Logistika II deo

24. ODNOS LOGISTIKE I SCM-a U svom razvoju, logistika je prešla dug evolutivni put. Od toga da su to aktivnosti pomeranja robe u prostoru i vremenu do današnjeg shvatanja logistike kao – globalne, integralne, podrške u procesu proizvodnje.

Logistika, koja danas postoji, definisana je na tri nivoa. Prvi – logistiĉki sistem – transport, skladištenje i upravljenje zalihama. Drugi – upavljanje logistikom – efikasno i efektivno planiranje, implementaciju i upravljanje logistiĉkim sistemom. Treći – specifiĉan naĉin projektovanja i implementacije upravljanja logistikom.

Tri osnovna principa na kojima se zasnivaju ove smernice su : a) Sistemska ili holistička perspektiva i prilaz sa aspekta ukupnih (totalnih) troškova a. Odluke sa ciljem postizanja globalnog maksimuma profita b. Odluke na osnovu uskog gledanja i pokušaj da se postigne lokalni minimum troškova (ili maksimizacija profita) – NIJE NAJBOLJE REŠENJE – pošto se ne razmatraju veze u organizaciji – ĉesto se ne uzimaju veze, jer je teško utvrditi uzroke i posledice, zbog mnoštva faktora b) Orijentacija ka tokovima a. Logistika nastala na osnovu praćenja i upravljanja tokova materijala b. Ranije je tok posmatran vertikalno, dok se sada posmatra horizontalno (od sirovine do gotovog proizvoda) c) Orijentacija ka kupcima i uslugama a. Kupac nije samo krajnji kupac b. Kupac je i kupac sirovina, koji će napraviti poluproizvod c. Nije samo zadovoljenje krajnjeg klijenta bitno, već zadovoljenje u svakoj fazi U Americi se inicijalni koncept logistike nije razvijao, već je bio zamrznut i na njegovim osnovama se razvio SCM. SCM u Americi imao je mnogo više slobode za razvoj, nego logistika u Evropi. Na osnovu svega, moguće je zakljuĉiti da se orva dva kocepta evropskog shvtanja logistike poklapaju sa ameriĉkim shvatanjem logistike, dok je treći evropski koncept u stvari ameriĉki SCM, meĊutim ne 100%. Razlike se ogledaju u evropskoj teţnji da da se logistika posmatra u granicama jedne organizacije uz uvaţavanje poslovnih partnera, dok SCM uvodi organizacije na nivou celog lanca, bez obzira na broj organizacija.

Ameriĉki koncept je praktiĉniji, više je okrenut konaĉnim (finansijskim) efektima, a manje teoretski definisan.