Bosnaunited
se ohladim, da sredim misli. Popio sam par piva, a onda sam se vratio kući. Bilo je nešto pre deset. Nadao sam se da se ona dotad smirila i vratila kući. Ali nije." "Znači, bilo je oko deset kada si pokušao da je pozoveš?" "Ne." Glas mu je nešto glasniji od šapata. "Nisam. Kod kuće sam popio još par piva, gledao malo TV. Onda sam otišao u krevet." Sećam se svih svađa sa Tomom, svih užasnih stvari koje bih rekla kada bi mi pukao film, svih istrčavanja na ulicu, urlanja na njega, govoreći mu da više neću da ga vidim. Uvek bi me pozvao, uvek bi me odgovarao od odlaska, pričao bi mi da se smirim, nagovarao me da se vratim kući. "Jednostavno sam mislio da sedi u Tarinoj kuhinji, znaš, da se žali na mene. Zato sam je pustio." Pustio ju je. Zvuči neosetljivo i nemarno, i nisam iznenađena što ovo nije ispričao nikom drugom. Iznenađena sam što uopšte govori meni. Ovo nije Skot kog sam zamišljala, nije Skot kojeg znam, onaj koji je stajao iza Megan na terasi, sa krupnim šakama položenim na njena koščata ramena, spreman da je zaštiti od svega. Spremam se da prekinem vezu, ali Skot nastavlja da priča: "Probudio sam se rano. Nije bilo poruka na telefonu. Nisam paničio, mislio sam da je kod Tare i da je i dalje ljuta na mene. Tada sam je pozvao i dobio njenu govornu poštu, ali i dalje nisam paničio. Mislio sam, verovatno spava, ili me ignoriše. Nisam mogao da nađem Tarin broj, ali imao sam njenu adresu - bila je na vizitkarti, na Meganinom radnom stolu. I tako sam ustao i odvezao se tamo." Pitam se, ako nije brinuo, zašto je osećao potrebu da ode kod Tare kući, ali neću da ga prekidam. Puštam ga da priča. "Stigao sam kod nje malo posle devet. Tari je trebalo neko vreme da dođe do vrata, ali kada je to učinila, bila je iznenađena što me vidi. Očigledno sam ja bio poslednja osoba koju je očekivala da će videti na svom pragu u to doba dana i tada sam znao... da Megan nije tamo. Počeo sam da mislim... počeo sam..." Reči zapinju i kajem se što sam sumnjala u njega. "Rekla mi je da je Megan poslednji put videla na času pilatesa, u petak uveče. Tada sam počeo da paničim." Kada prekinem vezu, razmišljam kako bi, da ne znam, da ga nikada nisam videla s njom, zapravo veći deo onoga što mi je ispričao zvučao prilično neistinito. ponedeljak, 22. juli 2013. JUTRO Prilično sam zblanuta. Spavala sam čvrstim snom i jutros mi je teško da se rasanim. Toplo vreme se vratilo, u vagonu je danas zagušljivo, iako je samo dopola pun. Kasno sam se probudila, nisam imala vremena da kupim novine ili proverim vesti na internetu pre izlaska iz kuće, zato sada pokušavam da se nakačim na BBC-jev sajt na svom telefonu, ali iz nekog razloga mu treba čitava večnost. Na Nortkotu ulazi čovek sa ajpedom i zauzima sedište pored mene. On nema poteškoća sa brzinom učitavanja, odlazi na sajt Dejli telegrafa i tamo velikim, crnim slovima piše: Muškarac uhapšen u vezi sa nestankom Megan Hipvel. Toliko sam zatečena da se nesvesno naginjem kako bih pročitala, čovek me gleda Crowarez
74