Izvor 202

И ЗВО Р ЛИСТ ЗАЈЕДНИЧКОГ ВЕЋА ОПШТИНА - ВУКОВАР

10. октобар 2018. ГОДИНА XII

БРОЈ: 202

ЈЕСЕН БОГАТА МАНИФЕСТАЦИЈАМА

КОМЕМОРАЦИЈА У ВАРИВОДАМА И ГОШИЋУ

ПОЧЕЛА ЕЛЕКТРИФИКАЦИЈА СЕЛА У ДАЛМАТИНСКОЈ ЗАГОРИ

У ДАЉУ И БЕЛОМ МАНАСТИРУ ОДРЖАНА 4. ЈЕСЕН У ЕРДАБОВУ

2 АКТУЕЛНО

10.10.2018. / ИЗВОР 202

У ПЕТАК 28. СЕПТЕМБРА НА ЗАГРЕБАЧКОЈ ТРЖНИЦИ ДОЛАЦ НАПАДНУТИ САБОРСКИ ЗАСТУПНИЦИ САМОСТАЛНЕ ДЕМОКРАТСКЕ СРПСКЕ СТРАНКЕ МИЛОРАД ПУПОВАЦ И БОРИС МИЛОШЕВИЋ

НАСРТАЈ НА СРПСКЕ ЗАСТУПНИКЕ ЈЕ ОТВОРЕНА МАНИФЕСТАЦИЈА МРЖЊЕ фото: СДСС

Н

апад на саборске заступнике српске заједнице Милорада Пуповца и Бориса Милошевића догодио се 28. септембра око 14 часова испред бистроа ‘Амфора’ у близини Трга бана Јосипа Јелачића након завршетка саборске седнице, а Милорад Пуповац погођен је храном – саопштило је истог дана Српско народно веће. У једном тренутку Милорад Пуповац је осетио ударац у десну страну тела, од врата до запешћа десне руке, те у тренутку кад се окренуо видео да је погођен са већим и мањим остацима хране од којих су се неки задржали на његовом мантилу, а неки су се одбили од Пуповчевог врата и расули по тлу. Према јачини и прецизности ударца, Пуповац претпоставља да је храна бачена на њега са једног од ближих столова за којима су били гости бистроа.

– Ово није први ни вербални нити физички насртај на председника СДСС-а и СНВ-а, али јесте први који је укључивао и једног од његових најближих страначких сарадника. С обзиром на то да се овај напад догодио пред бројним људима и на месту на којем се заступници Пуповац и Милошевић готово свакодневно крећу, он у себи не садржи

НАПАДАЧ УХВАЋЕН И ОСУЂЕН

З

агребачка полиција објавила је трећег октобра саопштење и обавестила јасвност да је откривен тридесетшестогодишњак који је напао Милорада Пуповца, а он је већ сутрадан кажњен новчаном казном од 1.131 куну уз додатних 300 куна за судске трошкове. Медији су јавили како се ради о Саши Мучњаку, бившем спаринг партнеру хрватских спортских бораца Мирка Филиповића и Стипе Миочића. На загребачком Прекршајном суду њега се теретило за прекршај из Закона о прекршајима против јавног реда и мира. Осуђени Мучњак није се жалио на пресуду.

само безобзирност, већ и карактер потенцијално опасног физичког напада на њих. По томе како је изведен, овај напад за циљ је имао отворено манифестовање мржње, јавно понижење и физичко угрожавање Милорада Пуповца и његовог колеге Бориса Милошевића, председника Клуба заступника СДСС-а у Хрватском сабору – наводи се у саопштењу СНВ-а. Загребачка полиција потврдила је порталу Индекс како је упозната са случајем те како утврђује околности напада и тражи нападача. Из СНВ-а поручују да с обзиром на политичку и медијску кампању која се води дуже време, а посебно протеклих недеља против Пуповца и СДСС-а, овај напад не треба никога да изненађује.

– Та је кампања таква да подстиче људе не само на мржњу, већ и на насиље према њему и институцијама које води, а тиме и према народу који представља – закључује се у саопштењу. БРОЈНЕ ОСУДЕ Овај напад, већ истог дана, осудиле су бројне организације и појединици, а међу првима и Антифашистичка лига Хрватске заједно са Документом – Центром за суочавање са прошлошћу одакле изражавају жаљење због напада и истичу како то показује шта може направити хушкачка пропаганда којој су већ дуже време изложени мањински заступници.

- Meдиjскa прoмoциja oних кojи лaжу и клeвeћу пoгoдуje aтмoсфeри у кojoj су нeки узeли сeби зa прaвo дa мoгу нa oнe другe бaцaти хрaну, викaти нa улици… Фaшизaциja хрвaтскoг друштвa je oпaснa пojaвa jeр фaшизaм нису кoнцeнтрaциони лoгoри, тo je крaj, свe пoчињe извргaвaњeм мaњинe бeсу и хушкaњу, штo je гoтoвo пoстaлa свaкoднeвнa пojaвa у хрвaтскoм друштву, и тo прe свeгa прeмa нaшим сугрaђaнимa српскe нaциoнaлнoсти и свимa oнимa кoje нe гoвoрe рaдикaлнo дeсним дискурсoм – стоји у саопштењу Антифашистичке лиге. И премијер Андреј Пленковић је рекао како очекује од полиције да ће пронаћи нападача, а осуде су упутили и из политичких партија ИДС, ХНС, Глас, ХСС, СДП. О нападу се огласио и председсник Србије Александар Вучић који је изјавио да му је жао, али и додао да неће долевати уље на ватру због лоших односа Срба и Хрвата. Н.М.

ДРАГАНА ЈЕЦКОВ О НАПАДУ

С

аборски заступници Милорад Пуповац и Борис Милошевић нападнути су у 28-ог септембра у центру Загреба, када је непозната особа погодила Милорада Пуповца с леђа остацима хране. О томе је неколико дана касније за саборском говорницом говорила њихова колегиница из клуба заступника СДСС-а Драгана Јецков.

– Моје страначке колеге, дакле наше страначке колеге у петак су били мета. Неки ће рећи нападнути су у симболичком смислу, телесни интегритет им није био угрожен и то је донекле истина. Али у истом том симболичном смислу, моје страначке колеге, а заступници српске националне мањине били су извргнути срамном чину. Примитивни, простачки, антицивилизацијски, а надасве кукавички чин бацања хране на људе само је наставак кампање која поприма елементе хистерије према припадницима српске националне мањине, према СДСС-у и према његовом председнику – рекла је Јецков. Она је додала да је након тог напада примила пуно телефонских позива у којима су људи изражавали забринутост, зебњу и страх јер се тако јавно и бескрупулозно нападају мањински заступници.

– Посебно треба да нас забрине чињеница да нико, ама баш нико није видео нападача и о томе није био спреман посведочити. Нико није био спреман ни да им приђе и да их пита да ли им је потребна помоћ. Зар баш нико није био спреман својевољно дати исказ институцијама о том догађају. То је најдубљи проблем у сваком смислу. Одсуство осећаја да треба помоћи људима у невољи, ћутке окренути главу и правити се да се ништа није догодило готово је једнако као и учествовати у томе – говорила је Драгана Јецков за саборском говорницом додајући да су још трагикомичнији покушаји појединих да овај догађај прикажу смешним.

– Јадни су покушаји да се још додатно понизе они који су друге националности или светоназора и још их додатно треба исмејати јер по њима српски представници и заслужују баш такав третман у друштву. То није нормално и на то се не смемо навикавати – закључила је Драгана Јецков која се на крају захвалила свима који су осудили тај срамотни чин или се од њега оградили.

3

ИЗВОР 202 / 10.10.2018. У ВАРИВОДАМА И ГОШИЋУ ОБЕЛЕЖЕНА ТУЖНА ГОДИШЊИЦА – 23 ГОДИНЕ ОД СТРАДАЊА ШЕСНАЕСТ СРПСКИХ ЦИВИЛА УБИЈЕНИХ НА КУЋНОМ ПРАГУ, НЕПОСРЕДНО НАКОН ВОЈНО - ПОЛИЦИЈСКЕ АКЦИЈЕ „ОЛУЈА“, 27. И 28. СЕПТЕМБРА 1995. ГОДИНЕ

ДВАДЕСЕТ И ТРИ ГОДИНЕ ЗЛОЧИНА БЕЗ КАЗНЕ

У

организацији Српског народног већа и општине Кистање у Вариводама и Гошићу одржане су комеморације и служени парастоси за 16 старијих жртава српске националности убијених у тим селима током августа и септембра 1995. године након операције „Олуја“. Дана 27. августа 1995. убијено је седам мештана Гошића, а 28. септембра, месец и по дана након „Олује“, и девет мештана оближњих Варивода. Сви убијени у тим селима, у којима ни раније ни у време злочина није било ратних активности, били су цивили, а ни након 23 године за њихову смрт нико није осуђен. Обележавање тужне годишњице почело је парастосом, који је служио епископ далматински Никодим, са свештенством Епархије далматинске.

– Иако сам јутрос рано размишљао о беседи за данашњи дан, прочитао сам нешто из говора Бориса Милошевића што је оставило упечатљив утисак на мене. Видео сам у тој објави да пише да су ови људи, који су пострадали, а које смо ми поменули данас у молитви, скоро два месеца након“Олује“, ставили беле крпе на своје куће, као знак да су ту и да се надају да су на неки начин заштићени, јер је тај знак увек био знак мира. Надали су се да ће бити поштеђени и да ће наставити да живе. Међутим, управо тај знак мира, који се вековима стављао када је је неко хтео да покаже да долази под именом мира, је био знак који је упутио на њих, да се налазе у кућама, где су после пострадали – изјавио је у својој беседи након парастоса епископ Никодим. Присутнима се обратио и саборски заступник и председник СДСС-а Милорад Пуповац.

– На седници Владе Републике Хрватске те године, након што се овај злочин догодио, тадашњи министар унутрашњих послова известио је Владу и председника Владе, стоји у записнику са те седнице, да је овде у Вариводама убијено деветоро људи, да су ти људи махом старије животне доби и да су сви убијени ватреним оружјем. Тако стоји и тако пише у записнику, како је изговорио тадашњи министар унутрашњих послова. Довољно зато да надлежне судске институције, да надлежни истражни органи покрену поступке, без резерви, без задршке, одлучно. Јер, узети девет људских живота, опљачкати и запалити, у уређеној држави, у држави која жели поштовати грађанска и људска права није могуће. И неки људи, доиста, јесу били оптужени, али осуда никад није изречена – рекао је Пуповац. Присутнима се обратила и оснивачица и водитељка удружења “Документа“ Весна Тершелич.

- Хрватско правосуђе пред собом још има огроман

посао. Овај злочин, заправо, још није завршио казненом правдом, није завршио пресудом ни првостепеном ни правомоћном, као ни многи други злочини почињени током и након „Олује“… Данас памтимо само старице и старце убијене у Вариводама, мада се примарно сећамо њих пред њиховим породицама, које су се храбро бориле и још увек боре за правду – рекла је Тершелич. Након тога, уследио је говор заменице жупана Шибенско-книнске жупаније Ање Шимпраге.

– Врло је битно нагласити да ми у Вариводама и Гошићу сваке године одржавамо комеморације. Једини који је правомоћно осуђен за убиства над српским цивилима јесте заповедник Божо Бачелић, за убиства на Прокљану и Мандићима, а за све остале жртве нико није правомоћно осуђен – нагласила је Шимпрага. За злочине у Вариводама и Гошићу суђено је шесторици хрватских војника, али су ослобођени у судском поступку.

– Ми се надамо, а и увек понављамо, да је ово правна држава, да верујемо у институције, те да ће једног дана правомоћно бити осуђени они који то требају бити – рекла је Ања Шимпрага. Након парастоса и обраћања у Вариводама, присутни су посетили и суседно село Гошић, где је положено цвеће у знак сећања на страдале српске цивиле. Обележавању страдања српских цивила у Вариводама и Гошићу присуствовао је Веран Матић, посебни изасланик председника Републике Србије за решавање питања несталих особа са Хрватском, Крешимир Партл, изасланик

Председника Хрватског сабора и председника Владе РХ, представници амбасаде РС у Хрватској, Марко Јелић,градоначелник Книна, као и његов заменик Жељко Џепина, чланови породица и удружења жртава али и бројни српски представници жупанијских и локалних власти са подручја Шибенско-книнске и Задарске жупаније. Да подсетимо, у селу Гошић 27. септембра 1995. године убијено је седморо Срба, док се злочин у Вариводама догодио 28. септембра 1995. године и тада је убијено деветоро старијих Срба, који су остали у својим кућама након „Олује“. У Вариводама су кобног дана убијени Душан Дукић (59), Шпиро Берић (55), Јово Берић (75), Јован Берић (56), Радивој Берић (69), Марија Берић (69), Милка Берић (67), Марко Берић (82) и Мирко Покрајац (84), док су , једнако сурово у суседном Гошићу убијени :Саво Борак (70), Васиљ Борак (68), Гроздана Борак (75), Марија Борак (81), Косовка Борак (77), Милка Борак (75) и Душан Борак (56). За злочине у Гошићу и Вариводама сумњичило се шесторицу припадника хрватских редарствених снага, но након поступка пред Жупанијским судом у Задру те поновљеног суђења на Жупанијском суду у Шибенику оптуженици су ослобођени кривице, чиме је истрага враћена на почетак, и то против непознатих починитеља, припадника Хрватске војске. Темељем одговорности Републике Хрватске поједини чланови породица жртава судски су исходили одштете за страдања својих најближих. Васка Радуловић

4 АКТУЕЛНО

10.10.2018. / ИЗВОР 202

САСТАНАК ЗА ЕФИКАСНИЈЕ И ЕКОНОМИЧНИЈЕ ДЕЛОВАЊЕ ПРОТИВ ПРИРОДНИХ КАТАСТРОФА

У ВАНРЕДНИМ ПРИЛИКАМА БЕЗ САРАДЊЕ ЈЕ МНОГО ТЕЖЕ ДЕЛОВАТИ

У

Осијеку је, 28. септембра одржан састанак локалних и регионалних власти Подунавског слива Србије и Хрватске. Повод међудржавног скупа била је подстицање регионалног повезивања с циљем јачања капацитета локалних органа и институција које се баве смањењем ризика од елементарних непогода и других несрећа. Састанак представника локалних самоуправа сa обе стране Дунава организован је на Грађевинском факултету, а на иницијативу државног тајника Средишњег државног уреда за Хрвате изван Републике Хрватске Звонка Миласа и државног секретара у Министарству управе и локалне самоуправе Републике Србије Ивана Бошњака. Милас и Бошњак су копредседавајући Међувладиног мешовитог одбора за мањине Србије и Хрватске, те су конференцију у Осијеку иницирали и организовали под окриљем Програма Уједињених нација за развој (УНДП) у склопу ЕУ пројекта “СИ УРБАН”. Европски пројекат намењен је јачању капацитета локалних органа и институција које раде на смањењу ризика од елементарних непогода и других несрећа и управљању ризика у шест земаља југоисточне Европе.

- Овакве иницијативе важне су јер градови и општине и с једне и с друге стране Дунава деле заједничке проблеме и имају исте потребе. Стога је њихова сарадња према различитим тематикама од пресудног значења за реаговање у пресудним ситуацијама. Потребна је дакле, сарадња тимова пограничних општина и градова, односно њихових институција у заједничком деловању у санирању штета па и настојањима да се штета или избегне или, ако се већ мора и појавити, сведе на минимум рекао је Иван Бошњак те додао да лоши политички односи између Хрватске и Србије никао не смеју да утичу на сарадњу која ће обезбедити сигурност и заштиту грађана. Са овом изјавом сложио се и

градоначелник Осијека Ивица Вркић.

- Жао ми је када су политички односи такви, али треба сваки дан радити на томе да живимо у бољим односима. Ако то не можемо на политички начин постоји низ других друштвених процеса у којима можемо да радимо мимо политике и да кроз такве корисне пројекте на крају уразумимо и политику и будемо сви у далеко бољим односима. Ако нас нешто угрожава онда најбоље можемо одговорити тако да смо сви заједно на истој страни. Да бисмо избегли катастрофе битно је да планирамо све могуће ситуације, а да бисмо их планирали морамо да разговарамо. Зато је јако важно да данас причамо на ту тему. Морамо имати на уму елементарне непогоде, јер оне не познају ни границе, ни нације. То је разлог да се удружимо и да заједничком заштитом створимо претпоставке за миран живот на овом подручју. Јако је важно да заједно водимо рачуна о природи, да се с њом не инатимо, јер сигурно не можемо победити – истакао је Вркић. Заједнички рад локалних самоуправа Србије и Хрватске које повезује речни слив од изузетног је значаја јер ће обезбедити ефикасније, квалитетније и економичније деловање. Систем одбране од ванредних ситуација у Србији показао је након катастрофалних поплава 2014. године, све недостатке те нужност међуопштинског повезивања.

– Сарадња са градовима и локалним самоуправама у Хрватској са овог подручја за нас је од изузетног значаја из разлога

што смо у истом климатском подручју које је склоно сличним ванредним ситуацијама. Препознали смо потребе да унапредимо наш систем ванредних ситуација, направили смо одређени принцип међуопштинске сарадње према различитим речним сливовима. Ова конференција је од значаја пре свега да видимо примере оних који су у томе отишли даље и која су то добра искуства. Међуопштинска и прекогранична сарадња свакако може да допринесе у спречавању и ефикаснијем и економичнијем деловању у превенцији и санацији ванредних ситуација – изјавила је градоначелница Сомбора Душанка Голубовић. ОПШТИНЕ ИЗ САСТАВА ЗВО ПРИМЕР ДОБРЕ ПРЕКОГРАНИЧНЕ САРАДЊЕ У првом делу конференције у Осијеку разговарало се о изазовима у удруживању и финансирању превентивних мера за смањење ризика од катастрофа те су представљени примери платформи за кризне ситуације у обе државе. Прекогранична пројектна сарадња била је тема о којој се разговарало у другом делу скупа. Међу учесницима конференције били су представници свих српских општина које улазе у састав Заједничког већа општина. Председник ЗВО-а Срђан Јеремић поздравио је овакве иницијативе истакавши значај јачања сарадње локалних самопурава у пограничном подручју Хрватске и Србије које се поред превенција и санација природних катастрофа требају суочити и са другим заједничким проблемима.

- Постоје значајни фондови ЕУ који су намењени

5

ИЗВОР 202 / 10.10.2018. јачању прекограничне сарадње које недовољно користимо и сигурно да је данашњи састанак прилика да се представници локалних самоуправа повежу и упознају са могућностима које пружају европски фондови од којих ће користи имати и сви људи који живе у пограничном подручју. Сви сегменти су битни, а можда је у овом тренутку за исток Републике Хрватске и општине које се налазе у саставу Заједничког већа општина најбитнији привредни развој, привлачење инвестиција, отварање нових радних места и спречавање демографске катастрофе. Тај проблем погађа и Републику Србију и морамо да покушамо да га заједнички решимо. Један од циљева овог данашњег скупа је да сагледамо које су могућности како би предузели конкретне кораке у решавању ових проблема - рекао је председник Заједничког већа општина Срђан Јеремић. Примере добре праксе у реализацији прекограничних пројеката учесницима скупа, испред општине Ердут, представила је директорка ПОРЦ-а Бојана Орсић.

- Општина Ердут већ 6 година ради на пројектима који подстичу прекограничну сарадњу. Данас смо издвојили четири примера то су пројекти „Путевима ЕУ“ и „Словаке“, „Визитус“ те пројекат обнове куће Милутина Миланковића. Сви ови пројекти били су веома успешни и реализовани су захваљујући партнерима из Србије и Хрватске. Најбитније у реализацији успешних пројеката су људи, ако немате са друге стране доброг партнера, ако вам и прође пројекат ви ћете имати тешкоће у спровођењу истог. Увек су најважнији људи и идеја на основу које градите све остало, попут темеља у кући - рекла је Орсић. Пример веома успешног и корисног прекограничног пројекта представио је и начелник општине Борово Зоран Баћановић.

– Можемо да издвојимо пројекат на коме смо учествовали заједно са општином Негославци из Хрватске и општинама Жабаљ, Тител и Темерин из Републике Србије. Резултат тог пројекта је мрежа центара за развој предузетништва и прекограничну сарадњу. У свакој од наведених општина формиран је Пројект центар који као мини локална развојна агенција помаже свим грађанима и општини приликом апликација разних пројеката, било из националних или европских фондова. Пројект центар Борово је пун погодак, ради интезивно и сваке године омогући реализацију разних пројеката. Само прошле године остварено је преко седам милиона куна пројектних предлога - рекао је Баћановић. Састанку СЕЕ УРБАН Подунавског слива „Подстицање регионалног повезивања ради јачања отпорности локлних заједница“ присуствовала је и амбасадорка Републике Србије у Хрватској, Мира Николић и генерални конзул РС у Вуковару, Милан Шапић. Јадранка Јаћимовић Иван

У ЗАГРЕБУ ОДРЖАН САСТАНАК ПРЕДСТАВНИКА СНВ -A, ЗВО -A, СПЦ-A, СДФ -A И СДСС-A О ПРОБЛЕМАТИЦИ СА КОЈИМА СЕ СРПСКА ЗАЈЕДНИЦА У ХРВАТСКОЈ СУСРЕЋЕ

ПРЕДСТАВНИЦИ СРПСКИХ ИНСТИТУЦИЈА РАЗГОВАРАЛИ О БРОЈНИМ ПРОБЛЕМИМА

У

Загребу је четврог октобра одржан састанак представника српских институција и организација које делују у Републици Хрватској. На састанку српских институција присуствовали су представници Српске православне цркве, Српског народног већа, Заједничког већа општина, Српског привредног друштва “Привредник”, Српског културног друштва “Просвјета”, Српског демократског форума те саборски заступници СДСС-а. Теме разговора односиле су се на стање након што је Вуковарско-сремска жупанија одбила да изврши пренос оснивачких права за основне школе Борово, Негославци и Маркушица као и остале проблеме везане за образовање припадника српске националне мањине у Републици Хрватској, информације о реализацији програма Владе Републике Хрватске за помоћ подручјима насељеним припадницима националних мањина, социјално-хуманитарном стању средина у којима живе припадници српског народа у Републици Хрватској као и проусташки историјски ревизионизам и негационизам. Закључено је да је потребно интензивирати активности са циљем решавања бројних проблема у образовању припадника српског народа у настави по моделу А и Ц као инсистирање преко свих инстанци да се пренос оснивачких права за наведене три општине изврши, најкасније, до почетка 12. месеца текуће године. Саборски заступник Борис Милошевић информисао је присутне о пристиглим пријавама на расписане позиве Министарства регионалног развоја и фондова ЕУ, Министарства пољопривреде и Министарства обрта и предузетништва за финансирање пројеката у подручјима на којима припадници националних мањина чине минимум 5 одсто од укупног броја становништва. На сва три расписана јавна позива стигао је изнимно велики број пријава што само по себи говори у прилог чињеници да су подручја на којима живе припадници националних мањина (пре свега Срби ) неразвијена и да постоји велика потреба да се издвоје значајнија средства како би се стање на

тим просторима поправило, а народу омогућили услови за живот достојан човека. Кроз међусобну комуникацију и размену мишљења, закључено је да је социјално-хуманитарно стање средина у којима живе припадници српског народа у Републици Хрватској на изразито ниском нивоу. У том смилсу, циљ саборских заступника је пронаћи додатна финансијска средства у буџету за ове потребе, али и већа средства за институције које се баве решавањем ове врсте проблема српске заједнице. Посебан акценат стављен је на јачање проусташког историјског ревизионизма и негационизма тековина народноослободилачке борбе током Другог светског рата. С обзиром на то да су ове појаве попримиле изразито велике димензије и да је клима у друштву попримила елементе десног екстремизма, договорено је да ће се о овим појавама информисати релевантни представници међународне заједнице како би се спречиле овакве појаве и омогућио живот свих становника Републике Хрватске у миру и без страха. Такође, од представника међународних институција који се баве заштитом људских права и права националних мањина, затражиће се помоћ како би се закони које је Република Хрватска донела, а односе се на права националних мањина, почели у потпуности и без изузетака примењивати у пракси. На крају, договорено је да се овакви састанци требају организовати чешће и то најмање једном у три месеца, како би се представници српских институција што боље повезали и заједнички решавали проблеме нашег народа. Н.М.

6 ДА РАЗБИСТРИМО

10.10.2018. / ИЗВОР 202

ТАМНЕ НОЋИ ХРВАТСКЕ БУДУЋНОСТИ

Иронија је баш у томе што је готово сваки психички и физички здрав Хрват који живи уз границу са Србијом и кога би Цулеј наоружао или већ отишао, или се спрема да оде тамо где неће морати да размишља о томе “шта носи ноћ, а шта будућност”. У Ирској, Енглеској или Немачкој ноћи служе да се човек одмори од напорног радног дана, а за мисли о будућности нема времена.

О

вих дана у медијима смо се могли наслушати и начитати свега и свачега. На свим странама распаљени ултрадесничари се напросто утркују ко ће да учини, предложи или одвали већу глупост и увреду на рачун оних с којима не деле исти поглед на свет. Већ по навици, Келеминец је пред редакцијом СНВ-ових “Новости” спалио неколико примерака ових новина, саборског заступника Милорада Пуповца на улици је остацима хране гађао извесни Саша Мучњак, бивши Крокапов спаринг парнер, а Стево Цулеј отишао је и корак даље па је у Сабору поручио како би Закон о набави и поседовању оружја посебно подржао када би се олакшало да “сваки психички и физички здрав Хрват, који се налази у пограничним деловима са Србијом има оружје под контролом и при руци, јер ко зна шта носи ноћ и будућност”. Са друге опет стране, ниже се афера за афером којима је у центру пажње један од челних људи ХДЗ-а и потпредседник Сабора Милијан Бркић, а у Вуковару његов градоначелник организује протест против самог себе. И док се јавност тако замајава и забавља тривијалним десничарским испадима и аферама из прошлости, оне много важније и животније теме остају у другом плану. Чини се као да никога не брине чињеница што је Хрватска и даље најсиромашнија чланица Европске уније, што се не зна шта ће бити бродоградњом, са сисачком рафинеријом, што нам пропада здравство, пољопривреда, што је земљу захватила епидемија исељавања, што 117 школа није уписало ни једног ђака првака и што је осам затворено, што је бранитељску пензију затражило готово 10.000 нових “заслужника” који ће државни буџет оптеретити новим износима који се мере милијардама куна. Ма кога за то боли брига важно је наоружати се јер “ко зна шта носи ноћ и будућност”. Заиста, зима је, ноћ пада све раније, а још када врате казаљке за један сат уназад ноћ ће бити још дужа, а тиме и светла будућност још даља. Зна Цулеј шта говори па зато поново призива наоружавање и то једнонационално јер они други који живе уз границу као и они са њене друге стране, наравно, немају преча посла него само размишљају о томе како да под

окриљем ноћи угрозе тај хрватски Елдорадо и светлу будућност која је пред њом. И није довољно непријатеље свега хрватског гађати само кором од лимуна када Хрватска на располагању има цео арсенал НАТО пакта, сву силу европских савезника и израелске Фантоме приде. Треба играти на сигурно, јер, “ко зна шта носи ноћ и будућност”, а ноћ је, зна се, тамнија и будућност неизвеснија ако се у њу иде са Србима? На основу тога што говоре и раде види се да ни Цулеј, а ни сви други који тврде да Хрватску неизмерно воле никада не шетају улицама градова и села по источној Славонији и западном Срему јер да то раде видели би да је ноћ овде одавно пала, да у многим становима светла одавно не горе, да куће по овдашњим селима не украшавају цветне алеје него коров и табле са натписом “на продају”, а на пољима од свих пољопривредних култура најбоље успева партизанка (амброзија). Да понекад прошетају улицама тих градова, а не само центром Загреба, видели би једино напуштену старчад која на градским клупама упија последње зраке сунца у жељи да загреје зимогрожљиве зглобове и коске и да још мало ужива на свежем ваздуху илити зраку. Старост

распреда, а о чему другом него о прошлости, јада се и нада да ће бар још једном видети своје синове, ћерке и унуке. За разлику од Цулеја ти стари добро знају “шта носи ноћ, а шта будућност” јер су им ноћи самотне, а будућност овде више не станује, отишла је ван ових граница негде у Енглеску, Ирску, Немачку, Аустрију. И баш у томе је иронија јер је готово сваки психички и физички здрав Хрват који живи уз границу са Србијом и кога би Цулеј наоружао или већ отишао, или се спрема да оде тамо где неће морати да размишља о томе “шта носи ноћ, а шта будућност”. У Ирској, Енглеској или Немачкој ноћи служе да се човек одмори од напорног радног дана, а за мисли о будућности нема времена. Тамна ноћ хрватске будућности одавно је већ пала и док они који стално трубе о прошлости не схвате да се до бољег сутра не може стићи ако се стално размишља о јуче у овој земљи неће више бити ни грађевинаца, ни лекара, ни учитеља, ни ђака, ни кувара, ни конобара... А они који ипак остану ће, као што рече Бора Чорба у једној од својих песама, уживати у нади да ће све бити боље, да неће цркнути од глади. Славко Бубало

КРОЗ ГРАДОВЕ И ОПШТИНЕ

ИЗВОР 202 / 10.10.2018.

7

ОПШТИНА ЕРДУТ У ПОТПУНОСТИ ОСВЕТЉЕНА САВРЕМЕНОМ ЛЕД РАСВЕТОМ

ЛЕД РАСВЕТА ДОНОСИ ВЕЛИКЕ УШТЕДЕ

М

одернизација јавне расвете у општини Ердут обављена је у склопу пројекта који је захтевао улагања више од 3 милиона и 600 хиљада куна. Постављено је око 1350 ЛЕД лампи, а инвеститор је фирма Елос која је према властитом пројектном предлогу и ЕСКО моделу финансирала целокупан износ. Економичност односно велике уштеде које ће бити остварене кроз примену нове јавне расвете разлог су зашто је начелник прихватио предлог и општина Ердут тако постала један од пионира међу локалним самоуправама које су по овом моделу у потпуности модернизовале јавну расвету. Крајем септембра пројекат је успешно реализован и сва насеља општине осветљена су најсавременијом ЛЕД технологијом.

– Задовољни смо овим пројектом и можемо првенствено да се захвалимо фирми Елос која је понудила овај пројекат. Наша улагања су нула куна, а наши партнери су све финансирали те се наплаћују из остварених уштеда. Општина Ердут ће кроз уштеде које буде остваривала применом ЛЕД расвете након наплате од стране инвеститора и сама осетити добробит овог пројекта. Радови на постављању јавне расвете реализовани су веома брзо и квалитетно. Добили смо високоефикасну ЛЕД расвету са дугогодишњом гаранцијом – рекао је начелник општине Ердут Југослав Весић. Пројектом је предвиђено да ће општина Ердут захваљујући савременој технологији уштедети око

480.000 куна на нивоу једне године, односно око 300.000 куна у потрошњи електричне енергије те ће за трошкове одржавања бити потребно око 180.000 куна мање.

– Општина Ердут је оваквим пројектом закорачила ка будућности и прва је међу 10% градова и општина у Републици Хрватској који су овакве пројекте успели да реализују. Након одлуке европске комисије да се пројекти који су самоисплативи не финансирају неповратним средствима одлучили смо се на искорак према јединицама локалне самоуправе у смеру да представимо пројекте по ЕСКО моделу. Ми смо инвеститори, а општина је наш партнер и такав модел је добио позитивно мишљене општине Ердут. Пројекат се показао јако исплативим са уштедама преко 70%, тако да мислим да начелнику није било тешко да донесе одлуку да се овај пројекат покрене – изјавио је директор фирме Елос Зоран Самарџић. Квалитет радова и постављених ЛЕД лампи потврђује и надзорни инжењер Златко Галић.

– Проводили смо стручни надзор над радовима модернизације јавне расвете. Радови су изведени врло брзо и врло квалитетно.

Ради се о веома квалитетној опреми реномираних светских произвођача тако да не очекујемо да ће у будућности бити било каквих проблема – сматра Галић. ЕКОНОМИЧНА, ЕФИКАСНА И ЕКОЛОШКА ЈАВНА РАСВЕТА Јавна расвета одговорна је за око 3 одсто од укупне потрошње енергије у Хрватској. Основне препоруке за ефикаснију јавну расвету и динамичке уштеде су коришћење напредне технологије односно енергетски ефикасних лампи и у складу су са нормама које прописује Европска унија. Уз подршку Фонда за заштиту околине и енергетску ефикасности одрађен је велики део посла и на тај начин су многе локалне самоуправе подстакнуте да крену у модернизацију јавне расвете.

– То је дало један замах јединицама локалне самоуправе да се окрену том проблему, јер замена технологија присиљава да се покрену у циљу оваквих инвестиција. Хрватска је око 20 одсто тога завршила што је јако успешно и тренутно је према ЕСКО моделу јако пуно пројеката у изради. У предности су мање општине, јер веће самоуправе попут Загреба захтевају огромна средства – објашњава Зоран Самарџић. У општини Ердут инвеститор би након осам година у потпуности наплатио уложена средства. Након тог периода све остварене уштеде иду у корист општинског буџета и наравно заштите животне средине. Јадранка Јаћимовић-Иван

8 КРОЗ ГРАДОВЕ И ОПШТИНЕ

10.10.2018. / ИЗВОР 202

НАКОН ПРИЛОГА У ЕМИСИЈИ „НЕДЕЉОМ У ДВА“ ПОКРЕНУТА ХУМАНИТАРНА АКЦИЈА ЗА ЉУДЕ У ГЛИНСКИМ СЕЛИМА

ЉУДИ ЗА ЉУДЕ: ЗАГРЕБ И РИЈЕКА ПОКАЗАЛИ ХУМАНОСТ фото: фејсбук страница Људи за људе

У

емисији „Недељом у 2“ Хрватске радиотелевизије у којој је 23. септембра гостовао Милорад Пуповац пуштен је прилог о животу људи у селима у околини Глине. Прилог новинарке Маје Север о тешком животу Срба у глинским селима одмах је подстакнуо људе да се јаве ХРТ-овој редакцији па је након тога Волонтерски

центар Загреб одлучио да покрене акцију којом би се помогло овим људима. Потресна прича о баки Љуби Обрадовић која живи без струје, Милану Радићу који се бори са вуковима и Мићи Јелићу који се због змија у кући преселио да спава у штали анимирала је бројне људе да се врло брзо укључе у хуманитарну акцију сакупљања помоћи. Прва рунда прикупљања помоћи почела је већ током исте недеље на трговима у Загребу и Ријеци. Људи су масовно донирали храну и хигијенске потрепштине, а организатори су напомињали да прикупљају храну која не иде у фрижидер с обзиром на то да многи становници тог краја немају струју. Волонтери су већ идуће недеље доставили пакете хране и хигијенских средстава старим људима на Банији. У селима у околини Глине живе и малобројне породице са малом децом па су из Волонтерског центра нагласили како за њих прикупљају и одећу, као и обућу величине од 23 до 29. Акција траје још увек, а овим поводом покренута је и Фејсбук страница под називом „Људи за људе“ која је врло брзо сакупила више од 2.000 пратилаца. На овој

страници можете пронаћи и све информације о будућим акцијама. Такође, уредник и водитељ емисије „Недељом у 2“ Александар Станковић напоменуо је у емисији након оне у којој је гостовао Пуповац, да му се из Вараждина јавио неименовани предузетник који је понудио да Мићи Јелићу поклони материјал за бетонирање терасе, а да ће баки Љуби Обрадовић донирати 500 куна месечно до краја живота. Н.М.

КАРИНСКИ ЗАСЕОЦИ НАПОКОН ДОБИЛИ СТРУЈУ

НАКОН 23 ГОДИНЕ ПОНОВО ЗАСЈАЛЕ СИЈАЛИЦЕ

И

ако је 2018. година, нека села у Хрватској и даље немају струју. Таква ситуација више није у засеоцима око Горњег Карина: Лончарима, Млинарима и Драчама. Струја је у те засеоке пуштена 21.09. уз сарадњу ХЕП-а и СДСС-а. У Лончарима је свечано прослављен долазак струје који је обављен у склопу ХЕП-овог програма за реелектрификацију. Свечаност је уприличенима уз помоћ града Обровца. Скупу су присуствовали координатор овог ХЕП-овог програма Бранко Јуришић, заменик градоначелника Обровца Станко Мијић, директор сектора за имовину ХЕП-а Крешимир Угарковић, инжињери Електре у Обровцу и Задру те гости из Српског народног већа. Осим у засеоцима Карина Горњег, струја је уведена у још појединим местима која до сада нису имали струју, углавном на Банији и Лици.

- Настављамо реелектрификацију на подручју Лике. Ускоро ће струја бити уведена и у осталим деловима Лике, попут засеока села Парчић и у месту Алавање. Настављамо с увођењем струје и у селима у Карловачкој жупанији као и у неким

деловима западне Славоније – рекао је координатор ХЕП-овог програма за реелектрификацију Бранко Јуришић. Он је нагласио да је невиђено да у 21. веку људи и даље немају струју без обзира што живе у сиромашнијим деловима државе.

- Људи су основне потребе обављали помоћу соларних панела које су сами набавили. Можете мислити колико су били одушевљени када им је напокон уведена струја. Нама је то свакодневница, али овим људима то пуно значи – прича Јуришић. Са њим се сложио и заменик градоначелника Обровца из редова српске националне мањине Станко Мијић.

- Можете мислити колико су ти људи били одушевљени кад су добили струју након 23 године. Ово много значи и за нашу општину јер смо сада решили велик проблем Карина, али и даље у неким нашим селима има појединих кућа без струје. То је такође у плану да се заврши. Ипак, није само подручје града Обровца у питању јер таквих проблема има и на подручју Кистања,

Ервеника и Грачаца, али можемо рећи да се сад озбиљно кренуло с радом – каже Мијић. Душан Велимировић фото: СДСС

9

ИЗВОР 202 / 10.10.2018. НАКОН 27 ГОДИНА ЧЕКАЊА

КРЕЋЕ ИЗГРАДЊА ЦРКВЕ У ПЕТРИЊИ

Н

а локацији цркве Светог Спиридона која је срушена 1991. године градиће се нова црква за коју је град Петриња недавно издао грађевинску дозволу. Након три године интезивних разговора и тражења решења за обнову разореног храма Светог Спиридона Чудотворца, те израде пројектне документације ових дана је од стране града Петриње коначно издата грађевинска дозвола којом се дозвољава изградња новог храма на локацији претходно уништеног 1991. године – саопштено је на страницама Горњокарловачке епархије. У обавештењу које потписује парох петрињски протојереј Саша Умићевић наводи се да овој парохији припада 55 градских и сеоских насељених места, а да је Петриња једно од ретких административних и духовних седишта ове Епархије, али су се, и поред те чињенице, до сада богослужења вршила у импровизованој капели у парохијском дому.

– Након 27 година, милошћу Божијом, верни народ петрињског краја поново ће добити свој свети храм, који му одувек припада. Грађевинска дозвола за изградњу храма представља велики искорак,

али и почетак пута, због чега вас позивамо да у наредном периоду умножимо молитве и удружимо снаге како бисмо у што скоријем року започели радове на изградњи петрињске светиње – пише протојереј Умићевић. Први храм Светог Спиридона изграђен је 1785. године у строгом центру града. Исте године храм је освећен од стране епископа Јована Јовановића. По налогу Усташког стана у Петрињи, а од стране зидарског предузетника Цветнића из Жупића, 1941. године црква је срушена. Рушење је трајало дуго, све до краја године. Са црквом је нестао готово сав покретни и непокретни инвентар. Педесетак метара даље од првобитног храма 1976. године подигнут је нови храм, који је затим срушен 1991. године. Пројекат за нови храм израдио је Пројектни биро Српске православне цркве из Београда. Три године касније започела је изградња трећег храма, али су започети радови прекинути 1995. године, те су зидове храма који су до тада подигнути срушиле петрињске градске власти булдожерима у априлу 1997. године. С обзиром на то да је и овај храм уништен, преостали малобројни верници били су принуђени да се сабирају на светим богослужењима у

парохијском дому, у којем је некадашња дневна соба преуређена и до данас врши улогу простора за литургије. Подручје града Петриње имало је 1991. године 35.565 становника, од којих је Срба било 15.969 или 44,9 одсто. Сам град Петриња имао је око 18.000 становника од којих је Срба било 45 одсто. Према последњем попису становништва из 2011. године град Петриња имао је 24.671 становника, а међу њима се 2.710 изјаснило као припадници српске заједнице што чини 10,98 одсто од укупног броја становника. Н. Милојевић

У ВУКОВАРУ ЗАПОЧЕЛА РАДИОНИЦА „ДЕЦА У ЗАЈЕДНИЦИ“

ТРИ МЕСЕЦА ДРУЖЕЊА СА ДЕЦОМ

П

рва едукативна радионица у оквиру пројекта „Деца у заједници“ одржана је у петак, 5. октобра у просторијама Заједничког већа општина. Овим је закорачено у реализацију програма осмишљеног како би најмлађим члановима наше заједнице олакшали пипреме за успешну интеграцију у васпитно–образовни систем чији део постају у септембру ове године. Циљна група пројекта су деца предшколског узраста и слабијег имовинског стања са подручја Вуковара. Заједничко веће општина је осмислило и пројектни предлог „Деца у заједници“ успешно аплицирало према Националној заклади за развој цивилног друштва која је ову идеју подржала

са 9.288 куна.

- Главни циљ је изједначавање животних изгледа деце и ублажавање негативних последица које са собом носи одрастање у заједници слабијег имовинског стања. Реч је о социјализацији у оквиру васпитно-образовне функције, што подразумева међусобно упознавање, заједничку игру деце из свих група, развијање креативности и едукацију кроз вежбу. Исто тако, важно је напоменути да се циљ овог пројекта такође састоји и од повезаности предшколске деце и особа старије животне доби, који су занемарена скупина друштва - објаснила је водитељка пројекта Николина Докић. У пројекат су успешно повезани разни сегменти значајни за социјализацију деце те развој креативних и комуникативних вештина. Тако су од стране стручних сарадника осмишљене едукативне радионице, теме које ће прерасти у заједничке приредбе, као и посете разним институцијама међу којима су Дому за старе и немоћне особе и дечији вртић “Златкоса” у Борову.

- Деца ће кроз рад са стручним васпитачима и већим бројем волонтера усвајати знања и вештине из различитих области, а израђиваће и одређене рукотворине којима ће обрадовати особе старијег

животног доба смештене у дому за старе и немоћне јер осим међусобног дружења, усвајања нових знања и вештина. Циљ је развити осећај емпатије код деце према старим и немоћним особама - рекла је Докић. Едукативне радионице под називом: „Мали научници”, „У сусрет школи”, „Аранжери на делу”, „Kувајмо заједно”, „Моја мала читаоница”, „Упознајмо музички свет”, „Kарате Kид”, „Свет медија”, „Звезда позорнице” осмишљене су тако да уз игру и учење подстакну децу на маштовитост и креативност. Волонтерке су скупа с водитељком пројекта и директорком вртића „Вуковар 2“ уредиле и адаптирале простор за потребе малишана. Одликује га пуно природне светлости и топли амбијент где је наравно вођено рачуна о безбедности малишана у интеријеру који подстиче машту. Водитељка пројекта Николина Докић позива сву децу предшколског узраста да се придруже. Пројекат ће трајати три месеца, односно до 31.12.2018. Радионице се одржавају сваког четвртка у 15 часова у просторијама Заједничког већа општина на адреси Еугена Kватерника 1. Следећа радионица се одржава 11. октобра и спортског је карактера. Све информације можете добити на број телефона 095-367-0039. Јадранка Јаћимовић-Иван

10 КУЛТУРА

10.10.2018. / ИЗВОР 202

У ОСИЈЕКУ ПРОМОВИСАНА КЊИГА ИСТОРИЧАРА МИЛАНА МИЦИЋА „АМЕРИКАНЦИ СРПСКИ ДОБРОВОЉЦИ ИЗ САД (1914-1918)“

ПРЕКО ОКЕАНА НА СОЛУНСКИ ФРОНТ

У

организацији осјечког пододбора СKД „Просвјета“ у суботу 29. септембра промовисана је књига историчара Милана Мицића из Новог Сада која говори о српским добровољцима из Сједињених америчих држава који су, иако никада раније нису живели у Србији, организовано кренули у ослобађање земље коју су доживљавали као своју отаџбину.

Kњига Милана Мицића садржи два дела. Први је историографски и говори о Србима печалбарима из Аустроугарске који су у Америци радили уочи Првог светског рата и који су се за време рата отиснули у Kраљевину Србију и Црну Гору да ратују на страни те две српске државе иако су били аустроугарски држављани, а већина њих пре тога Србију никада није ни видела. Kњига говори о њиховом животу у Америци, одласку у добровољце, о њиховом ратном путу, о њиховим људским и војничким врлинама и односу према Србији.

- Други део књиге садржи 25 казивања о добровољцима које сам прикупио у добровољачким колонијама у Банату и ту су описани њихови животи од рођења па до смрти. Ту се говори о томе како обичан човек, појединац, а у овом случају српски добровољац, на својим леђима носи то велико бреме историје и историјске одговорности и како он доживљава епоху у којој живи. Говори о томе шта их је навело да изађу из оквира једне државе, да пређу из једне униформе у другу са жељом да се створи српска национална држава – објашњава аутор књиге Милан Мицић. До сведочења која су у књизи забележена Мицић је долазио на различите начине и из различитих извора.

- Имамо неколико записа које су на основу њихових прича записали потомци добровољаца, али су углавном у питању сведочења прве генерације потомака који су рођени између двадесетих и четрдесетих година прошлог века. Све те приче прошле су кроз одређену дозу селективности и удаљености од времена, али у себи садрже довољно животне соли да би се из њих могле извући многе вредне ствари и да би се обогатило историјско сазнање о њиховом карактеру, моралу, начину размишљања – истиче Мицић. Аутор се овом темом бави на један посвећенији начин и из личних разлога због чињенице да је и сам потомак добровољца Јована Мицића са Баније касније насељеног у Банату.

- Сматрао сам да је моја обавеза да ове људе отргнем од заборава. Управо се обележава стогодишњица од краја Првог светског рата и протекле године биле су године јубилеја. То је

Милан Мицић

и изванредна прилика да се подсетимо на те људе, али која је само делимично искоришћена. Мислим да је све то могло да се уради и на један свечанији и дубљи начин, кроз историографију, али да се и кроз снимање филмова и одржавање позоришних представа обнови сећање на ове људе и ту епоху – напомиње Мицић. Он ће 9. и 10 новембра бити и један од учесника научног скупа историчара у организацији Српског културног центра из Вуковара, управо на тему Првог светског рата.

- Врло радо сам прихватио учешће на овом скупу, а тема о којој ћу тамо говорити односиће се управо на добровољце у Првом светском рату, говорићу о њиховим мотивима да то постану као и о карактеру добровољачког покрета. Мислим да је у питању врло значајан научни скуп који не треба пропустити – каже Мицић. Промоција књиге Милана Мицића је први програм ове јесени од укупно шест колико их је ове године организовао осјечки пододбор.

- До краја године биће одржано још неколико. У склопу Дана културе Срба источне Славоније, Барање и западног Срема 19. октобра наш пододбор организоваће песничко вече, а 17. новембра биће обележна 150. годишњца од оснивања Српске читаонице у Осијеку. Поред ова два значајнија програма до краја године планирамо бар још два програма – открио нам је председник пододбора Зденко Чикара. Славко Бубало

ПОЧИЊЕ РЕАЛИЗАЦИЈА ИЗГРАДЊЕ СРПСКОГ КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА У ОСИЈЕКУ

П

редседник осјечког пододбора Просвјете Зденко Чикара на крају промоције почетак реализације изградње Српског културног центра у Осијеку.

- Идеја о изградњи овог центар постоји већ известан број година, али се по том питању све до сада није ништа озбиљно урадило. Били смо на разговору код владике Херувима који је за нас и за Осијек показао велико разумевање и обећао да ће нам уступити једну кућу која је враћена цркви. Та кућа ће бити срушена и на том земљишту биће саграђен један простор од неких 500 квадрата за потребе Српског културног центра. Циљ нам је да под један кров буду смештене све институције Срба у нашем граду. То су Српска православна црква, пододбор Просвјете, градско и жупанијско Веће српске националне мањине, странка… Имали би једну вишенаменску дворану и то би у ствари био један заједнички пројекат наше цркве, Просвјете и градског већа. Вољу да помогне показао је и наш градоначелник у смислу добијања грађевинске дозволе, а надамо се да ће нам помоћи и наша матична Србија као и наша држава Хрватска у којој живимо – рекао је Чикара.

11

ИЗВОР 202 / 10.10.2018. У СК ЛОПУ МАНИФЕСТАЦИЈЕ „ЈЕСЕН У ЕРДАБОВУ“ ОТКРИВЕНА СПОМЕН - ПЛОЧА КЊИЖЕВНИКУ ЂОРЂУ ОЦИЋУ

ЕРДАБОВО СЕ ОДУЖИЛО ЕРДАБОВЦУ

М

анифестација „Јесен у Ердабову“ у организацији Културно-научног центра „Милутин Миланковић“ из Даља почетком октобра одржана је по четврти пут. Ово је манифестација која из године у годину окупља еминентне српске књижевнике и културне раднике и као таква постала је позната и препознатљива и ван простора на којем се одржава. Овогодишња манифестација посвећена је књижевнику Ђорђу Оцићу, творцу сада већ чувеног топонима Ердабово (Ердут, Даљ, Борово, Вуковар), у чију је част, на родној кући, поводом десете годишњице од смрти, откривена спомен-плоча.

- Ђорђе Оцић је плодан и занимљив аутор који је на неки начин и свој живот и свој књижевни рад поделио на три етапе. Једна је условно речено дани у Даљу, друга дани у Београду и трећа дани у Бару. Са све три локације доносио нам с краја 20. века – рекао је том приликом Хамовић.

- Мени је изузетно драго да смо ми све више препознатљиви првенствено по кући Милутина Миланковића, по владичанском двору, али и свему ономе што имамо на простору наше општине. Драго ми је и да култура и културна баштина нашег краја долази у Даљ јер је он био, а надамо се да ће и остати центар културе Срба овога краја – напоменуо је Весић. ЕРДАБОВСКИ МУЗЕЈ

је приче са тематиком из тог подручја. Оцићев даљски циклус је и најобимнији, а нама из локал патриотских разлога и најзанимљивији јер овде препознајемо локалитете о којима он говори, али и месне ликове који су послужили за узор јунака његових дела - истакао је књижевник и директор КНЦ „Милутин Миланковић“ Ђорђе Нешић. Спомен плочу у Оцићеву част открили су начелник општине Ердут Југослав Весић и књижевник и саветник у Министарству културе Републике Србије др Драган Хамовић.

- Данас смо овде добили једно место сећања које књижевник у чију је част подигнута ова спомен-плоча заслужује, јер је он један у низу оних заслужних стваралаца и интелектуалаца који су потекли из овог краја. Свако ко прође овим Великим сокаком може да позна или не препозна одређене куће, а сада је немогуће проћи да се не запази да је ова кућа изнедрила једног од значајних српских приповедача и интелектуалаца

Сама кућа је својеврсни Оцићев завичајни музеј за који је он још за живота почео да прикупља разне експонате, фотографије, документе. Данас је поново уређена захваљујући труду Оцићеве ћерке Дејане.

- Осећаји поводом откривања спомен-плоче су позитивни и ја сам одушевљена због чињенице да се сећамо наших ближњих који су допринели нашој култури. Сматрам да ће се на овај начин сачувати спомен на дело мога оца и на оно што је он радио, а ово је добар пример како би се заједница требала бринути и о другим значајним личностима наше културе – истакла је Дејана Оцић. Из родне куће Ђорђа Оцића програм четврте манифестације „Јесен у Ердабову“ настављен је у просторијама родне куће Милутина Миланковића где је најпре представљен Зборник радова „Књижевни и критичарски опус Милана Кашанина“ са прошлогодишњег научног скупа одржаног у Даљу и Белом Манастиру, а посвећеног лику и делу српског књижевника и историчара уметности Милана Кашанина. О поменутом Зборнику су говорили једна од његових уредница др Јана

Алексић и рецензент проф. др Бојан Ђорђевић. Затим је представљена књига Срђана Орсића „Лик странца у српском роману 19. века“ која је заправо Орсићева докторска дисертација, а о којој је говорио Александар Илинчић из Даља и на крају је представљена књига Анђелке Павић „Прича о учитељу“. Истог дана програм је одржан и у Етнолошком центру у Белом Манастиру. Ердабовске јесени чији је организатор КНЦ „Милутин Миланковић“ из Даља одржане су у сарадњи са Већем српске националне мањине Града Белог Манастира те уз стручну помоћ Института за књижевност и уметност у Београду. Срђан Секулић

12 МАНИФЕСТАЦИЈЕ

10.10.2018. / ИЗВОР 202

ДЕСЕТО ОРГАНОЛЕПТИЧКО ОЦЕЊИВАЊЕ МЕДА ПЧЕЛАРСКОГ УДРУЖЕЊА „КОРНАКУМ“

УЗОРЦИ СВЕ БОЉИ, МЕД СВЕ КВАЛИТЕТНИЈИ

П

челарско удружење „Корнакум“ ушло је у једанаесту годину свог постојања, а било је ово јубиларно десето органолептичко оцењивање меда у њиховој организацији. Предавање узорака и комисијски преглед меда одржан је 23. септембра, а две недеље касније званично су проглашени они најбољи који су добили пехаре. Подељене су и медаље и захвалнице у зависности од квалитета меда којег су учесници донели на оцењивање. Иван Кнежевић

Од самог почетка ова манифестација има међународни карактер јер медови долазе не само из Вуковара и остатка Хрватске, него и из Босне и Херцеговине, Словеније и Србије. Тако је било и ове године, а један мед стигао је чак из Словачке. Ове податке врло радо истичу у Удружењу „Корнакум“ - Када је реч о Хрватској, стигли су нам узорци са бројних острва, приморја и Далмације доле скроз до Метковића. Ове године смо по први пут добили и мед од мандарине, и то не један, него три комада, што нас је веома пријатно изненадило. То све значи да нам људи са разних страна и са разним врстама меда дају поверење да можемо да оцењујемо њихов мед – прича нам председник Корнакума Борислав Грбић. Ове године стигло је чак 185 узорака најразличитијих врста меда. Ранијих година стизало је и 193 односно 191 узорак па је ово трећи резултат икада по броју пристиглих медова од када постоји ово органолептичко оцењивање у организацији Корнакума. Стручна комисија доделила је 110 златних, 56 сребрних и 19 бронзаних медаља. Пехар за најуспешнијег пчелара и укупног победника припао је ове године Ивану Кнежевићу из Шишковаца који је освојио осам златних медаља што је највећи појединачни број злата. Највећи број бодова за један узорак добио је Иван Мишкулин чији цветни мед је најбоље оцењен. Трећи пехар Корнакум додељује за најбоље оцењени мед пчеларке, а он је ове године припао учесници Марини Томичић за мед од багрема.

- Раније није било толико успешних и златних узорака, али то се сада полако мења. Медови су изванредни, а и сами учесници су унапредили своју производњу и узорке од самих почетака до данас. Некада су нам стизали медови лошег квалитета, прљави, неприпремљени, а данас то више није случај. Данас тај квалитет одлучује о продаји па је свима стало како ће проћи на оцењивању. Баш нас је јуче звала једна госпођа да јој пошаљемо њену медаљу јер иде на сајам и тамо ће се с тим похвалити. Дакле, и они су поносни са тим резултатима, и ми смо поносни са оваквим начином рада и оцењивања – каже Борислав Грбић. Пчеларско удружење Корнакум броји 65 чланова и заједно са још осам других удружења припада Савезу пчелара Вуковарско-сремске жупаније које припада Хрватском пчеларском савезу као кровној организацији. Председник „Корнакума“ генерално је задовољан квалитетом и органолептичким својствима меда својих чланова.

- У овом региону прави се јако добар мед. Јасно је да су медови од мануке или кадуље јако квалитетни, али и медови са нашег подручја су интересантни за конзумацију људима који живе на том подручју. Ми смо генетски навикли на ове медове и ову храну коју имамо овде и драго ми је што се све више људи бави производњом меда и што је тај производ на нашем подручју из године у годину све квалитетнији – закључује Борислав Грбић. Никола Милојевић Иван Мишкулин

13

ИЗВОР 202 / 10.10.2018. У ОРГАНИЗАЦИЈИ УДРУЖЕЊА „ПЛАВИ ДУНАВ“ ОДРЖАН ЧЕТВРТИ БОРОВСКИ ВАШАР

ВАШАР, ПЕСМА И ПЕЧЕНА РИБА

У

намери да сачува стару традицију одржавања сеоских вашара на којима људи имају прилику да представе својих руку дело боровско удружење “Плави Дунав” и ове године организовало је манифестацију под називом “Боровски вашар”. Леп и сунчан предзадњи дан септембра окупио је на простру иза зграде општинске управе петнаестак излагача који су на својим штандовима изложили своје производе и рукотворине.

- Вашар није велик, али наша жеља је да се он у будућности и омасови јер зато све ово и радимо. Некада су вашари били веома велики и на њима

се окупљао велик број људи, а данас је и људи и робе све мање. Ми покушавамо да то оживимо иако је то веома тешко. Ово је релативно нова и млада манифестација коју организује наше удружење али се искрено надамо да ће је и ови млађи нараштаји прихватити, ако ни због чега другога, а оно ради добре забаве - каже председница Удружења “Плави Дунав” Деса Јанков. Удружење “Плави Дунав” ужива подршку општине која прати све активности које оно организује.

- Наша општина подржава све манифестације

које се организују на простору који покрива током целе године. Ово је једна од многобројних, можда не тако масовних, манифестација и што је најважније послужило нас је време. Надам се да ће манифестација у наредним годинама бити све масовнија и да ће се труд овог удружења исплатити. Било је наравно и бољих дана, и масовнијих окупљања, али прилике су такве да су ово простори са којих се све масовније одлази. Надам се да ће се и то променити и да ће времена бити срећнија. Ово је ипак једна локална манифестација и можда би је требало проширити на начин да на њу позивамо и људе са стране - каже заменик начелника општине Борово Душко Дробић. Излагачи су дошли из околних села и насеља - Даља, Трпиње, Борова насеља и Антуновца. Посетиоце и госте својим наступом увесељавало је и забављало Певачка група “Наши корени” из Борова, а за све њих чланови удружења припремали су печену рибу и лангошице. Сем општине Борово манифестацију су финансијски подржали и Заједничко веће општина, Самостална демократска српска странка и Радио Борово. С. Бубало

УДРУЖЕЊЕ ЖЕНА „СРЕТНЕ И СПРЕТНЕ“ ОРГАНИЗОВАЛО ДРУГУ ПО РЕДУ „БАРАЊСКУ УЖ’НУ“ У ЈАГОДЊАКУ

УКУСНО И ЗА ОКО И ЗА НЕПЦЕ

В

ише од 40 врста јела и исто толико колача припремиле су жене из јагодњачког Удружења „Сретне и спретне“ које су 29. септембра организовале изложбу старих јела и колача „Барањска уж’на“. Друга по реду изложба била

је јединствена прилика да ужива и „око и непце“ посетиоцима каојима је већ на први поглед било јасно да чланице овог удружења раде одличну ствар. „Сретне и спретне“ жене одлучиле су да представе гастрономију не само свога села већ и целог свог краја. Kао и прве године место збивања била је етно кућа „Сања“ која се налази на самом рубу Јагодњака. За улазницу по скромној цени могло се без икаквог ограничења пробати све што је изложено изложено, а сокови су били бесплатни. Сем посетилаца из Барање ова атрактивна изложба привукла је и људе из Осијека, Валпова, Сомбора, али и неколико представница сличних пријатељских удружења са којима ¨Сретне и спретне¨ сарађују. Изложбу је отворила председница удружења Радмила Дворнић Стојковић која је истакла да је удружење младо, али да су жене кооје су у њега

учлањене пуне идеја и планова и да се надају да ће их успешно и реализовати.

- Свима је јасно да иако су ове жене поред својих свакодневних послова уложиле пуно труда, а никако не треба заборавити поменути, да у томе имају помоћ и подршку својих породица, како мужева тако и деце, јер уз мушку снагу, све је лакше – рекла је Радмила Дворнић Стојковић. Што се тиче и концепције све је било добро и прегледно посложено тако да су се на једном столу налазила јела која се једу кашиком, на другом „главна јела“, на трећем колачи и слатки деликатеси. Није изостало ни финог барањског вина, а за то се побринула винарија „Свијетли двори“ из Kаранца. Многи се слажу да је „Барањска уж’на“ прворазредан гастрономски догађај, а то потврђује и чињеница да сваке године привлачи све више посетилаца. Столови препуни јела, најбољих које Барања може дати, припремљених на домаћи начин су и најбоља реклама овог удружења. Стана Немет

14 МАНИФЕСТАЦИЈЕ

10.10.2018. / ИЗВОР 202

СМОТРА СВАТОВСКИХ ЗАПРЕГА И ЈАХАЧА У БИЈЕЛОМ БРДУ ВЕЋ ШЕСТ ГОДИНА У ОКУПЉА ЗАЉУБЉЕНИКЕ У КОЊЕ И ТРАДИЦИЈУ, КОЈИ ОВИМ ПОВОДОМ У ОПШТИНУ ЕРДУТ ДОЛАЗЕ ИЗ СВИХ КРАЈЕВА С ЛАВОНИЈЕ, БАРАЊЕ И СРЕМА

ЉУБАВ И ЕНТУЗИЈАЗАМ ЧУВАЈУ ТРАДИЦИЈУ УЗГОЈА КОЊА

K

оњогојско удружење „Драва“ из Бијелог Брда шести пут организовало је манифестацију која чува сећање на некадашња времена када су коњи били неопходни у свакодневном животу сеоског домаћинства. Смотра сватовских запрега и јахача прилика је да се у пуном сјају прикажу коњи, запреге, народне ношње и сватовски обичаји.

Kоњски топот којег надјачава звук точкова запрега пробудио је 29. септембра успаване улице овог села у коме свака манифестација почива на траговима некадашњих времена.

- Ова манифестација је веома значајна јер чува нашу традицију и идентитет. Желимо да младе упознамо са некадашњим начином живота, да их заинтересујемо за узгој коња и покажемо колико је то леп хоби и да постоји много ствари осим кафића. Сваке године настојимо да уведемо нешто ново, како би било занимљивије. Такмичарску дисциплину курирско јахање, публика воли јер показује вештину и брзину јахања те послушност коња – рекао је председник удружења Драва Бранислав Швабић. Украшене коњске запреге и јахачи су дефилеом кроз улице Бијелог Брда успешно дочарали сватовску поворку, онако како је изгледала у временима док аутомобили нису преузели улогу превозног средства. Осмеси, песма и шаренило свечаних народних ношњи допирали су из сваке запреге, свака је осликавала сватовски амбијент из различитих крајева источне Хрватске. Након репрезентативног дефилеа уследио је културноуметнички програм, а затим такмичарски део ове манифестације. Председник оцењивачке комисије Ивица Бандић задовољан је приказаним

квалитетом коња.

- Реакција публике показала је да је комисија за оцењивање одрадила добро свој посао. Ово је и један вид туристичке понуде и чувања културе и обичаја. Овде је било запрега које су дошле из Барање, Срема, Ђаковштине, централног дела Славоније и свака је донела део своје културе и традиције. Овакве манифестације имају и културну и традиционалну задаћу да сачувају обичаје за неке нове генерације, што организатори у Бијелом Брду веома успешно раде последњих шест година – казао је председник жирија Ивица Бандић. ЉУБАВ ПРЕМА КОЊИМА ЈАЧА ЈЕ И ОД ЕКОНОМСКОГ СУНОВРАТА ДРЖАВЕ Манифестације као што је ова бјелобрдска смотра имају вишеструки значај. Многи кажу да је број коња у држави у складу са економском ситуацијом, међутим у Славонији, Барањи и Срему пркосе овом правилу.

- На овим просторима постоји велики ентузијазам због чега број коња не опада у складу са економском ситуацијом. Можемо рећи да је број коња стабилан, а разлог зашто се он не смањује је у томе што имамо велики број љубитеља и манифестација, у којима власници коња учествују и дају свој допринос – објашњава Бандић. Учесници шесте Смотре надметали су се у неколико категорија: најлепша запрега, најбољи јахач, најлепша кобила и пастув те курирско јахање. Најлепша запрега и пастув у Бијело Брдо стигли су из Илока.

- Води ме велика љубав према узгоју коња и нашој традицији и нечему што је лепо. Мени је драго да имам ту част и да сам освојио ове награде. Овим се бавим од рођења, наставио сам оно што су радили моји преци па могу рећи да је узгој коња наша породична традиција. У

Бијело Брдо долазим сваке године, јер се пре свега лепо дружимо и на овај начин дајемо допринос Бјелобрдцима и помажемо њихову манифестацију као што и они редовно долазе у Илок. На тај начин подржавамо једни друге - рекао је победник Kрешимир Ћорић. Уочава се да је у народним ношњама и на коњима све више младих људи, а управо то охрабрује оне који овакве манифестације организују у жељи да очувају традицију и узгој коња. Пажњу је на овогодишњој смотри привлачила млада Лорена Ромић из Антина, чија је грациозност на коњу награђена првим местом у категорији најбољи јахач.

- Јашем од малих ногу, то јако волим и лепо се осећам када сам на коњу. Срећна сам због ове награде иако ми није прва коју сам освојила, недавно смо били у Широком Пољу и Поповцу. Посећујемо овакве манифестације и уживамо у дружењу – изјавила је Лорена. Након додела награда, како то обично бива, за добру храну и пиће побринула се Гастрономска екипа Бијелог Брда. Десет запрега и двадесет јахача учествовало је на овогодишњој манифестацији где је надметање само оправдање за лепо дружење и приказивање својих љубимаца. Поносни власници коња користе сваку прилику да лепотом ових племенитих животиња употпуне оне манифестације чија је тема традиција и обичаји једног краја. Допринос лепшем амбијенту шесте Смотре сватовских запрега и јахача дала су удружења жена, вредне руке чланица побринуле су се да у парку у центру Бјелог Брда заблиста обиље ручних радова. Јадранка Јаћимовић-Иван

15

ИЗВОР 202 / 10.10.2018. У ОСТРОВУ ОДРЖАНА МАНИФЕСТАЦИЈА “ОСТРОВО У СРЦУ”

ДОМАЋИ KУД ИГРАО УЗ ГОСТЕ ИЗ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ МАНИФЕСТАЦИЈА У СК ЛОПУ ПРОЈЕКТА „СЕЛУ У ПОХОДЕ“

Ш

ести Међудржавни фестивал српског фолклора „Острово у срцу“ одржан је у суботу 6. октобра у Дому културе у Острову, а организатори су били тамошњи пододбор СKД „Просвјете“ и Kултурно-уметничко друштво „Острово“. Ова манифестација окупља српска културноуметничка друштва ван Србије, али приказује и чува српске обичаје и културу.

- Настојимо сваке године да имамо друге госте, уколико смо у могућности. Познајемо се преко заједничких пријатеља па се међусобно позивамо на манифестације. Овакви догађаји много значе за село јер се у овим нашим малим срединама не дешавају тако често па мештани мају велику жељу да посете овакве годишње вечери KУДова – говори председница Kултурно-уметничког друштва „Острово“ Снежана Јовановић. Уз домаћине овог фестивала, који су се представили играма из Хана и Врањског поља, наступили су и гости из Републике Српске: Српско културноуметничко друштво „Лазарица“ из Батковића, Фолклорно-уметничка група „Мотајички вук“ из Ситнеша те Српско културно-уметничко друштво „Лепа Радић“ из Градишке. Пре самог програма друштва су продефиловала сеоским улицама.

- Наше културно-уметничко друштво вечерас наступа по први пут у Хрватској. Утисци су феноменални, али смо на почетку имали трему. Сада је све супер. Трудимо се да што више упознамо нашу околину и што више учествјемо на оваквим манифестацијама

у региону. Важније нам је да наступамо у местима где се прича нашим језиком, него да путујемо на неке даље дестинације, што је можда занимљивије деци и омладини. Дужност сваког културноуметничког друштва је да ствара пријатељства са сличним друштвима - каже председник Српског културно уметничког друштва „Лазарица“ из Батковића Драган Михојлић. Овакве манифестације су одлична прилика за дружење и очување народних обичаја, а исто тако и прилика да се домаћини наступом представе на најбољи начин, што нам потврђује и једна од чланица KУД-а Острово Николина Гагулић.

- Плешем већ шест година и до сада сам била на пуно наступа и путовања. Дружимо се, наступамо, а два пута годишње правимо манифестације и код нас у Острову. Од наступа највише памтим наступ у Босни кад смо играли игре из Славоније, а музичар нам је свирао потпуно другачију мелодију. Такође, памтим и наступ у част нашег фудбалског клуба, након којег су нас фудбалери одушевили аплаузом и фотографисањем – прича Николина.

Манифестацију „Острово у срцу“ припомогло је Заједничко веће општина кроз пројекат „Селу у походе“. Овакве и сличне манифестације помажу очувању српског националног идентитета, поготово на подручјима ван граница Републике Србије. На тај начин долази до упознавања Срба из различитих делова региона па чак и остатка Европе. Острово је село у општини Маркушица, недалеко Винковаца и спада у Вуковарско-сремску жупанију. Према попису становништва из 2011. године броји 612 становника већином српске националности.

Kултурно-уметничко друштво „Острово“ постоји 46 година. Kроз KУД је генерацијама прошло пуно деце и омладине. Тренутно немају пуно чланова јер, по речима мештана, остало је само тристотинак становника. Ипак, у KУД-у постоји млађа група која броји 30 играча, што из самог Острова, што из осталих села у којима не постоје културно-уметничка друштва. Овај KУД већ следећег викенда наступа на дечјој смотри фолклора у Белом Манастиру, нешто касније и у Руменци, а одрасле чланове ускоро чекају наступи у Републици Српској и Србији. Д. Велимировић

16 МАНИФЕСТАЦИЈЕ

10.10.2018. / ИЗВОР 202

У ТРПИЊИ ОДРЖАНА ДЕВЕТА “РАСПЕВАНА ТРПИЊСКА ЈЕСЕН”

ВЕЧЕ ПОСВЕЋЕНО БОЈАМА И ПЛОДОВИМА ЈЕСЕНИ

М

анифестација којом Удружење жена из Трпиње обележава и слави долазак и плодове јесени одржава се у овом селу већ девети пут. Препун трпињски Дом културе сведочи о томе да је овај програм заживео и да се мештани Трпиње, али и околних села на њему радо окупљају.

- Циљ ове манифестације је да се мештани окупе и зближе, да се испричају, да се виде па ако треба да се једни другима и изјадају. Морамо да подржимо једни друге и у добру и у злу – каже председница трпињског Удружења жена Марија Опачић. И ове године чланице трпињског Удружења жена припремиле су пригодну изложбу јесењих плодова. Жене су изложиле разно воће и поврће којег је у јесен у изобиљу, затим цвеће и зимницу.

- Све је овде, и прерађено и непрерађено, и све те плодове аранжирали смо уз старе ствари тако да то шаренило јесењих боја све чини још лепшим и занимљивијим. Аранжирали смо и једно старо сеоско двориште са оградом, старим алатима и посуђем. Зимница која је овде изложена је сва из наше домаће радиности и овде је доносимо како би приказали шта се све у селу припрема за зимски период. И слатко и слано, све је ту – каже заменица председнице удружења жена из Трпиње Јелица Марић. Зимницу се још увек исплати припремати,

истиче наша саговорница, јер људи на селу имају своје производе, а са друге стране домаће је и најздравије јер домаћице знају шта су у ту зимницу ставиле. Програм је водила једна од најмлађих чланица овог удружења Бранислава Јуришић-Маричић, која као млада жена, мајка и супруга ипак нађе слободног времена за активности удружења.

– Помажем колико могу старијим чланицама. Јесен у Трпињи је богата, радна, плодна и весела. Сваке године гледамо да ту нашу, већ традиционалну, манифестацију подигнемо на виши ниво и да својим активностима допринесемо културном и друштвеном животу – прича Бранислава. Труд трпињских жена у организацији ове манифестације похвалила је и заменица начелника општине Трпиња Јасна Ајдуковић.

– Распевана трпињска јесен може се подичити богатим програмом и разним посластицама које су припремиле ове вредне жене. Увек су ту за нас и увек нам приреде неко ново изненађење, и дају свој допринос културним дешавањима на подручју наше општине – истакла је Ајдуковић. У културно-забавном делу програма учествовала су Kултурно-уметничка друштва “Младост” из Трпиње и “Ђоко Патковић” из Боботе те Завичајно удружење Срба Озрена и Посавине и Мушка певачка група “Наши корени” из Борова. С. Бубало

БУНДЕВИЈАДА У БОБОТИ Истог дана је у Боботи одржана манифестација “Бундевијада” у организацији Удружења жена “Бобота”, КУД-а “Ђоко Патковић” и боботског пододбора “Просвјета. била је ово пета по реду Бундевијада која је и ове године окупила велик број учесника,.

17

ИЗВОР 202 / 10.10.2018. У ДАЉУ ОДРЖАН 14. САЈАМ СТАРИХ ЗАНАТА И ОБИЧАЈА И 10. ГУЖВАРИЈАДА

ВЕСЕЛО И ФИНО УЗ ГУЖВАРУ И ВИНО

У

организацији општине Ердут, општинске Туристичке заједнице, Српског културно уметничког друштва “Бранко Радичевић” и Месног одбора, у Даљу је 6. октобра одржан 14. Сајам старих заната и обичаја и 10. јубиларна гужваријада. Обре ове манифестације промовишу традицију, културу, обичаје и гастрономију ердутске општине. Сајам на ком се представило двадестак излагача и гужваријаду на коју се пријавило петнаестак такмичарки отворио је начелник општине Ердут Југослав Весић.

- Сваке године обогаћујемо садржај ових манифестација и покушавамо да донесемо нешто ново. Није то бог зна шта велико али ми се трудимо, заједно са нашим добрим домаћинима, да све то буде лепо и да се људи забаве. Ту се представе и сва наша удружења која овде приказују своје трофеје, ловачка и риболовачка друштва припремају локалне специјалитете, а ове године имаћемо и десетак културно уметничких друштава. Сајам има и међународни карактер јер и ове године имамо госте из Републике Србије и Републике Српске - истиче начелник Весић. У културном програму учествовало је око 400 учесника. Поред фолклорних група са подручја ердутске општине и малишана из Дечјег вртића “Мали принц” у Даљу, наступили су и гости из загребачког и слатинског пододбора СKД “Просвјета, затим KУД “Лијешће” из Лијешћа у Републици Српској, Словачко културно-уметничко друштво “Људевит Штур” из Илока и Плесни студио “Болеро” из Осијека.

- Ову манифестацију под називом “Песма и плес

уз гужвару и вино” осмислили смо у сарадњи са нашим Предузетничким центром. Што се такмичења у справљању гужвара тиче ми једино очекујемо да ће бити лепо и весело, а освајањем награда се не оптерећујемо. Овде на лицу места припремамо само једну гужвару, чисто да прикажемо обичај, а за такмичарски део учеснице доносе гужваре које су припремиле код куће - објашњава Славица Машић, секретар СКД-а “Бранко Радичевић” из Даља. На штандовима постављеним у дворишту Дома културе приказани су ручни радови, рукотворине, украсни предмети, сувенири и нешто домаћих

производа попут меда, сока од ароније, ракије и сл. Треба рећи да овакве манифестације доприносе и обогаћењу туристичке понуде у општини јер увек треба пронаћи начин за додатне садржаје који у овај крај могу да привуку туристе.

- Ми немамо неку праву евиденцију колико овуда прође циклотуриста на пример, сем оне у смештајним објектима. Они се овде обично задржавају по један, евентуално два дана. Да је њихово присуство значајно и корисно види се и по томе што овде имамо низ пунктова за бициклистичка стајалишта и што овде у Даљу радимо тачке за пуњење гума и ситне поправке бицикала. Они су активни целе године и то треба искористити на што бољи начин. Приходи од туризма у нашој општини за сада нису велики, али општина улаже и још пуно мора да уложи у туризам. Недостаје нам инфраструктура и додатни садржаји којима ћемо бити у стању да привучемо туристе у наш крај - каже подпредседник Туристичке заједнице општине Ердут Дарко Барјактаревић. Из године у годину број долазака и ноћења на подручју општине Ердут се повећава. Повећава се и број оних који улазе у тај посао, отварају се и нови смештаји па већ сада општина располаже са 115 лежаја, а 18 пословних субјеката бави се смештајем туриста. Континентални туризам има своје специфичности и своје предности , а на људима који овде живе је да открију начин на који могу да привуку туристе да дођу и овде проведу време које су предвидели за свој одмор. Манифестације попут Сајма старих заната и обичаја и Гужваријаде су свакако значајан допринос томе циљу. С. Бубало

18 КУЛТУРА

10.10.2018. / ИЗВОР 202

ДУХОВНО ВЕЧЕ У ОСЈЕЧКОМ ХРАМУ УСПЕНИЈА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ

О ПРАВОСЛАВНОЈ ЦРКВЕНОЈ УМЕТНОСТИ, ЗЛАТОВЕЗУ И АРХИЈЕРЕЈСКИМ МИТРАМА

У

осјечком православном храму Успенија Пресвете Богородице у Доњем граду 8. октобра одржано је духовно вече посвећено православној црквеној уметности, црквеном златовезу и изради архијерејских митри. Повод за одржавање овог програма био је обележавање двадесете годишњице откако је у Даљу заживела прва радионица за израду архијерејских митри на нашим просторима коју је покренуо, тада даљски, а данас осечки парох протојереј Александар Ђурановић. Његовим преузимањем осечке парохије и ова радионица пресељена је у главни славонски град.

- Желели смо да на неки начин обележимо овај дан када наша црква светкује преподобног Сергија Радоњешког, једног од највећих руских светитеља поред чијих моштију смо и ми студенти на Духовној академији у Москви узрастали и били сведоци свих великих чуда и милости које су се дешавале на његовом гробу и кивоту. Поводом двадесете годишњице рада наше радионице желели смо да се овде окупимо и да се присетимо наших почетака и обележимо овај наш јубилеј – рекао је о поводу за одржавање ове духовне вечери осечки парох Александар Ђурановић. О православној црквеној уметности окупљенима је предавање одржао доктор теологије јереј Марко Шукунда, а у наставку је о историји настанка радионице за израду архијерејских митри говорио прота Александар. Пре него што је ова јединствена радионица у српској православној цркви постојала, српски епископи митре су морали да набављају и наручују

у Грчкој и далекој Русији. Захваљујући чињеници да је прота Александар, за време свог школовања у Москви, савладао тајне овог уметничког заната већина наших епископа носи митре произведене у Даљу и Осијеку.

- Израда митри на наше просторе пренешена је захваљујући руским емигрантима и монасима који су након октобарске револуције стигли у Србију. Након Другог светског рата, у једним новим историјским околностима, ова врста уметности код нас је потпуно нестала. Од тада је и постојала потреба за једном таквом радионицом. Данас ова наша радионица има заиста много наруџби, али је нас мало па и поред силног труда да испоштујемо све наруџбе митре се чекају и по годину и по дана – објашњава прота. Пресељењем у Осијек прота је кренуо у акцију да за радионицу обезбеди нове људе које ће обучити овом занату.

- Већ имамо неколико особа које су у некој завршној фази подуке, али морам рећи да је сам процес припреме радника и помоћника веома спор. Потребно је минимално шест месеци, можда и више, да би се неко оспособио да може да ради на изради митри. Свакако да нам је циљ да проширимо круг људи који би са нама могли да сарађују, а ја сам сигуран да ћу у Осијеку такве људе и пронаћи – каже прота Александар. За оне који то не знају, митре су у ствари капе које носе архијереји за време богослужења. Оне симболично представљају

покривач за главу старозаветних свештеника, али и трнову круну коју је носио Христос. Митра означава не само архијерејско достојанство, него и покорност архијереја Јеванђељу Христовом. То је приказано тако што се на митру, као и на престоно Јеванђеље, стављају ликови Христа, Богородице и Јеванђелиста. Израда једне митре зависи од много ствари, од мотива, конца, величине, украса који се на њу стављају. Израда митре ручно траје минимално од два до два и по месеца.

- Последњу коју смо ми урадили, митру владике мохачкога Исихија радили смо осам месеци. Рађена је са посебним нитима, дакле не оним класичним везом са златним и сребрним концем, него металним. Због тога је и принцип израде био потпуно другачији од овог стандардног веза. Треба рећи да не постоји ни једна митра идентична другој. Мотиви на митрама не смеју да се понављају па су све митре уникати – објашњава осјечки парох. О овом јединственом занату и уметности прота Александар Ђурановић написао је и књигу „Архијерејске митре“ коју је издао 2008. године обележавајући на тај начин десету годишњицу од покретања радионице. Његова књига је јединствен документ јер је литература о изради митри веома ретка. Духовно вече својим наступом употпунио је свештенички хор Епархије осечкопољске и барањске извођењем две духовне композиције и под руковођењем пачетинског пароха Ненада Кесоње. С. Бубало

19

ИЗВОР 202 / 10.10.2018. ОДРЕЂЕНЕ ТЕМЕ ОВОГОДИШЊЕГ КОНКУРСА „ДЕЦА ПЕСНИЦИ РОДА СВОГ“

У ЧАСТ СТОГОДИШЊИЦЕ ЗАВРШЕТКА ВЕЛИКОГ РАТА

Н

акон више предлога три теме искристалисале су се н састанку стручне комисије која је одлучила да овогодишњи конкурс под називом „Деца песници рода свог“ буде посвећен стогодишњици завршетка Првог светског рата. Теме носе назив „Зрно сећања на незнане јунаке“, „Част нашим прецима који наше име славом оденуше“ и „Речи и мостови, споне међу људима“. Циљ је подсетити јавност на овај велики јубилеј. Стручна комисија којом председава др Весна Вујић, напомиње да радови морау да буду написани хемијском оловком и да то буду искључиво песме, а предмет оцењивања биће и лепота писања. Председник Већа српске националне мањине Вуковарско-сремске жупаније Светислав Микеревић најавио је да је завршна свечаност планирана за 30. новембар када ће ученици основних школа који похађају наставу на српском језику и ћириличном писму у Вуковарско-сремској жупанији представити најбоље радове.

Пројект суфинасира Министарство културе и информисања Републике Србије, Српско народно

веће из Загреба и Веће српске националне мањине Вуковарко-Сремске жупаније. С. Бубало

ОДРЖАНА 15.МЕЂУНАРОДНА ЛИКОВНА КОЛОНИЈА У ДАРДИ ‘’ЂОЛА 2018’’

ФУНДУС ОБОГАЋЕН СА ПРЕКО 40 НОВИХ СЛИКА

У

организацији пододбора СKД “ПРОСВЈЕТА” из Дарде и Ликовне радионице ‘’Петар Добровић’’ у овом барањском месту одржана је 15. међународна ликовна колонија у Дарди ‘’ЂОЛА 2018’’ на којој је током два дана учествовало

више од тридесет сликара из Новог Сада, Врбаса, Загреба, Славонског Брода, Осијека, Слатине, Б. Манастира, Батине, Даља, Дарде итд. Учесници, међу којима су били академски и афирмисани аматерски сликари, студенти ликовних академија те ученици основних и средњих школа су потрудили да током трајања колоније у уметничком фонду колоније оставе репрезентативне радове. Првог дана колоније организован је и округли столна тему “Сликарство Беле Чикош Сесија”, на којем је о његовом уметничком раду говорила вршитељка дужности директора Галерије ликовних умјетности у Осијеку Kристина Д. Ветенгл и музејски педагог Јосипа

Стојановић. Након што је председник пододбора из Дарде Мирко Марковић службено отварио рад ове колоније учесници су могли да погледају и изложбу слика са пријашњег, четрнаестог, сазива о којој је говорио проф. Перо Матић. Стихове “Наш стари доме” Алексе Шантића говорила је Љепосава Грубор. Током два дана преданог уметничког рада настало је преко четрдесет дела, чиме је велики фундус обогаћен новим радовима. С. Бубало

УЧЕСНИЦИ Јован Арамбашић, Ивица Бачак, Слободан Стојковић, Хрвојка Дремпетић, Зденка Попињач, Николина Kраус, Рада Марковић, Ранка Мирковић, Драгољуб Ћурчић, Милош Дујановић, Горан Златарић, Славица Јаловичар, Влатка Вукелић, Гордана Чурик, Срето Балаш, Недељко Тинтор, Славко Марић, Нада Санић, Јуро Марић, Анкица Верхас, Стјепан Јуриша, Синиша Шпирановић, Младен Мршо, Мирослав Павловић, Милан Шола, Мирослав Одавић, Невенко Летић, Ђуро Видаковић, Ђорђе Ђорђевић, Ана Шмокровић, Давор Kрталић, Бранимир Мужинић и ученици Габриела Kраус и Давид Стојковић.

20 ФЕЉТОН

10.10.2018. / ИЗВОР 202

ФУДБАЛСКИ К ЛУБОВИ ИСТОЧНЕ С ЛАВОНИЈЕ, БАРАЊЕ И ЗАПАДНОГ СРЕМА (13) НЕКАДА НОСИЛАЦ И РЕПРЕЗЕНТ ДАЉСКОГ ФУДБАЛА ДАНАС ЈЕ УГАШЕН К ЛУБ – НК ДАЉ

ОД ДЕСКЕ ПРЕКО ОМЛАДИНЦА ДО ДАЉА

Пише: Срђан Секулић

А

ко се изузму понеке градске средине на овом простору, остаје чињеница да се фудбал организовано најраније играо у Даљу. Наиме, тамо је још 1920. године формиран клуб Атена чији је оснивач био Владо Ракић који је око себе окупио неколицину играча, махом школараца. Атена је била активна десет година да би се потом 1930. године формирао ДСК (Даљски спортски клуб) код играча и симпатизера прозван ДЕСКА, који је био активан све до избијања Другог светског рата. Иако се званично наводи да је трећи клуб у Даљу који је носио име Дунав основан 1931. постоје и они који тврде да је овај клуб заправо основан десет година касније, у време Независне државе Хрватске и да је постојао колико и ова усташка држава, односно до краја

ДРАГАН МАНЦЕ „По завршетку утакмице између Даља и Партизана након вечере играчима је дозвољено да се мало опусте у чувеној дискотеци „Медисон“ у Даљу. Легендарном центарфору Партизана, покојном Драгану Манцеу, се боравак у диско клубу толико допао да су играчи Партизана отпутовали из Даља без њега. У помоћ је прискочио Драго Јоцић који је Манцеа аутом одвезао према Шиду да би овај стигао своје клупске другове.“ (Из књиге Драгана Докића „Путовање кроз даљска ногометна сећања“)

Даљ 1976/77

рата. Овај клуб су основали Хрвати, а игралиште му је било у тзв. Шокачком крају. Након Другог светског рата, одмах по ослобођењу основан је Омладинац који ће се 1966. године фузионисати са Радничким и тада ће се формирати клуб под називом НК Даљ.

- Они су годину дана функционисали да би се потом посвађали јер је у управи клуба више било чланова из Омладинца него из Радничког. Након тога Раднички одлази на своје игралиште, исто оно на којем игра и данас – каже дугогодишњи члан управе Даља Мирослав Мишо Илинчић. Даљ 1970-тих

Од формирања Деске клупске боје биле су црвене, односно црвено-беле, а игралиште овог клуба било је у старом Даљу, на лединама.

- Још 1917. године Никола Опшић је продао земљиште општини Даљ и на том земљишту је било вашариште, на месту на ком се данас налази стадион. Преко пута вашаришта било је неограђено игралиште да био онда један Пауновић који је волео фудбал касније тражио да се вашариште и игралиште замене. Тако је подигнут овај терен на којем су касније подигнуте и свалачионице, клупске просторије и трибине. Цигла за градњу трибина купљена је од Српске православне црквене општине у Даљу – истакао је Илинчић. Првих такмичарских сезона након Другог светског рата Даљ наступа у једној од многобројинх лига тадашњег осјечког савеза и игра са оближњим местима: Бијело Брдо, Ердут, Тења, Бобота, Трпиња, Пачетин, Борово. Први значајнији успех постигао је почетком седамдесетих година прошлог века када се пласира у Славонску фудбалску зону, подравска група. У зонском такмичењу овај клуб играће и средином осамдесетих година, да би потом пред почетак рата на овим просторима играо и у Регионалној лиги Славоније и Барање, група север. У лигама Републике Српске Крајине Даљ се најпре такмичи у оквиру Прве лиге источне Славоније и западног Срема да би од реорганизације и формирања јединствене Прве лиге источне Славоније, Барање и западног Срема у лето 1994. године, због пласмана у другом делу табеле, постао члан истоимене Друге регионалне лиге. Овде ће остати све до 1997. године када се поново враћа

21

ИЗВОР 202 / 10.10.2018.

ПРОТЕСТ ЈУНИОРА Вредно је поменути да су јуниори Даља освојили куп Славоније 1978. године, а једну од анегдота описао је Драган Докић у својој монографији. „Јуниорима НК Даља давне 1976. године била је после утакмице са Фрушкогорцем из Илока обећана вечера. Вечеру је обећао тренер Лазар Клајић и остала управа. Ипак, вечеру нису добили ни тај пут нити након још неколико утакмица. Резултати су били лоши. У једном тренутку тренер је почео играчима држати предавање да морају бити пожртвованији. Међутим, са тренером се у дискусију укључује Срето Савадиновић и каже: „Како нас храните, тако и играмо“. Након те реченице уследио је шамар играчу и суспензија од три утакмице. Деца ко деца, не заборављају шта им се обећа.“

у тадашње елитно такмичење, освајањем другог места у Другој лиги, где ће играти једну сезону, односно до реинтеграције од када ће овај клуб званично и престати да постоји. ПРЕКО ХИЉАДУ ГЛЕДАЛАЦА НА УТАКМИЦАМА У том периоду Даљ су водили многи људи који су готово цео свој живот посветили овом клубу. Међу њима се истичу Милован Берковић, Срећко Радојчић, Владо Стојков, Стеван Грчић, Јосип Милковић, Ђоко Клајић, Миладин Клајић, Ђорђе Орсић, Никола Грчић, Ђорђе Ђомилја и други. Од тренера ту су били Лазар Клајић, Иво Винај, Никола Пуркар, Стеван Грчић, Ђорђе Орсић, Милан Кнежевић, Никола Рупчић, Игњатије Симић, Милан Чешић, Станко Сремац, Ђуро Вујчић, Звонко Поповић. Најзвучније име даљског фудбала свакако је био Данијел Поповић који је поникао у Даљу, касније првотимац Осијека и омладински репрезентативац Хрватске који је трагично настрадао у саобраћајној несрећи 2002. године.

Даљ 1988

За Даљ је бранио Здравко Агић који је касније бранио за Борово и зајечарски Тимок, а у Даљу је играо и Саво Продановић који је био играч и Радничког, али и Борова и Осијека. Играч Даља требао је бити и чувени голман Црвене Звезде Ратомир Дујковић који је војску служио у Осијеку и за то време требао је да брани боје даљских црвено-белих, али је тај план осујетила управа београдског клуба.

- Некада је у Даљу интерес за фудбал био изузетан. Ја сам 25 година продавао улазнице на утакмицама Даља, пре рата сам у просеку продавао преко 300 улазница по утакмици, а кад су нам долазили већи клубови продавали смо преко три хиљде улазница. Касније кад је формиран Дунав након реинтеграције продавало се преко 600 карата, а данас ако се на утакмици прода двадесетак улазница то је велики успех – наглашава Илинчић. У периоду између два рата (Другог светског рата и рата деведесетих) у Даљу је поред Омладинца, потоњег НК Даља и Радничког (пре тога Ратар), функционисао и клуб Затањ чији је оснивач био Шандор Папа. У овом клубу играли су становници Даљ планине, али и они играчи Даља и Радничког који нису имали места у својим клубовима. Затањ

Даљ 90-тих

се кратко време такмичио у најнижем рангу. Оно што је посебно красило даљски фудбал то је дерби утакмица између Даља и Радничког. Иако је већ писано о овом дербију у фељтону о Радничком, немогуће га је поново не поменути. У бројним утакмицама ова два клуба, сви ће се сложити да је Даљ био успешнији. На овим утакмицама, због великог интересовања и ривалства, окупило би се и преко хиљаду навијача оба клуба. УТАКМИЦЕ СА ВЕЛИКАНИМА Управа Даља посебну пажњу посвећивала је утакмицама са клубовима тадашње Прве савезне лиге. Мало који клуб нижег ранга, не само са овог простора него и са целог екс југословенског простора, може да се похвали да је играо утакмице и угостио све клубове из тзв. Велике четворке. Тако је Даљ Црвену Звезду угостио три пута (1958., 1973. и 1985.), Хајдук и Динамо по два пута (1972. и 1979. односно 1966. и 1970.), те Партизан једном (1985. године). Играли су Даљци и са новосадском Војводином у два наврата 1971. и 1996. године, али и са Осијеком, Чукаричким из Београда и Слободом из Тузле. У тим утакмицама највећ пораз Даљ је претрпео од Динама 1966. године када је поражен са 10:0, док се Хајдук оба пута намучио са Даљцима победивши минималним резултатом 3:2 и 2:1. По гашењу клуба, односно по преименовању у НК Дунав, формирана је ветеранска екипа која се од 1999. године укључује у Лигу ветерана Заједничког већа општина. Ову ветеранску екипу махом су чинили и чине бивши играчи два даљска клуба: Даља и Радничког. У првенствима ове лиге једном су и освојили прво место. Треба рећи да је недавно из штампе изашла и својеврсна фотомонографија о даљском фудбалу чији је аутор Драган Докић, а која на најбољи могући начин чува успомене и сећања на некадашња фудбалска времена у Даљу, али и чува успомену на многе играче који су играли у даљским клубовима у последњих више од деведесет година.

22 МАНИФЕСТАЦИЈЕ

10.10.2018. / ИЗВОР 202

ЗАВРШЕНИ „БРАНКОВИ ДАНИ“ У ВУКОВАРУ

ИМЕ БРАНКА РАДИЧЕВИЋА ПОВЕЗУЈЕ МНОГО ЉУДИ

П

овезаност Вуковара и песника Бранка Радичевића огледа се кроз манифестацију Бранкови дани који су и ове године организовани у парк-шуми Адицa. Бранкове дане годинама организује друга вуковарска парохија у част песника Бранка Радичевића који је у својим младим данима често боравио у мајчином родном граду Вуковару и ту је оставио неизбрисив траг.

- Бранко Радичевић је песник који је кратко живео и писао. Има песника који су оставили већи опус песама иза себе, али је Бранко Радичевић значајан за Вуковар јер је његова мајка била из Вуковара, а и он је сам долазио овде на добру воду и стварао неке од својих песама – рекао је парох Друге парохије вуковарске јереј Вукашин Цветојевић. Осим ове вуковарске, постоји још оваквих манифестација и удружења посвећених прерано преминулом песнику.

- Постоји „Бранково коло“ у Сремским Kарловцима, такође и многа културно-уметничка друштва која носе његово име. Пошто је рођен у Славонском Броду, тамо постоји и спомен плоча. Претходних година на Бранковим данима гостовало је и Kултурно уметничко друштво „Бранко Радичевић“ из Ниша, а била је сарадња и са „Бранковим колом“ из Сремских Kарловаца који су нам на почетку помагали око организације – каже јереј Цветојевић.

На манифестацији су наступили ученици из вуковарских основних школа Никола Андрић и Драгутин Тадијановић, фоклорашка секција културно-уметничког друштва „Слога” из Вуковара, хорска секција српско-грчког пријатељства „Иридеј” из Сремске Митровице те рецитатори вуковарске гимназије и техничке школе Никола Тесла. Додељене су и награде за најбоље саставе

на тему пријатељства у оквиру литералног конкурса „Ружица Радичевић“. Ове године манифестацији су присуствовали и основношколци из Барање, а већина њих је први пут посетила Вуковар. Осим Бранкових дана, учествовали су и на Олимпијади старих спортова где су неки освојили и прва места у својим дисциплинама.

- За српску децу из Барање ово много значи јер им је ово и први пут да су у посети Вуковару и овој српској светињи – цркви Преподобне матере Параскеве на Доброј води као и Бранковим данима. Трудићемо се да нешто слично овоме покренемо и код нас - прича вероучитељ у Дарди, Kнежевим Виноградима и Kаранцу Срђан Дангузовић. Бранко Радичевић је својим песмама веома задужио српски народ. Због те оставштине постоје и многе манифестације њему у част па тако и ова вуковарска.

- Планирамо да се повежемо са што више друштава које носе име Бранка Радичевића и да буду наши гости. Желимо да нам се представе и да јачамо везу јер поента ове манифестације јесте дружење, повезивање људи, да овај град живи и да буде срећан и радостан јер и Бранко је долазио овде и доносио радост, дружио се с Вуковарчанима и проводио лепо време – закључује Вукашин Цветојевић. Д. Велимировић

23

ИЗВОР 202 / 10.10.2018.

ИМПРЕСУМ

И ЗВО Р ЛИСТ ЗАЈЕДНИЧКОГ ВЕЋА ОПШТИНА - ВУКОВАР

РАДОЈЕ КУКИЋ

ив из ж е к Сл и

ота

Број 202

ГОДИНА XII Вуковар, 10. октобар 2018.

Издавач:

Заједничко веће општина, Вуковар

За издавача:

Срђан Јеремић, председник ЗВО-а

Главни уредник: Славко Бубало

Редакција: Вуковар; Никола Милојевић, Срђан Секулић,

Јадранка Јаћимовић-Иван, Душан Велимировић; Бели Манастир; Зоран Поповић, Стана Немет; Книн; Васка Радуловић

Фотографија:

Срђан Секулић, Дарко Ковач, Душан Велимировић, Зоран Поповић, Никола Милојевић, Срђан Рончевић

Графичка припрема: Срђан Рончевић

Штампа:

“Glas Slavonije” d.d. Osijek Улица Хрватске Републике 20

Адреса редакције:

Еугена Кватерника 1, Вуковар Тел: 032/416-667 Факс: 032/422-755 е-mail: urednik.izvor@gmail.com Izvor.zvo@gmail.com web: www.tvprodukcija-zvo.com

Лист суфинансирају:

Савет за националне мањине Владе Републике Хрватске, Министарство културе Републике Србије и Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама АП Војводине

Дистрибуција за АП Војводину: Press international Проф. Грчића 1V, Нови Сад

Излази сваких 14 дана Тираж: 8000

Насловна страна: Илустрација

Црта: Вујадин Лукић Vulle

Текст: Славко Бубало

ЈЕСТЕ ЛИ ЗНАЛИ ДА? ... се најкраћи рат одиграо 1895. године када се Занзибар предао Британији након 38 минута? ... се девино млеко не згрушава? ... шаргарепа садржи 0% масти? ... су пси у Библији поменути 14 пута, лавови 55 пута, али да домаће мачке нису поменуте ни једном? ... од 1495. године није било ни једног 25-годишњег раздобља без неког рата? ... се морски пси никада не разболе, јер су имуни на све познате врсте болести? ... постоје 92 позната случаја изгубљених нуклеарних бомби у мору? ... је преко 90% рибе уловљено на северној хемисфери? ... насупрот фрази „зноји се као свиња“, свиње се у ствари не могу знојити? ... док пумпа, људско срце у телу ствара толики притисак да може да избаци млаз крви преко 9 метара? ... прави потпис Волта Дизнија нема сличности с препознатљивим логом истоимене компаније? ... жирафе немају гласне жице?

... се путнички брод Kраљица Елизабета Друга помакне за само 4 центиметра са сваком литром дизела који сагори? ... зарез направљен на кори стабла увек остаје на истом размаку од тла иако стабло константно расте? ... се на канадској новчаници од 2 долара налази америчка застава? ... ако би носили слушалице само 1 сат повећали би број бактерија у свом уху 700 пута? ... око 50% људи на свету никада није обавило телефонски разговор? ... комарци имају зубе? ... козе и хоботнице имају правоугаоне зенице?

Фото: ЈуТјуб

24 СПОРТ

10.10.2018. / ИЗВОР 202

У ВУКОВАРСКОЈ ПАРК- ШУМИ АДИЦИ ОДРЖАНА ПЕТА ПО РЕДУ ОЛИМПИЈАДА СТАРИХ СПОРТОВА У ОКВИРУ ПРОГРАМА „ЈЕСЕН СА СДСС- ОМ“ КОЈИ ОРГАНИЗУЈЕ ГРАДСКА ОРГАНИЗАЦИЈЕ ОВЕ СТРАНКЕ

ВУКОВАРЧАНИ ОДМЕРАВАЛИ СНАГЕ У СТАРИМ СПОРТОВИМА

С

уботње јутро привукло је многе заљубљенике у старе традиционалне спортове да покажу своја умећа у спортским надметањима.

- Да нисмо имали позитивно искуство с овом манифестацијом, не бисмо никад дошли до броја пет. Надамо се да на томе нећемо стати и да ће ова манифестација у будућности постати још и већа. Градска организација СДСС-а Вуковар у периоду од годину дана сваки месец организује неки програм или манифестацију. Ова Олимпијада је требала да буде одржана у петом месецу како је то раније било, али због унутарстраначких избора смо је одгодили - рекао је председник ГО СДСС Срђан Kолар. Иако је суботње јутро било прилично хладно, многи чланови и симпатизери СДСС-а жељни спортског доказивања испунили су простор поред цркве Преподобне матере Параскеве на Доброј води. Посети су припомогли и Бранкови дани који су одржани истога дана на истом месту.

- С обзиром да је у Вуковару људи све мање и

мање, не само Срба, него и припадника других народа задовољни смо и посетом и бројем учесника - истиче Kолар. У спортском делу било је веома напето, без изразитих фаворита. Победник у скоку у даљ из места био је Дејан Дракулић, камен с рамена најдаље је бацио Саша Бељић, а најбржи у трци у џаку био је Антонио Kајтази. У дисциплини повлачење конопца најуспешнија од четири вуковарске месне организације СДСС-а била је месна организација Трпињска цеста која је у финалу савладала месну организацију Борово Насеље.

- Ништа ово није случајно. Победили смо већ четврти пут у повлачењу конопца. Очекивали смо победу, међутим противници, односно пријатељи из Борова насеља су били изузетно добри и нијансе су одлучиле, не знам

да ли због килаже или снаге момака који су се такмичили. Надметали су се момци који су се сакупили, а да смо довели још неколико момака који су недостајали, не би било интересантно - каже председник месне организације СДСС Трпињска цеста Ђорђе Мацут. Ова манифестација и људи окупљени око ње доказ су да традиционални спортови не изумиру. Пре свега то показују младе особе које су се спортски супротставиле својим старијим колегама и учиниле надметања занимљивијима. Душан Велимировић

ОДИГРАНО 4. КОЛО ЛИГЕ ВЕТЕРАНА ЗАЈЕДНИЧКОГ ВЕЋА ОПШТИНА

НЕГОСЛАВЧАНИ УБЕДЉИВО ПРВИ

У

четвртом колу Лиге ветерана Заједничког већа општина Негославци су убедљиво савладали ветеране Вутекс-Слоге резултатом 7:4, Хајдук

Мирко био је бољи од бјелобрдског БСК-а ком је дао два гола. Трпињски Синђелић победио је норовску Слогу ватерполским резултатом од 8:4,

док је утакмица између Обилића из Острова и Даља одгођена. На првенственој табели фудбалски ветерани Негославаца су први са 12 бодова, други је БСK са 9 бодова, а трећи Синђелић који има 7 бодова, колико и Хајдук Мирко на четвртом месту. По три бода имају боровска Слога, ВутексСлога и Младост из Kараџићева на петом, шестом и седмом месту. Без бодова су Даљ и Обилић, на осмом и деветом месту првенствене табеле. Следеће 5. коло одиграно је у понедељак, 8. октобра. У Негославцима су се састали Негославци и трпињски Синђелић, у Бијелом Брду домаћи БСK и Вутекс, Слога из Вуковара, у Даљу ФK Даљ и Хајдук Мирко из Мирковаца, а у Kараџићеву Младост и Обилић из Острова. Ветерани боровске Слоге су слободни. С.Бубало

Следећи број Извора излази у среду 24. октобра 2018. Нову Хронику Славоније, Барање и западног Срема гледајте у петак 19. октобра на РТРС у 12:30, у суботу 20. октобра на РТС-сат у 12:30 и у понедељак 22. октобра на РТВ 1 у 14:30.