županija
broj 434 / 07.02.2012. Ukupna vrijednost investicije uređenja Termi Jezerčica iznosi 27 milijuna kuna
Keramički radovi pri kraju
13
Z A DUŠU, Z A SPOMENEK
Sakejački betegi i starinska vračstva
Z Otvara se nova i još ljepša Jezerčica DONJA STUBICA - Terme Je-
zerčica svoja vrata s proširenim kapacitetima službeno će otvoriti oko 8. ožujka kada će svojim gostima ponudit će još kvalitetniju turističku ponudu. - Ova velika investicija obuhvaćala je izgradnju Vodenog parka s dodatna 4 bazena, dograđen je welness centar s četiri nove saune (2 panoramske), dok će se na
bazenima nalaziti kafić s kuhinjom. Kod ulaza na recepciju kupališta bit će još jedan vanjski ugostiteljski lokal koji će služiti za razne partije. Uz sam novi objekt, uređeno je i 500 parkirališnih mjesta s rasvjetom i videonadzorom. Ukupna vrijednost investicije porasla je s 21 na 27 milijuna kuna. Hypo banka je kao investitor uložila 15 milijuna kuna, sa 5 milijuna kuna su-
financirala je kamate Krapinsko-zagorska županija, ministarstvo i Grad Donja Stubica, a ostatak sredstava uložile su Terme Jezerčica. Pri kraju su keramički radovi, još treba montirati tobogan, igračke za djecu, ormariće za garderobu…Tehnički pregled najavljen je za 15. veljače – doznajemo od direktorice Termi Jezerčica, Martine Kovačić. Radove izvodi tvrtka Meteor
grupa iz Varaždin. Tempom gradnje, direktorica Kovačić, nije zadovoljna. - Već smo trebali raditi punom parom, no izvođač je zapao u financijske probleme pa se gradnja odužila dodala je. S gradnjom novih soba, Terme Jezerčica kreću ujesen tako da se ne ometa ljetna sezona, a prvo punjenje novih soba očekuje se do Božića. (M. Bašak)
Gradnja dvorane u punom jeku
Dvorana za đake i sportaše DONJA STUBICA - Punom parom gradi se sportska dvorana
pri OŠ Donja Stubica, površine 3.214 kvadratnih metara koja bi svoja vrata učenicima i sportskih udrugama trebala otvoriti ovo ljeto. Dvoranu gradi domaća tvrtka, Geo - oprema Ciglenečki iz Svetog Križa Začretja. Bit će to trodijelna polivalentna dvorana koja će moći primiti 840 gledatelja. Sjedećih mjesta bit će 560, te cca 280 stajaćih na galerijama s mogućnošću ugradnje teleskopskih sjedala. Investicija je vrijedna više od 13 milijuna kuna, od čega 70 posto sredstava financira Ministarstvo regionalnog razvoja, a 30 posto Grad. (M. Bašak) Turistička zajednica grada Krapine od sada na novoj adresi
Preseljenje ureda turističke zajednice KRAPINA - Od početka veljače ured Turističke zajednice grada Krapine preseljen je na novu adresu, u prostore Gradske tržnice. Zgrada u kojoj je do sada bio smještaj ured Turističke zajednice je denacionalizacijom vraćena bivšim vlasnicima. Kako doznajemo, obzirom da je prostor na gradskoj tržnici sve ove godine, od izgradnje 2005. godine, bio neiskorišten, umjesto u trgovine, sada je pretvoren u ured. No, istina, dio će ostati u nakanjenoj namjeni, jer se u Uredu prodaju razni suveniri. Dakle, ukoliko radi uključivanja u predstojeće fašničke manifestacije trebate djelatnice Turisičkog, koje je njihov organizator, potražite ih na novoj adresi: Krapina, Magistratska 28, (prostor gradske tržnice). Spomenimo, usput, da sve informacije o Krapinskim špelancijama i drugim manifestacijama u organizaciji Turističke zajednice, možete saznati i u novom broju Krapinskog kulturnog venčeka (vodiča) za ovu godinu. (D.K.)
Tondach educira trgovce BEDEKOVČINA - Protekloga tjedna djelatnici i uprava ‘Ton-
dach’ Hrvatska organizirali su seminar za trgovce građevinskog materijala. Mladen Kostijal, direktor prodaje, tom je prilikom upoznao hrvatske trgovce kako je ‘Tondach’ crijep u zadnje vrijeme ‘preplavio’ Libanon, a renomiranoj su se tvornici širom otvorila vrata tržišta, primjerice, Kazahstana. -Najskuplje kuće ili ako hoćete vile u svijetu, pokrivaju se glinenim crijepom. Glina je najzdravija sirovina koju prepoznaju ljudi diljem svijeta. Mi ju ovdje imamo u izobilju i crijep koji je napravljen od nje, jedan je od najkvalitetnijih u svijetu- rekao je Šimo Filipović, savjetnik za primjenu proizvoda, inače i majstor krovopokrivač. Sudionike seminara za trgovce u ‘Tondachu’ Josip Rožman, voditelj smjene, tom je prilikom upoznao sa proizvodnim halama i tijekom proizvodnje crijepa. -Već 123 godine dugačka je tradicija naše tvornice, koja je prepoznata diljem Hrvatske, Europe i šire- rekao je voditelj proizvodnje Boris Ožegović, koji je za vrijeme seminara upoznao trgovce sa zahtjevnom tehnologijom koja vodi ka vrhunskoj kvaliteti bedekovčanskoga crijepa. –Unatoč krizi koja je zahvatila i našu branšu, očekujemo lagani rast potražnje za našim proizvodima. Zahvaljujući i vama, naši radnici redovito dobivaju plaću, a mi usprkos drastičnom poskupljenju plina, uspijevamo rješavati svoje obaveze- rekao je Mladen Koprek, generalni direktor ‘Tondach Hrvatska’. On se tom prilikom zahvalio trgovcima na odličnoj suradnji i na pomoći u promociji ovog poznatog hrvatskog proizvoda. (D.Stulić)
Akcija darivanja krvi PREGRADA- Da je darivanje krvi vrlo plemenit čin, nije potrebno posebno naglašavati. Samo jednim darivanjem krvi možete spasiti nečiji život, što je zasigurno dobar poticaj da se odlučite postati darivatelj krvi. Krv se može dati u Zavodu za socijalnu i zdravstvenu zaštitu odraslih osoba Bidružica 13.2. od 8 do 10 sati te istog dana u Kostel prometu od 11,30 do 14,30 sati. (M.Šimunić)
ima je cajt gda od vajkada ljudi i deca dobiju sakojačke betege. Te je bilje nekak normalne, pogotove prie. Ljudi su bilji fiže kre peči, grelji se i gda su zišlji van na mrzlje, malje jih je prešel mrzlji pah i mam su obetežalji. Deca pak na pol gola biejžala su z hiže van na igranje i oni su takaj obetežalji. Kak je bilje malje doktorof ilji su bilji deljejke, betegi su se ljiečilji z domačemi vračstvami. Če one niesu pomogle, bormeč se sklepetalje. Tak su unda grobljiča bila puna i malje grobeke. Niese ni denes pune več zmenilje. I hu ovem cajtu dosta ljudi i dece postane betegljive. Ipak je sreča kaj su zmisljilji sakojačka nova vračstva tera, veljiju kak ljiečiju neke, a druge hbijaju. Zmisljilje su se i nekteri drugi betegi, z teremi se ljudi boriju. Kak su moderni betegi, moderna je i medicina i vračsve, a na negdašnje se nigdar ilji rietke gda zmislji. Na nje se zmislji unda gda več druge, moderne ne pomore. Denes ljudi gda jih kaj zabolji prejdeju h štacun z vračstvem i nakupujeju kaj česa, e bu pomoglje ilji ne. Na starinska domača vračstva se odavne več pozabilje. Domače vračstve su ljudi pririhtavalji čez cielje ljete. Sušilji sakojačke trave, čajeke, sadje i spravljalji jih h male platnene culce tere bi obesilji negde pod strehu na najže ilji h komoru. Takve vračstve je moralje biti na suhem kaj nej pofajtnelje, a unda bi popljesnivelje i tak nej bilje dobre. Gda su počelji cajti betega ilji kak denes ljudi veljiju gripozne vrieme, ščem je počelje šmrcanje, mam se krenulje z ljiečePiše: Nevenka Gregurić njem. Ljudi su hunjavicu ljiečilji tak kaj se skuhalje tierje. Za one teri neznaju tierje je bila sitna krma puna sakojačke posušene poljske cveteke. Gda se je tierje dobre prekipelje, betežni bi se nagnul na kipuči lonček z teruga se parilje. Glava bi mu se prekrila z nekakvu krpu i on bi dihal toplu paru. Za čas bi mu se odštopal nos i bilje bi mu bolje. Ak su ga pri tomu boljele i vuhe hu nje se nakapalje par kapljic zgretuga voljiča. Kak je unda pri hiže rietke bilje penez za kupiček i voljiča ljudi su na krove imelji zasajeni čuvar hiže ilji natres. Za boleče vuhe stisnulji su se njegvi ljisteki z tere su kapale kapljice biljnuga soka. Od prehlade se je i brohnjalje. Ljudi su pilji čajek od plučnjaka ilji se prepeklje malje cukareka na pojme. Na restaljeni cukar delje se malje mljika i kap masti ilji voljiča kaj se je kašelj bolje trgal. Z betegem su ljudi znalji i kuriti. Od vručine se znalje bluditi. Drhtavica je znala biti tak veljika kaj se je čovek tresel kaj hiljade vrapce. Vručina je splahla tak kaj se metal friški krafski sirek h šake i na tabane. Če nej te pomoglje unda se po prsa mazalje z guskinu mašču. Guskina mast se dobila tak kaj se je z guskine črievi pobrala i zacvrla. Takvu je mast imiela saka hiža jer se ž nju ljiečilje sakojački beteg po kože. Z guskinu mašču mazale su se skule ilji kakve drape, otekljine po tielu i unda bi mam splahle. Slabe obljiečeni ljudi su si znalji prehladiti mehur. Njega se ljiečilje z banjanjem. Skukal bi se lonec tierja, hljejal h kantu na teru bi se selje z golu ritju. Sedelje bi se tak se dok se nej voda z skuhanem tierjem resladila. Za betežni mehur i za bolje spanje kuhal se čaj od koprive. Bol h želucu ljiečila se z kuhanem sadjem ilji čajeki. Od vrljike vručine i betega h čoveku se štelje zaštopati blate. Kaj bi lježe išel na stran kuhale su se suhe sljive ilji hruške. Ak nej bilje toga pri hiže unda se h kropnu vodu diela gamiljica. Nie se smiela prekipeti. Poklje toga, kaj bi spil takev ljehki čaj od gamiljice mam se je čovek odštopal. Če je pak ž njega brizgalje kaj z race, unda se skuhal čajek od dunjinoga perja ilji se gamiljica fejst prekipela. Kaj nej ljudi obetežalje jelji su pune kisiluga zelja i pilji rasol. Stariejši su kosalji bielji lukec, a grle su si sake jute splakalji z rakijicu. Pogutnulje se h zimsku dobu i kuhanoga vinčeka. Znalje se reči. a i denes se negde čuje: „Drš se pipe, nebu kripe!“ Ak pak i ona dojde, gda ne pomoreju moderna vračstva dobre je potegnuti i za onemi, starinskami. Morti i pomoreju.