Учитељ, број 78, 1/2010

ПРО­МЕ­НА ШКО­ЛЕ - ШКО­ЛА ПРО­МЕ­НЕ

у којоj су уче­ство­ва­ли струч­ња­ци раз­ли­чи­тих про­ фи­ла – учи­те­љи, на­став­ни­ци, струч­ни са­рад­ни­ци, про­свет­ни са­вет­ни­ци и ле­ка­ри, упо­зна­ти смо с иде­ јом про­гра­ма и тех­ни­ка­ма ко­је су ауто­ри ко­ри­сти­ ли у ра­ду с де­цом из раз­ли­чи­тих кул­т у­ра. На са­мом по­чет­ку де­ли­ла сам оче­ки­ва­ња ве­ћи­не уче­сни­ка да ће наш за­јед­нич­ки рад би­ти, пре све­га, усме­рен на сти­ца­ње од­го­ва­ра­ју­ћих зна­ња у ве­зи с те­мом и на­ чи­на на ко­ји ће она би­ти пре­зен­то­ва­на уче­ни­ци­ма. Су­прот­но оче­ки­ва­њи­ма, уче­сни­ци­ма је пред­ста­вљен про­грам ра­да чи­ја је основ­на иде­ја да уче­ни­ци бу­ ду глав­ни ак­те­ри про­це­са уче­ња и да, уз по­др­шку и усме­ра­ва­ње на­став­ни­ка у уло­зи во­ди­те­ља и фа­ци­ли­ та­то­ра про­це­са, сти­чу зна­ња о пси­хо­ак­тив­ним суп­ стан­ца­ма и пре­зен­т у­ју их дру­ги­ма. Сма­трам да смо на овај на­чин оства­ри­ли знат­но ве­ћу до­бит, јер мо­ дел и тех­ни­ка­ри­јум ко­ји су нам пред­ста­вље­ни има­ју ве­ли­ку мо­гућ­ност при­ме­не у обла­сти пре­вен­ци­је. Ори­ги­нал­ни мо­дел за­јед­нич­ког уче­ња кроз ак­ ци­ју ре­а ­ли­зу­је се у се­дам ко­ра­ка, а са­др­жин­ски се мо­же по­де­ли­ти у три це­ли­не: при­пре­ма уче­ни­ка за са­рад­њу и рад по гру­па­ма, у окви­ру ко­је се об­ра­ ђу­ју те­ме из­ра­жа­ва­ња и раз­у­ме­ва­ња осе­ћа­ња, вр­ шњач­ког ути­ца­ја и ути­ца­ја ме­ди­ја на по­на­ша­ње. У дру­гом де­лу про­гра­ма уче­ни­ци про­ла­зе кроз ис­ тра­жи­вач­ки про­цес у пра­вом сми­слу ре­чи – би­ра­ ју те­ме ко­је ће ис­тра­жи­ва­ти, пла­ни­ра­ју и ре­а­ли­зу­ју ис­тра­жи­ва­ње, да би у тре­ћем де­лу про­гра­ма осми­ сли­ли ак­ци­ју ко­јом ће де­ло­ва­ти на сво­је окру­же­ње, а ко­ја се те­ме­љи на ре­зул­та­ти­ма до ко­јих су уче­ни­ ци до­шли у сво­јим ра­до­ви­ма. Та­ко­ђе, пред­ви­ђе­но је да на кра­ју уче­ни­ци ева­лу­ир ­ а­ју свој рад. Ова­квим на­чи­ном ра­да код уче­ни­ка се под­сти­чу од­го­вор­ност, са­мо­по­што­ва­ње, кре­а­тив­ни по­тен­ци­ ја­ли, раз­вој емо­ци­о­нал­не ин­те­ли­ген­ци­је, со­ци­јал­ них ве­шти­на, као и стра­те­ги­ја ре­а­го­ва­ња на не­га­ тив­не ути­ца­је у окру­же­њу. Та­ко­ђе, при­ме­на про­гра­ма отва­ра ве­ли­ке мо­ гућ­но­с ти за раз­ли­чи­те об­ли­ке са­рад­ње на ни­воу шко­ле - из­ме­ђу на­с тав­ни­ка и уче­ни­ка, на­с тав­ни­ ка ме­ђу­соб­но, уче­ни­ка, на­с тав­ни­ка и ро­ди­те­ља. На­с тав­ни­ци мо­гу пру­жа­ти по­др­шку уче­ни­ци­ма у скла­д у са сво­јим струч­ним ком­пе­тен­ци­ја­ма. На при­мер, на­с тав­ни­ци би­о­ло­ги­је и фи­зич­ког вас­ пи­та­ња мо­гу по­мо­ћи уче­ни­ци­ма у при­к у­пља­њу ин­фор­ма­ци­ја о на­ви­ка­ма здра­вог жи­вље­ња, на­ став­ни­ци ли­ков­не и му­зич­ке кул­т у­ре мо­гу да­ва­ти смер­ни­це при­ли­ком осми­шља­ва­ња и из­ра­де ли­ ков­ног и му­зич­ког ма­те­ри­ја­ла, на­с тав­ник ин­фор­ ма­ти­ке мо­же да­ти до­при­нос у при­к у­пља­њу ин­фор­ ма­ци­ја с ин­тер­не­та и ди­зај­ни­ра­њу пре­зен­та­ци­ја. Слич­не об­ли­ке по­др­шке уче­ни­ци­ма мо­гу пру­жи­ти и ро­ди­те­љи од­го­ва­ра­ју­ћег струч­ног про­фи­ла, као и дру­ги са­рад­ни­ци шко­ле – школ­ски ле­кар, по­ли­

ца­јац, пред­с тав­ни­ци ло­кал­не упра­ве. На овај на­чин кон­ци­пи­ран про­грам отва­ра мо­ гућ­ност ши­ро­ког тран­сфе­ра при­ме­ње­ног мо­де­ ла уче­ња на на­став­не и ван­на­став­не ак­тив­но­сти у основ­ним шко­ла­ма, а на­ро­чи­то у обла­сти пре­вен­ тив­ног де­ло­ва­ња, ка­ко би се код уче­ни­ка фор­ми­ра­ ли и одр­жа­ли здра­ви жи­вот­ни сти­ло­ви и на­ви­ке. Из угла уче­ни­ка ОШ „Све­то­зар Мар­ко­вић“, Бе­о­град: У на­шој шко­ли про­гра­мом је об­у ­хва­ће­но по јед­ но оде­ље­ње тре­ћег и че­твр­тог раз­ре­да. До са­да је ре­а­ли­зо­ва­но че­ти­ри ко­ра­ка про­гра­ма и у овом тре­ нут­ку гру­пе уче­ни­ка се при­пре­ма­ју за из­во­ђе­ње ис­ тра­жи­ва­ња о те­ма­ма ко­је су са­ми ода­бра­ли. Из од­го­во­ра уче­ни­ка на пи­та­ње шта им се до­па­ да у до­са­да­шњем ра­ду на про­јек­т у, мо­гу се из­дво­ји­ ти сле­де­ће гру­пе од­го­во­ра: -о д­го­во­ри у ко­ји­ма се из­ра­жа­ва за­до­вољ­ство на­чи­ном ра­да: уче­ње кроз игру, уче­ње уз дру­ же­ње, за­ни­мљи­ви за­да­ци, - од­го­во­ри у ко­ји­ма се на­во­ди зна­чај те­ме: те­ма је ко­ри­сна, ва­жна, за­ни­мљи­ва, - од­го­во­ри у ко­ји­ма се ис­ти­че осе­ћа­ње од­го­вор­ но­сти пред те­мом и за­дат­ком: осе­ћам се од­го­ вор­но, ва­жно, ко­ри­сно, же­лим да по­мог­нем да се дро­га ма­ње ко­ри­сти и слич­но, - од­го­во­ри у ко­ји­ма се из­но­се и дру­га осе­ћа­ња: осе­ћам се ле­по, осе­ћам страх ка­да се по­ме­не дро­га итд. На осно­ву до са­да ре­а­ли­зо­ва­них ак­тив­но­сти сти­че се ути­сак да уче­ни­ци за­ин­те­ре­со­ва­но и ла­ко при­хва­та­ју при­ме­ње­ни на­чин ра­да, што је вре­дан по­ка­за­тељ да ће и про­грам у це­ли­ни би­ти успе­шно ре­а­ли­зо­ван. Ми­ла То­до­ро­вић и Зо­ран Сре­те­но­вић, про­свет­ни са­вет­ни­ци, Школ­ска упра­ва Кра­гу­је­вац: Про­грам „Кре­а­тив­ни рад с де­цом на пре­вен­ци­ји зло­у­по­тре­бе дро­га“ им­пле­мен­ти­ра се у две основ­ не шко­ле у Кра­гу­јев­цу (јед­но оде­ље­ње 4. раз­ре­да и јед­но оде­ље­ње 5. раз­ре­да). Уче­ство­ва­ли смо у свим фа­за­ма им­пле­мен­та­ци­је, од из­бо­ра шко­ла и обу­ ке за ре­а­ли­за­ци­ју до по­др­шке на­став­ни­ци­ма ко­ји про­грам ре­а­ли­зу­ју. Сма­тра­мо по­себ­но ва­жним ова­ кав при­ступ јер ува­жа­ва про­свет­не са­вет­ни­ке као парт­не­ре за­ду­же­не за по­др­шку и по­моћ на­став­ни­ ци­ма то­ком ре­а­ли­за­ци­је про­гра­ма и пра­ће­ња спро­ во­ђе­ња. Омо­гу­ће­но нам је да уче­шћем у из­бо­ру шко­ла са­мо­стал­но осми­сли­мо и при­ме­ни­мо од­го­

15