PROWEIN 2013
PROWEIN 2013, DIZELDORF
Svi su tamo, osim nas... PIŠE: TOMISLAV IVANOVIĆ
Ovogodišnji ProWein u Dizeldorfu okupio je neverovatnih 4 500 izlagača iz 50 vinskih zemalja sveta. Posle sajma, svi su čini se zadovoljni, a mnogii zapanjeni, što veličinom, što vrhunskom organizacijom. ProWein je ove godine prevazišao svačija očekivanja. Međutim, u Srbiji se nameće još jedno pitanje: kako to da samo naših vinara ponovo nije bilo na tom mestu?
Nedelja je većini tradicionalno dan za odmor, predah od dinamične radne sedmice. U tom smislu, i poslednju nedelju marta, tamo oko 24-tog, mogli ste da iskoristite tako što ćete da se posvetite sebi, porodici i prijateljima. Ipak, svi koji se profesionalno bave vinima, ali i oni kojima kroz vene umesto krvi teče vino, tog datuma nisu odmarali jer se svetska vinska scena okupila na jednom od najvećih profesionalnih sajmova vina u Evropi – ProWein u nemačkom gradu Dizeldorfu. Čitav grad tih dana živi u ritmu vinskog sajma: na ulicama, u gradskom prevozu, prodavnicama, na svakom ćošku nailazite na učesnike ili posetioce ProWein-a, koji se raspoznaju po propusnicama koje nose oko vrata, a koje istovremeno predstavljaju i besplatnu kartu za sve vidove javnog prevoza u regiji Dizeldorfa tokom trajanja manifestacije. Iz godine u godinu, ProWein sve više raste. Organizatori su povećali izložbeni prostor i broj izložbenih hala kako bi odgovorili na porast izlagača u odnosu na ranije godine. Ovog puta, na sajmu je učestvovalo 500 vinskih kuća više nego prošle godine, a mnogi od onih koji su nastupali ranije želeli su da povećaju izlagački prostor. Interesantno je da su se, uprkos ekonomskoj krizi, na sajmu najviše „proširile“ zemlje sa juga Evrope, kao što su Italija, Španija i Grčka. Iako Nemačka i Austrija imaju status domaćina na ovoj manifestaciji, pa samim tim i izvesnu prednost, ipak se uspešno održava balans između domaćih i stranih izlagača. Takođe, neke zemlje poput Tunisa, Engleske i Libana, čije vinarije su do sada nastupale pojedinačno, ove su godine objedinile svoju vinarsku ponudu i po prvi put nastupile na zajedničkim nacionalnim štandovima.
18
|
Vino & Fino
Dok smo se upoznavali sa izlagačima i obilazili štandove, nismo mogli a da ne primetimo neverovatnu tražnju za rinfuznim vinom, ponajviše crvenim, i to u stilu kaberne sovinjona. Predstavnici kompanija iz Portugala, Nemačke, Velike Britanije, Italije, Mađarske i još nekih zemalja, obilazili su redom štandove vinarija iz našeg dela Evrope u potrazi za jeftinim crvenim vinom u velikim količinama. Po tome se najbolje vidi koliko je berba 2012. godine bila teška. Prema podacima koje je objavio OIV, ukupna proizvodnja vina u svetu prošle godine opala je za 6%, a taj pad još je izraženiji u Evropskoj Uniji: produkcija vina u zemljama članicama zabeležila je pad od celih 10%. Samo Francuska je proizvela 17% manje nego prošle godine. Takođe, politika EU usmerena na stimulisanje krčenja vinograda, kako bi se izašlo na kraj sa višegodišnjim viškovima vina na tržištu, daje rezultate i dovela je do smanjenja površina pod vinovom lozom za 269.000 hektara u toku poslednje 4 godine. Time su indirektno uticali i na trend porasta cena vina, dok se direktna posledica takve politike ogleda u smanjenju proizvodnje. Ove godine u Dizledorfu su izlagali vinari iz čak 50 država, ali nažalost, među njima nije bilo Srbije. Očigledno, pojedinačno pojavljivanje naših vinarija na ovom sajmu iziskuje ogromna sredstva, a korist od nastupa je neizvesna. Iako nije pravi put da se ovome javno govori, država očigledno nema sluha da organizuje sebe i svoje proizvođače, iako su državnim službenicima usta puna priče o promociji Srbije i njenih vinskih puteva. Od naših suseda u regionu, svoje štandove imale su vinarije iz Mađarske, Hrvatske, Slovenije, Makedonije i Rumunije. Na njihovim štandovima čuli smo i kako zajednička specijalizovani magazin za vinsku i gastro kulturu - br. 7