УЧИТЕЉ, ХХХ, 2, 2012.
се добила финална верзија. Овим истраживањем се покушава одговорити на питање какав и колики утицај има примена синтетичког метода учења у односу на аналитички.
Методолошки оквир истраживања Циљ рада јесте транзитивним проверавањем утврдити разлике у успешности обуке методске јединице „Колут напред“ применом аналитичког и синтетичког метода у настави. Аналитички метод обуке моторичких радњи постављен је кроз следеће фазе: 1. фаза – руке су постављене за упор на рукама, након чега се врши троструки одскок увис са високо подигнутим куковима; 2. фаза – после три одскока у упору за рукама колутом доћи до седа; 3. фаза – после једног одскока у упору за рукама колутом доћи до чучња; 4. фаза – после једног одскока у упору за рукама колутом доћи до усправног става; 5. фаза – колут напред.
метод учења новог моторичког кретања, док је у другој групи коришћен аналитички метод учења новог моторичког кретања. Подаци су обрађени основним статистичким поступцима, нормалност дистрибуције Колмогоров–Смирновљевим поступком, а значајност разлике резултата транзитивног проверавања између субузорака испитана је Ман–Витнијевим (Mann-Whitney) „U“ тестом, користећи програм „Statistica 6.0“.
Резултати истраживања Резултати транзитивног проверавања моторичког знања колута напред по субузорцима дефинисаним на темељу примене аналитичког или синтетичког метода учења приказани су Табелом 1. Из добијених резултата видљиво је како је виша средња оцена уочена код субузорка код којег је примењен синтетички метод учења. Како је Колмогоров–Смирновљеним поступком p < 0,05, одбачена је хипотеза о нормалности дистрибуције оцена колута напред, а значајност разлике аритметичких средина потврђена је Ман–Витнијевим „U“ тестом.
Табела 1. Аналитички и синтетички метод учења у настави физичког васпитања
N – субузорак; М – аритметичка средина; SD – стандардна девијација, асиметричност и закривљеност дистрибуције; КS – нормалност дистрибуције U – Ман–Витнијев „U“ тест Синтетички метод учења у обуци колута напред састојао се у примени методичног поступка који је спроведен кроз рад на косој равни. Обука је трајала три часа, а на четвртом часу је извршено транзитивно проверавање. Нултом хипотезом је претпостављено да нема битних разлика између субузорака код којих је примењен аналитички и синтетички метод, у укупном резултату текућег проверавања. У истраживању на узорку од 64 ученика другог разреда Основне школе „Бранко Ћопић“ у Бањој Луци, од 3. до 23. маја 2012. године, коришћен је метод експеримента са две хетерогене групе испитаника, а експериментални фактор је примењен у првој групи, односно групном узорку у коме је примењен синтетички
Дистрибуција оцена у субузорку код којег је примењен аналитички метод учења показује позитивну асиметрију, што указује на груписање резултата у левој страни скале оцена, дакле, у зони нижих резултата. Дистрибуција оцена у субузорку код којег је примењен синтетички метод показује негативну асиметрију, односно груписање резултата у зони виших вредности. Резултатима се одбацује нулта хипотеза да нема битних разлика између субузорака код којих је примењен аналитички и синтетички метод, у укупном резултату текућег проверавања. Истовремено се потврђује чињеница како је синтетички метод примерен у раду са ученицима нижих разреда основне школе, због
81