Стојановић, Р.: КАМЕРНА МУЗИКА – САВЕЗНИК У НАСТАВИ МУЗИЧКЕ КУЛТУРЕ У ОСНОВНОЈ ШКОЛИ
Увод Камерна музика представља извођење музике у малим музичким групама, такозваним саставима или ансамблима, који могу бити вокални, инструментални или вокално-инструментални. Настала је у XVI и XVII веку. У то време ,,…људи су уживали у музици тако што су се окупљали по кућама, заједнички свирали…“ (Стојановић, 2008: 98), певали, играли, али и размењивали идеје на плану уметности, посебно музике и поезије, филозофије. Израз камерна музика потиче из италијанског језика, од речи camera (соба). Мusica per camera или musica da camera су италијански изрази за извођење музике или музицирање (уживање у музици) у малом простору, као што је соба или мала концертна сала (дворана). У енглеском језику препознаје се у изразу chamber music, то јест, музика у свечаној соби или одаји, у немачком језику се именује као kamer music, док у француском језику постоји као musique de chamber. Камерни састави или ансамбли именују се према броју извођача. На основу тога препознајемо дуо (два извођача), трио (три извођача), квартет (четири извођача), квинтет (пет извођача), секстет (шест извођача), септет (седам извођача), октет (осам извођача) и нонет (девет извођача). Када у групи имамо више од девет извођача, онда то постаје камерни оркестар. У зависности од врсте заступљених музичких инструмената, камерни састави могу бити гудачки, дувачки, клавирски или мешовити. У зависности од заступљености сродних и несродних инструмената, камерни састави могу бити класични или некласични. Ако хор или оркестар има до 40 певача/инструменталиста, онда је то камерни хор или оркестар. Ако је оркестар састављен од највише 40 гудача (виолинa, виолa, виолончелo и контрабас) онда се именује као гудачки оркестар. Ако се ради о малој групи играча/глумаца на сцени, тада имамо камерни балет или камерно позориште, а ако се ради о музичко-сценском перформансу у камерном простору на камерни начин (са малим бројем извођача), то је камерна опера. Током свог развоја камерна музика је интегрисала одлике музичких епоха и историјских промена, што је ути-
цало на модификацију њеног звука, али никада није променила своју примарну карактеристику – дружење са музиком и уз музику са породицом и пријатељима у пријатном простору, попут нашег дома.
1. Карактеристике камерне музике и њена примена у настави Специфичност камерне музике је у посебној, музичкој, комуникацији која се током припрема (музичке пробе) и извођења композиције на музичком подијуму остварује између извођача и аудиторијума, с обзиром на то да се камерна музика изводи без присуства диригента. Извођење музике без диригента упућује чланове камерног састава на читање и тумачење музичког записа из нотног текста (ноте) и на константно међусобно разумевање и сарадњу путем невербалне комуникације. Такав начин музичког деловања изискује највиши степен музичких способности, међусобног разумевања и толеранције. Музичко деловање путем камерног музицирања интегрише техничке, музичке, слушне, моторичке, комуникативне, креативне, емотивне, естетичке, когнитивне и конативне аспекте музичке личности извођача. ,,Веома је важно да сваки музичар има своју музичку личност, али без претеране доминантности, јер та црта личности угрожава јединственост и уједначеност камерног састава у звучном погледу. Ако се деси да неки од музичара претерано „искаче“, губи се хомогеност и тада група није више група, већ солиста у пратњи групе, што није функција камерне музике. Њена функција је равноправно и складно сазвучје свих чланова састава у мекшој и звучно топлијој атмосфери“ (Стојановић, 2008: 99). Због истакнутих вредности и занимљивих извођачких комбинација, како за професионалну, тако и за лаичку популацију, препоручујемо практичну примену камерне музике у настави, без обзира на степен и квалитет извођаштва, ради развијања музичке комуникације, мобилисања ученичке пажње и радости заједничког музичког деловања – камерног музицирања у камерном школском простору, а то је учионица1.
1 Ако појаснимо чињеницу да се настава одржава у учионици и да је број ученика у одељењу лимитиран на
мање од 40, можемо констатовати да наше школе већ имају заступљен ,,камерни“ систем образовања.
84