планирање и изградња lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
26
изградњи. У анализама Ми нистарства које су претходиле изради нацрта новог зако на дошло се до податка да на територији Србије у том тре нутку, дакле у првој половини 2009. године, постоји преко 800.000 бесправно изграђених објеката. Циљ је био да се новим зако ном што ефикаснијe реши овај горући проблем, да се обухвате сви објекти који су изграђени до тог тренутка, као и да се на прави начин покрене поступак легализације који се нашао у колапсу. А све то с циљем да се поново успостави просторни ред, што би у крајњем исходу довело до бржег привредног развоја. Резултат тих напора било је усвајање новог Закона о планирању и изградњи („Службени гласник РС”, број 72/09, 81/09 – исправка, 64/10 – УС) који заједно са изме нама овог закона („Службе ни гласник РС”, број 24/11) представља најлибералнији правни акт до сада и који, између осталог, регулише и област легализације бесправно саграђених објеката. Како би обухватио све објекте изграђене без грађе винске дозволе, законодавац је чланом 185. Закона прописао да ће се накнадна грађевинска и употребна дозвола за објекат, односно делове објекта изгра ђене или реконструисане без грађевинске дозволе, издати за све оне објекте изграђене, односно реконструисане или дограђене без грађевинске до
зволе, односно без одобрења за изградњу, до дана ступања на снагу овог закона тачније до 11. септембра 2009. године. А подзаконским актом, Пра вилником о критеријумима за умањење накнаде за уређивање грађевинског земљишта у по ступку легализације и о усло вима и начину легализације објеката, даље је прецизирао појам изграђеног објекта у по ступку легализације („Служ бени гласник РС”, број 26/11), односно који су то објекти који према степену заврше ности могу бити предмет легализације. Тако је чланом 5. наведеног Правилника про писано да се за објекте који су изграђени без грађевинске до зволе до 11. септембра 2009. године може накнадо изда ти грађевинска дозвола ако је објекат изграђен, односно завршен у складу са Законом о планирању и изградњи и овим правилником, а изузетно је предвиђено да се грађевинска дозвола може издати и за об јекте високоградње који нису у потпуности изграђени до тре нутка ступања закона на снагу, када се утврди да су на објекту изведени груби грађевински ра дови са формираним конструк тивним склопом, односно када објекат поседује носеће елемен те: темељ, зидове, армирано-бе тонске или челичне стубове са гредама, армирано-бетонску таваницу, а на којима није постављена столарија, који није укровљен, нису изведени раз води унутрашњих инсталација, нити завршени грађевинско-
занатски радови (фасадерски, подополагачки, столарски и сл.) што представља минимал ни степен изграђености за ову врсту објеката. Не би ли убрзао посту пак легализације и омогућио ефикасније решавање пред мета, законодавац је новим законом, а пре свега његовим изменама из априла месе ца 2011. године предвидео низ олакшица које иду у три правца и односе се на нак наду за уређење градског грађевинског земљишта у поступку легализације, на поље решавања имовинскоправних односа и на либе рализацију урбанистичких услова. У овом тексту посебно ћемо размотрити критеријуме за умањење накнаде за уређивање грађевинског земљишта пред виђене ставом II и члановима 2, 3. и 4. поменутог Правилни ка о критеријумима за ума њење накнаде за уређивање грађевинског земљишта у по ступку легализације и о усло вима и начину легализације објеката, а посматрано кроз призму најава из Министар ства за грађевину и изјава ре сорног министра Велимира Илића о могућим новим до датним олакшицама у домену плаћања накнаде у поступку легализације. Наиме, наведеним позитив ним прописима предвиђено је да власници породичних стам бених објеката, као и власници станова у стамбеним зграда ма, имају право на умањење