Logistika II deo

Page 1

LOGISTIKA II DEO :-)

Nadam se da će vam pomoći :-*


1. ZADACI TRANSPORTNE SLUŢBE a) b) c) d) e) f) g) h) i) j) k) l) m) n) o) p)

Izrada godišnjeg plana transporta robe Izbor puta transporta robe Izbor naĉina transporta robe Saradnja sa skladišnom sluţbom preduzeća Zakupljivanje skladišnog prostora u javnim skladištima Osiguranje robe na putu Angaţovanje tuĊih usluga u transportu Poveravanje brige o transportu robe špediterskim preduzećima Preuzimanje robe od drugih prevoznika Evidentiranje podataka o korišćenju tuĊih usluga Kontrola transportnih dokumenata i obraĉuna vozarine od strane transportnih preduzeća Formiranje transportnih dokumenata Izdavanje naloga za rad sopstvenom voznom parku VoĊenje evidencije u radu sopstvenog voznog parka Izrada naknadnih kalkulacija troškova transporta Nadzor nad radom sopstvene garaţe i auto radionice (odrţavanje transportnih sredstava)

2. PREDNOSTI I NEDOSTACI VAZDUŠNOG TRANSPORTA Manje od 1% ukupno prevezenih kilometar / tona robe pripada avioprevozu. Aerodromi su vlasništvo posebnih organizacija a avioprevoznici ih samo koriste. PREDNOSTI Razliĉita vrsta robe Veće koliĉine robe – duţe relacije Mali troškovi km/t robe + logistike Povećanje obima Najveće brzine Visoka bezbednost Dobra frekventnost

NEDOSTACI Visoki troškovi Ograniĉen koja ima znaĉaj Prevoz robe – nuspojava prevoza putnika Investiranje u letelice i kadrove Uslovi kada cena nije bitna – rat, katastrofe


3. PREDNOSTI I NEDOSTACI DRUMSKOG TRANSPORTA Infrastrukturu razvija drţava a prevoznici plaćaju nadoknadu za korišćenje – drumarina.Na taj naĉin, korisnici drumskog transporta su pošteĊeni visokih inicijalnih troškova. PREDNOSTI Razvijena infrastruktura od skladišta do odredišta „od vrata do vrata“ Relativno visoka brzina transporta Male transportne jedinice Niski troš. transporta – lako posedovanje Visoka ukupna elastiĉnost Niski terminalni troškovi Konkurentni ukupni troškovi na srednjim i kratkim linijama Dobra pouzdanost i urednost Fleksibilnost i frekventnost

NEDOSTACI Visoki troškovi transporta Niska pouzdanost – guţve, klima, sredstvo Ekološki faktor – pritisak na sniţavanje nivoa zagaĊenosti

4. PREDNOSTI I NEDOSTACI VODNOG TRANSPORTA PREDNOSTI

NEDOSTACI

Niski troškovi po prevezenom km Troškovi po jedinici terata su najmanji Robe visoke specifiĉne teţine u velikim koliĉ. Najveća transportna sposobnost Masovan prevoz jeftinih roba na velike udaljenosti

Visoki inicijalni troškovi Niska brzina prevoza Skupa izgradnja pristaništva Organizovati prevoz do utovarnog i istovarnog pristaništva – podiţe nivo troškova ali i nivo rizika od oštećenja prilikom transporta

Korišćenje postojećih puteva – reka, jezera, mora, okeana. Investicije u plovne objekte i objekte u pristaništvu. Naĉin utovara / istovara – koriste se veliki kranovi ili je omogućen ulaz motornim vozilima direktno na plovni objekat. Izgradnja pristaništva, uglavnom, pada na teret drţave ili grada u ĉijoj se zoni ono nalazi.

5. PREDNOSTI I NEDOSTACI CEVNOG TRANSPORTA PREDNOSTI Najniţi troškovi!!! – niski operativni troškovi Veliki kapacitet prevoza Visoka pouzdanost Visoka produktivnost Masovan transport teĉnih i gasovitih energetskih sirovina

NEDOSTACI Velike inicijalne investicije u vodove, terminale u pumpne stanice Nemogućnost transportovanje ĉvrstih materijala Ograniĉen na naftu, gas i vodu


6. PREDNOSTI I NEDOSTACI ŢELEZNIĈKOG TRANSPORTA PRENOSTI

NEDOSTACI

Razliĉita vrsta robe Velika transportna sposobnost Masovan prevoz Niski troškovi na prevoznom putu Niski ukupni troškovi za prevoze na srednja i velika rastojanja Visok stepen bezbednosti Pouzdan, uredan i taĉan prevoz Energentska štedljivost Ekološka tolerantnost

Visoke investicije za otpoĉinjanje ObezbeĊivanje terminala za pristup vagonima, opremu za podršku utovara/istov. Troškovi transporta visok udeo u ukup.ceni Relativna nedostupnost (infrastruktura) Angaţovanje drumskog transporta Povećava rizik od oštećenja Brzina, vreme transporta Potreba klasifikovanja robe po odredištu Razdvajanje kompozicija i usmeravanje

Ţeleznice su prinuĊene da unapreĊuju svoje poslovanje i sniţavaju troškove transporta po kilometar / toni prevezene robe. Ovo sniţavanje povoljno utiĉe na povećanje obima transporta. Transport veće koliĉine robe na duţe relacije. Ukoliko je to ostvareno – taj prihod – vrši se rasporeĊivanje fiksnih trošskova, koji su za ovaj vid transporta visoki. Transportovana roba je niske vrednosti i visoke specifiĉne teţine. Transport drvene graĊe, rude, poljoprivrednih proizvoda, poluproizvoda hemijske industrije.

7. TROŠKOVI (spoljašnjeg) TRANSPORTOVANJA DIREKTNI TROŠKOVI Cena prevoza kod izabranog prevoznika ...ILI... Trošak goriva za sopstveno prevozno sredstvo Trošak drumarina, taksi, leţarina Trošak vozaĉa (plata, dnevnice, noćenja)

INDIREKTNI TROŠKOVI Trošak amortizacije transportnog sredstva Trošak registrovanja transportnog sredstva Trošak pribavljanja i obuke neophodnih kadrova Trošak odrţavanja transportnog sredstva


8. FAKTORI KOJI UTIĈU NA IZBOR TRANSPORNOG VIDA I SREDSTVA a) b) c) d) e) f) g) h) i) j) k) l)

m) n)

Zakonska regulativa Postojanje organizacija koje se usluţno bave prevozom Fleksibilnost transportnog vida / sredstva Direktni (glavni) troškovi prevoza Sporedni troškovi prevoza (drumarine, takse, carine, leţarine) Troškovi osiguranja robe tokom transporta, a sa tim u vezi i bezbednost i sigurnost transporta, odnosno – stepen (rizik) oštećenja transportovane robe Kapacitet (transportna sposobnost) transportnog vida / sredstva Minimalna veliĉina za transport Potrebna oprema (infrastruktura) za utovar, prevoz, pretovar i istovar Potrebe u pogledu pakovanja Vreme koje roba provede u transportu (brzina transporta) Taĉnost/pouzdanost transportnog vida/sredstva (verovatnoća da će vreme transporta biti jednako procenjenom – u obzir se uzimaju moguća odstupanja od planiranog vremena transporta) Troškovi drţanja zaliha za obezbeĊenje proizvodnje u vreme transportovanja novih kolliĉina do skladišta Specijalni zahtevi kaš što su mogućnost (i cena) promene odredišta u toku transporta

9. INDIKATORI LOŠEG ORGANIZOVANJA RUKOVANJA MATERIJALOM a) Transportne putanje su zagušene b) Ĉesto premeštanje materijala samo da bi se oslobodio prostor ili prolaz c) Zastoji prilikom utovara i istovara (zastoji usled neorganizovanosti i nepripremljenosti) d) Previše radnika na poslovima rukovanja materijalom e) Nepostojanje gravitacionih tokova materijala f) Nedovoljno iskorišćenje kvalifikovane radne snage g) Iscrpljivanje zaliha h) Nedostatak standardizacije i) Visoki gubici j) Ĉesta povreĊivanja radnika k) Ĉesta oštećenja transportnih sredstava l) Ĉesta oštećenja transportovanog materijala ili robe m) Neefikasan tok materijala n) Neogranizovanost prilikom skladištenja materijala ili robe o) Puno „praznih hodova“ radne snage p) Visoki indirektni troškovi radne snage q) Prazan (neiskorišćen) prostor u skladištu r) Duge transportne putanje s) Prljavština u pogonu (naroĉito u transportnim putanjama)


10. CILJEVI EFIKASNOG RUKOVANJA MATERIJALOM

a) KRETANJE (kretanje materijala i roba U, KROZ i IZ proizvodnog prostora mora da teĉe bez zastoja, ali i bez ţurbe, pošto to signallizira kašnjenje, odnosno, probleme) b) VREME (materijal ili roba moraju biti u taĉno odreĊenom trenutku pored odgovarajuće mašine ili na odgovarajućem terminalu, ni pre ni kasnije, pošto i jedno i drugo znaĉe guţvu i probleme) c) KOLIČINA (isto što vaţi i za vreme) d) PROSTOR (neophodno je u potpunosti iskoristiti skladišni prostor – izgradnjom ili iznajmljivanjem skladišta, plaća se svaki kubni metar prostora)

11. PODELA I KARAKTERISTIKA VIDOVA RUKOVANJA MATERIJALOM a)     

RUČNO Treba izbegavati kada god je moguće Potreba za velikim brojem radnika Radna snaga skupa Mala propusna moć i mala brzina transporta Teško je iskoristiti delove prostora

U opremu za ruĉno rukovanje materijalom spadaju :     

Ruĉna kolica Ruĉni viljuškar Konvejeri (roleri) Razni klizaĉi Oblice i valjci

b) MEHANIZOVANO  

Oblik koji se najĉešće sreće Zahteva manuelni rad, ali ne za nnošenje tereta, već za upravaljanje ureĊajima

Oprema :     

Viljuškari – prijem i skladištenje robe, horizontalno i vertikalno rukovanje Vruće linije Traktori – traileri Konvejneri Kranovi


Smernice za projektovanje sistema za mehanizovano rukovanje materijalom :      

Standardizacija opreme Maksimalizacija kontinualnosti tokova materijala Maksimalizacija pokretne opreme Maksimalizacija iskorišćenja pokretne opreme Pri izboru opreme minimalizovati udeo „praznih“ opterećenja i hodova Maksimalizovati „gravitacione“ tokove materijala

c) AUTOMATIZOVANO  Visokoregalna skladišta  Informaciono dirigovano rukovanje Karakteristike : PREDNOSTI Manje direktnog rada Brţi, sigurniji i taĉniji rad

NEDOSTACI Visoke investicije Sloţen razvoj i primena Projektuju se i grade po porudţbini Neophodan kompjuter za programiranje Iterface skladišta sa ostalim delovima sistema Automatizovani sistemi za pakovanje

Automatizovana skladišta obuhvataju :  Skladišne police  Oprema za skladištenje  Ulaz/izlaz sistem  Upravljaĉko/kontrolni sistem d) KOMPJUTERIZOVANO  

Raĉunar upravlja opremom za kretanje (utovar / prenos) i skladištenje (istovar / odlaganje) Koriste se AGV automated guided vehicles


12. PRINCIPI RUKOVANJA MATERIJALOM

P R I N C I P

Planiranja Sistemski Tokova materijala Uprošćavanja Gravitacije Iskorišćenja prostora Jediniĉne veliĉine Mehanizacije Automatizacije Izbora opreme Standardizacije Adaptivnosti „Mrtvog“ tereta i „praznih“ hodova tereta Iskorišćenja Odrţavanja Modernizacije Upravljanja / kontrole Kapaciteta Performansi Bezbednosti

U cilju maksimalne efektivnosti Integrisanje svih operacija u koordinatni sistem ObezbeĊivanje redosleda i rasporeda opreme Redukovanjem, eliminisanjem ili kombinovanjem nepotrebnih kretanja Za kretanje materijala Optimizovanje korišćenja skladišta Povećanje koliĉine, velieĉine ili mase jediniĉnog opterećenja Kada god je moguće Operacija proizvodnje, rukovanja i skladištenja Razmatrati sve aspekte rukovanja, kretanja i metoda Standardizovanje metoda rukovanja materijalom PrilagoĊavanje širokom spektru zadataka Smanjenje odnosa mrtvog tereta i praznog hoda prema maksimalnom opterećenju Optimalno Preventivno Zamena zastarelih metoda i opreme Rukovanje materijalom za unapreĊenje upravljanja Rukovanje materijalom i dostizanje ţeljenih kapaciteta Efektivno – u smislu troškova po jedinici Pogodnih metoda i opreme za bezbedno rukovanje

13. FUNKCIJE PAKOVANJA Kod svage pošiljke postoji mogućnost oštećenja. Oĉigledno je da svaka pošiljka mora imati kvalitetno pakovanje koje će je zaštititi prilikom transporta. Ali to nije jedina funkcija. Funkcija pakovanja podeljena je u 4 grupe : a) PROIZVODNA FUNKCIJA  Dobavljaĉ dostavlja proizvod firmi, upakovan zajedno sa svim ostalim elementima potrebnim za ugradnju u finalni proizvod  Firma ne mora da planira nabavku tih elemenata, jer ih u paketu dobija  Dogovor za unapred definisanu seriju proizvoda - paketi b)    

MARKETINŠKA FUNKCIJA Komunikacija sa kupcem Ambalaţa prodaje proizvod Sredstvo pridobijanja kupca Skretanje paţnje (na karakteristike firme, mada to nema veze sa proizvodom)


c)   

UPOTREBNA FUNKCIJA Pakovanje proizvoda u ambalaţu za kasnije korišćenje Prašak za veš – plastiĉna kutija – kasnije se koristi za bilo koju drugu namenu Konkurentska prednost

d) Poslednja, ali ne i najmanje bitna :-) LOGISTIČKA FUNKCIJA (ZASEBNO 14. PITANJE)  Zaštita proizvoda od o rasipanja (teĉni, praškasti, rasuti sadrţaj) o uticaja okoline (vlaga, temperatura, UV)  Zaštita okoline od sadrţaja pakovanja (agresivan sadrţaj)  Omogućavanje i olakšavanje o skladištenja (slaganje jedno na drugo) o transporta o manipulacije  zaštita od kraĊe  pruţanje informacija o sadrţaju pakovanja

Proizvodi mogu biti pakovani u standardizovana pakovanja, od razliĉitih vrsta materijala. 

Kartonske o

staklene o

Kutije Tegle, flaše, ĉaše

Plastiĉne kutije, kese, dţakovi, flaše, kante, termo-sakupljaĉke folije

o 

Platnena o

kesa i dţakovi

Drvena

Metalna

o o

Kutija i palete Burad, kutije, konzerve, kante

Modularni sistem je nastao i potrebe da se što bolje iskoristi prostor. Kada je zaţiveo, bilo je potrbno prvo odrediti jedinstvenu veliĉinu jednog modula kao i veliĉinu pakovanja, koja se stavljaju u module. Analizom, došlo se do zakljuĉka da je optimalna osnovica modula 400x600mm dok visina zavisi. Pakovanje u module ima ulogu da zaštiti proizvod/materijal od oštećenja pri kretanju kroz logistiĉki sistem i kraĊe. Moguća oštećenja od vibracija, udara/sudara/dodira:-) , proboda/bušenja :-), pritiskanja, sabijanja.


15. KARAKTERISTIKE KONTEJNERA a) b) c) d) e) f)

Da se upotrebi više puta, odnosno da ima TRAJNI KARAKTER Specijalno izgraĊena i namenjena da olakša prenos robe u transportnim sredstvima Konstruisana da omogući lako rukovanje i pretovar Lako se moţe puniti i prazniti Unutrašnja zapremina najmanje 1m3 Konstruisana da se dobro zatvara i pruţa potpunu zaštitu

Kontejner ne ukljuĉuje ni vozilo ni pakovanje robe, ali se moţe smatrati kao deo transportnog sredstva, koja predstavlja prostor za robu i to, po pravilu, unificiranu za sve grane transporta.

16. AKTIVNOSTI ZA UNAPREĐENJE SERVISA a) Duţina perioda od prijema porudţbine do isporuke kupcu (ciklus izvršenja porudţbine) b) Frekvencija isporuka c) Pouzdanost isporuka (i po terminu i posadrţaju i po kvalitetu) d) Raspoloţivost zaliha e) Kontinualnost ponude asortimana f) Kompletnost ispunjenja porudţbina g) Spremnost za izvršenje hitnih isporuka h) Ograniĉenja veliĉine porudţbine i) Pogodnost naruĉivanja i plaćanja j) Fleksibilnost radnog vremena u kojem se isporuke vrše k) Taĉnost fakturisanja l) Postupak reklamacije m) Kvalitet prezentacije prodajno – usluţnih performansi n) Pomoć pri neposrednoj kupovini o) Redovni kontakti prodavaca sa kupcima p) Kreditni uslovi q) Uredno reagovanje na upite kupaca


17. KOMPONENTE SERVISA POTROŠAĈA Logistika je odgovorna samo za transakcione elemente servisa potrošaĉa.

PREDTRANSAKCIONI ELEMENTI :

1. 2. 3. 4. 5.

UtvrĊivanje paketa SP Upoznavanje kupaca sa paketom SP tima Organizaciona struktura koja podrţava SP Kreditni uslovi Uslovi plaćanja

TRANSAKCIONI ELEMENTI :

SERVIS POTROŠAČA

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.

Raspoloţivost zaliha Vreme izvršenja porudţbina Frekvencija isporuka Pouzdanost i taĉnost isporuka Kompletnost ispunjenja isporuka Spremnost za izvršavanje hitnih isporuka Ograniĉenja veliĉine porudţbine Pogodnost naruĉivanja

POSTTRANSAKCIONI ELEMENTI : 1. 2. 3. 4.

Taĉnost fakturisanja Garancija, odrţavanje, rezervni delovi Reklamacije, ţalbe, vraćanje proizvoda Pravovremena zamena proizvoda


18. MOGUĆI CILJEVI ANKETIRANJA KUPACA Svaka firma bi trebala da uloţi odreĊeni napor kako bi ustanovila koji od elemenata servisiranja je najvaţniji za kupce. Ovo je potrebno odrediti kako bi teţište napora postavila tamo gde će biti najveći efekat. Suština svakog poslovanja je sticanje profita – logiĉno je da se za utvrĊivanje znaĉaja pitaju kupci. A uobiĉajen naĉin za to je anketa. Kupce je teško nagovoriti na anketiranje, pa su obiĉno ankete u sastavu nagradnih igara ili sadrţe neki drugi mehanizam plaćanja. Nakon prikupljanja podataka o najznaĉajnijim elementima servisa, firma treba da ustanovi svoj poloţaj, u odnosu na konkurenciju. Mora se voditi raĉuna kako izvodjiti „prave“ podatke. Firma treba da vodi raĉuna o stvarnoj konkurenciji, odnosno o firmama koje proizvode isti ili sliĉan proizvod. Firma mora biti svesna da mehanizam prikupljanja podataka unosi nepouzdanost u prikupljene podatke. Kupci su subjektivne, emotivne osobe, odgovaraju na pitanja u skladu sa trenutnim stanjem. Trebalo bi angaţovati profesionalce za konkretnu oblast – sopstvene zaposlene koji rade na poslovnim analizama trţišta i kupaca. PreovlaĊuje anketiranje kupaca.

19. SERVISIRANJE I CILJEVI SEGMENTIRANJA TRŢIŠTA (kupaca i proizvoda) Retke su firme koje svoju budućnost vezuju za jedan proizvod. Najĉešće se oslanjaju na veći broj proizvoda i one nus-proizvode, ĉiji je prihod zanemarljiv. Iako firma ne ostvaruje prihode na tim proizvodima (zanemarljiv prihod), ona je prinuĊena da ih proizvodi, kako kupci ne bi traţili taj proizvod od konkurencije, jer postoj mogućnost da se tamo i zadrţe. Svaka firma 80% svojih prihoda ostvaruje od 20% svojih proizvoda i obrnuto. Firma će posebnu paţnju usmeriti na tih 20% proizvoda (ili 20% kupaca, svejedno). Ovo pravilo stvara grubu podelu na 4 ili 5 grupa proizvoda. Gradacija je izvršena po veliĉini prihoda, odnosno prometa, koji se ostvaruje zahvaljujući odreĊenoj grupi proizvoda, tj. kupaca. Nakon izvršene podele, oĉigledno je da firma posebno radi servisiranje kupaca iz prve kategorije i tako dalje... Mnogo je lakše uoĉiti neke zakonitosti, ukoliko one postoje kod odreĊene grupe kupaca i prilagoditi uslove servisiranja tim zakonitostima.


20. RAZLOG POSTOJANJA „SERVISNOG PAKETA“ Firma moţe formirati „servisni paket“ za svaki od rangova ili moţe to da uĉini za odreĊeni interval rangova (npr. za rangove 1-5 besplatno servisiranje, itd). Što je veći profit koji firma ostvaruje zahvaljujući odreĊenom rangu, veće su i pogodnosti koje se nude kupcu, pošto je osnovni cilj da se takav kupac zadrţi i da se stimuliše nastavak kupovine visoko profitabilnih proizvoda. Parametri koje treba imati u vodu prilikom definisanja servisnog paketa :        

Garantovano vreme u kome će isporuka biti izvršena Definisana minimalna veliĉina pojedinaĉne isporuke Procenat raspoloţivosti proizvoda na zalihama Procenat kompletnosti izvršenja narudţbina Naĉin prijema porudţbine od kupaca Uslovi plaćanja i kreditiranja ObezbeĊenost rezervnim delovima Postupak i pravila u vezi sa reklamacijom

Dodatne privilegije za kupce prve i druge kategorije :         

Pakovanje, prepakivanje, „konfekcioniranje“ Fakturisanje Bankarsko / kreditni poslovi Špediterske i carinske usluge (uvoz – izvoz) Tranzitne priviligije Administrativne usluge Ekstra / gratis usluge, bonusi, premije Osiguranje robe / proizvoda u transportu i skladištu Usluga „okoline“ (zamrzavanje, odmrzavanje, grejanje, hlaĊenje, ventilacija)

21. OPREMA ZA TESTIRANJE, ISPITIVANJE I PODRŠKU 

Opšta oprema za testiranje, ispitivanje i podršku – obuhvata svu opremu koja se koristi za razne vrste popravki razliĉitih vrsta proizvoda, oprema koja nije vezana za popravku jednog proizvoda Specijalna oprema za testiranje, ispitivanje i podršku – ĉuva se dok se ne ukaţe potreba za njenom primenom, a tada se oĉekuje da je u pipravnom stanju i sposobna za vršenje funkcije.

Veoma je bitno da li se radi o opštoj ili specijalnoj opremi – tj. da li je opremu moguće naći na trţištu ili je potrebno ponovo izraditi poseban deo ili celu opremu. Definisanje potrebne opreme sprovodi se u fazi projektovanja, sa ciljem da se u što većoj meri smanji potreba za specijalnom opremom, pošto ona poskupljuje podršku proizvodu u toku eksploatacije. Ukoliko se radi o skupoj specijalnoj opremi, preporuĉljivo je popravke raditi kod proizvoĊaĉa.


22. NIVOI ODRŢAVANJA (servisiranja) proizvoda Kako oprema za testiranje, ispitivanje i podršku moţe biti bilo šta i kako je raspon cena vrlo širok, nije ekonomski isplativo imati svu potrebnu opremu za podršku na svakom mestu gde se vrši bilo kakva popravka. Na osnovu ovog kriterijuma vrši se podela na tri nivoa odrţvanja: a) Održavanje kod korisnika a. Periodiĉne provere ispravnosti i. Vizuelnim preglednom ii. Ĉišćenjem b. Zamena unapred pripremljenih delova c. Što pre vraćanje u ispravno stanje b) Održavanje u servisu a. Popravke suviše komplikovane za korisnika b. Popravke sklopova – zamenjenih od strane korisnika c. Ukoliko popravka prevazilazi servis – šalje se kod proizvoĊaĉa c) Održavanje kod proizvoĎača ili u specijalizovanom servisu proizvoĎača a. Najsloţenije intervencije b. Specijalna, skupa oprema – nije ekonomski posedovati c. Remont proizvoda


23. CILJ UPRAVLJANJA LANCEM SNABDEVANJA

Upravljanje lancem snabdevanja – SUPPLY CHAIN MANAGEMENT – nastao je kao posledinca naĉina posmatranja celog procesa snabdevanja kupca proizvodom ili uslugom koji mu je potreban. Poĉinje od KRAJA fiziĉkog procesa snabdevanja – od KUPOVINE, tj. KUPCA! Kupac je zainteresovan za neki proizvod, taj proizvod je prodaje neki prodavac, koji ga je nabavio od nekog distributera, koji ga je nabavio od proizvoĊaĉa, koji je morao nabaviti sirovine i poluproizvode od nekog dobavljaĉa. Ponuda kupcima ide preko velikog broja distributera i prodavaca. Osnovni cilj svakog preduzeća je sticanje profita. Polazna taĉka SCM-a je ţelja za profitom koji je moguće ostvariti ukoliko kupac kupi proizvod. Potrebno je da proizvod zadovoljava potrebe, da je kvalitetan i da ima prihvatljivu cenu. Prvi kriterijum (zadovoljenje potreba) je predmet inetersovanja Istraţivanja i Razvoja, a ostala dva (kvalitet i cena) predmet su SCM-a. Da bi cena bila prihvatljiva, potrebno je maksimalno sniziti troškove , a da to ne ugrozi kvalitet. Jedan od naĉina je sniţavanje troškova drţanja zaliha. Ideja je da jedna firma preuzme na sebe drţanje zaliha, a sve ostale frime da eliminišu tu vrstu zaliha. Ostale firme trebaju da cene trud i da nadoknade taj trud, što ima za posledicu uštedu te firme. Isto se javlja kada jedna firma preuzme poslove nabavki svih firmi iz lanca. Da se vidi kako SCM doprinosi kvalitetu, treba shvatiti pojam „ prošireni proizvod“. Pod „proizvodom“ se podrazumeva osnovni proizvod, dok se pod „proširenim“ podrazumevaju karakteristike koje idu uz proizvod, kao što su naĉin kupovine, garantni rok, servisiranje i servisna mreţa, reputacija.Kada se kod kupca javi potreba, zapoĉinje se odlukom o kupovini osnovnog proizvoda i završava kupovinom „proširenog proizvoda“. U trenutku kupovine, kupac shvata, da pored osnovnog proizvoda i njegovih karakteristika, postoji veliki broj drugih karakteristika, koje deluju odluĉujuće na kupovinu – „prošireni proizvod“.


24. ODNOS LOGISTIKE I SCM-a U svom razvoju, logistika je prešla dug evolutivni put. Od toga da su to aktivnosti pomeranja robe u prostoru i vremenu do današnjeg shvatanja logistike kao – globalne, integralne, podrške u procesu proizvodnje. Logistika, koja danas postoji, definisana je na tri nivoa. Prvi – logistiĉki sistem – transport, skladištenje i upravljenje zalihama. Drugi – upavljanje logistikom – efikasno i efektivno planiranje, implementaciju i upravljanje logistiĉkim sistemom. Treći – specifiĉan naĉin projektovanja i implementacije upravljanja logistikom. Tri osnovna principa na kojima se zasnivaju ove smernice su : a) Sistemska ili holistička perspektiva i prilaz sa aspekta ukupnih (totalnih) troškova a. Odluke sa ciljem postizanja globalnog maksimuma profita b. Odluke na osnovu uskog gledanja i pokušaj da se postigne lokalni minimum troškova (ili maksimizacija profita) – NIJE NAJBOLJE REŠENJE – pošto se ne razmatraju veze u organizaciji – ĉesto se ne uzimaju veze, jer je teško utvrditi uzroke i posledice, zbog mnoštva faktora b) Orijentacija ka tokovima a. Logistika nastala na osnovu praćenja i upravljanja tokova materijala b. Ranije je tok posmatran vertikalno, dok se sada posmatra horizontalno (od sirovine do gotovog proizvoda) c) Orijentacija ka kupcima i uslugama a. Kupac nije samo krajnji kupac b. Kupac je i kupac sirovina, koji će napraviti poluproizvod c. Nije samo zadovoljenje krajnjeg klijenta bitno, već zadovoljenje u svakoj fazi U Americi se inicijalni koncept logistike nije razvijao, već je bio zamrznut i na njegovim osnovama se razvio SCM. SCM u Americi imao je mnogo više slobode za razvoj, nego logistika u Evropi. Na osnovu svega, moguće je zakljuĉiti da se orva dva kocepta evropskog shvtanja logistike poklapaju sa ameriĉkim shvatanjem logistike, dok je treći evropski koncept u stvari ameriĉki SCM, meĊutim ne 100%. Razlike se ogledaju u evropskoj teţnji da da se logistika posmatra u granicama jedne organizacije uz uvaţavanje poslovnih partnera, dok SCM uvodi organizacije na nivou celog lanca, bez obzira na broj organizacija. Ameriĉki koncept je praktiĉniji, više je okrenut konaĉnim (finansijskim) efektima, a manje teoretski definisan.


25. KRITERIJUMI KOJE JE POTREBNO RAZMOTRITI PRILIKOM FORMIRANJA LANCA SNABDEVANJA Dva osnovna naĉina sticanja prednosti nad konkurencijom – troškovna prednost i prednost razlike. Veza izmeĊu ova dva naĉina sticanja prednosti i SCM-a prikazana je sledećim kriterijumima.

a) Veze – veze izmeĊu organizacija su od najvaţnijeg interesa za uspešnost. Svaka aktivnost utiĉe na narednu aktivnost, iako se obavljaju u razliĉitim organizacijama. b) Ekonomija obima – kada se troškovi proizvodnje smanjuju povećanjem obima. Postojanje fiksnih i promenjivih troškova. Objedinjavanje neke funkcije, koja se nalazi kod više uĉesnika – smanjenje fiksnih troškova. Ekonomija obima utiĉe i na prednost razlikama – gde se na osnovu uštede usmerava u proširenje usluge koja se nudi kupcu. c) Sposobnost učenja – organizacija u stanju da ustanovi problem, definiše ga i implementira rešenje. Sniţavanje troškova i skraćivanje vremena. d) Naĉin korišćenja sopstvenih kapaciteta – uticaj na fiksne troškove, kao i na rasporeĊivanje troškova na razliĉite proizvode. Ovaj kriterijum povezan je sa Forresterovim efektom. e) MeĎusobni odnosi – obuhvataju sve navedene kriterijume i dopunjuju ih. Zajedniĉko korišćenje resursa kroz lanac snabdevanja. Podizanje poverenja, sinergetski efekat... f) Integracija – osetljivo pitanje. Suština SCM-a jeste integracija, ali problem je pošto svaka organizacija ima sopstvenu (internu) organizaciju – hijerarhiju – vertikalna organizacija. SCM usmerava paţnju na aktivnosti i povezivanje u jednu celinu – horizontalna organizacija. Ovo stvara odreĊene probleme i u kojoj meri organizacija reši problem – to je uspešnija. g) Terminiranje izlaska na tržište – Ukoliko jedna organizacija izbaci na trţište nov proizvod , ona ostvaruje prednost razlike u odnosu na konkurenciju. Da bi poĉela masovna kupovina – marketing aktivnosti. Ukolliko je konkurencija brza – plasiraće sliĉan proizvod na trţište, bez ulaganja novca u kampanju, ĉime ostvaruje troškovnu prednost. Moguće je da konkurencija usavrši i pojeftini proizvod. VAŢNOST terminiranja ogleda se u tome što proizvod mora da bude tehnološki zreo, kako bi konkurenciji oteţalo usavršavanje a da izaše na trţište što pre, kako bi se konkurenciji ostavilo malo vremena. h) Diskreciona politika – razliĉite odluke i prinicipi poslovanja koji utiĉu na aspekte formiranja cena. (odluka o proizvodnji od ekološkog materijala, slanje u roku od 24h od poruĉivanja). Ovo ne utiĉe na samo funkcionalnost. i) Lokacija – utiĉe na ukupne troškove, prvenstveno transporta. Troškovi energije, struĉnih kadrova. Dostupnost, razvijenost infrastrukture, blizina proizvodnog pogona... Lokacija igra znaĉajnu ulogu u borbi sa konkurencijom preko prednosti razlikama. j) Institucionalni faktori – eksterni faktori koji utiĉu na troškove poslovanja. Zakonska regulativa, poreska politika.


26. MODELI UPRAVLJANJA I ORGANIZOVANJA LANCA SNABDEVANJA a) Funkcionalni model a. osnovni oblik, najviše zastupljen b. Za one koji ne razmišljaju o SCM c. Preduzeća od nezavisnih celina i. Nezavisne ocene uspešnosti svakog dela preduzeća ii. Nabavka – cena materijala + troškovi d. Svaka celina - sopstvene planove e. Slabost – predviĊanje veza f. Inicijativa za povećanjem uspešnosti – samo na lokalnom nivou b) Dobavljački model a. Kada preduzeće funkcionalnog modela odluĉi da snizi troškove i. Materijalni troškovi – najveća stavka ii. I proizvodna i usluţna preduzeća

b. Istraţivanje trţišta sa ciljem pronalaţenja proizvoda / dobavljaĉa sa višim kvalitetom / niţom cenom c. Unificiranje zaliha (redukcija sliĉnih / razliĉitih stavki - sniţavanje broja dobavljaĉa, nabavka većih koliĉina jedne stavke i povoljniji uslovi) d. Orijentacija na dobavljaĉe koji će za potrebe kupaca odrţavati zalihe potrebnih koliĉina i asortimana u svojim skladištima e. f. g. h.

Rukovodilac nabavke preuzima kontrolu Prevazilaze okvire preduzeća i šire se na celu industriju Ĉvršće veze izmeĊu dobavljaĉa i proizvoĊaĉa – proizvoĊaĉ dominira Nema suštinsko unapreĊenje, samo premeštanje profita sa jedne taĉke na drugu

c) Logističko – transportni model a. Svaki prozvod – predmet transporta (T) b. Sirovina – T – poluproizvod – T – proizvod – T – distributer – T – prodavac – T – kupac c. Transport – vaţna stavka nacionalne i internacionalne ekonomije d. Traţi se osoba koja će biti odgovorna za funkcionisanje lanca i rukovoditi njime – rukovodilac transporta proizvodnog preduzeća e. Oĉekuje se inkrementalni skok profita f. Zavisi od kvaliteta uvodnih aktivnosti (projektovanje skladišta, planiranje i formiranje distributivnih centara, celokupne transportne mreţe) d) Informacioni model a. Sniţavanje troškova putem unapreĊenja informacionih veza izmeĊu proizvoĊaĉa i dobavljaĉa unutar preduzeća b. Raĉunari i raĉunarske mreţe c. Electronic Data Interchange d. Nedostatak integrisanog software-a za internu i eksternu komunikaciju


e. Primer – Walmart – podaci o prodaji spušteni na nivo dobavljaĉa – smanjila se potreba za predviĊanjem svih veliĉina neophodnih za donošenje odluka nabavke + efikasnija popuna skladišta gotove robe e) MODELI KOJI PODRAZUMEVAJU REINŢENJERING POSLOVNOG PROCESA a. Bussiness process reeingineering – BPR b. Radikalne promene radi sniţavanja / eliminisanja troškova i unapreĊenja kvaliteta c. Prijektovaje procesa d. STRATEŠKI MODEL i. SCM – sastavni element opstanka na trţištu ii. Strategija nije usredsreĊena samo na proizvod već i na aktivnosti koje se tiĉu proizvoda iii. „prošireni proizvod“ iv. Troškovi od sekundarnog znaĉaja v. Resursi SCM-a u sluţbi zadovoljenja kupaca


27. FORRESTEROV EFEKAT (BULLWHIP EFEKAT) Svaka organizacija koja ţeli poslovanje bez gubitaka i da spremno doĉeka bilo koju promenu, mora se osloniti na predviĊanja i analize. Kada organizacija ima svog kupca – ona vrlo pedantno prati svaku narudţbinu koja dolazi sa te strane. Ukoliko doĊe do bilo kakvih promena – one se moraju ispratiti. Ukoliko se naruĉena koliĉina smanji – moţemo oĉekivati smanjenje u budućnosti. Ali, šta ako se promena desila usled sluĉajnog poremećaja, koji je delovao samo u trenutkz formiranja narudţbine. ONDA DOLAZI DO FORRESTEROVOG EFEKTA. Tok dogaĊaja je sledeći : a) Stiţe narudţbina koja je, npr., manja od niza prethodnih b) PredviĊanja kaţu da će se trend nastaviti c) Organizacija mora da prilagodi svoje zalihe sirovina i gotovih proizvoda novonastaloj situaciji d) Usled potrebe da se smanji obim proizvodnje – prisiljena je da smanji koliĉine sirovina koje nabavlja od dobavljaĉa e) Dalje, stiţe porudţbina koja nije u skladu sa predviĊanjima, trend se nije nastavio, nego je naruĉena koliĉina ista kao i svih prethodnih puta f) Pošto je organizacija snizila zalihe gotovih proizvoda i zalihe sirovina , u svojoj sledećoj porudţbini mora da naruĉi veću kolikoĉinu nego što je to uĉinila u nizu prethodnih naruĉivanja i na ovaj naĉin unosi mnogo veći poremećaj!!! g) Dobavljaĉ, koji ima svoje praćenje i predviĊanje trenodva, pokušava da svoju proizvodnju, svoje zalihe i narudţbine prilagodi promenama koje se javljaju u narudţbenicama i na isti naĉin unosi još veći poremećaj nego što je to uĉinila prva organizacija Ovo je suština : mali poremećaj u narudžbenici prodavca pojača se kako se ta promena prostire ka dobavljaču (krećući se UZ lanac snabdevanja). Eliminisanje Forresterovog efekta je teoretski jednostavno, a u praksi vrlo problematiĉno. Rešenje je u efikasnoj komunikaciji izmeĊu ĉlanova lanca snabdevanja. Ukoliko bilo koji ĉlan uoĉi neki poremećaj i dobije informaciju da je poremaćaj nastao, sigurno je da taj poremećaj neće uticati na promenu trendova.


28. SUŠTINA POVRATNE LOGISTIKE Tokom proizvodnje, logistika pruţa podršku. Nakon završenog korisnog veka proizvoda, korisnik ne ţeli da proizvod ostane kod njega, već da ga nekako ukloni. Na scenu stupa povratna logistika – koja pruţa podršku procesu vraćanja proizvoda od kupca do odgovarajućeg mesta, tj. privrednog subjekta, obuhvatajući i otpad i ambalaţu za pakovanje. Povratna logistika ima zadatak da obuhvati : a) b) c) d) e) f)

Materijal koji nastaje tokom procesa proizvodnje (škart, otpad) Neispravan proizvod koji je greškom poslat kupcu Ispravan proizvod koji ej pogrešno poslat kupcu Ispravan proizvod koji je zastareo (prošla sezona, izbaĉena nova verzija) Proizvod kome je istekao rok trajanja Neispravan proizvod koji je otkazao kod korisnika tokom garantnog roka, a koji treba zameniti g) Neispravan proizvod koji je poslat na popravku h) Proizvod ĉiji je korisni/radni vek istekao i) Ambalaţu, koja je korišćena za zaštitu proizvoda tokom transporta ...Proces planiranja, implementacije i upravljanja efektivnim i efikasnim tokom sirovina materijala, poluproizvoda i gotovih prizvoda i pripadajućih podataka...:  

LOGISTIKA - ...od taĉke nastanka do taĉke potrošnje sa ciljem ostvarivanja zahteva kupaca... POVRATNA LOGISTIKA – od taĉke potrošnje do taĉke porekla/proizvodnje, sa ciljem povraćaja dela vrednosti ili odgovarajućim odlaganjem – uništavanjem.

29. OSNOVNE AKTIVNOSTI POVRATNE LOGISTIKE a) b) c) d) e) f) g)

Prikupljanje Pranje / ĉišćenje Objedinjavanje i sortiranje Transport Prijem Analiza i donošenje odluka da li su dobijeni elementi odgovarajući Dekompozicija (fiziĉko rasklapanje, centrifugalno razdvajanje mešavine teĉnosti i ĉvrstih elemenata ili filtriranje, hemijska obrada radi razdvajanja dve teĉne komponente) h) Sortiranje dekomponovanih elemenata i) Pakovanje i transport do lokacije za dalju obradu / preradu / odlaganje j) Prikupljanje i obrada podataka


30. RAZLIKA IZMEĐU POVRATNE I ZELENE LOGISTIKE Zelena logistika ima za cilj da maksimalno umanji negativan uticaj logistike na okolinu. Neke aktivnosti zelene logistike i spadaju u povratnu logistiku, ali ne sve. Zelena logistika insistira na smanjenju potrošnje energije ili da eliminiše (smanji) upotrebu neţeljenih materijala, npr. plastike. Razlika izmeĊu zelene i povratne logistike jeste u tome što zelena pokušava preventivno da otkloni neţeljene uticaje logistike na okolinu – pre poĉetka korisnog veka proizvoda, dok povratna stupa na scenu nakon završenog korisnog veka proizvoda. I JOŠ NEŠTO, VEROVATNO :-)


Issuu converts static files into: digital portfolios, online yearbooks, online catalogs, digital photo albums and more. Sign up and create your flipbook.