Милица Маглов
Фреквентном употребом хиперболе, аутор наглашава комичност ситуација у које поставља своје капетане, али и њихово јунаштво које је само наизглед преувеличано. Занимљивом версификацијом, сменом дужине песничких исказа у односу на казивање, песник се различитом врстом стиха, тоном и ритмом приближава сензибилитету деце четвртог разреда основне школе. „У питању, наиме, није примењена, примерена лирика за децу, већ доживљени дневник дечачког раста, открића, непосредности“ (Ређеп, 2008: 11). Већ је истакнуто да је ритам у функцији песничког казивања убрзан када приповедање треба да добије интригантнији тон, а успорава се баш код делова који се желе посебно истаћи: „…Ничег се, кажем, тај не боји. Лако је њему, лако је њему да буде јунак у свему…“ Композиционо, песму чини седам врло неуједначених строфа. Само су четврта и пета строфа блиске катрену, а прва је септима, друга секстина, трећа децима и шеста и седма ноне. Овакав избор чини песму допадљивом и интересантнијом млађој читалачкој публици. „Само још Антић, са Бранком Миљковићем – једини легендарни песнички двојац друге половине прошлог века – може да вас изненади“ (Ређеп, 2008: 5). Зато нас уводи у свет морепловаца на необичан начин. Првом реченицом, првим стихом песме, аутор нас уводи у причу о капетану. Почетак подсећа на бајковит топос: „Био једном један…“ Први капетан има изразито дугу браду, чак до југа. Претеривањем је наглашено његово искуство морепловца јер – какав би то био капетан а да нема браду?! У овој строфи уочљива је и анафора. Понављају се исте речи на почетку трећег и четвртог стиха („опловио је“), као и почетне три речи наредних стихова („и многобројна мора“). Понављање је најстарији и најједноставнији поступак организовања текста, који доприноси метру песме, али и истиче већ поменуту сличност са бајкама: „...иза седам гора, иза седам мора…“ Такође, овим понављањима приближавамо се епском тону песме, који је условљен самим начином и техником усменог казивања, a имају функцију и да приближе песму примаоцима дела, младим читаоцима или слушаоцима. У епизоди о првом капетану, који је „страшно јак“, интересантном лексиком и спојем речи страшно и јак и цртама и цртицама између појединих речи: „Којешта – џак. Бар два-три џака…“ истакнута је пауза којом
192
УЧИТЕЉ, ХХХI, 2, 2013.