje cajte poljehku, alji sigurne nestaje šega da se daje nekomu prišveljek, špicnamen ilji kak več se velji h naslovu, nadimak. Da bi te nekomu nametnul triebaš ga dobre poznati. Prišveljek se daval za sakojačke grde ilji ljiepe posle. Negda se po sela ni nie znalje prave ime. Ljudi su se poznalji po prišveljke. Iste tak pune je ljudi h selu imelje iste ime i prezime. Unda njim se dal prišveljek, kaj se je točne znalje na koga se misljilje. Tak se odvajkada znalje reči za muža teri se priženil ilji bi se reklje došel h hižu k babine familjije da je pizdek. Če je pizdek dobil prižnjaka, njemu se još reklje da je pripizdek. Matere su svoje muške dece dale špicnamen ljepek radi toga kaj su njim bilji ljiepi. Takef prišveljek imaju se dok su živi, a njihova pokoljenja još duge poklje toga. Mudrijaš je bil prišveljek za onuga gdoj je preveč mudruval i lukal da se napravi za svoju korist. Škrtaši su bilji oni teri su bilji škrti ilji se još reklje h nektera mesta da su skupi. Za takve se još reklje da su tak škrti kaj nej dalji vragu bata da se hbije. Negde su škrtaši imelji još i prišveljek, cincar. Cendavec je bil onie gdoj je furt za nekaj plakal. Tuj još sljične dojde plačljivec i zaplakanec. Šlope su bile one babe tere su nekaj rekle ilji šlopile prie nek je dobre pregruntala. Zamusikanec je bil onie čieve su ljice bile furt zamusikane ilji zamazane. Šmrkavec je bil prišveljek za mlade ljudi. Dobilji su ga unda gda su nekaj štelji stariejšem dopovedati. Stariejši su znalji reči: „Kaj si se ti šmrkavec hjavil?“ Saki prišveljek je imel nekteru priču, radi čega je nastal. Morti su te ostatki negdašnje prezimeni ilji imena od pretke. Teške je reči gda več nie ljudi teri bi o tomu pripoviedalji. Tak su bilji pri nas po selje prišveljki, vuzel, kuzel, hacman, kundra, behljak, bolji, činki, salkovi, sadač, tustača, kvirek, ideš, muzieri, štefinoviči, čieka, trinfus, rudula, bekači, izaki, todori, filja-
či, koreni, hađaki, šprljin, prljin, boljenbruh, hrcekač i hnogi drugi. Siečam se prišveljka, vojki. Čovek je bil foringaš pak ga je sigurne dobil po vojka od konje. Bila je jedna mala ženjščica, pak su ju ljudi zvalji racica. Fačuk je bil i ostal prišveljek za detece tere je rodila neoženjena puca. Mi sme h selu imelji fačuka teruga su zvalji ne fačuk nek tačuk. Bilje je te radi toga kaj dok je bil malji nie mogel reči da je on fačuk nek je rekel da je on tačuk. Stekljača je prišveljek za babu tera furt se diela kak da je „postekljiela“, brze, reklji bi ljudi da je stekla pri jelu i delu. Hnogi su se prišveljki dalji i po posle tere su ljudi delalji. Tak je prišveljek, piljanjski, bil za familjiu teri su imelji pilanu. Lugari su si z familjije gde je nešče bil lugar. Pokoljenja se več toga ni ne sičaju, alji prišveljek je ostal. Takaj je ostal prišveljek vinceljierovi, za familjiju gde je nešče negda bil viceljier. Cestarova familjija bila je od čoveka teri je popravljal negda šudrane ceste i kopal grabe kre njih. Prišveljki kak god da su nastalji oni su dieljec ljudskuga življenja. E su nastalji radi nečuga grduga ilji ljipuga posla, radi imena ilji ponašanja, niese trieba na njih srditi. Negda su se ljudi znalji i potuči med sobu če bi ga nešče zval ne po imenu nek po prišveljku. Radi toga se nie trieba kosturizi. Morti baš obrnjene. Gda dobiš nekakef prišveljek znak je da te ljudi doživljavaju. Te sakomu čoveku pokaže da je dieljec nečovoga življenja, da se o njemu grunta. Pri takvomu buš unda mogel pokucati na vraca i če ti bu mogel bu ti pomogel. Ovak, ak nezname ljudi ni po imenu ni po prišveljku življenje prejde kre nas. Živime med ljudmi, alji sami. Življenje prejde brze jedne i druge, a da ne ostavime nikakef trag. Ovak si onie teri su čez življenje nosilji nekteri prišveljek još na ljiete, moreme reči i na destljitne cajte ostajeju h spomenku ljudi. Velji se da čovek ne živi tak duge dok ne hmierje nek tak duge dok ima onie teri ga pamtiju. Unda hnogi teri su imelji prišveljke živiju još dugi cajt poklje kaj jih več nie med živemi. Radi toga, bez srde če su vam nametnulji kakef prišveljek.
kuburaši su pucnjavom iz kubura označili početak svetojaninske olimpijade
U Gornjoj Plemenščini kraj Pregrade održana I. svetojanska olimpijada
Pilili trupce i nabacivali potkove za Sv. Anu Denis Vincek PREGRADA
G
otovo 200 ljudi okupilo se u nedjelju na Športsko-rekreacijskom Sv. Ana kraj istoimene kapelice u Gornjoj Plemenščini kraj Pregrade. Povod ovom događanju bila je I. svetojanska olimpijada koju je uz potporu Kuburaškog društva Složna kubura organizirala Udruga ŠRC Sveta Ana. Olimpijadu su te dvije udruge i pokrenule kako bi skrenule pozornost na kapelu sv. Ane i potrebnu za njezinom što hitnijom obnovom pa su tako i sva prikupljena sredstva dana za obnovu kapelice. A među okupljenima uz brojne mještane Gornje Plemenščine
bile su i brojne pregradske udruge, ali i iz okolice. Nakon toplih riječi i želja upućenih za uspješno natjecanje koje je izrekao pregradski gradonačelnik Marko Vešligaj, kuburaši su na sebi svojstven način, pucnjevima iz starinskih kubura kako je to običaj u pregradskom kraju, označili početak I. svetojanske olimpijade. Ekipe su se natjecale u potezanju užeta, bacanju kamena s ramena, streličarstvu, ručnom piljenju trupaca, nabacivanju potkova na kolac te u tačka – alka disciplini. Trebalo je pokazati veliku spretnost kako bi se ostvario što bolji rezultat, a natjecatelji su pritom vrlo često izmamljivali osmijeh na licima navijača koji su ih bodrili. Iako je bit svake olimpijade, pa tako
i ove svetojanske natjecanje i širenje sportskog duha – uz ovdje naglašeni humanitarni karakter – spomenimo da je Kostelska pištola pobjednik u streličarstvu, Kuburaško društvo Sv. Vid iz Klenovca Humskog u disciplinama tačka – alka i u nabacivanju potkova, ŠRC Sv. Ana u bacanju kamena s ramena te organizator Kuburaško društvo Složna kubura u povlačenju užeta i piljenju trupaca. Nagrada za fair-play pripala je Kuburaškom društvu Grof Keglević iz Pregrade. Poslije natjecateljskoga dijela uslijedilo je druženje uz pjesmu, ples i dobru kapljicu sve do kasno u noć, a organizatori su se pobrinuli i za okrjepu. Priznanja najboljima uručio je pregradski župnik župe Pregrada, Vladimir Drnetić.
u nabacivanju potkova najspretnije je bilo kuburaško društvo sv. vid
Krapinske Toplice
Oroslavje
Mještanima općine Krapinske Toplice i svim žiteljima Krapinsko-zagorske županije čestitamo Dan pobjede i domovinske zahvalnosti
Građanima grada Oroslavja i svim žiteljima Krapinsko-zagorske županije čestitamo Dan pobjede i domovinske zahvalnosti
OPĆINSKO VIJEĆE OPĆINE KRAPINSKE TOPLICE NAČELNIK I ZAMJENIK NAČELNIKA OPĆINE KRAPINSKE TOPLICE
GRADSKO VIJEĆE GRADA OROSLAVJA GRADONAČELNIK I ZAMJENIK GRADONAČELNIKA GRADA OROSLAVJA
Svim članovima i simpatizerima HNS-a kao i svim stanovnicima naše županije čestitamo Dan pobjede i domovinske zahvalnosti hrvatska narodna stranka -
liberalni demokrati krapinsko zagorske županije