Књаз Михајло рођен у Крагујевцу 4/16 септ. 1823. године као најмлађе дете књаза Милоша. Детинство провео у Пожаревцу и нешто у Крагујевцу под надзором своје мајке. Његови први учитељи су му били: Паун Јанковић163, Гашпаровић164, Исајловић165, Зорић166. Годину дана ишао је у гимназију у Крагујевцу, где су му учитељи били: Тодоровић, Исајловић и Радовановић.167 Доцније дође к њему у Паризу изображени Ранос168 за француски језик, који га је и у Темишвар пратио, где је немачки, музику, рисовање и играње учио. Он је даклем и приватно и јавно наставлење имао. Особитог уплива је имала на њега његова мати. Кад је књаз Милош лета 1839. оставио Србију, он је повео собом младога Михајла. После смрти старијег му брата Милана изберу српски великаши књаза Михајла за књаза. Милош је дуго том избору против био, но коначно пристао и пустио Михајла да оде у Србију и 26. октоб[ра] 1839. оде у Цариград ради инвестуре169, праћен својом мајком и т.д. 27. августа 1842. напусти Србију услед буне и пређе у Земун. Овда остане неколико месеци. Затим оде са мајком у Нови Сад. Ту му умре мати 14/26. марта [1]843. Августа 1843. књаз Михајло оде к оцу у Беч, који је тада тамо живео. Новембра 1843. одпутује у Берлин где се је до идућег лета (1849) наукама занимао. Године 1844–45. обиђе Германију, Холандију, Белгију, Хелвецију170, сву Италију, Малту и Грчку. Године 1846–47. проведе, које на својим добрима у Влашкој, које у чешким илиџама и пропутује кроз Саксонију, Тирингске кнежевине, Баварију и Салцбуршке пределе. У зиму 1847–48. био је у Варшави, Петербургу и Москви. Бурнога лета 1848. походио је аустриске југослов[енске] области и помагао је саветом и делом добру и праведну ствар. Године 1849–50. походио је Енглезку и Французку. Остало време провео је у тишини које у Бечу, које у Влашкој, које у Иванки (његовом спајилуку) близу Пожуна док се је концем 1858. после Свето Андрејске Скупштине вратио опет у Србију, пошто је његов отац понова постао владаоц Србије. 163 Паун Јанковић Баћа (1808–1865), секретар кнеза Милоша, министар просвете 1842–1847. године. 164 Аврам Гашпаровић (1798–1842), учитељ. 165 Димитрије Исајловић (1783–1853), уредник „Српских новина“, цензор, професор Лицеја у Крагујевцу. 166 Георгије Зорић у Србију је дошао из Русије 1831. године. 167 Петар Радовановић (1808–1857), професор у гимназији у Крагујевцу, а током школске 1838/39. године предавао је математику, статистику и немачки језик на Лицеју у Крагујевцу. 168 Константин Ранос, професор француског језика у Лицеју, а од 1840. године био је „чиновник по особеним порученијама“. На Лицеју је поново предавао од 1845. године. 169 инвестура, инвеститура – свечано постављење на неки положај. 170 Швајцарска.
85