JUGOISTOCNA EVROPA Redovni ekonomski izveštaj #4

Public Disclosure Authorized Public Disclosure Authorized Public Disclosure Authorized

78505 JUGOISTOﾄ君A EVROPA

Redovni ekonomski izveﾅ｡taj 18. juni 2013.

Br.

4

Od dvostruke recesije do slabog oporavka

BOSNA I HERCEGOVINA

SRBIJA

CRNA GORA

KOSOVO

Public Disclosure Authorized

BJR MAKEDONIJA ALBANIJA

SVETSKA BANKA REGION EVROPE I CENTRALNE AZIJE

Ovaj izveštaj dva puta godišnje sastavlja tim ekonomista Odeljenja za smanjenje siromaštva i ekonomski menadžment Svetske banke za region Evropa i centralna Azija (ECA PRE M). Ovaj izveštaj i prethodne izveštaje možete naći na internet adresi www.worldbank.org/eca/seerer. Na čelu tima su Abebe Adugna i Željko Bogetić, a u timu su sledeći članovi sa svojim tematskim oblastima Dilek Aykut (globalna kretanja i perspektiva), Simon Davies (fiskalna pitanja i dug), Agim Demukaj (eksterni sektor, Kosovo), Sandra Hlivnjak (Bosni i Hercegovina), Caterina Ruggeri Laderchi (posebna tema o radnim mestima), Erjon Luci (menadžer baze podataka za zemlje JIE 6, Albanija), Anil Onal (pomoć pri istraživanju), Sanja Madžarević-Šujster (inflatorna kretanja, Crna Gora), Lazar Šestović (privreda kretanja, Srbija), Birgit Hansl i Bojan Šimbov (trendovi u radnim odnosima i finansijski sektor, BJR Makedonija). Maria Andreina Clower i Mismake Galatis su obezbedile podršku timu.

Distribucijom izveštaja, kao i eksternim odnosima i odnosima sa medijima upravlja EXT tim, čiji su članovi Lundrim Aliu, Denis Boškovski, Ana Gjokutaj, Jasmina Hadžić, Andrew Kircher, Vesna Kostić, Mirjana Popović, John Mackedon, Krystin Schrader i Dragana Varezić.

Timu su pružali smernice i savete Satu Kähkönen (menadžer sektora, ECA PREM2) i Yvonne Tsikata (direktor sektora, ECA PREM).

U ovom izveštaju, pojmom “jugoistočna Evropa”obuhvaćeno je šest zemalja zapadnog Balkana (JIE 6): Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, BJR Makedonija, Crna Gora i Srbija.

Standardna izjava o odricanju od odgovornosti: Ovaj dokument je proizvod zaposlenih u Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj / Svetskoj banci. Nalazi, tumačenja i zaključci izneti u ovom radu ne odražavaju nužno stavove izvršnih direktora Svetske banke ili vlada koje oni predstavljaju. Svetska banka ne garantuje tačnost podataka korišćenih u ovom radu. Granice, boje, jedinice za meru i druge informacije koje su prikazane na bilo kojoj mapi u ovom radu ne podrazumevaju bilo kakvo mišljenje Svetske banke u vezi sa pravnim položajem bilo koje teritorije, niti potvrdu ili prihvatanje takvih granica.

.

Izjava o autorskom pravu: Materijal u ovoj publikaciji je zaštićen autorskim pravom. Kopiranje, odnosno prenošenje bez dozvole delova ovog rada ili rada u celini moglo bi da predstavlja kršenje važećih zakona. Međunarodna banka za obnovu i razvoj / Svetska banka podstiče distribuiranje ovog rada i obično će bez odlaganja dati dozvolu za reprodukovanje delova rada.

Radi dozvole za fotokopiranje ili preštampavanje bilo kog dela ovog dokumenta potrebno je da uputite zahtev koji sadrži potpune informacije na sledeću adresu: Copyright Clearance Center, Inc., 222 Rosewood Drive, Danvers, MA 01923, USA, broj telefona 978750-8400, broj faksa 978-750-4470, http://www.copyright.com/.

Sve ostale upite u vezi sa pravima i dozvolama, uključujući i supsidijarna prava, treba uputiti Kancelariji izdavača, na sledeću adresu: Office of the Publisher, The World Bank, 1818 H Street NW, Washington, DC 20433, USA, broj faksa 202-522-2422, adresa elektronske pošte pubrights@worldbank.org.

Sadržaj POGLAVLJE 1: NEDAVNA MAKROEKONOMSKA KRETANJA ................................................................ 1 GLOBALNI KONTEKST: RAST NAPREDUJE, ALI EVROZONA I DALJE U RECESIJI ............................................................1 RAST U ZEMLJAMA JIE6: IZLAZAK IZ DRUGOG TALASA RECESIJE? .............................................................................3 INFLATORNA KRETANJA – PRITISAK OD CENA HRANE ................................................................................................4 SIROMAŠTVO I NEJEDNAKOST – BEZ POBOLJŠANJA ....................................................................................................6 TRGOVINA I SPOLJNI DUG – ZNACI POBOLJŠANJA .......................................................................................................8 FISKALNA POLITIKA – DIVERGENTNI PRITISCI .........................................................................................................13 FINANSIJSKI SEKTOR – SPOR RAST KREDITA.............................................................................................................16 TRENDOVI KOJI SE ODNOSE NA RADNU SNAGU –– VELIKA NEZAPOSLENOST ŠIROM REGIONA .................................21 PERSPEKTIVA JIE6 –– KRHKI OPORAVAK ................................................................................................................24 GLAVA 2. POSEBNA TEMA: OŽIVLJAVANJE NAPORA USMERENIH KA OTVARANJU RADNIH MESTA U JIE6 .................................................................................................................................................. 26 2000-TE: RAZOČARAVAJUĆA DEKADA KADA JE U PITANJU OTVARANJE RADNIH MESTA...........................................26 PLAN OŽIVLJAVANJA NAPORA USMERENIH KA OTVARANJU RADNIH MESTA.............................................................29 PRUŽANJE PODRŠKE PREDUZETNIŠTVU I UKLANJANJE PREPREKA OTVARANJU RADNIH MESTA ................................30 INKLUZIVNIJA TRŽIŠTA RADA, NISKO UČEŠĆE I MOGUĆNOST ZAPOŠLJAVANJA .........................................................32 Uklanjanje nastalog jaza po pitanju stručnih sposobnosti .................................................................................32 Upravljanje internom i međunarodnom mobilnošću ..........................................................................................35 Uklanjanje faktora koji destimulišu zapošljavanje .............................................................................................38 LITERATURA ................................................................................................................................................... 41 PRILOG: KLJUČNI POKAZATELJI .............................................................................................................. 43

Slike Slika 1: Globalna industrijska proizvodnja i trgovina: Snažna trgovina, proizvodnja dostigla najniži nivo 1 Slika 2: Globalna finansijska tržišta – nastavak smirivanja .......................................................................... 2 Slika 3: JIE6 – Industrijska proizvodnja, tromesečni rast u 2012, međukvartalno (procenat)...................... 3 Slika 4: Inflacija u EU15, EU11 i JIE6, IPC (kraj 2011=100) ...................................................................... 4 Slika 5: Inflacija u zemljama JIE6, IPC, međugodišnja................................................................................ 4 Slika 6: Inflacija usled cena hrane u zemljama JIE6, međugodišnja (Procenat) ........................................... 5 Slika 7: Inflacija usled cena energenata u zemljama JIE6, međugodišnja (Procenat) ................................. 5 Slika 8: Realni kurs u JIE6, umanjen za IPC, (avg. 2008=100).................................................................... 6 Slika 9: Glavne referentne kamatne stope centralnih banaka u JIE6 (procenat) ........................................... 6 Slika 10: Procene siromaštva za zemlje JIE6 (procenat) .............................................................................. 7 Slika 11: Rast i preraspodela – Razlaganje promena u siromaštvu po Šaplej-ju (US$ 5 dnevno) između 2009. i 2010. ................................................................................................................................................. 7 Slika 12: JIE6 DBTT i trgovinski bilans ....................................................................................................... 9 Slika 13: DBTT po zemljama ....................................................................................................................... 9 Slika 14: Izvoz u 2012. (Procenat BDP) ....................................................................................................... 9

Slika 15: Rast izvoza (Procenat) ................................................................................................................. 10 Slika 16: Rast uvoza (Procenat) .................................................................................................................. 10 Slika 17: Rast izvoza i uvoza, međugodišnji (Procenat) ............................................................................. 10 Slika 18: Doznake radnika 2008–2011. (Procenat BDP) ............................................................................ 11 Slika 19: Neto SDI 2009-2012. (Procenat BDP) ........................................................................................ 11 Slika 20: Neto SDI po zemljama (Procenat BDP) ...................................................................................... 11 Slika 21: Prosečan spoljni dug JIE6 (Procenat BDP) ................................................................................. 12 Slika 22: Ukupan dug po međunarodnim obveznicama, izabrane zemlje JIE6 (u milionima US$) ........... 12 Slika 23: Ukupni javni i privatni spoljni dug, 2012. (% BDP) ................................................................... 12 Slika 24: Fiskalni deficit ............................................................................................................................. 13 Slika 25: Promene u prihodima i potrošnji, 2011-2012. (Procenat BDP) .................................................. 13 Slika 26: Prihodi i rashodi, 2012. i 2013. (Projekcija) (Procenat BDP) ..................................................... 14 Slika 27: Fiskalni deficit, 2012. u odnosu na 2013. (Projekcija) (Procenat BDP) ...................................... 14 Slika 28: Opšti državni duga ....................................................................................................................... 14 Slika 29: Državne garancije (Procenat BDP) .............................................................................................. 14 Slika 30: Dug u domaćoj i stranoj valuti sa dospećem u 2013. (Procenat) ................................................ 15 Slika 31: Dug u domaćoj valuti sa dospećem u 2013. (Procenat BDP)a ..................................................... 15 Slika 32: Realne stope rasta kredita (procentualna promena) ..................................................................... 16 Slika 33: Realni rast BDP, realni rast kredita i strano finansiranje, 2011 - 2012. (procentualno) .............. 17 Slika 34: Kamatne stope na kredite i depozite, 2011 - 2012. ...................................................................... 17 Slika 35: Troškovi finansiranja za zemlje JIE6........................................................................................... 17 Slika 36: Odnos kredita i depozita .............................................................................................................. 18 Slika 37: Problematični krediti (Procenat ukupnih kredita) ........................................................................ 19 Slika 38: Prinos na kapital .......................................................................................................................... 20 Slika 39: Koeficijent adekvatnosti kapitala ................................................................................................ 20 Slika 40: Stopa nezaposlenosti, 2012.......................................................................................................... 21 Slika 41: Učešće u radnoj snazi i nezaposlenost ......................................................................................... 21 Slika 42: Učešće u radnoj snazi u JIE6 i EU11.......................................................................................... 22 Slika 43: Promene u radnoj snazi prema polu, četvrti kvartal 2008. i četvrti kvartal 2012 (u procentnim poenima) ..................................................................................................................................................... 22 Slika 44: Nezaposlenost po starosnim grupama ......................................................................................... 23 Slika 45: Promena u nezaposlenosti po starosnim grupama, 2008-2012 (u procentnim poenima) ............ 23 Slika 46: Udeo zapošljavanja u javnom sektoru u JIE6 .............................................................................. 23 Slika 47: JIE6––Realni rast BDP-a ............................................................................................................. 24 Slika 48: Promene u zapošljavanju povezane s promenom od 1 odsto u realnom BDP-u, 1995-2010 (u procentnim poenima) .................................................................................................................................. 26 Slika 49: Indeks tranzicije EBRD-a, 2000. i 2012. ..................................................................................... 27 Slika 50: Promene u komponentama indeksa tranzicije, 2000-2012. ......................................................... 27 Slika 51: Otvaranje neto novih radnih mesta, odabrane zemlje JIE6 i EU11, 2002–2009. ........................ 29 Slika 52: Koraci ka pokretanju posla (1990 –2010) i zaista pokrenut posao (u procentima) ..................... 31 Slika 53: Latentno u poređenju sa pravim preduzetništvom u JIE6, 2010 (u procentima) ......................... 31 Slika 54: Stručne sposobnosti i obrazovanje NE predstavljaju prepreku, 2005. i 2008. ............................ 33 Slika 55: Stručne sposobnosti po grupama zaposlenih, BJR Makedonija i Litvanija ................................. 34

Slika 56: Funkcionalno nepismeni petnaestogodišnjaci, JIE6 (u procentima)............................................ 35 Slika 57: Interna mobilnost i namera da se migrira (u procentima) ............................................................ 38

Tabele Tabela 1: Pretpostavke globalnog rasta – Rast globalnog BDP-a (u procentima) ....................................... 2 Tabela 2: JIE6 – Realni rast BDP ................................................................................................................. 3 Tabela 3: JIE6: Državni kreditni rejtinga .................................................................................................... 15 Tabela 4: JIE6––Realni rast BDP-a ............................................................................................................ 25

Okviri Okvir 1: Zajednički prosperitet u JIE6 .......................................................................................................... 8 Okvir 2: Smanjenje zaduženosti u zemljama JIE6 ...................................................................................... 18 Okvir 3: Reforme i otvaranje radnih mesta ................................................................................................. 28 Okvir 4: Demografski trendovi i plan otvaranja radnih mesta u JIE6 ........................................................ 30 Okvir 5: Latentno preduzetništvo u Srbiji................................................................................................... 32 Okvir 6: Mobilnost studenata na tercijarnom nivou obrazovanja ............................................................... 37

REZIME Nakon dvostruke recesije, šest zemalja jugoistočne Evrope (JIE6) - Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, BJR Makedonija, Crna Gora i Srbija - kao grupa, sada ostvaruju slabašan oporavak.

Prošlogodišnja recesija u evrozoni negativno je uticala na spoljnu tražnju i strane direktne investicije (SDI) u zemljama JIE6, a oštra zima i sušno leto ozbiljno su pogodili poljoprivredu i ugrozili sektore trgovine, energetike i ukupnu privrednu aktivnost. Sada proizvodnja počinje da se oporavlja. Izvoz se oporavlja u Srbiji, koja je najveća privreda među JIE6; vremenski uslovi su se umnogome poboljšali; a u nekim zemljama dinamika se uveliko ubrzava u elektro-privredi, turizmu i srodnim sektorima.

Međutim, oporavak zemalja JIE6 i dalje je nesiguran. U nekim zemljama problematični krediti, usporen rast kredita, nastavak smanjenja zaduženosti i fiskalna konsolidacija stvaraju prepreke – te u zemljama JIE6 najverovatnije neće doći do ubrzavanja oporavka sve dok evrozona bude u recesiji.

Iako globalni ekonomski i finansijski uslovi nastavljaju da se poboljšavaju, za evrozonu se očekuje da će biti u recesiji tokom 2013. godine (sa rastom od -0,4 odsto). Projekcije za globalni BDP pokazuju da će se porasti za 2,4 odsto u 2013. godini, 3,1 odsto u 2014. godini i 3,3 odsto u 2015. godini. Dok će rast u visokorazvijenim zemljama rast 2013. godine biti slabih 1,3 procenata (uz spori porast na 2,0 u 2014. i 2,3 odsto u 2015. godini), očekuje se da će poboljšani finansijski i generalno slobodni monetarni uslovi podstaći aktivnost u zemljama sa niskim i srednjim dohotkom, pri čemu će se rast ove godine ubrzati na 5,4 odsto, u 2014. godini na 5,6 odsto i u 2015. godini na 5,8 odsto. Bruto tokovi kapitala u zemlje sa niskim i srednjim dohotkom sada su duplo veći u odnosu na period od pre godinu dana – što ukazuje na okončanje veoma ozbiljnih efekata koje je smanjenje zaduženosti prema evrozoni imalo na ove zemlje, uključujući i privrede zemalja JIE6.

U tom kontekstu, projekcije pokazuju da će region JIE6 imati rast od 1,7 odsto 2013, što signalizira kraj dvostruke recesije iz 2012. godine. Iako će rast generalno biti slabašan, biće u porastu u svih šest zemalja. Opet se očekuje da Kosovo ostvari najveći rast (3,1 odsto), zahvaljujući velikim javnim investicijama i značajnom prilivu doznaka. Sledeća na liniji rasta je Srbija, sa projektovanih 2 odsto, što delimično odražava osnovni efekat prošlogodišnje recesije. Pošto Srbija predstavlja 45 odsto privrede u ovom regionu, rast u Srbiji je od najvećeg značaja za učinak celog regiona. Očekuje se da će Srbija imati koristi od povećanja SDI, solidnih rezultata od FIAT-a i povratka na uobičajenu poljoprivrednu proizvodnju, koja je u 2012. godini pala za skoro 20 odsto; kako poverenje investitora bude raslo usled mogućeg otvaranja pregovora o pristupanju EU tokom ove godine, može se očekivati više SDI. Rast u Albaniji je projektovan na oko 1,6 odsto, kao i prošle godine, uz stalni rast izvoza. U Crnoj Gori i BJR Makedoniji očekuje se skroman rast, delimično zbog oporavka elektro-privrede i poljoprivrede, ali uglavnom zbog snažnog napretka turizma. Očekuje se da privredni rast u Makedoniji bude u početku skroman, uz postepeno ubrzavanje u drugoj polovini ove godine. U Bosni i Hercegovini rast će ove godine najverovatnije biti blag; projekcija je samo 0,5 odsto. Nažalost, brojna pitanja u vezi sa poslovnom klimom u BIH nastaviće da ograničavaju tokove SDI, kao i izglede za širenje domaćih kompanija.

S obzirom na ovaj nesiguran i slabašan oporavak, zemlje JIE6 trebalo bi, kao što je izneto u prethodnom izveštaju, da intenziviraju svoje napore da reformišu strukturne oblasti. Bolji izgledi u pogledu proizvodnje i prihoda trebalo bi da olakšaju napore za postizanje fiskalne konsolidacije. Investiciona klima treba značajno da se poboljša, naročito u glavnim oblastima gde postoje slabosti: građevinske dozvole, barijere za preduzetništvo i veštine i infrastruktura. Susedi bi mogli da uče od BJR Makedonije, i

koja i dalje ima najpovoljniju klimu za investiranje u regionu, mereno pokazateljima iz izveštaja “O uslovima poslovanja” (Doing Business).

Jedna od glavnih briga u ovom početnom periodu oporavka je ta što su privrede zemalja JIE6 zahvaćene velikom nezaposlenošću, naročito među mladima, i što se nova radna mesta ne otvaraju dovoljno brzo da bi se apsorbovali mladi koji ulaze na tržište rada. Zapravo, stanje sa zapošljavanjem je lošije nego što to pokazuju turobne brojke o nezaposlenosti, jer mnogi napuštaju region da bi potražili posao na drugim mestima. Ovo delimično predstavlja nasleđe iz perioda kada su neke zemlje JIE6 imale značajnu regionalnu dislokaciju koja je odlagala reforme. Iseljavanje se nastavlja pošto trenutno poslovno okruženje pogoršava ionako teške uslove na tržištu rada.

Ono što zemlje JIE6 treba sada da preduzmu je da podrže ovaj slabašan oporavak i da ulože napor u otvaranje novih radnih mesta. Za to će biti neophodna agresivna politika okrenuta ka zapošljavanju.

Nedavno istraživanje Svetske banke o zapošljavanju u zemljama sa niskim i srednjim dohotkom u Evropi i centralnoj Aziji pokazalo je da bi bilo najbolje da politika zapošljavanja bude usmerena na četiri oblasti: podsticanje preduzetništva, unapređenje veština, rešavanje mobilnosti na unutrašnjem i međunarodnom planu i smanjenje institucionalnih faktora koji destimulišu otvaranje novih radnih mesta. Ubrzavanje reformi u ovim oblastima predstavlja imperativ kako bi opstala nada da će u zemljama JIE6 biti više, boljih i raznovrsnijih radnih mesta.

ii

POGLAVLJE 1: NEDAVNA MAKROEKONOMSKA KRETANJA GLOBALNI KONTEKST: RAST NAPREDUJE, ALI EVROZONA I DALJE U RECESIJI Globalni rast ide napred početkom 2013. godine Uprkos slabom rastu u zemljama sa visokim dohotkom u četvrtom tromesečju 2012. (naročito u evrozoni), proizvodnja u zemljama sa niskim i srednjim dohotkom stabilizovala se i nastavlja da jača u prvom tromesečju 2013. godine (Slika 1). Dok je ubrzavanje proizvodnje prevashodno zabeleženo u azijskim zemljama sa niskim i srednjim dohotkom, tempo širenja usporen je u zemljama sa niskim i srednjim dohotkom u Evropi i centralnoj Aziji, dok je industrijska proizvodnja nastavila da opada u drugim regionima u svetu. Došlo je i do ponovnog rasta trgovine, pri čemu se uvoz u zemlje sa niskim i srednjim dohotkom u januaru 2013. godine povećavao po stopi od 21 odsto na godišnjem nivou, čime je u istom periodu podržano ubrzavanje izvoza iz zemalja sa visokim dohotkom po stopi od 7,3 odsto na godišnjem nivou. Najnovije ankete među privrednicima ukazuju na to da će doći do usporavanja rasta u drugom tromesečju, delimično zbog zaostalih efekata fiskalnog zaoštravanja u Sjedinjenim Državama i povratka na održivije stope rasta u zemljama istočne Azije i Pacifika.

Slika 1: Globalna industrijska proizvodnja i trgovina: Snažna trgovina, proizvodnja dostigla najniži nivo (procentualna promena fizickog obima 3m/3m saar)

% 40 30

Uvoz zemalja sa visokim dohotkom Uvoz zemalja u razvoju Industrijska proizvodnja zemalja u razvoju Industrijska proizvodnja zemalja sa visokim dohotkom Euro zone

20 10 0 -10 -20 -30 2011M01 2011M07 2012M01 Izvor: Grupa Svetske banke za globalne izglede.

2012M07

2013M01

Projekcije ukazuju da će globalni BDP da poraste za 2,4 procenata u 2013. godini, posle čega će nastaviti sa postepenim rastom na 3,1 odsto u 2014. i 3,3 odsto u 2015. godini. (Tabela 1). Rast u visokorazvijenim zemljama ostaće na slabih 1,3 odsto u 2013, ali je projektovan da dostigne 2,0 odsto u 2014. godini i 2,3 odsto u 2015. godini. Očekuje se da bolji finansijski i generalno slobodni monetarni uslovi stimulišu aktivnost u zemljama sa niskim i srednjim dohotkom koje ne ostvaruju dobre rezultate.

Ovo bi trebalo da podstakne postepeno ubrzavanje njihovog rasta na 5,4 odsto ove godine, 5,6 odsto 2014. godine i 5,8 odsto 2015. – otprilike u skladu sa njihovim potencijalom. Za evrozonu, međutim, projektovano je da će ostati u recesiji tokom 2013. godine (sa rastom od -0,6 odsto).

1

Tabela 1: Pretpostavke globalnog rasta – Rast globalnog BDP-a (u procentima) 2008.

1,4

2009.

-2,2

2010.

3,9

2011.

2,8

2012.proc.

2,3

2013.proj.

2,2

2014.proj.

3,1

2015.proj.

3,3

Visokorazvijene zemlje

0,1

-3,5

2,8

1,7

1,3

1,2

2,0

2,3

Zemlje u razvoju

5,8

1,9

7,3

5,9

4,9

5,1

5,6

5,8

Svet

Memo stavke Evro zona 0,3 -4,3 1,9 1,5 -0,5 -0,6 0,9 1,5 Izvor: Procene članova Grupe Svetske banke za globalne ekonomske izglede (Svetska banka 2013c).

Bolji finansijski uslovi na globalnom planu i snažni tokovi ka privredama sa niskim i srednjim dohotkom Značajno poboljšanje globalnih finansijskih uslova traje od leta 2012, pri čemu su prinosi na državni dug evrozone i zemalja sa niskim i srednjim dohotkom generalno konstantni od januara (Slika 2). Bruto tokovi kapitala u zemlje sa niskim i srednjim dohotkom stabilizovali su se na visokom nivou u četvrtom tromesečju 2012, dok su tokovi sopstvenog kapitala i bankarski tokovi trenutno duplo veći u odnosu na pre godinu dana – čime se potvrđuje kraj veoma ozbiljnijih efekata koje smanjenje zaduženosti prema evrozoni ima na finansije zemalja sa niskim i srednjim dohotkom. Razlika u kamatnim stopama (tzv. “spred”) na obveznice zemalja sa niskim i srednjim dohotkom pao je od juna 2012. godine za 86 baznih poena (bps), a tržišta akcija u ovim zemljama su u porastu 9,8 odsto. Iako je neizvesnost koja je nastala u pokušaju da se spase Kipar predstavljala grubo podsećanje na to koliko krhko poverenje može da bude, čini se da je to malo uticalo na uslove u ostalom delu evrozone: prinosi na državni dug evrozone sa tzv. visokim spredom porasli su za manje od 50 bps, a stope premije osiguranja od kreditnog rizika (CDS) bankarskog sektora porasle su samo 20 bps od februara meseca. Međutim, uprkos ovim poboljšanjima evrozona ostaje u recesiji, a njena domaća tražnja slaba. Ali postoji nada da bi ova poboljšanja na finansijskom tržištu mogla da se prenesu na postepen oporavak pri kraju godine.

Slika 2: Globalna finansijska tržišta – nastavak smirivanja Premija osiguranja od kreditnog rizika (bazni poeni) 1,800 1,600

ŠPANIJA

1,400

IRSKA

1,200

ITALIJA

1,000

PORTUGAL

800 600 400 200 0 Jan-10

Nov-10

Sep-11

Jul-12

2

May-13

RAST U ZEMLJAMA JIE6: IZLAZAK IZ DRUGOG TALASA RECESIJE? Kao što smo predvideli u prethodnom izveštaju, zemlje JIE6 su zapale u recesiju 2012. godine.

Ukupno posmatrano, ispostavilo se da je rast u zemljama JIE6 bio baš kako je projektovano u prethodnom izveštaju (-0,6 odsto). Rast je ostao pozitivan samo u Albaniji, na Kosovu i u BJR Makedoniji; ostale privrede osetile su recesiju (Tabela 2). Albanija i Kosovo su opet imali najbolje rezultate i doprineli su pozitivnih 0,4 procentnih poena rastu u regionu u 2012. godini, što je bilo više nego neutralizovano negativnim rezultatima u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori.

Tabela 2: JIE6 – Realni rast BDP Procena Stvarno 1. polovina 2012.

2012.

0,9 ALB 1,6 -0,2 BIH -0,7 3,6 KOS 2,3 -1,1 MKD -0,3 -0,9 MNE -0,6 -1,5 SRB -1,7 -0,5 ponderisani prosek -0,6

Procena 2. polovina 2012.

2,2 -1,1 1,1 0,4 -0,2 -1,9 -0,7

Izvor: Stručnjaci Svetske banke.

Tokom cele 2012. godine činilo se da je situacija u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Srbiji najzabrinjavajuća. Ne samo da su ove zemlje bile u recesiji, već se u nekim od njih privredni pad ubrzao u drugoj polovini godine. U Bosni i Hercegovini, privreda je imala pad od 1,1 odsto u drugoj polovini, u poređenju sa samo 0,2 odsto u prvoj polovini godine1. U Srbiji, pad u drugoj polovini bio je podstaknut uticajem koji je velika suša imala na poljoprivredu i prehrambenu industriju i u manjem stepenu političkom neizvesnošću zbog izbora. U Crnoj Gori, glavni uzroci pada u prvoj polovini bili su loši vremenski uslovi i mala proizvodnja električne energije; oporavak u drugoj polovini nije mogao da nadoknadi gubitke sa početka godine kao ni probleme u metalskoj industriji (u drugoj polovini godine).

Slika 3: JIE6 – Industrijska proizvodnja, tromesečni rast u 2012, međukvartalno (procenat) 15.0 Q1

10.0

Q2

Q3

Q4

5.0 0.0 -5.0

ALB

BIH

MKD

-10.0 -15.0 -20.0 -25.0 1

Pokazatelji realnog rasta BDP-a BIH su još uvek procena.

3

MNE

SRB

Izvor: Stručnjaci Svetske banke. *Podaci za Kosovo nisu raspoloživi.

Industrijska proizvodnja za region u celini pala je za 3,6 odsto u 2012. (Slika 3).2 Albanija je jedina zemlja gde je došlo do porasta industrijske proizvodnje. U ostale četiri zemlje za koje postoje podaci3 industrijska proizvodnja pala je u proseku za 5,3 odsto u poređenju sa 2011. godinom. Industrijska proizvodnja pala je najviše (blizu 7 odsto) u BJR Makedoniji i Crnoj Gori; Srbija je imala najmanje smanjenje, prevashodno zbog dobrog poslednjeg tromesečja.

Međutim, prvi podaci za 2013. ukazuju na slab oporavak u regionu. To odražava preokret u jednokratnim faktorima kao što su loša zima i suša, koji su loše uticali na poljoprivredu i proizvodnju električne energije u mnogim od zemalja. Oporavak takođe pokreće povećanje industrijskog izvoza, naročito iz velike FIAT-ove fabrike u Srbiji, koja ima najveću privredu u regionu. Očekuje se da će i Crna Gora i Bosna i Hercegovina u 2013. godini takođe ostvariti umereni oporavak, dok se za Albaniju i BJR Makedoniju predviđa da će rasti po sličnoj ili neznatno višoj stopi nego u 2012. godini. Oporavak u Albaniji podržava stabilan izvoz. U BJR Makedoniji, iako turizam može da doprinese poboljšanju rezultata, izgleda da će sve zavisiti od javnih i stranih direktnih investicija. Međutim, recesija koja se nastavlja u evrozoni, sputavaće ovaj slabi oporavak.

INFLATORNA KRETANJA – PRITISAK OD CENA HRANE Inflatorna dinamika u zemljama JIE6 bila je raznolika tokom 2012, što odražava razlike u tražnji, regulisanim cenama i uslovima u pogledu cena hrane (Slika 5). Stope inflacije kretale su se od 2 odsto u Albaniji do preko 7 odsto u Srbiji. U nekim zemljama (Bosna i Hercegovina, BJR Makedonija, Crna Gora), inflaciji su doprinele korekcije cena energenata, dok su u drugim (Srbija), pokretač bile cene hrane. Međutim, generalno posmatrano, negativan jaz u proizvodnji i visoka nezaposlenost držali su pritiske koji dolaze od cena na niskom nivou, krajem 2012. i početkom 2013. godine.

Slika 4: Inflacija u EU15, EU11 i JIE6, IPC (kraj 2011=100)

Slika 5: Inflacija u zemljama JIE6, IPC, međugodišnja

Izvor: Eurostat, nacionalni zavodi za statistiku i proračuni stručnjaka Svetske banke.

Izvor: Eurostat, nacionalni zavodi za statistiku i proračuni stručnjaka Svetske banke .

2 3

Ponderisani prosek, gde je ponder udeo BDP-a jedne zemlje u ukupnom regionalnom BDP-u .

Podaci za Kosovo nisu raspoloživi.

4

Ipak, inflacija u zemljama JIE6 i dalje je mnogo viša nego u EU15 4 i EU11 5 (Slika 4). Sa međugodišnjom inflacijom od 6,7 odsto u Q1 2013, inflacija u zemljama JIE6 bila je veća u poređenju sa 2,1 odsto u EU15 odnosno 2,3 odsto u EU11. Ovo odražava korekciju regulisanih cena i poreza u nekim zemljama JIE6 koje se bore da konsoliduju svoje javne finansije i stalne pritiske koji dolaze od cena hrane.

Cene hrane i dalje su glavni pokretač ukupne inflacije u JIE6 dok su cene energenata u padu (Slike 6 i 7). U Q1 2013. godine, inflacija usled cena hrane ubrzala se na 9,3 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, što je više od maksimalnih 9,2 odsto u Q4 2012. Dok se potrošnja u zemljama OECD-a još uvek povlači, globalna tražnja za naftom i dalje miruje, a pritisci od cena energenata slabe u praktično svim zemljama JIE6.

Slika 6: Inflacija usled cena hrane u zemljama JIE6, međugodišnja (Procenat)

Izvor: Eurostat, nacionalni zavodi za statistiku i proračuni stručnjaka Svetske banke.

Slika 7: Inflacija usled cena energenata u zemljama JIE6, međugodišnja (Procenat)

Izvor: Eurostat, nacionalni zavodi za statistiku i proračuni stručnjaka Svetske banke.

Većina valuta u zemljama JIE6 bile su generalno stabilne tokom protekle godine, uprkos dugotrajne zabrinutosti zbog krize državnog duga u evrozoni. Ipak, većina zemalja JIE6 osetila je apresijaciju realnog kursa u 2012, što je dovelo do pada konkurentnosti cena u odnosu na trgovinske partnere. Od januara 2012. godine, realni kurs za Albaniju, BJR Makedoniju i Srbiju realno je porastao (Slika 8). Samo je konvertibilna marka (KM) u Bosni i Hercegovini bila u neznatnom realnom padu do decembra 2012, što ukazuje na veću konkurentnost cena sa najvećim trgovinskim partnerima. Referentne kamatne stope centralnih banaka su uglavnom bile stabilne (Slika 9).

4

EU15 čine Austrija, Belgija, Danska, Finska, Francuska, Nemačka, Grčka, Irska, Italija, Luksemburg, Holandija, Portugalija, Španija, Švedska i Velika Britanija.

5 EU11 čine Bugarska, Hrvatska, Republika Češka, Estonija, Mađarska, Letonija, Litvanija, Poljska, Rumunija, Republika Slovačka i Slovenija.

5

Slika 8: Realni kurs u JIE6, umanjen za IPC, (avg. 2008=100)

Slika 9: Glavne referentne kamatne stope centralnih banaka u JIE6 (procenat)

Izvor: Narodne banke i proračuni stručnjaka Svetske banke. Niži realni kurs ukazuje na apresijaciju.

Izvor: Narodne banke i proračuni stručnjaka Svetske banke.

Napomena: Za Crnu Goru, stopa kredita za likvidnost.

SIROMAŠTVO I NEJEDNAKOST – BEZ POBOLJŠANJA Procenjuje se da 33 odsto stanovništva u JIE6 živi u siromaštvu, dok 8 odsto žive u ekstremnom siromaštvu. Recesija je dovela do porasta umerenog siromaštva u dužem periodu - 6koje se definiše kao udeo pojedinaca sa nivoom potrošnje između US$2,5 i US$5 dnevno – sa 22 odsto na 26 odsto. Nasuprot tome, do 2012. godine umereno siromaštvo je bilo u padu u EU11. Pojednostavljene projekcije za period 2011-2015. ukazuju na to da iako će generalno doći do laganog smanjenja siromaštva i u EU11 i u zemljama JIE6, ekstremno siromaštvo će pasti na 5 odsto u zemljama JIE6 odnosno na 1 odsto u EU11.

Stope siromaštva u JIE6 na nacionalnom nivou mnogo su veće nego u EU11. Na Slici 10 prikazane su stope siromaštva za zemlje JIE6 prema metodologiji koja omogućava poređenja na međunarodnom nivou.7 U svim zemljama izuzev Crne Gore rasprostranjenost siromaštva je veća u seoskim područjima i siromaštvo u seoskim područjima je dublje nego u gradskim područjima. Izuzev Crne Gore i BJR Makedonije, gde postoji veća ravnoteža u raspodeli dohotka, većina siromašnih žive na seoskim područjima. Razlike u stopama siromaštva između muškaraca i žena su neznatne.

6

Nažalost, istraživanja ne dozvoljavaju da se uradi dubinska analiza trenutne situacije kako je drugi talas recesije uticao na siromaštvo u JIE6. Uprkos stalnim investicijama u poboljšanje statističkih podataka, podaci iz anketa o potrošnji domaćinstava obrađuju se i objavljuju sa zakašnjenjem. U Bosni i Hercegovini i Albaniji, ankete o potrošnji domaćinstava koje su nekada korišćene za izračunavanje stope siromaštva (Anketa o potrošnji domaćinstava u BIH i LSMS u Albaniji) više se ne prikupljaju svake godine; poslednji podaci za Bosnu i Hercegovinu su iz 2007, a za Albaniju iz 2008. Za druge zemlje, podaci o siromaštvu postoje za 2010. godinu (za Crnu Goru su nedavno objavljeni i za 2011. godinu). Na osnovu ovih podataka i metodologije ECAPOV, koja je napravljena tako da se dobiju procene koje se mogu porediti na međunarodnom nivou, procenjuje se da 33,2 odsto stanovništva u zemljama JIE6 (više od 6 miliona) živi u siromaštvu, a 7,7 odsto (više od 1,4 miliona) u ekstremnom siromaštvu. Stepen siromaštva u JIE6 je značajno viši od proseka za evropske i centralno-azijske zemlje sa srednjim dohotkom, u kojima je siromaštvo bilo 19 odsto, i od EU10, gde je siromaštvo bilo 12 odsto, dok je ekstremno siromaštvo u obe ove regije bilo ispod 2 odsto.

7 Ove procene date su na osnovu standardizovanih setova podataka iz nacionalnih anketa o potrošnji u domaćinstvima koje vodi Svetska banka (baza podataka ECAPOV) a ukupna potrošnja sastavljena je jedinstveno za sve zemlje. Linije siromaštva koje su korišćene su: 2,5 USD po glavi stanovnika dnevno u 2005. paritet kupovne moći (PPP) za ekstremno siromaštvo i 5 USD po glavi stanovnika dnevno PPP za ukupno siromaštvo. Ove procene razlikuju se od nacionalnih procena linije siromaštva i ne služe tome da zamene nacionalne procene. Njihova namena je samo da se koriste za potrebe poređenja na međunarodnom nivou.

6

Recesiju je pratilo povećanje nejednakosti u zemljama JIE68. Iako je nejednakost u region bila u padu između 2005. i 2008. (sa procenjenih 38,9 odsto na 36,6 odsto), čini se da je od 2008. godine nejednakost u porastu (i procenjuje se da je dostigla 37,7 odsto). Čini se da su ovi trendovi drugačiji od onih koji se primećuju u EU11, i u njihovoj osnovu se nalazi različita dinamika u različitim zemljama. Na primer, na Kosovu je nejednakost bila u padu i pre i posle krize. U Srbiji, nejednakost je pala pre krize, a posle krize se nešto povećala.

Slika 10: Procene siromaštva za zemlje JIE6 (procenat) 100 80 60 40 20 0

32.2 7.7

KOS

ALB

MKD

SRB

MNE

BIH

Ekstremno siromaštvo

Umereno siromaštvo

Prosek ekstremnog siromaštva za SEE6

Prosek siromaštva za SEE6

Izvor: Procene stručnjaka Svetske banke na osnovu seta podataka ECAPOV. Podaci se odnose na poslednju godinu za koju postoje raspoloživi podaci: Albanija 2008, Bosna i Hercegovina 2007, Kosovo 2010, BJR Makedonija 2010, Crna Gora 2011. i Srbija 2010.

Napomene: Ekstremno siromaštvo se definiše kao život sa manje od US$2,5 dnevno, siromaštvo kao život sa manje od US$5 dnevno. Siromaštvo u BIH je verovatno značajno potcenjeno zbog problema sa procenama pariteta kupovne moći za tu zemlju.

Sve veća nejednakost povećala je siromaštvo u regionu zbog toga što su siromašnije grupe više pogođene recesijom od bogatijih grupa. Dinamika je bila različita u različitim zemljama (Slika 11). Na primer, između 2009. i 2010. godine, siromaštvo je poraslo u Srbiji, i mada se ovo povećanje može objasniti najvećim delom izostankom rasta, porast nejednakosti je takođe značajno doprineo. Suprotno tome, u Crnoj Gori, koja ima najviše prihode po glavi stanovnika od svih zemalja JIE6, nejednakost nije imala statistički značajan uticaj na trendove siromaštva. Na Kosovu, rast je uticao na značajno smanjenje siromaštva, iako je dinamika nejednakosti delimično erodirala uticaj rasta na smanjenje siromaštva.

8

Slika 11: Rast i preraspodela – Razlaganje promena u siromaštvu po Šaplej-ju (US$ 5 dnevno) između 2009. i 2010.

6 4 2

1.92

0.04

2.3

3.18

Srbija

Crna Gora

0.47 -2.61

0 -2 -4 Rast

Kosovo

Redistribucija

Izvor: Procene Svetske banke na osnovu seta podataka ECAPOV.

Nejednakost je definisana Gini koeficijentom za čitav region (sve zemlje su predstavljene kao jedan region).

7

Okvir 1: Zajednički prosperitet u JIE6 Svetska banka je usvojila dva nova plana kroz koja je formalno izrazila svoj cilj “Svet bez siromaštva”. Ta dva plana su: eliminisanje ekstremnog siromaštva do 2030. godine i unapređenje zajedničkog prosperiteta.

Prevashodni prioritet u ostvarivanju ovih ciljeva je održivost – njihovo ostvarivanje zahteva unapređenje ekološke, socijalne i fiskalne održivosti. Naglasak na smanjenju siromaštva je u skladu sa opredeljenjem da se prepolovi ekstremno siromaštvo koje je ugrađeno u prvi cilj Milenijumskih razvojnih ciljeva (MRC), a koji su usvojeni na svetskom nivou 2000. godine. Zajednički prosperitet izričito je koncentrisan na prihode siromašnijih članova društva, a unapređenje zajedničkog prosperiteta definisano je kao najveći mogući rast prihoda za donjih 40 odsto stanovništva. U zemljama JIE6, donjih 40 odsto stanovništva obično se povezuje sa životom u seoskim sredinama i životom u domaćinstvima u kojima je glava domaćinstva mlada osoba, muškog pola, sa niskim nivoom obrazovanja (najviše osnovna škola) i nezaposlen je, penzionisan ili je student. Samozapošljavanje umesto primanja redovne plate povećava verovatnoću da takva osoba spada u donjih 40 odsto stanovništva u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, ali smanjuje tu verovatnoću u Albaniji, BJR Makedoniji, Kosovu i Srbiji. Cilj zajedničkog prosperiteta je da se formalno prizna činjenica da iako je rast neophodan za razvoj, ukoliko se korist od takvog rasta ne podeli na najširem planu, a naročito ako ne dođe do siromašnijih članova društva, rast neće pomoći da im se poboljšaju uslovi života.

TRGOVINA I SPOLJNI DUG – ZNACI POBOLJŠANJA Zbog bliske ekonomske veze, spoljni sektor u JIE6 je veoma mnogo povezan sa razvojem događaja u EU. Tokom 2012. godine, u zemljama JIE6 došlo je do pogoršanja u trgovini, deficitu bilansa tekućih transakcija (DBTT), SDI i transferima. Albanija je ostvarila bolje rezultate od ostatka regiona, delom zbog većeg izvoza nafte i ruda i preusmeravanjem na nova tržišta, naročito na Kinu i Tursku. U Srbiji je izvoz počeo da se oporavlja u drugoj polovini 2012. godine uglavnom zbog značajne SDI iz prethodne godine. U prvom tromesečju 2013, izvoz podstaknut SDI i poboljšanom ekonomskom situacijom u EU, primetno se oporavio, što daje nadu u bolju spoljnu poziciju u 2013. godini.

Deficit bilansa tekućih transakcija i trgovinski bilans Iako su se u 2012. pogoršali i deficit bilansa tekućih transakcija i trgovinski deficit (TD), u prvom tromesečju 2013. krenuli su u obrnutom pravcu. Pad tražnje u EU za robama iz JIE6 doveo je do pada u celom region koji je počeo 2011, a nastavio se i u 2012. godini (Slike 12 i 13). U Srbiji (naročito u prvoj polovini), Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori izvoz je naglo pao dok je uvoz porastao samo umereno. Na Kosovu, pogoršanje DBTT-a i TD-a odražava veliki uvoz radi izgradnje auto-puta Kosovo-Albanija, procvat privatne gradnje i nagli pad izvoza. Albanija je bila izuzetak – i DBTT i TD su se poboljšali u 2012, kao rezultat rasta izvoza i usporavanja uvoza.

8

Slika 12: JIE6 DBTT i trgovinski bilans (Procenat BDP) DBTT 0

2009

Slika 13: DBTT po zemljama (Procenat BDP)

Trgovinski balans 2010

2011

0

2012

-9.3

-8.5

-10.0

SRB

SEE6

BiH

MKD

-15

-10.8

-20

-20 -25

-35

ALB

-10

-10

-30

MNE

-5

-5

-15

KOS

-24.0

-25

-23.3

-24.4

-30

-29.1

2009

-35

Izvor: Centralne banke, MMF “Svetski ekonomski izgledi” (IMF WEO) i proračuni stručnjaka Svetske banke.

2010

2011

2012

Izvor: Centralne banke JIE6.

Izvoz i uvoz Trgovina sa EU je od ključne važnosti za izvozne rezultate JIE6 (Slika 14). Čak i sa ekonomskim problemima koje donosi kriza u evrozoni i manjom tražnjom, EU i dalje čini 55 odsto celokupnog izvoza zemalja JIE6 u 2012, što predstavlja pad u odnosu na 58,8 odsto u 2011. Italija i Nemačka i dalje su glavni trgovinski partneri JIE6 sa 26,6 odsto (pad sa 28,7 odsto u 2011. godini). Iako je izvoz u EU pao za region u celini, trgovina Srbije sa EU je porasla.

Slično je i u Albaniji, gde je izvoz u EU, uglavnom nafte i ruda, takođe porastao. Drugu krajnost čini izvoz sa Kosova u EU koji je doživeo strmoglavi pad, uglavnom zbog pada cena osnovnih metala, što je glavna izvozna roba za Kosovo.

Slika 14: Izvoz u 2012. (Procenat BDP) Nemačka

Italija

Ostatak EU

JIE 6

Ostalo

50

9 40

11

13

5

30

9

9

5

8

12 5

16

20

13

17 10

10

15

0

8

17

9 3

2

5

MKD

MNE

SEE6

5

1

SRB

ALB

BiH

KOS

Izvor: Centralne banke JIE6.

Trgovina unutar regiona dobila je na važnosti. Ovo naročito važi za Kosovo, Crnu Goru, Srbiju i BJR Makedoniju. Udeo trgovine unutar regiona u BDP-u povećao se sa 24,9 odsto u 2011. godini na 27,0 odsto u 2012, dok je opao izvoz u druge zemlje koje nisu članice EU. Trend rastuće trgovine unutar regiona bio je najprimetniji u Albaniji, mada se krenulo od male baze. Širenje izvoza u zemlje JIE6 omogućilo je Kosovu da ublaži nagli pad svog izvoza u EU do kojeg je došlo sa padom cena metala.

9

Slika 15: Rast izvoza (Procenat) SEE6

Slika 16: Rast uvoza (Procenat)

EU11

SEE6

EU15

EU11

EU15

30.0

30.00

20.0 20.00

10.0

10.00

0.0

0.00

-10.0

2009

2010

2011

2012

2009

2010

2011

2012

Q1:2013

Q1:2013

-10.00

-20.0

-20.00

-30.0

Izvor: Centralne banke JIE6 i Eurostat.

Napomena: Za 2013. prikazan je samo izvoz roba, dok je za prethodne godine prikazan izvoz i roba i usluga.

Izvor: Centralne banke JIE6 i Eurostat.

Napomena: Za Q1 2013 prikazan je samo uvoz roba, dok su za celu godinu prikazani i robe i usluge.

Iako su se slaba tražnja u evrozoni i loši vremenski uslovi odrazili na izvoz iz zemalja JIE6 u 2012, izgledi za 2013. su bolji (Slika 15). U 2012. godini, izvoz iz JIE6 pao je za 0,7 odsto – nakon što je porastao za 14,0 odsto u 2011. – u odnosu na izvoz EU11 koji je porastao 4,9 odsto. Glavni uzrok pada izvoza u zemljama JIE6 bio je pogoršanje ekonomske klime u EU, što je smanjilo tražnju (Slika 15).

Izvoz je počeo polako da se poboljšava u drugoj polovini 2012. (u odnosu na isti period prethodne godine) kada je trgovina u Srbiji, koja je povezana sa SDI, izgladila pad iz prve polovine godine. Od prvog tromesečja 2013. godine javlja se tračak nade da se izvoz u regionu možda oporavlja u 2013.

Uvoz zemalja JIE6 bio je na istom nivou u 2012, a zatim opet pao u Q1 2013. (Slika 16). Kretanje u cenama trgovinskih partnera verovatno da objašnjava delimično kretanje uvoza. Uvozne cene energenata i sirovina su pale značajno u 2009, pa su porasle značajno u 2010 i 2011. godini, zatim su ostale nepromenjene u 2012 i opale su u 2013. godini. Srbija je više uvozila u 2012. godini, dok je uvoz u drugim zemljama pao. U većini zemalja uvoz je brže padao u drugoj nego u prvoj polovini godine, pošto su i domaća tražnja i industrijska proizvodnja nastavili da klize nadole (Albanija, BJR Makedonija, Bosna i Hercegovina i Kosovo), što se ponovo dogodilo u prvom tromesečju 2013. godine (Slike 16 i 17) uglavnom zbog slabe domaće tražnje i privredne aktivnosti.

Slika 17: Rast izvoza i uvoza, međugodišnji (Procenat) 40

2010

2011

2012

Kv1: 2013

30 20 10 0 -10 -20

Izvoz

Uvoz ALB

Izvoz

Uvoz BIH

Izvoz

Uvoz KOS

Izvoz

Uvoz MKD

Izvoz

Uvoz MNE

Izvoz

Uvoz SRB

Izvor: Centralne banke JIE6.

Napomena: Za Q1 2013 prikazani su samo izvoz i uvoz roba, dok su za prethodne godine prikazani i robe i usluge.

Kosovski izvoz za period od septembra 2012. do januara 2013. godine ne uključuje izvoz električne energije, tako da je stvarni pad u 2012. manje izražen.

10

Doznake radnika i SDI Doznake su relativno odolevale krizi u evrozoni, mada su bile u neznatnom padu u poslednje dve godine. Iako su doznake u Srbiji potonule sa 9,5 odsto u 2009. na 6,8 odsto u 2011. godini, a zatim ostale na tom nivou u 2012, doznake u drugim zemljama JIE6 nisu pokazivale dramatične razlike od 2009. godine (Slika18).

Slika 18: Doznake radnika 2008–2011. (Procenat BDP) 2010

2011

2012

20.0 15.0 10.0 5.0 0.0

SDI - što je važno za KOS BIH ALB SEE6 SRB MNE MKD EU11 finansiranje, investiranje, izvoz i rast u JIE6 – primetno su opale Izvor: Centralne banke JIE6. u 2012, za 45,6 odsto (2,6 Albanija i Bosna i Hercegovina definišu doznake tako da uključuju procentnih poena) – ali i dalje naknade zaposlenima; Kosovo, Srbija, Makedonija i Crna Gora koriste uže definicije. postoji nada za oporavak u 2013.

(Slika 19). Pad je bio veći u prvoj polovini 2012. godine u svim zemljama izuzev Albanije. SDI su se održale u Albaniji, i opale su u BJR Makedoniji, Kosovu i Srbiji, prevashodno zbog negativnog uticaja krize u evrozoni, visokoj bazi za 2011. godinu u Srbiji i BJR Makedoniji i značajnim odlivima iz Srbije.

Međutim, početkom 2013 javili su se ohrabrujući znaci. Strane direktne investicije u Crnoj Gori oporavile su se u drugoj polovini 2012. godine sa izgledima za dalji rast u 2013. Slično tome, privatizacija Telekomunikacione kompanije (PTK) na Kosovu u aprilu 2013. godine i ulazak “Türkiye Iş Bankasi” na tržište pogurali su izglede za SDI na Kosovu u 2013. U Srbiji, bolje političko okruženje i nedavni napredak ka pristupanju EU posle političkog dogovora sa Kosovom unapredili su izglede za SDI u 2013.

Međutim, u Albaniji i Bosni i Hercegovini očekuje se da SDI ostane na istom nivou.

Slika 19: Neto SDI 2009-2012. (Procenat BDP) SEE6 6.0

5.4

Slika 20: Neto SDI po zemljama (Procenat BDP)

EU11 5.7

2010

2011

2012

15.0

4.4 4.0 1.8

1.5

2009

2010

2.0

2.0

3.1 2.0

2011

2012

10.0 5.0 0.0

Izvor: Centralne banke JIE6.

MNE ALB KOS

BIH SEE6 MKD SRB

Izvor: Centralne banke JIE6.

Spoljni dug Ukupni spoljni dug JIE6 skočio je za 7 procentnih poena BDP-a u 2012. godini, pošto su se vlade zaduživale da bi nadoknadile pad u prihodima i slabe javne finansije (Slika 21). Posle pada na 62,6 odsto BDP-a u 2011. sa najviših 65,5 odsto u 2010. godini, prosečan spoljni dug JIE6 dostigao je novi 11

rekord od 69,6 odsto u 2012. Od juna 2009. do septembra 2012. godine, četiri zemlje pristupile su međunarodnim komercijalnim tržištima kroz emitovanje evro-obveznica (BJR Makedonija 2009, Albanija 2010, Crna Gora 2010. i 2011. i Srbija 2011. i 2012. godine; Slika 22) ili korišćenje tržišta kredita uz garanciju IBRD-a (Srbija, BJR Makedonija, Crna Gora).

Trend rasta imale su sve zemlje JIE6. Srbija je najviše uvećala svoj spoljni dug emitovanjem obveznica 2012. godine u vrednosti od US$1 milijardu, čime je ukupan dug na ime međunarodnih obveznica dovela na US$2,7 milijarde (Slika 23). Međutim, najveći porast spoljnog duga u 2012. godini bio je na Kosovu zbog isplate po stend-baj aranžmanu sa MMF-om, mada je ukupan spoljni dug9 Kosova i dalje veoma skroman i čini 8,5 odsto BDP-a. Crna Gora i Srbija imaju najveće ukupne iznose javnog i privatnog spoljnog duga, dosta iznad proseka u regionu (Slika 23).

Slika 21: Prosečan spoljni dug JIE6 (Procenat BDP)

Slika 22: Ukupan dug po međunarodnim obveznicama, izabrane zemlje JIE6 (u milionima US$) 3000.0

External debt

80

62.9

70

2500.0

69.6

65.5

62.8

2000.0

60 50

1500.0

40

1000.0

30

500.0

20 10 0

19.6

23.3

25.0

2009

2010

2011

28.6 2012

0.0 ALB

Izvor: Centralne banke i ministarstva finansija JIE6.

MK

MNE

SRB

Izvor: Ministarstva finansija JIE6.

Slika 23: Ukupni javni i privatni spoljni dug, 2012. (% BDP) 2009

2010

2011

2012

120.0 100.0 80.0 60.0 40.0 20.0 0.0

MNE

SRB

SEE6

MKD

BiH

ALB

KOS

Izvor: Centralne banke i ministarstva finansija JIE6; MMF; Svetska banka.

Napomena: Spoljna dugovanja CG i KOS su procene.

9

Za razliku od drugih zemalja JIE6, Kosovo ima vrlo ograničen pristup međunarodnim finansijskim tržištima, te shodno tome i mali spoljni dug.

12

FISKALNA POLITIKA – DIVERGENTNI PRITISCI Fiskalni deficit u zemljama JIE6 išao je naviše u 2012, u proseku sa 3,2 odsto BDP-a u 2011. na 3,9 odsto u 2012. (Slika 24). Najveći porast bio je u Srbiji (2,6 procentnih poena BDP-a) i BJR Makedoniji (1,4 procentnih poena), i to u BJR Makedoniji uglavnom zbog izmirenja naraslih zaostalih plaćanja od strane države. Albanija i Crna Gora, sa padom u fiskalnom deficitu, snažno su odolele ovom trendu.

U celom regionu, prihodi i potrošnja kao procenat BDP-a kretali su se u istom smeru u 2012.

Pojavile su se dve jasne grupe: zemlje koje su dale impuls i prihodima i potrošnji (rastući fiskalni “otisak”) i one u kojima je došlo do pada i prihoda i potrošnje. 

Rastući fiskalni “otisak”: Iako se fiskalni deficit povećao, prihodi kao procenat BDP-a zapravo su porasli u Srbiji i BJR Makedoniji (Slika 25). Srbija je uložila značajne napore da poboljša prihode, time što je podigla i stopu PDV-a i stopu poreza na dobit preduzeća.

Nažalost, iako su ove dve zemlje imale koristi od povećanja prihoda, njihova potrošnja je takođe porasla, i to za 1,5 procentnih poena BDP-a u BJR Makedoniji (što je povezano sa isplatom zaostalih dugovanja) i za 6,3 procentna poena u Srbiji.

Slika 25: Promene u prihodima i potrošnji, 20112012. (Procenat BDP)

Slika 24: Fiskalni deficit (Procenat BDP)

8

10

Promene prihoda

6

5

Promene rashoda 4

Promene deficit

0 2008

2009

2010

2011

2012

ALB

BiH

KOS

0

MKD

MNE

SRB

-2

Izvor: “ Svetski ekonomski izgledi”, april 2013.



2

ALB

BiH

KOS

MKD

MNE

SRB

Izvor: “Svetski ekonomski izgledi”, april 2013. i procene stručnjaka Svetske banke.

Smanjenje fiskalnog “otiska”: U Albaniji, Bosni i Hercegovini, Kosovu i Crnoj Gori došlo je do pada prihoda kao udela u BDP-u, za 0,2 do 1 procentnog poena. Naročito su bili pogođeni prihodi od PDV-a (npr. za preko 2 procentna poena u Albaniji) zbog sporog – ili negativnog ekonomskog rasta. Sve ove zemlje nastojale su da smanje potrošnju kako bi obezbedile održivi fiskalni deficit. Na Kosovu je smanjenje potrošnje bilo ograničeno što je imalo veze sa završetkom auto-puta R7 do Albanije. U nekim zemljama, smanjenje potrošnje eventualno se svelo na akumuliranje dugovanja umesto na realna smanjenja.

Projekcije za fiskalni deficit u regionu ukazuju na neznatan pad u 2013. (Slike 26 i 27). Očekuje se da će (neponderisani) prosečni fiskalni deficit pasti sa 3,9 odsto BDP-a u 2012. na 3,7 odsto. Srbija predvodi, s obzirom da njihova vlada planira da smanji deficit sa 6,8 na 4 procenata BDP-a. Takođe se očekuje da Bosna i Hercegovina ostvari malo smanjenje deficita (od 0,5 procenata BDP-a), dok će deficit BJR Makedonije ostati nepromenjen kao procenat BDP-a. S druge strane, očekuje se rast deficita u Albaniji i na Kosovu, i to u prvoj zemlji zbog pada prihoda i na Kosovu zbog potrošnje na novi auto-put R6 od Prištine do Skoplja.

13

Očekuje se da će porast prihoda dovesti do fiskalnog oporavka. Projekcije pokazuju da će prihodi ostati stabilni u celom regionu sa prosečnih 35,2 odsto BDP-a. Ovaj prosek prikriva padove u Albaniji i Crnoj Gori. Očekuje se da će prihodi na drugim mestima rasti zahvaljujući sporom poboljšanju privredne klime i daljim merama za povećanje prihoda.

Slika 26: Prihodi i rashodi, 2012. i 2013.

(Projekcija) (Procenat BDP) 80

prihodi 2012 rashodi 2012

60

Slika 27: Fiskalni deficit, 2012. u odnosu na 2013. (Projekcija) (Procenat BDP) 8

prihodi 2013 rashodi 2013

Deficit 2012

Deficit 2013

6

40

4

20

2 0

0

ALB

ALB BiH KOS MKD MNE SRB Izvor: “Svetski ekonomski izgledi”, april 2013. i procene stručnjaka Svetske banke.

BiH

KOS

MKD

MNE

SRB

Izvor: “Svetski ekonomski izgledi”, april 2013. i procene stručnjaka Svetske banke.

Javni dug i kratkoročni rizici Javni dug se već nekoliko godina unazad postepeno povećava u svim zemljama JIE6 (Slika 28). U proseku opšti državni dug (ne računajući garancije i blagajničke zapise centralnih banaka) porastao je sa 37 odsto BDP-a na kraju 2011. na 42 odsto na kraju 2012. U Srbiji je taj porast iznosio oko 12,5 procentnih poena, sa 39,7 na 52,2 odsto BDP-a ne računajući garancije (uključujući garancije javni dug je premašio 60 procenata BDP-a u 2012.). Osim toga, Albanija je izmenila zakon kako bi mogla da prekorači limit za zaduživanje od 60 odsto BDP-a. Uprkos tome državni kreditni rejtinzi stabilni su u celom region od sredine 2012. godine sa izuzetkom BJR Makedonije čiji je rejting nedavno snižen na BB(Tabela 3).

Dug za koji garantuje država, što je pitanje koje se postavlja u nekoliko zemalja, i dalje raste (Slika 29). Garantovani dug iznosi preko 11 odsto BDP-a u Crnoj Gori i preko 8 odsto u Srbiji. Iako su garancije i dalje ispod 5 odsto BDP-a u Albaniji, BJR Makedoniji i Crnoj Gori, čini se da polako rastu u svim ovim zemljama. Kosovo je nedavno dalo garanciju za Preduzeće za prenos električne energije, KOSTT, ali njegove garancije iznose ispod 0,2 odsto BDP-a. Garancije u Bosni i Hercegovini iznose oko 0,8 odsto BDP-a.

Slika 28: Opšti državni duga (Procenat BDP) 80

2010

2011

Slika 29: Državne garancije (Procenat BDP) 15

2012

60

10

40 5

20

0

0 ALB

BiH

KOS

MKD MNE

MNE

SRB

Izvor: “Svetski ekonomski izgledi”, april 2013. a Primenjen je bruto koncept. Garancije uključene.

nisu

SRB

MKD

ALB

BiH

KOS

Izvor: Državni organi i procene stručnjaka Svetske banke.

14

Tabela 3: JIE6: Državni kreditni rejtinga Dec Dec Dec 2010.

2011.

2012.

ALB B+ B+ B+ BIH B+ B B MKD BB BB BB MNE BB BB BBSRB BBBB BB-

Maj 2013.

B+ B BB BBBB-

Izvor: Standard and Poor’s. a Dugoročna devizna dugovanja na dan 08.05.2013. Kosovo nema državni rejting.

Kratkoročni dug, naročito u domaćim valutama, počeo je u nekim zemljama da dominira u dužničkom portfoliju. Dve trećine duga BJR Makedonije koji je izražen u domaćoj valuti dospeva do kraja 2013, kao i oko polovine albanskog domaćeg duga (Slike 30 i 31). Iako u Srbiji otprilike samo jedna trećina duga u domaćoj valuti dospeva do kraja godine, kratkoročni dug se povećava: 58 odsto obveznica i trezorskih zapisa emitovanih na lokalnom tržištu u 2013. godini dospevaju za 53 nedelje ili manje, u odnosu na manje od polovine u 2012. Sve obveznice i blagajnički zapisi koje je Bosna i Hercegovina emitovala u 2013. godini su kratkoročni, u poređenju sa 57 odsto u 2012. Slično tome, BJR Makedonija emitovala je kratkoročni dug, ali su nadležni organi uložili značajne napore da produže rokove otplate – dugoročne dužničke hartije od vrednosti danas čine 25 ukupnog javnog duga, dok je to bilo samo 5 procenata 2011, i tako formiraju novčani tampon od oko 6,6 odsto BDP-a do kraja 2012, koji će pomoći da se amortizuju sve teškoće u pristupu finansiranju.

Slika 30: Dug u domaćoj i stranoj valuti sa dospećem u 2013. (Procenat) 70% 60% 50%

domaca valuta

40% strana valuta

30% 20% 10% 0% MKD

ALB

SRB

KOS

BiH

Slika 31: Dug u domaćoj valuti sa dospećem u 2013.

(Procenat BDP)a 18% 16% 14% 12% 10% 8% 6% 4% 2% 0%

MNE

Izvor: Bloomberg; proračuni stručnjaka Svetske banke.

ALB

MKD

SRB

BiH

MNE

KOS

Izvor: Bloomberg; proračuni zaposlenih u Svetskoj banci. a Ne uključuje blagajničke zapise centralnih banaka, tamo gde su izdati, i dugovanja za koja su date garancije.

Većina instrumenata spoljnog javnog duga JIE6 imaju dugi rok dospeća. Ni u jednoj zemlji u 2013. godini ne dospeva više od 8 odsto njenog ukupnog deviznog duga, a Bosna i Hercegovina i Kosovo ga nemaju uopšte. BJR Makedonija ima dug od EUR 175 miliona koji dospeva u 2013 iako je preuzet početkom januara 2013. Međutim, neke zemlje koriste kratkoročne instrumente u stranoj valuti. U Srbiji su, na primer, kratkoročni oko jedna trećina obveznica i trezorskih zapisa u stranoj valuti koji su emitovani na domaćem tržištu u 2012. i do sada u 2013.

15

Borba protiv dugoročnog spoljnog duga pomoću kratkoročnog domaćeg duga pomogla je da se ograniči direktna izloženost vlade riziku od promene kursa i da se domaćim bankama pruži šansa da investiraju u kratkoročne dugovne instrumente. Najveći deo kratkoročnog javnog duga kupuju domaće banke, što omogućava onima koje imaju likvidna sredstva da zarade više kamate od kamata koje centralne banke plaćaju na depozite. U trenutku kada privatni bankarski depoziti rastu brže od kredita, mnoge komercijalne banke pozdravljaju ovu mogućnost da ostvare višu zaradu na drugom mestu.

Međutim, kratkoročni domaći javni dug izlaže vlade riziku od produžavanja duga. Iako su komercijalne banke trenutno likvidne i imaju tendenciju da produžavaju kratkoročni javni dug, promena u unutrašnjem ili spoljašnjem finansijskom odnosno privrednom okruženju mogla bi da smanji njihovu spremnost da to čine. Stoga bi bilo mudro prilikom izrade fiskalne politike i politike dugovanja uzeti u obzir sve ove rizike.

FINANSIJSKI SEKTOR – SPOR RAST KREDITA Rast kredita u regionu tokom prethodne godine stagnirao je ili se smanjivao (Slika 32). U Albaniji, na Kosovu, BJR Makedoniji i Srbiji rast kredita bio je sporiji nego prethodnih godina. Rast kredita u Bosni i Hercegovini bio je skroman (2,8 procenata), a u Crnoj Gori, uprkos nekim poboljšanjima, i dalje je bio negativan.

Slika 32: Realne stope (procentualna promena)10

rasta

kredita

50 40 30 20 10 0 -10 -20 ALB 2009

BIH 2010

KOS 2011

MKD 2012

MNE

SRB

Prosek (2006-2008)

Faktorima tražnje objašnjava se dobar deo pada odnosno stagniranja rasta kredita u zemljama JIE6. Mala tražnja za kreditima odražava prigušenu privrednu aktivnost kompanija i privatnog sektora posle krize. Takođe, domaćinstva i kompanije koje su se više zaduživale u periodu napretka sada pokušavaju da smanje zaduženost na održivi nivo. Osim toga, kretanja kamatnih stopa jasno pokazuju da je došlo do smirivanja kreditne tražnje.

Kamatne stope u zemljama JIE6 pale su tokom prošle godine (Slika 33); to pokazuje da su na rast kredita uticali izraženiji faktori na strani tražnje.

Izvor: Državni organi i proračuni stručnjaka Svetske banke.

Na strani ponude, sa pogoršanjem uslova na finansijskom tržištu poskupelo je finansiranje, naročito u prvoj polovini 2012. Evropske banke dospele su pod jak pritisak kada su sredinom 2011. godine i opet u drugom kvartalu 2012. počeli da rastu tzv. “spredovi” za svopove kreditnog neizvršenja (CDS). 11 Spredovi za CDS svopove u zemljama JIE6 takođe su počeli da rastu, što je još više poskupelo finansiranje.12 10

Prosečan rast kredita u Crnoj Gori za period 2006-2008. iznosio je 97,2 odsto (nije prikazano).

CDS spredovi matičnih banaka su: Raiffeisen Bank Austrija, Erste Bank Asutrija, BancaIntesa Italija, UniCredit Italija, Societe Generale Francuska, Nacionalna Banka Grčke i Alpha Bank Grčka.

12 Uobičajena je praksa da se troškovi finansiranja unutar grupacije određuju kao troškovi finansiranja matične banke plus spred za CDS svop države u kojoj je locirana zavisna banka.

11

16

Slika 33: Realni rast BDP, realni rast kredita i strano finansiranje, 2011 - 2012. (procentualno) 8

Promena u stopama rasta kreditiranja (2011-2012. godine)

6

Promena u stopama realnog rasta BDP-a (2011-2012. godine)

4 2

7.2 0

Promena eksterne pozicije banaka koje izveštavaju BIS u odnosu na region JIE6, kao % BDP-a (2011-2012.

1.4godine)

0.4

0.7

Promena u procentualnim poenima kod depozita (2011-2012. godine) Promena u procentualnim poenima kod zajmova (2011-2012. godine)

0.1

0 -0.02

0 -1.4

-4

-1.5 -2.0

-2.7

-4.0

-6

-1.5 -3.1

-1.6 -3.7

-3.6

-5.3 -7.9

-0.2

-0.3

0

-0.4-0.4

-0.4

-1 -1

-8 -10

0.3

0

0 -2

Slika 34: Kamatne stope na kredite i depozite, 2011 - 2012.

-0.7 -0.8

-1

-8.4

ALB BIH KOS MKD MNE SRB Izvor: Državni organi, Banka za međunarodna poravnanja i proračuni stručnjaka Svetske banke.

ALB

BIH

MKD

MNE

SRB

Izvor: Državni organi i proračuni stručnjaka Svetske banke.

Uprkos nedavnim poboljšanjima, bankarski sektor još uvek ima Slika 35: Troškovi finansiranja za zemlje JIE6 Promena eksterne pozicije banaka koje izveštavaju BIS u odnosu na region teškoća. U drugoj polovini 2012.

SEE6 (leva osa) godine poboljšali su se spredovi za CDS raspon matičnih banaka, prosek za SEE6 (desna osa) CDS svopove matičnih banaka i CDS raspon za suvereni dug zemalja regiona JIE6, bps (desna osa) zemalja JIE6 u odnosu na prethodni 3000 1000 period, zahvaljujući merama koje su preduzeli ECB i Federalne rezerve 2000 SAD. To je smanjilo troškove 800 13 finansiranja (Slika 35).

Shodno 1000 tome, posle značajnog procesa 600 smanjenja zaduženosti koji se 0 nastavio u drugom tromesečju 2011.

400 godine (vidi Okvir 2) i doveo do -1000 smanjenja pozicije banaka koje podnose izveštaje Banci za 200 -2000 međunarodna poravnanja u vezi sa regionom (2,9 odsto proseka u 2011.

-3000 0 plus BDP za 2012.), u trećem 2011:Kv1 2011:Kv4 2012:Kv2 2012:Kv4 tromesečju 2012. godine došlo je do Izvor: Bloomberg, Banka za međunarodna poravnanja i proračuni smanjenja spoljne pozicije od 0,4 stručnjaka Svetske banke. odsto zajedničkog BDP-a zemalja JIE6 za 2012. Međutim, kako se pokazalo u četvrtom tromesečju 2012. godine, finansijski sektor i dalje mora da rešava pitanja problematičnih kredita (NPL), smanjenja zaduženosti i ponovnog pokretanje rasta kredita. U četvrtom tromesečju došlo je do male ali negativne promene spoljne pozicije banaka koje podnose izveštaje Banci za međunarodna poravnanja (0,05 odsto zajedničkog BDP-a za 2012.).

13

Anketa o uslovima kreditiranja od strane banaka na novim tržištima pokazuje poboljšanje uslova na međunarodnim tržištima u drugoj polovini 2012.

17

Okvir 2: Smanjenje zaduženosti u zemljama JIE6 Zemlje JIE6 izložene su od 2008. godine riziku od poremećaja usled povlačenja sredstava od strane evropskih banaka. Do kraja 2008, prema navodima Banke za međunarodna poravnanja (BIS), potraživanja ove banke od regiona dostigla su US$20,7 milijardi – 22,2 odsto zajedničkog BDP-a ovog regiona. Međutim, među zemljama postoji veliki disparitet. Potraživanja od Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore kretala su se od 27 do 32 odsto, dok su u BJR Makedoniji i Albaniji bila samo oko 5 odsto, što se pokazalo kao dobar amortizer. Pošto je najveći deo finansiranja stizao u region preko lokalnih banaka u stranom vlasništvu koje su pri tom bile od sistemske važnosti, bankarski sistem je smatrao da postoji značajan rizik od brzog povlačenja sredstava. Ono što još više komplikuje stvari je to da je većina banaka u stranom vlasništvu u zemljama JIE6 imala svoje centrale u zemljama Evropske unije koje se i same suočavaju sa problemima, kao što su Italija, Slovenija i, naročito, Grčka. Scenariji za najgori mogući slučaju još uvek se nisu ostvarili (uglavnom zahvaljujući merama međunarodnih finansijskih institucija, koje su formirale Bečku inicijativu radi podrške regionu tokom krize). Međutim, ovaj rizik i dalje je prisutan.

Slika B2.1 Potraživanja stranih banaka od banaka u JIE6 (u milionima US$) 25000 20000 15000 10000 5000

2006-Q1 2006-Q2 2006-Q3 2006-Q4 2007-Q1 2007-Q2 2007-Q3 2007-Q4 2008-Q1 2008-Q2 2008-Q3 2008-Q4 2009-Q1 2009-Q2 2009-Q3 2009-Q4 2010-Q1 2010-Q2 2010-Q3 2010-Q4 2011-Q1 2011-Q2 2011-Q3 2011-Q4 2012-Q1 2012-Q2 2012-Q3 2012-Q4

0

Claims on all sectors

Liabilities to all sectors

Izvor: Banka za međunarodna poravnanja.

Slika 36: Odnos kredita i depozita

Bolji pristup lokalnom finansiranju, bilo putem depozita 180 ili tržišta kapitala, biće ključni za 160 nastavak rasta kredita. Spoljna pozicija banaka koje podnose 140 izveštaj Banci za međunarodna 120 poravnanja u vezi sa zemljama JIE6 100 i dalje je u proseku 11,5 odsto 80 zajedničkog BDP-a (iz 2012.).

Prema tome, ako se pojača proces 60 prelaska na banke sa lokalnim 40 finansiranjem, bar u zemljama koje 20 imaju visok odnos kredita i depozita, moguće je suprotstaviti se snažnom 0 vetru u lice na strani ponude (Slika ALB BIH KOS MKD MNE SRB 36). Novo pravilo igre je da se Decembar 2012. godine pokuša da se rast kreditiranja veže za rast depozita (ili generalno za Ekstremni nivo (2006-2012. godine) domaće finansiranje), naročito u Izvor: Državni organi i proračuni stručnjaka Svetske banke. privredama gde postoji veća neravnoteža. U boljoj su poziciji zemlje koje počinju sa povoljne pozicije i mogu da finansiraju 18

kreditiranje iz lokalnih izvora. Albanija, Kosovo i Makedonija već dugo beleže odnos kredita i depozita ispod 100; Bosni i Hercegovini i Srbiji će biti mnogo teže. Crna Gora je uspela da značajno snizi ovaj odnos sa najviše vrednosti.14 Zapravo, četiri zemlje koje su imale odnos kredita i depozita ispod 100 do sredine 2009. godine imale su veći rast kredita tokom krize nego dve zemlje koje je prethodno imale visok odnos kredita i depozita.

Međutim, razvoj uslova ponude takođe se odražava i na druge faktore osim troška. Neka od pooštravanja uslova nastaju usled faktora domaće ponude, kao što su monetarna politika, ponovna procena ekonomskih izgleda po bankama i visok nivo problematičnih kredita. 15 Najnovija Anketa o uslovima kreditiranja od strane banaka na novim tržištima ukazuje da su izvesni kreditni uslovi nastavili da se pooštravaju sa porastom problematičnih kredita.

Problematični krediti su opet u porastu (Slika 37). Visok nivo 30 problematičnih kredita odražava pogoršavanje u kvalitetu kredita i 25 hronične teškoće koje banke imaju sa otpisom problematičnih kredita 20 zbog slabih režima solventnosti.

15 Iako se nivoi problematičnih kredita značajno razlikuju u regionu, drugi 10 talas porasta predstavlja razlog za 5 zabrinutost.

Posle kratkog stabilizovanja (odnosno pada u 0 nekim zemljama, kao što je Crna ALB BIH KOS MKD MNE SRB Gora), problematični krediti su počeli ponovo da rastu, naročito u Dec-12 drugoj polovini 2012. Albanija i Ekstremni nivo u toku perioda 2008-2013. godine Bosna i Hercegovina su najteže pogođene. Problematični krediti u Nivo NPL pre krize (kraj 2008. godine) ovim zemljama trenutno su na Izvor: Državni organi i proračuni stručnjaka Svetske banke. najvišem nivou od početka krize.

BJR Makedonija i Kosovo su takođe doživeli drugi talas porasta problematičnih kredita, mada manje jak, tako da je trenutni nivo problematičnih kredita u ovim zemljama tik ispod najviših vrednosti. U Crnoj Gori, uprkos značajnom smanjenju u odnosu na najviši nivo, usled prodaje problematičnih kredita firmama koje se bave faktoringom, problematični krediti su i dalje na drugom mestu u regionu po visini i dalje su u porastu jer je bilo malo pomaka sa restrukturiranjem ili rešavanjem problematičnih kredita. Ukupna slika u regionu je takva da ionako visok nivo problematičnih kredita nastavlja da raste u prvim mesecima 2013, što predstavlja smetnju za privrednu aktivnost i spremnost banaka da odobravaju kredite. Istovremeno, u Srbiji, na Kosovu i u Makedoniji postoje dobra rezervisanja za problematične kredite, i u izvesnoj meri u Bosni i Hercegovini. U Albaniji i Crnoj Gori rezervisanja su ispod proseka.

Slika 37: Problematični krediti (Procenat ukupnih kredita)16

14

Interesantno je da su sve zemlje izuzev Kosova dostigle najviši nivo odnosa kredita i depozita u veoma kratkom vremenskom periodu od marta do jula 2009. (baš na početku finansijske krize). Srbija je dostigla još jednu vršnu vrednost u aprilu 2011, a Kosovo je najviši nivo dostiglo u junu 2010.

15 Izveštaj MMF-a o rešavanju pitanja problematičnih kredita u zemljama srednje i jugoistočne Evrope potvrđuje negativne efekte problematičnih kredita na ponudu kredita (www.imf.org/external/region/eur/.../030112.pdf).

16 Podaci za Srbiju pre krize odnose se samo na kraj 2008. godine.

19

Slika 38: Prinos na kapital 25 20 15 10 5 0 -5 -10 -15 -20 -25

30

18.4 4.2

Slika 39: Koeficijent adekvatnosti kapitala

14.0 5.1

1.6

2.9

5.1

10.5 6.2

20

17.7 15.8

21.9 19.8

17.516.7 13.013.0 10.110.2

10

ALB

BIH

MKD

-18.4 MNE

0 SRB

Prosek za period 2006-2008. godine, na kvartalnom nivou Prosek za period 2009-2012. godine, na kvartalnom nivou

Izvor: Državni organi i proračuni stručnjaka Svetske banke.

Napomena: Podaci za Srbiju se odnose samo na kraj 2008.

Podaci za Crnu Goru se odnose na septembar 2012.

ALB

BIH

MKD

MNE

SRB

Prosek za period 2006-2008. godine, na kvartalnom nivou Prosek za period 2009-2012. godine, na kvartalnom nivou Nivo na kraju 2012. godine

Izvor: Državni organi i proračuni stručnjaka Svetske banke.

Napomena: Podaci za Srbiju se odnose samo na kraj 2008.

U proseku banke u regionu izašle su iz krize kao mnogo manje profitabilne nego ranije – u svim zemljama profitabilnost banaka je pala za više od polovine. Prinos na kapital (Slika 38) pao je sa prosečnih 10,6 odsto u periodu 2006 – 2008. na 0,7 odsto u periodu 2009 – 2012, opet uz neke razlike među zemljama. Crna Gora je bila naročito teško pogođena.

Dobra vest je da su banke uspele da održe svoje kapitalne pozicije u solidnom stanju (Slika 39).

Koeficijent adekvatnosti kapitala banaka nije se mnogo promenio u poređenju sa nivoom pre krize; to je pomoglo regionalnim bankama da izdrže nevolje u evrozoni. Takođe, koeficijenti adekvatnosti kapitala u regionu značajno su veći od onih koje zahtevaju lokalna regulatorna tela (između 8 i 11 odsto, zavisno od zemlje). Međutim, visok nivo problematičnih kredita u nekim zemljama, iako je još uvek rešiv, mogao bi da bude izvor rizika, a regulatorna tela moraće pomno da prate situaciju.

Sve zemlje JIE6 načinile su značajan napredak u reformama finansijskog sektora u protekle dve do tri godine, mada ne sve u istoj meri. Sve zemlje su poboljšale svoje zakone kojima se regulišu centralne banke i finansijske i nefinansijske institucije i njihov nadzor. Međutim, izvesne mere i dalje moraju da imaju prioritet u regionu u celini: 







Sveobuhvatne mere za snižavanje nivoa problematičnih kredita. Iako se nivoi problematičnih kredita razlikuju u regionu, oni u svim zemljama JIE6 utiču na kvalitet aktive u bankarskom sektoru, finansijske rezultate, troškove kreditiranja, fokus menadžmenta i, konačno, na spremnost za kreditiranje. Bolje organizovanje okvira za rešavanje i procedura u slučaju nesolventnosti, kao i usvajanje postupaka za brža vansudska poravnanja moglo bi da bude od pomoći.

Jača koordinacija između regulatornih tela matične zemlje i zemlje domaćina. Iako smanjenje zaduženosti nije još uvek prouzrokovalo veće poremećaje, on i dalje može da bude izazov. Tako da je jača koordinacija sa regulatornim telima zemalja EU i dalje od vitalnog značaja za sprečavanje poremećaja. Bečka inicijativa 2.0 poboljšala bi koordinaciju.

Jačanje lokalnog finansiranja i lokalnih tržišta kapitala. Ovo bi moglo da bude posebno važno za zemlje koje još uvek imaju visok odnos kredita i depozita pošto banke pokušavaju da pronađu bolje izbalansiran i održiv način finansiranja.

Jačanje zaštite osiguranja depozita putem dokapitalizacije agencija za osiguranje depozita (tamo gde je to potrebno) ili putem posebnog sporazuma sa međunarodnim finansijskim institucijama.

20



Poboljšanje sveobuhvatnih okvira za rešavanje krize. Kako se pokazalo u finansijskoj krizi, državni organi treba da budu pripremljeni za razne negativne scenarije, a regulatorna tela treba da budu spremna da koordiniraju krizne mere.

TRENDOVI KOJI SE ODNOSE NA RADNU SNAGU –– VELIKA NEZAPOSLENOST ŠIROM REGIONA 17 U toku 2012. nezaposlenost se stabilizovala na više od 20 odsto (Slika 40). Stopa nezaposlenosti u zemljama JIE6 u 2012. i dalje je bila slična onoj koja je zabeležena na vrhuncu krize (ljubičasti rombovi na slici). 18 Prosek za region iznosio je nekih 22,8 odsto u četvrtom kvartalu 2012, što je više nego dvostruko više od 11,2 odsto u zemljama EU11. Nezaposlenost se neznatno smanjila u Albaniji i Srbiji (zeleni stupci), u Crnoj Gori se povećala (narandžasti stubac), dok se u ostalim zemljama nije mnogo promenila. U skladu s očekivanjima, tamo gde je stopa nezaposlenosti najviše porasla, stopa aktivnosti je najviše opala (Slika 41).

Slika 41: Učešće u radnoj snazi i nezaposlenost

Slika 40: Stopa nezaposlenosti, 2012.

35

Promena u stopi nezaposlenosti izmedju 2007 i 2012 (procentni poeni)

33.1

30 25

27.6

Prosek JIE

25.5 20.5

20 15

-4

13.9

Prosek EU11

10 5

12.8

27.6

Albanija

BiH

30.6

20.6

22.5

0 BJR Crna Gora Makedonija

Srbija

Izvor: Ankete o radnoj snazi (ARS) i Međunarodna organizacija rada (MOR). Za period posle 2009. nisu dostupni nikakvi podaci za Kosovo.

Napomena: Podaci za četvrti kvartal 2012., osim u slučaju Bosne i Hercegovine (treći kvartal 2011.).

SER

MNE

-2

5.0 4.0 3.0 2.0 1.0 MKD 0.0 -1.0 0 -2.0 -3.0 BiH -4.0 -5.0

KOS

2

ALB

Promena u stopi aktivnosti izmedju 2007 i 2012

Izvor: ARS i MOR.

Stopa aktivnosti niža je u zemljama JIE6 nego u zemljama EU11, a izgleda da neformalni sektor apsorbuje manji broj nezaposlenih nego što je to bio slučaj ranije (Slika 42). Od 2008. godine naovamo, u svim zemljama JIE6 izuzev Srbije više žena nego muškaraca pridružilo se radnoj snazi. Kad su u pitanju muškarci, aktivnost je stagnirala ili pak opala (Slika 43). Niža stopa učešća u radnoj snazi može se delimično objasniti visokim stepenom neformalnosti19 u JIE6, gde veliki broj samozaposlenih i poljoprivrednika radi u mikropreduzećima u kojima nema plaćenih radnika. Dok u zemljama JIE6 nema 17

Ovaj deo se u velikoj meri oslanja na izveštaj Svetska banke 2013d.

Vidi i izveštaj Svetska banke 2013a.

19 Neformalnost može da se manifestuje kao rad lica za poslodavce koji nisu registrovani, bez zvaničnog ugovora o zapošljavanju ili socijalne zaštite. Na ove zaposlene propisi o radnim odnosima obično se ne odnose.

18

21

dovoljno podataka o neformalnom sektoru, podaci iz nekih novih država članica EU 20 ukazuju da je neformalnost najviše zastupljena u oblasti poljoprivrede (80,6 odsto) i građevinarstva (38,2 odsto), kao i među samozaposlenima (83,9 odsto).21 Mada se često smatra da je neformalnost poslednje rešenje za nezaposlene za vreme kriza, ovog puta postoje dokazi koji ukazuju da se neformalno zapošljavanje nije proširilo kako bi se popunila praznina prisutna u najvećem delu Evrope (Hazans 2011. i Walewski 2011).22 Slika 42: Učešće u radnoj snazi u JIE6 i EU11 65

Slika 43: Promene u radnoj snazi prema polu, četvrti kvartal 2008. i četvrti kvartal 2012 (u procentnim poenima) 10

60 55

8

50

6

45

4

40

2

35

muškarci

4 2.0

1.2

0.3

0.6

Estonija Latvija Slovenija Češka Slovačka Letonija Rumunija Bugarska Poljska Hrvatska Mađarska

0 Albanija BJR Makedonija Crna Gora Srbija Kosovo BiH

30

žene

7.5

2007

Izvor: ARS

2012

-2

ALB

BiH

-1.2

MKD

MNE

SER

-4 -6

-4.5

-4.2 -4.3

Izvor: ARS Napomena: podaci za četvrti kvartal ili kraj 2012, osim u slučaju Bosne i Hercegovine (četvrti kvartal 2011).

Nezaposlenost među mladima u nekim zemljama, kao što su Srbija (51,2 odsto) i BJR Makedonija (53,0), dvostruko je veća od nacionalne stope nezaposlenosti (Slika 44). Dok se u najvećem delu JIE6 nezaposlenost među mladima za vreme krize povećala, izgleda da su BJR Makedonija i Albanija uspele da otvore radna mesta za radnike starosti 15–25 (kao i za sve druge starosne grupe). Iako je prilično visoka, odnos nezaposlenosti među mladima i one među odraslima u JIE6 je zapravo u nivou sa prosekom za zemlje Evrope i Centralne Azije, iako se više mladih starosti 15–24 duže obrazuju i kasnije pojavljuju na tržištu rada. Ima veoma mnogo i mladih koji su besposleni, ne obrazuju se, ne rade i ne traže posao. U nekim zemljama u kojima je nezaposlenost među mladima velika, poput Kosova, nagli rast broja mladih vrši pritisak naniže na zapošljavanje i zarade. U drugim zemljama, obrazovni sistemi i sistemi obuke ne obezbeđuju neophodne kvalifikacije. Međutim, pravi problem često predstavljaju pitanja tražnje a ne pitanja ponude. Postojanje uslova za lakši ulazak u posao i veću dostupnost radnih mesta može da doprinese prevazilaženju problema ograničene konkurencije koja smanjuje šanse za zapošljavanje. Na drugoj strani starosnog spektra, starenje stanovništva u JIE će ići sporije nego među zemljama EU11, tako da će se čak u nekim zemljama JIE6 radno sposobno stanovništvo u toku naredne dekade povećavati (Albanija) (Svetska Banka 2013).

20

Ovo se odnosi se na: Bugarsku, Češku Republiku, Estoniju, Letoniju, Poljsku i Slovačku.

Svetska banka 2012a: „Izlazak iz senke Integrisanje neformalnog tržišta rada u Evropi (In from the Shadow Integrating Europe’s Informal Labor Market)“; Packard, Koettl i Montenegro.

22 Hazans, M. 2011. i Walewski, M. 2011.

21

22

Slika 44: grupama

Nezaposlenost

po

starosnim Slika 45: Promena u nezaposlenosti po starosnim grupama, 2008-2012 (u procentnim poenima)

Izvor: ARS Napomena: Najnoviji podaci dostupni za 2012, osim u slučaju Albanije i Bosne i Hercegovine (2011).

Starosne grupe se za Albaniju i Srbiju razlikuju; one su: 15–24, 25–54 i 54–64.

Izvor: ARS Napomena: Najnoviji podaci dostupni za 2012, osim u slučaju Albanije i Bosne i Hercegovine (2011).

Zemlje JIE6 se suočavaju sa Slika 46: Udeo zapošljavanja u javnom sektoru u JIE6 brojnim izazovima u oblasti 100 zapošljavanja, ali otvaranje 90 radnih mesta za one koji žele da 80 rade predstavlja najurgentnije 70 pitanje (vidi Glavu 2 o radnim 60 mestima). Sledeće pitanje na 50 dnevnom redu je preraspoređivanje 40 ljudi na bolja, produktivnija radna 30 mesta i unapređenje aspekata 20 poslova koje obavljaju. U nekim 10 0 zemljama JIE6 znatan deo radnih ALB BiH MKD KOS MNE SER mesta (20-30 odsto) i dalje se nalazi u državnim preduzećima i drugim 1989 (uklj. javnu adm.)

1989 (isklj. javnu adm.) segmentima javnog sektora, uprkos 2010 (uklj. javnu adm.)

2010 (isklj. javnu adm.) dramatičnom smanjenju u protekle dve dekade (Slika 46). Međutim, Izvor: Istraživanje „Život u tranziciji“ 2006 (1989-2006) i 2010 pošto se udeo državnih preduzeća (2010). smanjuje, a fiskalni prostor za ekspanziju sužava, radnici „čekaju u redu“ za poslove u javnom sektoru, tj. čekaju da se otvore određena radna mesta. Ovo možda predstavlja i delimično objašnjenje za veliki udeo mladih i visokoobrazovanih među nezaposlenima. Iskustvo iz raznih krajeva sveta pokazuje da se od deset radnih mesta, devet otvori u privatnom sektoru, čineći ga istinskim pokretačem rasta - i ukazujući na činjenicu da zemlje JIE6 treba da promovišu privatne investicije, kao i zapošljavanje u privatnom sektoru.

Zemlje JIE6 su sprovodile različitu politiku kako bi ublažile uticaj trenutne krize na radna mesta, mada je svima njima cilj bio da izađu iz začaranog kruga koji čine ograničene šanse za zapošljavanje, spor rast zarada zaposlenih i životnog standarda, spor rast produktivnosti i sve slabija socijalna kohezija. Sve zemlje JIE6 koristile su fiskalne podsticaje, međutim, BJR Makedonija i 23

Crna Gora su pored toga sprovele i politiku stimulisanja tražnje za radnom snagom kroz ograničene subvencije zarada, kreditnu podršku i programe javnih radova. Subvencije zarada često su podrazumevale smanjenje doprinosa za socijalno osiguranje i bile su usmerene na određene firme ili ugrožene grupe. Širom sveta, zemlje sa visokim zaradama utrošile su više od pola svojih sredstava na kreditnu politiku kako bi otvorile i zaštitile radna mesta. Zemlje sa srednjim i niskim zaradama utrošile su najveći deo svojih sredstava na direktne mere otvaranja radnih mesta i privremene programe javnih radova. BJR Makedonija i Crna Gora sredstva su uložile i u sticanje kvalifikacija i službe za zapošljavanje.

PERSPEKTIVA JIE6 –– KRHKI OPORAVAK Predviđeni rast u regionu JIE6 u 2013. iznosi 1,7 odsto, čime će se okončati dvostruka recesija iz 2012. godine (vidi Sliku 47 i Tabelu 4). Rast je predviđen u svim zemljama u regionu, s tim što se na njihovom čelu ponovo nalazi Kosovo (3,1 odsto), ovog puta zbog velikih javnih investicija i značajnog priliva doznaka. Predviđa se da će Srbija zabeležiti drugu po veličini stopu rasta (2 odsto), što je od ključnog značaja za uspešnost regiona zato što Srbija učestvuje u njegovoj privredi sa 45 odsto. Očekuje se da će Srbija imati koristi od većih stranih direktnih investicija (SDI), uspešnosti kompanije „FIAT”, te vraćanja poljoprivrednih useva na normalan nivo, s obzirom da je u 2012. zabeležen pad od gotovo 20 odsto. Očekuje se da će SDI rasti kako bude raslo poverenje investitora usled mogućnosti da kasnije ove godine otpočnu pregovori o pristupanju EU. Predviđa se da će Albanija ostvariti isti rast kao i 2012. godine (oko 1,6 odsto). Verovatno bi mogla da zabeleži i brži rast da građevinski sektor ne usporava njenu privredu. Pokretači njenog rasta i dalje će biti ekstraktivna industrija (nafta, rude) i proizvodnja električne energije.

Očekuje se da će u 2013. Bosna i Hercegovina, Crna Gora i BJR Makedonija i dalje beležiti usporen rast od oko 0,5–1,4 odsto. Prema predviđanjima, Bosna i Hercegovina će biti pogođena manjom spoljnom tražnjom, ali zato domaća tražnja može da postane Slika 47: JIE6––Realni rast BDP-a zdravija. Brojna pitanja koja se tiču poslovnog okruženja i dalje će predstavljati barijeru značajnijem prilivu SDI i ekspanziji domaćih preduzeća. Skroman privredni rast koji se u BJR Makedoniji očekuje u prvoj polovini godine trebalo bi da se poboljša u drugoj polovini godine, ali s obzirom da su ostvarena značajna poboljšanja u poslovnom okruženju, izgledi po pitanju rasta mogu biti još optimističniji.

U Crnoj Gori, Izvor: stručnjaci Svetske banke preliminarni podaci ukazuju da se rast oporavio u prvom kvartalu 2013, uglavnom zahvaljujući lepom vremenu i većoj proizvodnji električne energije, ali uvoz je i dalje usporen, dok bi proizvodnja aluminijuma i uska grla u domenu ponude i dalje mogli da usporavaju privredu; predviđeni rast BDP-a za 2013. iznosi nešto malo više od 1 odsto.

24

Tabela 4: JIE6––Realni rast BDP-a

0,8 0,0 3,6 0,0 0,2 -2,0

1,6 -0,7 2,3 -0,3 -0,6 -1,7

0,9 -0,2 3,6 -1,1 -0,9 -1,5

Procenjeni Druga pol.

2012.

2,2 -1,1 1,1 0,4 -0,2 -1,9

-0,5

-0,6

-0,5

-0,7

Predviđeni 2012.

ALB BIH KOS MKD CG SRB Ponderisani prosek

Stvarni 2012.

Procenjeni Prva pol. 2012.

Predviđeni 2013.

Predviđeni 2014.

1,6 0,5 3,1 1,4 1,2 2,0

2,0 2,0 4,3 2,5 1,5 2,7

1,7

2,5

Izvor: stručnjaci Svetske banke

Čak i ovaj krhki oporavak se suočava sa nekoliko rizika koji ga vuku nadole. Prvo, ukoliko se rast u Evro zoni pokaže da je niži od projektovanog, region JIE6 će biti pogođen, što će se ogledati u još sporijem oporavku od projektovanog. Drugo, u finansijskom sektoru, iako je bilo značajnog napretka, JIE6 region još uvek se suočava sa rizikom poverenja koji dolazi od činjenice da su institucije odakle dolaze strane banke još uvek slabe (Euro zona) – to je rizik koji imale male šanse da se desi, ali ipak uticaj može biti veliki na mnoge zemlje regiona – sa značajnim posledicama na privredni rast. Konačno, svaki dalji porast docnji u plaćanjima (naročito prema privatnom sektoru) i ekspanzija potrošnje preko vanbudžetskih fondova može da ugrozi proces fiskalne konsolidacije i da zakomplikuje stanje likvidnosti privatnog sektora. sa teškim efektima na makroekonomsku stabilnost i rast. Ovim rizicima treba da se upravlja unapred i proaktivno kako bi se obezbedio održivi oporavak.

25

GLAVA 2. POSEBNA TEMA: OŽIVLJAVANJE NAPORA USMERENIH KA OTVARANJU RADNIH MESTA U JIE6 Ovaj deo izveštaja sumira glavne nalaze izveštaja o radnim mestima u regionu JIE koji tek treba da bude objavljen (2013). Prema nalazima ovog izveštaja, sve do izbijanja krize 2008, u JIE6 proporcionalno manji broj radnih mesta je otvoren a veći ugašen po jedinici rasta BDP-a nego što je to bio slučaj u drugim zemljama Evrope i Centralne Azije (ECA) koje su u privrednoj reformi odmakle dalje. Kašnjenje u sprovođenju reformi usled previranja do kojih je došlo 90-ih godina prošlog veka značilo je da su, u trenutku kada je kriza izbila, te zemlje tek počele da ubiru plodove svojih napora na realizaciji reformi.

Da bi se oživeli napori usmereni ka otvaranju radnih mesta u regionu biće potrebno, sa jedne strane, da se firme podstaknu da otvaraju radna mesta i, sa druge strane, da se radi na uklanjanju činilaca koji smanjuju učešće na tržištu rada i mogućnost zapošljavanja radnika. Bitni elementi ovog plana su (1) produbljivanje reformi kojima bi se podstakao rast mladih firmi; (2) jačanje kvaliteta obrazovanja radi boljeg obezbeđivanja osnovnih kvalifikacija, uz istovremeno udaranje temelja za sticanje kvalifikacija neophodnih za „novu ekonomiju“; (3) iskorištavanje spoljne migracije za stimulisanje investicija i inovacija, uz istovremeno uklanjanje prepreka internoj mobilnosti i korišćenje prednosti migracije; (4) stvaranje inkluzivnijih tržišta rada smanjivanjem institucionalnih prepreka, kao što su visoki porezi na rad i prepreke s kojima se suočavaju određene grupe, kao što su žene, stariji radnici i etničke manjine.

2000-TE: RAZOČARAVAJUĆA DEKADA KADA JE U PITANJU OTVARANJE RADNIH MESTA Slika 48: Promene u zapošljavanju povezane s promenom od 1 odsto u realnom BDP-u, 1995-2010 (u procentnim poenima) 1.5 1.055** 1 0.5

0.434*** 0.324*** 0.127

0

0 Napredni modernizatori -0.5 -1

SEE6 -0.432

1995-1999 Procene znacajne na 1% (***), 5% (**), 10% (*)

Izvor: Proračuni Svetske banke bazirani na podacima MOR-a za 2011. i 2013; Svetska banka 2013.

Napomena: Podaci za Albaniju, Bosnu i Hercegovinu i BJR Makedoniju 1995-2010, podaci za Srbiju 2006-2010.

Napredni modernizatori (Bugarska, Češka, Estonija, Mađarska, Letonija, Litvanija, Poljska, Rumunija, Slovačka, Slovenija, Turska).

Pre izbijanja krize 2008, JIE6 je beležio godišnji rast od 4,8 odsto, pa ipak, otvaranje neto novih radnih mesta je stagniralo. Ovo je u suprotnosti sa situacijom u zemljama EU11, u kojima je godišnji rast od 6,4 odsto doveo do pozitivnog trenda u otvaranju radnih mesta.23 Po izbijanju krize, ojačao je odnos između rasta i zapošljavanja, pri čemu je privredno opadanje dovelo do značajnog gubitka radnih mesta. Došlo je do značajnog dispariteta (vidi Sliku 48) u načinu na koji je rast doveo do otvaranja radnih mesta. Svetska banka je u nedavnom izveštaju (2013) utvrdila da nekoliko zemalja (gotovo sve zemlje EU11) koje su među prvima sprovele reforme predstavljaju „napredne modernizatore“. Pre izbijanja krize, ovi napredni modernizatori uspeli su da pretvore rast u nova radna mesta brže nego što je to bio prosek za region ECA i zemlje JIE6. Treba primetiti da je u ovim zemljama recesija dovela do gubitka proporcionalno manjeg broja radnih mesta nego što je to bio slučaj u zemljama JIE6.

23

Ovi pozitivni rezultati zemalja EU11 bili su daleko manje impresivni od rezultata koje su u istom periodu ostvarili drugi regioni u svetu.

26

Zašto su zemlje JIE6 kasnile u pretvaranju rasta u nova radna mesta (i bile podložnije gubitku istih) u odnosu na napredne modernizatore? Izbor trenutka za sprovođenje reformi predstavlja bitan činilac 24 . Zbog previranja do kojih je došlo 90-ih godina prošlog veka, zemlje JIE6 otpočele su s uvođenjem reformi znatno kasnije nego napredni modernizatori. Do kraja 1990-ih, Bosna i Hercegovina, Srbija i Crna Gora znatno su zaostale za njima u smislu indeksa tranzicije EBRD-a (Slika 49).25 Iako su napredni modernizatori i dalje išli napred, te tri zemlje JIE6 su do 2012. uspele da primetno smanje taj jaz. (BJR Makedonija i Albanija i dalje su bile ispred njih, kao što je to bio slučaj unazad čitavu jednu deceniju). Mogle su da uhvate korak zahvaljujući činjenici da su već čitavu deceniju sprovodile intenzivne reforme (Slika 50). U toku 2000-ih, zemlje JIE6 ostvarile su veća poboljšanja od bilo koje druge grupe zemalja u regionu po pitanju svih profila obuhvaćenih indeksom tranzicije. Samo kad je u pitanju jedan pokazatelj, jedna zemlja, naime, Rusija, ostvarila je veći napredak od zemalja JIE6.

Slika 49: Indeks tranzicije EBRD-a, 2000. i 2012.

Slika 50: Promene u komponentama indeksa tranzicije, 2000-2012.

4.50 4.00 3.50 3.00 2.50 2.00 1.50 1.00 0.50 0.00

Sistem trgovinske razmene i stranih valuta

Politika konkurentnosti 1.5 1.3 1.1 0.9 0.7 0.5 0.3 0.1 -0.1 -0.3 -0.5

Privatizacija manjih preduzeca

Upravljanje preduzećima i restruktuiranje preduzeća

Privatizacija velikog obima

Liberalizacija cena

2012

JIE6

2000

Napredni modernizatori

Izvor: Proračuni objavljeni u Izveštaju o zaposlenosti na osnovu podataka EBRD-a (2013).

Dok su zemlje JIE6 pristupale sprovođenju reformi, postoje dokazi da zemlje koje su odmakle dalje na putu tranzicije ubirale su zakasnele plodove reformi koje su realizovale ranije, prelazeći na reforme druge generacije. Ekonometrijska analiza pokazuje da pozitivni rezultati koje su napredni modernizatori ostvarili u toku 2000-ih predstavlja povraćaj uloženog u ranije reforme (Okvir 3). To se posebno odnosi na reforme kojima su smanjeni troškovi restrukturiranja (npr. privatizacije i restrukturiranja preduzeća), kao i one kojima je izjednačen prostor za nadmetanje na tržištima proizvoda (npr. konkurencija) i unapređena struktura upravljanja, a koje su ujedno i najviše uticale na otvaranje radnih mesta. Reforme koje su se direktno pozabavile rigidnostima i nesavršenostima na tržištima rada i kapitala takođe su imale pozitivan uticaj, ali uglavnom u zemljama u kojima su već realizovane reforme prve generacije.

24

Dok je tajming igrao važnu ulogu ima i drugih bitnih faktora. Tako na primer, veliki odliv kvalifikovane radne snage kao što prikazuje Beine i drugi (2006) je verovatno u mnogome usporio proces strukturnih reformi, sprečavajući prelazak i ljudi i kapitala ka sektorima sa bržim rastom produktivnosti. Kao što ćemo pokazati ovo ukazuje na potrebu smanjenja problema u nedovoljnoj obrazovanosti i održavanju veza sa dijasporom.

25 Indeks tranzicije EBRD-a je ukupan zbir bodova kojima se utvrđuje prosečan učinak na planu velikih i malih privatizacija, konkurentske politike, liberalizacije trgovine i deviznog sistema, liberalizacije cena, kao i restrukturiranja sistema upravljanja i preduzeća.

27

Okvir 3: Reforme i otvaranje radnih mesta Da bi analizirao neposredan uticaj reformi na otvaranje radnih mesta, Rihter (2013) je regresirao rast zapošljavanja kako na osnovu rasta BDP-a, tako i na osnovu visine različitih reformskih pokazatelja, kao što su pokazatelji poslovanja i tranzicije, te njihove komponente. Procene parametara ukazuju da nekoliko reformi može da podstakne zapošljavanje.

Velike privatizacije, reforme koje olakšavaju zatvaranje firme, kao i restrukturiranje sistema upravljanja i preduzeća stoje u pozitivnoj i bitnoj korelaciji sa rastom zapošljavanja. Drugim rečima, ukoliko se ne desi ništa nepredviđeno, što su temeljnije reforme u nekoj od ove tri oblasti, otvara se više radnih mesta.

Rast zapošljavanja stoji u pozitivnoj korelaciji i sa nekoliko pokazatelja upravljanja, kao što su veća kontrola korupcije, bolje regulisanje kvaliteta, delotvornija državna uprava, te veće pravo glasa i veća odgovornost. Određene reforme imaju pozitivan uticaj i na rast zapošljavanja u pojedinim grupama zemalja, ali ne i u drugim; njihova delotvornost bi mogla da zavisi od kumulativnog efekta koji imaju zajedno s reformama koje su već sprovedene. Na primer, fleksibilniji propisi o zapošljavanju i reforma bankarstva dovode se u vezu sa većim brojem otvorenih radnih mesta kod naprednih modernizatora, dok su bolja konkurentska politika i unapređen sistem upravljanja doveli do stvaranja većih šansi za zapošljavanje kod modernizatora na srednjem nivou i, naročito, kod kasnih modernizatora. Pri ispitivanju posrednog uticaja reformi na stvaranje šansi za zapošljavanje, u svim slučajevima se pokazalo da, što je reforma temeljnija i naprednija, to je tešnja veza između rasta i zapošljavanja. Kao i u slučaju rezultata neposrednog uticaja reformi, ovaj efekat je bitan za reforme koje se odnose na male i velike privatizacije, restrukturiranje sistema upravljanja i preduzeća, kao i konkurentsku politiku. Međutim, vrednosti parametara i stepen značaja dosta zavise od specifikacije modela.

Izvor: Rihter 2013 urađeno za potrebe Svetske banke (2013).

U trenutku kada je došlo do izbijanja globalne krize, zemlje JIE6 su možda tek počinjale da osećaju izvesnu korist od napora usmerenih ka reformama i restrukturiranju, ali nisu imale priliku i da uživaju u plodovima tih reformi. To izgleda potvrđuju i čvrsti dokazi o dostignutom nivou (Slika 51; kada je reč o dvema zemljama JIE6, čvrsti dokazi dostupni su samo za Bosnu i Hercegovinu i Srbiju, a ovde su navedeni isključivo u svrhu upoređivanja sa Češkom Republikom i Poljskom, koje su obe napredni modernizatori). U periodu 2002-2006, i u Bosni i Hercegovini, a i u Srbiji, više radnih mesta je uništavano nego što je otvarano. Do 2007. i 2008. godine, u obe zemlje nastupio je obrnuti trend, ali globalna kriza koja ih je zahvatila krajem 2008. ponovo ga je preokrenula. Nasuprot tome, Češka Republika i Poljska bile su u prilici da više godina uživaju u pozitivnom trendu otvaranja radnih mesta, čak iako nisu bile pošteđene problema vezanih za zapošljavanje koje je kriza donela sa sobom.26

26

Bitno je naglasiti da su ove procene podložne uticaju kvaliteta podataka pošto podaci mogu da prikažu uvećani broj kreiranih poslova.

28

Slika 51: Otvaranje neto novih radnih mesta, odabrane zemlje JIE6 i EU11, 2002–2009.

Bosna i Hercegovina 13.6

Srbija 15.4

12.8 9.2

8.9

8.4

7.3

9.2

6.7

9.8 7.2

6.3 1.2

3.8 -0.2

-0.3

-1.2

-1.7

-3.0

-2.5 -6.2

-9.7

-9.6

-10.1

-9.0

2002

2003

2004

2005

Stvoreno

-5.6

-6.2

-9.4

-11.0 2006

Uništeno

2007

-12.8 2009

2008

2002

Neto stvoreni poslovi

-11.1

-10.0

-10.3

-9.6

2003

2004

2005

2006

Stvoreno

Uništeno

6.0

12.4

3.3

9.5 6.7

2.9

-0.9 -5.8

2004 Stvoreno

-5.0 -11.7 2005

-3.5

Uništeno

-8.3

-7.6

-7.5

2007

2008

2009

Neto stvoreni poslovi

2007

5.7

4.9

4.1

5.5

4.5

2.1

2.8

4.7

4.0

3.4 1.5

0.40.2

0.1

1.4

2008

-2.3

-0.6

-3.0

-2.5 -2.7

-0.2

-2.0

-2.2

-2.3

-3.2

-3.9

-6.1

-5.6

2009

-8.5 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009

-6.6 2006

4.5 1.8

6.4 2.9

-1.2

Poljska

18.2

4.8 3.8

2.1

-1.2

-2.7

-4.3

Češka R.

2003

9.7

9.5

8.4

7.6

6.9

6.4

Stvoreno

Neto stvoreni poslovi

Uništeno

Neto stvoreni poslovi

Izvor: Svetska banka (2013) Napomena: Analizom je obuhvaćen kompletan uzorak zapažanja za svaku zemlju (za ove zemlje važe slični obrasci kada se težište stavlja na ograničeniji uzorak za koji su dostupne informacije s panel rasprava). videti Svetska banka 2013.

PLAN OŽIVLJAVANJA NAPORA USMERENIH KA OTVARANJU RADNIH MESTA Šta zemlje mogu da urade kako bi obezbedile da rast bude pretvoren u nova radna mesta?

Treba preduzeti korake da bi se firme podstakle da otvaraju nova radna mesta, kao i da bi se uklonili činioci koji smanjuju učešće na tržištu rada i mogućnost zapošljavanja radnika. Ovi činioci variraju u zavisnosti od demografske grupe. U krajnjoj liniji, oni zavise od stručnih sposobnosti i mobilnosti potencijalnih radnika, kao i od stimulacija za zapošljavanje i prepreka koje ga onemogućavaju.

Određena ograničenja mogu naročito da pogode etničke manjine, žene, te mlade ili starije radnike.

Različiti demografski profili zemalja JIE6 pomoći će da se oblikuje tačan sadržaj promena koje je u svakoj od njih potrebno sprovesti (Okvir 4).

29

Okvir 4: Demografski trendovi i plan otvaranja radnih mesta u JIE6 Dok su za neke zemlje JIE6 demografske prognoze u narednih nekoliko decenija povoljne, u drugima će demografski faktori otežati otvaranje radnih mesta (Slika B4.1). U Bosni i Hercegovini i Srbiji očekuje se smanjenje radno sposobnog stanovništva; u drugim zemljama, pre svega u Albaniji i na Kosovu, doći će do njegovog povećanja. I dok će u svim zemljama udeo radnika starosti 55-65 godina u radnoj snazi porasti, u BJR Makedoniji, Srbiji i Bosni i Hercegovini ta grupa biće znatno brojnija od mladih (15–25).

To ukazuje na činjenicu da, iako sve zemlje treba da počnu da procenjuju implikacije koje sve starije stanovništvo ima na prognoze vezane za tržište rada, u nekima od njih više nego u drugim zemljama glavni prioritet treba da budu mere kojima se obezbeđuje da starija lica ostanu radno aktivna i da stalno usavršavaju svoje stručne sposobnosti. Isto tako, iako sve zemlje treba da obezbede da mladi ljudi koji se pojave na tržištu rada mogu da pronađu put ka razvijanju odgovarajućih sposobnosti i ostvarivanju produktivnosti, ovo će biti naročito važan prioritet u zemljama s pretežno mlađim stanovništvom, u kojima će ostvarivanje rasta u značajnoj meri zavisiti od produktivnosti ovih radnika.

Slika B4.1: Sastav radno sposobnog stanovništva, JIE6, 2030–11 (u procentima) BIH 14 12 10 8 6 4 2 0 -2 -4 -6 -8 -10 -12 -14

SRB

MKD

MNE

ALB

10.0 6.3 1.8

-0.9

-4.2

3.3

2.8

3.9

-0.2

-0.9 -0.9

-0.5

-2.6

-4.2

Razlika između broja stanovnika radnog uzrasta 2030. i 2011. godine (15+) Razlika između stanovništva radnog uzrasta (55-64) i (15-24), 2011. godine razlika između stanovništva radnog uzrasta (55-64) i (15-24), 2030. godine

-12.7

Izvor: Proračuni Svetske banke bazirani na demografskim projekcijama UN, 2013.

PRUŽANJE PODRŠKE PREDUZETNIŠTVU I UKLANJANJE PREPREKA OTVARANJU RADNIH MESTA Otvaranje neto novih radnih mesta u zemljama EU11 standardno predvodi mala grupa firmi (oko 20 odsto njih) koje se razvijaju brže od ostalih. Dok koncentracija po sektorima ovih kreatora radnih mesta varira od zemlje do zemlje, tamo gde regulatorno okruženje nije previše komplikovano i gde je u manjoj meri prisutna korupcija, firme se brže razvijaju, ostvarujući značajna poboljšanja na planu zapošljavanja i profitabilnosti. Veća konkurencija, dostupnost visokokvalitetne infrastrukture i efikasnost sudova takođe su povezani sa boljim rezultatima. Izgleda da se taj obrazac održava u zemljama JIE6 za koje postoje dokazi. U Bosni i Hercegovini, na primer, u periodu 2006-2009, mala grupa od nekih 17 procenata firmi sa godišnjim rastom od preko 20 odsto otvorila je 70 odsto neto novih radnih mesta.

Najveći deo njih bile su građevinske firme. U Srbiji, sličan broj firmi sa rastom od preko 20 odsto otvorile su 67 odsto neto novih radnih mesta u toku te dve godine.

Međutim, dok su u zemljama EU11 najbrže rastući kreatori radnih mesta mlade firme, to nije uvek slučaj u zemljama JIE6. jedno od objašnjenja je da će nove firme na tržištu manje biti u stanju da mobilišu resurse kao što je finansijski kapital radi finansiranja rasta ili da će možda morati da se nose sa faktorima koji destimulišu rast, bar kada je reč o formalnoj radnoj snazi. Jaz između stopa rasta 30

zapošljavanja u novim i starijim firmama manji je nego u zemljama EU11.27 Oni isti činioci koji utiču da mlađe firme – koje su potencijalno nosioci inovacija i novih tehnologija – teže ostvaruju rast kako bi izašle na tržište možda je, kao i drugde, doprineo da te firme budu više ugrožene posle krize.28 Osnovni propisi možda obeshrabruju pojavu novih firmi. Zaista, samo mali procenat onih koji kažu da žele da započnu novi posao („prikriveni preduzetnici“) i uradi nešto u tom pravcu. Iako više od dve trećine onih koji pokušaju da započnu posao uspeju, osim na Kosovu gde ovo važi za manje od 40 procenata onih koji probaju (Slika 52). Interesantno je da je razlika između broja onih koji bi želeli i koji zaista započnu posao ista u ovom regionu kao u EU11, iako postoje određene razlike po pojedinačnim zemljama (Slika 53).

Slika 52: Koraci ka pokretanju posla (1990 – Slika 53: Latentno u poređenju sa pravim 2010) i zaista pokrenut posao (u procentima) preduzetništvom u JIE6, 2010 (u procentima) 80 67.4

70

66.5

69.1

72.8

30

60

25

50 40

40.5

38.4

30 20

32.5

35

73.3

23.0

20

39.2 22.4

20.2

20.8

15

27.8

14.4

11.6 5

15.3

14.8 12.8

12.6 10.1

10

10

14.0 6.2

2.9

0

0 KOS

BIH

SRB

MNE

MKD

KOS

ALB

% radne snage (18-64)

BIH

SRB

% radne snage (18-64)

MNE

MKD

ALB

% zaposlenih sa platom

% onih koji su pokušali da pokrenu preduzeće

Izvor: Baza podataka LITS 2010; procene stručnjaka Svetske banke

Izvor: Baza podataka LITS 2010; procene stručnjaka Svetske banke

Zemlje JIE6 imaju najniži stepen latentnog preduzetništva u regionu ECA.29 Samo 19 odsto lica starosti 18–64 izjašnjava se da su spremni da pokrenu sopstveni posao, u odnosu na 21 odsto u zemljama EU11 i 22 odsto u četiri zapadnoevropske zemlje za koje su dostupni uporedivi podaci. Na individualnom nivou, nekoliko karakteristika, kao što su iskustvo stečeno u privatnom sektoru i aktivno članstvo u organizacijama (kad je reč o ispitanicima), povezano je s izraženom željom da se postane preduzetnik. Još uvek relativno visoka pretežnost zapošljavanja u javnom sektoru u nekim zemljama (Okvir 5) može da bude objašnjenje za nisku stopu latentnog preduzetništva.

27

Prema istraživanjima BEEPS, u periodu 2004–2007, u zemljama JIE6 godišnji rast zapošljavanja u firmama koje su osnovane posle 2003. iznosio je 9,7, u odnosu na 7,3 koliko je iznosio u firmama koje su formirane pre 2003; u zemljama EU10 te stope iznosile su 11,1 u odnosu na 3,9.

28 Detaljni dokazi o negativnom uticaju krize na mlađe firme dostupni su za druge delove regiona ECA, ali ne i za zemlje JIE6.

29 U regionu u celini već su prisutne znatno niže stope latentnog preduzetništva nego što je to slučaj u ostalim delovima sveta.

31

Saznanja do kojih se došlo ukazuju da (a) postoji relativno visok udeo domaćih preduzetnika kojima polazi za rukom da stvore uspešna nova preduzeća, ali (b) ta preduzeća ne obezbeđuju dovoljno novih radnih mesta da bi uticali na smanjenje nezaposlenosti. Iako su neke od reformi koje su već sprovedene možda dovele do stvaranja ambijenta koji je u relativnoj meri povoljan za osnivanje novih preduzeća, možda će biti potrebno da se učini više kako bi se uklonila ograničenja koja sprečavaju njihov rast. Možda bi trebalo ispitati i obrazovni sistem da bi se utvrdilo da li doprinosi razvoju novih sposobnosti koje mogu da podrže preduzetništvo, odnosno koje inovativna preduzeća mogu da zahtevaju (kao što je navedeno niže u tekstu). Konačno, treba se pozabaviti i očekivanjima u vezi sa relativnom ulogom javnog i privatnog sektora u obezbeđenju poslova.

Okvir 5: Latentno preduzetništvo u Srbiji Slika B5.1: Sektor u kome bi ispitanici želeli da rade Bez odgovora / odbija da odgovori 3%

Ne zna 19% Samozaposl enost 11%

Preduzeće u javnom sektoru 65%

Privatno preduzeće 2%

Izvor: ARS s posebnim modulom Napomena: Odgovori su dati na pitanje, „Ako biste morali da napustite ovaj posao radi nekog drugog, u kom biste sektoru želeli da radite?”

U aprilu 2012, Anketi o radnoj snazi u Srbiji (ARS) dodat je poseban modul kako bi se istražili stavovi i zapažanja zaposlenih radnika (slika B5.1). Većina ispitanika je izjavila da bi izrazito želeli da rade u javnom sektoru. Među anketiranim radnicima, 61 odsto njih bili su za ovu opciju, dok je samo 10 odsto njih odabralo samozapošljavanje a 8 odsto njih privatna preduzeća. Više od 30 odsto ispitanika bili su radnici formalno zaposleni u privatnom sektoru koji bi, kada bi mogli da biraju drugi posao, želeli da rade u državnom preduzeću.

Zanimljivo je da su oni koji već rade u državnom preduzeću (36 odsto ispitanika) smatrali da je to relativno manje atraktivna varijanta od državne službe (naročito žene i zaposleni u državnim preduzećima kojima upravlja Agencija za privatizaciju i koja će, dakle, verovatno biti ili restrukturirana, ili likvidirana).

INKLUZIVNIJA TRŽIŠTA RADA, NISKO UČEŠĆE I MOGUĆNOST ZAPOŠLJAVANJA Uklanjanje nastalog jaza po pitanju stručnih sposobnosti Prema podacima iz preduzeća, iako u zemljama JIE6 stručne sposobnosti ne predstavljaju najozbiljnije ograničenje za poslovanje, njihov značaj je bio veliki pre izbijanja krize (Slika 54). Na Kosovu i u Albaniji, problem je uočljiviji; više od 70 odsto tamošnjih preduzeća smatra da nedostatak stručnih sposobnosti predstavlja ograničenje. U svim zemljama izuzev Crne Gore i Kosova, udeo preduzeća koja ne smatraju da stručne sposobnosti predstavljaju problem smanjio se u periodu između 2005. i 2008 (Slika 54). To je možda znak da zemlje JIE6 počinju da uočavaju promene u tražnji za stručnim sposobnostima, a naročito sve veću tražnju za sposobnostima aktuelnim u „novoj ekonomiji” (kao što su sposobnost da se analiziraju podaci i informacije, da se kreativno razmišlja i komunicira sa drugima, te druge sposobnosti održavanja međuljudskih odnosa), čiji su zemlje EU11 već svedoci. Pošto 32

obrazovni sistemi i sistemi obuke još uvek ne mogu da se prilagode ovim promenama, jaz po pitanju stručnih sposobnosti počinje da ograničava mogućnost zapošljavanja kako mlađih, tako i starijih radnika.

Slika 54: Stručne sposobnosti i obrazovanje NE predstavljaju prepreku, 2005. i 2008.

Izvor: Svetska banka 2011, „Challenges to enterprise performance in the face of the financial crisis: Eastern Europe and Central Asia“

Analiza stručnih sposobnosti potrebnih za poslove koje drže različite grupe radnika pokazuje da se i u zemljama JIE6 možda javlja tražnja za novim stručnim sposobnostima (Slika 55). Obrazac je u BJR Makedoniji (jedinoj zemlji JIE6 za koju je analiza dostupna) manje izražen nego što je to slučaj u zemljama u kojima je taj proces više odmakao, kao što je Litvanija. Izgleda da preduzeća sve više traže zaposlenim sa veštinama koje nisu rutinske („veštine za novu ekonomiju“). Mlađe generacije lakše mogu da dođu do ovih poslova. Kako se ovi trendovi nastavljaju, stariji će sve više biti svesni da su njihova znanja zastarela, što postavlja pitanje kako obezbediti da i ovi ljudi mogu da nađu posao.

33

BJR Makedonija, kohorta lica rodjena posle 1974 70

BJR Makedonija, kohorta lica rodjena pre 1955

60 50 40 30 2007

2008

2009

Nove ekonomske veštine Manuelne veštine

2010

2011

Srednja vrednost percentila iz rasporedad percentila 2002. god

Srednja vrednost percentila iz rasporedad percentila 2007. god

Slika 55: Stručne sposobnosti po grupama zaposlenih, BJR Makedonija i Litvanija b. Grupa rođena pre 1955. a. Grupa rođena posle 1974.

50 30

Nove ekonomske veštine Rutinske veštine Manuelne veštine

45 40 35 30 2007

2008

2009

2010

2011

Rutinske veštine

Litvanija, kohorta lica rodjena pre 1955 Srednja vrednost percentila iz rasporedad percentila 2002. god

Srednja vrednost percentila iz rasporedad percentila 2007. god

70

50

d. Grupa rođena pre 1955.

Litvanija, kohorta lica rodjena posle 1974 90

55

Nove ekonomske veštine Manuelne veštine

Rutinske veštine

Litvanija c. Grupa rođena posle 1974.

60

70 60 50 40 30 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 Nove ekonomske veštine

Rutinske veštine

Manuelne veštine

Izvor: Svetska banka 2013.

Napomena: Stručne sposobnosti aktuelne u novoj ekonomiji definišu se kao nerutinske kognitivne sposobnosti (analitičke, potrebne za analiziranje informacija, kreativno razmišljanje i tumačenje informacija drugima; i međuljudske, potrebne za uspostavljanje i održavanje ličnih odnosa, kao i upućivanje, usmeravanje i motivisanje podređenih i obuku drugih). Rutinske kognitivne sposobnosti su one koje su potrebne za ponavljanje istih zadataka, za tačnost i preciznost, kao i prelaz sa strukturisanog na nestrukturisani posao. Manuelne sposobnosti su one koje su potrebne za obavljanje rutinskih zadataka, kao što je kontrola mašina i procesa, kao i nerutinskih zadataka, kao što je upravljanje vozilima.

Fundamentalnije pitanje je stanje obrazovnih sistema u JIE regionu. PISA test čitanja pruža otrežnjavajuće dokaze da sadašnji sistemi kod potencijalnih novih učesnika na tržištu rada možda ne razvijaju čak ni osnovne sposobnosti (Slika 56). Izgleda da je u Srbiji 33 odsto petnaestogodišnjaka funkcionalno nepismeno (nisu u stanju da pronađu informacije u običnom tekstu ili da jednostavno povežu informacije iz teksta sa svakodnevnim iskustvom), dok u Crnoj Gori taj procenat iznosi 50 odsto, a u Albaniji 57 odsto. Ovo se može uporediti sa 24 odsto u zemljama EU11, odnosno 19 odsto u 34

zemljama EU15. Funkcionalna nepismenost zabeležena u Albaniji je među najvišim u svetu, dok 11 odsto petnaestogodišnjaka Albanaca postiže tako loše rezultate da ih PISA uopšte ne evidentira (kad su u pitanju tako loši rezultati, prosek u zemljama EU11 manji je od 2 odsto).

Slika 56: Funkcionalno nepismeni petnaestogodišnjaci, JIE6 (u procentima)

Izvor: PISA 2009; procene stručnjaka Svetske banke

Unapređenje mogućnosti zapošljavanja iziskivaće kvalitetnije obrazovanje i bavljenje ograničenjima s kojima se grupe u nepovoljnom položaju suočavaju. Biće potrebno i da se obezbedi da mlade generacije stiču sposobnosti koje se na novim radnim mestima traže (npr. analitičke sposobnosti za rešavanje problema, a ne samo da uče činjenice). S obzirom da radna snaga postaje sve starija, zemlje JIE6 treba da uspostave sistem trajnog obrazovanja odraslih, kao i mehanizme za njegovu koordinaciju i propise neophodne za njegovu realizaciju.

Upravljanje internom i međunarodnom mobilnošću Interna, a i međunarodna mobilnost, može da stimuliše rast i otvaranje novih radnih mesta stvaranjem mogućnosti za objedinjavanje privrednih aktivnosti i bolje usklađivanje radnih mesta i radnika (Svetska banka 2012b). Interna mobilnost može da bude i pokretač strukturnih transformacija, kako kad je reč o prelasku s poljoprivrede na proizvodnju i usluge, tako i kad je reč o podsticanju veza između vodećih i zaostalih područja, putem doznaka ili ulaganja na lokalnom nivou. 30 Međunarodna mobilnost povezana je s onom na nacionalnom nivou; na primer, dokazi novijeg datuma iz Albanije ukazuju da iseljenici možda obezbeđuju sredstva i podršku onima koji su ostali u zemlji kako bi se preselili na prosperitetnija područja (Çaro et al. 2013).

Albanija, Bosna i Hercegovina i BJR Makedonija nalaze se u samom vrhu zemalja u svetu po broju emigranata, pri čemu se Albanija nalazi među prvih 10 zemalja (Svetska banka 2011). Migratorni tokovi razlikuju se u zavisnosti od zemlje JIE6 o kojoj je reč. Više od polovine iseljenika iz Albanije i Srbije su niskokvalifikovana lica (u odnosu na jednu trećinu u regionu kao celini, OECD 2012),31 dok 29

30

Jedan od aspekata interne mobilnosti koji je izgleda u ovom trenutku naročito bitan je da ona može da utiče na način na koji se privreda prilagođava negativnim regionalnim potresima. U velikom delu Evrope, izgleda da do njih često dolazi kroz smanjenje učešća u radnoj snazi ili dugotrajnu nezaposlenost (Izveštaj Svetske banke o svetskom razvoju za 2012). Nasuprot tome, u jednoj izuzetno mobilnoj zemlji kao što su SAD, mobilnost radne snage omogućava prilagođavanje kako kad je reč o stopi nezaposlenosti, tako i kad je reč o realnim zaradama.

31 Ovo je možda bio obrazac koji se sam od sebe učvrstio pošto postoje izvesni dokazi da su u slučaju Albanije iseljenici možda obezbeđivali stimulacije za studente kako bi prekinuli školovanje i iselili se u inostranstvo radi poslova za niskokvalifikovana lica koji su bolje plaćeni (Svetska banka 2010).

35

odsto iseljenika iz BJR Makedonije poseduje tercijarno obrazovanje, kao i 24 odsto iseljenika iz Bosne i Hercegovine (Svetska banka 2011).

Visok stepen imigracije objašnjava zašto doznake u proseku učestvuju sa 10 odsto u BDP-u u zemljama JIE6, u odnosu na 2 odsto u zemljama EU11. Udeo doznaka se kreće od 4 odsto u BJR Makedoniji do 17 odsto na Kosovu (2010; Izveštaj Svetske banke o svetskom razvoju za 2013).32 Pošto se doznakama uglavnom podstiče potrošnja a ne ulaganja, izazov koji se sada nameće kreatorima politike je da razrade podsticaje za produktivnije ulaganje doznaka i čvršće veze sa dijasporom. Čvršće veze između dijaspore i lokalne privrede mogle bi da dovedu i do stvaranja više cirkularnih obrazaca migracije kojima bi se prednost dala lokalnoj privredi i mogućnosti zapošljavanja.

Ispitivanje koje je nedavno sprovedeno među iseljenicima koji se vraćaju u Albaniju, na primer, utvrdilo je da iskustvo vezano za migraciju doprinosi unapređenju uzlazne mobilnosti radne snage (Carletto i Kilic 2011). Sem toga, u onoj meri u kojoj visok stepen mobilnosti studenata na tercijarnom nivou obrazovanja (Okvir 6) vodi njihovom sticanju stručnih sposobnosti i informacija u inostranstvu, kao i njihovom povratku u zemlju, migracija studenata pruža potencijal za značajno povećanje šansi za ostvarivanje rasta.

Javnom politikom može da se olakša povratak u domovinu, na primer, tako što će se olakšati zadržavanje prava na socijalnu pomoć, kupovina imovine i pokretanje posla.

32

Značaj tih tokova naglašen je činjenicom da je najmanje jedna trećina domaćinstava u Srbiji, na Kosovu, kao i u Bosni i Hercegovini, izjavila da ih je, u toku prve dve godine u kojima su se posledice globalne krize osetile, najviše pogodio slabiji priliv doznaka.

36

Okvir 6: Mobilnost studenata na tercijarnom nivou obrazovanja JIE6 beleži najveću mobilnost studenata na tercijarnom nivou obrazovanja u Evropi. EU je kao cilj postavila da do 2020. godine „najmanje 20 odsto diplomiranih studenata treba da provedu određeno vreme u inostranstvu na studijama ili obuci (radnoj praksi) vezanim za njihovo visokoškolsko obrazovanje, u vrednosti od najmanje 15 ECTS kredita, odnosno u trajanju od najmanje tri meseca.” Za sada mobilnost u svrhu tercijarnog obrazovanja u Zapadnoj Evropi iznosi samo 2,3 odsto upisanih studenata (UNESCO 2010, za Slika B6.1: Broj mladih koji studiraju u inostranstvu, 2010 diplomirane studente nisu dostupni (procenat ukupno upisanih na tercijarni nivo obrazovanja) nikakvi podaci).

Izvor: Zavod za statistiku UNESCO (2013); procene stručnjaka Svetske banke

Sa druge strane, mobilnost studenata u JIE6 znatno je veća i u proseku iznosi 12,2 odsto, s tim što su prisutne konstantne varijacije među zemljama.

Na dnu te lestvice, svega 5 odsto studenata iz Srbije upisani su na tercijarni nivo obrazovanja u inostranstvu (isto kao i kad je reč o zemljama EU11). Albanija je već dostigla evropski standard za 2020. pošto njen udeo u mobilnosti studenata iznosi 19,5 odsto, dok je Crna Gora vrlo blizu s udelom od 16,5 odsto.

Udeo Makedonije iznosi 8,5 odsto, a Bosne i Hercegovine 11,8 odsto.

Može se smatrati da je tako velika mobilnost pozitivan znak. Na nivou Evrope, mobilnost studenata podstiče se kako bi se stimulisao razvoj inkluzivnijih društava, a i zbog prednosti koje nudi kako onima koji su u pokretu, tako i onima koji ostaju u zemlji kao što su veće samopouzdanje, prilagodljivost i sposobnost za timski rad. Štaviše, ustanovljeno je da studenti migranti imaju razvijeniji osećaj za inicijativu i preduzetničke veštine.a a

(Evropska komisija, 2011, „Mid term review of the Lifelong Learning Programme“, COM(2011) 413).

Interna mobilnost u zemljama JIE6 manja je i od one u zemljama EU11, a i od one u zemljama EU15. Izuzetak je Albanija, gde je sve do 1990. interna mobilnost suzbijana, tako da sad izgleda da se gotovo četvrtina odrasle populacije preselila na neko drugo mesto u poslednjih 20 godina. Mada je ranije mobilnost u JIE6 bila mala, veliki procenat ispitanika je 2010. godine izjavio da je spreman da migrira, kako u samoj zemlji, tako i u inostranstvo (potonji pokazatelj naročito je visok u BJR Makedoniji, Slika 57). Da li se ove namere i realizuju verovatno zavisi od stepena u kome se uklanjaju prepreke koje onemogućavaju internu mobilnost, kao što su krutost faktorskih tržišta (naročito u stambenoj oblasti33), prenosivost socijalne pomoći i druge regionalne politike, te postojanje informacija i mreža koje bi mogle

33

U svim zemljama JIE6 izuzev Crne Gore, više od 90 odsto kuća i stanova je u vlasništvu, što je veoma visok udeo (LITS). Posedovanje kuće ili stana, u kombinaciji s plitkim tržištem kuća i stanova za iznajmljivanje (naročito kad je reč o iznajmljivanju „zvaničnim putem“, u kontekstu u kome je zbog potrebe prijavljivanja iznajmljivanje nezvaničnim putem privlačnija varijanta) i ograničenom dostupnošću stambenih hipoteka, verovatno će značajno ograničiti mobilnost.

37

da olakšaju zapošljavanje odgovarajućih radnika na odgovarajućim radnim mestima. Politika urbanizacije bi takođe mogla značajno da utiče na troškove i prednosti interne migracije.

Slika 57: Interna mobilnost i namera da se migrira (u procentima)

Izvor: LITS (2010); procene stručnjaka Svetske banke

Uklanjanje faktora koji destimulišu zapošljavanje34 Kreatori politike u JIE6 veoma su zabrinuti da bi nisko učešće na tržištu rada moglo biti posledica destimulišućih faktora vezanih za socijalne programe. Izuzev Albanije i Bosne i Hercegovine, koje se usredsređuju na reforme prve generacije (bolja usmerenost zaštitnih mreža i bolje upravljanje njima), zemlje u regionu počinju da se bave pitanjem mogućnosti zapošljavanja i zavisnosti od socijalne zaštite u okviru reformi socijalne pomoći. Niz studija trenutno razmatra način na koji bi model socijalnih naknada mogao da bude u interakciji s preprekama za mogućnost zapošljavanja i učešće, dovodeći do zavisnosti (Svetska banka 2013e).

S obzirom na ograničen obuhvat i smanjenu velikodušnost sigurnosnih mreža u JIE6, one verovatno ne predstavljaju glavni faktor u sadašnjem visokom stepenu neaktivnosti na tržištu rada, ali neka svojstva modela mogu da dovedu do dugoročne zavisnosti kod određenih grupa, naročito ako se obuhvat i velikodušnost tog sistema prošire a da se pri tome ne promeni sam model programa. Danas, iako bi polovina korisnika programa zaštitnih mreža mogla da radi (radno su sposobni, ne obrazuju se i ne pohađaju obuku, nisu invalidi), samo mali procenat njih (2 odsto u Crnoj Gori, 11 odsto u Srbiji) zaista i prima te naknade i stoga je izložen destimulišućim faktorima. 35 Drugačiju vrstu destimulišućeg efekta mogla bi da proizvedu svojstva modela kojima se predviđa da radnici dobijaju razliku između visine njihovih primanja i datog praga, pošto će se svaki dodatni prihod koji bi mogli da ostvare oduzimati od visine tog transfera. Pošto se naknade dobijaju za primanja koja su niža od minimalne zarade, mnogi verovatno neće biti pogođeni ovim destimulišućim efektom. Možda je značajnije to što ispunjavanje uslova za dobijanje socijalne pomoći automatski vodi ka sticanju prava i na ostale naknade, čime bi se faktori koji destimulišu zapošljavanje uvećali.

34

Analiza socijalne pomoći i oporezivanja rada u ovom delu u velikoj meri se oslanja na Svetska banka 2013e, mestimično i doslovno prenoseći taj izveštaj.

35 Izgleda da na nisku stopa učešća korisnika u velikoj meri utiče njihov profil, pri čemu izrazito preovlađuje nizak stepen kvalifikacija, naročito među mladima koji ne pohađaju školu.

38

Iako destimulišući faktori ne moraju da predstavljaju veliki problem, pozitivni podsticaji za rad bi možda morali da se ojačaju. U većini zemalja JIE6, u model socijalne pomoći ugrađeni su nekakvi uslovi kad je u pitanju rad. Na Kosovu, na primer, korisnici pomoći moraju da učestvuju u programima javnih radova; u BJR Makedoniji, korisnici koji bi mogli da rade moraju da dokažu da ulažu napore da pronađu posao, a postoje i određene odredbe kojima se licima olakšava prelazak sa socijalne pomoći na posao. Ispunjavanje uslova da posao mora da se „aktivno traži“, međutim, može da se svede samo na neke postupke, kao što je prijavljivanje u službi za zapošljavanje, što nije ništa drugo do puka formalnost.

Sa stanovišta politike, socijalna pomoć bi mogla da bude bolje kreirana kad bi se izostavili neki izvori prihoda od rada pri utvrđivanju da li neko ispunjava date uslove.36 Sem toga, s obzirom da sankcionisanjem nekih oblika vlasništva nad imovinom, kriterijumi za ispunjavanje uslova za primanje socijalne pomoći mogu da dovedu do nastanka faktora koji destimulišu zaradu, štednju i sticanje imovine, možda bi bilo korisno da se ovi kriterijumi revidiraju. Institucionalne reforme usmerene ka boljem povezivanju posla koji obavljaju službe za zapošljavanje i centri za socijalni rad, kao i povećanje kapaciteta i finansiranja programa službi za zapošljavanje da bi se u velikom obimu obezbedile mere za aktiviranje ljudi takođe bi bili od ključnog značaja u omogućavanju razvoja inkluzivnih tržišta rada.

Iako model socijalne pomoći verovatno neće predstavljati značajnu prepreku u aktiviranju korisnika, visoki porezi na rad, naročito u slučaju radnika sa niskim primanjima, mogu da dovedu do nastanka značajnih faktora koji destimulišu zapošljavanje. S izuzetkom BJR Makedonije, sve zemlje JIE6 imaju „poreske klinove“ rada (koji se definišu kao zbir troškova doprinosa za socijalno osiguranje koji idu na teret poslodavca i zaposlenih i poreza na lični dohodak zaposlenih, izražen kao udeo u ukupnim troškovima rada) koji su viši od proseka OECD-a. U Srbiji, na primer, najniža osnovica za obračun doprinosa za socijalno osiguranje iznosi 35 odsto od prosečne plate, tako da su poslovi sa nepunim radnim vremenom i loše plaćeni poslovi, za koje zaposleni prima bruto mesečnu platu koja je ispod datog praga, izloženi nesrazmernom poreskom opterećenju. Slično donje ograničenje poreske osnovice postoji i u BJR Makedoniji. Ovo će verovatno dovesti do pojave snažnih destimulišućih faktora kad je u pitanju prihvatanje ovih poslova od strane radnika, bar kad je reč o formalnom sektoru.

Revidiranjem oporezivanja rada formalna radna mesta bi mogla da postanu još konkurentnija, čime bi se stvorili podsticaji za proširenje poreske osnovice i to poreske osnovice koja će se verovatno smanjivati kako stanovništvo bude sve starije. Nekoliko zemalja članica OECD-a i EU preduzele su korake u pravcu poreskih kredita „na radnom mestu“, naime, olakšica kojima se smanjuje poresko opterećenje na neke grupe, kao i broj podnosilaca zahteva za dobijanje naknade za nezaposlene.

Trebalo bi razmotriti i mogućnost finansiranja socijalne pomoći putem opšteg oporezivanja, a ne oporezivanjem rada, u duhu reformi koje je u protekloj dekadi sprovela Poljska (Svetska banka 2013c).

Dok destimulišući faktori o kojima je bilo reči pogađaju sve zaposlene, nekoliko grupa suočava se s posebnim preprekama na tržištu rada. Takve prepreke obuhvataju niz faktora, počev od dostupnosti informacija, mreža i produktivnih podataka, do fleksibilnih oblika zapošljavanja i odgovarajućeg radnog okruženja, obezbeđivanja brige o deci i starima i socijalnih normi. Zemlje JIE6 u celini, na primer, rangiraju se mnogo bolje od referentnih zemalja u EU15 kad je reč o pokazateljima kojima se meri značaj mreže i veza u dolaženju do dobrih poslova u državnoj upravi ili privatnom sektoru.

36

Slične mere mogle bi da se primene u slučaju naknade za nezaposlene, čija se isplata standardno obustavlja kada se nezaposleno lice zaposli; korisnici ne bi prihvatali poslove koji su manje plaćeni nego što iznosi naknada za nezaposlene, čime se pojačala pristrasnost koju poreski sistem stvara na štetu loše plaćenih formalnih poslova ili poslova sa nepunim radnim vremenom.

39

Zbog ovih prepreka, dostupnost radnih mesta u velikoj meri zavisi od pola, obrazovanja roditelja i pripadnosti većini (Svetska banka 2013b), što su sve pokazatelji neravnopravnih šansi pošto ona ne zavisi od napora koje pojedini radnici ulažu, ni njihovih sposobnosti. Kod muškaraca i žena koji pripadaju manjinama stopa zapošljavanja je znatno niža nego kod stanovništva uopšte. Na primer, dok je 40 odsto Romkinja u sastavu radne snage u Srbiji, samo 9 odsto njih radi37— što je mnogo veći jaz, nego u slučaju žena koje pripadaju većinskom stanovništvu. To ukazuje na činjenicu da u dolaženju do radnih mesta postoje značajne prepreke. Sem toga, nepostojanje sistema javnog obezbeđivanja ovih usluga još više pojačava uporna kulturološka očekivanja da žene obavljaju kućne poslove i brinu o deci, invalidima ili starima. U Srbiji i BJR Makedoniji, na primer, žene dnevno provedu bar tri sata više obavljajući kućne poslove, dok muškarci provedu gotovo dva sata više na plaćenim poslovima. Nadalje, čak i kada se ove grupe pojave na tržištu rada, postoje razlike u zaradama (razlike bazirane na polu se procenjuju na 19 odsto u Albaniji, 18 odsto u BJR Makedoniji, 16 odsto u Crnoj Gori i 11 odsto u Srbiji). Na kraju, stariji radnici verovatno neće naći novu priliku da se zaposle.

Neke od pomenutih mera, kao što su podsticaji za fleksibilnije oblike zapošljavanja (sa nepunim radnim vremenom) ili stvaranje mogućnosti za usavršavanje sposobnosti i doživotno učenje, verovatno će doprineti uklanjanju prepreka s kojima se ove grupe suočavaju. Ostale posebne mere mogle bi da obuhvate proširivanje sistema obezbeđivanja kvalitetne brige o deci i starima (naročito u svetlu činjenice da je stanovništvo sve starije) po pristupačnim cenama. Konačno, dugoročnije mere treba da se pozabave socijalnim normama i ponašanjem koji dovode do isključivanja pojedinih grupa, naročito u skladu s onim što je propisano obrazovnim i pravnim sistemom, kao i saradnjom sa medijima kako bi se promenili stereotipi.

Zaključci Dok je rad na obezbeđenju uslova za ekonomski oporavak i stvaranju atmosfere za reforme kao pre krize ostaje ključno, širok spektar intervencija i na strani ponude i tražnje za radnom snagom biće potreban da bi se oživeo proces otvaranja radnih mesta u ovom regionu. To će zahtevati mere na strani tražnje koje se odnose na reformu poslovnog okruženja koje neće ometati otvaranje novih preduzeća i razvoj preduzetništva, naročito zato što mogućnosti za rad u javnom sektoru opadaju. Na strani ponude, omogućavanje radne snage da lakše dođe do posla će zahtevati garantovanje njihovih veština, uklanjanje destimulišućih faktora za rad, i bolje upravljanje internom i međunarodnom mobilnošću.

Nastavak ulaganja u sakupljanje i publikovanje podataka o tržištu rada je takođe važan prioritet. Kao što je pokazano u ovom delu izveštaja, pokrivenost različitih aspekata tržišta rada se dosta razlikuje po zemljama i pristup mikro podacima nije dozvoljen istraživačima. Rešavanje ovih nedostataka oko raspoloživih podataka biće ključno za poboljšavanje oblikovanja programa i politika.

37

Svetska banka, ECA (2010): „Uključivanje Roma: Dokument ekonomske politike o mogućnostima za ekonomije Bugarske, Češke, Rumunije i Srbije (Roma Inclusion: An Economic Opportunity for Bulgaria, Czech Republic, Romania and Serbia Policy Note)“

40

LITERATURA

Beine, Michel, Frédéric Docquier, and Hillel Rapoport (2006) Measuring International Skilled Migration: New Estimates Controlling for Age of Entry, World Bank Research Report Carletto, G. and T. Kilic (2011), Moving Up the Ladder? The Impact of Migration Experience on Occupational Mobility in Albania, Journal of Development Studies, 47, pp. 846-869.

ErkaÇaro, Ajay Bailey and Leo J. G. Van Wissen (2013), Exploring Links between Internal and International Migration in Albania: a View from Internal Migrants, Population, Space and Place, forthcoming.

Hazans, M. (2011), Informal Workers across Europe: Evidence from 30 European Countries.

Background paper for: In from the Shadow: Integrating Europe’s Informal Labor.Policy Research Working Paper 5912, World Bank, Washington, DC. IMF, (2013), World Economic Outlook, International Monetary Fund, Washington, DC. OECD (2012), Connecting with Emigrants: A Global Profile of Diasporas, OECD Publishing.

Richter, K. and B. Witkowski (2013), Does Growth Generate Jobs in ECA?, Mimeo, World Bank, Washington, DC. Walewski, M. (2011),An Attempt to Measure the Trends in Shadow Employment in Poland and the Transition Probabilities out and into Shadow Employment Using the LFS Data Augmented by the Results of Dedicated Survey Performed by CASE in 2007. Background paper for: In from the Shadow: Integrating Europe’s Informal Labor. Policy Research Working Paper 5910, World Bank, Washington, DC. WDR (2012): World Development Report 2012: Gender Equality and Development, World Bank, Washington, DC. WDR (2013): World Development Report 2013: Jobs, World Bank, Washington, DC. World Bank (2011): Migration and Remittances Factbook 2011, Second Edition, World Bank, Washington, DC. World Bank (2012a): In from the Shadow: Integrating Europe’s Informal Labor Market,by Packard, Koettl and Montenegro, World Bank, Washington, DC. World Bank (2012b): Golden Growth, Restoring the lustre of the European economic model, World Bank, Washington, DC. 41

World Bank (2013a), ECA Employment Monitor, World Bank, Washington, DC. World Bank (2013b): From Jobless Growth to Growing Jobs: Fostering Employment Creation in Eastern Europe and Central Asia, Human Development Unit and Poverty Reduction and Economic Management Unit, Europe and Central Asia Region, World Bank , Washington, DC. World Bank (2013c), Global Economic Prospects June 2013: Looking for stable ground, World Bank, Washington, DC. World Bank (2013d), World Development Report: Jobs, World Bank, Washington, DC. World Bank ( 2010) : Albania—The New Growth Agenda: A Country Economic Memorandum�).

World Bank (2013e): Western Balkans Activation and Smart Safety Nets AAA Synthesis Note, Mimeo, World Bank, Washington, DC.

42

PRILOG: KLJUČNI POKAZATELJI Slika A. 1: Realni BDP: Promene u procentima posle najvećeg nivoa zabeleženog pre krize Procentualne promene od 2008

Realni indeks rasta (2002=100)

160

Albanija

150

Kosovo

140

Crna Gora

130

SEE6 EU11 EU15

120

BJR Makedonija

110

Bosna i Hercegovina

100 -5

0

5

10

2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012

Albanija Bosna i Hercegovina Kosovo BJR Makedonija Crna Gora Srbija

15

Izvor: Baza podataka Svetske banke za region ECA

Slika A. 2: Predviđen realni rast BDP-a za 2013.

Procenat

Prognoza BDP rasta za 2013, procenat

12.5

Albanija Bosna i Hercegovina Kosovo BJR Makedonija Crna Gora Srbija

Kosovo

10.0

Srbija

7.5 5.0

BJR Makedonija

2.5

Albanija

0.0 -2.5

SEE6 EU11 EU15

Bosna i Hercegovina

-5.0

Crna Gora

-0.5

0.0

0.5

1.0

1.5

2.0

2.5

3.0

2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013f 2014f

-7.5 3.5

Izvor: Baza podataka Svetske banke za region ECA i „Perspektive svetske ekonomije“

Slika A. 3: Stopa nezaposlenosti Procenat radne snage (starosti od 15-64)

2012, procenat radne snage (starosti od 15-64)

50

Albanija

Kosovo

45

Bosna i Hercegovina

BJR Makedonija

40

Kosovo

35

BJR Makedonija

30

Crna Gora

25

Srbija

20

Crna Gora

15

Albanija

Bosna i Hercegovina Srbija

30

35

40

2012

25

2011

20

2010

15

2009

10

2008

5

2007

0

2006

EU15

2005

10

Napomena: Albanija, od 2010; Bosna i Hercegovina, od 2011. Preliminarne procene za Bosnu i Hercegovinu za 2012. pokazuju da je stopa nezaposlenosti kod aktivnog stanovništva starijeg od 15 godina iznosila 28 odsto, što je više od 27,6 odsto zabeleženih u 2011. Procene za Kosovo za 2010. i 2011. nisu dostupne.

Izvor: Nacionalni zavodi za statistiku i Eurostat

43

Slika A. 4: Kvartalna stopa nezaposlenosti među mladima Procenat radne snage (starosti 15-24)

2012, procenat radne snage (starosti od 15-24)

80 75 70 65 60 55 50 45 40 35 30

0

2012

2011

Crna Gora

2005

EU15

Srbija

2010

Srbija

BJR Makedonija

2009

Crna Gora

Kosovo

2008

BJR Makedonija

2007

Kosovo

Bosna i Hercegovina

2006

Bosna i Hercegovina

10 20 30 40 50 60 70

Napomena: Procene za Kosovo za 2010. i 2011. nisu dostupne.

Izvor: Nacionalni zavodi za statistiku i Eurostat

Slika A. 5: Fiskalni bilans Procenat BDP-a

2012, procenat BDP-a

7.5

Albanija

Bosna i Hercegovina

Bosna i Hercegovina

5.0

Kosovo

2.5

BJR Makedonija

0.0

Albanija BJR Makedonija Crna Gora

Crna Gora

-2.5

Srbija

Kosovo

-5.0 Srbija

SEE6 -7

-6

-5

-4

-3

-2

-1

2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013f 2014f

-7.5 0

Izvor: Baza podataka Svetske banke za region ECA

Slika A. 6: Javni dug Albanija Bosna i Hercegovina Kosovo BJR Makedonija Crna Gora Srbija SEE6 EU11

Procenat BDP-a

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 0

Albanija Crna Gora Srbija BJR Makedonija Bosna i Hercegovina Kosovo 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013f 2014f 2015f

2012, procenat BDP-a

EU15 0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100

Izvor: „Perspektive svetske ekonomije“ i Ministarstvo finansija Kosova

44

Slika A. 7: Udeo izvoza u BDP-u Realni efektivni kurs (2005=100)

2012, procenat BDP-a

135

Albanija

130

Bosna i Hercegovina

125

Kosovo

120

Srbija

BJR Makedonija

115

BJR Makedonija

Crna Gora

110

Bosna i Hercegovina

105

Srbija

100

0

10

20

30

40

50

2012

2011

2010

2009

2008

2007

2006

2005

95 SEE6 60

Izvor: Međunarodna finansijska statistika i nacionalni zavodi za statistiku

Slika A. 8: Realni rast izvoza Realni rast izvoza (2006 = 100)

2012, procenti

250 225 200 175 150 125 100 75 50 25 0

Albanija Bosna i Hercegovina Kosovo BJR Makedonija Crna Gora

Albanija Crna Gora Srbija Bosna i Hercegovina BJR Makedonija 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012

Srbija

Kosovo

-25 -20 -15 -10 -5 0

5 10 15 20 25

Izvor: „Perspektive svetske ekonomije“

Slika A. 9: Stanje računa tekućih transakcija

-25

-20

-15

-10

-5

0

Izvor: Baza podataka Svetske banke za region ECA

45

2012

Srbija

Kosovo

2010

Crna Gora

Crna Gora

2008

BJR Makedonija

Srbija

2006

Kosovo

Bosna i Hercegovina Albanija

2004

Bosna i Hercegovina

BJR Makedonija

2002

Albanija

Procenat BDP-a

0 -5 -10 -15 -20 -25 -30 -35 -40 -45 -50 -55

2000

2012, procenat BDP-a

Slika A. 10: Problematični krediti 2012, procenat ukupnih kredita Procenat ukupnih kredita 25

Albanija

Albanija 20

Crna Gora

15

Srbija

10

Bosna i Hercegovina BJR Makedonija

Bosna i Hercegovina Kosovo BJR Makedonija 5

Kosovo

Crna Gora 0 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012

Srbija 0

5

10

15

20

25

Izvor: Pokazatelji svetskog razvoja i nacionalni zavodi za statistiku

Slika A. 11: Osnovni statistički podaci iz finansijskog sektora Krediti privatnom sektoru, procenti BDP-a

M2, procenti BDP-a 90

Crna Gora

30

BJR Makedonija

40

50 30

Albanija

20

Kosovo

20

Crna Gora

10

Kosovo

10

Srbija

0

2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011

2000

0

2012

40

Bosna i Hercegovina BJR Makedonija

60

2010

50

70

2008

60

Bosna i Hercegovina Srbija

2006

70

Albanija

80

2004

80

2002

90

Izvor: Pokazatelji svetskog razvoja i baza podataka Svetske banke za region ECA

Slika A. 12: Lakoća poslovanja

46

Crna Gora Srbija Kosovo Albanija

2012

2011

2010

2009

2008

Bosna i Hercegovina 2007

50 55 60 65 70 75 80 85 90 95 100

Izvor: „Poslovanje“

BJR Makedonija

2006

SEE6 EU15 EU11

Blizina graničnoj vrijednosti(najbolja praksa = 100) 100 95 90 85 80 75 70 65 60 55 50 2005

2012, Blizina graničnoj vrednosti (najbolja praksa = 100) Albanija Bosna i Hercegovina Kosovo BJR Makedonija Crna Gora Srbija

Jugoistočna Evropa Redovni ekonomski izveštaj

Jugoistočna Evropa

Redovni ekonomski izveštaj 18. juni 2013.

Br. 4 18. juni 2013.

Evropa i centralna Azija Odeljenje za smanjenje siromaštva i ekonomski menadžment

Pogledajte ovaj izveštaj onlajn: www.worldbank.org/eca/seerer

Region Evrope i centralne Azije Odeljenje za smanjenje siromaštva i ekonomski menadžment

Br.

4

Od dvostruke recesije do slabog oporavka

Bosna i Hercegovina

Srbija

Crna Gora

Kosovo BJR Makedonija

Albanija

Svetska banka Region EvropE i centralnE AzijE