Issuu on Google+

Број 1  октобар 2012.  www.legeartis.rs

Судска пресуда Објављивање у сразмери са легитимним циљем

ЛЕГАЛИ

ЗАЦ

И ЈА

(не) д ск л остиж а н фак д прав и н т ич ког ог и ста ња

... плус Извршитељи Законске новине и спорна питања

Заложно право на уделу Eфикасност обезбеђења

Интелектуалнa својинa Препознавање и вредновање

Буџет Правни основ за планирање расхода

Прекршајна кривица Као обележје прекршајног дела

Ревизија Значај и перспектива у јавном и реалном сектору

Привременa дивидендa Прва исплата по новом закону


владан мирковић главни и одговорни уредник vladan.mirkovic@ingpro.rs

Година I, број 1 ОКТОБАР 2012. Оснивач и издавач: ИНГ-ПРО Издавачко-графичко предузеће д.о.о. Београд, Веле Нигринове 16а За оснивача и издавача:

Главни и одговорни уредник:

Владан Мирковић Сарадници:

Лектор/коректор:

Радмила Савић Oрганизатор издања:

Оливера Бошковић Дизајн и обликовање часописа:

Маја Кесер Редакција:

Веле Нигринове 16а, 11000 Београд, тел: +381 11 2836 820 факс: +381 11 2836 474 е-пошта: redakcija@legeartis.rs

Часопис излази електронски једанпут месечно (12 бројева у оквиру годишње претплате). Текстови достављени за објављивање се не враћају. Сви текстови који се објављују у Часопису подлежу редакцијско-техничкој обради, у складу са одговарајућим стандардима Часописа.

Будимо на вези Часопис Lege Artis отворен је за сва ваша питања, мишљења, конструктивне предлоге, похвале и покуде. Можете их упутити ауторима текстова или на е-адресу редакције часописа redakcija@legeartis.rs Пратите нас: ● www.legeartis.rs ● www.propisi.net ● www.ingpro.rs ● www. facebook.com/IngProLegeArtis

3 lege artis ● октобар ´12.

Снежана Андрејевић мр Жељко Албанезе др Љиљана Рудић-Димић Мирјана Димитријевић мр Ненад Соврлић Ружица Стојиљковић Вук Перовић Јованка Атанацковић Снежана Ћушић Владимир Живанкић

www.legeartis.rs

Горан Грцић Владимир Здјелар

, према стручним прописима, према закону вештине, умећа, стручно, прописно. Наметнуло се готово само од себе. И баш зато у наставку, сасвим кратко и јасно, ПРОПИСИ У ПРАКСИ, као права мера контратеже. Било да сте правни референт у малој приватној фирми или радите у финансијској служби образовне установе која се финансира из буџета, или можда у великој корпорацији која послује као акционарско друштво, сасвим сигурно се свакодневно суочавате са бројним прописима, због којих понекад имате утисак као да се крећете по неком застрашујућем лавиринту. Да и не помињемо све могуће законске празнине и недоречености, због којих не знате у ком правцу би на том путу требало кренути. Избором реномираних аутора, врхунских стручњака у својим областима рада, од адвоката и судија, па све до правних и економских саветника, даћемо све од себе да вам помогнемо да безбедно стигнете до жељеног циља. Желимо да изгледамо другачије, да побегнемо од сувопарности текстова који су најчешће пуко препричавање или интерпретација законских и подзаконских аката. У нашим текстовима настојаћемо да вам увек понудимо тренутно употребљиве информације, корисне примере, мање познате статистичке податке. И у визуелном смислу трудимо се да изгледамо свеже и другачије. Зашто би публикација овога типа морала да буде суморног изгледа? Што да не, ту је и хумор, онај „стручни” и с мером. Крећемо амбициозно, у намери да као стручни електронски часопис покријемо већину правно-економских области. И као и сваки нови пројекат, сасвим сигурно патимо од мањкавости, „дечјих болести”... Зато и очекујемо да нам пишете, мењате нас, тражите и очекујете да будемо бољи, из броја у број. Повратна информација је оно са чиме рачунамо. Нека вам текстови буду повод да нашим ауторима поставите питања, јер уз сваку рубрику имате за то предвиђену е-адресу. Трудићемо се да за свако питање обезбедимо одговор. Предложите и теме о којима бисте желели да читате, можда већ у следећем броју. А можда само знате некога ко би писао за наш часопис, па му зато скрените пажњу да постојимо. Од тога ћемо сви имати користи. Добро дошли у !


ЗНАЧАЈНИ ПОДАЦИ И КОРИСНИ МОДЕЛИ ПРАВНИХ АКАТА

Екстра зона

прва зона (екстра)*

друга

планирање и изградња

Магистрална мрежа

51.239

25.347 (34.160)

17.879

Укупно

71.140

33.876

25.272

ОБЈЕКТИ ОСТАЛЕ НАМЕНЕ ОБЈЕКТИ ОСТАЛЕ НАМЕНЕ Накнада Екстра зона прва зона (екстра)* друга Накнада Екстра зона прва зона (екстра)* друга Магистрална мрежа 24.325 24.325 7.0637.063 5.266 Магистрална мрежа 5.266 Примарна и секундарна 19.901 19.901 8.5298.529 7.393 Примарнамрежа и секундарна мрежа 7.393 Укупно 15.592 12.659 Укупно 44.226 44.226 15.592 12.659

трећа 7.646 6.254 трећа 13.900

табеле и узорци

табеле и узорци 2

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

2

ПО ЗАКОНУ О РАДУ О РАДУ ПОРЕСКИ ТРЕТМАН ПО ЗАКОНУ ПОРЕСКИ ТРЕТМАН 2.

3.

2.

3.

Плаћају се све пореске Исплата по овом основу је Регрес за коришћење зараду се све пореске у висини годишњег Исплата по утврђеној овом основу јеобавезе као наПлаћају Регрес за одмора коришћење обавезна, општим актом, односно уговором обавезе као на зараду обавезна, у висини утврђеној годишњег одмора о раду код послодавца (члан 118. тачкаопштим 6. Закона оактом, раду) односно уговором Отпремнина код одласка у пензију

Отпремнина код одласка у пензију Јубиларна награда Накнада трошкова

превоза до посла и Јубиларна награда повратка са посла

Накнада трошкова Накнада за у превоза доисхрану посла и току рада повратка са посла

о раду код послодавца (члан 118.

опорезује се до износа Према Закону раду, исплаћује тачка 6.оЗакона о раду) Не троструке месечне се најмање у висини 3 просечне зараде по запосленом зараде у Републици Србији према Не опорезује се до износа Према Закону о раду, исплаћује у Републици према последњем објављеном податку троструке месечне се најмање висини 3запросечне последњем податку (3 x републичког органаунадлежног зараде зараде у Републици Србији према 57.240 = 171.720 дин.) по запосленом статистику (57.240 x 3 = 171.720)

у Републици према последњем податку Неопорезиво до 15.487 До висине утврђене објављеном општим органа надлежног за последњем податку (3 x динара годишње актомрепубличког послодавца 57.240 = 171.720 дин.) статистику (57.240 x 3 = 171.720) Не опорезује се до висине

До висине цене превозне карте у јавном саобраћају

превозне карте, односно Неопорезиво до 15.487 До висине утврђене општим до висине стварних динара годишње актом послодавца трошкова превоза, а највише до 3.098 дин.

До висине цене превозне карте у

Исплата по овом основу је јавном саобраћају обавезна, у висини утврђеној општим актом, односно уговором о раду код послодавца (члан 118. тачка 5. Закона о раду)

Не опорезује се до висине

Плаћају се све пореске превозне карте, односно обавезе као на зараду

до висине стварних трошкова превоза, а највише до 3.098 дин.

до 1.859 висине прописане општим Дневница за службено Плаћају се све пореске по овомооснову јеНеопорезиво Накнада исхрану у До дин. по дневници актом,Исплата односно уговором раду путовањеза у земљи обавезе као на зараду обавезна,(члан у висини току рада код послодавца 118. тач.утврђеној 2. Закона о раду) актом, односно уговором општим о раду код послодавца (члан 118. Не опорезује се до Најмање у висини утврђеној Дневница за тачка 5. Закона о раду) износа прописаног посебним прописима (члан 118. службено путовање у иностранство

тачка 3. Закона о раду)

Уредбом о накнади

Неопорезиво до 1.859 До висине прописане општим Дневница за службено трошкова и отпремнини ПОСТАВИТЕ ПИТАЊЕ НАШЕМ АУТОРУ, дин. поидневници актом, односно уговором државних о раду службеника путовање у земљи код послодавца (члан 118.намештеника тач. 2. НАСТОЈАЋЕМО ДА ОДГОВОРИМО („Сл. гласник” 86/07) Закона о раду) Плаћају се све пореске Према Закону о раду, ако се Теренски додатак (дневна НА СВАКО ОД ЊИХ четврта шеста седмаодносно осма зона специфичних обавезе као на зараду предвиди општим накнада за повећане Не опорезује се до намена Најмање у актом, висини утврђеној Дневница за пета о раду прописима (члан 118. трошкове рада на терену)у уговором посебним службено путовање 5.999 4.449 3.114 1.558 468 тачка 3. Закона о раду) иностранство 2.987 2.290 1.603 801 240 8.986 6.739 4.717 2.359 708

износа прописаног 5.999 Уредбом о накнади трошкова2.987 и отпремнини државних8.986 службеника и намештеника Приредио зона специфичних намена Приредио („Сл. гласник” 86/07) мр мр ЖЕЉКО 5.999 ЖЕЉКОАЛБАНЕЗЕ АЛБАНЕЗЕ

четврта пета шеста седма осма 5.999 4.449 3.114 1.558 468 Саветник за за економска питања Саветник економска питања 2.987 2.290 1.603 801 240 2.987 четврта пета седма осма зона специфичних намена radni.odnosi@legeartis.rs radni.odnosi@legeartis.rs Плаћају се све пореске Према Закону о раду, ако се Теренски додатак (дневна шеста 8.986 накнада 6.739 4.717 2.359 8.986 обавезе као на зараду предвиди708 општим актом, односно за повећане

13.112 10.947 8.189 5.732 2.867 860 10.947 трошкове рада на терену) уговором о раду 6.254 2.987 2.290 1.603 801 240 2.987 На основу члана 202.шеста Закона о раду, директор осма седма зона специфичних намена трећа 19.366 четврта 13.934 пета 10.479 7.335 3.668 1.100 13.934 (назив, седиште и адреса послодавца) и На основу члана 202. Закона о раду, директор 13.112 10.947 8.189 5.732 2.867 860 10.947 (име и презиме) из седиште и адреса послодавца) (адреса), и 6.254 2.987 закључују 2.290 1.603 801 (назив, 240 2.987 и презиме) из 19.366 13.934 10.479 (име 7.335 3.668 1.100 13.934 (адреса), трећа четврта пета шеста седма осма зона специфичних намена закључују Уговор 4.449 о допУнском радУ 13.112 8.874 6.355 2.225 680 8.874 четврта пета шеста седма осма зона специфичних намена трећа 6.254 2.987 2.290 1.603 2.987 1 801 радУ2408.874 13.112 8.874 6.355 4.449 2.225 Члан680 Уговор о допУнском 19.366 8.645 6.052 3.026стручне спреме) 9082.987 11.861 (име врста запослен с пуним 6.254 2.98711.861 2.290 1.603 801и презиме,240

радним временом у (назив и седиште послодавца) 8.645 6.052 3.0261 908 11.861 Члан прима се на рад до једне трећине пуног радног времена у (назив послодавца) за обављање (описс посла), (име и презиме, запослен пуним трећа четврта пета шеставрста стручне седма спреме) осма зона специфичних намена почев од 2012. године. радним временом и седиште послодавца) четврта у пета шеста седма осма (назив зона специфичних намена трећа 4.794 се на4.992 2.436 1.705 4.992 сати. Распоред радног Радно време износи недељно прима рад 4.992 до једне трећине пуног радног времена у853 дневног256 4.794 2.436 1.705 853(број) 256 4.992времена утврђује се (навести како).240 6.254 послодавца) 2.290 1.603 2.987 (назив за обављање 6.254 2.987 2.987 2.290 1.603 801 240801 2.987(опис посла), 2 1.654 почев од 7.9797.979 4.726 2012. године. 3 11.048 3.308 1.654 11.048 4.726 3.308Члан496 4967.979 7.979 За време обављања допунског рада именованиИзвор: имаДирекција право на новчануземљиште накнаду у висини за грађевинско и изградњу Београда Ј.П. Извор: Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу Београда Ј.П. (број)и сати. Распоред времена Радно време износи од недељно динара без пореза доприноса (нето). дневног радног

19.366

11.861

АУТОРСКИ ТЕКСТОВИ СА ОБИЉЕМ КОРИСНИХ ПРИМЕРА И СТРУЧНИХ ТУМАЧЕЊА

Радно ангажовано лице

Директор

3 lege artis ● октобар 2012.

утврђује се (навести како). којој објекат припада, а ове зоне да се накнада за уређивање међусобних односа у поНовчана накнада из става 1. овог члана исплаћује се у роковима утврђеним су у а граду Београдуда утврђене грађевинског земљишта плаћа гледу накнаде за уређивање се накнада за уређивање међусобних односа у покојој објекат припада, ове зоне (општи акт послодавца) за исплату зарада, а Члан 2 Одлуком о одређивању зона једнократно или плаћа у ратама,гледу у грађевинског најмање једанпут месечно. су у граду Београду утврђене грађевинског земљишта накнаде за земљишта уређивање на територији града Београда периоду до 60 месеци, одно- закључи до 31. децембра 2012.За време обављања допунског рада именовани има право на новчану накнаду у висини земљишта Одлуком о одређивању зона једнократно или у ратама, у грађевинског Члан 3 („Службени лист града Београ- сно у периоду до 240 месеци за године, а после 31. децембра од динара без пореза и доприноса (нето). на територији града Београда 60 месеци, однозакључи до 31.задецембра 2012. да”, бр. 60/2009, 45/10периоду и 54/11). до стамбени простор без обзира 2012. године 30%, без обзира За време рада по овом уговору именовани има право на пензијско и инвалидско Треба истаћи и то да су из- на површину и пословни на попусте које 31. је евентуално године, а после децембра („Службени лист града Београсно у периоду до 240 месеци за прои право на безбедност и заштиту живота и здравља на раду, у складу с Новчана накнадаосигурање, из ставакао 1. овог члана исплаћује се у роковима утврђеним носи и накнаде наведени у табе- простор стор чија укупна нето корисна остварио. прописима. да”, бр. 60/2009, 45/10 54/11). стамбени без обзира 2012.претходно године за 30%, без обзира (општи акт послодавца) за исплату зарада, а ли подложни валоризацији на површина није већа од 100 m2. У другом случају, код на површину и пословни прона попусте које је евентуално Треба истаћи имесечном то да су изЧлан 4 нивоу, на основу зваУ случају једнократног плаћања накнаде у ратаманајмање једанпут месечно. носи накнаде наведени у табестор чија укупна нето корисна претходно остварио. Рад по основу овог уговора престаје . нично објављеног показатеља плаћања накнаде, у року од обвезник је дужан да прилираста потрошачких цена Заво- није 15 дана од дана обрачуна, закључења уговора довећа од 100 m2. об- Укомдругом случају, код ли подложни валоризацији на површина Члан 3 Члан 5 да основу за информатику везник једнократног има право на умањење стави један од инструмената месечном нивоу, на зва- и статистиУ случају плаћања накнаде у ратама овом уговору именовани имаистоветна право на пензијско и инвалидско уговор је сачињен у 4 (четири) примерка од којих 1 (један) задржава ку, за претходни месец. накнаде за 50% под усло- обезбеђења плаћања: доказЗа време рада поОвај плаћања накнаде, у року од обвезник је дужан да прилинично објављеног показатеља право наабезбедност и заштиту живота и здравља на раду, у складу с 3 (три) примерка послодавац. На крају, прописано је вом да Уговор о уређивању о праву својине на некој не-осигурање, као иименовани, раста потрошачких цена Заво- 15 дана од дана обрачуна, об- ком закључења уговора допрописима. да за информатику и статисти- везник има право на умањење стави један од инструмената данаЧлан 4 године У ку, за претходни месец. накнаде за 50% под усло- обезбеђења плаћања: доказ На крају, прописано је вом да Уговор о уређивању о праву својине на некој неРад по основу овог уговора престаје .

lege artis ● октобар 2012.

Напомена: Износи су у динарима по квадратном метру. *Прва зона има своју екстра зону

Напомена: Износи су у динарима по квадратном метру. *Прва зона има своју екстра зону

1.

www.legeartis.rs

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Примарна и секундарна мрежа 19.901 8.529 (13.267) 7.393 ПРОИЗВОДНА ДЕЛАТНОСТ Укупно 71.140 33.876 (47.427) 25.272 Накнада Екстра зона прва зона (екстра)* друга ПРОИЗВОДНА ДЕЛАТНОСТ 51.239 Магистрална мрежа 25.347 17.879 Накнада Екстра зона прва зона (екстра)* друга Примарна и секундарна мрежа 19.901 8.529 7.393 Магистрална мрежа 51.239 25.347 17.879 Укупно 71.140 33.876 25.272 6 Примарна и секундарна мрежа 19.901 8.529 7.393

1.

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

ИЗ ПРВЕ РУКЕ планирање и изградња

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

урадиле су стране компаније

Румунија, Шпанија, Турска, ● Правилник о теоријској и практичној обуци кандидата Украјина и многе друге. за возаче објављен у „Службеном гласнику РС”, Цене легализације по зонама и намени објекта Једине званичне статистике, бр. 53/2012 од 24.5.2012. године. закључно са 2005. годином, за СТАНОВАЊЕ – ступа на снагу 24.10.2012. године тржиште Србије и Црне Горе Накнадасу стране компаније Екстра зона прва зона (екстра)* друга трећа урадиле Магистрална мрежа 24.325 10.425 (16.217) 9.034 7.646 Цене легализације и намени објекта 8.529 (13.267) Примарна и секундарна мрежа по зонама19.901 7.393 6.254 Укупно 44.226 18.954 (29.484) 16.427 13.900 СТАНОВАЊЕ Накнада

ВРСТА ИСПЛАТЕ ВРСТА ИСПЛАТЕ

www.legeartis.rs

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

КАЛЕНДАРИ... ● ПОРЕСКИХ ОБАВЕЗА ● ВАЖЕЊА ПРАВНИХ АКАТА ● ДОГАЂАЈА

КОМЕРЦИЈАЛНАМагистрална ДЕЛАТНОСТ мрежа 24.325 10.425 (16.217) 9.034 Примарна и секундарна мрежа 8.529 (13.267) 7.393 Накнада Екстра зона19.901 прва зона (екстра)* друга Укупно 18.954 (29.484) 16.427 Магистрална мрежа 51.239 44.226 25.347 (34.160) 17.879 КОМЕРЦИЈАЛНА Примарна и секундарна мрежа ДЕЛАТНОСТ19.901 8.529 (13.267) 7.393 Накнада прва зона (екстра)* друга Укупно 71.140Екстра зона33.876 (47.427) 25.272

Износи личних примања запослених Износи личних примања запослених

9

lege artis ● октобар ´12.

lege artis ● октобар ´12.

4

6

www.legeartis.rs

Kaлендар важења правних аката

Подаци од значаја за рад Подаци од значаја за рад пословних субјеката пословних субјеката

www.legeartis.rs

подразумевају рачунарски које наступају на нашем тр­ музичких дискова који носе програми, односно ауторска жишту и везане су за следеће заштићени музички, аутор­ дела која се могу употребити у показатеље: ски садржај (General Disc електронском облику. а) губици у оствареном прихо­ Technology, 2002). подразумевају рачунарски које наступају на нашем тр­ музичких дискова који носе Интернет пиратерија под­ ауторска ду и броју места Ниво музичке пиратерије програми, односно жирадних шту и везане су проу­ за следеће заштићени музички, аутор­ у разумева употребу интерне зроковани пиратеријом; 2005. је 80%, дела која се могута употребити у показатеље: ски години, садржај износио (General Disc електронском облику. а) губици у оствареном прихо­ Technology, 2002). за илегално копирање и ди­ б) процене сигурности стра­ с процењеним тржишним гу­ Интернет пиратерија под­ ду и броју радних места проу­ Ниво музичке пиратерије стрибу цију неауторизованог них иницијалних или даљих битком од 12,5 милиона уаме­ 2005. години, износио је 80%, разумева употребу интерне та зроковани пиратеријом; софтвера (укључујући рекла­ инвестиција. долара (за тадашње за илегално копирање и ди­ б) процене сигурности стра­ричких с процењеним тржишним гу­ мирање, понуду, набавку и Само у једној полицијској Србије и Црнеаме­ Горе). стрибу цију неауторизова ног них иницијалних или даљихтржиште битком од 12,5 милиона софтвера (укључујућизаплени рекла­ инвестиција. ричких долара (за тадашње дистрибуцију пиратизованог одузето је 750.000 ми рање, понуду, набавку и Само у једној полицијској тржиште Србије и Црне Горе). софтвера). дистрибуцију пиратизованог заплени одузето је 750.000 Студија међународне софтвера). ана­ литичарске кућеСтудија за ин­ међународне ана­ литичарске куће за ин­ формационе технологије формационе IDC показала је да је технологије Kaлендар важења IDC показала је да је у 2007. години стопа правних аката у 2007. години стопа пиратерије у Србији из­у Србији из­ пиратерије рубрици доносимо преглед У овојУ овој рубрици доносимо преглед и да је опала носила 76%, и носила да је 76%, опала прописа токомовог овог месеца месеца престају за два процента прописа којикоји током престају 9 за два процента у односу нау односу на да важе (у целости или делу), одн��сно 2006. годину. Процењује се да важе (у целости илиседелу), односно 2006. годину. да Процењује који одложено ступају на снагу и/или одложено је због овакосе високе стопе који одложено ступају на или снагу и/или се одложено да је због овакопиратерије високе стопе домаћа економија примењују у целости у делу: претрпела губитке у износу пиратерије домаћа економија примењују у целости или у делу: од 72 милиона долара, углав­ ● Правилник о условима које мора да испуњава претрпела губитке у износу ном кроз ненаплаћена пореска привредно друштво, односно огранак привредног од 72 милиона потраживања. долара, углав­ ● Правилник о условима које мора да испуњава друштва или средња стручна школа који врше ном кроз ненаплаћена пореска На листи земаља са сто­ привредно друштво, односно огранак привредног оспособљавање кандидата за возаче објављен у 60% потраживања. пом пиратерије вишом од друштва „Службеном гласнику РС”,школа бр. 53/2012 одврше или средња стручна који (Priority Watch) налазе се: Ал­ 24.5.2012. кандидата године. На листи земаља са сто­ оспособљавање за возаче објављен у жир, Аргентина, Канада, Чиле, – ступа на снагу 24.10.2012. године пом пиратеријеИндија, вишомИндонезија, од 60% Пакистан, „Службеном гласнику РС”, бр. 53/2012 од (Priority Watch)НР налазе Ал­ Кина исе: Руска Федерација. 24.5.2012. ● године. Правилник о условима које мора да испуњава На листиЧиле, земаља са сто­ жир, Аргентина, Канада, привредно друштво, односно огранак привредног године – ступа на снагу 24.10.2012. пом пиратерије већом од 25% Индија, Индонезија, Пакистан, друштва или средња стручна школа који врше (Watch) налази се изузетно ве­ оспособљавање кандидата за возаче објављен у НР Кина и Рускалики Федерација. број земаља, међу којима ● Правилник о условима које мора да испуњава „Службеном гласнику РС”, бр. 53/2012 од На листи земаља саЧешка сто­ Република, и: Бразил, привредно друштво, односно огранак привредног 24.5.2012. године. Финска, Грчка, Италија, пом пиратеријеЕгипат, већом од 25% – ступашкола на снагу 24.10.2012. друштва или средња стручна који врше године Јамајка, Мексико, (Watch) налази се изузетно ве­ Норвешка, Румунија, Шпанија, Турска, оспособљавање кандидата за возаче објављен у лики број земаља, међуикојима ● Правилник о теоријској и практичној обуци кандидата Украјина многе друге. „Службеном гласнику РС”, бр. 53/2012 од за возаче објављен у „Службеном гласнику РС”, и: Бразил, ЧешкаЈедине Република, званичне статистике, 24.5.2012. бр.године. 53/2012 од 24.5.2012. године. са 2005. годином, за Египат, Финска,закључно Грчка, Италија, – ступа снагу24.10.2012. 24.10.2012. године – ступа нана снагу године тржиште Србије и Црне Горе Јамајка, Мексико, Норвешка,


Ау тори у овом броју

Снежана Андрејевић, судија Врховног касационог суда „Обавезно јавно објављивање правоснажне судске пресуде донете у спору ради заштите повређених ауторских права у електронском медију или на сајту на глобалној мрежи представља подесан начин ограничења слободе медија и меру сразмерну легитимном циљу коме се тежи” мр Жељко Албанезе, саветник за економска питања „Пре него што приступи планирању исплате привремених дивиденди, акционарско друштво треба да постави у исту раван све наведене позиције из својих финансијских извештаја за претходну годину”

Ненад Соврлић, магистар правних наука, начелник у Градској управи града Београда „Просторни ред се сматра предусловом правне сигурности у сфери планирања и изградње, али и основним покретачем привредног развоја сваке националне економије” Ружица Стојиљковић, дипломирани економиста, специјалиста за буџетски поступак и буџетску контролу „Уколико нема правног основа у складу са законом, као резултат имамо ненаменско трошење јавних средстава” Вук Перовић, дипломирани правник, специјалиста за корпоративно управљање „Одржавању фискалне дисциплине у јавном сектору у великој мери доприноси адекватан систем финансијског управљања и контроле, као и функционалан и развијен систем интерне ревизије” Јованка Атанацковић, дипломирани правник са вишегодишњим искуством у привредном праву „У пракси је уочена појава да се неизвршни директори и чланови надзорног одбора налазе међу заступницима друштва, што никако није у складу са смислом постојања неизвршних директора и надзорног одбора”

5 lege artis ● октобар 2012.

Мирјана Димитријевић, судија Првог основног суда у Београду „Да ли извршни поверилац има право да промени избор када извршење спроводи суд и да, у фази спровођења извршења, предложи да извршење спроведе извршитељ? ”

www.legeartis.rs

др Љиљана Рудић-Димић, консултант за ауторско право „Основно питање које у пословању с нематеријалним добрима интелектуалне својине треба поставити јесте да ли се ваше предузеће бави делатношћу која подразумева стварање, пласман, односно коришћење оригиналних творевина из домена уметности, науке и стваралаштва”


У овом броју... Унакрсни поглед 8 Исплатa привремене дивиденде у акционарским друштвима у току 2012. године Порези и акцизе

садржај

16

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

6

Обавеза запошљавања особа са инвалидитетом

Радни односи и социјално осигурање 18

Обављање допунског рада по закону о раду и његов порески аспект

Планирање и изградња 24

Легализација – (не)достижни склад правног и фактичког стања

Судски поступци 30 Објављивање правноснажне судске пресуде у електронском медију и на глобалној мрежи 33

Прекршајна кривица као обележје прекршајног дела

38

Особености поступка извршења пред извршитељем

Компанијско право 46

Неспојивост функција заступања и надзора у друштвима капитала

52 Eфикасност заложног права на уделу као средства за обезбеђење потраживања 56 Значај и перспектива ревизије, са посебним освртом на интерну ревизију у јавном сектору Буџети 62

Правни основ за планирање расхода из буџетских средстава


Ауторско право и право индустријске својине 68

Како препознати и вредновати интелектуалну својину?

76

Порески третман права интелектуалне својине

Образовање Екскурзије и „ђачки динар”

Европско право 92

Унапређење жалбених поступака

Табеле и узорци Подаци од значаја за рад пословних субјеката

Корисни модели правних аката 96

Брачни уговор

100 Уговор о доживотном издржавању 102 Захтев за излучење из стечајне масе 103 Пријава потраживања рубрике 3

Уводна реч

4

Из прве руке

5

Аутори у овом броју

14

Сви калкулатори на једном месту

23

Порески календар

75

Kaлендар важења правних аката

95

Календар догађаја...

7 lege artis ● октобар 2012.

92

www.legeartis.rs

80


унакрсни поглед

Исплатa привремене дивиденде у акционарским друштвима у току 2012. године

lege artis ПРОПИСИ У ПРАКСИ

2

У току 2012. године, наша акционарска друштва су у ситуацији да први пут исплаћују привремене дивиденде у складу са одредбама новог Закона о привредним друштвима

У

обичајено је да се у акци­ о­н ар­с ким друштвима ди­ви­денда исплаћује по годишњем обрачуну послов­ ног резултата, али је у послов­ ном свету честа пракса да се дивиденде (аконтативно) испла­ћу­ју и у току пословне го­ди­не, с коначним обрачуном по усвојеном годишњем ра­ чуну. Разлика између ове две врсте дивиденди је значајна. Годишње дивиденде се ба­ зи­ра­ју на годишњем послов­ ном резултату акционарског друштва и оствареној добити из које су, после намирења ре­ зерви и евентуалног покрића губитака, преостала средства и за исплату дивиденди. У то­ ку године исплаћују се тзв. привремене дивиденде, на основу исказаних пословних резултата за ту годину и оче­ ки­ва­ња да ће на крају те го­ дине акционарско друштво остварити добит која ће „по­ крити” исплаћене привремене дивиденде. На тај начин, при­ времене дивиденде су унапред исплаћене дивиденде, које се заснивају на процени струч­ них служби и менаџмента да ће се на крају пословне године

исказати чиста добит довољна за покриће тих већ испла­ће­ них дивиденди и евентуалну до­датну, коначну исплату ди­ ви­ден­ди.

Основни елементи исплате

Закон о привредним друшт­ вима („Службени гласник РС”, бр. 36/2011 и 99/2011 – у даљем тексту: Закон) у својим одред­ бама регулише и питање испла­ те дивиденди у току пословне године, односно на основу ре­ зултата пословања друшт­ ва у току пословне године, при чему Закон у члану 273. за ис­ плате у току године помиње израз „привремена дивиденда”, односно „међудивиденда”. Приликом исплате привре­ мених дивиденди у току 2012. године, акционарска друштва треба да имају у виду пре све­ га јасне претходне услове из члана 273. Закона које морају испунити да би уопште могла приступити исплати привре­ мених дивиденди. Према тим новим законским одредбама, ако статутом друштва није другачије одређено, друштво може исплатити привремену

дивиденду у било које вре­ ме између редовних седница скупштине, под условом да: 1) извештаји о пословању дру­штва и његовим фи­нан­­ сијским резултатима са­чи­ ње­ним за ту намену јасно показују да је друштво у пе­ риоду за који се исплаћује међудивиденда остварило добит и да су расположива новчана средства дру­штва довољна за плаћање те међудивиденде; 2) износ међудивиденде који се исплаћује није већи од укупне добити остваре­ не након завршетка прет­ ходне пословне го­ди­не за коју су сачињени фи­нан­сиј­ ски из��ештаји, увећане за нераспоређену добит и из­ носе резерви које се могу користити за те намене, а умањене за утврђене гу­ битке и износ који се мора унети у резерве, у складу са законом или статутом. Ово су јасни предусло­ ви које акционарска друшт­ ва морају да имају у виду пре него што уопште започну планирање исплате привре­ мених дивиденди. Шта ови


Мр ЖЕЉКО АЛБАНЕЗЕ Саветник за економска питања unakrsni.pogled@legeartis.rs

за одређени број месеци у го­ дини, из кога се може видети остварена добит за тај период. Несумњиво је, међутим, да је акценат наведеног законског ограничења на утврђивању ликвидности акционарског друштва поводом исплате при­ времених дивиденди. Наиме, у члану 273. тачка 1) Закона зах­ тева се да акционарско друшт­ во утврди да су „расположива новчана средства довољна за плаћање међудивиденде”. Овде се мисли на обезбеђивање лик­

видних средстава за плаћање привремених дивиденди, а ис­ товремено и на обезбеђивање ликвидних средстава за ре­ довно плаћање свих других обавеза акционарског друшт­ ва у периоду плаћања тих ди­ виденди и непосредно након тога. Значи, поводом исплате привремене дивиденде, друшт­ во за своје потребе треба да сачини не само биланс прихо­ да и расхода, из кога се могу видети пословни резултат и остваривање добити за дати

У примеру, уколико у току 2012. године није било уплате нових акција, а све акције имају исту номиналну вредност, расподела привремених дивиденди може се обавити и према броју акција у рукама сваког акционара. Конкретно, по одлуци скупштине акционара, утврђено је: 90.000,00 дин.

Број издатих акција

300 ком.

Дивиденда по једној акцији

300,00 дин.

Након утврђивања укупне масе средстава за дивиденде, расподела ових средстава спроводи се према следећим претпоставкама: ● друштво је издало 300 обичних акција, које су у целини отплаћене, ● 90.000,00 динара јесу бруто средства за дивиденде, пошто по овом основу треба обрачунати сваком акционару и пореске обавезе, ● друштво је евидентирало да акције припадају четворици власника. На основу ових података, обрачун привремених дивиденди за 2012. годину за исплату по сваком акционару може се приказати на следећи начин: Акционар Број акција

Дивиденда по једној акцији

Износ привремене дивиденде за 2012. годину

1

2

3

4 (2×3)

А

90

300

27.000

Б

120

300

36.000

Ц

60

300

18.000

Д

30

300

9.000

Укупно

300

300

90.000

3 lege artis октобар ´12

Укупна средства за дивиденде

www.legeartis.rs

услови практично значе за акционарска друштва? Први услов јесте обавеза акционарског друштва да са­ стави „извештај о пословању”, на бази претходно сачињених пројекција финансијског ре­ зултата за период од почетка године до дана исплате тих дивиденди (на пример, за пе­ риод јануар–септембар ако се исплата обавља у окто­ бру). Сматрамо неопходним да акционарско друштво пре свега сачини биланс успеха


унакрсни поглед lege artis ПРОПИСИ У ПРАКСИ

4

период текуће године, већ и биланс ликвидности, одно­ сно преглед прилива прихода и плаћања обавеза за период до наредна три месеца након ис­ плате привремених дивиденди, при чему он треба да докаже да исплата привремене дивиденде неће онемогућити извршавање обавеза, као и да неће изазвати неликвидност друштва. Суштина овог услова за ис­ плату привремених дивиден­ ди исказана је у већ поменутој одредби члана 273. тачка 1) Закона, а из које произлази да привремене дивиденде може да исплаћује само оно друшт­ во које је у периоду за који је састављен периодични обра­ чун у 2012. години остварило добит, будући да свака добит, током године или на њеном крају, представља основни предуслов за исплату диви­ денди. Дакле, захтев законо­ давца је, а то у пракси треба да утврди и само акционарско друштво, да исплатом привре­ мене дивиденде друштво не постане неликвидно, односно да на овај начин не занемари своје обавезе. Други захтев из тачке 2) члана 273. Закона односи се на финансијску способност ак­ ционарског друштва да плаћа привремене дивиденде. Пре­ ма том захтеву, износ привре­ мене дивиденде у току 2012. године не може да пређе износ који представља укупан до­ битак исказан по годишњем рачуну за 2011. годину увећан за нераспоређени добитак ис­ казан у билансу стања за 2011.

годину, као ни износе повуче­ не из резерви које се могу ко­ ристити за те намене, а умањен за утврђене губитке и износ који се мора унети у резерве друштва, у складу са законом или статутом. У погледу акционарског друштва које у току године жели да исплати привремене дивиденде закон, сасвим очи­ гледно, поставља предуслов да је на основу састављеног годишњег извештаја за прет­ ходну годину ово друштво исказало већи добитак од евен­ туалних губитака који се нала­ зе у билансу друштва а нису покривени. Такође, акционар­ ско друштво не може да испла­ ти привремене дивиденде ако, у складу са сопственим стату­ том, има обавезе за издвајање у резерве које су веће од до­ битка. Према томе, пре него што приступи планирању ис­ плате привремених дивиденди, акционарско друштво треба да постави у исту раван све наведене позиције из својих финансијских извештаја за претходну годину, па тек ако су добици и расположиве ре­ зерве већи од исказаних гу­ битака и обавезне резерве, по последњем годишњем би­ лансу, може се приступити планирању исплате привреме­ них дивиденди. Осим наведена два услова, који се у Закону јасно везују за исплату привремене диви­ денде, сматрамо да се на ову исплату мора применити и ограничење које важи за ис­ плату свих дивиденди, дато

у члану 275. Закона, а које се може пренети и на исплату привремених дивиденди. Кон­ кретно, према одредби у ставу 1. члана 275. Закона, акционар­ ско друштво не може да врши плаћања акционарима ако је према последњим годишњим финансијским извештајима нето имовина друштва мања, или би услед такве исплате постала мања, од уплаћеног основног капитала, увећаног за резерве које је друштво у обавези да одржава у скла­ ду са законом или статутом, под условом да такве резерве постоје. Према овом захте­ ву, нормалном се сматра она ситуација у акционарском друштву у којој је његова нето имовина већа од основног ка­ питала, јер се у нето имовину рачунски укључују и износи добити и резерви. Та позитив­ на разлика између нето имови­ не и основног капитала уједно је и услов који треба испунити да би се исплатиле привремене дивиденде. Право на привремене дивиденде имају и акционари који су власници „бесплатних” акција, а које су дељене по свим прописима о приватизацији. Будући да ове акције имају карактер потпуно отплаћених акција, њихови власници пуноправно остварују право на привремене дивиденде.


Поступак исплате привремених дивиденди

Начин одређивања привремене дивиденде сваком акционару

У члану 271. став 3. Закона дефинисано је опште прави­ ло, које се мора применити и на привремене дивиденде, према коме се дивиденда на акције исплаћује акциона­ рима у складу с правима која произлазе из врсте и класе акција које поседују на дан дивиденде, а сразмерно броју акција које поседују у укупном броју акција те класе. Према томе, расподела привремених дивиденди на поједине ак­ ционаре врши се сразмерно

5 lege artis октобар ´12

објаве дивиденди продали акције на чије име се те диви­ денде исплаћују. Конкретно, ако после дана привремених дивиденди а пре дана плаћања привремених дивиденди ак­ ционар пренесе своје акције по основу којих има право на привремене дивиденде, он зад­ ржава право на исплату при­ времене дивиденде. Дакле, за остваривање права на исплату привремених дивиденди битан је списак акционара који акци­ онарско друштво сачињава на дан привремених дивиден­ ди, без обзира на то колико власника је та акција проме­ нила пре или након тог дана. То ће, такође, значити да ће акционар, који је акцију држао у свом поседу дужи временски период, па је непосредно пре дана привремених дивиденди продао, изгубити било какво право на привремену диви­ денду.

www.legeartis.rs

Битне одредбе о начину испла­ те дивиденди, па и оних при­ времених, Закон је утврдио у члановима 271. и 274. Из одредаба ових чланова, јасно је да акционарско друштво у поступку исплате привреме­ них дивиденди пролази кроз следеће три етапе: Прва етапа, доношење одлуке о одобрењу плаћања привремених дивиденди – представља дан на који друшт­ во објављује, акционарима и широј јавности, своју намеру да исплати привремене диви­ денде. Након доношења овакве одлуке и њеног објављивања, акционар коме она треба да буде исплаћена постаје по­ верилац друштва за износ припадајуће дивиденде. Уједно, можемо подсетити и на то да одлуку о исплати привремене дивиденде доноси скупштина друштва, а сходно одредбама у члану 273. ст. 2. и 3. Закона, плаћање међудивиденде ак­ ционарима може се одобрити и одлуком одбора директора, односно надзорног одбора ако је управљање друштвом дводомно (ако је то одређено статутом или одлуком скуп­ штине). Ако се плаћање међудивиденде одобрава од­ луком одбора директора, односно надзорног одбора у случају дводомног управљања друштвом, међудивиденда се може исплатити само у новцу. Такође, према члану 271. став

3. Закона, друштво је у обаве­ зи да о одлуци о исплати ди­ виденде обавести акционаре кој��ма се дивиденда исплаћује у року од 15 дана од дана доношења такве одлуке, сход­ ном применом одредаба Зако­ на о обавештавању акционара о седници скупштине. Друга етапа, дан дивиден­ ди – представља дан за који се сачињава листа акционара овлашћених за исплату при­ времених дивиденди. На тај дан, стручне службе акцио­ нарског друштва, на основу својих евиденција, утврђују ко је акционар тог друштва, одно­ сно ко има право на исплату припадајућег дела привремене дивиденде. Трећа етапа, дан плаћања – представља дан на који се обавља исплата привремених дивиденди. Према члану 274. Закона, статутом се може одреди­ти дан, или метод његовог одре­ ђи­в а­ња, на који се утврђује списак акционара који имају право на дивиденду (дан диви­ денде). Ако статутом није одре­ ђен дан дивиденде за испла­т у привремене дивиденде, тај дан се одређује одлуком којом се одобрава њена исплата. Треба прецизирати да се, исто као у случају „редовне ди­ виденде”, привремене дивиден­ де плаћају лицима која су била акционари друштва на тај дан (дакле, на дан дивиденде). Ово законско прецизирање врло је битно с обзиром на право на примање дивиденде оних ак­ ционара који су периоду пре


унакрсни поглед lege artis ПРОПИСИ У ПРАКСИ

6

номиналној вредности акција које они поседују, а ако акције нису уплаћене – сразмерно извршеној уплати. На основу тако утврђеног износа потпу­ но отплаћених акција, односно сразмерног учешћа делимич­ но отплаћених акција, укупна маса средстава издвојена за привремене дивиденде дели се бројем акција како би се добио износ привремене дивиденде, а која је једнака по свакој акцији. На тај начин, акционар добија привремену дивиденду сраз­ мерно вредности акција које поседује, а које је отплатио. Међутим, уколико је друшт­ во у току године имало уплате по новим акцијама, учешће ак­ ционара у расподели средста­ ва за привремене дивиденде за 2012. годину треба кориговати сразмерно времену уплата из­ вршених у току 2012. године. Ова корекција се вршу тако што се акције које су уплаћене до краја претходне године признају у пуном номинал­ ном износу, а за акције које су уплаћене у току 2012. године врши се корекција номиналне вредности коефицијентом који се добија из односа броја дана од дана уплате до краја периода у току године за који се врши обрачун и исплата дивиденди. Према томе, расподела привре­ мених дивиденди на поједине акционаре врши се сразмерно номиналној вредности акција које они поседују, а ако акције нису уплаћене, сразмерно извршеној уплати, према вре­ мену уплата извршених у току пословне године. На бази тако

утврђеног износа потпуно отплаћених акција, односно сразмерног учешћа делимич­ но отплаћених акција, укупна маса средстава издвојена за привремене дивиденде дели се бројем акција да би се до­ био износ привремене диви­ денде, која је једнака по свакој акцији. На тај начин, акционар добија привремену дивиденду сразмерно вредности акција које поседује, а које је отпла­ тио. Конкретно, ако се при­ времене дивиденде исплаћују по полугодишњем обрачуну, учешће појединих акционара у капиталу израчунава се на следећи начин: ● појединачни капитал акцио­ нара који је био исказан 31. 12. 2011. године учествује у распо­ дели привремених дивиденди за 6 месеци у пуном износу, ● за акције које су уплаћене у току текуће, 2012. године, но­ минална вредност коригује се коефицијентом који се добија из износа броја дана од дана уплате до краја периода у току године за који се врши обрачун и исплата привремених диви­ денди.

Порески третман привремене дивиденде

Према члану 61. став 1. тач­ ка 2. Закона о порезу на до­ ходак грађана, дивиденда, па тиме и привремена дивиденда, представља приход од капи­ тала на који се плаћа порез по стопи од 10%. Основица за об­ рачун пореза јесте опорезиви приход, који сачињава 100%

бруто дивиденде расподељене обвезнику, а обвезник пореза на дивиденду јесте физичко лице које остварује приход од дивиденде – акционар. Конкретно, за привремену дивиденду на једну акцију об­ рачун изгледа овако: 1) бруто износ привремене дивиденде

300 динара

2) пореска основица (100% од 300)

300 динара

3) порез (10% на 300) 

30 динара

4) нето привремена дивиденда за исплату (300 – 30) 270 динара Према томе, акционар с је­д­ ном акцијом добиће нето вред­ ност привремене дивиденде од 270 динара, а акционар с више акција добиће 270 динара по свакој од својих акција. Наведени обрачун бруто и нето дивиденде и припадајућег пореза треба извршити по сва­ ком акционару, имајући у виду да се по Закону о порезу на до­ ходак грађана акционар сматра обвезником пореза. Исплата дивиденди се акци­ о­на­рима – физичким лицима може извршити уплатом на жи­ ро рачун, уплатом на текући ра­ чун или исплатом у готовини. Послодавац уплаћује порез на рачун 840-711141843-68, а ако уплату врши обвезник Цен­тра


Одлука о исплати привремене дивиденде

На основу члана 273. став 2. Закона о привредним друштвима (у даљем тексту : Закон), Одбор директора акционарског друштва (пословно име привредног друштва) из (седиште) (даље: друштво), на седници одржаној дана године, донео је

за 2012. годину 1. На основу привремених интерних финансијских извештаја за период од 1. 1. до 30. 9. 2012. године, остварен је добитак за расподелу у износу од динара.

Исплата привремених дивиденди није у супротности са одредбама о ограничавању исплата акционарима из члана 273. став 1. Закона и члана 275. став 1. Закона. 3. Акционаром друштва за потребе расподеле привремене дивиденде сматра се свако лице које је акционар друштва на дан доношења ове одлуке. 4. Учешће акционара друштва у расподели добити утврђује се према номиналној вредности акција које поседује на дан 30. 9. 2011. године у односу на укупну вредност акцијског капитала за исти период. 5. Привремене дивиденде утврђене овом одлуком исплатиће се акционарима најкасније године. до 6. Својом одлуком, одбор директора одредиће дан исплате привремене дивиденде која је утврђена овом одлуком. 7. Одлуку о исплати привремених дивиденди спровешће генерални директор акционарског друштва.

У дана

године

ПРЕДСЕДНИК ОДБОРА ДИРЕКТОРА

7 lege artis октобар ´12

2. Добит из става 1. ове одлуке расподељује се за исплату привремених дивиденди акционарима на начин предвиђен овом одлуком.

www.legeartis.rs

ОДЛУКУ О ИСПЛАТИ ПРИВРЕМЕНИХ ДИВИДЕНДИ


унакрсни поглед lege artis ПРОПИСИ У ПРАКСИ

8

за велике пореске обвезнике, рачун је 840-1557845-53. У посебном случају, ако се привремена дивиденда исплаћује правном лицу, треба имати у виду следеће: ● ако се исплаћује домаћем правном лицу, на ту дивиденду се не обрачунава нити се плаћа порез; ● ако се исплаћује нерезиден­ ту, страном правном лицу, плаћа се порез од 20% на уку­ пан износ дивиденде без ума­ ње­ња, сходно члану 40. Зако­на о порезу на добит правних лица. У том случају обрачуна­ ти порез се уплаћује на рачун 840-711212843-80, а обвезни­ ци Центра за велике пореске обвезнике – Београд уплату вр­ше на рачун 840-1557845-53. За исплаћену дивиденду стра­ ном правном лицу (нере­зи­ ден­т у), исплатилац дивиденде Пореској управи мора да под­ несе пореску пријаву на об­ расцу ПДПО, који је прописан Правилником о обрасцу збирне пореске пријаве о обра­чу­на­том и плаћеном порезу на добит по одбитку на приходе које остварују нерезидентни обвез­ ници – правна лица („Слу­ж­бе­ ни гласник РС”, број 116/04). Послодавац, поводом ис­ плате дивиденди, мора да по­ пуни и преда Образац ПП ОПЈ-3.

Извештавање о исплати привремених дивиденди

Према члану 65. Закона о тржишту капитала („Службе­ ни гласник РС”, бр. 31/2011),

јавно друштво, издавалац влас­ ничких хартија од вредности којима се тргује на регулисаном тржишту, односно МТП-у, оба­ везно је да учини доступним све поступке и информације који су акционарима неопход­ ни за остваривање њихових права, као и да обезбеди одговарајућу заштиту цело­ витости тих података. У том смислу, ово јавно друштво на­ рочито је дужно да објави или

достави обавештење о додели и исплати дивиденди. Јавно друштво ове информације може достављати акционари­ ма и електронским путем, уко­ лико је таква одлука усвојена на скупштини акционара, при чему достављање информација електронским путем ни у ком случају не сме да зависи од ме­ ста пребивалишта или бора­ вишта акционара, односно од седишта правног лица.

Сви калкулатори на једном месту Програмски део Калкулатори, у склопу електронске правне базе Прописи.нет, састоји се из два калкулатора: 1. Каматни калкулатор, у коме су на располагању две врсте каматних стопа: дефинисане и моје каматне стопе. Дефинисаним каматним стопама обухваћени су: затезна каматна стопа, индекс потрошачких цена, камата за неблаговремено плаћене јавне приходе, есконтна стопа НБС на месечном нивоу, есконтна стопа НБС на годишњем нивоу, референтна каматна стопа, референтна каматна стопа ЕЦБ (износи су у еврима), камата за неблаговремено плаћени царински дуг и камата за неблаговремено плаћену казну у царинском поступку. Моје каматне стопе представљају део у коме корисник може дефинисати сопствене каматне стопе. 2. Калкулатор судских такси, који вам омогућује да избором понуђене тарифе и основице за обрачун таксе израчунате колики је износ конкретне судске так��е. Калкулатори су доступни у електронској бази на адреси www.propisi.net


Обавеза запошљавања особа са инвалидитетом

порези и акцизе

Ч

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

2

лан 24. Закона о про­фе­си­ оналној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом предвиђа оба­ везу сваког послодавца који има најмање 20 запослених да у радном односу има и одређен број особа са инвалидитетом. Послодавац који има од 20 до 49 запослених дужан је да у радном односу има једну особу са инвалидитетом. По­ слодавац који има 50 и више запослених дужан је да у рад­ ном односу има најмање две особе са инвалидитетом, а на сваких наредних (започетих) 50 запослених још по једну особу са инвалидитетом. У периоду од 24 месеца од дана оснивања, за послодавца не постоји обавеза запошљавања из члана 24. овог закона.

Потребни докази

Сви послодавци који имају обавезу запошљавања осо­ ба са инвалидитетом, по­ тв­р ­ђ ују извршење обавезе до­с тав­љ ањем одговарајућег из­ве­штаја надлежној једи­ни­ ци Пореске управе према свом седишту – образац ИОСИ утврђен Правилником о начи­ ну праћења извршења обавезе запошљавања особа са инвали­ дитетом и начину доказивања извршења те обавезе („Сл. гласник РС”, број 33/10). Обра­ зац се доставља најкасније до 5. у месецу, за претходни месец,

и то сваког месеца, без обзира на који је начин ова обавеза извршена у претходном месе­ цу. Уз сам образац извештаја, послодавци немају обавезу достављања других доказа. У образац ИОСИ уносе се подаци о укупном броју за­ послених и броју запослених особа са инвалидитетом са стањем последњег календар­ ског дана у месецу, и подаци о начину извршавања обавезе запошљавања особа са инвали­ дитетом у том месецу. Ради доказивања извр­ше­ ња и омогућавања контроле из­вр­ша­вања ове обавезе, по­­ сло­давци су дужни да у својој пословно-финансијској до­ку­ мен­та­цији чувају различите доказе, и то: уговоре о раду, пријаве на обавезно со­ци­јал­но осигурање, реше­ња о статусу запослених особа са инвали­ дитетом, потврде о поднетом захтеву за процену радне спо­ собности, из­вр­ше­ној уплати средстава у Буџетски фонд за професионалну ре­х а­би­ли­т а­ цију и запошљавање особа са ин­в а­­ли­­ди­т е­т ом, из­в р­ш е­њ у фи­­нан­­сиј­­ских обавеза из уго­ вора о по­словној сарадњи односно купо­в и­н и про­и ­ звода или вршењу услуга са предузећем за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом, као и другу документацију којом доказују извршење ове обавезе.

Државни органи којима је Република Србија послодавац, као и покрајински органи и органи локалне самоуправе, такође достављају извештаје надлежним јединицама По­ реске управе, с тим да у сам извештај уносе и податак о томе да ли је реч о директном или индиректном буџетском кориснику. У образац ИОСИ државни органи уносе следеће податке: Опште податке о по­слодавцу, део 1 Подаци о бро­ју запослених особа са ин­ валидитетом, а из дела 2 На­чин извршења обавезе за­по­шља­ ва­ња особа са инвалидитетом податак под редним бројем 1.1. Укупан број запослених особа са инвалидитетом. Уколико између директног или индиректног буџетског корисника и предузећа за про­ фесионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвали­ дитетом постоји неки од уговора у складу са законом, у обрасцу ИОСИ се попуњава и та рубри­ ка ради њиховог евидентирања и поседовања комплетне слике о извршењу обавезе од стране државних органа.

Други начини извршавања ове обавезе

Послодавац извршава обавезу запошљавања особа са инвали­ дитетом и на следеће начине: 1. Уплатом средстава на уплат­


Извор: www.propisi.net porezi.akcize@legeartis.rs

Члан 29. овог закона наводи да ће послодавац који не запос­ ли особе са инвалидитетом у складу са чланом 24. истог за­ кона плаћати пенале у висини троструког износа минималне зараде утврђене у складу с про­ писима о раду, за сваку особу

Подстицаји за запошљавање особа са инвалидитетом

Ослобођење од обавезе пла­ ћа­ња доприноса за обавезно социјално осигурање за по­ слодавца који запосли лице са инвалидитетом прописано је одредбама члана 45б Закона о доприносима. Према ставу 1. тог члана Закона о допри­ носима, послодавац који на неодређено време запосли лице са инвалидитетом у складу са законом који уре­ ђу­је спречавање дискримина­ ци­је лица са инвалидитетом,

за које одговарајућом прав­ но-ме­д и­ц ин­с ки валид­н ом до­­ку­­­мен­т а­ци­јом докаже ин­ ва­лид­ност, ослобађа се оба­­ ве­зе плаћања доприноса за обавезно со­ци­јал­­но оси­ гу­ра­ње који се плаћају на основицу, односно на терет средстава послодавца, за пе­ риод од три године од дана заснивања радног односа тог лица. Новозапосленим ли­ цем са инвалидитетом сматра се лице с којим је послодавац закључио уговор о раду у скла­ ду са законом који уређује рад и које је пријавио на обавезно социјално осигурање код над­ лежних организација за оба­ везно социјално осигурање (став 2. тог члана закона). Да би послодавац остварио право на ослобађање од обавезе плаћања доприноса за обавезно социјално осигурање за то лице, сагласно одредби члана 45б Закона о доприноси­ ма, није потребно да лице са инвалидитетом претходно буде пријављено као неза­ послено лице код Национал­ не службе за запошљавање. У погледу остваривања права на ослобађање од обавезе плаћања обрачунатог и обустављеног пореза из зараде новозапосле­ них лица са инвалидитетом, на основу одредаба чл. 21г Закона о порезу на доходак грађана („Сл. гласник РС”, бр. 24/01, 80/02, 135/04, 62/06, 65/06 – исправка, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11 и 91/11 – УС), важе исти услови као и за ослобађање од плаћања доприноса за обавез­ но социјално осигурање.

(Мишљење Министарства финансија, бр. 011-00-247/2012-04 од 14. 6. 2012)

3 lege artis ● октобар ´12.

Пенали

са инвалидитетом коју није за­ послио. Износ пенала за неблаго­ времено извршене обавезе учешћа у финансирању зарада особа са инвалидитетом од 1. 4. 2012. године износи 60.030,00 динара по свакој особи са ин­ валидитетом за коју није бла­ говремено извршена обавеза (115 динара по радном часу x 174 часа просечно у месецу x 3). Претходно наведени пода­ так важи од 1. 4. 2012. до 28. 2. 2013. године. Ове пенале послодавац је дужан да уплати, за сваку осо­ бу са инвалидитетом коју није запослио, на уплатни рачун буџета Републике Србије број: 840-743422843-25. То мора учи­ нити приликом исплате зарада и накнада зараде, а најкасније до 30. у месецу за претходни месец. Обавеза уплате пенала престаје са месецом у ком је послодавац запослио прописан број особа са инвалидитетом.

www.legeartis.rs

ни рачун буџета Републике Србије број 840-745126843-22 на име учешћа у финансирању зарада особа са инвалидитетом запослених у предузећу за про­ фесионалну рехабилитаци­ју и запошљавање особа са инва­ лидитетом или со­ци­јал­ном пре­д у­зећу или организацији, а која припадају Буџетском фонду за професионалну рехабилитацију и за­по­шља­ва­ ње особа са инвалидитетом; Напомена: Износ учешћа у финансирању зарада особа са инвалидитетом – 25.582,50 динара по особи са инвали­ дитетом коју послодавац није запослио, за уплате приликом исплате зарада за текући ме­ сец, а најкасније до 5. у наред­ ном месецу. 2. Извршењем финансијске обавезе из уговора о пословнотехничкој сарадњи, куповини производа или вршењу услу­ га са предузећем за профе­ сионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инва­ лидитетом у вредности од 20 просечних зарада у привре­ ди Републике Србије према последњем објављеном пода­ тку републичког органа над­ лежног за послове статистике у моменту закључења уговора.


радни односи и социјално осигурање lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

2

Обављање допунског рада по закону о раду и његов порески аспект Као облик уговорног рада ван радног односа, допунски рад је регулисан одредбама неколико закона. Међутим, када је реч о спровођењу овог облика рада у пракси, највећи број послодаваца примењује управо одредбе Закона о радуо увођењу и унапређивању жалбених поступака у грађанским и привредним предметима

Д

опунски рад је об­ лик уговорног рада ван радног односа, а његово спровођење је регу­ лисано одредбама неколико закона. Конкретно, Закон о здравственој заштити, За­ кон о основама система образовања и васпитања и Закон о социјалној заштити и обезбеђивању социјалне си­ гурности грађана регулишу допунски рад у делатностима на које се односе, али највећи број послодаваца код допун­ ског рада примењује Закон о раду, па ћемо у наставку гово­ рити о спровођењу допунског рада према том пропису.

Основна законска регулатива

Према члану 202. Закона о раду („Службени гласник РС” , бр. 24/2005, 61/2005 и 54/09 – даље: Закон) запослени који ради с пуним радним временом код послодавца може да закључи уговор о допунском раду с дру­ гим послодавцем, а највише до једне трећине пуног радног

времена. Уговором о допун­ ском раду утврђује се право на новчану накнаду и друга пра­ ва и обавезе по основу рада. Уговор се закључује у писаном облику. Према овим одредбама Закона, карактеристике допун­ ског рада су: 1) допунски рад могу обављати само већ запослена лица – да­ кле, не могу га обављати пен­ зионисана и незапослена лица; 2) допунски рад могу обављати запослена лица која већ раде с пуним радним временом, односно не могу га обављати запослени с непуним радним временом; 3) допунски рад могу обављати код другог правног лица само запослени који раде с пуним радним временом код свог послодавца, односно допун­ ски рад запослени не могу обављати код истог послодав­ ца; 4) допунски рад може да траје највише до једне трећине пу­ ног радног времена – дакле 13,33 часа недељно, тј. 13 сати и 20 минута;

5) допунски рад код другог по­ слодавца може се обављати без сагласности послодавца код кога запослени ради пуно рад­ но време. Односно, Законом није прописан ниједан додатни услов, што значи да запослени може уговор о допунском раду закључити без сагласности и без обавештавања послодав­ ца код кога је запослен. Да би запослени могао закључити уговор о допунском раду мора послодавцу с којим закључује уговор о допунском раду до­ ставити потврду издату од стране послодавца код кога је запослен да ради пуно рад­ но време јер је то услов за закључење уговора; 6) поводом обављања допун­ ског рада закључује се писмени уговор, којим се утврђују пра­ во на новчану накнаду и друга права и обавезе по основу тог рада. Према томе, запослени који се налази у радном односу с пуним радним временом код једног послодавца или оствари


Приредио мр ЖЕЉКО АЛБАНЕЗЕ Саветник за економска питања radni.odnosi@legeartis.rs

На основу члана 202. Закона о раду, директор

(назив, седиште и адреса послодавца) и (име и презиме) из (адреса),

закључују

Уговор о допунском раду Члан 1

Радно време износи недељно утврђује се

(број) сати. Распоред дневног радног времена (навести како).

Члан 2

3

Новчана накнада из става 1. овог члана исплаћује се у роковима утврђеним (општи акт послодавца) за исплату зарада, а најмање једанпут месечно.

Члан 3 За време рада по овом уговору именовани има право на пензијско и инвалидско осигурање, као и право на безбедност и заштиту живота и здравља на раду, у складу с прописима.

Члан 4 .

Члан 5 Овај уговор је сачињен у 4 (четири) истоветна примерка од којих 1 (један) задржава именовани, а 3 (три) примерка послодавац.

У Радно ангажовано лице

дана

године Директор

lege artis ● октобар ´12.

За време обављања допунског рада именовани има право на новчану накнаду у висини од динара без пореза и доприноса (нето).

Рад по основу овог уговора престаје

www.legeartis.rs

(име и презиме, врста стручне спреме) запослен с пуним радним временом у (назив и седиште послодавца) прима се на рад до једне трећине пуног радног времена у (опис посла), (назив послодавца) за обављање почев од 2012. године.


радни односи и социјално осигурање lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

4

пуно радно време заснивањем радног односа код два или више послодаваца не може надаље закључивати нове уго­ воре о раду уколико би на такав начин његово укупно недељно радно време трајало дуже од 40 часова недељно, али нема правних сметњи да у случају потребе за радом таквог запо­ сленог, с њим буде закључен уговор о допунском раду на начин предвиђен чланом 202. Закона, према коме запослени који ради с пуним радним вре­ меном код послодавца може да закључи уговор о допунском раду с другим послодавцем, а највише до једне трећине пу­ ног радног времена. Наведено законско прави­ ло у погледу дужине трајања до­пун­ског рада запосленог – највише до 1/3 пуног радног времена – установљено је у циљу заштите његовог пси­ хофизичког и здравственог стања, с обзиром на то да је до­ казано да рад дужи од 53 сата недељно може проузроковати озбиљне штетне последице по његово здравље. Нажалост, због немогућности озбиљније контроле и делотворнијег на­ чина утврђивања дужине тра­ја­ња допунског рада запо­ слених, велики број послода­ ваца закључује управо овакве уговоре којима је, формално, предвиђена максимална дужи­ на трајања од 1/3 пуног радног времена, с тим што такви запо­ слени, прећутно, уз своју усме­ ну сагласност, раде и дуже од тога, што је готово немогуће доказати.

Треба посебно напоменути да се у допунском раду могу обављати и послови директора. Наиме, ако је актом послодав­ ца предвиђено да се послови ди­р ектора могу обављати с јед­ном трећином пуног рад­ ног времена, нема законских сметњи да лице које је у радном односу с пуним радним вре­ меном, буде постављено код дру­гог послодавца да обавља послове директора с једном тре­ћи­ном пуног радног време­ на.

Уговор о допунском раду

Уговор о допунском раду оба­ везно се закључује у писаном облику и садржи нарочито: ● врсту, начин и време трајања посла, ● начин утврђивања новчане накнаде, ● друга права и обавезе по осно­ву рада. Износ накнаде за допунски рад слободно се уговара у нето или бруто износу, а поред те накнаде могуће је уговорити и плаћање трошкова за дола­ зак и одлазак с рада, трошкова службеног пута и сл. што је у функцији извршења посла. Сва

плаћања по основу допунског рада улазе у износ накнаде по уговору о допунском раду. Пример уговора о допун­ ском раду налази се на стр. хх..

Порески третман допунског рада

Према члану 85. став 1. тачка 3. Закона о порезу на доходак грађана, на накнаду која се остварује за обављање послова по уговору о допунском раду плаћају се следеће фискалне обавезе: 1) порез на лична примања по стопи од 20% на основицу коју чини бруто уговорен приход умањен за 20% нормираних трошкова; 2) допринос за пензијско и ин­ валидско осигурање на терет извршиоца послова по стопи од 22% на основицу на коју се плаћа порез на доходак грађана (не примењују се законске одредбе о највишој и најнижој основици доприноса). На уговорену накнаду за до­ пунски рад не плаћа се допри­ нос за здравствено осигурање. Ако је накнада за рад по уговору о допунском раду утвр­ђена у бруто износу, на тај из­нос се обрачунавају и од­би­

Због немогућности оз­биљ­ни­је контроле и де­ло­­твор­ни­јег начина утвр­ђи­ва­ња дужине тра­ја­ња допунског рада за­по­ слених, велики број послодаваца закључује управо овакве уговоре којима је, формално, предвиђена максимална ду­ жина трајања од 1/3 пуног радног времена, с тим што так­ ви запослени, прећутно, уз своју усмену сагласност, раде и дуже од тога, што је готово немогуће доказати.


При исплати накнаде сас­тав­ ља­ју се следећи обрасци: ● Образац ПП ОПЈ – 6, ● Спецификација уз образац ПП ОПЈ – 6, ● Образац М-УН, односно об­ разац М-УНК за више лица (у року од три дана од дана уплате доприноса). Бројеви уплатних рачуна су приказани на сл.2. Уплата пореза се усмерава према општини на којој при­ малац прихода има пребива­ лиште, односно боравиште. За привредна друштва, за­ друге, друга правна лица и предузетнике, укупни трош­ кови накнада по уговору о до­ пунском раду исказују се на рачуну 525 – Трошкови накна­ да физичким лицима по основу осталих уговора, а у корист ра­ чуна 465 – Обавезе према фи­ зичким лицима за накнаде по

20.000,00

1. Нето накнада

0,664

2. Коефицијент за прерачун у бруто 3. БРУТО НАКНАДА (ред. бр. 1 : ред. бр. 2) 4. Нормирани трошкови (20% на ред. бр. 3)

30.120,48 6.024,10

5. ОПОРЕЗИВИ ПРИХОД (ред. бр. 3 – ред. бр. 4) 24.096,38 6. Порез (20% на ред. бр. 5)

4.819,28

7. Допринос ПИО (22% на ред. бр. 5)

5.301,20

8. За исплату (ред. бр. 3 – ред. бр. 6 – ред. бр. 7) 20.000,00 Сл. 2: Уплатни рачуни Фискална обавеза

Обвезник Рачун

Порез на грађана доходак

Лице које остварује приход

840-711191843-30

Лице које Допринос за пензијско и остварује инвалидско осигурање приход

840-721117843-60

Сл. 3: Књижење 525

Трошкови накнада физичким лицима по основу осталих уговора

30.120,48

Обавезе за нето накнаде физичким лицима по осталим уговорима

20.000,00

4659

Остале обавезе за порез на остале 48900 личне расходе и накнаде запосленима и другим физичким лицима

4.819,28

48910 Обавезе за допринос за ПИО

5.301,20

Сл. 4: Образац ПП ОПЈ – 6 Исплатилац Седиште исплатиоца

ПП ОПЈ – 6 РЕПУБЛИКА СРБИЈА МИНИСТАРСТВО ФИНАНСИЈА ПОРЕСКА УПРАВА Организациона јединица

(адреса и општина исплатиоца)

ПИБ Матични број Шифра делатности исплатиоца

уговорима. Књижење према нашем примеру је приказано на сл. 3.

Потврда о пријему:

Начин на који је попуњен Образац ПП ОПЈ – 6 за наш пример, приказан је на сл. 4.

5 lege artis ● октобар ´12.

Обрасци који се подносе при исплати и уплатни рачуни

Сл. 1: Пример

www.legeartis.rs

ја­ју по­реске обавезе, а изврши­ оцу се исплаћује остатак. Уколико је накнада за до­ пун­ски рад уговорена у нето износу, преводи се у бруто из­ нос дељењем с коефицијен­­­том 0,664, који је добијен на основу умањења пореске стопе за 20% и стопе доприноса за пензијско и инвалидско осигурање за 20%, пошто се та стопа при­ ме­њу­је на умањену основицу за 20% по основу нормираних трошкова, по формули: (100 – (16 + 17,6) : 100 = 0,664). При­ мер дат на сл.1.


радни односи и социјално осигурање lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

6

Пореска пријава о обрачунатом и плаћеном порезу на приходе спортиста и спортских стручњака и на друге приходе (Уговор о делу, допунски рад, трговинско заступање, волон­ терски рад, примања чланова управног и надзорног одбора, накнада посланицима и од­ борницима, накнада по осно­ ву послова одбране и заштите, примања стечајних управника, судских вештака, судија порот­ ника и судских тумача и друга примања када се обрачунавају доприноси за обавезно со­ци­ јал­но осигурање)

Престанак уговора о допунском раду Као што смо навели, допунски рад је један од облика рада ван радног односа. Према одредби члана 202. З��кона, запослени који ради с пуним радним вре­ меном код послодавца може да закључи уговор о допунском раду с другим послодавцем, а највише до једне трећине пу­ ног радног времена. Уговор се закључује у писаном облику и њиме се утврђује право на нов­ чану накнаду и друга права и обавезе по основу рада. У складу са овом нормом, по основу уговора о допун­ ском раду лице обавља рад код послодавца код кога није

Сл. 6: xxx Прималац прихода је осигураник на ПИО: (заокружити само један од понуђених редних бројева) 1. запослени 2. самостална делатност 3. пољопривредник

у радном односу. Права и оба­ везе као и разлози за отказ на­ значеног уговора регулишу се уговором о допунском раду. За случај да уговор о допунском раду не садржи одговарајуће норме о отказу, примењују се одговарајућа правила Закона о облигационим односима. Тако, на пример, овај уговор може бити раскинут: ● споразумом, па и када он није закључен у писаном об­ лику (члан 68. ЗОО-а), ● због неиспуњења (чл. 124. до 132. ЗОО-а), ● због промењених околности (чл. 133. до 136. ЗОО-а). Овај уговор престаје и истеком времена на које је закључен.  Исплата извршена: 2012. године

Сл. 7: Врста прихода: Допунски рад (Уносе се цели бројеви, без децимала) Ред. ОПИС Износ Уплатни рачун бр. 1. 2. 3. 4. 1. Приход (уговорена накнада или други приходи) 30.120 2. Нормирани трошкови (1 × 20%) 6.024 3. Опорезиви приход (1 – 2) 24.096 4. Порез на доходак грађана (3 × 20%) 4.819 840-711191843-30 5. Допринос за ПИО на терет примаоца прихода (3 × 22%) 5.301 840-721117843-60 6. Допринос за здравствено осигурање на терет примаоца прихода (3 × __%) 7. Износ за исплату (1 – 4 – 5 – 6) 20.000 8. Допринос за ПИО на терет исплатиоца прихода 9. Допринос за здравствено осигурање на терет исплатиоца прихода


Порески календар

10. ОКТОБАР

● Подношење ПДВ пријаве за претходни месец - ако је статус претежног извозника стечен у септембру 2012. године ● Подношење месечне и тромесечне пореске пријаве за ПДВ ● Плаћање ПДВ за претходни месец и трећи квартал 2012. године ● Подношење обрачуна пореза на премије неживотног осигурања на обрасцу МОППНО за претходни месец ● Плаћање пореза на премије осигурања за претходни месец

22. ОКТОБАР

● Крајњи рок за достављање кумулативног обрачуна акциза за период од 1.01. до 30.09. 2012. године ● Подношење тромесечног обрачуна акциза за период од 01.07. до 30.09.2012, на обрасцу ПП ТОА ● Крајњи рок за подношење захтева за рефакцију плаћене акцизе на остале деривате нафте за претходни месец ● Плаћање аконтације акциза за прву половину текућег месеца ● Плаћање доприноса за обавезно социјално осигурање за неисплаћене зараде за претходни месец

Порез на доходак грађана ● Збирна пореска пријава за порез по одбитку подноси се Пореској управи једном месечно и то у року од 5 дана по истеку месеца, посебно за сваку исплату извршену у претходном месецу. ● Велики порески обвезнци збирну пореску пријаву за порез по одбитку подносе Центру Пореске управе за велике пореске обвезнике истог дана када је извршена исплата, а најкасније у року од два дана од дана исплате прихода који се опорезује до одбитку.

Ако последњи дан рока пада у недељу или на дан државног празника, или у неки други дан кад орган пред којим треба предузети радњу не ради, рок истиче истеком првог наредног радног дана.

7 lege artis ● октобар ´12.

15. ОКТОБАР

● Плаћање аконтације акцизе за другу половину претходног месеца ● Плаћање аконтације пореза на добит предузећа за претходни месец ● Плаћање аконтација пореза на приходе од самосталне делатности за претходни месец ● Плаћање аконтација доприноса за социјално осигурање за претходни месец − власници самосталних радњи и власници приватних предузећа, по решењу надлежног пореског органа

www.legeartis.rs

5. ОКТОБАР

● Рок за уплату по основу обавезе запошљавања особа са инвалидитетом за претходни месец ● Подношење захтева за субвенционисање пореза на зараде и доприноса за пензијско и инвалидско осигурање на обрасцу ЗСП и ЗСД за претходни месец ● Подношење обавештења о закљученим уговорима са интерпретаторима по основу естрадних и других забавних програма на обрасцу ОЗУ за претходни месец ● Подношење збирног месечног обрачуна накнаде за приређивање посебних игара на срећу на обрасцу ЗМОН за претходни месец ● Плаћање накнаде за приређивање посебних игара на срећу за претходни месец


планирање и изградња

Легализација – (не)достижни склад правног и фактичког стања

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

24

У свом најновијем покушају да фактичко стање усагласи с правним, легализација бесправно изграђених објеката, као јединствен правни институт нашег позитивног законодавства, доноси низ олакшица. У овом броју говоримо о накнадама за уређење градског грађевинског земљишта

Р

аспадом бивше Ју­го­сла­ ви­је и ес­ка­ла­ци­јом рат­ них сукоба на територији бивших република, осим до­ бро познатих последица које производи сваки грађански сукоб, настао је један нови феномен, феномен бесправне градње, до тада познат само по спорадичним и изолованим случајевима. У то време, држава суочена с проблемом прилива великог броја становника с подручја захваћених ратним сукоби­ ма толерисала је бесправну градњу, а поједине локалне са­ мо­у­праве чак су је и подсти­ ца­ле, и то управо код оне ка­те­го­ри­је лица којa je највише и билa погођенa догађајима из деведесетих година прошлог века – избеглица из бивших југословенских република. С временом, међутим, овај феномен постаје правило, па тако у Србији, а пре свега у Бео­ граду, у коме данас живи више од четвртине становништва наше земље, бесправна градња постоји као друштвени про­

блем већ више од две деценије. У жељи државе да реши овај акутни проблем настаје инсти­ тут легализације бесправно изграђених објеката до тада не­ познат у законским решењима европских држава. Наиме, током деведесе­ тих година прошлог века, та­ дашњи законски прописи увели су у правни систем Ср­ би­је институт легализације бесправно изграђених, одно­ сно реконструисаних објеката, као могућност накнадног издавања грађевинске и упо­ требне дозволе за објекте који су већ изграђени и приведени намени. Овакав институт на­ стао је из потребе да се под нешто лакшим условима (пре свега урбанистичким) прав­ но стање усагласи са фактич­ ким, да се уместо рушења ових објеката, што у таквим околно­ стима не би било оправдано, изда накнадна грађевинска и употребна дозвола, чиме би се овакви објекти из нелегалног превели у легално стање и тиме изједначили са оним објектима

који су изграђени у тзв. редовној процедури (за које је грађевинска дозвола издата пре почетка изградње). Тако су легализацију предвиђали најпре Закон о изградњи објеката („Сл. гласник РС”, бр. 44/95, 24/96, 16/97 и 43/2001), па након њега и Закон о по­ себним условима за издавање грађевинске, односно употреб­ не дозволе за одређене објекте („Сл. гласник РС”, бр. 16/97). Пракса накнадне легализације настављена је и после 2000. године, доношењем Закона о планирању и изградњи („Сл. гласник РС”, бр. 47/03), који је дао могућност легализације за све оне објекте који су изграђени, односно рекон­ струисани без грађевинске дозволе до дана ступања на снагу Закона (13. мај 2003. го­ дине), те Закона о изменама и допунама Закона о планирању и изградњи („Сл. гласник РС”, бр. 34/06), који је само про­ дужио рокове за све оне који су пропустили подношење пријава за легализацију (до


НЕНАД СОВРЛИЋ магистар правних наука, начелник у Градској управи града Београда planiranje.izgradnja@legeartis.rs

26. октобра 2006. године), не проширујући круг објеката на које се легализација односила (и даље само за објекте који су изграђени, односно реконстру­ исани до 13. маја 2003. године). Ова законска решења, мeђутим, нису ни приближ­ но дала очекиване резул­ тате. Уместо да институт

легализације сузбије бесправ­ ну градњу која је настала као нужно зло, бесправна градња је у првој деценији 21. века по­ стала правило коме је прибе­ гавала већина потенцијалних градитеља. Сходно томе, доспе­ ли смо у ситуацију да објекти који поседују грађевинску дозволу, а који су грађени у

протеклих двадесет година, буду у мањини, односно да се од грађевинске дозволе током изградње често одступало. Због овако поражавајућих резултата, тадашње Министар­ ство за животну средину и просторно планирање је 2009. године приступило изради новог Закона о планирању и

● Пример 1: У стану од 65 m2 у Крњачи – Градска општина Палилула (IV зона) – станује породица од три члана. У поступку легализације на име накнаде ова породица ће бити у обавези да плати само један одсто од укупно утврђеног износа накнаде што износи 8.986,00 динара, а у случају једнократне уплате (додатних 50% умањења накнаде) платиће износ од 4.483 динара.

У кући од 150 m2 у Земун-пољу – Градска општина Земун (V зона) – живи петочлана породица. За 100 m2 ова породица платиће један одсто, за преосталих 50 m2 имаће попуст од 60 процената тако да ће накнада у овом случају износити 144.888 динара, а у случају једнократне уплате (додатних 50% умањења накнаде) платиће износ од 72.444,00 динара, односно месечно 603,00 динара ако одлуче да на рате следећих 20 година измирују ову обавезу.

Мапа града Београда по урбанистичким зонама

25 lege artis ● октобар 2012.

● Пример 2:

www.legeartis.rs

У новом закону, законодавац је предвидео значајне олакшице код плаћања накнаде у поступку легализације, што се најсликовитије види из два примера:


планирање и изградња lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

26

изградњи. У анализама Ми­ ни­стар­ства које су претхо­диле изради нацрта новог зако­ на дошло се до податка да на територији Србије у том тре­ нутку, дакле у првој половини 2009. године, постоји преко 800.000 бесправно изграђених објеката. Циљ је био да се новим зако­ ном што ефикаснијe реши овај горући проблем, да се обухвате сви објекти који су изграђени до тог тренутка, као и да се на прави начин покрене поступак легализације који се нашао у колапсу. А све то с циљем да се поново успостави просторни ред, што би у крајњем исходу довело до бржег привредног развоја. Резултат тих напора било је усвајање новог Закона о планирању и изградњи („Службени гласник РС”, број 72/09, 81/09 – исправка, 64/10 – УС) који заједно са изме­ нама овог закона („Службе­ ни гласник РС”, број 24/11) представља најлибералнији правни акт до сада и који, између осталог, регулише и област легализације бесправно саграђених објеката. Како би обухватио све објекте изграђене без гра­ђе­ вин­ске дозволе, законодавац је чланом 185. Закона прописао да ће се накнадна грађевинска и употребна дозвола за објекат, односно делове објекта изгра­ ђе­не или реконструисане без грађевинске дозволе, издати за све оне објекте изграђене, односно реконструисане или дограђене без грађевинске до­

зволе, односно без одобрења за изградњу, до дана ступања на снагу овог закона тачније до 11. септембра 2009. године. А подзаконским актом, Пра­ вилником о критеријумима за умањење накнаде за уређивање грађевинског земљишта у по­ ступку легализације и о усло­ вима и начину легализације објеката, даље је прецизирао појам изграђеног објекта у по­ ступку легализације („Служ­ бени гласник РС”, број 26/11), односно који су то објекти који према степену заврше­ ности могу бити предмет легализације. Тако је чланом 5. наведеног Правилника про­ писано да се за објекте који су изграђени без грађевинске до­ зволе до 11. септембра 2009. године може накнадо изда­ ти грађевинска дозвола ако је објекат изграђен, односно завршен у складу са Законом о планирању и изградњи и овим правилником, а изузетно је предвиђено да се грађевинска дозвола може издати и за об­ јек­те високоградње који нису у потпуности изграђени до тре­ нут­ка ступања закона на сна­гу, када се утврди да су на објекту изведени груби гра­ђе­вин­ски ра­ дови са формираним конструк­ тивним скло­пом, односно када објекат поседује носеће елемен­ те: те­мељ, зидове, армирано-бе­ тон­ске или челичне стубове са гредама, армирано-бетонску таваницу, а на којима није постављена столарија, који није укровљен, нису изведени раз­ води уну­траш­њих инсталација, нити завршени грађевинско-

за­нат­ски радови (фасадерски, подополагачки, столарски и сл.) што представља минимал­ ни степен изграђености за ову врсту објеката. Не би ли убрзао посту­ пак легализације и омогућио ефикасније решавање пред­ мета, законодавац је новим законом, а пре свега његовим изменама из априла месе­ ца 2011. године предвидео низ олакшица које иду у три правца и односе се на нак­ на­ду за уређење градског грађевинског земљишта у поступку легализације, на поље решавања имовинскоправних односа и на ли­бе­ ра­ли­за­цију урбанистичких услова. У овом тексту посебно ћемо размотрити критеријуме за умањење накнаде за уређивање грађевинског земљишта пред­ ви­ђе­не ставом II и члановима 2, 3. и 4. поменутог Правилни­ ка о критеријумима за ума­ ње­ње накнаде за уређивање гра­ђе­вин­ског земљишта у по­ ступку легализације и о усло­ вима и начину легализације објеката, а посматрано кроз призму најава из Министар­ ства за грађевину и изјава ре­ сорног министра Велимира Илића о могућим новим до­ датним олакшицама у домену плаћања накнаде у поступку легализације. Наиме, наведеним позитив­ ним прописима предвиђено је да власници породичних стам­ бених објеката, као и власници станова у стамбеним зграда­ ма, имају право на умањење


ним зградама, на првих 100 m2 стана, односно за првих 100 m2 у објекту, без обзира на укуп­ ну површину објекта, одно­ сно површину једног или више станова, под условом да се Уго­ вор о уређивању међусобних односа у погледу накнаде за уређивање грађевинског земљишта или Уговор о уре­ђи­ вању међусобних односа у по­ гледу прибављања прописане документације закључи до 31. 6. 2012. године. И овај рок је у већини локалних самоуправа продужен, а у граду Београду горе наведеном Одлуком до 31. децембра 2012. године. Посебно треба истаћи да се сама висина накнаде одређује општим актом локалне само­ управе, па је у Београду, као огледном примеру где је по по­ дацима Градске управе града Београда – Секретаријата за послове легализације објеката поднето нешто више од 185.000 захтева за легализацију од укупно 770.000 захтева под­ нетих на целој територији Србије (подаци ресорног Ми­ нистарства), висина накнаде одређена Одлуком о мерили­ ма за утврђивање накнаде за уређивање грађевинског земљишта („Службени лист града Београда”, број 60/09, 6/10, 16/10, 41/10, 45/10, 18/11, 54/11, 17/12 и 42/12) по којој су објекти подељени у четири категорије: за становање, про­ изводну и комерцијалну делат­ ност и објекте осталих намена. Осим намене, на висину накна­ де утиче и урбанистичка зона којој објекат припада, а ове зоне

27 lege artis ● октобар 2012.

у заједничком домаћинству) немају у својини другу не­ покретност на територији јединице локалне самоупра­ ве на чијој се територији на­ лази објекат који је предмет легализације. Такође, да би се оствари­ла претходно наведена ума­ње­ ња накнаде у поступку ле­га­ ли­за­ци­је услов је да се Уговор о уређивању међусобних одно­са у погледу накнаде за уре­ђи­в а­ње грађевинског зе­ м­љи­­шта или Уговор о уре­ ђи­­ва­­њу међусобних односа у по­гледу прибављања пропи­ сане документације закључи до 31. јуна 2012. године. Овај рок је, међутим, у већини ло­ калних самоуправа продужен, па је тако у граду Београду тај рок Одлуком о изменама Одлу­ ке о мерилима за утврђивање накнаде за уређивање гра­ђе­ вин­ског земљишта („Служ­ бени лист града Београда”, број 17/12) продужен до 31. децембра 2012. године, с тим да лица која су легализовала своје објекте по ранијим про­ писима и закључила уговор о регулисању накнаде за уређење грађевинског земљишта у по­ ступку легализације немају право на претходно наведено умањење за свој објекат одно­ сно стан који је у поступку легализације. Даље, право на умањење на­к­­наде за 60%, без испуњења прет­ходно наведених усло­ ва, на објекту који је предмет легализације, имају вла­сни­ ци породичних стамбених објеката и станова у стамбе­

www.legeartis.rs

накнаде за 99% за сваких 25 m2 по члану породичног домаћинства до 100 m2, а ако је предметни објекат, односно стан површине веће од 100 m2, накнада се умањује за 60% за следећих 100 m2, у односу на висину накнаде коју прописује јединица локалне самоупра­ ве за уређење грађевинског земљишта. Ако породично до­ма­ћин­ство има мање од че­ ти­ри члана, умањење од 99% се примењује по члану до­ма­ ћин­с тва (99% умањења на­ кнаде за сваких 25 m2 по члану породич­ног домаћинства), а накнада за остатак површине до 100 m2 се умањује у износу од 60% у односу на прописану висину накнаде. Да би се остварила наве­ дена умањења потребно је да кумулативно буду испуњени следећи услови: 1. да се ради о објекту који је изграђен до 11. септембра 2009. године; 2. да објекат или стан који је предмет легализације није изграђен у екстра и првој зони; 3. да је подносилац захтева стекао право својине на том објекту, односно стану до 5. априла 2011. године; 4. да је изградњом или купо­ вином породичног стамбеног објекта или стана у стамбеној згради подносилац захтева трајно решавао своје стамбено питање; 5. да он или чланови његовог домаћинства (брачни друг, деца рођена у браку и ван бра­ ка, усвојена и пасторчад, који живе са подносиоцем захтева


планирање и изградња

Цене легализације по зонама и намени објекта

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

28

СТАНОВАЊЕ Накнада Магистрална мрежа Примарна и секундарна мрежа Укупно

Екстра зона 24.325 19.901 44.226

прва зона (екстра)* 10.425 (16.217) 8.529 (13.267) 18.954 (29.484)

друга 9.034 7.393 16.427

трећа 7.646 6.254 13.900

КОМЕРЦИЈАЛНА ДЕЛАТНОСТ Накнада Магистрална мрежа Примарна и секундарна мрежа Укупно

Екстра зона 51.239 19.901 71.140

прва зона (екстра)* 25.347 (34.160) 8.529 (13.267) 33.876 (47.427)

друга 17.879 7.393 25.272

трећа 13.112 6.254 19.366

ПРОИЗВОДНА ДЕЛАТНОСТ Накнада Магистрална мрежа Примарна и секундарна мрежа Укупно

Екстра зона 51.239 19.901 71.140

прва зона (екстра)* 25.347 8.529 33.876

друга 17.879 7.393 25.272

трећа 13.112 6.254 19.366

ОБЈЕКТИ ОСТАЛЕ НАМЕНЕ Накнада Магистрална мрежа Примарна и секундарна мрежа Укупно

Екстра зона 24.325 19.901 44.226

прва зона (екстра)* 7.063 8.529 15.592

друга 5.266 7.393 12.659

трећа 4.794 6.254 11.048

Напомена: Износи су у динарима по квадратном метру. *Прва зона има своју екстра зону 

су у граду Београду утврђене Одлуком о одређивању зона на територији града Београда („Службени лист града Београ­ да”, бр. 60/2009, 45/10 и 54/11). Треба истаћи и то да су из­ носи накнаде наведени у табе­ ли подложни валоризацији на месечном ниво��, на основу зва­ нично објављеног показатеља раста потрошачких цена Заво­ да за информатику и статисти­ ку, за претходни месец. На крају, прописано је да се накнада за уређивање

грађевинског земљишта плаћа једнократно или у ратама, у периоду до 60 месеци, одно­ сно у периоду до 240 месеци за стамбени простор без обзира на површину и пословни про­ стор чија укупна нето корисна површина није већа од 100 m2. У случају једнократног пла­ ћа­ња накнаде, у року од 15 дана од дана обрачуна, обвезник има право на умањење накнаде за 50% под условом да Уговор о уређивању међусобних односа у погледу накнаде за уређивање

грађевинског земљишта за­ кљу­чи до 31. децембра 2012. го­ди­не, а после 31. децембра 2012. године за 30%, без обзира на попусте које је евентуално претходно остварио. У другом случају, код пла­ ћа­ња накнаде у ратама об­ везник је дужан да приликом закључења уговора достави један од инструмената обе­збе­ ђе­ња плаћања: доказ о праву својине на некој непокретно­ сти и сагласност за стављање хипотеке, неопозиву банкар­


шеста 3.114 1.603 4.717

седма 1.558 801 2.359

осма 468 240 708

зона специфичних намена 5.999 2.987 8.986

четврта 10.947 2.987 13.934

пета 8.189 2.290 10.479

шеста 5.732 1.603 7.335

седма 2.867 801 3.668

осма 860 240 1.100

зона специфичних намена 10.947 2.987 13.934

четврта 8.874 2.987 11.861

пета 6.355 2.290 8.645

шеста 4.449 1.603 6.052

седма 2.225 801 3.026

осма 680 240 908

зона специфичних намена 8.874 2.987 11.861

четврта 4.992 2.987 7.979

пета 2.436 2.290 4.726

шеста 1.705 1.603 3.308

седма 853 801 1.654

осма 256 240 496

зона специфичних намена 4.992 2.987 7.979

Извор: Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу Београда Ј.П.

ску гаранцију „без приговора” наплативу „на први по­зив”, не­ опозиво уговорно ов­лаш­ћење, менице или други инструмент обезбеђења плаћања који се одреди при уговарању. Такође, ради обе­з ­б е­ђ е­њ а плаћања нак­на­де у ратама, обвезник потписује и за­ложну изјаву у складу са законом о хипотеци. Најаве из Министарства грађевине и изјаве ресор­ ног министра да је поступак легализације потребно знат­ но убрзати, као и да ће се то

десити, између осталог, кроз нове олакшице приликом плаћања накнаде у поступку легализације, у друштву су из­ азвале различите реакције, од оних који здушно подржавају даље смањење висине накна­ де у поступку легализације до оних који сматрају да је то још једна од награда за „дивље градитеље”. Уз владавину права и јаке демократске институције, у свакој цивилизованој држа­ ви Европе и света, простор­

ни ред се сматра предусловом правне сигурности у сфери планирања и изградње. Исто­ времено, он је основни покре­ тач привредног развоја сваке националне економије, али и предуслов за привлачење стра­ них инвестиција. У том смис­ лу, ефикасно решење проблема бесправно изграђених објеката биће од суштинског значаја за наше друштво и земљу. У следећем броју говорићемо о решавању имовинско-правних односа у поступку легализације.

29 lege artis ● октобар 2012.

пета 4.449 2.290 6.739

www.legeartis.rs

четврта 5.999 2.987 8.986


судски поступци

Објављивање правноснажне судске пресуде у електронском медију и на глобалној мрежи

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

2

Обавезно јавно објављивање правноснажне судске пресуде донете у спору ради заштите повређених ауторских права у електронском медију или на сајту на глобалној мрежи представља подесан начин ограничења слободе медија и меру сразмерну легитимном циљу коме се тежи

Т

ужени је током мар­ та 2005. године објавио фотографију, портрет Н.Н., ауторско дело тужиоца, на билбордима широм Србије и на својој главној интернет страници, уз одређени про­ пратни текст, не наводећи име тужиоца као аутора фотографије. Спорна фотографија била је објављена и на насловној стра­ ници књиге аутора М. В., али је тај издавач означио тужио­ ца као аутора ове фотографије. Фотографија – портрет Н.Н., ауторско дело тужиоца, ко­ риш­ће­на је и објављена без ње­го­ве сагласности, а тужени то­ком поступка није доказао да је тужилац пренео своја аутор­ ска права на туженог или на треће лице. Првостепени суд је од­лу­чу­ јући о захтеву тужиоца за зашти­ ту повређених ау­тор­ских права закључио да је објављивањем спорне фо­тографије – пор­ трета, без навођења имена ау­ тора и без плаћања накнаде за искоришћавање ауторског

дела – тужени повредио ау­ торска права тужиоца, па је туженом забранио даљу повре­ ду ауторских права тужиоца објављивањем и коришћењем ауторског дела тужиоца и на­ ложио објављивање пре­ суде о трошку туженог на главној интернет страници туженог током 30 дана. Одлучујући о жалби туже­ ног, Врховни суд Србије је, као другостепени суд, утврдио да жалба туженог није основана, с обзиром на то да је тужилац током поступка доказао да је аутор спорне фотографије – портрета Н.Н. и закључио да су њеним објављивањем, без сагласности тужиоца и без навођења имена тужиоца као аутора, повређена ауторска морална права.

Одговорност за повреду ауторских права

Фотографија, у смислу члана 2. став 2. тачка 9. Закона о ау­ торским и сродним правима („Службени лист СЦГ”, број

61/2004), који је важио у време повреде ауторских права ту­ жиоца, представљала је аутор­ ско дело, а аутором се сматрало лице чије су име, псеудоним или знак назначени на при­ мерцима дела или наведени приликом објављивања дела. Зато је, законска презумпција ауторства важила док се не до­ каже супротно. Фотографија – портрет Н.Н., чији је аутор тужилац, била је објављена на наслов­ној стра­ници књиге аутора М. В., а тужилац је био означен као ау­ тор тог дела па је наступила за­ конска презумпција ауторства у корист тужиоца. Тужени је могао оборити ову закон­ ску презумпцију, у текућој парници, по правилима о те­ рету доказивања из члана 223. ст. 2. и 3. Закона о парничном поступку „Службени гласник РС”, број 125/2004), којима је прописано: ● да странка која тврди да има неко право, сноси те­ рет доказивања чињенице која је битна за настанак или


СНЕЖ АНА АНДРЕ ЈЕВИЋ судија Врховног касационог суда sudski.postupci@legeartis.rs

Имовинска права аутора односила су се, у смислу чла­ на 19. наведеног закона, на економско искоришћавање свог дела, као и дела које је на­ стало прерадом његовог дела. За свако искоришћавање ау­ торског дела од стране другог лица аутору је припадала на­ кнада, ако тим законом или уговором није било другачије одређено. Кад је у питању пра­ во на бележење и умножавање, аутор је имао искључиво право да другоме забрани или дозволи бележење или умножавање свог дела на било који начин: телесни или бесте­ лесни, трајни или привреме­ ни, посредни или непосредни, независно од броја примерака дела, технике којом су умно­ жени и трајности примерака (члан 20). Аутор је имао искључиво право и да, у смислу члана 21. овог закона, другоме забрани или дозволи стављање у про­ мет примерака свог дела али то није деловало према оном власнику примерка дела који је тај примерак легално при­ бавио у Србији и Црној Гори од аутора или од лица које је аутор овластио (исцрпљење права). Власник је могао при­ мерак дела који је легално при­ бавио од аутора слободно даље стављати у промет. Објављивање и стављање у промет ауторског дела супротно наведеним про­ писима представљало је по­ вреду ауторских моралних права и ауторских имовин­ ских права.

3 lege artis ● октобар ´12.

То значи да се само достављањем доказа на основу којих би суд утврдио да је аутор спорне фотографије – портрета друго лице а не тужилац или да је у питању јавно добро које се може користити без ограничења, односно достављањем сагласности аутора за искоришћавање ауторског дела тужени могао ослободити одговорности за ову повреду ауторских права тужиоца.

право објављивања, право на заштиту интегритета дела и право на супротстављање не­ до­с тојном искоришћавању дела (чл. 14– 18. наведеног За­ кона о ауторским и сродним правима). Тако, аутор је имао искључиво право: ● да му се призна ауторство на његовом делу (право патерни­ тета); ● да његово име, псеудоним или знак буду назначени на сваком примерку дела, одно­ сно наведени приликом сва­ ког јавног саопштавања дела, изузев ако је то, с обзиром на конкретан облик јавног са­ оп­ш та­в ања дела, технички не­мо­гуће или нецелисходно (право на назначење имена) – ког се могао у појединачним случајевима на изричит начин одрећи; ● да објави своје дело и да одреди начин на који ће се оно објавити (право објављивања); ● да штити интегритет свог де­ла, и то нарочито да се суп­ рот­­ста­вља изменама свог дела од стране неовлашћених лица, да се супротставља јав­ном саопштавању свог дела у из­ме­ њеној или непотпуној форми, водећи рачуна о кон­крет­ном техничком облику са­оп­шта­ ва­ња дела и доброј пословној пракси и да даје дозволу за прераду свог дела (право на за­ штиту интегритета дела); ● да се супротставља ис­ко­риш­ ћа­вању свог дела на начин који угрожава или може угрозити његову част или углед (пра­во на супротстављање недостојном искоришћавању дела).

www.legeartis.rs

остваривање права; ● да странка која оспорава постојање неког права, сноси терет доказивања чињенице која је спречила настанак или остваривање права или услед које је право престало да постоји, ако законом није другачије одређено. То значи да се само до­став­ ља­њем доказа на основу којих би суд утврдио да је аутор спор­ не фотографије – портре­та дру­ го лице а не тужилац или да је у питању јавно добро које се може користити без ограничења, од­ нос­но достављањем са­гла­сно­ сти ауто­ра за иско­риш­ћа­ва­ње аутор­ског дела тужени могао осло­бодити одговорности за ову повреду ауторских права ту­жи­оца. Наиме, морална права ау­ тора, заштићена према наве­ де­н ом пропису, односила су се на право патернитета, пра­в о на назначење имена,


судски поступци

Судска пракса познаје различите захтеве који се односе на објављивање пресуде којом је декларисана повреда ауторског права а најчешће се захтев односи на објављивање пресуде у средствима јавног информисања.

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

4

Заштита ауторског права Носилац ауторског права, ин­тер­претатор, произвођач фо­но­гра­ма, произвођач ви­де­ о­гра­ма, произвођач емисије, про­и­звођач базе података и стицалац искључивих ов­лаш­ ће­ња на ауторска и сродна права, у смислу члана 177. на­ веденог Закона о ауторским и сродним правима, могао је тужбом да захтева нарочито: 1) утврђење повреде права; 2) престанак повреде права; 3) уништење или преиначење предмета којима је извршена повреда права, укључујући и примерке предмета заштите, њихове амбалаже, матрице, не­ гатива и слично; 4) уништење или преиначење алата и опреме уз помоћ којих су произведени предмети којима је извршена повреда права, ако је то неопходно за заштиту права; 5) накнаду имовинске штете; 6) објављивање пресуде о трошку туженог. Аутор, односно интерпрета­ тор је имао и право на тужбу за накнаду неимовинске штете због повреде својих моралних права.

Тужилац је током поступ­ ка доказао да је аутор спорне фотографије – портрета Н.Н., да се није у питању јавно до­ бро које се може користити без ограничења и закључио да су њеним објављивањем без сагласности тужиоца и без навођења имена тужиоца као аутора повређена ауторска мо­ рална права аутора. Правна по­ следица повреде права је, поред осталог, судска декларација о повреди ауторског права, пра­ во аутора да захтева престанак даље повреде његовог аутор­ ског права и објављивање пре­ суде о трошку туженог. Судска пракса познаје раз­ личите захтеве који се односе на објављивање пресуде којом је декларисана повреда аутор­ ског права, а најчешће се зах­ тев односи на објављивање пресуде у средствима јавног информисања. Имајући у виду дефиницију јавног гласила у смислу члана 11. Закона о јавном информисању („Службе­ ни гласник РС”, бр. 43/2003, 61/2005), обавеза објављивања пресуде о повреди ауторског права у штампаном или елек­

тронском медију, односно на глобалној мрежи на интернет страници на којој је ауторско дело тужиоца објављено про­ тивно одредбама Закона о ау­ торским и сродним правима, чини се у складу са чланом 10. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, будући да је овакав начин мешања у слободу медија законит, ле­ гитиман и пропорционалан извршеној повреди права. У наведеној пресуди из­ ражен је и став Врховног суда Србије да обавезно јавно објављивање правоснажне судске пресуде донете у спо­ ру ради заштите повређених ауторских права у електрон­ ском медију или на сајту на глобалној мрежи, само током периода од 30 дана, представља подесан начин ограничења слободе медија и меру која је сразмерна легитимном циљу коме се тежи, док би дужи пе­ риод ограничења представљао непропорционално мешање у слободу медија. Коментар пресуде Врховног суда Србије, Гж 145/06 од 24. 10. 2007. године


ВЛАДИМИР ЖИВАНКИЋ Судија Прекршајног суда у Кикинди sudski.postupci@legeartis.rs

Прекршајна кривица као обележје прекршајног дела Према претходно важећим законима који су покривали ову материју, за постојање прекршаја није било важно утврдити постојање кривице. У новом закону о прекршајима то више није случај

ПРИМЕР Н. Н. је 8. 8. 2012. године око 22.55 сати у (место), у угоститељском објекту који је у улици број , схватајући значај своје радње и способан да управља својим поступцима разбио две чаше, што је и хтео, иако је био свестан да је то забрањено, чиме је реметио јавни ред и мир и учинио прекршај дрског и безобзирног понашања из члана 12. став 1. Закона о јавном реду и миру.

нут неки од облика виности (нехат и умишљај). То су, на пример, следећи прекршаји: 1) избегавање при­јав­љи­ва­ ња или одјављивања преби­ ва­ли­шта или боравишта, односно промене адресе ста­ на, односно боравка у ино­ странству дужег од 60 дана, привременог доласка или по­ вратка у земљу када је то за­ коном предвиђено или давање неистинитих података у наме­ ри да се избегне евидентирање, из члана 24. Закона о пребива­ лишту и боравишту грађана („Службени гласник СРС”, број 42/77, 25/89, „Службени гласник РС”, број 53/93, 67/93, 48/94 и 101/05); 2) неприлагођена брзина кретања возила са­о­бра­ћај­ ним условима тако да возач возило не може благовремено да заустави пред сваком пре­ преком коју под датим окол­ ностима може да види или има разлога да предвиди, из члана 332. став 1. тачка 7. Закона о безбедности саобраћаја на пу­ тевима; предузимање радње возилом на путу без прет­ ходног уверавања да то може учинити на безбедан начин, из члана 333. став 1. тачка 9. Зако­

5 lege artis ● октобар ´12.

ђу­ју савезни прописи одре­ђи­ ва­ли да је прекршај повреда јавног поретка утврђена зако­ ном или другим прописима за коју су предвиђене прекршајне казне и заштитне мере. Дакле, општи појам пре­ кр­ша­ја тада није обухватао и прекршајну кривицу, то јест одговорност. То, међутим, не значи да није било потребе ба­ вити се питањем кривице зато што би рецимо, као и сада, за прекршај био довољан не­ хат, јер је и код неких нехатно извршених прекршаја нехат потребно утврдити и у одлу­ ци га образложити. И раније су постојала, као што и сада постоје, прекршајна дела која су у свом одређењу (које је у одредбама датог закона или другог прописа) имала истак­

www.legeartis.rs

А

ко погледамо одређење прекршаја у важећем Закону о прекршајима видећемо да је прекршајна кри­ вица његово опште обележје, а да кривица, тј. однос учи­ ниоца (прекршаја) према прекршајној радњи односно прекршајном делу, може бити умишљајан или нехатан. Наи­ ме, прекршај је противправна скривљено извршена радња (која је прописом надлежног органа одређена као прекршај), док прекршаја нема уколико је искључена противправност или кривица иако постоје сва битна обележја прекршаја (чланови 2. и 19). Раније то није био случај јер су претходно важећи Закон о прекршајима као и Закон о прекршајима којима се по­вре­


судски поступци lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

6

на о безбедности саобраћаја на путевима; укључивање вози­ лом у саобраћај без претходног уверавања да тиме неће омета­ ти друге учеснике у саобраћају из члана 332. став 1. тачка 5. За­ кона о безбедности саобраћаја на путевима; 3) непристојно, дрско и без­ обзирно понашање којим се угрожава спокојство гра­ђа­ на или ремети јавни ред и мир, из члана 12. став 1. Закона о јавном реду и миру; 4) лице које купује, продаје, распродаје, прима као по­ клон, сакрива, преузима ради смештаја у одговарајући смештајни простор или пре­ вози, чува, користи или по било ком основу стиче робу за коју зна или за коју је имајући у виду дате околности морао знати да су предмет прекршаја према члановима 292. до 295. тог закона, из члана 296. Ца­ ринског закона (што је према члану 332. став 3. ранијег Ца­ ринског закона било одређено као саучесништво док је сада насловљено као одговорност другог лица). 1) Поменутим Законом о пре­бивалишту и боравиш­ ту грађана била су прописана дела која су прекршајно каж­ њи­ва јер се њима ремети дру­ штве­на дисциплина и јавни поредак. Тако је, на пример, пре­кр­шај непријављивање адресе или промене адресе становања из члана 25. (ко не при­ја­ви промену адресе стана, чланови 6 до 13, коју према чла­ ну 8. треба извршити у року од

8 дана од дана настањења, од­ носно промене адресе стана), као и избегавање пријаве пребивалишта, боравишта или адресе стана из члана 24. (ко избегава пријављивање или одјављивање пребивалиш­ та или боравишта, односно про­ме­не адресе стана или дâ не­и­с ти­ните податке у намери да избегне евидентирање). Већ овако дата одређења опредељују врсту виности ко­ ји­ма ова казнена дела могу би­ти учињена. Поред та­ко­зва­­ ног објективног обе­ле­жја прекршаја – да је до­шло до промене адресе стана; време­ на и места из­вр­ше­­ња (н­епри­ јав­­љи­в ање ове чи­њ е­н и­ц е

над­­­ле­ж­­ном државном орга­ну у року од 8 дана од дана про­ мене адресе) – обавезно је по­­сто­­јање (тач­није речено, утвр­ђи­вање посто­ја­ња) и суб­ јек­тив­ног обележја које се огле­­да у избегавању из­вр­ше­­ња за­коном установљене дужно­ сти. Коришћење самог трај­­ ног глагола „избегава” ја­сно ука­зу­је на то да постоји изри­ чи­та свест и воља учиниоца. Свест, јер зна која је његова дуж­ност (да пријави проме­ ну адресе становања), али и свест и воља да ту дужност не ис­пу­ни. Дакле, овде је према на­чи­ну на који је одређен реч о тежем прекршају у односу на прекршај непријављивања

ПРИМЕР Заозач је возилом прво кренуо напред (што оповргава његову одбрану коју је као окривљени дао у прекршајном поступку да напред није могао од постојећих жардињера, с тим да су се и према фотографијама сачињеним приликом увиђаја а у вези с положајем возила како их је сам окривљени означио на скици места догађаја коју је сачинио, жардињере налазиле са десне стране његовог возила, а не испред), затим уназад и тад је ударио у службено возило полиције. Такође, том приликом је крећући се уназад нагло дао гас и ударио у задњи део службеног возила полиције (како то сведоче полицајци који су били очевици догађаја), што доказују да је окривљени, који је знао да се иза његовог возила налази заустављено службено возило полиције, намерно кренуо уназад дајући гас. Овим свакако није могао бити уверен да ће то моћи учинити на безбедан начин, тако да је пристао на могућност наступања забрањене последице у виду изазивања опасности по друге учеснике у саобраћају – возача и сувозача у другом возилу или по имовину – возила којим је управљао и возила полиције које се налазило иза њега, односно на могућност да дође до саобраћајне незгоде.


Законодавац је прописао да возач под датим условима (ко­ји су предмет доказивања у сваком поједином случају) препреку: 1) може да види, и 2) има разлога да је предвиди. Могућност непосредног уми­ шља­ј а овде је по правилу скоро искључена. Кажемо по пра­­ви­­лу, јер се у животу, а и пред судом, појављују и так­ ви случајеви са умишљајним из­­вр­­ш­е­њем, када би се могло по­с та­вити питање да ли би се радило о овом или неком другом саобраћајном казне­ ном (било прекршајном било кри­вич­ном) делу. Мада наве­ дено одређење овог прекршаја – немогућност благовременог за­у­с та­вља­ња – указује на то да је во­зач имао вољу и хтење да се заустави пред препре­ ком (али да то није успео); а не да је „хтео да дође до незаустављања” или, дру­г а­ чи­је речено, да је имао намеру

и хтео да се благовремено не заустави (а благовремено сва­ како значи заустављање пре пре­преке, пре судара с њом). Уколико је возач могао ви­ дети препреку значи да је био свестан да може наступити забрањена последица у виду немогућности благовременог заустављања, али је на тако не­ што пристао или је пак олако држао да ће се ипак успети за­ уставити или препреку избећи. Дакле, поступао је са по­ средним умишљајем или свес­ ним нехатом. У случају да је имао разлога да под датим условима пред­ види постојање препреке, зна­ чи да у овом случају није био свестан њеног постојања али је било околности које су му ука­ зивале, представљале разлог да претпостави да она може постојати те да брзину прила­ годи њеном могућем постојању. Учинилац је сада, дакле, мо­ гао бити свестан могућности наступања забрањене после­ дице, што значи да поступа са несвесним нехатом. На истоветан начин мо­ жемо приказати прекршај предузимања радње возилом без претходног уверавања да се то може безбедно учинити. Објективни елементи дела овде су: ● предузимање радње возилом (у саобраћају на путу), и ● угрожавање безбедности, како своје тако и других учес­ ника у саобраћају (док се код прекршаја из члана из чла­ на 332. став 1. тачка 5. Зако­ на о безбедности саобраћаја

7 lege artis ● октобар ´12.

2) Прекршаји неприлаго­ђе­ не брзине и предузима­ња радње возилом без прет­ ходног уверавања да је таква радња безбедна из члана 332. став 1. тач. 5. и 7. и члана 333. став 1. тачка 9. За­

кона о безбедности саобра­ћа­ ја на путевима, у себи садрже субјективна обележја јер обу­ хва­тају облик виности који се у случају осуђујуће пресуде мора истаћи и у изреци и у образложењу. Код првопоменутог пре­кр­ ша­ја објективни елементи дела јесу: ● брзина кретања возила која није прилагођена неким од усло­ва саобраћаја, ● постојање препреке, и ● немогућност благовременог заустављања пред препреком.

www.legeartis.rs

(промене) адресе становања. Прекршај непријављивања адресе може бити учињен и са нехатом и са умишљајем, а прекршај „избегавања” само са умишљајем, и то непосред­ ним, будући да је учинилац све­стан свог дела и његове за­ бра­ње­ности, односно после­ ди­ц а избегавања пријаве (пр­о­ме­не) адресе али хоће ње­го­в о извршење. Код овог пре­кр­­шаја радња извршења је трај­на, будући да је у питању ду­жи временски период у ком из­вр­ши­лац не испуњава своју дужност, а који се, заједно с по­будом, може и треба узети у обзир при одлучивању о сан­ кци­ји. По природи ствари, то јест по датим обележјима, прекршај непријављивања промене ад­ ре­се стана биће извршен из све­сног нехата када, рецимо, осо­б а као подстанар често мења адресе становања и сма­ тра да тиме што не пријављује ове промене управо због са­ мих честих промена а док се трајно не скући, олако држи да не чини недозвољену радњу; и из посредног (евентуалног) умишљаја када учинилац, ре­ цимо, нема новца да плати так­ су за пријаву промене па ти­ме и пристаје на наступање за­бра­ ње­не последице.


судски поступци

И раније су постојала, као што и сада постоје, прекршајна дела која су у свом одређењу имала истакнут неки од облика виности (нехат и умишљај)

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

8

на путевима уз укључивање возилом у саобраћај тражи претходно уверавање да тиме неће ометати друге учеснике у саобраћају). Субјективни елемент дела је: ● претходно уверавање. Уверавање је стицање спознаје, сазнања о положају свог вози­ ла, положају других учесника у саобраћају, саобраћајним условима, брзини кретања и другим околностима од значаја за безбедно предузимање и завршавање радње. Оно мора бити потпуно и несумњиво, тако да се овај прекршај не може извршити са непосредним умишљајем. Предузимање радње са хтењем да се њом изазове забрањена последица, представљало би неко друго казнено дело. Наи­ ме, ако се возач није уверио у безбедност предузимања радње а радњу је предузео, оставио је могућност да на­ ступи забрањена последица у виду угрожавања безбедно­ сти, и то као могући (посред­ ни) умишљај када се уопште не потруди да се увери у безбед­ ност започињања и завршетка радње возилом, чиме пристаје на сваку последицу.

С друге стране, нехат, и то као свесни, постоји када воз­ ач предузима радњу уз прет­ ходне мере да до нежељене последице не дође али то не буде довољно па, на пример, улазећи или излазећи са про­ стора за остављање возила, удари и оштети други ауто. Несвесни нехат би постојао кад би се, рецимо, радња пред­ узимала на простору где нема других возила али је возач за­ немарио могућност постојања ограде или заштитног стуба иако је знао да ограда или стуб постоји на другом делу тог про­ стора, па је ударивши у такву препреку начинио материјалну штету. 3) Један од прекршаја који би свакако захтевао да буде опи­ сан и прекршајном кривицом јесте прекршај ремећења јавног реда и мира или угро­ жа­вања спокојства грађана непристојним, дрским и без­ обзирном понашањем, који је по својој природи такав да се углавном чини умишљајно а ређе са свесним нехатом, док је теже замисливо постојање оваквог прекршаја са несвес­ ним нехатом. На пример, ломљење чаша и

боца у угоститељском објекту. Ако до лома дође случајно, без намере, може се постави­ ти питање нехата као обли­ ка кривице, односно да ли је особа, с обзиром на положај чаше, свој положај и место других гостију, била свес­ на или могла бити свесна да може разбити чашу, уколико би у разговору махала рука­ ма изнад стола пуног чаша и боца. Даље, да ли је пристала на наступање забрањене по­ следице или олако држала да забрањена последица неће на­ ступити. Али, ако се пође од тога да је била или могла бити свесна да руком може обо­ рити чашу, те да може доћи и до њеног ломљења, питање је да ли би тад постојала по­ вреда заштитног објекта у виду поремећаја јавног реда и мира или угрожавања нечијег спокојства, што за­ право и представља поменуту забрањену последицу. Но, када говоримо о пре­ кр­ша­ју дрског и безобзирног понашања разбијањем чаша или боца у угоститељском об­ јек­т у, свакако да се по правилу не мисли на овакву ситуацију, већ на понашање гостију (уобичајено под утицајем ал­


описати тако да јасно може да се види постојање свести и воље да се предмет разбије или пристајање на то да буде разбијен) довело до ремећења реда и мира (као и однос учи­ ниоца према овој последи­ ци) и да је радња окривљеног учињена при постојању његове свести о противправности дела које чини. У образложењу пре­ суде, без обзира на чињеницу да ли су сви ови поменути елементи унети у изреку, мо­ рало би бити дато утврђено чињенично стање – радња окривљеног и њене последице, те кривица окривљеног, а што би представљало основ за при­

мену члана 12. став 1. Закона о јавном реду и миру. 4) Прекршај саучесништва из члана 296. Царинског за­ кона занимљив је будући да је одређен и као умишљајно и као нехатно прекршајно дело. Пошто у случају када постоји јасна свест о поседовању неоцарињене робе, када лице зна каквом робом располаже, оно тада делује са умишљајем – било непосредним било по­ средним,. Док у случају када је „имајући у виду дате околно­ сти морао знати” каквом ро­ бом располаже, ово лице делује са несвесним нехатом.

Адвокат: „Докторе, пре него што сте приступили аутопсији, јесте ли проверили пулс?” Сведок: „Не.” Адвокат: „А крвни притисак?” Сведок: „Не.” Адвокат: „А дисање? Јесте ли проверили дисање?” Сведок: „Не.” Адвокат: „Дакле, ��асвим је могуће да је пацијент још увек био жив када сте отпочели аутопсију?” Сведок: „Не, није могуће.” Адвокат: „Не? А како можете бити тако сигурни, када ниједну од ових провера нисте обавили?” Сведок: „Зато што особа на коју падне бетонска плоча тежине од 3,7 тона нема никакве шансе да преживи.” Адвокат: „Да, да. А да ли је ипак могуће да је, с обзиром на то да нисте урадили ниједну од ових провера, пацијент ипак био жив, или да је можда чак и сада жив?” Сведок (љут): „Могуће је да је жив и да се данас нeгдe бави aдвокатуром!”

9 lege artis ● октобар ´12.

Смешна страна адвокатуре

www.legeartis.rs

кохолних пића) који свесни недозвољености своје радње ипак хоће да је учине, као што хоће (или пристају) на наста­ нак забрањене последице. Уколико би се у изреци пресуде само навело да је окривљени у одређено вре­ ме и на одређеном месту раз­ био неки предмет, тада би чињенични опис прекршаја мо­ гао бити нејасан. Јер то само по себи не указује на намеру, од­ носно хтење да то учини нити да је тиме наступила последица у виду повређивања заштитног објекта. Значи, морало би бити назначено да је разбијање пред­ мета (а ову радњу би ваљало


судски поступци

Особености поступка извршења пред извршитељем

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

10

Увођењем нове правничке професије – извршитеља, Закон о извршењу и обезбеђењу доноси фундаменталну реформу извршног поступка. Уколико се извршни поверилац одлучи да извршење повери извршитељу, на позорницу ступају бројне законске новине, али и многа спорна питања

И

звршитељ је, према законској дефиницији, физичко лице које име­ нује министар надлежан за правосуђе да у статусу службе­ ног лица спроводи извршење у границама решења о извршењу и да врши друга овлашћења која су му законом поверена. Концепција законског ре­ ше­ња почива на премиси да из­вр­шење и обезбеђење могу спроводити суд или из­вр­ши­ тељ, при чему право избора органа који ће спроводити извршење и обезбеђење при­ пада извршном повериоцу. Извршитељ спроводи из­вр­ ше­ње на основу решења суда за чије је подручје именован и при­вре­мене мере суда, ако за­ ко­ном није другачије прописа­ но. Извршни поступак тече у две фазе. Прву фазу представља одређивање извршења или обезбеђења, а започиње под­но­ ше­њем предлога за извршење или обезбеђење, док другу фазу поступка чини спровођење извршења или обезбеђења. Прва фаза извршног по­ ступка у искључивој је надлеж­ ности суда, односно искључиво

суд одређује извршење или обезбеђење на основу пред­ лога извршног повериоца. Из­ вршни поверилац је дужан да у предлогу за извршење означи да ли предлаже да извршење спроводи суд или извршитељ. Решењем о извршењу суд одлучује уједно и о овом предлогу извршног повериоца. Испитивање пред­ лога извршног повериоца да извршење спроводи суд или извршитељ своди се на оце­ ну испуњености услова из чл. 3. став 2. Закона о извршењу и обезбеђењу („Службени гласник РС”, бр. 31/2011 и 99/2011, у даљем тексту: За­ кон). Наиме, одредбом чл. 3. став 2. Закона прописано је да је суд искључиво надлежан за спровођење извршења одлука у вези с породич­ ним односима и извршење ради враћања запосленог на рад. Ако извршни пове­ рилац у овим извршним по­ ступцима тражи да извршење спроведе извршитељ суд ће такав предлог одбити, јер су у питању врсте извршења које су у искључивој надлежно­ сти суда и које извршитељ не

може спроводити. Потребно је, међутим, напоменути да постоји једна врста одлука у вези с породичним одно­ сима чије извршење може да спроводи извршитељ. Реч је о одлукама којима се утврђује висина законског издржавања, односно којима се извршни дужник обавезује да на име законског издржавања деце, брачног друга или осталих сродника у складу с Породич­ ним законом, плаћа месечно одређени новчани износ. Иако наведена одлука представља одлуку која је у вези с поро­ дичним односима и која се до­ носи применом Породичног закона, предмет ове одлуке је новчана обавеза извршног дужника, па се извршење ове одлуке у свему спроводи у складу са одредбама Зако­ на које регулишу извршење ради остваривања новчаног потраживања извршног по­ вериоца, а то извршење може спроводити и извршитељ.

Покретање поступка спровођења извршења

Након што суд одреди из­вр­ ше­њ е доношењем решења


МИРЈАНА ДИМИТРИЈЕВИЋ судија Првог основног суда у Београду sudski.postupci@legeartis.rs

извршења условити својим по­ себним одобрењем.

Приступање спровођењу извршења

Након што утврди да је пред­ лог за спровођење извршења уредан и основан, извршитељ доноси закључак о спро­во­ ђе­њу извршења. Извршитељ спроводи извршење на оним средствима и предметима из­ вр­ше­ња који су наведени у решењу о извршењу, а кад сред­ ство и предмет извршења нису наведени, извршитељ спрово­ ди извршење на средствима и предметима извршења које одреди сопственим закључком, а којима се најповољније оства­рује намирење извршног повериоца. Извршитељ, као и суд, приликом одређивања средства и предмета извршења дужан је да води рачуна о сразмерности између виси­ не обавезе извршног дуж­ ника и средства и предмета извршења. Извршитељ је дужан да спроводи извршење када су за то испуњени законски услови. Имајући у виду начело хит­ ности и начело формалног легалитета у извршном по­ ступку, извршитељ одмах по доношењу закључка о спро­во­ ђењу извршења мора присту­ пити предузимању извршних радњи прописаних Законом, у зависности од средства из­вр­ ше­ња. Извршење се спроводи пре правноснажности решења о извршењу, осим ако Законом није другачије прописано.

11 lege artis ● октобар ´12.

мора да садржи назначење извршног повериоца и из­ вршног дужника са адре­ сама пребивалишта или боравишта уписаним код ор­ га­на надлежног за вођење еви­ ден­ције о личним картама, од­носно адресама седишта правног лица или предузетни­ ка које су уписане у регистру Агенције за привредне реги­ стре и другим јавним регистри­ ма. Када је извршни дужник правно лице, предузетник или физичко лице које обавља делатност ради стицања до­ бити и има отворен рачун у складу с прописима о плат­ ном промету, у предлогу се морају навести и подаци о матичном броју странака, односно порески идентифи­ кациони број или за страна правна лица одговарајући идентификациони број, као и бројеви рачуна извршног повериоца и извршног дужника код пословних банака са називима тих ба­ нака. Осим тога, у предлогу се мора навести извршна или веродостојна исправа и оба­ веза извршног дужника, као и решење о извршењу којим је одређено извршење чије се спровођење предлогом тра­ жи, те други подаци потреб­ ни за спровођење извршења. Ако у решењу о извршењу нису наведени предмет и сред­ ство извршења, извршни по­ верилац их може у предлогу за спровођење извршења на­ значити или може законско овлашћење извршитеља на одабир предмета и средства

www.legeartis.rs

о извршењу, почиње дру­ га фаза поступка, односно фаза спровођења извршења. Када је извршни повери­ лац предложио да извршење спроводи суд, спровођењу из­вр­шења суд приступа од­ мах по доношењу решења о извршењу, по службеној дужности. Међутим, ако је извршни поверилац пред­ ложио да извршење спро­ води извршитељ, суд не сме предузимати извршне радње, односно започињати спровођење извршења. Одред­ ба чл. 69. став 2. Закона дефини­ ше да је спровођење извршења започето када суд, с обзиром на средство извршења, преду­ зме прву извршну радњу про­ писану овим законом. Дакле, суд након доношења решења о извршењу, може предузимати радње само у правцу његовог достављања странкама и евен­ туалног одлучивања о прав­ ном леку, односно приговору странака, док је на извршном повериоцу да, након пријема решења о извршењу, иницира поступак спровођења из­вр­ше­ ња пред извршитељем. Према одредби чл. 70. ст. 1. и 2. Закона поступак спровођења извршења од стране из­вр­ши­ те­ља покреће се предлогом из­ вршног повериоца, а извршни поверилац је дужан да, уз пред­ лог за спровођење извршења, извршитељу приложи решење о извршењу у оригиналу или овереној копији. У складу са одредбом чл. 35. ст. 1. и 2. Закона предлог за спровођење извршења


судски поступци

Извршитељ, по доношењу закључка о спровођењу из­вр­ ше­ња, приступа предузимању прве извршне радње, која за­ виси од одређеног средства извршења. Извршитељ из­вр­ шне радње предузима и упра­ вља поступком спро­в о­ђе­ња извршења на истоветан начин на који то чини и суд.

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

12

Поверавање достављања решења о извршењу извршитељу

У поступку извршења на по­ кретним стварима извршног дужника, прва извршна рад­ ња је попис покретних ства­ ри. Одредба чл. 84. Закона предвиђа да се, непосредно пре него што се приступи по­ пису, извршном дужнику предаје решење о извршењу или закључак о спровођењу извршења, а ако му се одлука није могла предати приликом пописа, достављање се врши прибијањем одлуке. Како би се наведена одредба могла ис­ поштовати, неопходно је да суд решење о извршењу, којим је одређено извршење на покрет­ ним стварима извршног дуж­ ника, не доставља извршном дужнику одмах по доношењу решења, већ да достављање решења о извршењу повери извршитељу. Наиме, могућност да суд овласти извршитеља за достављање судских одлу­ ка, па и решења о извршењу, произлази из одредбе чл. 325. став 1. тачка 3. Закона, којом је, као једно од овлашћења извршитеља, прописано и овлашћење да доставља

не само своја акта, већ и поднеске и судске одлуке по овлашћењу суда. У овом случају, извршитељ ће, пре него што приступи попису покрет­ них ствари извршног дужника, поступити на начин прописан чл. 84. Закона, односно предаће извршном дужнику решење о извршењу и свој закључак о спровођењу извршења, а ако то није могуће, достављање ће из­ вршити прибијањем ових од­

лука. Доказ о предаји решења о извршењу, извршитељ ће до­ ставити суду. Могуће је да решење о извршењу не садржи пред­ мет и средство извршења, већ да извршитељ закључком о спровођењу извршења одреди попис, процену и продају по­ кретних ствари извршног дуж­ ника као средство извршења. У том случају, суд може достави­ ти решење о извршењу изврш­

Када је у питању поступак извршења на основу извршне исправе, Закон садржи неке изузетке, односно тачно прописује које се извршне радње могу предузети тек након правноснажности решења о извршењу. Код извршења на покретним стварима извршног дужника, пре правноснажности решења о извршењу могу се предузети извршне радње пописа и процене покретних ствари, док се извршној радњи продаје покретних ствари може приступити тек након правноснажности решења. Код извршења на непокретности извршног дужника, може се пре правноснажности решења о извршењу предузети извршна радња забележбе решења о извршењу или закључка о спровођењу извршења у јавну књигу, односно извршна радња пописа непокретности у ванкњижној својини, затим извршна радња утврђења тржишне вредности и продаје непокретности, док се за намирење извршног повериоца из остварене продајне цене мора сачекати правноснажност решења. Извршење одређено на основу веродостојне исправе не може се спроводити пре правноснажности решења о извршењу. Закон, међутим, и у овом поступку предвиђа неке изузетке. Када је извршење одређено на основу менице као веродостојне исправе, приговор не задржава извршење, што значи да се спровођењу извршења може приступити и пре правноснажности решења о извршењу. Такође, приговор не задржава извршење ни у посебном поступку за намирење потраживања извршног повериоца за извршене комуналне и сличне услуге који се води пред извршитељем.


извршном дужнику и дуж­ нику извршног дужника, имајући у виду да се у тренут­ ку достављања врши пленидба потраживања, што представља спровођење извршења. Чини се да би суд у овом случају требало да решење о извршењу доста­ ви само извршном повериоцу, док би извршитеља овластио за достављање решења о извршењу извршном дужнику и дужнику извршног дужни­ ка. На тај начин извршитељ би доставом решења о извршењу и закључка о спровођењу извршења предузео извршну радњу заплене потраживања. Непоштовање забране, одно­ сно пленидбе потраживања води новчаном кажњавању. Уколико би извршни дужник, односно дужник извршног дужника поступили супротно изреченој забрани извршитељ би суду поднео предлог за њихово новчано кажњавање у складу са чл. 153. Закона. Извршење на рачуну из­ вршног дужника спрово­ ди се достављањем решења о извршењу или закључка о спро­во­ђењу извршења ор­га­ ни­за­цији за принудну наплату с налогом да новчани износ за који је одређено извршење пренесе с рачуна извршног дужника на рачун извршног повериоца. Ако извршни пове­ рилац предложи да извршење спроведе извршитељ, суд не би могао решење о извршењу доставити организацији за принудну наплату, јер би тиме неовлашћено приступио спровођењу извршења. У овом

13 lege artis ● октобар ´12.

утврђења њене тржишне вред­ ности, извршитељ за­к ључ­ ком одређује начин продаје непокретности и закључак о продаји непокретности доставља суду са захтевом да суд исти објави на огласној табли и интернет страници суда у складу са чл. 119. став 1. Закона. Даљи поступак спровођења извршења на непокретно­ сти извршног дужника пред извршитељем одвија се на исти начин као и пред судом. Извршење на потраживању извршног дужника спрово­ ди се запленом потраживања и преносом потраживања на извршног повериоца. Када суд решењем о извршењу одреди извршење на потраживању извршног дужника, решењем забрањује извршном дужни­ ку да предметно потраживање наплати или њиме распола­ же у корист трећих лица или свога дужника, а дужнику из­ вршног дужника забрањује да предметно потраживање из­ мири извршном дужнику, те заплењено потраживање преноси на извршног пове­ риоца ради наплате или уме­ сто исплате. Потраживање је заплењено када се решење достави извршном дужнику и дужнику извршног дужни­ ка, при чему заплена, одно­ сно пленидба потраживања представља извршну радњу. Ако је извршни поверилац предложио да извршење спро­ веде извршитељ, поставља се питање да ли суд решење о извршењу треба да доставља

www.legeartis.rs

ном дужнику, а извршитељ ће, непосредно пре него што приступи попису покрет­ них ствари, извршном дуж­ нику предати закључак о спро­вођењу извршења на по­ кретним стварима извршног дужника. Даљи поступак спровођења извршења на покретним ства­ рима извршног дужника пред извршитељем одвија се на исти начин као и пред судом. У поступку извршења на непокретности извршног дуж­ ника прва извршна радња је забележба решења о извршењу или закључка о спровођењу извршења у јавну књигу, ако је непокрет­ ност уписана у јавну књигу, од­ носно прва извршна радња је попис непокретности ако је непокретност у ванкњижној својини извршног дужника. Када суд решењем о извршењу одреди извршење на непо­ кретности извршног дужника, на извршном повериоцу је да, лично или преко извршитеља, поднесе захтев за упис забе­ лежбе решења о извршењу у јавну књигу. Ако решењем о извршењу није одређен пред­ мет и средство извршења, већ извршитељ закључком о спровођењу извршења одреди да ће се извршење спровести на непокретности извршног дужника, у јавној књизи ће се извршити забележба закључка о спровођењу извршења на не­ покретности извршног дуж­ ника. Након забележбе у јавној књизи и процене вред­ ности непокретности, односно


судски поступци lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

14

случају извршитељ решење о извршењу са закључком о спровођењу извршења, којим се налаже организацији за принудну наплату да новча­ ни износ за који је одређено извршење пренесе с рачуна из­ вршног дужника на рачун из­ вршног повериоца, доставља организацији за принудну наплату и тиме спроводи извршење. Извршење на штедном уло­гу и текућем рачуну из­ врш­ног дужника спроводи се достављањем решења о из­вр­ ше­њу или закључка о спро­­во­­ ђе­­њу извршења ор­га­ни­за­ци­ји код које се води штедни улог, односно текући рачун, па из­вр­ ши­тељ поступа на исти на­чин као и код извршења на рачуну извршног дужника, само што доставу врши организацији код које се води штедни улог, односно текући рачун из­ вршног дужника. Када се извршење спрово­ ди ради намирења неновчаног потраживања извршног пове­ риоца, извршитељ предузима извршне радње према врсти обавезе извршног дужни­ ка. Предузимању извршних радњи може се приступити тек након што извршном дуж­ нику буде достављено решење о извршењу и закључак о спровођењу извршења, па суд може решење о извршењу доставити извршном дуж­ нику или за то овластити извршитеља. Ако се има у виду начин спровођења извршења од стране извршитеља

код свих врста извршења, намеће се закључак да је некада обавезно, а увек економично и целисходно, да суд достављање решења о извршењу извршном дуж­ нику повери извршитељу који ће и да спроводи извршење. Код извршења на покретним стварима извршног дужника и извршења на потраживању извршног дуж­ ника, коришћење овлашћења извршитеља из чл. 325. став 1. тачка 3. Закона чини се обавезним, јер се једино таквим поступањем може испоштовати законска регу­ латива ових врста извршења. У осталим случајевима суд може, али не мора да кори­ сти ову законску могућност. Међутим, ако се извршитељу који спроводи извршење по­ вери и достављање решења о извршењу извршном дужни­ ку, тиме му се омогућава да од­ мах има сазнања о томе да ли је и када извршном дужнику уручено решење о извршењу, што је нарочито важно код извршења ради намирења не­ новчаног потраживања, када се извршење не може спрово­ дити пре него што се извршном дужнику уручи решење. По­ ред тога, на овај начин се спре­ чава могућност да извршни дужник располаже новчаним средствима на свом рачуну у периоду од пријема решења о извршењу до достављања решења о извршењу и закључка о спровођењу извршења организацији за принудну на­ плату од стране извршитеља,

будући да је извршитељу омогућено да ову доставу из­ врши истовремено. У прилог оваквом начину достављања може се истаћи и очекивана ефикасност доставе од стране извршитеља као професио­ налног лица у чијем је интере­ су да овај посао обави на брз и професионалан начин, чиме се постиже и економичност у по­ ступку.

Право избора извршног повериоца о начину спровођења извршења

У складу с начелом диспозиције у извршном поступку избор начина спровођења извршења је на извршном повериоцу. Извршни поверилац има право, али и об��везу, да већ у предлогу за извршење наведе да ли предлаже да извршење спроведе суд или извршитељ. Закон, међутим, није јасно дефини­ сао право промене избора о начину спровођења извршења. Одредба чл. 76. став 2. Зако­ на изричито регулише начин поступања извршитеља ако извршни поверилац промени избор о начину спровођења извршења тако што предложи да извршење спроведе суд. Да­ кле, ако је извршни поверилац у предлогу за извршење пред­ ложио да извршење спрове­ де извршитељ, па је поступак спровођења извршења започет пред извршитељем, извршни поверилац има право да, све до окончања спровођења извршења, промени избор


Да ли суд решење о извршењу треба да доставља извршном дужнику и дужнику извршног дужника, имајући у виду да се у тренутку достављања врши пленидба потраживања, што представља спровођење извршења? Чини се да би суд у овом случају требало да решење о извршењу достави само извршном повериоцу, док би извршитеља овластио за достављање решења о извршењу извршном дужнику и дужнику извршног дужника

да ли ће извршење спроводи­ ти суд или извршитељ. Дакле, избор начина спровођења извршења саставни је део предлога за извршење. Од­ лука о предложеном начину спровођења извршења састав­ ни је део решења о извршењу. Ако извршни поверилац жели да промени избор, поставља се питање правне форме у којој он то мора учинити. Ако је његов избор о начину спровођења извршења обавезан саставни део предлога за извршење, да ли до промене избора може доћи само повлачењем предло­ га за извршење и подношењем новог предлога за извршење у коме је означен други избор или је могуће да се промени из­ бор без повлачења предлога за извршење. Ако се пође од става да је избор начина спровођења извршења саставни део пред­ лога за извршење, намеће се закључак да се промена избора може вршити само повлачењем предлога за извршење, што у сваком случају води обу­ стави поступка извршења по чл. 35. став 8. Закона, а потом подношењем новог предлога за извршење којим се врши други избор. Дакле, ако је из­ вршни поверилац у предло­ гу за извршење навео да ће извршење спроводити суд, а потом жели да промени начин избора, мора повући предлог за извршење и поднети нови у коме ће означити да ће извршење спроводити извршитељ, и обрнуто.

15 lege artis ● октобар ´12.

како мора да се обрати суду и да иницира спровођење из­ вр­шења од стране суда, али је спорно да ли извршни повери­ лац подноси суду нови пред­ лог за извршење који у себи садржи и предлог да извршење спроведе суд, или суду под­ носи предлог за спровођење извршења на основу донетог решења о извршењу и одлу­ ке извршитеља о обустави извршења. Правна празнина постоји и када је у питању право извршног повериоца на про­ме­н у избора о начину спровођења извршења када је предлогом за извршење пред­ ложено да извршење спроведе суд, па се као спорно поставља и питање да ли извршни по­ верилац има право да про­ мени избор када извршење спроводи суд и да, у фази спровођења извршења, пре­д ложи да извршење спроведе извршитељ. На постављена питања могућа су два различита одго­ вора. Наиме, одредба чл. 35. став 6. Закона предвиђа да се у предло­ гу за извршење мора назначити

www.legeartis.rs

и предложи да извршење спроведе суд. У том случају извршитељ ће обуставити извршење. Иако се на први поглед чини да право промене избора извршни поверилац може ко­ ристити све до окончања по­ ступка спровођења извршења, одредба чл. 76. став 5. Зако­ на садржи једно ограничење. Наиме, ова одредба прописује да се одлуком о обустави извршења укидају и спрове­ дене извршне радње, ако се тиме не дира у стечена права трећих лица. Продајом ства­ ри у извршном поступку ку­ пац стиче право својине на тој ствари, те обустава извршног поступка и укидање спрове­ дених извршних радњи након извршене продаје ствари не би били могући. Стога се може закључити да је коришћење права извршног повериоца на промену избора о начи­ ну спровођења извршења ограничено од тренутка стицања права трећих лица. Закон не регулише на­ чин на који ће се спровођење извршења наставити пред су­ дом. Извршни поверилац сва­


судски поступци lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

16

Супротно наведеном, мо­ гу­ће је становиште да је право извршног повери­ оца на промену начина спровођења извршења са­ мостално и да није формалноправно везано искључиво за предлог за извршење, већ да се може самостално користити у фази спровођења извршења. Извршни поверилац не мора повући предлог за извршење у целини, већ само у делу којим је пред­ ложен начин спровођења извршења, у ком случају би се извршење обуставило, а потом би извршни пове­ рилац поднео нови предлог за спровођење извршења предвиђен чл. 35. став 1. За­ кона, на основу већ донетог решења о извршењу и одлуке о обустави извршења пред су­ дом, односно извршитељем. Потребно је посебно размо­ трити могућност коришћења

овог права у поступцима извршења који су започети пре почетка примене новог Закона. Наиме, у овим по­ ступцима извршни поверилац није имао могућност избора, имајућу у виду да је извршење могао спроводити само суд. Одредба чл. 358. став 1. Зако­ на предвиђа да ће се поступци извршења у којима је до дана почетка примене Закона за­ почето спровођење извршења окончати по одредбама новог Закона. Дакле, извршни пове­ риоци су у овим поступцима, тек почетком примене новог Закона, стекли могућност да начине избор. У овом случају није у питању право промене избора, већ право на избор о начину спровођења извршења. Како би сви извршни пове­ риоци имали равноправан положај, без обзира на то када је започет поступак извршења, требало би им

Ново штампано издање Закон о извршењу и обезбеђењу (пречишћен текст) ■ Формат А5, 176 страна ■ Цена: 390,00 дин (ПДВ од 8% није урачунат у цену) Књигу можете поручити на тел. 011/2836-820, 2836-821, 2836-822 или е-поштом на ingpro@ingpro.rs

дати право да, након почет­ ка примена новог Закона, одаберу начин спровођења извршења, односно изјасне се да ли ће извршење спро­ водити суд или извршитељ, без повлачења предлога за извршење. Тиме би се оства­ рила и сврха доношења новог Закона да се извршни поступ­ ци, па и они започети, учине ефикаснијим. На тај начин би дошло до смањења броја извршних предмета у судо­ вима и тиме растерећења су­ дова, а пружила би се подршка извршитељима кроз могућност да на почетку рада, када немају довољан број предмета у раду, по избору извршног поверио­ ца преузму започете поступке извршења. Какав ће коначан одговор на постављена спорна питања бити, показаће будућа судска пракса кроз примену новог За­ кона.


Судско-адвокатски роковник за 2013. владан мирковић главни и одговорни уредник vladan.mirkovic@ingpro.rs

Уважавајући примедбе и предлоге својих дугогодишњих корисника, издавачко друштво ИНГ-ПРО д.о.о. објавило је Судско-адвокатски роковник за 2013. у два одвојена дела, у препознатљивом и општеприхваћеном решењу у тврдом кожном повезу, формата Б5, високог квалитета двобојне штампе и израде. Због заказивања рочишта више месеци унапред у наредној години, а на предлог појединих судова, седмични систем је проширен све до средине априла 2014. Списак судова и јавних тужилаштава такође је употпуњен адресама и бројевима телефона. Први део, Роковник, 240 страна, садржи: ■ Месечни систем ■ Седмични систем ■ Евиденцију решених предмета по месецима и финансије ■ Судске таксе и адвокатске тарифе ■ Додатак: Важни датуми, Православни календар за 2013. и 2014, Важни телефони, Амбасаде, Србија и Црна Гора у километрима, Мерне јединице, Телефонски именик и Белешке

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

4

Други део, Именик, 330 страна, садржи: ■ Преглед судова и јавних тужилаштава са адресама и бројевима телефона ■ Именик арбитара и миритеља у поступку мирног решавања радних спорова ■ Списак извршитеља ■ Списак судских вештака ■ Списак судских тумача ■ Адресар адвоката по адвокатским коморама

Судско-адвокатске роковнике за 2013. можете поручити на бројеве телефона: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822 или е-поштом на ingpro@ingpro.rs


компанијско право

Неспојивост функција заступања и надзора у друштвима капитала

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

2

Упркос јасном интересовању законописца да у новом Закону о привредним друштвима органима управљања прида посебан значај, само у току неколико месеци његове примене, уочено је недовољно јасно разликовање управо ове правне регулације

И

ако на први поглед област која би се у најве­ћ ем делу могла пре­пу­сти­ти самим друштвима да је својим интерним актима детаљније регулишу, органи­ зациона структура привред­ них друштава заузима високо место по броју одредаба које јој посвећује Закон о привредним друштвима („Службени глас­ ник РС”, 36/2011 и 99/2011), а који је отпочео с применом 1. фебруара 2012. године. Уважавајући сврху осни­ ва­ња и постојања привредног друштва, и то кроз функцију очувања и унапређења капи­ тала, законописац је утврдио организационе облике и јасно дефинисао (посебно у случају друштава капитала) њихову одговорност у пословању при­ вредног друштва. Као једна од првих очигледних разлика у односу на претходну регула­ тиву, уочљиво је укидање управног одбора као органа управљања. Међутим, очи­ гледно погрешна и нетачна била би констатација да је нови ��акон само променио

назив управног одбора у надзорни одбор. Овакво схватање надзорног одбора не би имало никакво упориш­ те у новом Закону, а посебно имајући у виду да се другачији приступ одређивању орга­ на управљања у привредним друштвима највећим делом и појавио због проблема који су уочени у пракси претходног закона. Наиме, према Закону из 2004. године управни од­ бор у себи је садржао надлеж­ ности управљања и заступања друштвом, али истовремено и надзор над пословањем тог привредног друштва. Дакле, у једном органу сусретале су се две функције – извршна и контролна, које су по својој дефиницији неспојиве, а то је и довело до нерешивих ситуација код питања одговор­ ности за законито пословање привредних друштава. Наро­ чит проблем представљало је и колективно одлучивање, што је посебно стварало проблем код кривичних поступака због не­ законитог пословања привред­ них друштва, а с обзиром на

то да је по кривично-правној теорији могућа једино индиви­ дуална одговорност, а никако колективна. Подсетимо се да је Законом о привредним друшт­ вима из 2004. године, управ­ ном одбору поред функције контроле извршних органа привредног друштва, додељена и заступничка функција, па је председник управног одбора уједно био и генерални дирек­ тор привредног друштва код акционарских друштава, осим ако статутом није било регули­ сано другачије, баш као што је и код друштава са ограниченом одговорношћу, по правилу за­ конски заступник био председ­ ник управног одбора, при чему је у обе правне форме било могуће поверити заступничку функцију и другим члановима управног одбора. Због свега изложеног, законописац тре­ нутно важећег Закона о при­ вредним друштвима одлучио је да се ослони на упоредноправну регулативу органа управљања (омугућавајући на тај начин и страним инвести­ торима да лакше прилагоде


ЈОВАНКА АТАНАЦКОВИЋ дипломирани правник са вишегодишњим искуством у привредном правуе kompanijsko.pravo@legeartis.rs

своје пословање прописима Републике Србије), и тако увео једнодомно и дво­ домно управљање дру­ штви­м а са ограниченом одго­в орношћу и акцио­ нарским друштвима, уз могућност ових правних форми да се одлуче за један од понуђена два система управљања друштвом.

Надлежност за избор органа управљања

Надлежност за избор ор­ гана управљања у друштву са ограниченом одговор­но­ шћу додељена је скуп­шти­ни у једнодомном систему управ­ља­ ња, односно по­де­ље­на је изме­ђу скупштине и над­зор­ног одбора у случају дводомног упра­в­ља­ ња. Тако, у случају једнодомног управљања директоре ло­ гично бира скупштина, док у случају дводомне организације управљања, скупштина бира председника и чланове надзор­ ног одбора, а надзорни одбор бира директоре друштва. У акционарским друштви­ ма примењена је слична функ­ ционална логика, па је тако у једнодомном управљању из­ бор директора, односно од­ бора директора (ако друштво има три или више директора) препуштен скупштини друшт­ ва, док ће у дводомном систему скупштина изабрати чланове надзорног одбора, а надзор­ ни одбор извршне директоре, односно чланове извршног

3 lege artis ● октобар ´12.

Чланом 198. Закона о привред­ ним друштвима из 2011. годи­ не, прописано је да управљање друштвом са ограниченом одговорношћу може бити ор­ ганизовано као једнодомно или дводомно. У случају једнодомног управљања, ор­ гани друштва су скупштина и један или више директора, а у случају дводомног управљања, органи друштва су скупшти­ на, надзорни одбор и један или више директора. Оснивачким актом прецизира се облик управљања. У сваком случају, друштво има једног или више директора који су законски за­ ступници друштва. Директор заступа друштво према трећим лицима у складу са оснивачким актом, одлукама скупштине друштва и упутствима надзор­ ног одбора (ако је управљање друштвом дводомно). На сличан начин регули­ сани су системи управљања акционарским друштвом, с об­ зиром на то да је чланом 326. Закона прописано да управ­ља­ ње акционарским друштвом може бити организовано као

ректори заступају друшт­ во заједнички, али постоји могућност да се оснивачким актом или одлуком скупштине друштва одреди и другачије. У сваком случају, независно од начина заступања који је предвиђен законом, од­ носно оснивачким актом, изјава воље која је учињена према једном директору сматра се ваљано учињеном према друштву.

www.legeartis.rs

Системи управљања у друштвима капитала

једнодомно или дводомно, те да су у случају једнодомног управљања, органи друштва скупштина и један или више директора, односно одбор ди­ рек­то­ра, док су у случају дво­ дом­ног управљања, органи друштва скупштина, надзорни одбор и један или више из­врш­ них директора, односно из­ вршни одбор. Када је у питању јавно акционарско друштво, оно у једнодомном систему управљања мора имати од­ бор директора, а у дводомном извр­шни одбор, имајући у виду да и један и други орган настају уколико постоје три члана тих ор­гана, што је минимални број директора у једнодомном, од­н о­с но извршних ди­­рек­ то­­ра у дводомном систе­ му управљања. Статутом се одре­ђу­је да ли је управљање дру­ш ­т вом једнодомно или дводомно, тако да се и промена вр­сте организације управљања врши изменом статута. Овде можемо приметити да одбор директора у једнодомној организацији управљања и извршни одбор у дводомном систему, као колективни ор­ гани друштва, постоје само у акционарским друштвима, док се код друштава са огра­ ниченом одговорношћу, и код једнодомног и код дводом­ ног управљања, у функцији извршног органа појављује увек један или више дирек­ тора, као инокосни орган. Када је у питању проблема­ тика заступања, правило је да ако друштво има више од једног директора, сви ди­


компанијско право lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

4

одбора, уколико друштво има три или више директора. Посебна разлика између друштва са ограниченом од­ го­вор­но­шћу и акционарског друштва постоји у погледу над­ лежности за избор председни­ ка надзорног одбора, кога, како је већ наведено, код друштва са ограниченом одговорношћу бира сама скупштина, док га код акционарског друштва бирају чланови између себе, на исти начин на који се бира и председник одбора дирек­ тора акционарског друштва, а који у случају јавног акцио­ нарског друштва може бити само један од неизвршних ди­ ректора. Наиме, у једнодомном управљању акционарским друштвима, директори могу бити извршни и неизвршни, а ако друштво има мање од три директора, сваки директор је извршни директор. Обавеза јавног акционарског друштва је да има неизвршне директо­ ре, чији број мора бити већи од броја извршних директо­ ра. Примера ради, ако јавно акционарско друштво има одбор директора са минимал­ но прописана три директора, два ће у том случају морати да буду неизвршни, а само један извршни, како би био испо­ штован принцип већег броја неизвршних директора у одбо­ ру директора јавног акционар­ ског друштва у односу на оне извршне. Занимљиво је истаћи да је раније скупштина била, бар појмовно, издвојена од ор­ гана који су спадали у упра­

ву друштва (директор и/или управни одбор), док се сада, према важећем законском про­ пису, скупштина јасно убраја у органе управљања. Овакав начин правне регулативе по­ ново може допринети томе да се и у неким другим поступ­ цима (судским или управним), на бољи начин схвати појам органа управљања, имајући у виду да је правни систем Ре­ публике Србије, у извесним случајевима, у другим зако­ нима (ван регулације правног положаја привредних друш­ тава) као општи појам који се односи на органе привредних друштава, користио појам „ор­ ган управљања”. У том смислу, сада се лакше може утврдити на које се органе тачно односе ове норме.

Начин контроле извршних органа

Водећи рачуна о наведеним проблемима са управним од­ борима, законописац се од­ лучио да у оба система – и у једнодомном и у дводомном на­ чину управљања – јасно пред­ види начин контроле органа који по својој природи спадају у извршне органе. Уз претпо­ ставку да ће друштва која на једноставнији начин могу да сазову седницу скупштине (претежно друштва са огра­ ниченом одговорношћу и ак­ ционарска друштва која нису јавна), важећи Закон о при­ вредним друштвима предвиђа да ће у случају једнодомног управљања контролу над ди­ ректорима вршити сама скуп­

штина. Привредна друштва са компликованијом структу­ ром, (обавезно јавна акцио­ нарска друштва), пословаће уз примену једнодомног систе­ ма управљања формирањем одбора директора у ком ће, поред извршних директора, постојати и неизвршни ди­ ректори који преузимају кон­ тролу над радом извршних директора. Ако је предвиђено дводомно управљање, ор­ ган контроле ће и у случају друштава са ограниченом одговорношћу као и код акци­ онарских друштава, увек бити надзорни одбор. Дакле, неизвршни дирек­ тори и надзорни одбор, у за­ висности од изабраног система управљања, имају исту улогу у организационој структу­ ри привредних друштава код којих су предвиђени ови начини управе. Њихова над­ лежност је стога и слично прописана. Надлежност не­ извршних директора у акцио­ нарским друштвима која су се определила за једнодомну орга��изацију управљања, одређена је чланом 390. За­ кона, тако што неизвршни директори надзиру рад из­ вршних директора, предлажу пословну стратегију друштва и надзиру њено извршавање. Заједничко обележје дводом­ ног управљања и код друштава са ограниченом одговорношћу и код акционарских друштава јесте надлежност надзорног одбора да одређује пословну стратегију друштва, бира и разрешава директоре, односно


(неизвршних директора и над­ зорног одбора) иде још једно законско решење које тежи идеалу реалне објективности органа чија је надлежност да надзире рад извршних орга­ на, а које се огледа у чињеници да неизвршни директори и чланови надзорног одбора не могу да буду лица која су за­ послена у друштву на које се њихов надзор односи. Тако је чланом 432. Закона о при­ вредним друштвима пропи­ сано да се на ограничења за чланство у надзорном одбо­

вршне директоре друштва, док се код акционарских друштава питања из надлежности над­ зорног одбора могу евентуално пренети у надлежност скуп­ штине, и то само одлуком над­ зорног одбора, ако статутом није другачије одређено. У дво­ домном систему управљања акционарског друштва важи и обрнуто, да се питања из над­ лежности извршног одбора не могу пренети на надзорни од­ бор друштва. У прилог издвајању улоге из­ вршних органа од контролних

ру сходно примењују одредбе члана 391. овог закона, којим је предвиђено ограничење за обављање дужности неиз­ вршног директора, тако што неизвршни директор не може бити лице које је запослено у друштву.

Да ли орган контроле може имати заступничка овлашћења?

На први поглед очигледан закључак из одредаба Закона о привредним друштвима из

5 lege artis ● октобар ´12.

Ко ће именовати остале заступнике уколико је актима друштва пропуштена могућност да се наведе надлежност за то?

2011. године, да неизвршни директори, односно чла­ нови надзорног одбора не могу бити именовани за за­ ступнике друштва, ипак није испоштован у практичној примени овог закона. Наи­ ме, приликом усклађивања пословања постојећих при­ вредних друштава с тим за­ коном, уочена је појава да се неизвршни директори и чла­ нови надзорног одбора налазе међу заступницима друштва, што никако није у складу са смислом постојања неиз­ вршних директора и над­ зорног одбора. Најпре треба размотрити опште одредбе важећег Зако­ на о привредним друштвима које се односе на заступнике привредног друштва. Закон разликује законске (статутар­ не) заступнике и остале за­ ступнике. Тако је чланом 31. Закона прописано да су закон­ ски (статутарни) заступници друштва у смислу овог зако­ на лица која су овим законом као таква одређена за сваки поједини облик друштва, да законски заступник друштва може бити физичко лице или друштво регистровано у Репу­ блици Србији, али да друштво свакако мора имати најмање једног законског заступника који је физичко лице. Даље је чланом 32. прописано да осим законских заступника, заступ­ ници друштва у смислу овог закона јесу и лица која су ак­ том или одлуком надлежног органа друштва овлашћена да заступају друштво и као таква

www.legeartis.rs

извршне директоре и утврђује накнаду за њихов рад, односно начела за утврђивање те на­ кнаде, надзире рад директора, односно извршних директора, врши унутрашњи надзор над пословањем друштва, врши над­зор над законитошћу по­ сло­в ања друштва и уста­ но­в ­љ ава рачуноводствене по­ли­ти­ке друштва и политике управ­љања ризицима. У оба модела друштва прописано је да се питања из надлежности надзорног одбора не могу пре­ нети на директоре, односно из­


компанијско право lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

6

регистрована у складу са за­ коном о регистрацији. Овде је врло значајно скренути пажњу на то да је Закон о привредним друштвима, за сваку правну форму одредио и ко именује законске заступнике, док је питање надлежности за избор осталих заступника очигледно остављено скупштини друшт­ ва која треба да га одреди у оснивачким актима или ста­ туту друштва, имајући у виду да се организација друштва и надлежности органа управо и једино могу прописати наведе­ ним општим актима друштва. Поставља се питање који орган ће именовати остале заступнике уколико је осни­ вачким актом, односно стату­ том, пропуштена могућност да се наведе који је орган над­ лежан за то. Решење би се, у случају друштва са ограни­ ченом одговорношћу, мог­ ло пронаћи у одредби члана 224. Закона, којим је пропи­ сано да у друштву у коме је управљање једнодомно, ди­ ректори обављају све послове који нису у надлежности скуп­ штине, а у друштву у коме је управљање дводомно, дирек­ тори обављају све послове који нису у надлежности скупшти­ не и надзорног одбора. Дакле, имајући у виду ову одредбу, ако оснивачким актом није прописано који је орган надле­ жан за именовање осталих за­ ступника, онда би надлежност за ту одлуку припала дирек­ тору друштва, како у случају једнодомног управљања, тако и у случају дводомног. Овакво

решење није могуће пронаћи међу одредбама које регули­ шу положај акционарских друштава, те би се у крајњем случају, морала вршити из­ мена статута како би се не­ ком од органа друштва дала надлежност за доношење од­ луке о именовању осталих заступника. Ипак, остаје и могућност да се одлуком скуп­ штине именују остали заступ­ ници, уколико се има у виду да се сва изворна овлашћења за доношење одлука о пословању друштва увек налазе у овом органу. Вратимо се сада питању да ли члан органа контро­ ле може бити заступник друштва. Чланом 228. Зако­ на о привредним друштвима, који се односи на дво­домну организацију управљања дру­ штвом с ограниченом одго­ вор­но­шћу прописано је да се на питања чланства надзор­ ног одбора и састава надзор­ ног одбора сходно примењују одредбе чл. 432. и 433. овог за­ кона о томе ко може бити члан и какав може бити састав над­ зорног одбора акционарског друштва. При том, чланом 433. наведеног закона, у ставу 4, одређено је да чланови над­ зорног одбора не могу бити извршни директори друштва нити прокуристи друштва, док је чланом 388. истог за­ кона извршним директори­ ма поверено да воде послове друштва и одређено да они буду законски заступници друштва. Уколико се подсе­ тимо да је чланом 390. истог

закона као надлежност неиз­ вршних директора предвиђен надзор над радом извршних директора, те да неизвршни директори предлажу пословну стратегију друштва и надзиру њено извршавање, а узмемо ли у обзир сам смисао постојања неизвршних директора и над­ зорног одбора који произла­ зи из Закона о привредним друштвима, очигледно се намеће закључак да не­ извршни директори као и чланови надзорног одбо­ ра не могу истовремено бити заступници друштва, односно да постоји сукоб надлежности неизвршних директора, односно надзор­ ног одбора са надлежностима извршног органа друштва (ди­ ректора, тј. извршног одбора), коме су поверена заступничка права. Ово стога јер управо неизвршни директори и над­ зорни одбор контролишу рад директора, односно извршног одбора, те тако, уколико би се неизвршним директорима или надзорном одбору пове­ рило заступничко право, до­ лазимо у ситуацију да ови органи контролишу сами себе. Очигледно је да својство неизвршног директора или члана надзорног одбора није у сагласности са функцијом за­ ступника друштва, односно да би се давањем могућности да се наведеним органима повери и заступничка функција обе­ смислило само постојање унутрашњег контролног органа у пословању привред­ них друштава.


Смисао детаљније правне регулације органа управљања привредних друштава

7 lege artis ● октобар ´12.

акционара чијим акцијама се слободно тргује на регу­ лисаном тржишту капитала, а како би се обезбедила про­ фитабилност тих привредних друштава. Овакав принцип се нарочито поштује у при­ вредним друштвима у којима је присутан већински капитал државе, посебно када држа­ ва, одређујући приоритете за пласман буџетских средстава, није у прилици да обезбеди средства за развој таквог при­ вредног друштва, због чега се јавља потреба да се так­ ва друштва комерцијализују, односно да се створе услови привлачења инвеститора из приватног сектора стварањем јавно-приватног партнерства. У току ове анализе, истакли смо и одвојеност надлежности и јасно разграничење одго­ ворности органа управљања у привредном друштву, што је довело до тога да постоји неспојивост функције кон­ тролног органа друштва са функцијом заступника друштва (и законског и оста­ лих заступника). Иако у примени тек неколи­ ко месеци, оваква регулација органа управљања у Закону о привредним друштвима, оставља простор и наду да ће се у будућој практичној примени тог закона превазићи пробле­ ми који су примећени у пракси претходно важећих прописа којима је уређивана ова об­ ласт, те допринети побољшању амбијента пословања привред­ них друштава у нашој земљи. 

www.legeartis.rs

Анализом одредаба Зако­ на о привредним друштви­ ма из 2011. године, можемо закључити следеће: Несумњиво је да је разлог појачане пажње законописца у односу на детаљнију регулацију органа управљања био усмерен на подвлачење јаснијих разли­ ка у надлежностима сваког од органа друштва, између оста­ лог и у циљу бољег решавања питања одговорности тих ор­ гана према самом друштву. При том, заштита трећих лица била је такође примарна смер­ ница приликом прописивања ових норми, што смо могли видети у одредбама које се тичу заступања друштва, по­ себно у случају заједничког заступања и ограничења у заступању (чланом 33. За­ кона прописано је да је за­ ступник дужан да поступа у складу са ограничењима својих овлашћења која су утврђена актима друштва или одлука­ ма надлежних органа друшт­ ва, с тим што се ограничења овлашћења заступника не могу истицати према трећим лици­ ма), односно да се независно од начина заступања, изјава воље учињена према једном директору сматра ваљано учињеном према друштву, те да о ограничењима у заступању води рачуна заступник, а не трећа лица која послују са при­ вредним друштвом.

Очигледно је да је идеја водиља законописца била и либерализација пословања, односно чињеница да је једна од претпоставки слободног тржишта и та да власници ка­ питала не морају бити лица која су стручна по питању де­ латности које ће привредно друштво обављати, те да се њима зато и не намеће уло­ га и одговорност менаџера компаније, већ да је детаљним прописивањем организационе структуре привредних друш­ тава која спадају у такозвана друштва капитала (друштво са ограниченом одговорношћу и акционарско друштво), пру­ жена могућност да се пословна стратегија друштва са власни­ ка капитала пренесе на струч­ на лица која ће на тај начин допринети бољем пословању друштва и основној сврси оснивања привредних друшт­ ва – стицању добити. Зато је надлежност за избор кључног органа друштва који води по­ словну политику друштва у сваком случају дата скуп­ штини друштва, која наравно увек даје најопштије смерни­ це којих ће се друштво прид­ ржавати у свом пословању. Скупштина друштва коју, дакле, чине власници капита­ ла, из наведених разлога мора имати високу мотивацију да при персонализацији органа управљања бира лица која су стручна у по­ гледу делатности којом се друштво бави, посебно када су у питању акционарска друштва с великим бројем


компанијско право

Eфикасност заложног права на уделу као средства за обезбеђење потраживања

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

8

Као заложном повериоцу, шта је све потребно да знате када вам дужник или треће лице у залогу понуди свој удео у привредном друштву. И како ће изгледати сам поступак залагања?

З

акон о привредним дру­ штви­м а („Службени гла­сник РС”, бр. 36/2011, 99/2011) на различите начине уређује залагање удела у за­ви­ сно­сти од тога у ком се друшт­ ву залаже власнички удео. У члану 99. Закон прописује да ортак не може без саглас­ ности осталих ортака дати свој удео у залогу трећем лицу (ова одредба примењује се и на ко­ мандитно друштво). По својој природи, ортачко друштво је друштво лица и ортаци су целокупном својом имовином неограничено солидарно од­ говорни за обавезе друштва, због чега су и више везани за друштво (лично и имовински) и није им свеједно ко би још могао стећи својство ортака уколико дође до продаје зало­ женог удела. Разлози могу бити лична својства овог лица, али и његова имовина којом ће од­ говарати за обавезе друштва. Наведени законски члан има својство правила, али се уго­ вором о оснивању друштва ова материја може и другачије регулисати (рецимо, да није потребна сагласност свих ортака).

У члану 177. Закон регули­ ше залагање удела у друштву са ограниченом одговорношћу. За разлику од ортака, члан друшт­ ва може заложити свој удео или део удела. Ово право про­ излази из карактера друштва са ограниченом одговорношћу као друштва капитала, где лич­ на својства члана друштва нису од великог значаја. Уколико јесу, онда се једино оснивачким ак­ том тако нешто може и одреди­ ти (рецимо, може се заложити само део удела, не може се за­ ложити удео, може се заложити удео уз сагласност свих чланова или њихове већине). Стога, ако је оснивачким актом одређено да је за пренос удела трећем лицу неопходно прибавити претходну сагласност друштва, онда ће таква сагласност бити потребна и за залагање удела или дела удела, а то је и само по себи логично, будући да ће реализацијом заложног пра­ ва доћи и до преноса (продаје) удела. Залагање права на исти начин регулише и Закон о об­ лигационим односима у свом члану 995. (Давање у залогу других права/Начин залагања), па се залагање права врши на

начин који је предвиђен и за њихово преношење на друго­ га. У том случају, сагласност друштва није потребна за на­ кнадну продају удела у по­ ступку наплате потраживања из вредности заложеног удела – одредба у потпуности регу­ лише ову ситуацију, премда се до истог закључка може доћи и тумачењем (јер залагање није само по себи циљ и нема значаја ако се заложени удео не може продати, чиме сагласност за залагање у себи већ садржи и сагласност за продају). Из свега изложеног сасвим је јасна и обрнута ситуација – ако за пренос удела трећем лицу није потребна сагласност друшт­ ва (јер оснивачким актом није одређена), онда таква саглас­ ност неће бити потребна ни за залагање удела или дела удела. Осим тога, чланом 177. про­ писано је и да се залагање уде­ ла врши у складу са законом којим се уређује залога на по­ кретним стварима уписаним у регистар. Поменимо још и то да право гласа на основу заложе­ них удела или акција задржава залогодавац (члан друштва или акционар).


СНЕЖ АНА ЋУШИЋ дипломирани правник kompanijsko.pravo@legeartis.rs

залогу на покретним ствари­ ма уписаним у регистар, чла­ нови друштва с правом прече куповине задржаће ово право у односу на тај удео. У ис­ том смислу, када је оснивач­ ким актом предвиђено право друштва на давање претходне сагласности на пренос удела, сагласност друштва за продају удела неће бити потребна, али ће друштво имати право да одреди купца удела. Из свега изложеног намеће се закључак да заложни по­ верилац мора познавати одредбе Закона о привред­ ним друштвима и стећи увид у одредбе оснивачког акта или другог интерног акта друштва, а то може учини­ ти и у Агенцији за привредне регистре. Уколико друштво није једночлано, Регистар за­ ложног права ће код залагања захтевати писану изјаву закон­ ског заступника привредног друштва чији се удели залажу да је, пре закључења уговора о залози, залогодавац испошто­ вао законску процедуру про­ писану Законом о привредним друштвима, односно изјаву истог лица да оснивачким ак­ том или уговором чланова није одређено давање сагласности за залагање удела или, уколико је таква сагласност предвиђена, захтеваће одлуку друштва. Даље од овога Регистар се неће упуштати у процену, па ће све

Уговор о залози у којем је заложни поверилац страно лице мора бити оверен

9 lege artis ● октобар ´12.

сти право прече куповине то право може остварити само у оквиру тог поступка, осим ако је оснивачким актом другачије одређено. С обзиром на то да се по слову закона удео преноси уговором у писаној форми са овереним потписима прено­ сиоца и стицаоца, неопходно је и да уговор о залози којим се уговара вансудска продаја удела буде сачињен у истој форми. У извесном смислу он ће послужити као својеврсно пуномоћје за заложног по­ вериоца да легитимно може продати удео залогодавца. Уговор о залози у којем је за­ ложни поверилац страно лице (заступник или оснивач) мора бити оверен. На који начин ће бити оверен зависи од режи­ ма легализације (ослобођено од легализације, делимична легализација (апостил) и пуна легализација). Легализација је обавезна, не само у случају када и уговор између домаћих лица мора бити оверен већ и у сваком другом случају, јер се легализацијом потврђује својство и потпис лица, што је предуслов да би изјава воље могла да се користи у другој држави. У случају када се удео продаје у извршном поступ­ ку, или у поступку судског или вансудског намирења, у складу са законом који уређује

www.legeartis.rs

Заложном повериоцу се саветује да у оснивачком акту провери и одредбе о по­вла­ че­њу и поништењу удела, односно начин на који је регу­ лисано повлачење и поништај удела, чиме се избегава ситуација да заложени удео буде повучен или поништен. Чланом 155. Закона о привред­ ним друштвима прописано је да друштво може повући и по­ ништити удео члана друштва само у случајевима и на начин који су изричито предвиђени оснивачким актом, а који је важио на дан када је члан друштва чији се удео повлачи и поништава стекао тај удео. Друштво може повући и по­ ништити удео члана друшт­ ва и ако је то предвиђено изменом оснивачког акта за коју је гласао тај члан друштва. Одлуку о повлачењу и поништењу удела члана друштва доноси скупштина. Овде је важно истаћи и чињеницу да чланови друштва имају право прече куповине удела који је предмет преноса трећем лицу, с тим да то право може бити искључено осни­ вачким актом или законом. Изузетак постоји у случају поступка јавне продаје, па ако се удео продаје путем јавног прикупљања понуда, лицитације или сличног по­ ступка (јавна продаја), члан друштва који жели да кори­


компанијско право lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

10

друге провере пасти на терет заложног повериоца. Врло је важно да заложни поверилац стекне јасан увид у вредност удела који се нуди у за­ логу. За почетак, вредност удела може проверити у Агенцији за привредне регистре –Регистру финансијских извештаја, а уко­ лико је потребно процену може поверити и вештаку. На интернет страни Аген­ ци­је за привредне регистре могу се пронаћи: 1) информације које омо­гу­ћа­ ва­ју праћење поступка пријема и обраде финансијских из­ве­ шта­ја, а које су доступне до истека године у којој се врши обрада; 2) подаци о томе да су до­став­ ље­ни финансијски извештаји обвезника регистровани, као и да је верификована величина обвезника; 3) основни подаци из фи­нан­ сиј­ских извештаја, ако се за тог обвезника не објављују финансијски извештаји. Дакле, код одређивања вред­но­с ти удела вреднује се не само оснивачки капитал, и не само накнадно унет или уплаћен капитал већ и укуп­ не обавезе друштва, односно вредност основног капитала. Подсетимо да вредност удела није дата једном заувек, већ је подложна промени (го­ тово на дневном нивоу). Зало­ га удела се односи и на свако повећање капитала, при чему је удео заложен као целокупан, без обзира на његову вредност у различитим временским ин­ тервалима и без обзира на то

Правилником о ближим условима и начину прибављања података које АПР-у достављају други надлежни органи и давању података и мишљења о бонитету правних лица и предузетника, као и других услуга које АПР пружа у поступку вођења регистра финансијских извештаја и података о бонитету правних лица и предузетника прописан је поступак вођења базе података о бонитету правних лица и предузетника, тзв. база података о бонитету, као и давање података и мишљења о бонитету правних лица и предузетника (који пословне књиге воде по систему двојног књиговодства). Мишљење о бонитету представља оцену способности измиривања обавеза привредног друштва, која се даје у форми скоринга. Скоринг дат корисницима важи до окончања обраде финансијских извештаја за наредну годину, а најдуже дванаест месеци од дана издавања. База података о бонитету садржи комплексне, међусобно повезане базе података, и то базу изворних података и базу изведених података. Базу изворних података чине објективизовани рачуноводствени подаци из регистрованих финансијских извештаја, који се чувају у изворном облику у складу с прописима. Поред рачуноводствених података, базу изворних података чине и основни (статусни) подаци о правном лицу или предузетнику; мишљења овлашћеног ревизора; подаци о данима неликвидности; подаци о тржишној вредности акција и о берзанском курсу акција из евиденција берзи. Базу изведених података чине објективизовани, стандардизовани и међусобно упоредиви подаци и показатељи, а који се исказују као подаци из финансијских извештаја у компаративним временским серијама; индивидуални и збирни показатељи за оцену бонитета; подаци и показатељи агрегирани (здружени) по претежној класификацији делатности, величини и територијалној припадности. Услуге бонитета могу користити сва заинтересована домаћа и страна правна и физичка лица под условима из наведеног правилника и уз плаћање накнаде утврђене актом Владе којим се прописује висина накнаде за регистрацију финансијских извештаја, давање података из Регистра финансијских извештаја, као и за друге услуге које Агенција пружа у поступку вођења Регистра. Агенција не пружа услуге бонитета за правна лица и предузетнике над којима је покренут поступак стечаја или ликвидације, осим на захтев тих правних лица или предузетника.


не садржи посебне одредбе о залагању удела. Захтев за упис заложног права може поднети и заложни поверилац, али је практичније да то учини залогодавац, јер у том случају не мора прилагати изјаву да заложном поверио­ цу дозвољава упис у Регистар залоге. Ако је подносилац зах­ тева правно лице, захтев се подноси преко заступника или преко пуномоћника. О доспелости, заложни по­ верилац уписује забележбу почетка поступка намирења, након чега може приступити вансудској продаји уколико је она уговорена. У том тренутку заложни по­ верилац може и сам стећи удео. Уколико је заложни поверилац банка или друга финансијска организација, за стицање уде­ ла биће потребна и сагласност Народне банке Србије (у прак­ си се често дешава да се управо банке појављују у улози залож­ них поверилаца). Будући да је и сам залогода­ вац више заинтересован да у свом власништву задржи удео, него када је реч о другим прави­ ма и покретним стварима, тиме се у извесном смислу додатно гарантује испуњење обавезе која је на овај начин обезбеђена. Уписом забележбе почет­ ка поступка намирења, за­ ложни поверилац располаже и изводом из Регистра залоге који представља извршну ис­ праву на основу које може по­ кренути извршни поступак и продајом удела намирити своје потраживање.

11 lege artis ● октобар ´12.

не примењују одредбе стечајног закона. Сам заложни повери­ лац процењује свој интерес да ли ће се излагати трошкови­ ма залагања удела, а имајући у виду околност да ликвидација подразумева солвентност дуж­ ника да исплати све своје пове­ риоце. Дакле, након процене по­ вериоца о статусу удела и вред­но­сти удела, поверилац и за­­ло­го­да­вац закључују уговор о залози, након чега је заложно право потребно уписати у Ре­ гистар залоге, а имајући у виду чињеницу да се заложно право стиче тек уписом у Регистар за­ логе. Уговором о залози треба­ ло би уговорити искључење отуђења удела, као и искључење могућности поновног залагања (или је предвидети само уз са­ гласност повериоца) односно оптерећења. Осим тога, може се угово­ рити и обавеза залогодавца да прибави сагласност заложног повериоца пре доношења свих оних одлука или изгласавања на скупштини, а које би се могле одразити на смањење вредности удела или смањење процента његовог удела (повећањем удела других чла­ нова друштва). Заложног повериоца који је овлашћен да прода удео треба­ ло би ограничити у погледу ви­ сине вредности по којој може продати удео. Закон о заложном праву на покретним стварима уписаним у регистар („Службени глас­ ник РС”, бр. 57/03, 61/05, 64/06)

www.legeartis.rs

да ли је залогодавац накнадно стекао удео у већем проценту. У случају да залогодавац не жели да заложи и новосте­ чени део, уговор о залози је потребно изменити. У Регистру заложног права при истој Агенцији потребно је проверити да ли је исти удео већ заложен (што је значајно код редоследа наплате), као и да ли је друштво чији се удео за­ лаже већ заложило делове своје имовине. На тај начин залож­ ни поверилац процењује да ли вредност удела може покрити и његово потраживање као пове­ риоца са следећим редом првен­ ства. У истом Регистру заложни поверилац може да провери да ли је у случају судског залож­ ног права уписана забележба о покретању поступка извршења принудном продајом на уделу, а која се уписује истовремено са уписом судског заложног права и спречава упис залож­ ног права у Регистру заложног права. У Регистру привредних субјеката треба проверити још и то да ли је уписана забележ­ ба о привременој мери забране располагања, односно залагања удела (мера обезбеђења), а што је чињеница која спречава упис уговорног и законског залож­ ног права. Заложно право не може се стећи, а захтев за упис у Регистар биће одбачен, уколико је друштво чији се удео залаже у стечају. Уколико је друштво у поступку ликвидације може се стећи заложно право на уделу – ово представља новину у законским решењима, јер се на поступак ликвидације више


компанијско право lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

12

Значај и перспектива ревизије (са посебним освртом на интерну ревизију у јавном сектору) Даљим развојем капацитета, али и обуком интерних ревизора ојачали би се институционални потенцијали и у значајној мери подигло поверење у рад државних институција. Србија би постала функционално ефикаснија држава, па би погодности свега тога врло брзо осетили и сами грађани

П

очеци развоја ревизије везују се за стару Грчку и Рим. Постоје, међутим, и друга мишљења која изно­ се доказе да корени ревизије сежу чак до 3500. године пре нове ере. Наиме, записи из Месопотамије (глинене табли­ це) показују ситне ознаке на странама бројева укључених у финансијске трансакције. Тач­ ке (провере) сведоче о систе­ му верификације и контроле који делом спадају у послове ревизије. Ревизија, какву ми данас познајемо, започета је током индустријске револуције у Енглеској у 19. веку, када су се појавили власници капита­ ла који су своје свакодневне послове поверавали другим лицима. С временом, њима је била потребна независна про­ цена пословања јер су више били изложени ризику од грешке или криминалне радње него власници-менаџери који су сами обављали и контроли­

сали посао. Развој професије екстерне ревизије, дакле, настаје раздвајањем власнич­ ке функције од управљачке између власника и менаџера привредног субјекта где се јавља потреба ових првих да на један објективан и непри­ страсан начин контролишу рад других. Прихватање по­ требе за интерном ревизијом и њен развој, с друге стране, одвијали су се знатно спорије. Сама интерна ревизија разви­ ла се из екстерне ревизије и на почетку је била усредсређена на проверу рачуноводстве­ не документације. Постепе­ но се развијала као ��осебна делатност која је била усме­ рена на процесе управљања ризиком, консалтинга и про­ вере контрола управљања организацијом. Даљи развој интерне ревизије подстакнут је тридесетих година 20. века, после велике економске кри­ зе у САД. Тада је основан Ин­ ститут за интерну ревизију

који је својим радом побудио изузетно интересовање за ову професију. С друге стране, у земљама које су изграђивале социјалистички систем друшт­ вених односа интерна ревизија није била толико развијена. Социјалистичка предузећа су установљавала стручне ин­ терне контроле, а једно вре­ ме и самоуправне радничке контроле. Ове последње нису имале развијену методологију рада нити су заживеле на пра­ ви начин, пре свега зато што су имале идеолошки карактер, а не професионални. Данас у Србији, екстерна ревизија представља норми­ рану и развијену делатност без које не би могли да се за­ мисле неки озбиљнији по­ словни подухвати као што су: аквизиција, куповина капита­ ла или инвестирање, док развој интерне ревизије тече знатно спорије и може се рећи да је тек у повоју.


ВУК ПЕРОВИЋ дипломирани правник, специјалиста за корпоративно управљање kompanijsko.pravo@legeartis.rs

Типови ревизије

13 lege artis ● октобар ´12.

Интерну ревизију можемо по­ делити на: 1. Интерну ревизију у реал­ ном сектору, где је органи­ зована Комора овлашћених интерних ревизора која врши обуку, полагање и издавање цертификата овлашћеног ин­ терног ревизора (CIA) Закон о рачуноводству и ревизији („Службени гласник РС”, бр. 46/2006 и 111/2009) у члану 29. предвиђа да правно лице може да обезбеди, а у за­ коном одређеним случајевима има и обавезу да обезбеди, интерну ревизију. Обавезни случајеви ангажовања ин­ терних ревизора регулиса­ ни су Законом о осигурању („Сл. гласник РС”, бр. 55/2004,

70/2004 – испр., 61/2005, 61/2005 – др. закон, 85/2005 – др. закон, 101/2007, 63/2009 – одлука УС, 107/2009 и 99/2011), у члану 138, који утврђује оба­ везу осигуравајућег друштва да ангажује најмање једног интер­ ног ревизора, и Законом о при­ вредним друштвима, чланом 451. у ставу 2. који предвиђа да у јавним акционарским друшт­ вима најмање једно лице над­ лежно за унутрашњи надзор пословања мора да испуњава све услове прописане за ин­ терног ревизора у складу са законом којим се уређује ра­ чуноводство и ревизија. Члан 4. став 5. Закона о рачуновод­ ству и ревизији даље предвиђа услове за обављање делатности интерног ревизора, па се од кандидата захтева поседовање: ● високе школске спреме, ● радног искуства на послови­ ма екстерне ревизије фи­нан­ сиј­ских извештаја или интерне ревизије, у трајању од три го­ дине, односно радног искуства у трајању од пет година на по­ словима рачуноводства, ● положеног испита за овлаш­ ће­ног интерног ревизора, ● као и да није осуђиван за кривична дела која га чине недостојним за обављање ових послова. Осим наведених закона, интерни ревизори у реалном сектору у свом раду користе међународне стандарде за про­ фесионалну праксу интерне ревизије и етички кодекс. 2. Интерну ревизију у јав­ ном сектору, где је организо­ ва­на Централна јединица за

www.legeartis.rs

Класична подела ревизије за­ снива се на критеријуму онога ко спроводи ревизију, па се с тим у вези могу разликовати следећи типови ревизије: 1. Екстерна ревизија пред­став­ ља испитивање финансијских извештаја одређеног правног лица од стране независног, ек­ стерног ревизора и њен основ­ ни циљ јесте да утврди да ли су финансијски извештаји, по свим материјално значајним питањима, састављени у скла­ ду са утврђеним оквиром за финансијско извештавање. Ревизија се обавља у складу с Међународним рачуновод­ ственим стандардима (МРС) и само ревизорско ан­га­жо­ва­ ње има за циљ да пружи висок ниво уверавања да фи­нан­ сиј­ски извештаји не садрже материјално значајне грешке. Према закону, екстерне ре­ визоре дужни су да ангажују привредна друштва, задруге, банке, друштва за осигурање, лизинг куће, добровољни пензијски фондови, друштва за управљање добровољним пензијским фондовима, инве­ стициони фондови и друштва за управљање инвестиционим фондовима, берзе, брокерскодилерска друштва и друга правна лица, ако спадају у средња и велика правна лица, као и мала правна лица која емитују хартије од вредности или се њиховим хартијама од вредности тргује на берзи (члан 1. став 2. у вези са чланом 37. Закона о рачуноводству и ревизији, „Службени гласник

РС”, бр. 46/2006 и 111/2009). Даље, Законом о привредним друштвима („Сл. гласник РС”, бр. 36/2011 и 99/2011), чланом 453. предвиђена је обавеза свих јавних акционарских друштава да ангажују екстерне ревизоре за потребе ревизије годишњих финансијских извештаја. 2. Интерна ревизија пред­ став­ља независну, објек­тив­ ну и саветодавну активност, уста­но­вље­ну да повећа вред­ ност и унапреди активности организације. Циљ јој је да систематично и дисципли­ но­в ано врши процену и пружа уверавање и савете ру­ ко­во­ди­оцима о делотворности управљања ризиком, адек­ ват­но­с ти и делотворности ин­тер­них контрола и делотвор­ но­с ти процеса управљања организацијом.


компанијско право lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

14

хармонизацију при Мини­ старству финансија РС, а која организује обуку, полагање и издавање цертификата овлашћеног интерног ревизо­ ра у јавном сектору (CPIA) Закон о буџетском систему („Сл. гласник РС”, бр. 54/2009, 73/2010, 101/2010 и 101/2011), у члану 82, предвиђа да се ин­ терна ревизија успоставља код директних корисника средста­ ва буџета Републике Србије, у организацијама за обавезно социјално осигурање, као и у јавним предузећима осно­ ваним од стране Републике, односно локалне власти, прав­ ним лицима основаним од стране тих јавних предузећа, односно правним лицима над којима Република Србија, односно локална власт имају директну или индиректну контролу на више од 50% ка­ питала или поседују више од 50% гласова у управном одбо­ ру, као и над другим правним лицима у којима јавна средства сачињавају више од 50% укуп­ них прихода. Правилник о заједничким критеријумима за организовање и стандардима и методолошким упутствима за поступање интерне ревизије у јавном сектору („Сл. гласник РС”, број 99/2011, у даљем тек­ сту Правилник) таксативно даље наводи које су организа­ ционе јединице управе дужне да успоставе интерну ревизију (министарства, БИА, Држав­ но тужилаштво, град Београд, аутономне покрајине) као и обавезу корисника јавних средстава који имају више од

250 запослених да организују независну јединицу интер­ не ревизије (чланови 4, 5. и 6. Правилника). У светлу стварања ефи­ ка­сни­јег законодавног окви­ ра за обављање послова ин­т ер­н е ревизије, Србија знатно заостаје за бившим југословенским република­ ма. Треба напоменути да смо ми једина земља у региону која нема Закон о интерној ревизији и систему интерног финансијског управљања и контроле. Хрватска је, на при­ мер, ово питање регулисала Законом о суставу унутарњих финанцијских контрола у јавном сектору („Народне новине Републике Хрват­ ске”, број 141/06), Црна Гора је усвојила Закон о систему унутрашњих финансијских контрола у јавном сектору („Службени лист Црне Горе”, бр. 73/08 и 20/11), а Македонија је усвојила Закон за јавна вна­ трешна финансиска контрола („Службен весник на Републи­ ка Македонија”, број 22/07). Интерни ревизори у свом раду (као и у реалном сек­ тору) користе међународне стандарде за професионалну праксу интерне ревизије, Пра­ вилник, а будући да Комора интерних ревизора у јавном сектору није предвиђена про­ писима, још увек не постоји општеприхваћен усвојени етички кодекс. 3. Државна ревизија – Држав­ на ревизорска институција (ДРИ) представља највиши државни орган ревизије

јавних средстава у Републи­ ци Србији, који обавља реви­ зиону надлежност у складу са општеприхваћеним начелима и правилима ревизије у скла­ ду са одабраним међународно прихваћеним стандардима ревизије (INTOSAI), а који обухватају и интегрисани оквир интерне контроле који је дефинисала Комисија спон­ зорских организација (COSO). Институција је самосталан и независан државни орган и за обављање послова из своје надлежности одговара Народној скупштини. Зако­ ном о државној ревизорској институцији („Сл. гласник РС”, бр. 101/2005, 54/2007 и 36/2010), чланом 9, предвиђен је предмет државне ревизије: примања и издаци јавних

Сам појам „ревизија” потиче од латинске речи revisio која значи „поновно виђење, поновно гледање”. У земљама англосаксонског говорног подручја користи се термин auditor (ревизор), односно auditing (ревизија), који вуче корене од латинског глагола audire, у значењу „чути или слушати”, што се односило на ситуације када један званичник пореди евиденцију с другим званичником слушајући усмени извештај ревизије.


редни Извештај ДРИ-ја где ће детаљно бити описан начин прорачуна прихода и расхода, израда финансијског плана, његова реализација, обрачун и исплата плата, организовање јавних набавки и др.

Особености и разлике

15 lege artis ● октобар ´12.

Разлике између државне и екстерне ревизије врло су значајне и заснивају се на овлашћењима која су ДРИ-ју на располагању. У зависности од врсте утврђених недослед­ ности у извештавању, ДРИ-ју су на располагању различите мере: подношење прекршајних пријава, подношење кривич­ них приј��ва, обавештавање На­ родне скупштине и подношење захтева за разрешење одго­ ворног лица, што код екстер­ не ревизије није случај. Она своје мишљење даје у форми Извештаја, а од других лица, њених корисника, зависе конкретне мере које ће бити предузете. С друге стране, код обављања интерне ревизије у реалном и јавном сектору, нема суштинских разлика у начи­ ну деловања осим у постојању различитог правног оквира, институција које издају ли­ ценце овлашћеног интерног ревизора и субјеката у којима се врши ревизија (приватних и јавних). Највеће разлике постоје између екстерне и интерне ревизије. Прва битна разлика огледа се у ор­ганизационом смислу. Наиме, екстерна ре­ ви­зи­ја је функционално одво­ је­на од субјекта ревизије и

представља посебно правно лице што значи да екстер­ ни ревизор није у радном односу са субјектом ревизије (већ у уговорном). Интерна ревизија је функционално по­ везана са субјектом ревизије и не представља посебно прав­но лице, већ део органи­ за­ци­оне целине субјекта ре­ ви­зи­је. Она врши независну функцију установљену унутар организације која испитује и процењује њене активности. Интерни ревизор је у радном, а не уговорном односу. Код екстерне ревизије предмет ревизије је зав­ ршни рачун организације, значи акценат је на ревизији финансијског аспекта, док ин­ терна ревизија води у већој мери рачуна о адекватном функ­ц и­о ­н и­с а­њ у организа­ ци­је и с тим у вези врши ревизију постављених интер­ них контрола, као и пословања организације. Сврха интерне ревизије је унапређење функционисања ор­га­ни­за­ ци­је, а посебно помоћ управи у делотворном испуњавању њихових обавеза и одговор­ но­сти, кроз снабдевање ана­ли­ за­ма, препорукама, саве­тима и информацијама које се односе на активности саме организације. Даље разлике зависе од лица која су непосредно заинтересо­ вана за резултате изве­шта­ва­ња у ова два типа ревизије. Код екстерне ревизије тржишни субјекти који су непосредно заинтересовани за изве­шта­ ва­ње бројни су, а зависно од

www.legeartis.rs

службеника у складу с про­ писима о буџетском систе­ му, финансијски извештаји, финансијске трансакције, об­ рачуни, правилност пословања субјеката ревизије у складу са законом и датим овлашћењима, сврсисходност располагања јавним средствима у целости и др. У члану 10. истог закона на­ води се ко су субјекти државне ревизије: директни и инди­ ректни корисници буџетских средстава, организације оба­ везног социјалног осигурања, буџетски фондови, НБС (у делу који се односи на коришћење јавних средстава), јавна предузећа, политичке странке и други. ДРИ у свом раду користи и пословник о раду који ближе уређује начин по коме Институција обавља своју надлежност ревизије, начин обезбеђивања јавности рада, одлучивања и друга питања утврђена Законом. У време свог оснивања, 2005. године, ова институција је представљала велики искорак у развоју нашег друштвенополитичког система у сфери контролисања јавних средста­ ва. У последње време, рад ДРИја изазива велику пажњу у јавности због њених налаза и извештавања, па се међу субјектима који су тренут­ но предмет државне ревизије издвајају: Агенција за контро­ лу летења Србије и Црне Горе и НБС. Како ове институције традиционално имају значајне „подстицаје и бенефиције” за своје запослене, то можемо с нестрпљењем очекивати на­


компанијско право lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

16

функције коју обављају може­ мо разликовати: ● Власнике/осниваче прав­ ног лица – заинтересовани за независно мишљење ревизо­ ра о оствареним резултатима пословања и профит правног лица; ● Постојеће и потенцијалне инвеститоре – постојећим ин­ве­с титорима је неопходно независно мишљење ревизо­ ра како би одлучили да ли да купују, задрже или продају своје акције-уделе, док су будућим инвеститорима не­ опходне информације које им омогућавају да процене способност правног лица да остварује добит и исплаћује дивиденде; ● Повериоце, банке – заинте­ ресовани су за информације, тј. независно мишљење ре­ визора које им омогућава да сагледају да ли ће средства која су уложили бити враћена у року доспећа; ● Купце – заинтересовани су за независно мишљење реви­ зора на основу којих ће оцени­ ти бонитет субјекта и услове за наставак пословне сарадње; ● Запослене – заинтересовани су за информације о стабил­ ности и профитабилности по­ слодаваца. Код интерне ревизије, с друге стране, за извештавање је непо­ средно заинтересовано руко­ водство или УО организације у којој се интерна ревизија обавља. Постоје и одређене слич­ ности између екстерне и ин­

терне ревизије. Најзначајнија додирна тачка између ова два типа ревизије почива на томе да екстерни ревизори у свом раду могу користити налазе и мишљења интерне ревизије, ако процене да су им они од ко­ ристи, као и да их могу навести у свом извештају.

Функција интерне ревизије

Сама интерна ревизија се по­ сматра као функција коју обавља овлашћена, органи­ зационо и функционално не­ зависна јединица интерне ревизије или интерни ревизор. Интерна ревизија врши неза­ висну, стручну и систематску процену система финансијског управљања и контроле, што подразумева ревидирање свих функција и процеса пословања и успостављених интерних кон­ трола, проверу примене закона, ревизију начина рада (перфор­ манси), која представља оце­ ну пословања и процеса, укључујући и нефинансијске операције, и пружање савета када се уводе нови системи, процедуре или задаци (члан 82. став 7. Закона о буџетском систему). Она објективно прикупља, проверава, анали­ зира, процењује информације и израђује извештаје за руко­ водство на основу којих ће оно доносити своје одлуке. У сре­ дишту пажње интерне ревизије јесте процена пословног ризика и провера функционисања си­ стема интерне контроле. Овде ваља напомену­ ти разлику између појмова

интерне контроле и интер­ не ревизије који се у пракси највише мешају. Руководство организације одговорно је за успостављање ефикасног система политика и проце­ дура које обухватају интерне контроле. Непосредни руко­ водилац врши интерну кон­ тролу рада свог подређеног за сваку пословну активност, као и током (ex ante) њеног извођења. Интерну ревизију врше овлашћени интерни ре­ визори накнадно за претходну пословну годину (ex post) и у складу с појединачним планом за предвиђене активности. Да­ кле, интерна ревизија је шири појам и она у оквиру своје де­ латности врши и проверу ин­ терних контрола постављених од стране руководства, те даје препоруке и налазе ако утврди да постојеће интерне контроле нису адекватно постављене.

Услови за обављање послова интерне ревизије у јавном сектору

Да би се неко лице професи­ о­нал­но бавило интерном ре­ ви­з и­ј ом у јавном сектору по­т ­р еб­­но је да испуњава и одре­ђе­не услове. П­оред усло­­­ва про­­пи­са­них законом и актом о си­с те­ма­ти­за­ци­ји радних ме­ ста, члан 21. Правилника пред­ ви­­ђа да интерни ревизор мора имати: ● најмање три године ис­ку­ства на пословима ревизије, интер­не контроле, финансијске кон­тро­ ле или на рачуноводствено-фи­ нан­сиј­ским пословима, као и


низовала полагање и издавање цертификата CPIA тек за око 120 интерних ревизора.

Уместо закључка

Ефикасно функционисање ин­ тер­не ревизије у јавном секто­ ру представља важан фактор и предуслов уласка Србије у ЕУ. Развој интерне финансијске контроле и интерне ревизије у јавном сектору (PIFC) пред­ услов је за усклађивање са за­ конодавством ЕУ у оквиру по­главља 32. – Финансијска кон­тро­ла. Ово поглавље пред­ ви­ђа да свака земља чланица мора да поседује „делотворан систем интерне финансијске контроле и интерне ревизије у јавном сектору”. Одржавању фис­кал­не ди­с­ци­ пли­не у јавном сектору у великој мери до­при­­но­­си адекватан си­ стем фи­­нан­­сиј­ског управљања и кон­тро­ле, као и функци­о­на­ лан и развијен систем интер­ не ре­визије. Попуњавањем и даљим развојем капацитета, обуком интерних ревизора ојачали би се институционал­ ни потенцијали и у значајној мери би се подигло по­ве­ре­ње у рад државних институ­ци­ја. Србија би постала функ­ци­о­ нал­но ефикаснија држава, па би погодности свега тога осе­ ти­ли и сами грађани. Посредан по­зи­тиван ефекат огледао би се у успешнијем привлачењу фи­ нан­сиј­ских средстава – инве­ сти­то­ра, као и побољшању реа­ли­з а­ције и привлачења сред­ста­ва која су предвиђена за фи­нан­сирање из фондова Ев­ ропске уније.

17 lege artis ● октобар ´12.

У пракси се, међутим, актом о систематизацији радних ме­ ста за послове интерног реви­ зора у јавном сектору најчешће тражи ВСС/7-1 степен стручне спреме (економски или правни факултет), најмање 3 године радног искуства, знање енгле­ ског језика на почетном нивоу и основно познавање рада на рачунару. Дакле, интерном ревизијом у јавном сектору могу се ба­ вити и дипломирани правни­ ци, што се у пракси у великом броју случајева заиста и де­ шава. Развојем ове професије, тежиште тумачења интерне ревизије које се традиционал­ но повезивало са „економском делатношћу”, полако се поме­ ра и у домен права. Штави­ ше, у пракси се показало да су најефикаснији комбиновани тимови економ��ста и прав­ ника, који свеобухватно могу да анализирају пословање субјекта и са економске и са правне стране. Тренутно је велика по­траж­ ња за новим кадровима у ин­ тер­ној ревизији. Постојећа си­с те­ма­ти­зо­вана радна места за интерне ревизоре нису у потпуности попуњена због не­ достатка високообразованог кадра и недовољног практич­ ног искуства. Од 150 корисника јавних средстава на републич­ ком нивоу (не рачунајући локални ниво) који су у оба­ вези да успоставе функцију интерне ревизије само је њих четрдесетак то заиста и учи­ нило. Централна јединица за хармонизацију до сада је орга­

www.legeartis.rs

● положен испит за овлаш­ће­ ног интерног ревизора у јавном сектору. Пријава за обуку за стицање звања овлашћеног интерног ревизора у јавном сектору под­ носи се Централној јединици за хармонизацију (CHU) Ми­ нистарства финансија РС у року од шест месеци од дана распоређивања на радно ме­ сто интерног ревизора. Обука се састоји из теоријског дела – обавезно је присуство на два семинара, и практичног дела, где се уз подршку мен­ тора из CHU врше ревизије два изабрана система и о томе израђује Извештај о ревизији. Након завршеног теоријског и практичног дела, полаже се испит за овлашћеног интер­ ног ревизора у јавном сектору (CPIA) у виду теста (60 питања, по моделу заокруживања од­ говора) пред комисијом коју образује министар финансија. Општим законским усло­ вима (према члану 45. Закона о државним службеницима, „Сл. гласник РС”, бр. 79/2005, 81/2005, 83/2005, 64/2007, 67/2007, 116/2008 и 104/2009) које лице мора да испуни за рад у државној служби, захте­ ва се: ● да је пунолетан држављанин Републике Србије с прописа­ ном стручном спремом, ● да му раније није престајао радни однос у државном орга­ ну због теже повреде дужности из радног односа, и ● да није осуђиван на казну затвора од најмање шест ме­ сеци.


Правни основ за планирање расхода из буџетских средстава Без правног основа заснованог на закону, корисници буџетских средстава доспевају у позицију да јавним средствима располажу ненаменски

буџети

З lege artis ПРОПИСИ У ПРАКСИ

2

акон о буџетском си­ стему („Службени глас­ ник РС”, бр. 54/2009, 73/2010, 101/2010 и 101/2011) представља кровни закон који уређује јавну потрошњу у Ре­ публици Србији. Колико је овај закон свеобухватан може се закључити већ из одредаба члана 1. које носе назив Пред­ мет уређења. „Овим законом уређује се: планирање, припрема, до­но­ ше­ње и извршење буџета Ре­ публике Србије; планирање, припрема, доношење и из­вр­­ ше­­ње буџета аутономних по­ кра­јина и јединица ло­­кал­­не са­моуправе (у даљем тексту: буџет локалне власти); припре­ ма и доношење финансијских планова Републи­чког фон­ да за пензијско и инвалидско осигурање, Републичког заво­ да за здравствено осигурање и Националне службе за за­­ по­шља­вање (у даљем тексту: организације за обаве­зно со­ ци­јал­но оси­гу­ра­ње); бу­џет­ско рачуновод­с тво и из­ве­шта­ва­ ње, финансиј­ско упра­вљање, контрола и ре­ви­зи­ја корисни­ ка јавних сред­с та­ва и буџета Републике Србије, буџета ло­ калне вла­с ти и финансијских планова организација за оба­

везно социјално осигурање; надлежност и организација Управе за трезор, као органа управе у саставу Министар­ ства финансија и трезора ло­ калне власти; друга питања од значаја за функционисање буџетског система. Овим законом утврђују се фи­скал­ни принципи, правила и процедуре на основу којих се установљава фискални оквир, како би се обезбедила дугороч­ на одрживост фискалне поли­ тике. Овим законом установљава се Фискални савет, који неза­ висно оцењује кредибилитет фискалне политике са аспек­ та поштовања утврђених фи­ скалних правила и на тај начин обезбеђује јавност и одговор­ ност у њеном вођењу. Поједине одредбе овог за­ кона уређују буџетске односе и правила која се примењују на ванбуџетске фондове, привред­ не субјекте и друга правна лица у којима држава, на свим ни­ воима власти, има одлучујући утицај на управљање, и то на: израду финансијских планова, управљање новчаним сред­ ствима, задуживање и давање гаранција, рачуноводство, из­ раду и подношење извештаја и

извршење буџетске контроле, а који се, с обзиром на изво­ ре финансирања и контроле, укључују у општи ниво државе (у даљем тексту: ванбуџетски корисници). Овим законом се уређују и врсте и припадност јавних прихода и примања и јавних расхода и издатака.” Значај овог Закона огледа се и у томе што је потрошњом јав­них средстава, а у складу с њим, обухваћено преко 9.500 буџетских корисника. Списак корисника у складу са чланом 8. Закона за сваку буџетску годину утврђује министар финансија. Наредба о Спи­ ску директних и индиректних корисника средстава буџета Републике Србије, односно буџета локалне власти, корис­ ника средстава организација оба­в е­з ног социјалног оси­ гу­ра­ња, као и других корис­ ника јавних средстава који су укључени у систем консо­ лидованог рачуна трезора, објављена је у „Службеном гласнику РС”, број 103/2010. Овом приликом ћемо се по­ забавити кључним сегментом овог система, а то је постојање правног основа за планирање и извршавање расхода буџета.


РУ ЖИЦА С ТОЈИЉКОВИЋ Специјалиста за буџетски поступак и буџетску контролу, са дугогодишњим радним искуством на пословима израде прописа и њихове примене у области буџетског система budzeti@legeartis.rs

ма индиректних корисника и наменама средстава у оквиру раздела директног корисника који је, у смислу буџета, одго­ воран за те индиректне корис­ нике буџетских средстава.” Из дефиниције се уочава да је одобравање средстава за одређену намену у основи одобравање средстава у складу с правним основом који је де­ финисан појединим законима. Надлежности у финансирању из буџета или преко фон­ дова обавезног социјалног

Републике Србије, односно одлуком о буџету локалне вла­ сти, дато овлашћење Влади, односно надлежном изврш­ ном органу локалне власти, за трошење јавних средста­ ва до одређеног износа и за одређене намене за буџетску годину, односно износ сред­ става утврђен у финансијском плану организације за оба­ везно социјално осигурање за одређене намене; стална апропријација је апропријација у буџету којом се обавезно утврђују средства на име от­ плате дуга и датих гаранција; апропријације за индиректне кориснике буџетских средста­ ва се исказују збирно по врста­

осигурања дефинисане су у преко сто закона. Навешћемо само неке од њих: Закон о државној управи („Службени гласник РС”, бр. 79/05, 101/07 и 95/10), Закон о министарстви­ ма („Службени гласник РС”, број 72/12), Закон о платама државних службеника и на­ мештеника („Службени глас­ ник РС”, бр. 62/06, 63/06 – испр., 115/06 – испр., 101/07 и 99/10), Закон о платама у државним органима и јавним службама („Службени гласник РС”, бр. 34/01, 62/06, 116/08 и 92/11), Закон о финансирању поли­ тичких активности („Служ­ бени гласник РС”, број 43/11), Закон о пољопривреди и ру­

3 lege artis октобар ´12

Надлежности у финансирању из буџета или преко фондова обавезног социјалног осигурања дефинисане су у више од 100 закона.

ралном развоју („Службени гласник РС”, број 41/09), Закон о пољопривредном земљишту („Службени гласник РС”, бр. 62/06, 65/08 и 41/09), Закон о социјалној заштити („Служ­ бени гласник РС”, број 24/11), Закон о финансијској подршци породици са децом („Службе­ ни гласник РС”, бр. 16/02, 115/02 и 107/09), Закон о заштити животне средине („Службени гласник РС”, бр. 135/04, 36/09 и 72/09), Закон о спорту („Служ­ бени гласник РС”, број 24/11), Закон о култури („Службени гласник РС”, број 72/09), За­ кон о здравственој заштити („Службени гласник РС”, бр. 107/05, 88/10, 99/10 и 57/11), Закон о Црвеном крсту Србије („Службени гласник РС”, број 107/05), Закон о основама си­ стема образовања и васпитања („Службени гласник РС”, бр. 72/09 и 52/11), Закон о пред­школском васпитању и образовању („Службени глас­ ник РС”, број 18/10), Закон о ученичком и студентском стандарду („Службени гласник РС”, број 18/10), Закон о висо­ ком образовању („Службени гласник РС”, бр. 75/05, 97/08 и 44/10), Закон о црквама и верским заједницама („Служ­ бени гласник РС”, број 36/06), Закон о удружењима („Служ­ бени гласник РС”, број 51/09), Закон о регионалном развоју („Службени гласник РС”, бр. 51/09 и 30/10), Закон о безбед­ ности саобраћаја на путевима („Службени гласник РС”, бр. 41/09 и 53/10). Дакле, ово су само неки од

www.legeartis.rs

Уколико нема правног осно­ ва у складу са законом, као резултат имамо ненаменско трошење јавних средстава. Суштина буџетског систе­ ма, када су у питању рас­ хо­­ди буџета, садржана је у дефиницији буџетске апро­ при­­ја­­ци­је. Апропријација је де­фи­ни­сана у члану 2. Закона на следећи начин: „Апропријација је од стране Народне скупштине, односно скупштине локал­ не власти, законом о буџету


буџети lege artis ПРОПИСИ У ПРАКСИ

4

закона којима се утврђује над­ лежност у финансирању из буџета. У даљем тексту обрадићемо правни основ за финансирање из буџета у три закона, са ос­ вртом на одредбе које у пракси могу изазвати дилеме. Законом о основама систе­ ма образовања и васпитања („Службени гласник РС”, бр. 72/09 и 52/11) финансирање делатности установа из обла­ сти образовања и васпитања утврђено је у одељку Фи­нан­ си­р а­ње делатности устано­ ва чији је оснивач Република Србија, Аутономна покраји��а и јединица локалне самоупра­ ве, у члановима 155–160. У члану 159, између осталог, у ставу 2. тачка 1) утврђено је да се у буџету јединице локалне самоуправе „обезбеђују сред­ ства за делатност предшкол­ ског васпитања и образовања (полудневни и целодневни боравак, исхрана, нега и пре­ вентивна заштита деце пред­ школског узраста) у висини од 80 одсто од економске цене по детету, укључујући у целости средства за плате, накнаде и друга примања, социјалне до­ приносе на терет послодавца, отпремнине, као и помоћи за­ послених у предшколској уста­ нови и остале текуће расходе.” Преосталих 20 одсто еко­ номске цене обезбеђују родитељи. Наведена средства у виси­ ни од 80 одсто економске цене треба предвидети у одлуци о буџету јединице локалне само­ управе. При томе, у складу са

одредбама Закона о буџетском систему, приликом доношења буџета морају се испоштовати све прописане класификације међу којима и економске. У конкретном случају из­ нос средстава у висини од 80 одсто од економске цене не планира се сразмерним распоређивањем на свим апропријацијама намењеним за све расходе из тачке 1) става 2, већ се овај износ распоређује по апропријацијама тако да се у целости обезбеде средства за плате, накнаде и друга примања, социјалне до­ приносе на терет послодав­ ца и отпремнине. Уколико би се планирало сразмерно по апропријацијама економских класификација, могла би на­ стати ризична ситуација у којој су одобрене апропријације, на пример, за уговоре о делу а да при том недостају средства за плате, што практично значи да се не би обезбедио правни основ у складу са законом. У вези са системом фи­нан­ си­ра­ња основних и средњих школа надлежност буџета је утврђена, и то: у члану 157. – надлежност буџета Репу­ блике Србије, у члану 158. – надлежност буџета аутономне покрајине, а у члану 159. – над­ лежност буџета јединица ло­ калне самоуправе. Према овим одредбама сред­ства за плате, накнаде и до­ дат­ке запослених у основним и средњим школама, социјалне доприносе и отпрем­н ине обезбеђују се у буџету Репу­ блике Србије.

Када су у питању средства за плате, накнаде и додатке запо­ слених у основним и средњим школама на територији Ауто­ номне Покрајине Војводине, као и за социјалне доприносе и отпремнине ових корисни­ ка, ова средства се обезбеђују у буџету Републике Србије, одакле се пребацују у буџет АП Војводине, да би се из њега ис­ платила запосленима. Питање обезбеђивања сред­ става за исплату јубиларних награда запосленима у основ­ ним и средњим школама било је посебно актуелно у току 2011. године. Обезбеђивање сред­ става за ове намене Законом о основама система образовања и васпитања утврђено је као надлежност јединице локалне самоуправе. Током 2011. го­ дине средства су у појединим случајевима делимично била Наводимо и одредбу Закона о буџетском систему (члан 56. став 3.) која је повезана са правним основом за расходе буџета, а односи се на управљање преузетим обавезама: „Преузете обавезе чији је износ већи од износа средстава предвиђених буџетом или које су настале у супротности са овим законом или другим прописом, не могу се извршавати на терет консолидованог рачуна трезора Републике Србије, односно локалне власти.”


који нису делатност устано­ ве, за исхрану и помоћ деци и ученицима. Прак­ ти­ч но, додатна средства за обезбеђивање вишег квалитета образовања не подразумевају фи­нан­си­ра­ ње новог запошљавања. Законом о социјалној за­ штити („Службени гласник РС”, број 24/11) утврђене су надлежности у финансирању социјалне заштите, и то: у чл. 206. и 207. – финансирање из буџета Републике Србије, у члану 208. – финансирање из буџета аутономне покрајине и у члану 209. финансирање из буџета јединица локалне само­

и васпитања, предвиђена је мо­­гућ­­ност обезбеђивања сред­с та­­ва за виши квалитет обра­зо­ва­ња. Наиме, учешћем ро­ди­теља деце и ученика, је­ ди­ни­це локалне самоуправе, до­на­тора, спонзора или од проширене делатности уста­ нова може обезбедити средства за виши квалитет у области предшколског, основ­ ног и средњег образовања. У Закону је таксативно наведено за које намене се могу кори­ стити ова средства – ова сред­ ства се користе за побољшање услова образовања и ва­спи­ та­њ а у погледу просто­р а, опреме и наставних сред­с та­ ва, за остваривање програма

управе. Чланом 211. утврђено је финансирање изградње, одржавање и опремање уста­ нова социјалне заштите. У пракси се најчешће по­ ста­вља питање правног осно­ ва и процедуре у остваривању права на разне видове помоћи из буџета јединица локалне самоуправе. У члану 209. став 1. тачка 6) Закона утврђена је надлежност јединице локалне самоуправе да из свог буџета појединцима и породицама у стању социјалне угрожености, обезбеђује једнократну помоћ и друге облике помоћи. Истим законом, у члану 110. дефи­ нисана је једнократна помоћ, а у члану 111. – друге врсте

5 lege artis октобар ´12

Преосталих 20% економске цене обезбеђују родитељи.

помоћи. Према овим одредбама је­ дно­кратна помоћ може бити новчана или у натури. Посту­ пак за остваривање и исплату једнократне новчане помоћи спроводи центар за социјални рад, а поступак за остваривање права на помоћ у натури спро­ води орган, организација или служба одређена актом је­ ди­ни­це локалне самоуправе. Најчешћи пропуст у приме­ ни ове одредбе односи се на процедуру према којој цен­ тар за социјални рад (а не органи ЈЛС) процењује да ли су се појединац или породи­ ца нашли у стању социјалне угрожености и центар за социјални рад такође врши исплату грађанину (из сред­ става која су обезбеђена у буџету јединице локалне самоуправе). У појединим јединицама локалне самоуправе постоји тенденција да се из буџета обе­з беде средства за помоћ која се у основи не могу сма­ трати давањем појединцима и породицама који су у стању социјалне угрожености. Дру­ ге врсте материјалне помоћи из буџета јединице локалне самоуправе дефинисане су у члану 111. Закона о социјалној заштити на следећи начин: „Јединица локалне самоупра­ ве може предвидети и друге врсте материјалне помоћи грађанима на својој територији (народне кухиње, субвенције и др.).” У вези са финансирањем једнократне помоћи из буџета

www.legeartis.rs

обезбеђена у буџету Републике Србије. За обезбеђивање ових средстава правни основ није садржан у одредби Закона о основама система образовања и васпитања (није дошло до промене надлежности у финансирању), већ је он садр­ жан у одредби члана 69. став 6. Закона о буџетском систе­ му који каже: „изузетно сред­ ства текуће буџетске резерве буџета Републике Србије могу се користити и за извршавање обавеза буџета локалне власти услед смањеног обима прихода буџета локалне власти”. У члану 160. Закона о осно­ ва­м а система образовања


буџети lege artis ПРОПИСИ У ПРАКСИ

6

јединица локалне самоупра­ ве потребно је нагласити да је исплата могућа само ако је ближе услове и на­ чин остваривања и висину једнократне помоћи про­ писала јединица локалне самоуправе (члан 110. став 5. Закона о социјалној заштити). Законом о финансијској подршци породици са децом („Службени гласник РС”, бр. 16/02, 115/05 и 107/09), сход­ но члану 1, предвиђено је да финансијска подршка породи­ ци са децом обухвати: ● побољшање услова за за­до­ во­љавање основних потреба деце; ● посебан подстицај рађању деце; ● подршку материјално угро­ женим породицама са де­ цом, породицама са децом са сметњама у развоју и деци без родитељског старања. Права на финансијску под­ ршку су следећа (члан 9. Зако­ на): 1) накнада зараде за време породиљског одсуства, одсу­ ства с рада ради неге детета и одсуства с рада ради посебне неге детета; 2) родитељски додатак; 3) дечји додатак; 4) накнада трошкова боравка у предшколској установи за децу без родитељског старања; 5) накнада трошкова боравка у предшколској установи за децу са сметњама у развоју; 6) накнада трошкова боравка у предшколској установи за децу из материјално угрожених по­ родица.

Наведена права се фи­нан­си­ ра­ју из буџета Републике Ср­ би­је, осим накнаде трошкова бо­рав­ка у предшколској уста­ но­ви за децу из материјално угрожених породица, чије се финансирање обезбеђује у бу­ џе­т у општине односно града. У члану 9. Закона налази се и одредба чија примена у прак­ си може деловати збуњујуће. Наиме, општина, односно град могу, ако су обезбеди­ ли средства, да остваре и друга права, већи обим пра­ ва од права утврђених овим законом и повољније усло­ ве за њихово остваривање. У вези са овом одредбом могуће је поставити неколико питања. Основно питање гласи: да ли општина односно град из свог буџета као „друга права” могу финансирати и она права која се финансирају из буџета Републике Србије (под тач. 1 до 5), с тим да се у том случају обезбеђују права чији је степен већи од оног утврђеног овим законом (буџет РС већ има обавезу), односно да ли је реч о сасвим другим правима која нису таксативно наведена у За­ кону. У случају да су у питању сасвим друга права која нису таксативно наведена у Закону, и тада је неопходно обезбедити правни основ у смислу да се тим правима финансира подршка поро­ дици са децом онако како је она дефинисана у члану 1. (три облика подршке). Како се не би догодило да општина односно град по­ греше у доношењу одлука

о финансирању тзв. проши­ рених права, најбоље би било да затраже мишљење од надлежног државног органа управе, а то је у овом случају Министарство рада, запошљавања и социјалне по­ литике. Накнада трошкова борав­ ка у предшколској установи за децу из материјално угро­ жених породица врши се из буџета општине односно гра­ да. Истовремено, како смо навели у осврту на Закон о социјалној заштити, јединица локалне самоуправе може обе­ збедити једнократну помоћ у новцу и натури, при чему јединица локалне самоуправе ближе уређује услове и начин остваривања овог права, као и висину права (висина пра­ ва је утврђена Законом као горња граница). Када се пове­ жу одредбе ова два закона (За­ кона о финансијској подршци породици са децом и Закона о социјалној заштити) потреб­ но је да општина односно град обезбеде евиденцију која ће омогућити остваривање права под једнаким условима. При­ мера ради, јединица локалне самоуправе треба да оцени да ли је прихватљиво да породи­ це са истим стањем социјалне угрожености остварују разли­ читу подршку за дете, тј. да кад се саберу право на једнократну помоћ и накнада боравка у предшколској установи, збир износа који се обезбеђује буде различит.


владан мирковић главни и одговорни уредник vladan.mirkovic@ingpro.rs

www.legeartis.rs 5 lege artis ● октобар ´12.


ауторско право

Како препознати и вредновати интелектуалну својину?

lege artis ПРОПИСИ У ПРАКСИ

2

Свакога дана, без изузетка, сви ми постајемо (не)свесни конзументи добара интелектуалне својине: користимо кућне апарате, уживамо у дизајну и функционалности намештаја, читамо новине, гледамо телевизију, претражујемо и похрањујемо електронске садржаје са интернета, слушамо музику, посећујемо позоришта, уживамо у доброј храни из тачно одређеног географског поднебља, носимо одећу омиљених креатора... Наведене активности представљају само неке од бројних аспеката интелектуалне својине

И

зраз „интелектуална сво­­ји­на” настаје се­дам­ де­се­тих година 20. века, ступањем на снагу Кон­вен­ције о оснивању Светске организа­ ци­је за интелектуалну својину. Означавао је права која се од­ носе на: књижевна, уметничка и научна дела, ин­тер­пре­та­ције уметника и ин­тер­пре­татора и извођења уме­­тни­ка, фоногра­ ме и радио-емисије, пронала­ ске у свим областима људске активности, научна открића, индустријске узорке и моделе, фабричке, трговачке и услуж­ не жигове, трговачка имена и трговачке називе, заштиту од нелојалне утакмице и сва дру­ га права везана за интелектуал­ ну активност у индустријској, научној, књижевној и умет­ни­ чкој области. Интелектуална својина представља правно-технички појам за творевине људског ума и комерцијалне симболе који представљају бестелесна добра. Ова нематеријална до­ бра уживају заштиту на основу

различитих нивоа искључивих права сличних својинским, што омогућује комерцијализацију тих добара на тржишту про­ извода и услуга. На пример, у ручном сату, технолошки и функционални садржај засно­ ван је на проналаску, визуел­ ни изглед сата односно његов украсни квалитет заснован је на индустријском дизајну, док његов комерцијални симбол (жиг, знак разликовања, од­ носно бренд) одређује његов тржишни квалитет и вредност. Права интелектуалне сво­ ји­­не се у правној теорији деле на две групе: ауторско и права сродна ауторском пра­ву и права индустријске сво­ји­не. Права индустријске сво­ји­не деле се на тзв. прона­ лазачко право (патенти, ко­ рисни модели, топографије интегрисаних кола, нове биљ­ не сорте, know-how); право знакова разликовања (жиго­ ви, имена порекла и географ­ ске ознаке, индустријски ди­зајн, пословно име) и пра­

во конкуренције (сузбијање нелојалне конкуренције). У стварању новог, додатог суштинског квалитета робе, одређеног њиховим техноло­ шким (функционалним, ути­ ли­тар­ним) карактеристикама, творевина ума игра веома важ­ ну улогу. Друге интелекту­ алне творевине, као што су индустријски дизајн и дела примењене уметности, служе као основа за надоградњу фор­ малног квалитета неког произ­ вода, одређеног путем његовог новог визуелног и естетског изгледа. Комерцијални симболи по­ пут жигова, пословних имена или ознака географског по­ рекла користе се за развијање тржишног и маркетинш­ ког квалитета робе и услу­ га, кроз њихово међусобно разликовање или издвајање компанија или географских региона из којих роба и услуге потичу, као и кроз означавања порекла њихове репутације (good will).


Др љиљана рудић–димић Консултант и сувласник специјализоване агенције за заштиту интелектуалне својине. Већ 23 године професионално се бави заштитом интелектуалне својине, а посебно ауторских права. autorsko.pravo@legeartis.rs

Смисао заштите интелектуалне својине

Заштита интелектуалне сво­ји­ не заснована је на прин­ци­­пи­ма усмереним на оси­гу­ра­ње балан­ са између при­ват­них и јавних интереса, ис­кљу­чивих права и слободне кон­ку­рен­ције. Слобода конкуренције, као основни принцип тржишне економије, поставља интелек­ туалну својину на ниво изузет­ ка. Интелектуална својина као приватно право доступна је само под одређеним условима, за нова, оригинална, неочи­ гледна или дистинктивна дела интелектуалног стваралаштва, која превазилазе јавни домен и интелектуалну својину других. Други важан принцип јесте ограничење заштите твореви­ на ума, па тако интелектуална својина не штити идеју као так­ ву, у апсолутном смислу, већ само специфичан, оригиналан израз те идеје (путем ауторског права) или практичну приме­ ну идеје (знања, информације, у корисном производу).

Значај интелектуалне својине

Као врста „превентивног” пра­ ва, интелектуална својина је усмерена на тржишне актив­ ности других лица и циљ јој спречавање комерцијализације интелектуалне творевине без сагласности њеног власника. Процес заштите интелекту­ алне својине се одвија у окви­ ру различитих временских и територијалних ограничења и уз постојање изузетака као

3 lege artis октобар ´12

У једном корисном производу често је обједињено више аспеката интелектуалне својине, па тако, на примеру фри­ жидера можемо утврдити: ● да се жигом (брендом) штити назив произвођача; ● да се делови и процеси намењени хлађењу намирница потенцијално штите патентом; ● да спољни изглед и унутрашњост сачињавају индустријски дизајн; ● да је оригинални приручник за фрижидер заштићен аутор­ ским правом.

Основни принципи заштите интелектуалне својине

www.legeartis.rs

Творевине које у својству бес­ телесних добара уживају за­ штиту интелектуалне својине, из комерцијалних разлога могу бити инкорпорисане у корисне производе (нпр. аутомобил, авион, лек, итд.) или у фик­ сирани медијум изражавања (нпр. путем описа, цртеж, филм, CD-ROM). Стварање и искоришћавање интелектуалних вредности као бестелесних ствари захте­ ва знатно повећање инвести­ ционих трошкова, времена, напора и ризика у току фазе истраживања развоја и про­и­ звод­ње, док је, с друге стране, те ствари релативно лако и једноставно имитирати. Ако се имитација (плагијат) не спречава, творац интелекту­ алних вредности не може са одговарајућим профитом да поврати своје инвестиције на тржишту, због чега губи еко­ номску мотивацију и средства за даље иновирање. Омогућавајући повраћај инвестиције са одговарајућим профитом на тржишту, за­

штита права интелектуалне својине заправо промовише: ● материјалну и моралну на­ докнаду ствараоцима; ● прогрес технологије, еко­но­ мије, културе, разноврсност и развој квалитета производа заснованих на творевинама људског ума; ● доступност творевина ума широј јавности у експеримен­ тал­не сврхе (по истеку за­ ш­т и­те), као и за потребе производње; ● трансфер технологије путем давања лиценци. Циљ заштите која се пружа комерцијалним симбо­л има огледа се у развоју тржиш­ та на коме се роба или услуге обележене жигом међусобно разликују с обзиром на своје порекло, квалитет, али и кроз рекламирање међу потроша­ чима. Комерцијални симболи представљају good will (до­ бар глас) за робу и услуге с којима су повезани, тачније вредност предузећа исказану комерцијалном репутацијом и која се на тржишту може капи­ тализовати у виши профит.


ауторско право lege artis ПРОПИСИ У ПРАКСИ

4

што су фер употреба (нпр. слободна употреба за потребе наставе) и јавни интерес (нпр. заштита потрошача). Заштита интелектуалне својине је привремена и усме­ рена је на статус јавног домена по истеку искључивог права титулара. Јавни домен је зав­ ршни и неповратни статус интелектуалних творевина и комерцијалних симбола који нису заштићени одређеним об­ ликом интелектуалне својине. Ствари у јавном домену до­ ступне су свакоме за слободно копирање и коришћење.

Посебне одреднице ауторског и сродних права

Ауторско право је апсолутно, лично право, и као такво ве­ зано је за личност (физичко лице) аутора односно стварао­ ца који на оригиналан начин, својим интелектуалним напо­ ром, материјализује почетну идеју из домена уметности, науке и књижевности (Закон о ауторском и сродним правима, у даљем тексту: ЗАСП). Ауторско право има своју материјалну и моралну ком­ поненту (материјална ком­ пон��нта може битно утицати на вредност једног правног субјекта, а морална, индирек­ тно, на пословну репутацију једног предузећа). Поред личног аспекта веза­ ног за аутора, свако ауторско дело има и аспект јавног добра, па су с тим у складу и рокови трајања ауторског и срод­ них права, али и ограничења

и изузеци предвиђени зако­ нима, који су уведени ради равнотеже између потреба друштва и шире друштвене заједнице за слободном и ма­ совном конзумацијом кул­ турних добара, с једне стране, и остваривања материјалних права аутора, с друге. Ауторско право односи се на конкретизацију идеје која задовољава критеријуме ауторског дела и услове за ауторскоправну заштиту. По­ се­до­в ање предмета, односно примерка или копије дела (детенција и право својине), ни на који начин не угрожа­ ва ауторска, односно сродна права на делу, нити се право (у највећем броју случајева) исцрпљује продајом ових при­ мерака. Бернска конвенција за за­ штиту књижевних и уметнич­ ких дела у члану 6bis предвиђа да, независно од имовинских права аутора, па чак и после уступања ових права, аутор задржава право на признање да је он творац дела и пра­ во да се успротиви сваком искривљавању, сакаћењу и другој измени дела или свакој другој повреди тог дела, а која би ишла на штету његове части или његовог угледа. Морална права аутора остају на снази и после његове смрти, најмање до истека имо­ винских права аутора и моћи ће да их уживају лица или установе који су овлашћени на основу националног зако­ нодавства земље у којој се за­ штита тражи.

Морална права аутора на­ ведена у нашем ЗАСП-у јесу: право патернитета, право на назначење имена, право објављивања, право на зашти­ ту интегритета дела и право на супротстављање недостојном искоришћавању дела. Право патернитета зна­ чи да сваки аутор дела има искључиво право да му се при­ зна ауторство на израђеном делу. У пракси су честе парни­ це у којима се оспорава аутор­ ство физичком лицу – једином могућем аутору дела, на при­ мер, у контексту израде аутор­ ског дела по наруџбини или у радном односу. Право на назначење имена значи да аутор има искључиво право да његово име, псеудоним или знак буду назначени на сва­ ком примерку дела, односно на­ ведени приликом сваког јавног саопштавања дела, изузев ако је то, с обзиром на конкрет­ ни облик јавног саопштавања дела, технички немогуће или нецелисходно. При том Закон не наводи случајеве када је не­ целисходно назначење име­ на аутора на делу. Пример из праксе јесте назначење имена аутора графичко-ликовног решења на новчаним апоени­ ма, на којима се налази потпис гувернера банке, али не и ауто­ ра графичко-ликовног решења новчаница. Право објављивања јесте искључиво право аутора дела да дискреционо оцени да ли ће објавити своје дело, као и да одреди начин на који ће оно бити објављено.


Подаци преузети из електронске публикације Светске организације за интелектуалну својину (WIPO) No. 943E/2012 ISBN 978-92-805-2256-3 WIPO Economic & Statistics Series 2012

www.legeartis.rs

На основу годишњих извештаја из националних завода за интелектуалну својину својих држава чланица (185 земаља), Светска организација за интелектуалну својину (WIPO) даје годишње статистичке извештаје. Један од занимљивих извештаја представљају активности на заштити интелектуалне својине по географским регионима. Доносимо преглед трендова поднетих пријава ин­ду­стриј­ске својине за 2010. годину у за­ висности од географских региона: ЖИГОВИ: Африка 2,3%, Азија 41,1%, Европа 35,6%, Латинска Америка и Кариби 9,5%, Северна Америка 9% и Океанија 2,5% ПАТЕНТИ: Африка 0,6%, Азија 51,3%, Европа 17,4%, Латинска Америка и Кариби 2,6%, Север­ на Америка 26,6% и Океанија 1,6% ИНДУСТРИЈСКИ ДИЗАЈН: Африка 0,7%, Азија 81,8%, Европа 9,1%, Латинска Америка и Кариби 1,9%, Северна Америка 5,1% и Океанија 1,1% КОРИСНИ МОДЕЛИ: Африка 0,02%, Азија 88,5%, Европа 10,5%, Латинска Америка и Кариби 0,7% и Океанија 0,3%

5 преносива, како правним по­ словима за живота, тако и за случај смрти. С друге стране, ауторска имовинска права трају за живота аутора и 70 го­ дина након његове смрти, када падају у јавни домен и када се за њихово коришћење не тра­ жи нити се плаћа никаква на­ кнада.

Вредновање интелектуалне својине правног лица и репутације

Интелектуални капитал пре­ по­знат је као једно од нај­ бит­ни­јих добара у многим, у светским размерама, вели­ ким и моћним компанијама (Мајк­ро­софт, Кока-кола, Епл и др.). Интелектуални капитал основ је доминације тржишне привреде и гаранција конти­ нуитета и квалитета водећих корпорација.

У свету данас постоји читав низ метода које се односе на вредновање нематеријалних до­ба­ра интелектуалне сво­ји­не. Тако је, на пример, у вред­но­вању (ефективе) правног лица, про­ ценат учешћа ин­те­­лек­т уалног капитала све из­ра­зи­тији, па у компанијама Мајкрософт или Фејсбук вредност интелекту­ алног капита­ла сачињава 95% тржишне вредности компаније (софтвер, као писано литерар­ но, ауторско дело). У ранијим испитивањима међународног тржишта, у 1979. години, нематеријална добра сачињавала су 20% укуп­ ног обима и вредности правног лица – док је у 1997. години однос нематеријалних добара у односу на материјална добра предузећа износио 73% према 27%. У међународно признате параметре који су релевантни

lege artis октобар ´12

Право на заштиту инте­ гри­те­та дела подразумева да аутор дела може да се су­прот­ ста­вља изменама свог дела од стране неовлашћених лица, да се супротставља јавном саопштавању свог дела у из­ме­ ње­ној или непотпуној форми, као и да даје дозволу за пре­ раду свог дела. Посебно ак­ туелизовано стварањем тзв. мултимедијалних дела, музич­ ких и видео компилација итд. Право на супротстављање недостојном искоришћавању овлашћује аутора да се супрот­ стави искоришћавању свог дела на начин који угрожава или може угрозити његову част или углед (нпр. коришћење ли­ ка, имена и стваралачког оп­уса аутора у политичким кам­па­ња­ ма без његове дозволе). Према домаћим прописи­ ма ауторска морална права су вечна, па су у том смислу не­


ауторско право lege artis ПРОПИСИ У ПРАКСИ

6

за поступак заштите интелек­ туалне својине, односно њено вредновање убрајају се: ● цена (време и новац) самог поступка заштите интелекту­ алне својине; ● мерљивост комерцијалне вредности полазне идеје; ● фаза развоја саме иновације; ● реалне потребе и величине тржишта; ● оперативна слобода у прав­ ном промету, односно стање позитивно-правног законо­ давства; ● дијаграм конкуренције (по­ да­так о томе да ли се услуга/ про­и­звод заиста могу прода­ ти); ● податак о цени која се може постићи на тржишту; ● пројектоване предности и бенефиције; ● трендови развоја тржишта на које се пласира. У међународним истра­жи­ва­­ њима, битне су и следеће ана­ лизе: PESTLE анализа: спољни фак­­то­­ри који утичу на развој тр­жи­шта на коме се пласира интелектуална својина – поли­

тички, економски, социјални, технолошки, правни и окру­ жење. SWOT анализа: унутрашње позиције – предности, мане, могућности пласмана, угово­ ри (искључиве и неискључиве лиценце) и промет права.

Пословање привредних друштава и интелектуални капитал

Да би се што боље сагледали ресурси интелектуалне својине једне компаније, неопходно је пружити одговоре на следећа питања: ● Која се права интелектуалне својине користе у пословању? ● Која је њихова вредност и ниво ризика који собом носе? ● Ко је носилац права интелек­ туалне својине? ● Како се добра интелектуалне својине експлоатишу системом лиценци? ● У ком тренутку треба осигу­ рати ризик пословања и про­ мета овим правима? Свако привредно друштво које користи садржај/производ/

услугу, а који су заштићени на основу неког права интелекту­ алне својине, мора поставити питање ДОЗВОЉЕНОСТИ за све облике коришћења. Прак­ са је показала да комерцијално коришћење и експлоатација ових права захтева постојање лиценцног уговора или угово­ ра о уступању права од стране носиоца права. Битно је демистифико­ вати заблуду да садржаји који су на интернету слобод­ ни за коришћење могу бити коришћени без икакве дозво­ ле носиоца права. У сваком случају, пре отпочињања било каквог облика коришћења важно је затражити дозво­ лу, а то ће подразумевати и идентификацију носиоца пра­ ва, обима права које се пре­ носи, систем факултативног депоновања ради лакшег доказивања статуса носиоца права и друга питања.

Вредновање интелектуалног капитала

Вредновањем се у исту раван доводе економски концепт

Основно питање које у пословању с не­ма­те­ри­јал­ним добрима интелектуалне својине тре­ ба поставити јесте да ли се ваше предузеће бави (или планира да се бави) де­лат­но­шћу која подразумева стварање, пласман, односно коришћење оригиналних творевина из домена уметности, науке и стваралаштва, односно техничких и естетских иновација које подлежу патентној заштити, односно заштити путем жига и дизајна. Ово питање је од суштинског значаја, будући да су у конзумацији и пласману интелектуал­ не својине, уговор о лиценци (коришћењу права) и пласману know-how, основни модалитети правног промета. Постављено питање подразумева обавезу вашег предузећа да за све обли­ ке коришћења и пласмана интелектуалне својине под тачно одређеним условима прет��одно прибави дозволу/ауторизацију од стране носиоца права.


Методи за вредновање нематеријалног

Прихватљиви модели за вредновање нематеријалних добара могу се поделити у три шире категорије које се заснивају на: тржишном прин­ ципу, принципу трошкова и пројектованим економским бенефицијама. У оптималном случају, независни стручњак или проценитељ бира метод вредновања на основу тржиш­ не вредности, а као референцу користи упоредиве тржишне трансакције. Методологије засноване на трошковима, као што је цена стварања добра или цена заме­ не датог добра, подразумевају постојање неког односа између трошкова и вредности која се процењује. Овај метод,

7 lege artis октобар ´12

вредности и правни концепт својине. Израчунавање вред­ ности нематеријалних добара не представља проблем када су она формално заштићена кроз жигове, патенте или ауторско право. Исто, међутим, не важи када је реч о нематеријалном know-how (а који може обухва­ тити таленте, вештине и знања радне снаге), методама и пра­ вилима тренирања, техничким процесима, листама купаца, дистрибутивним мрежама и другом. Иако је и ова добра могуће вредновати, она су знатно тежа за идентификацију у терминима зараде и профита који генеришу. У упоредној пракси пре­ о­в ла­ђ ују четири концепта вред­но­в ања интелектуалног капитала: ● Owner Value (вредност добра за носиоца права, титулара); ● Market Value (тржишна вред­ ност);

међутим, занемарује промене у временској вредности новца, као и питање одржавања. Методи вредновања за­ сно­в а­­ни на пројектованим про­шлим, односно будућим еко­­но­м ­­ским добробити­м а могу се поделити у четири пот­­ка­­те­г орије: капитали­з а­ ци­ј а исто­риј­с ког профита, ди­фе­рен­ци­јал­ни метод укуп­ ног профита, остварен про­ фит преко до­зво­ље­не скале и ослобађа­ње од ауторског хо­ норара. Метод капитализације исто­­­риј­­ског профита постоји у слу­ча­је­ви­ма када је вред­ност пра­в а интелектуалне сво­ји­ не увећана за износ про­фи­та оствареног од одржавања овог добра тако што се увећава пред­мет процене после сво­ђе­ ња биланса релевантне снаге права интелектуалне своји­не (нпр. вред­но­вање једног брен­ да са историјског аспекта и фактора као што су лидерство у том домену робе и услуга, стабилност, учешће у тргови­ ни, међународни статус, тренд развоја профитабилности, маркетиншка и огласна подр­ шка и др.) Диференцијални метод укуп­ног профита заснива се првенствено на разлици у цени услуге, коригованој за износ трошкова пословања. Метод оствареног профита преко дозвољене скале пола­ зи од тренутне вредности чи­ стог материјалног добра која се затим користи као репер за одређивање потенцијалног прихода који ће бити оства­

www.legeartis.rs

Са учешћем од око 5% у америчком бруто произ­ воду, делатности које су засноване на ауторском праву нашле су се испред производње хемикалија, моторних возила, летели­ ца, пољопривредних про­ и­зво­да и електронских компоненти и уре­ђ а­­ја, према извештају Ме­­ђу­на­ родне алијансе за зашти­ ту права интелектуал­не својине (International Intel­ lectual Property Alliance) за 2000. годину.

● Fair Value (правична вред­ ност); ● Tax Value (пореска вред­ ност). Концепт Owner Value често одређује цену у преговорима и у том смислу став власника је од суштинског значаjа. Основ концепта Market Value јесте претпоставка о цени за коју би се уступио неки упоредиви модел власништ­ ва, па се и цена одређује у том смислу. Концепт Fair Value заснива се на вредности која је правич­ на за титулара и корисника. Концепт Tax Value често се примењује у случајевима пре­ цедентних правних система широм света.


ауторско право lege artis ПРОПИСИ У ПРАКСИ

8

рен и враћен инвеститорима (користи се у случајевима када треба израчунати профит који је неопходан за подстицање инвеститора да улажу у ова добра). Метод ослобађања од аутор­ ског хонорара узима у обзир висину куповне моћи купаца, односно износ који је купац спреман да плати за добијање лиценце на истом праву инте­ лектуалне својине.

Међународно применљиве методе вредновања успешности за делатности које свој рад заснивају на експлоатацији ауторских дела (сродних права)

У складу са истакнутом спе­ци­ фи­ч­ношћу корпуса ауторског и сродних права, у процесу вредновања до изражаја посеб­ но долазе следеће одреднице: ● вредновање нематеријалне пословне репутације и угледа једног правног лица, на које директно утиче корпус влас­ ништва на правима интелек­ туалне својине; ● могућност да се предмети, производи и услуге настали из ауторског и сродних пра­ ва могу конзумирати посред­ ством интернета и у форми електронске трговине; ● изведене форме, односно секундарно тржиште (када на основу иницијалног права ин­ телектуалне својине настане пратећи асортиман производа и услуга, на пример, филмови

Морална права аутора остају на снази и после његове смрти компаније Дизни примењени на производњу одевних пред­ мета, школског асортимана, рачунарских игрица и сл.); ● могућност вредновања по­ себних маркетиншких знања и стратегија; ● могућност осигурања ин­ ве­с тиција смањењем стопе пиратерије (применом техно­ лошких мера заштите: оптичке технологије, холограми, кодо­ ви, водене ознаке); ● осигурање домаћег и ме­ђу­ на­р одног тржишта протока робе и услуга, на основу ефи­ касног спровођења прописа о заштити права интелектуалне својине.

Зашто је битно лиценцирање?

Лиценца у овом контексту под­ разумева право коришћења неког аспекта интелектуал­ не својине трећег лица (може бити уговорна или законска). Лиценца надаље подразуме­ ва режим искључивог, одно­ сно неискључивог уступања права коришћења предмета лиценцног уговора, уз времен­ ска, предметна и просторна ограничења. Сама лиценца подразуме­ ва преговоре, правне техни­ ке лиценцирања и одређене специфичности које се морају правно уобличити како би се

испоштовали стандарди инте­ лектуалне својине (никада се лиценцним уговором не могу пренети већа овлашћења од оних која су садржана у самом праву интелектуалне својине). Поступак лиценцирања са­ чи­ња­ва­ју следеће фазе: ● прикупљање информација о интелектуалној својини, мар­ кетиншком позиционирању, развоју; ● одређивање предмета, те­ри­ то­рије, законске регулативе, процедура везаних за нацио­ налну и међународну заштиту интелектуалне својине; ● преговори везани за услове лиценцирања; ● израда лиценцног уговора; ● одређивање вредности не­ма­ те­ри­јалног добра и параметара за његово одређивање; ● процена вредности те­хно­ло­ ги­је и развоја конкретне инте­ лектуалне својине.

Интернет пиратерија

Високотехнолошки криминал чине кривична дела код којих се као објекат или средство извршења кривичних дела јављају рачунари, рачунарски системи, рачунарске мреже, ра­ чунарски подаци, као и њихови производи у материјалном или електронском облику. Под производима у елек­ тронском облику посебно се


које наступају на нашем тр­ жи­шту и везане су за следеће показатеље: а) губици у оствареном прихо­ ду и броју радних места проу­ зроковани пиратеријом; б) процене сигурности стра­ них иницијалних или даљих инвестиција. Само у једној полицијској заплени одузето је 750.000

музичких дискова који носе заштићени музички, аутор­ ски садржај (General Disc Technology, 2002). Ниво музичке пиратерије у 2005. години, износио је 80%, с процењеним тржишним гу­ битком од 12,5 милиона аме­ ричких долара (за тадашње тржиште Србије и Црне Горе). 

Kaлендар важења правних аката

● Правилник о условима које мора да испуњава привредно друштво, односно огранак привредног друштва или средња стручна школа који врше оспособљавање кандидата за возаче објављен у „Службеном гласнику РС”, бр. 53/2012 од 24.5.2012. године. – ступа на снагу 24.10.2012. године ● Правилник о условима које мора да испуњава привредно друштво, односно огранак привредног друштва или средња стручна школа који врше оспособљавање кандидата за возаче објављен у „Службеном гласнику РС”, бр. 53/2012 од 24.5.2012. године. – ступа на снагу 24.10.2012. године ● Правилник о теоријској и практичној обуци кандидата за возаче објављен у „Службеном гласнику РС”, бр. 53/2012 од 24.5.2012. године. – ступа на снагу 24.10.2012. године

9 lege artis октобар ´12

У овој рубрици доносимо преглед прописа који током овог месеца престају да важе (у целости или делу), односно који одложено ступају на снагу и/или се одложено примењују у целости или у делу:

www.legeartis.rs

подразумевају рачунарски програми, односно ауторска дела која се могу употребити у електронском облику. Интернет пиратерија под­ разумева употребу интерне­та за илегално копирање и ди­ стри­бу­цију неауторизова­ног софтвера (укључујући ре­кла­ ми­рање, понуду, набавку и ди­с трибуцију пиратизованог софтвера). Студија међународне ана­ литичарске куће за ин­ формационе технологије IDC показала је да је у 2007. години стопа пиратерије у Србији из­ носила 76%, и да је опала за два процента у односу на 2006. годину. Процењује се да је због овако високе стопе пиратерије домаћа економија претрпела губитке у износу од 72 милиона долара, углав­ ном кроз ненаплаћена пореска потраживања. На листи земаља са сто­ пом пиратерије вишом од 60% (Priority Watch) налазе се: Ал­ жир, Аргентина, Канада, Чиле, Индија, Индонезија, Пакистан, НР Кина и Руска Федерација. На листи земаља са сто­ пом пиратерије већом од 25% (Watch) налази се изузетно ве­ лики број земаља, међу којима и: Бразил, Чешка Република, Египат, Финска, Грчка, Италија, Јамајка, Мексико, Норвешка, Румунија, Шпанија, Турска, Украјина и многе друге. Једине званичне статистике, закључно са 2005. годином, за тржиште Србије и Црне Горе урадиле су стране компаније


Порески третман права интелектуалне својине

ауторско право

У свом мишљењу, Министарство финансија Републике Србије сасвим прецизно објашњава порески аспект права интелектуалне својине

lege artis ПРОПИСИ У ПРАКСИ

10

ПРЕМА ЗАКОНУ О ПОРЕЗУ НА ДОДАТУ ВРЕДНОСТ Одредбама члана 3. Закона прописано је да су предмет опорезивања ПДВ испорука добара и пружање услуга (у даљем тексту: промет добара и услуга) које порески обвез­ ник изврши у Републици уз накнаду, у оквиру обављања делатности, као и увоз добара у Републику. Сагласно одредби члана 5. став 1. Закона, промет услуга, у смислу овог закона, су сви послови и радње у окви­ ру обављања делатности који нису промет добара из члана 4. овог закона. Прометом услуга, у смислу овог закона, сматра се и пренос и уступање ауторских права, као и пренос, уступање и стављање на располагање патената, лиценци, заштитних знакова, као и других права интелектуалне својине (став 3. тачка 1) истог члана Закона). Према одредбама члана 12. ст. 1. и 2. Закона, место промета услуга је место у којем пружа­ лац услуге обавља делатност, а ако се промет услуга врши преко пословне јединице, ме­ стом промета услуга сматра се место пословне јединице. Изузетно од ст. 1. и 2. овог чла­ на, место промета услуга пре­

носа, уступања и стављања на располагање ауторских пра­ ва, права на патенте, лиценце, заштитних знакова и других права интелектуалне својине, у складу са одредбом члана 12. став 3. тачка 4) подтачка (5) Закона, је место у којем при­ малац услуге обавља делатност или има пословну јединицу за коју се пружа услуга, одно­ сно место у којем прималац услуге има седиште или пре­ бивалиште. У складу са наве­ деним законским одредбама, местом промета услуга пре­ носа, уступања и стављања на располагање ауторских пра­ ва, права на патенте, лиценце, заштитних знакова и других права интелектуалне својине, сматра се место у којем прима­ лац услуга обавља делатност или има пословну јединицу за коју се пружа услуга, односно место у којем прималац услу­ ге има седиште или пребива­ лиште. Према томе, обвезник ПДВ који врши промет услуга преноса, уступања и стављања на располагање ауторских права, права на патенте, ли­ ценце, заштитних знакова и других права интелектуалне својине, лицу са територије Републике Србије, дужан је да по том основу обрачуна ПДВ по пореској стопи од 18% и да

обрачунати ПДВ плати у скла­ ду са Законом. Када обвезник ПДВ врши наведене услуге страном лицу (лице које на територији Републике нема седиште ни сталну послов­ ну јединицу, односно преби­ валиште) не постоји обавеза обрачунавања и плаћања ПДВ, с обзиром на то да је реч о услу­ гама чије је место промета ино­ странство, а што значи да нису предмет опорезивања ПДВ. С тим у вези, по основу пружања услуга преноса, уступања и стављања на располагање ау­ торских права, права на патен­ те, лиценце, заштитних знакова и других права интелектуалне својине, обвезник ПДВ има право на одбитак претходног пореза у складу са Законом, независно од тога да се пред­ метне услуге пружају лицу са територије Републике Србије или страном лицу. Министар­ ство финансија напомиње да се накнада за услуге прено­ са, уступања и стављања на располагање ауторских права, права на патенте, лиценце, за­ штитних знакова и других пра­ ва интелектуалне својине које обвезник ПДВ пружа стра­ ном лицу не урачунава у из­ нос укупног промета добара и услуга на основу којег се лице опредељује за обавезу плаћања


извор Мишљење Министарства финансија, бр. 413-00-422/2012-04 од 15. 6. 2012

ПДВ у смислу одредбе члана 33. став 3. Закона, односно на основу којег лице постаје об­ везник ПДВ по сили закона (ex lege) у смислу одредбе члана 38. став 1. Закона и не исказује се у пореској пријави пореза на додату вредност (Образац ПППДВ).

ПРЕМА ЗАКОНУ О ПОРЕЗУ НА ДОХОДАК ГРАЂАНА

Обвезник пореза на прихо­ де од ауторских и сродних права и права индустријске својине, сагласно одредби чла­ на 54. Закона о порезу на до­ ходак грађана („Сл. гласник РС“, бр. 24/01, 80/02, 135/04, 62/06, 65/06–исправка, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11 и 91/11–УС, у даљем тексту: ЗПДГ), је фи­ зичко лице које као аутор, но­ силац сродних права, односно власник права индустријске својине остварује накнаду по основу ауторског и срод­

Када обвезник ПДВ врши промет услуга преноса, уступања и стављања на располагање ауторских права, права на патен­ те, лиценце, заштитних знакова и других права интелектуалне својине страном лицу не постоји обавеза обрачунавања и плаћања ПДВ

11 lege artis октобар ´12

Према члану 23. став 1. тачка 2) ЗПИ, порез на пренос апсолут­ них права плаћа се код преноса уз накнаду права интелектуал­ не својине. Сходно члану 24. ЗПИ, преносом уз накнаду, у смислу члана 23, сматра се и: – стицање права својине и других права из члана 23. За­ кона о порезима на имовину на основу правоснажне судске одлуке или другог акта држав­ ног органа; – стицање права својине одржајем; – пренос уз накнаду целокупне имовине правног лица у случају његове редовне продаје, ликвидације или стечаја; – пренос цело­ купне имовине правног лица, односно дела имовине прав­ ног лица из члана 23. ЗПИ, у случају статусне промене, у складу са законом којим се уређују привредна друштва, ако су акционари или члано­ ви правног лица које преноси имовину (правни претходник), уз накнаду у облику акција или удела у правном следбенику добили и новчану накнаду која прелази 10% номиналне вред­ ности акција, односно удела или њихове рачуноводствене

ног права, односно права индустријске својине. Обвез­ ник пореза на приходе од ау­ торских и сродних права и права индустријске својине је и наследник имовинског ауторског и сродног права и права индустријске својине и свако друго физичко лице које остварује накнаду по тим основама. Пореску основицу чини опорезиви приход од ауторских и сродних права и права индустријске својине, као разлика између бруто прихода и трошкова које је обвезник имао при остваривању и очувању прихода, осим ако ЗПДГ није друкчије прописано (члан 55. ЗПДГ). Обвезнику – аутору, односно носиоцу сродног пра­ ва, према одредби члана 56. ЗПДГ, признају се следећи нормирани трошкови: 1) за вајарска дела, таписерије, уметничку керамику, керамо­ пластику, мозаик и витраж, за уметничку фотографију, зид­ но сликарство и сликарство у простору у техникама: фреска, графика, интарзија, емајл, ин­

www.legeartis.rs

ПРЕМА ЗАКОНУ О ПОРЕЗИМА НА ИМОВИНУ

вредности ако су без номинал­ не вредности; стицање пра­ ва из члана 23. ЗПИ из вишка деобне стечајне масе правног лица у стечају, у складу са зако­ ном којим се уређује стечајни поступак, односно расподе­ лом ликвидационог остатка по ликвидацији привредног друштва, у складу са законом којим се уређују привредна друштва. Преносом уз накна­ ду, у смислу ЗПИ, не сматра се пренос апсолутног права на који се плаћа порез на додату вредност, у складу са законом којим се уређује порез на до­ дату вредност (члан 24а став 1. ЗПИ). Према томе, на пренос уз накнаду права интелектуалне својине на који се не плаћа порез на додату вредност, плаћа се порез на пренос апсолутних права, осим када се применом члана 31. ЗПИ оствари право на пореско ослобођење.


ауторско право lege artis ПРОПИСИ У ПРАКСИ

12

тарзиране и емајлиране пред­ мете, костимографију, модно креаторство и уметничку об­ раду текстила (ткани текстил, штампани текстил и сл) – 50% од бруто прихода; 2) за сли­ карска дела, графичка дела, индустријско обликовање са израдом модела и макета, сит­ ну пластику, радове визуелних комуникација, радове у обла­ сти унутрашње архитектуре и обраде фасада, обликовање простора, радове на подручју хортикултуре, вршење умет­ ничког надзора над извођењем радова у области унутрашње и фасадне архитектуре, обликовања простора и хор­ тикултуре са израдом модела и макета, уметничка решења за сценографију, научна, стручна, књижевна и публи­ цистичка дела, превођење, односно преводи, музичка и кинематографска дела и рестаураторска и конзерва­ торска дела у области култу­ ре и уметности, за извођење уметничких дела (свирање и певање, позоришна и филмска глума, рецитовање), снимање филмова и идејне скице за таписерију и костимографију кад се не изводе у материјалу – 43% од бруто прихода; 3) за интерпретацију, односно извођење естрад­ них програма забавне и на­ родне музике, производњу фонограма, производњу виде­ ограма, производњу емисије, производњу базе података и за друга ауторска и сродна права која нису наведена у тач. 1) и 2) овог члана – 34% од бруто

прихода. Обвезнику – аутору, односно носиоцу сродног пра­ ва, поред нормираних трошко­ ва из члана 56. ЗПДГ признају се и стварни трошкови, и то признаје се као трошак у пуном износу накнада коју плаћају за услуге одговарајућој ауторској агенцији, организацији за за­ штиту музичког ауторског права и предузећима и другим п��авним лицима овлашћеним за продају и наплату прихо­ да од ауторских дела. Иначе, обвезнику – аутору и носио­ цу сродних права, на његов захтев, уместо нормираних, признаће се стварни трошкови које је имао при остваривању и очувању прихода, ако за то поднесе доказе. Обвезнику – власнику права индустријске својине признају се као тро­ шак код утврђивања опорези­ вог прихода следећи стварни трошкови: 1) таксе и трошко­ ви који се плаћају за заштиту патената, малих патената, жи­ гова, модела, узорака и тех­ ничких унапређења, према потврди надлежног органа за њихову заштиту; 2) трошко­ ви израде нацрта и техничког описа патената, малих пате­ ната, жигова, модела, узорака и техничких унапређења, који су били саставни део пријаве којом се од надлежног органа тражи њихова заштита, пре­ ма потврди стручног лица које је израдило те нацрте и техничке описе и уз мишљење о реалности ових трошкова које издаје одговарајућа стру­ ковна организација пронала­ зача; 3) трошкови за израду

прототипа, потребног да би се патент, мали патент, жиг, модел, узорак или техничко унапређење проверили, под условом да су пријављени, од­ носно заштићени. Ако је про­ тотип израђен у предузећу, односно установи, потврду о трошковима израде издаје израђивач. Ако је прото­ тип израдио проналазач у сопственој режији, признају се стварни трошкови које је имао, а мишљење о реалности трошкова издаје одговарајућа струковна организација про­ налазача. Приходи од аутор­ ских и сродних права и права индустријске својине које је обвезник – аутор, носилац сродних права или власник права индустријске својине остварио за дело које је ства­ рао дуже од једне године, при­ ликом утврђивања прихода, деле се, на захтев обвезника, на онолико једнаких делова коли­ ко је година дело стварано, а не дуже од пет, с тим да се у свакој години опорезује сразмерни део прихода (члан 59. ЗПДГ). Стопа пореза на приходе од ауторских и сродних права и права индустријске својине износи 20%.

Kод утврђивања опоре­ зивог прихода, oбвезнику – власнику права ин­ду­ стриј­ске својине признају се као трошак и стварни трошкови


ПРЕМА ЗАКОНУ О ПОРЕЗУ НА ДОБИТ ПРАВНИХ ЛИЦА

Смешна страна адвокатуре Адвокат: „Можете ли да се сетите у које време сте започели аутопсију?” Сведок: „Па, аутопсија је почела око 8.30 ујутро.” Адвокат: „А, госпођа је била мртва у то време?” Сведок (видно љут): „Не, седела је на столу питајући се зашто на њој радим аутопсију.”

13 lege artis октобар ´12

односно по основу улагања из­ вршених у израду (изградњу) основног средства у сопственој режији, при чему се порески подстицаји признају само за улагања у основна средства која су у власништву обвезни­ ка, исказана на рачунима групе 02 – Некретнине, постројења, опрема и биолошка средства (у складу са чланом 6. став 1. Правилника о контном оквиру и садржини рачуна у контном оквиру за привред­ на друштва, задруге, друга правна лица и предузетнике – „Сл. гласник РС“, бр. 114/06 ... 3/11, у даљем тексту: Правил­ ник), а не и за улагања у оста­ лу имовину (нематеријална улагања). Према томе, у случају када обвезник изврши улагања у одређено нематеријално право (па­ тент, у конкретном случају), које се у складу са чланом 5. Правилника исказује у оквиру групе рачуна 01 – Нематеријална улагања, по основу таквог улагања (обвезник) не остварује право на коришћење пореских подстицаја прописаних Законом о порезу на добит (за улагања у основна средства).

www.legeartis.rs

Опорезивање добити прав­ них лица регулисано је За­ко­ ном о порезу на добит прав­них лица („Сл. гласник РС“, бр. 25/01 ... 101/11, у да­љем тек­ сту: Закон о порезу на добит). Порески обвезник по­ре­за на добит правних ли­ца је, између осталог, привред­но друштво – предузеће орга­ни­­­зо­ва­но као: акционарско дру­­штво, друштво са ограни­че­ном одговорношћу, ортачко друштво, друштвено пре­д у­зе­ће и јавно предузеће. Основица пореза на добит правних лица је опорезива добит која се утврђује у поре­ ском билан­с у усклађивањем добити обвезника исказане у билансу успеха, сачињеном у складу са међународним ра­ чуноводственим стандардима (МРС), односно међународним стан­­дар­­ди­­ма финансијског из­ве­шта­ва­ња (МСФИ) и про­ писима којима се уређује рачу­ новодство и ревизија, на начин утврђен овим законом. С тим у вези, за утврђивање опорезиве добити признају се расходи и приходи у износима утврђеним

билансом успеха, у складу са МРС, односно МСФИ и про­ писима којима се уређује ра­ чуноводство и ревизија, осим расхода и прихода за које је овим законом прописан дру­ ги начин утврђивања (чл. 7. и 23. Закона о порезу на до­ бит). Према томе, у случају када обвезник (привредно друштво) оствари добитак, између осталог, од продаје нематеријалних улагања (нпр. патената) другом правном или физичком лицу, тако остварен добитак се у пословним књигама обвезника (а сагласно прописима о рачуноводству и ревизији и МРС, односно МСФИ) исказује као приход који се укључује у пореску основицу и опорезује порезом на добит правних лица, на начин прописан Законом о порезу на добит. Приликом утврђивања обавезе по осно­ ву пореза на добит правних лица, обвезнику се могу (уз испуњење одређених услова) признати порески подстицаји прописани Законом о порезу на добит и то, између осталог, по основу улагања извршених у набавку основних средстава,


Екскурзије и „ђачки динар” Почетак школске године у знаку је „ђачког динара” и планова за извођење ђачких екскурзија. Доносимо корисне обрасце потребне за реализацију екскурзија и став судске праксе у погледу „ђачког динара”

Образовање

Оглас за прикупљање понуда за екскурзије (основна школа)

lege artis ПРОПИСИ У ПРАКСИ

2

На основу Правилника о измени Правилника о наставном плану и програму основног образовања и васпитања („Службени гласник РС – Просветни гласник”, бр. 1/2009)

(назив школе)

у

РАСПИСУЈЕ ОГЛАС за прикупљање понуда за реализацију екскурзије ученика у школској 20__/20__. години

V разред Путни правци: (навести програм путовања)

Садржаји: (навести шта је у плану да се обиђе)

Трајање и планирани број ученика: ___ дан/а (___ часова), са ___ планирана оброка, од ____ до ____ ученика. Превоз:

наставак на следећој страни


VI разред Путни правци: (навести програм путовања)

Садржаји: (навести шта је у плану да се обиђе)

Трајање и планирани број ученика: ___ дан/а (___ часова), са ___ планирана оброка, од ____ до ____ ученика. Превоз: www.propisi.net

VII разред Путни правци: (навести програм путовања)

Садржаји:

3 lege artis октобар ´12

(навести шта је у плану да се обиђе)

Трајање и планирани број ученика: ___ дан/а (___ часова), са ___ планирана оброка, од ____ до ____ ученика. Превоз:

VII разред Путни правци: (навести програм путовања)

Садржаји: (навести шта је у плану да се обиђе)

Трајање и планирани број ученика: ___ дан/а (___ часова), са ___ планирана оброка, од ____ до ____ ученика. Превоз:

наставак на следећој страни


Време извођења екскурзије: за све разреде од ______ до _____ 200_. године.

Образовање

Начин плаћања: најмање у __ једнаких рата, последња рата исплаћује се после обављеног путовања под условима који важе за износ гаранције; у цену морају бити урачунати и трошкови реализације свих садржаја (улазнице за музеје, галерије, трошкови водича, итд.); припадајући број гратиса на одређени број ученика. Понуда мора да садржи појединачну цену по ученику.

lege artis ПРОПИСИ У ПРАКСИ

4

Туристичке агенције могу преузети упутство за формирање понуде по овом огласу, ради учешћа у избору агенције за реализацију екскурзије, у року од седам дана од дана објављивања огласа у школи (назив школе)

радним даном од ___ до ___ часова.

у (место у ком се школа налази)

Туристичка агенција понуду може да поднесе за све разреде или само за одређени. Рок за подношење понуде је 10 дана од дана истека рока за преузимање упутства. Уз понуду туристичка агенција је дужна да приложи доказ о поседовању прописане лиценце министарства надлежног за послове туризма као и доказе о искуству у ђачком и омладинском туризму. Туристичка агенције доставља понуду у затвореној коверти са назнаком „за оглас – не отварати” на адресу

(адреса школе)

Комисија ће избор најбољег понуђача за сваки разред посебно објавити у просторијама школе, дана _____ 20__ године у времену од ___ до ___ часова. Отварању понуде могу присуствовати представници понуђача. Школа нема обавезе према изабраном понуђачу ако се не испуне прописани услови из Правилника о измени Правилника о наставном плану и програму основног образовања и васпитања („Службени гласник РС – Просветни гласник”, бр. 1/2009) који се односе на број ученика чији су се родитељи изјаснили да им дете путује (најмање 60% од укупног броја ученика из разреда).

(назив школе)

Број: Датум:


На основу члана 62. Закона о основама система образовања и васпитања („Службени гласник РС”, број 72/2009 и Правилника о измени Правилника о плану и програму образовања и васпитања за заједничке предмете у стручним и уметничким школама („Службени гласник - Просветни гласник РС”, број 1/2009), доносим:

РЕШЕЊЕ O ИМЕНОВАЊУ КОМИСИЈЕ ЗА ПРИЈЕМ ПОНУДА ЗА ОРГАНИЗОВАЊЕ ЕКСКУРЗИЈА ЗА ШКОЛСКУ 20__/20__ ГОДИНУ

Образложење У циљу спровођења поступка реализације Наставног плана и програма извођења екскурзије за школску 20__/20__ годину у складу са Правилником о плану и програму образовања и васпитања за заједничке предмете у стручним и уметничким школама, донето је решење као у диспозитиву. Доставити: – члановима Комисије и – архиви Директор:

(назив школе)

Број: Датум:

5 lege artis октобар ´12

II. Задатак комисије из тачке I. овог решења је да: – обави јавно отварање понуда, – сачини записник о отварању понуда и достави га понуђачима у предвиђеном року и – изабере најповољнију понуду.

www.propisi.net

I. У Комисију за пријем понуда за организовање екскурзије првог, другог, трећег и четвртог разреда за школску 20__/20__ годину именују се: 1. _______________ - председник /директор/, 2. _______________ - члан/представник Савета родитеља одељења ____, 3. _______________ - члан/представник Савета родитеља одељења ____, 4. _______________ - члан/представник Савета родитеља одељења ____, 5. _______________ - члан/представник Савета родитеља одељења ____, 6. _______________ - члан/представник Савета родитеља одељења ____, 7. _______________ - члан/представник Савета родитеља одељења ____, 8. _______________ - члан/представник Савета родитеља одељења ____.


ПЛАН И ПРОГРАМ ЕКСКУРЗИЈE - СРЕДЊЕ ШКОЛЕ

Образовање

1. Циљ и задаци екскурзије Циљ екскурзије је савладавање дела наставног програма културног наслеђа и привредних достигнућа која су у вези са делатношћу Школе, као и рекреативноздравствени опоравак ученика.

lege artis ПРОПИСИ У ПРАКСИ

6

Задаци екскурзије су образовно-васпитни и здравствени и то: – упознавање ученика са историјским знаменитостима, насељима, градовима, као и привредним и географским карактеристикама посећеног крајолика, – развијање интереса за природу и изграђивање еколошких навика, – упознавање начина живота и рада људи у посећеном крајолику, – развијање позитивног односа према националним, културним и естетским вредностима, навикама, социјалним односима, као и схватање значаја здравља и здравих стилова живота и подстицање испољавања позитивних емоционалних доживљаја. 2. Садржаји екскурзије Садржаји екскурзије омогућавају остваривање плана и програма (наставног и ваннаставног) као дела Годишњег програма рада ____________________________ школе за 20__/20__. годину. 3. Планирани обухват ученика Имајући у виду досадашње искуство да се ученици добро одазивају на позив за учешће на екскурзијама очекује се пријава преко 60% ученика. 4. Носиоци предвиђених садржаја и активности Директор Школе, као руководилац екскурзије, носилац је припреме, организације и извођења плана и програма путовања. Директор Школе именује стручног вођу пута из реда наставника који остварују наставни план и програм. Стручни вођа пута припрема и изводи програм који се односи на остваривање постављених циљева и задатака и одговарајућих садржаја. Одељенски старешина задужен је за организационо-техничке послове око извођења путовања, координира реaлизацију садржаја и активности и стара се о безбедности и понашању ученика. 5. Трајање екскурзије: ____ дана 6. Путни правац:

наставак на следећој страни


7. Техничка организација Обавиће се у складу са Правилником о измени Правилника о плану и програму образовања и васпитања за заједничке предмете у стручним и уметничким школама („Службени гласник РС - Просветни гласник”, број 1/2009) или Правилника о измени Правилника о наставном плану и програму за гимназију („Службени гласник РС Просветни гласник”, број 1/2009).

Директор:

СУДСКА ПРАКСА

Намена коришћења средстава „ђачког динара” може бити само у функцији вишег квалитета образовања, што је једина законом дозвољена намена коришћења средстава стечених по овом основу. Из образложења: Полазећи од тога да је, сагласно Уставу и закону, средње образовање бесплатно и да је одредбама члана 160. Закона о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник РС”, број 72/09) прописано да се средства обезбеђена, између осталог, учешћем родитеља ученика користе за виши квалитет образовања и то за побољшање услова образовања и васпитања у погледу простора, опреме и наставних средстава и за остваривање програма који нису делатност установе, као и за исхрану и помоћ ученицима, Уставни суд је утврдио да одредба оспореног Правилника о стицању и расподели сопствених прихода, донација и „ђачког динара” Економске школе није у сагласности са одредбом члана 160. став 2. Закона. Ово из разлога што намене коришћења средстава „ђачког динара” предвиђене одредбом члана 7. Правилника (осигурање ученика, издавање годишњег извештаја школе, набавка књига за школску библиотеку и за награде ученицима, услуге фотокопирања, набавке ђачких књижица, сведочанстава, диплома, материјала потребног за полагање испита и др.) нису у функцији вишег квалитета образовања, а што је једина Законом дозвољена намена коришћења средстава стечених по овом основу. Напротив, ради се о наменама чије финансирање представља део економске цене за остваривање програма образовања и васпитања, која се, сагласно одредбама чл. 155, 157. и 159. Закона, по ученику, обезбеђује у буџету Републике Србије и јединице локалне самоуправе, на који начин се обезбеђује остваривање права на бесплатно основно и средње образовање. (Одлука Уставног суда Србије, У-бр. 217/09 од 29. 4. 2010)

7 lege artis октобар ´12

НАМЕНА КОРИШЋЕЊА СРЕДСТАВА „ЂАЧКОГ ДИНАРА”

www.propisi.net

8. Начин финансирања Екскурзију финансирају родитељи, односно старатељи ученика а средства прикупљена за ову намену уплаћују се на посебан подрачун Школе.


СУДСКА ПРАКСА ПРИКУПЉАЊЕ СРЕДСТАВА „ЂАЧКОГ ДИНАРА”

Образовање

Прикупљање средстава „ђачког динара” може бути само на добровољној основи, а никако обавезујуће за родитеље.

lege artis ПРОПИСИ У ПРАКСИ

8

Из образложења: Уставни суд је утврдио да из одредаба Закона о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник РС”, број 72/09), којима се уређује финансирање установа образовања и васпитања, чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе, дакле и средња школа, произлази да ове установе средства за финансирање своје делатности могу да обезбеде и из сопствених прихода, а да финансијско учешће родитеља ученика представља један од начина стицања сопствених прихода установе. Стога, Уставни суд оцењује да одредбе Закона представљају правни основ за доношење оспореног Правилника о стицању и расподели сопствених прихода, донација и „ђачког динара” Економске школе и да је Школски одбор, као законом установљени орган управљања установом, био надлежан за његово доношење. Са друге стране, из одредаба члана 156. став 2. и члана 160. став 1. Закона, по оцени Суда, следи да је стицање сопствених прихода додатни и факултативни извор финансирања установа образовања и васпитања, при чему је учешће родитеља ученика у остваривању сопствених прихода установе, такозвани „ђачки динар”, својеврстан вид донације родитеља школској установи коју њихова деце похађају, с тим што се средства прикупљена по овом основу могу користити само за законом прописане намене. Из наведеног следи и оцена Уставног суда да прикупљање средстава „ђачког динара”, сагласно Закону, може да буде само на добровољној основи, а никако обавезујуће за родитеље. Ово не само из разлога што је донација, по својој правној природи вид добровољног давања новчане или друге помоћи, већ што би обавезност учешћа родитеља ученика у финансирању делатности установе било супротно одредби члана 91. став 1. Закона, која прописује бесплатно основно, предшколско и средње образовање и васпитање у установама чији је оснивач Република, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе, а која се темељи на Уставом зајемченом праву на бесплатно основно и средње образовање из члана 71. став 2. Устава. С обзиром на изложено, Уставни суд је оценио да оспорена одредба Правилника није у складу са законом. Ово из разлога што се из садржине оспорене одредбе Правилника утврђује да њоме није уређено само када се, у техничком смислу, врши уплата „ђачког динара”, већ је наведеном одредбом у суштини предвиђена обавеза, а не могућност уплате „ђачког динара”. На овакав закључак Уставног суда недвосмислено упућује и сам одговор доносиоца оспореног акта у коме је наведено да је школа ученике слабијег имовног стања ослобађала уплате „ђачког динара” или им је омогућавала да га уплате „у више наврата” (што би требало да значи у више рата). Уставни суд указује да се из саме садржине оспорене одредбе не може утврдити да време одређено за плаћање „ђачког динара” значи и условљавање уписа наредне школске године његовом уплатом. Уставни суд сматра да би прописивање таквог услова или тумачење оспорене одредбе на такав начин било не само несагласно закону, већ би представљало ускраћивање Уставом зајемченог права на бесплатно образовање. (Одлука Уставног суда Србије, У-бр. 217/09 од 29. 4. 2010)


Унапређење жалбених поступака

ЕВРОПСКО ПРАВО

Препорука бр. R (95) 5 Комитета министара земљама чланицама о увођењу и унапређивању жалбених поступака у грађанским и привредним предметима

lege artis ПРОПИСИ У ПРАКСИ

2

● Kомитет министара, у скла­ ду са правилима из члана 15(6) Статута Савета Европе, имајући у виду да Протокол бр. 7 уз Конвенцију за заштиту људских права и основних сло­ бода („Конвенција”) захтева од држ��ва да омогуће испитивање пресуда од стране вишег суда; ● Сматрајући да жалбени по­ ступак мора бити предвиђен и у грађанским и привредним предметима, а не само кривич­ ним; ● Узимајући у обзир проблеме који настају због пораста броја жалби и дужине трајања жал­ бених поступака; ● Сматрајући да право на суђење у разумном року, према ставу 1, члана 6. Конвенције, свакоме може бити доведено у питање због ових проблема; ● Свестан да неефикасни или неодговарајући поступци и злоупотреба права на жалбу од стране странака причињавају неоправдана закашњења и угрожавају углед судства; ● Убеђен да су ефикасни жал­ бени поступци у интересу свих странака, као и спровођења правде; ● Имајући у виду Препоруку бр. R (81) 7 о мерама за лакши приступ суду, Препоруку бр. R

(84) 5 о начелима грађанског поступка за унапређивање остваривања правде, Препо­ руку бр. R (86) 12 о мерама за спречавање и смањивање оптерећења судова и Препору­ ку бр. R (93) 1 о делотворном приступу правној заштити и суду за најсиромашније; Препоручује да владе држа­ ва чланица усвоје или оснаже све мере које сматрају потреб­ ним за унапређивање жалбе­ них поступака у грађанским и привредним предметима, а по­ себно следеће:

ГЛАВА I

Општа начела Члан 1 – Право на судску контролу а) У начелу, треба омогућити да свака одлука нижег суда (првостепеног суда) буде под­ ложна контроли вишег суда (другостепеног суда). б) Уколико је потребно да постоје изузеци од овог на­ чела, сви такви изузеци треба да буду утемељени у закону и усклађени с општим начелима правичности. ц) Странке морају бити оба­ вештене о праву на жалбу и о начину употребе овог права,

као што је, на пример, рок у коме се мора поднети жалба. д) Судије вишег суда не смеју учествовати у поступцима у вези са предметима у које су били укључени у првом степе­ ну.

ГЛАВА II

Ограничења судског надзора Члан 2 – Мере које се пре­ду­ зи­ма­ју на нивоу првостепе­ ног суда а) У начелу, спорна питања у предмету треба дефинисати у првом степену. Сви могући захтеви, чињенице и докази треба да се поднесу првосте­ пеном суду. Државе треба да размотре усвајање закона или других мера у том циљу. б) У циљу омогућавања стран­ кама да процене да ли да ко­ ристе право на жалбу, као и у циљу смањења броја жалбе­ них поступака, првостепе­ни суд треба обавезати зако­ ном да даје јасна и исцрпна образложења својих одлука на лако разумљивом језику. У начелу, образложење није нужно за одлуке о неспорним питањима и за пресуде пороте.


ц) Првостепени суд треба овла­ стити да дозволи, у од­го­ва­ра­ јућим околностима, извршење привремених мера, осим ако то за противну страну не зна­ чи ненадокнадиву штету или озбиљну повреду интереса или онемогућава из­вр­шавање прав­ де у каснијој фази поступка.

Члан 5 – Мере за огра­ни­ча­ ва­ње другостепеног поступ­ ка Да би се осигурало да жалбе ис­пи­т ује другостепени суд, државе треба да размотре

ГЛАВА III

Остале мере за унапређење делотворности жалбених поступака Члан 6 – Мере за унапређење ефикасности жалбеног по­ ступка Да би се обезбедило брзо и ефи­касно разматрање жал­ би, државе треба да размотре предузимање свих или неких од следећих мера: а) не оптерећивати више судија него што је то неопходно за

© Council of Europe, преузето из Збирке одабраних препорука Савета Европе, Канцеларија Савета Европе у Београду, 2004.

3 lege artis октобар ´12

Члан 4 – Мере за спречавање злоупотребе жалбеног по­ ступка У циљу спречавања злоупо­ требе жалбеног поступка, државе треба да размотре пре­ ду­зи­мање свих или неких од следећих мера: а) захтевати од подносиоца жалбе да у раној фази поступка дâ образложење жалбе и одре­ ди жалбени захтев;

предузимање свих или неких од следећих мера: а) дозволити суду или стран­ кама да потпуно или делимич­ но прихвате чињенично стање како га је утврдио првостепени суд; б) дозволити странкама да захтевају пресуду ограничену само на неке аспекте случаја; ц) ако суд одобрава право на жалбу, омогућити суду да огра­ ничи опсег жалбе, на пример, само на правна питања; д) ограничити увођење нових захтева, чињеница или доказа у другостепени поступак, осим у случају настанка нових окол­ ности или других разлога који су изричито прописани зако­ ном; е) ограничити расправу о жалби на образложене наво­ де жалбе, посебно када је суд овлашћен да у предмету по­ ступа независно од предлога странака.

www.propisi.net

Члан 3 – Недозвољени осно­ ви за жалбу Да би се осигурало да друго­ сте­пени суд разматра само одго­в арајуће предмете, др­ жа­ве треба да размотре пре­ ду­зи­мање свих или неких од следећих мера: а) изузети одређене категорије предмета, на пример, мале вредности; б) предвидети судско одобрење за покретање жалбеног по­ ступка; ц) одредити посебне рокове за жалбу; д) одложити право на жалбу по одређеним питањима у току поступка до подношења глав­ не жалбе на одлуку о суштини предмета.

б) дозволити другостепеном суду да, по једноставном по­ ступку, на пример, без оба­ ве­ш та­в ања друге стране, одбаци сваку жалбу за коју оцени да је очигледно нео­ снована, неразумљива или увредљива за суд; у оваквим случајевима могу се предвиде­ ти одговарајуће санкције, по­ пут новчаних казни; ц) када је пресуда постала из­ вршна, дозволити одлагање извршења само у случају када би се противнику извршења нанела ненадокнадива или озбиљна штета или би се потпу­ но онемогућило остваривање правде у каснијој фази поступ­ ка. У оваквом случају, мора се положити обезбеђење у виси­ ни износа досуђеног у пресуди. д) када је пресуда постала из­ вршна, дозволити другостепе­ ном суду да одбије да разматра жалбу у случају када жалилац не поступа по пресуди, осим ако не понуди одговарајуће обезбеђење или ако је прво­ степени, односно другосте­ пени суд дозволио одлагање извршења; е) када непотребно одлагање настане кривицом странке, обавезати је да надокнади трошкове који настану услед тог одлагања.


ЕВРОПСКО ПРАВО lege artis ПРОПИСИ У ПРАКСИ

4

решавање предмета. Судија по­је­динац може бити надле­ жан за решавање у неким или свим следећим правним ства­ рима: I о захтеву за одобравање права на жалбу; II жалби о повредама пра­ вила поступка; III у предметима мале вред­ ности; IV на сагласан предлог странака; V у случају очигледно нео­ снованих жалби; VI у споровима из поро­ дичних односа; VII у хитним предметима. б) с обзиром на то да је прво­ степени суд већ поступао у предмету, ограничити број писаних поднесака на најмању потребну меру, на пример тако што ће се свакој странци до­ зволити да другостепеном суду поднесе само једну групу под­ несака; ц) у државама у којима је могуће одржавање усмене расправе у другостепеном по­ ступку, омогућити странкама да споразумно захтевају да се пресуда донесе без расправе, осим ако је сâм суд не сматра неопходном; д) ограничити дужину трајања усмене расправе на крајње не­ опходну меру, на пример тако што ће се претежно користи­ ти писана форма поступања, односно писмени поднесци; е) када се одржавају усмене расправе, обезбедити да се оне окончају што пре могуће („на­ чело концентрације усмених расправа”); суд треба да размо­

три предмет на основу спрове­ дене расправе и донесе пресуду одмах по њеном закључењу или у оквиру кратког времен­ ског рока предвиђеног зако­ ном; ф) захтевати строго по­што­ва­ ње рокова, на пример, у вези са подношењем докумената и осталих поднесака и пропи­ сати санкције за непоштовање рокова, као што су казне, од­ба­ ци­ва­ње жалбе или не­ра­зма­тра­ ње питања на која се односио постављени рок; г) обезбедити активнију улогу другостепеног суда у руковођењу поступком пре и за време расправе о предмету, на пример, приликом прет­ ходног испитивања жалбе или подстицања странака на поравнање; х) уредити поступање у хит­ ним предметима, на пример, одлучити ко може захтевати убрзани поступак, по којим критеријумима ће се процени­ ти хитност предмета, као и ко ће у оквиру правосудног систе­ ма имати надлежност за по­сту­ па­ње у таквим предметима; и) унапредити контакте између суда, адвоката и осталих лица у поступку, на пример, тако што ће се организовати семи­ нари са представницима дру­ гостепеног суда и адвокатских комора и омогућити расправа о томе како да се побољша по­ ступак; ј) обезбедити одговарајућа тех­ ничка средства за другостепе­ ни суд, као што су телефакси и рачунари, као и за првосте­ пени суд, како би се омогућила

техничка обрада записника и одлука; к) подстаћи ангажовање адво­ ката, односно професионал­ них заступника странака пред судом.

ГЛАВА IV

Улога и деловање суда трећег степена Члан 7 – Мере у вези са жал­ бама трећој судској инстан­ ци а) Одговарајуће одредбе ове препоруке треба да се примењују и на „трећестепени суд”, тамо где постоји такав суд, надлежан за контролу дру­ гостепеног суда. Уставни судо­ ви или слични, не сматрају се таквим судовима за потребе ове препоруке. б) Приликом разматрања мера у вези с трећестепеним судови­ ма, државе треба да узму у об­ зир да је предмет већ обрађен од стране два суда. ц) Жалбе трећој судској ин­ стан­ци треба да се користе у случајевима који по­себно заслужују и треће судско пре­и­ спи­ти­вање, на пример, предме­ ти у којима би се постигло ново У др��авама у којима је могуће одржавање усмене расправе у другостепеном поступку, омогућити странкама да споразумно захтевају да се пресуда донесе без расправе, осим ако је сâм суд не сматра неопходном


СУДСКА СТАТИСТИКА За прва три месеца рада у 2012. години Апелациони суд у Београду остварио је следеће резултате (подаци се односе на све одлуке донете на нивоу Грађанског одељења):

Број судија

Укупно у раду

Укупно решено

Укупно нерешено

Просечан број решених предмета по судији

Просечно предмета у раду по судији

Просечан прилив предмета по судији у суду

35

8.564

2.381

6.183

22,68

176,66

24,24

Подаци за Грађанско одељење (другостепено) Вишег суда у Београду за 2011. годину:

Број судија

22.300

17.184

Укупно у раду

Нерешени Нерешени Укупно Нерешено Решени на почетку на крају решено на крају стари стари стари

39.484

18.126

21.358

2.038

2.346

4.355

Извор: Информатор о раду Апелационог суда у Београду, ажурирано 1.6.2012. године

тумачење права или који до­ приносе уједначеном тумачењу права, или разматрању прав­ них питања од општег инте­ реса. Жалилац треба да буде обавезан да представи своје разлоге у прилог томе. д) Државе треба да размо­ тре увођење система где ће трећестепени суд моћи ди­ ректно да узме у разматрање одређени предмет, на пример, тако што ће му се проследи­ ти за решавање о претходном питању или путем поступка којим се заобилази другостепе­ ни суд. Овакви поступци могу бити погодни за правне ствари

које се тичу правних питања у којима је вероватна жалба трећој инстанци. е) Одлуке другостепених су­ дова треба да су извршне, осим ако другостепени или трећестепени суд не до­ зволи одлагање извршења, или ако жалилац не положи одговарајуће обезбеђење. ф) Државе које не познају систем одобрења жалбе трећестепеном суду или које не омогућавају трећестепеном суду да делимично одбије жал­ бу, треба да размотре усвајање таквих система да ограниче број предмета, који заслужују

испитивање три судске ин­ станце. Законом се могу про­ писати посебни основи који би омогућили трећестепеном суду да своје испитивање огра­ ничи само на одређене аспек­ те предмета, на пример, на одлучивање о дозвољености жалбе или на одбацивање појединих делова жалбе, по скраћеном испитивању пред­ мета. г) У начелу, не треба дозволи­ ти изношење нових чињеница и доказа пред трећестепеним судом. усвојена од стране Комитета министара 7. фебруара 1995. године

5 lege artis октобар ´12

25

Нерешени Примљени на почетку

www.propisi.net

Извор: Информатор о раду Апелационог суда у Београду, ажурирано 1.6.2012. године


Подаци од значаја за рад пословних субјеката Износи личних примања запослених

табеле и узорци

ВРСТА ИСПЛАТЕ

ПО ЗАКОНУ О РАДУ

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

1.

2.

3.

Регрес за коришћење годишњег одмора

Исплата по овом основу је обавезна, у висини утврђеној општим актом, односно уговором о раду код послодавца (члан 118. тачка 6. Закона о раду)

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

Отпремнина код одласка у пензију

Према Закону о раду, исплаћује се најмање у висини 3 просечне зараде у Републици Србији према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за статистику (57.240 x 3 = 171.720)

Не опорезује се до износа троструке месечне зараде по запосленом у Републици према последњем податку (3 x 57.240 = 171.720 дин.)

Јубиларна награда

До висине утврђене општим актом послодавца

Неопорезиво до 15.487 динара годишње

Накнада трошкова превоза до посла и повратка са посла

До висине цене превозне карте у јавном саобраћају

Не опорезује се до висине превозне карте, односно до висине стварних трошкова превоза, а највише до 3.098 дин.

Накнада за исхрану у току рада

Исплата по овом основу је обавезна, у висини утврђеној општим актом, односно уговором о раду код послодавца (члан 118. тачка 5. Закона о раду)

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

Дневница за службено путовање у земљи

До висине прописане општим актом, односно уговором о раду код послодавца (члан 118. тач. 2. Закона о раду)

Неопорезиво до 1.859 дин. по дневници

Дневница за службено путовање у иностранство

Најмање у висини утврђеној посебним прописима (члан 118. тачка 3. Закона о раду)

Не опорезује се до износа прописаног Уредбом о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника („Сл. гласник” 86/07)

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

2

Теренски додатак (дневна Према Закону о раду, ако се предвиди општим актом, односно накнада за повећане трошкове рада на терену) уговором о раду

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду


tabele.uzorci@legeartis.rs

Исплате разних видова помоћи запосленима

ВРСТА ИСПЛАТЕ

ПО ЗАКОНУ О РАДУ

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

1.

2.

3. За запосленог и члана његове породице не опорезује се до 54.206 дин.

Солидарна помоћ породици у случају смрти пензионисаног радника

Исплаћује се у складу са општим актом и уговором о раду

Неопорезиво до 54.206 дин.

Солидарна помоћ за дужу или тежу болест, рехабилитацију или тежу инвалидност запосленог или члана његове породице

До висине утврђене општим актом послодавца

Неопорезиво до 30.975 дин. по случају

Остале солидарне помоћи (чл. 120. тач. 1. Закона о раду)

До висине утврђене општим актом послодавца

Опорезује се цео износ само порезом по стопи од 12%

Стипендије и кредити ученика и студената – ученицима средњих школа и студентима виших школа и факултета

На начин утврђен општим актом послодавца

Неопорезиво до 9.293 дин. месечно

Стипендије и кредити ученика основних школа – када су родитељи запослени код послодавца

На начин утврђен општим актом послодавца

Исплата има карактер зараде, на цео износ плаћају се доприноси за социјално од 17,9% + 17,9% и порез по стопи од 12%

Зајам који послодавац исплаћује запосленима

Исплаћује се у висини и према условима утврђеним општим актом или уговором о раду код послодавца

Не опорезује се

Хранарине и стипендије које спортистима исплаћују аматерски спортски клубови

Према прописима који уређују спорт

Неопорезиво до 7.744 дин. месечно

3 lege artis ● октобар 2012.

Према члану 119. тач. 2) Закона о раду, послодавац је обавезан на ове исплате до висине трошкова погребних услуга, а према приложеним рачунима

www.legeartis.rs

Накнада трошкова погребних услуга запосленом у случају смрти брачног друга и деце, члановима уже породице у случају смрти запосленог


Остала примања

табеле и узорци

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

4

ВРСТА ИСПЛАТЕ

ПО ЗАКОНУ О РАДУ

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

1.

2.

3.

Накнада трошкова превоза сопственим путничким моторним возилом у службене сврхе

Према члану 118. тач. 2) и 3) Закона о раду: утврђује се општим актом или уговором о раду код послодавца

Не опорезује се до 30% цене 1 л. супер бензина по пређеном километру, највише до 5.421 дин. месечно

Додатак за одвојени живот

Исплаћује се у складу са општим актом или уговором о раду

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

Накнада трошкова смештаја на службеном путу

До висине прописане општим актом, односно уговором о раду код послодавца (према Закону о раду)

Неопорезиво до износа приложеног рачуна

Накнада трошкова превоза на службеном путовању

Признају се у целини према приложеним рачунима

Неопорезиво до висине приложених рачуна превозника у јавном саобраћају

Накнада трошкова смештаја и исхране за рад на терену (ако послодавац није запосленом обезбедио смештај и исхрану без накнаде) (члан 118. тач. 4) Закона о раду)

У висини трошкова смештаја и исхране у складу са општим актом и уговором о раду

Не плаћају се пореске обавезе

Отпремнина при отказу уговора о раду вишку запослених због технолошких, економских или организационих промена (по члану 158. и 159. Закона о раду)

Исплаћује се у висини утврђеној општим актом или уговором о раду, а не може бити нижа од збира трећине зараде запосленог за сваку навршену годину рада у радном односу за првих 10 година проведених у радном односу и четвртине зараде запосленог за сваку наредну навршену годину рада у радном односу преко 10 година проведених у радном односу. Зарадом се сматра просечна месечна зарада запосленог исплаћена за последња три месеца која претходе месецу у којем се исплаћује отпремнина

Неопорезиво до најнижих износа исплате по годинама рада из претходне колоне (члан 9. став 1. тачка 18. Закона о порезу на доходак грађана)

наставак на следећој страни


ВРСТА ИСПЛАТЕ

ПО ЗАКОНУ О РАДУ

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

1.

2.

3.

Десет просечних зарада у Републици (тренутно, 572.240 дин.) за запослене који имају више од 10 година стажа осигурања, или у висини динарске противвредности 100 евра по години стажа осигурања

Не опорезује се до износа из претходне колоне, а за лица старија од 50 година живота – без ограничења износа

Стимулативне отпремнине при споразумном престанку радног односа (члан 177. Закона о раду)

Исплаћује се у складу са општим актом или уговором о раду

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

1. и 2. октобар 2012.

● Радионица - Побијање правних радњи стечајног дужника и реорганизација у стечају, Агенција за лиценцирање стечајних управника, Београд

1-12. октобра 2012.

● Основна обука за интерну ревизију, Привреднa коморa Београда

7-10. октобра 2012.

● Стручно судијско саветовање, Златибор

9. октобар 2012. – јун 2013.

● Нови приступ имплементацији стандарда ISO 9001:2008, ISO 14001:2004 и OHSAS 18001:2007, Центар за пословно образовањ�� и унапређење квалитета, Привредна комора Београда

16. октобар 2012.

● Презентација Мастер плана одрживог развоја руралног туризма Србије, Удружењe угоститељства и туризма, Привредна комора Београда

25. октобар 2012.

● Осигурање у туристичкој индустрији, Удружење угоститељства и туризма ● 3. Научно-стручна конференција „Коридор 10 - одрживи пут интеграција”

5 lege artis ● октобар 2012.

Календар догађаја...

www.legeartis.rs

Једнократна новчана накнада запосленима за чијим је радом престала потреба (одељак ИВ Програма за решавање вишка запослених....) („Сл. гласник РС” 64/2005….6/2012)


Корисни модели правних аката и узорци образаца Брачни уговор

табеле и узорци

Брачни уговор

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

6

Закључен дана 1. 2.

године у

између:

(име, презиме, пребивалиште, ЈМБГ), као будуће супруге, и (име, презиме, пребивалиште, ЈМБГ), као будућег супруга. Члан 1

Уговарачи су будући супружници који су надлежном матичару Општине поднели захтев за склапање брака и исто је заказано дана године у . Будући супружници (даље: супружници) су се споразумели да своје постојеће и будуће имовинске односе уреде овим уговором. Члан 2 Уговарачи своје постојеће и будуће имовинске односе регулишу на следећи начин: 1. Посебна имовина 1.1. Посебна имовина супружника пре закључења брака: Супруг , има у својини, на дан закључења овог уговора следећу непокретну и покретну имовину: Листа непокретне имовине Комада

Предмет

1

стан, површине ____ m2

1

пословни простор, површине ____ m2

Процењена вредност

наставак на следећој страни


Листа покретне имовине Комада 1

Предмет аутомобил марке „

Процењена вредност

(Навести имовину коју су супружници стекли пре склапања брака која представља њихову посебну имовину) www.legeartis.rs

Супруга , има у својини, на дан закључења овог уговора следећу непокретну и покретну имовину: Листа непокретне имовине Комада

Предмет кућа, површине ____ m2

1

воћњак, површине ____ ha

7

lege artis ● октобар 2012.

1

Процењена вредност

Листа покретне имовине Комада

Предмет

3

уметничке слике

1

аутомобил марке „

Процењена вредност

(Навести имовину коју су супружници стекли пре склапања брака која представља њихову посебну имовину)

1.2. Посебна имовина супружника после закључења брака: Супружници задржавају искључиво право својине на својој посебној имовини за време трајања брака. Имовина коју један од супружника стекне у току трајања брака, наслеђем, поклоном или другим правним послом којим се прибављају искључиво права, представља његову посебну имовину. Супружници су сагласни да међусобно користе ствари које чине непокретну и покретну имовину наведену у тачки 1.1. овог члана уговора.

наставак на следећој страни


табеле и узорци

У случају престанка брака престаје и међусобно право коришћења покретне и непокретне имовине другог супружника.

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

8

2. Заједничка имовина 2.1. На покретну и непокретну имовину коју супружници стекну радом у току трајања брачне заједнице (остварени приходи, куповина, вођење послова домаћинства, старање о деци, старање о имовини, као и друге околности од значаја за одржавање или увећање вредности заједничке имовине) примењиваће се правило једнаког стицања (50% : 50%), изузетно: 2.2. Имовина стечена игром на срећу у току трајања заједнице живота представља заједничку имовину, сем ако супружник који је остварио добитак то није остварио из своје посебне имовине. 2.3. Имовина стечена коришћењем права интелектуалне својине у току трајања заједнице живота у браку представља заједничку имовину, сем уколико не постоји посебан споразум супружника о другачијем начину стицања. 2.4. Ствари за личну употребу једног супружника припадају му у искључиву својину без урачунавања у његов део, ако њихова вредност није несразмерно велика у односу на вредност заједничке имовине и вредност ствари за личну употребу другог супружника. За случај да је вредност ствари за личну употребу једног супружника несразмерно велика, оне припадају у искључиву својину супружнику са урачунавањем у његов део. 2.5. Ствари за вршење заната или занимања једног супружника припадају му у искључиву својину са урачунавањем у његов део. 2.6. Супружнику који након престанка заједнице живота у браку има државину над предметима домаћинства у трајању од три године, те ствари му припадају у искључиву својину са урачунавањем у његов део. 3. Одговорност за обавезе 3.1. За сопствене обавезе предузете пре или након склапања брака одговара супружник који их је предузео својим посебном имовином, као и својим уделом у заједничкој имовини. 3.2. За обавезе предузете ради подмирења потреба заједничког живота у браку као и за обавезе које по закону терете оба супружника одговарају оба супружника солидарно својом заједничком и посебном имовином. 3.3. Супружник који је из своје посебне имовине подмирио заједничку обавезу има право на накнаду од другог супружника сразмерно његовом уделу у заједничкој имовини. Члан 3 За све што није регулисано овим уговором примењиваће се Породични закон, Закон о облигационим односима и Закон о основама својинскоправних односа.

наставак на следећој страни


Члан 4 Права на непокретној имовини која је предмет овог уговора уписаће се у јавни регистар права на непокретностима.

Будући супруг

Будућа супруга

суда у из МУП-а

, да су

Судија је посебно упозорио оба супружника (уговарача) да се овим уговором искључује законски режим заједничке имовине.

Наплаћена такса у износу од

(

) динара.

По примерак уговора, уручен је након овере, обема уговорним странама.

суд у дана

И. Р. бр.

године.

М.П.

Судија

9 lege artis ● октобар 2012.

и л. к. бр. и супруга из са ЈМБГ и л. к. бр. МУП-а , пред судијом суда у потписали овај уговор, пошто им је судија исти прочитао пре потписивања и упозорио их на последице које овај уговор производи.

www.legeartis.rs

Потврђује се од стране уговарачи супруг са ЈМБГ


Уговор о доживотном издржавању

Уговор о доживотном издржавању

табеле и узорци

1.  (име, презиме, пребивалиште, ЈМБГ), као примаоца издржавања (у даљем тексту: Прималац издржавања), и

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

10

2.  (име, презиме, пребивалиште, ЈМБГ), као даваоца издржавања (у даљем тексту: Давалац издржавања) закључиле су дана

године овај уговор како следи: Члан 1

Уговорне стране сагласно констатују да Прималац издржавања има година, да је слабог здравственог стања и тешко покретна, због чега јој је потребна свакодневна помоћ другог лица, да је породични пензионер с ниским примањима која нису довољна за задовољавање њених свакодневних потреба, да је удовица без деце и без ближе породице, те да Давалац издржавања већ више од годину дана станује с њом у стану и брине се о њој. Члан 2 Прималац издржавања је власник стана број , на спрату стамбене зграде у ул. у , по структури , површине m², постојећи на кат. парц. бр. _____, уписан у лист непокретности бр. КО . Прималац издржавања је власник стана из става 1. овог члана на основу Уговора о овереног пред судом у под Ов. бр. од године. Члан 3 Уговорне стране су се споразумеле да Давалац издржавања настави да живи у стану Примаоца издржавања у заједничком домаћинству и да води сву потребну бригу и негу о Примаоцу издржавања, а нарочито да је доживотно издржава на начин и под условима који ће јој омогућити пристојан живот према њеним годинама и здравственом стању и то: да се свакодневно брине о њеној исхрани, одећи и свој потребној нези до краја њеног живота; да јој у случају болести омогући потребну лекарску негу и набавку лекова о свом трошку; да је у случају смрти сахрани на начин који она одреди и подигне надгробни споменик.


Члан 4 Прималац издржавања се обавезује да се после њене смрти на Даваоца издржавања пренесе својина на стану број , на спрату стамбене зграде у ул. у , по структури , површине m², постојећи на кат. парц. бр. _____, уписан у лист непокретности бр. КО . Члан 5.

Члан 6. Уговорне стране су сагласне да свака уговорна страна може тражити раскид овог уговора уколико се њихови међусобни односи толико поремете да постану неподношљиви.

Све трошкове у вези са закључивањем и овером овог уговора сноси Давалац издржавања. Члан 8. Овај уговор је сачињен у пет истоветних примерака, један за суд и по два примерка за сваку уговорну страну. Члан 9. Уговорне стране сагласно изјављују да све горенаведене одредбе овог уговора одговарају њиховој правој вољи па га стога и потписују, а потом ће приступити овери уговора код суда у ванпарничном поступку.

Прималац издржавања

Давалац издржавања

11 lege artis ● октобар 2012.

Члан 7.

www.legeartis.rs

Давалац издржавања ће своје право из овог уговора обезбедити уписом у земљишне и друге јавне књиге.


Захтев за излучење из стечајне масе

ПРИВРЕДНИ СУД У Ст. бр. /

табеле и узорци

Излучни поверилац: 1) 2)

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

12

Стечајни дужник: ул.

, из , из .

, ул. , ул.

, ,

, са седиштем у

,

ЗАХТЕВ ЗА ИЗЛУЧЕЊЕ ИЗ СТЕЧАЈНЕ МАСЕ ПРИЈАВА ИЗЛУЧНИХ ПОВЕРИЛАЦА Решењем Привредног суда у , Ст. бр. отворен је стечајни поступак над стечајним дужником са седиштем у , ул.

/

од .

. године, ,

На основу чл. 50. и 112. Закона о стечају (“Сл. гласник РС”, бр. 104/2009), у својству Излучних поверилаца, подносимо захтев да се из стечајне масе стечајног дужника излучи следећа непокретност и то: (опис непокретности). Право својине на предметној непокретности, а сходно томе и право на излучење исте из стечајне масе, Излучни повериоци заснивају на следећим доказима: / од .године, оверен у 1) Уговор о купопродаји непокретности Ов. бр. суду у ; 2) Уговор; 3) Доказ о уплати уговорених средстава у целости; 4) Фотокопије личних карата излучних поверилаца. С обзиром на изнето, предлажемо да Стечајни управник Стечајног дужника, усвоји овај захтев за излучење предметне непокретности из стечајне масе и у што краћем року изврши повраћај исте Излученом повериоцу. У дана

Излучни повериоци

године

наставак на следећој страни


Пријава потраживања

ПРИВРЕДНИ СУД У Ст. бр. /

Стечајни дужник: (пуно пословно име дужника са обликом организовања) из (седиште дужника) кога заступа (име и презиме законског заступника или пуномоћника дужника)

www.legeartis.rs

Стечајни поверилац: (пуно пословно име повериоца (седиште повериоца) са обликом организовања) из кога заступа (име и презиме законског заступника или пуномоћника повериоца), (матични број стечајног повериоца)/ Матични број: ЈМБГ (за физичка лица). Пословни рачун бр. _____-___________-_____ код ___________ банке а.д. _________ (број рачуна и назив и седиште банке стечајног повериоца)

13

Привредни суд у дужником, решењем Ст.

од

отворио је стечајни поступак над стечајним године.

Стечајни поверилац је за потребе стечајног дужника испоручио робу (ближи подаци о врсти и количини робе) у вредности од ______ динара, на основу закљученог Уговора о купопродаји робе бр. од године. од Доказ: Уговор о купопродаји бр. године, Фактура тужиоца бр.

од

године, отпремница бр. године.

од

Како стечајни дужник и након више писмених опомена своју уговорну обавезу није извршио о њеној доспелости, поверилац предлаже да стечајни управник призна пријављено потраживање и стечајни суд донесе ЗАКЉУЧАК I ПРИЗНАЈЕ СЕ потраживање стечајног повериоца према стечајном дужнику у износу од динара, на име главног дуга, и износ од динара на име камате (према каматном обрачуну у прилогу пријаве потраживања).

Стечајни поверилац

lege artis ● октобар 2012.

ПРИЈАВА ПОТРАЖИВАЊА


унакрсни поглед

порези и акцизе

радни односи и социјално осигурање

планирање и изградња

судски поступци

компанијско право

буџети

ауторско право

Образовање

ЕВРОПСКО ПРАВО

табеле и узорци


Lege Artis 10 2012