03 { POSLERATNI RAZVOJ UMETNIČKE KERAMIKE U VOJVODINI }
govao obnovu gotike, japanske tradicionalne umetnosti, mavarske i umetnosti Bliskog istoka. Umetničko nasleđe kao osnovno načelo, dalje je razvijano tokom perioda secesije, da bi početkom XX veka, sa osnivanjem škole za dizajn Bauhaus, u izradi keramike bili uneti principi dizajna, koji su u osnovi značili prilagođavanje keramičkih modela masovnoj proizvodnji. Posledično ovom shvatanju, upravnici Bauhausove keramičke radionice u Domburku, Gerhard Marks i Oto Lindig, više su insistirali na funkcionalnom elementu keramičkih predmeta a manje na njihovoj estetskoj kompomenti. Nakon nasilnog zatvaranja škole u Nemačkoj, ideje Bauhausa šire se Evropom i posebno SAD, gde se u sintezi sa kubizmom oko 1920. godine razvio Art Deko (Art Deco). Formalno sličan secesiji, ali sa druge strane ležerniji u umetničkoj interpretaciji stvarnosti, ar deko je postao slobodno utočište za umetničke eksperimenate koji su u znatnijoj meri omogućili osamostavljivanje keramike kao umetničke discipline. Ovde su svoj poseban doprinos dali Britanci Vilijam Stejt Marej i Bernard Lič. Kao veoma uticajan umetnik, Lič je u svoju praksu uneo japansku tradiciju izrade keramike, tzv. raku tehniku. Ova tehnika je ubrzo postala popularna u Evropi i SAD, dok je Ličova knjiga Potters Book izdata 1940. godine u Londonu, označena u istoriji umetnosti kao jedno od najznačajnjih stručnih izdanja važnih za ukupan razvoj umetničke keramike.02 Pored ovih strujanja, za dalju afirmaciju umetničke keramike, bio je važan i rad umetnika kojima ova tehnika nije bila primaran medij izražavanja, ali koji su u keramici našli potreban prostor za realizaciju sopstvenih umetničkih zamisli, ili kako je to zabeležila Katarina Ambrozić „Stvaraoci moderne umetnosti, kao: Rouault, Vlaminicik, Dufy, Dérain, Léger, Miro i naročito Picasso, našli su u tehnici keramike mogućnost za saopštavanje jednog novog odseva metafizičkih problema savremene umetnosti.”03 Od 1941. Pikasov rad u Fabrici keramike u Valori, nedaleko od Kana, predstavljao je preko potreban zamajac koji će dovesti do obnove proizvodnje kvalitetne keramike ali i njene popularizacije među širom umetničkom zajednicom.04 Nasuprot evropskom iskustvu, sredinom pedesetih 02 Detaljnije: Karen McCready, Art Deco and Modernist Ceramics, Thames and Hudson Ltd, London, 1995. 03 Katarina Ambrozić, 1. trijenale keramike Subotica, katalog, Likovni susret Subotica, Subotica,1968. 19. 04 Peđa Milosavljević, Savremena umetnost keramike i stakla u Srbiji, katalog izložbe, Likovna galerija Kulturnog centra Beograda, Beograd, 1972. 6.
{
50 godina upidiv-a # tom II
} 63