Page 1

Циклус слика “Окамењени”

Јелена Аранђеловић и серија склуптура и фотографија “Остаци бића”

Славица Лазић Дундас подстицај је за заједнички пројекат

“Облици времена”

реализован у Уметничком центру

Универзитетске библиотеке “Свет о зар М арко вић” у Београду од 16. марта до 10. априла 2013.

Ауторска музика: Братислав Радовановић Куратори изложбе: Наташа Матовић и Селман Тртовац Савет галерије: Селман Тртовац, Ана Адамовић, Милан Блануша и Маријана Цветковић


Пр и ка з и з ло ж бе Ана Бамбић Костов

Фотограије поставке изложбе “Облици времена” галерија Уметничког центра УбСМ


З

аједнички излагачки подухват две уметнице млађе генерације под називом Облици времена доноси двојако виђење јединственог природног феномена. Слике Јелене Аранђеловић и скулптуре Славице Лазић Дундас су организоване у виду интимног, контемплативног мини-музеја који истиче компатибилност њихових ставова. Време, појам који се доживљава као неумитност, предмет расправе филозофа и уметника, овде је главна полазна тачка размишљања двеју уметница, као и главни јунак њихових реализованих ликовних дела. Индивидуалне поетике две уметнице воде дијалог, једна другу допуњују, спајају се у једну суштину, док истовремено веома јасно раздвајају два начина интерпретације теме, два стила, два ликовна језика. Ток времена у сликама Јелене Аранђеловић је главна преокупација ауторке. Она проток времена посматра на два начина. Објективна тачка гледишта ауторке је презентована у сликама из циклуса Камен-вода-челик, у коме се уметница налази у улози аналитичара, посматрача и приповедача сторије о времену, док је интимни доживљај временског тока


пренела кроз радове из серије Фактор времена – Птице у простору, где, посматрајући птице, она преноси емоције које се рађају услед евокације побуђене судбином ових слободних и нежних бића. Слике из серије Камен-вода-челик представљају пролазност, пролазност свега, чак и најпостојанијих материја. Изабравши три елемента која се често изједначавају са вечношћу, уметница их представља оронуле, нагрижене и рђаве, старе и на путу ка нестанку. Челик, као људска творевина, у радовима Јелене Аранђеловић може да се посматра као симбол људског духа, његове стамености и, истовремено, његове суштинске променљивости. Савременим ликовним језиком, на граници апстракције, уметница супротставља елементе једне другима и тиме формира промишљене бојене површи. Фигуралност основних облика нам ипак дозвољава да их препознамо, и да у интервенцији ауторке видимо интервенцију човека у природи. Постављањем камена и челика уз воду на начин који се у природи


не може наћи, уметница сугерише на људско присуство и на његове напоре да се одупре утицају времена. Свесност да је борба са судбином унапред изгубљена се огледа у отпору који апстрактни човек Јелене Аранђеловић улаже како би оставио за собом сведочанство о сопственом постојању. Отпор који нагони на стварање је оно што нам уметница предлаже као једино средство борбе против неизбежног пропадања. Птице у простору представљају једну личну контемплативну забелешку о томе како ток времена утиче на људски живот. Емотивни доживљај птица као мерача времена и њиховог лета као једине мерне јединице, уметница слаже у интимни простор и тиме ствара посебан унутрашњи универзум. Реални простори и станишта ових животиња су пренета у измаштан свет личног простора. Персонализована, женска визура нам дочарава ток времена онако како га уметница доживљава и проживљава и открива нам део


њеног унутарњег света. Идеја о крају је презентована суптилно, без песимизма, уз један помирљиви и сетни тон којим се прихвата суштинска коначност краткотрајног људског постојања. Један другачији поглед на време нам приказује Славица Лазић Дундас у својим скулптурама. Превасходно заокупљена стварањем нових органских морфолошких торевина које симболишу нераскидивост везе између људског и животињског света, уметница посебну пажњу у овој серији скулптура поклања утицају времена на живот и природу, и на његов циклични карактер. Идеја Славице Лазић Дундас полази од посматрања јеленских рогова као симбола константног смењивања природних циклуса, сталног обнављања живота. Естетски интересантни, а скулпторално изазовни, јеленски рогови које креира ауторка су нагрижени временом, одбачени и остављени да труле. Њихово при-


суство чини посебну врсту тродимензионалне мртве природе, савремену скулпторску обраду теме мементо мори. Недвосмислена алузија на константу обнављања природе кроз представу јеленских парожака је подвучена визуелним подсећањем на утицај тока времена у начину обраде скулптура. Реалистички уметнички израз Славице Лазић Дундас доноси једно ново виђење вечног питања, уобличен кроз део тела једне поносне шумске животиње, он нам приближава представу уметнице о пролазности и вечности људског живота. Две комплементарне уметничке представе времена Јелене Аранђеловић и Славице Лазић Дундас су организоване у оквиру интимне поставке у галеријском простору, тако да формирају посебан wундеркамер размишљања ове две уметнице. Изведба радова у различитим техникама поспешује искуство посматрача којем се омогућава да испрати сваки од модуса гледања на проблематику времена. Овакав креативни начин излагања ствара једну нарочиту форму поставке, својеврсни галеријски ванитас, у коме посматрач доживљава медитативну катарзу размишљајући о пролазности и вечности живота.


О а у торс ко м р аду Јелена Аранђеловић и Славица Лазић Дундас

Ф о т о гр а фиј а Јелена Аранђеловић


Ш

ири концепт који повезује наше радове је посматрање природних појава таложења /распадања и фрагментисања/стапања, наизглед дуалистичких процеса, али у суштини нераздвојивих једних од других. Пажњу смо усмериле управо на облике чији је карактер у већој мери производ ових процеса. То су стене и камење (у радовима Ј. Аранђеловић) и остаци скелета имагинарних бића (С. Лазић Дундас). Кроз различите медије ове мотиве обрађујемо препознајући у њима проток времена и трагове егзистенције живих бића (људи, животиња, биљака). Изложени материјал састоји се од две целине - документарне и ликовне. Прва упућује на сам процес посматрања и налажења објеката у природи и састоји се од колекције фотографија и објеката-камења и костију. Друга целина, тј.слике, цртежи, рељефи упућују на личне процесе доживљаја и промишљања феномена протока времена. Радови су постављени тако да креирају амбијент интимног музеја у ком је време индивидуално интерпретирано.

Фо то графија Славица Лазић Дундас


А у тор с ки р ад Јелена Аранђеловић

С

вакодневно сам била сведок пролазности и брзине протока времена. Моје време и сати бележени су летом птица. Мотиви нису произвољно бирани. Настали су свесним одабиром одређених природних станишта (стабла, коре дрвећа – прибежишта птица) које сам фотографисала и постављала у одређене контексте.


П

ролазећи ‘frequement’/ често истим путевима у свести су ми остајале слике које су свој визуелни печат нашле у форми фотографије. Изазов ми је био булевар на Сењаку, стабла која су се ланчано низала, потом тргови и паркови Болоње и Тулуза…


И

ако динамична у лету, птица поврх свега тражи прибежиште. Протоком времена се бележе њена кретања и региструју сва искушења која сусреће на путу.


П

тица има своју путању – лет, као што време има свој ток а природа дуговечност. Заједнички фактор им је трајање – кретање. Њихови ентитети се поклапају и усклађују у узајамним несавршеностима. Тако животни ток бива потпунији а њихово бивство целовитије.


И

зложбу сам конципирала кроз серију слика и цртежа, коју би пратила тематски одабрана група фотографија – као документа о мојој потрази. Посматрач би био суочен са неком врстом виртуелне природњачке поставке.Кретао би се од фотографије као реалног сведочанства ка слици фиктивном сведоку и обратно.


К

ао што је путовање одлучујући фактор у стваралаштву Немца Франца Акерманна, поготову у серијама слика из 90-тих година када је и боравио у Хонг Конгу, потом у Азији, Латинској Америци и Аустралији, тако је и мени пут нека врста водиље , ‘Mental Maps’/ Менталне Мапе која ми помаже у даљем раду и повезивању моје менталне перцепције са културолошким простором у којем бивствујем.


А у тор с ки р ад Славица Лазић Дундас

У

радовима „Бића двоструких тела“ из 2008 и „Скелети“ из 2009. може се уочити присуство мотива животињске и људске фигуре. У скулптури су комбиновани делови животињског и људског тела.


Н

а фотографијама се скулптура појављује као објекат у ентеријеру (бића двоструких тела) или екстеријеру (склети) са циљем да се креира необични морфички контекст физичких, менталних и емоционалних веза између животиње и човека. Како животиње имају веома важну улогу у мом универзуму значења, метафоре релације, замене позиција и суптилних преплитања и прожимања су метафоре субјекта и субјективности.


О

ви радови инспирисани су посматрањем природних процеса нестајања и стварања и ликовним исчитавањем протока времена на пронађеним и посматраним фрагментима природе.


К

роз призму индивидуалног говора у мојим радовима се преламају утицаји надреализма, постнадреализма, Мунковог ескпресионистичког речника и елементи језика поп-културе.


„П

опут митског Нарциса, који је лутао по воденим дубинама своје властите рефлексије, оба Григорија су се рвала са фундаменталним људским питањем: „Ко сам ја?“ Снови су били медијум за њихова размишљања о овом питању, и они су их употребљавали како би истражили најтежи од свих идентитета, аскетско сопство. Оно што су они пронашли у својим истраживањима није било јединствено, епистемиолошки проверљиво сопство, него нешто још више узнемирујуће, што је могао да артикулише само један имагинацијски акт визуелне перцепције.“

Патриша Кокс Милер, „Сањати тело: естетика аскетизма“, Часопис Градац, бр. 162-163, Дом културе Чачак, 2007. (Оригинални извор: Patricia Cox Miller, „Dreaming the Body: An Aesthetics of Ascetism“, Ascetism, Oxford University Press, 1995.)


„К

ости, несумњиво, могу бити исто толико чулне као и стварно тело, али разлика је између њих јесте у томе што су мошти означитељи особе која је и одсутна и присутна у исто време, или би требало рећи, особе која није ни одсутна ни присутна. Управо је у овом посредујућем јазу између одсуства у присуства, тело настављало да функционише као магнет за изражавање гледишта о идентитету у аксетском контексту.“ Патриша Кокс Милер, „Сањати тело: естетика аскетизма“, Часопис Градац, бр. 162-163, Дом културе Чачак, 2007. (Originalni izvor: Patricia Cox Miller, „Dreaming the Body: An Aesthetics of Ascetism“, Ascetism, Oxford University Press, 1995.)


Б и ог р а фиј а Јелена Аранђеловић

Ј

елена Аранђеловић дипломирала је (2003) и магистрирала (2008) сликарство на ФЛУ у Београду. 2004/05 студирала је на ENSBI (Ecole Nationale Superieure de Beaux/ art) и 2006/07 боравила је у Cite International des Arts у Паризу. Добитница је стипендије Краљевине Норвешке (2002) и стипендије Француског културног центра (2004). Члан је УЛУС-а од 2003, а у статусу Самосталног уметника Србије од 2006.

Самосталне изложбе: 2013 Универзитетска Библиотека “Светозар Марковић”, Облици Времена/Formes du Temps 2010 Галерија “Код Апотеке”, expression, Београд 2009 Галерија УЛУПУДС , време/temps, Београд Галерија Атријум, Амбасада Републике Тунис и Библиотека Града Београда Tunisia depicted by Serbian hands, Beograd 2008 Галерија `73 , Иза врата, Београд Француски културни центар, Impression de Tunisie, Нови Сад Галерија Факултета Ликовних Уметности , У потрази за другим, Београд 2006 Галерија Cite International des Arts у Паризу - изложба цртежа великог формата 2004 Галерија Културног Центра Београда -«Палета », изложба цртежа великог формата Колективне изложбе (избор): 2012 III Интернационални Фестивал, Баку, Азербејџан Изложба Сликара Србије, Уметнички павиљон „Цвијета Зузорић“ - Београд Srbian Contemporary Artists Reveal, Центар за савремену уметност, Strategie Art, Београд Изложба минијатура 10x10цм, Галерија Сингидунум, Београд 2010 X Међународни Бијенале Уметности Минијатуре, Горњи Милановац 2009 Савремена Галерија Зрењанин, 30x30, Зрењанин, Србија 2008 Kултурни центар француско – јапански, Бертин Поирéе , Париз 2007 Интернационални фестивал “Dialoque Sud – Sud” и изложба у Centre Culturel Mahmoud Mokhtar, Каиро, Египат XXéme Festival International des Arts plastiques de Mahares, Тунис 2006 `Real Presence, кућа Легата, Београд Прогресивне наде-, галерија Хаос, изложба – догађај- интеракција, Београд 2005 Expositin collective des “Artistes du Monde” boursiers du Gouvernement Francais rue Beaux arts, галерија CROUS, Париз, Француска 2005 Две групне излозбе у фоајеима ENSBE( galerie gauche & droit Ecole Nationale de Beaux/Arts)/ интернационална уметничка сарадња, Париз, Француска

тел: 064/ 25.77.812; мејл: јаrandjelovic@yahoo.com, адреса: Вишњички венац 43/11, Београд


Б и ог р а фиј а Славица Лазић Дундас

С

лавица Лазић Дундас, рођена 1976. у Београду. Дипломирала (2001) и магистрирала (2008) вајарство на Факултету ликовних уметности у Београду. Члан УЛУС-а од 2002. године.

САМОСТАЛНЕ ИЗЛОЖБЕ: 2012 Београд, Галерија Ремонт, „Преслишавање 4“ Крагујевац, Ликовна галерија СКЦ-а, “Немири у нама” 2011 Београд, Галерија београдске тврђаве (са Б. Кончаревић и Љ. Златковић Стокић) Лазаревац, Модерна галерија, “Фрагменти: тела, играчке, снови” 2010 Земун, Стара Капетанија, “Имагинарна анатомија” 2009 Београд, Галерија Дома омладине, „Путовање лимбом“, Гроцка, Културни центар Ранчићева кућа, „Тело“ (са Б. Кончаревић и Љ. Златковић Стокић) Ужице, Народни музеј, „О меморији, језику и телу“ 2008 Београд, Продајна галерија Београд, „Свет који на-стаје“, колажи Београд, Галерија ФЛУ, „Двострука тела, скулптуре...“ магистарска изложба 2004 Београд, Галерија Илије М. Коларца , Изложба колажа ГРУПНЕ ИЗЛОЖБЕ (избор): 2011 Ниш, Савремена галерија, Павиљон у тврђави, Ликовна колонија „Сићево“ Галерија Дома културе Студентски град, „Жена које нема“ by Нена Даковић Београд, Галерија 73, “Погледи 2011” 2010 Austrija, Eisenstadt, zamak Esterhazy, CER III by Lorand Hegyi Француска, Сент Етјен, Музеј модерне уметности, , “Local line 3” Горњи Милановац, X Међународни бијенале уметности минијатуре 2009 Немачка, Saarbrucken, Galery Nauwieser 19, „Urban Bridges“ Шведска, Оребро, Konstfrämjandet Bergslagen, “Little Europe” Смедерево, Галерија савремене уметности, “Рециклирани светови” 2008 Музеј “25. Мај”, “BOOK- ART OBJECT”, Пункт за уметнички експеримент Румунија, Букурешт, ROLL UP ART, Public Art Project “I love Bucharest” Павиљон Цвијета Зузорић, Теленор колекција српске савреме не уметности 2007 Чачак, Галерија Дома културе, “Проширено подручје тела”, пројекат групе ауторки 2006 Смедерево, Галерија савремене уметности, ”Дезорг”, пројекат групе Дезорг Галерија Дома културе Студентски град, ”Тело, скулптуре”, by Н. Даковић 2004 Салцбург, Грац, Букурешт, Загреб, Љубљана, Беч, Братислава, Софија, Сарајево, ”CENTRAL - New Art From New Europe”; галерија Ernst Hilger, Siemens_artlab и Bank Austria, Аустрија, Беч, Сиеменс_артлаб, Артлаб Кунстлер Шведска, Стокхолм, Skulpturens Hus, ”Relational Beauty” by Маја Ћирић & Camilla Larsson Вршац, Културни центар, VI бијенале младих, ’’It’s not a scooner- it’s a sailboat”, Изложба поводом конкурса за награду ’’Мангелос’’ (ужи избор) Београд, Галерија Ремонт, ”Трансформација”, by С. Јовановић и С. Јањић НАГРАДЕ И ОТКУПИ: 2008 Београд, откуп за колекцију градског Секртаријата за културу 2007 Београд, откуп за Теленор колекцију (скулптура) 2004 Аустрија, Беч, откуп Галерије Ернст Хилгер и Сиеменс артлаб-а (колажи) Београд, Награда ”Сретен Стојановић-вајар” за резултате у скулптури 2001 Београд, Награда ”Кузмановић” за портрет

тел: +381 64 368 5748 мејл: slavicalazicdundas@open.telekom.rs


“Облици времена” Јелена Аранђеловић и Славица Лазић Дундас Текстови Ана Бамбић Костов, Јелена Аранђеловић и Славица Лазић Дундас Фотографија Славица Лазић Дундас Милена Путник Борко Ћирић Наташа Матовић Прелом Наташа Матовић Изложбу помогли:

Jelena i slavica katalog  

Jelena Arandjelovic, Slavica Lazic Dundas, art, exhibition, sculpture, painting, installation, University Library, umetnost, izložba, vajars...