Srpski Glas 2. januar

SRE]AN BO@I]!

Tema nedeqe

GLOBALNA

EKONOMIJA U 2025: Svetski trgovinski rat i posledice

Intervju nedeqe

DU[AN KOVA^EVI], PISAC, AKADEMIK: Zbog uroka ne u~estvujem

li~no u protestima

Zajednica U~enicima u Kizborou prvi put uru~ene |a~ke kwi`ice Ministarstva

prosvete Srbije

Putopis

GRAD KOJI ^UVA

VEKOVIMA STARE

PRI^E, IMA SVOJE

MESTO U KOLEKTIVNOJ

SVESTI ^ITAVOG SVETA Za{to je

Jerusalim Sveti grad?

Poklon U slede}em izdawu

Srpski glas i Beo Group poklawaju ~itaocima

kalendar za 2025. godinu!

Strana 4

Strana 20

Strana 17

Strana 7

OTVORENA BRZA SAOBRA]AJNICA:

Od [apca do

Loznice za pola sata

Brza saobra}ajnica [abac–Loznica deo je projekta izgradwe auto-puta Ruma-[abac-Loznica, ~iji je prvi deo pu{ten u saobra}aj u oktobru pro{le godine

Loznica je kona~no povezana novim modernim putem sa Rumom i [apcem, ali i sa Beogradom.

Zavr{etkom izgradwe brze saobra}ajnice od [apca do Loznice vreme putovawa izme|u ova dva grada }e se prepoloviti, jer }e, umesto sat vremena, trajati pola sata. Do glavnog grada }e se iz Loznice stizati za sat vremena i deset minuta.

Na otvarawu brze saobra}ajnice duge 54,5 kilometara prisustvovao je predsednik Vlade Srbije Milo{Vu~evi}.

Kada je brza saobra}ajnica [abac - Loznica u pitawu, projektovano je 13 mostova, 17 malih mostova-propusta, 16 nadvo`waka i ~etiri denivelisane raskrsnice u Majuru, Slep~evi}u, Petlova~i i Prwavoru. Most u nasequ [titar, du`ine 584 metara, nalazi se na osmom kilometru brze saobra}ajnice i predstavqa najdu`i most na deonici.

Brza saobra}ajnica [abac–Loznica deo je projekta izgradwe auto-puta Ruma-[abac-Loznica. Komercijalni ugovor o projektovawu i izvo|ewu radova na auto-putu Ruma-[abac i brzoj saobra}ajnici [abac–Loznica, zakqu~en je 19. novembra 2019. godine sa azerbejxanskom kompanijom "Azvirt", a radovi su po~eli 14. februara 2022. godine. Ukupna ugovorena cena radova od Rume do Loznice je 467,5 miliona evra, a od [apca do Loznice 247,5 miliona evra.

Auto-put od Rume do [apca, du`ine 24,6 kilometara, otvoren je 14. oktobra pro{le godine.

Izgradwa auto-puta Ruma-[abac i brze saobra}ajnice [abac-Loznica jedan je od prioritetnih zadataka u drumskom transportu, s obzirom na to da je re~ o projektu koji je va`an za razvoj i povezivawe Srema, Ma~ve i zapadne Srbije i Vojvodine, ali i ovog dela Srbije sa regionom, pre svega sa BiH.

Kada bude izgra|en i Fru{kogorski koridor, od Rume do Novog Sada, Loznica }e biti povezana savremenim putem i sa ovim gradom.

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd

Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic

Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC

Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram); (+61) 0466 539 877

Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au

Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi}

Redakcija i saradnici: Sa{a Jankovi}, Aqa Katanovi}, Irena Deleti}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nina Markovi} Kaze, Joca Gajeskov (Sidnej), Danica Majstorovi} Iter, Biqana Leti}, Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Grozdana Dragi~evi} Todorinovi} (Kanbera), Toplica Mileti} (Adelejd), Zoran Vla{kovi} (Srbija), Marko Lopu{ina (Srbija), Radomir Stefanovi} (Evropska unija).

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog glasa.

Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine. Osniva~ \or|e Marinkovi}.

KECMANOVI]I OSU\ENI ZA MASAKR U RIBNIKARU

Izre~ena presuda roditeqima de~aka ubice, ocu 14 i po godina, majci tri godine zatvora

Sudija Vi{eg suda u Beogradu je u zgradi Palate pravde izrekao presudu Vladimiru i Miqani Kecmanovi}, roditeqima de~aka ubice koji je po~inio masakr u O[ "Vladislav Ribnikar". Oni su osu|eni. Vladimir Kecmanovi} je osu|en na 14,5 godina robije, a Miqana Kecmanovi} na tri godine zatvora. Instruktor iz streqane je osu|en na 15 meseci zatvora zbog la`nog svedo~ewa. Na izricawe presude Miqani i Vladimiru Kecmanovi}, roditeqima iz de~aka ubice iz O[ "Vladislav Ribnikar" do{li su roditeqi ubijene dece iz {kole, a zajedno sa wima na su|ewu su i roditeqi dece koja su ubijeni u masakru u Malom Ora{ju i Duboni.

TU@ILAC TRA@IO MAKSIMALNE KAZNE

Glavni javni tu`ilac Vi{eg javnog tu`ila{tva u Beogradu, Nenad Stefanovi}, tokom izno{ewa zavr{nih re~i zatra`io je od Vi{eg suda da na maksimalne zakonske kazne osudi Vladimira i Miqanu Kecmanovi}.

Izla`u}i zavr{nu re~ na su|ewu pred Vi{im sudom u Beogradu, Stefanovi} je, kako smo pisali, za Vladimira Kecmanovi}a predlo`io 12 godina zatvora za Te{ko delo protiv op{te sigurnosti i tri godine zatvora za krivi~no delo Zapu{tawe i zlostavqawe maloletnog lica, odnosno jedinstvenu kaznu od ukupno 14 godina i 11 meseci zatvora.

Za Miqanu Kecmanovi} pred-

Moravski koridor povezuje

tri okruga, Rasinski, Ra{ki i Moravi~ki, sa koridorima 10 i 11, odnosno spaja auto-puteve Milo{ Veliki i Beograd-Ni{

Od Vrwa~ke Bawe do Pojata najsavremenijom saobra}ajnicom koja je pu{tena u saobra}aj gra|ani mogu sti}i za pola sata, a putovawe do Beograda skra}eno je na dva sata. Deonica Moravskog Koridora du`ine 30 kilometara, od Kru{evca preko Trstenika do Vrwa~ke Bawe je najmodernija i najbezbednija u mre`i auto-puteva Srbije, prenosi RTS.

Prvim digitalnim auto putem u na{oj zemqi sa besplatnim be`i~nim internetom vozila }e mo}i da se kre}u brzinom do 130 kilometara na ~as.

lo`io je dve i po godine zatvora i nov~anu kaznu od 500.000 dinara za krivi~no delo nedozvoqena proizvodwa, dr`awe, no{ewe i promet oru`ja i eksplozivnih materija i tri godine zatvora zbog Zapu{tawa zlostavqawa maloletnog lica, odnosno jedinstvenu kaznu od pet godina i pet meseci zatvora.

MIQANA KECMANOVI] OSLOBO|ENA ZA DR@AWE ORU@JA Miqana Kecmanovi} je oslobo|ena za dr`awe oru`ja. Sudija je obrazlo`io da je nije osudio za ovo krivi~no delo jer tu`ila{tvo nije prilo`ilo dokaze ve} samo izolovani DNK i ve{taci nisu iskqu~ili mogu}nost da je to mo`da do{lo sekundarnim putem. Nije joj odre|en pritvor, ali joj je zabrawen kontakt sa de~akom ubicom. Oni su se tokom izricawa presude pona{ali iznena|eno i

besramno - Vladimir Kecmanovi} klimao je glavom, dizao obrve, a Miqana Kecmanovi} prevrtala o~ima dok je sudija ~itao obrazlo`ewe presude.

DE^AK UBICA NIJE KRIVI^NO ODGOVORAN

De~ak ubica je ro|en 31. jula 2009. godine, {to zna~i da je u trenutku zlo~ina imao samo 13 godina. Uprkos stravi~noj te`ini po~iwenog masakra i pokazanoj svireposti, on prema Zakonu o maloletnim u~iniocima krivi~nog dela i krivi~noj pravnoj za{titi maloletnih lica ne mo`e krivi~no da odgovara jer se tretira kao - dete! - Licu koje u vreme izvr{ewa protivpravnog dela, u zakonu predvi|enog kao krivi~no delo, nije navr{ilo 14 godina, ne mogu se izre}i krivi~ne sankcije ni primeniti druge mere koje predvi|a ovaj zakon - pi{e u ~lanu 2 Zakona o maloletnim u~iniocima krivi~nog dela.

Du`ina celog Moravskog koridora je 112 kilometara, a kako je ranije najavqivano kompletan auto-put bi}e zavr{en do kraja 2025, ta~nije tada }e biti zavr{ena i posledwa deonica od Vrwa~ke Bawe do Adrana. Kompletnom izgradwom koridora poveza}e se 500.000 qudi, jer }e na wegovoj trasi biti Kraqevo, Kru{evac, Vrwa~ka bawa i Trstenik. Od postoje}ih auto-puteva u Srbiji novootvoreni auto-put je {iri za 1,6 metara. Moravski koridor povezuje tri okruga, Rasinski, Ra{ki i Moravi~ki, sa koridorima 10 i 11, odnosno spaja auto-puteve Milo{ Veliki i Beograd-Ni{. Moravski koridor ~ine tri deonice: Pojate-Kru{evac u du`ini od 27,83 kilometra, Kru{evac-Adrani du`ine 53,88 kilometara i Adrani-Mr~ajevci-Preqina du`ine 30,66 kilometara.

Radovi na izgradwi Moravskog koridora, auto-puta od Pojata do Preqine, su po~eli polovinom decembra 2019. ceremonijom u mestu Jasika, blizu Kru{evca, kada je najavqeno da }e ceo auto-put biti gotov za ~etiri godine. Tokom izgradwe koridora ranije je najavqeno i da }e biti regulisan tok Ju`ne Morave i wenih pritoka u du`ini od 68 kilometara.

Auto-put je projektovan za brzinu do 130 kilometara na sat, ima}e 11 petqi, 71 most, 23 nadvo`waka, pet podvo`waka i 31 propust. Vlada Srbije je sa ameri~ko-turskim konzorcijumom Behtel-Enka 5. decembra 2019. potpisala komercijalni ugovor o izgradwi Moravskog koridora u vrednosti od 745 miliona evra, a predvi|eni su i dodatni radovi i direktni i indirektni materijalni tro{kovi od 20 odsto.

Otac i majka de~aka ubice

Podignuta optu`nica

No} kad je strah promenio stranu

Vesi}

Vi{e javno tu`ila{tvo u Novom Sadu podiglo je optu`nicu protiv 13 osoba, ukqu~uju}i biv{eg ministra saobra}aja Gorana Vesi}a i biv{u direktorku Infrastrukture `eleznice Srbije Jelene Tanaskovi}, zbog pada nadstre{nice na ulazu u @elezni~ku stanicu Novi Sad, u kom je poginulo 15 osoba. Vi{e javno tu`ila{tvo u Novom Sadu saop{tilo je da je povodom tragi~nog doga|aja od 1. novembra ove godine, kada je do{lo do obru{avawa nadstre{nice zgrade @elezni~ke stanice u Novom Sadu, kada je `ivot izgubilo 15 osoba, a dve osobe su te{ko povre|ene, podiglo optu`nicu protiv trinaest okrivqenih. Me|u okrivqenima su, kako se navodi, J.T. (Jelena Tanaskovi}) biv{a v.d. generalnog direktora ”Infrastruktura `eleznice Srbije” a.d, G.V. (Goran Vesi}) biv{i ministar gra|evinarstva, saobra}aja i infrastrukture, A.D. (Anita Dimovski) biv{a v.d. pomo}nice ministra u Ministarstvu gra|evinarstva, saobra}aja i infrastrukture i N.[. (Neboj{a [urlan) biv{i generalni direktor ”Infrastruktura `eleznice Srbije” a.d. Oni se terete da su izvr{ili krivi~no delo Te{ko delo protiv op{te sigurnosti iz ~lana 288 stav 2 Krivi~nog zakonika u vezi sa krivi~nim delom Izazivawe op{te opasnosti iz ~lana 278 stav 3 u vezi sa stavom 2 Krivi~nog zakonika.

Optu`nica je podneta i protiv okrivqenih: S.N. odgovornog projektanta gra|evinske konstrukcije, M.J. glavnog projektanta idejnog projekta, Q.M.M. glavnog projektanta projekta za gra|evinsku dozvolu, M.S. izvestioca za konstrukcije Republi~ke revizione komisije, J.S.M. lica odgovornog za tehni~ku kontrolu, Z.S.M. i D.J. lica odgovornih za izvo|ewe gra|evinskih radova, M.G. i D.T. lica odgovornih za stru~ni nadzor, zbog opravdane sumwe da su izvr{ili krivi~no delo Te{ko delo protiv op{te sigurnosti iz ~lana 288 stav 2 Krivi~nog zakonika u vezi sa krivi~nim delom Nepropisno i nepravilno izvo|ewe gra|evinskih radova iz ~lana 281 stav 1 Krivi~nog zakonika.

Optu`nica je podignuta nakon {to je okon~ana istra`na faza krivi~nog postupka dono{ewem Naredbe o zavr{etku istrage.

Optu`nica je podneta Vi{em sudu u Novom Sadu, a uz wu je dostavqena celokupna dokumentacija prikupqena tokom predistra`nog i istra`nog postupka, kao i svi ostali dokazi koji potkrepquju postojawe opravdane sumwe za podizawe optu`nice. TU@ILA[TVO TRA@I DA SE VESI]U PONOVO ODREDI PRITVOR

Optu`nicom je predlo`eno da se prema svim okrivqenima koji se nalaze u pritvoru produ`i pritvor, i to prema: N.[. biv{em generalnom direktoru ”Infrastruktura `eleznice Srbije” a.d., S.N. odgovornom projektantu gra|evinske konstrukcije, M.J. glavnom projektantu idejnog projekta, Q.M.M. glavnom projektantu projekta za gra|evinsku dozvolu, M.S. izvestiocu za konstrukcije Republi~ke revizione komisije, J.S.M. licu odgovornom za tehni~ku kontrolu, Z.S.M. i D.J. licima odgovornim za izvo|ewe gra|evinskih radova i M.G. i D.T. licima odgovornim za stru~ni nadzor. Odre|ivawe pritvora je predlo`eno prema svim okrivqenima koji se ne nalaze u pritvoru, i to prema: J.T. biv{em v.d. generalnom direktoru ”Infrastruktura `eleznice Srbije” a.d, G.V. biv{em ministru u Ministarstvu gra|evinarstva, saobra}aja i infrastrukture i A.D. biv{em v.d. pomo}niku ministra u Ministarstvu gra|evinarstva, saobra}aja i infrastrukture.

U ciqu za{tite interesa svih o{te}enih, optu`nicom je predlo`eno da sud u ovla{}enim licima dosudi imovinskopravne zahteve. Osim toga, predlo`eno je da se svim okrivqenima izrekne mera bezbednosti Zabrana vr{ewa poziva, delatnosti i du`nosti iz ~lana 85 Krivi~nog zakonika, kao i da se svi okrivqeni obave`u da u celini naknade tro{kove krivi~nog postupka.

S obzirom na tragi~ne posledice doga|aja od 1. novembra 2024. godine, Vi{e javno tu`ila{tvo u Novom Sadu o~ekuje da }e ve}e Vi{eg suda u Novom Sadu, radi daqeg hitnog i efikasnog postupawa u ovom krivi~nom postupku, u skladu sa zakonom, u kratkom roku potvrditi optu`nicu, na koji na~in }e se stvoriti uslovi za zakazivawe glavnog pretresa i utvr|ivawa krivi~ne odgovornosti svih okrivqenih.

Vi{e od 100.000 gra|ana Srbije slilo se na Trg Slavija pro{le nedeqe. Na poziv studenata, gotovo vojni~ki, odazvali su se wihovi roditeqi, nastavnici i profesori, poqoprivrednici, glumci, sportisti, gra|ani… Fotografije ovog najpose}enijeg skupa ikada odr`anog u Srbiji osvanule su na profilima mnogih zvu~nih imena, koja su do sad uporno odbijala da javno iska`u stav. Istog dana i gotovo u isto vreme, izvi`dani su ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} i ministarka ekologije Irena Vujovi}, na proslavi ro|endana de~jeg hora “^arolija” u Sava centru. Od dolaska Srpske napredne stranke ovako ne{to nije se desilo, po svemu sude}i, ~ini se da je otupelo wihovo najja~e oru`je kojim su dr`ali gra|ane pod kontrolom. Nestao je strah.

i slu{aju svoju decu… Iz neobja{wivog razloga, organizatori ovog doga|aja, upleli su u to politiku. Tako je neko smislio da je dobra ideja da se dupke punoj sali ponosnih roditeqa obrati ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i}. Prvi ~ovek policije koja je nedavno pod punom opremom uletala me|u wihovu ne{to stariju decu – studente. [ta se tada desilo?

Ko je bio na Slaviji u nedequ u 16 sati, poneo je sa sobom tri utiska. Prvi je pogled sa trga. Iz pravca fontane gde god je segnuo pogled, u pravcu bilo koje od sedam ulica iz kojih se slivala reka qudi, nije se nazirao kraj.

Drugi utisak je organizovanost studenata. Dva puta poku{ali su da ovu masu pripreme za 16 minuta ti{ine. Opremqeni samo megafonima, izgledalo je kao da nema trika kojim }e dopreti do qudi na kraju Beogradske ili Nemawine ulice, Bulevara Oslobo|ewa ili Ulice Kraqa Milana… A onda su po~eli da dovikuju “Pola pet – }utawe” i poruka se kroz masu pronela tamo gde treba.

Pi{taqke su stale, vuvuzele utihnule, poklici prestali… I to je tre}i i ujedno najja~i utisak, zbog kojeg se je`ila ko`a i potekla po koja suza.

Mukla ti{ina.

Vi{e od 100.000 qudi stajalo je i }utalo, tako da se ~uo samo zvuk dronova iz vazduha.

I bez obzira {ta ko posle toga o ovom skupu rekao, ti qudi su pokazali da se ne boje.

To su pokazali i oni roditeqi koji su se istog popodneva okupili u Sava centru naivno veruju}i da su do{li da gledaju

Ulica kraqa Milana je jedna od sedam ulica koje se ulivaju na Trg Slavija i sve su bile su preplavqene gra|anima koji nisu ni mogli da pri|u Slaviji od prevelikog broja qudi na protestu

Umesto ovacija i gromoglasnog aplauza na koji je prethodnih decenija svikao, Ivica Da~i} dobio je zvi`duke. Isto je pro{la i wegova koleginica iz Ministarstva za{tite `ivotne sredine –Irena Vujovi}.

Da ih vi{e nije strah da ka`u {ta misle, da podr`e studente u borbi da odgovorni za smrt 15 qudi u Novom Sadu budu ka`weni i da institucije po~nu da rade, pokazale su mnoge javne li~nosti.

PODR[KA OD GLUMACA, SPORTISTA ^AK I SA RTS

Na protestu u Slaviji bio je i ovacijama do~ekan biv{i ko{arka{ Dejan Bodiroga. Tu je bila i legenda Partizana, fudbaler Sa{a Ili}. Fotografiju osvetqene slavije podelio je i kapiten srpske ko{arka{ke reprezentacije Bogdan Bogdanovi}, a pored wega i drugi reprezentativci, me|u kojima su Aleksa Avramovi}a, Marko Guduri}, Nikola Jovi}…

Prethodnih dana su studente podr`ali i Novak \okovi}, Nemawa Vidi}, @eqko Obradovi}, Miroslav Beri}, Vladimir [timac, Igor Butulija, Tina Kraji{nik, Ana Mili}evi}…

I proslavqena atleti~arka Ivana [panovi} uputila je poruku podr{ke studentima.

Veliko iznena|ewe stiglo je i iz RTS, pogotovu kad se uzme u obzir da su studenti tra`ili da javni servis po~ne sa objektivnim izve{tavawem.

Novinarka, autorka i urednica RTS Olivera Kova~evi} podelila je na dru{tvenim mre`ama fotografiju s protesta na Slaviji i time rekla sve.

Prethodno je proteste podr`ao i Jovan Memedovi}, koji je podelio video s protesta.

„Ovaj video ima ton – ti{inu“, napisao je voditeq.

Veliki broj glumaca i rediteqa, tako|e, je bio u nedequ na Slaviji.

Tu su bili Tihomir Stani}, Gordan Ki~i}, Milan Caci Mihajlovi}, Neboj{a Cile Ili}, Milica Kraq, Vesna Trivali}, Jelena Stupqanin, Tihana Lazovi}, Branislav Trifunovi} i mnogi drugi.

“OKOVI PUCAJU”

Obja{wavaju}i to o~ito osloba|awe iz dugogodi{wih stega straha, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Ogwen Radowi} ka`e da je o~igledno da se “igrica okrenula”.

“Poznato je da diktature opstaju ne zahvaquju}i nekim izvarednim osobinama diktatora, ve} zbog apati~nosti i straha koji seju. U 21. veku, igrica se malo okrenula i strah postaje mawe bitan. Kqu~ne su korupcija i apati~nost”, ka`e Radowi}.

On smatra da pobuna mladih qudi, studenata, o~ito daje rezultate i da “okovi pucaju”.

“Apati~nost se produbquje kroz propagandu, kada se na primer opozicione li~nosti optu`uju za korupciju i lopovluk. Ta strategija nema za ciq samo da personalno diskvalifikuje konkretnog opozicionara, ve} i da nam sugerui{e da su svi isti, da se ne vredi boriti i da se ni{ta ne mo`e promeniti. Po mom sudu, pobuna mladih koji su se obratili korumpiranim institucijama, pri ~emu u potpunosti ignori{u predsednika daje rezultate”, ka`e Radowi} i zakqu~uje:

“Osobe koje su personifikacija kriminala i korupcije nisu relevantne, ve} su relevantne korumpirane institucije koje su vlasni{tvo gra|ana i koje su se okrenule protiv gra|ana. Po{to je ova strategija destabilizovala vlast, pucaju okovi u mawoj meri straha i u znatno ve}oj apati~nosti. Dakle, kqu~ za obarawe diktature je {iroka mobilizacija razli~itih dru{tvenih grupacija kroz razbijawe apati~nosti i studenti to, barem za sada, vrlo uspe{no rade”.

Trg Slavija je bio premali da primi sve gra|ane koji su do{li na protest protiv bezakowa u Srbiji

GLOBALNA EKONOMIJA U 2025:

Svetski trgovinski rat i posledice

Nakon Kovida-19 i rata u Ukrajini, Evropa bi uskoro mogla iskusiti svoj slede}i egzistencijalni {ok u obliku Donalda Trampa. Naime, nova administracija u Va{ingtonu bi mogla negativno uticati na interese Brisela po pitawima trgovine, pristupa visokim tehnologijama, odbrane. Novoizabrani predsednik SAD je ve} zapretio op{tom carinskom stopom od 10%, {to bi moglo da umawi BDP Evropske unije za 0,3%.

Pi{e ekonomista Goran Nikoli} za RTS-ov magazin "Oko".

Tokom 2024. bili smo svedoci zna~ajnih preokreta kada je u pitawu me|unarodna i unutra{we politike. Tako su kolaps re`ima Ba{ara el Asada u Siriji, progla{ewe vanrednog stawa od potom opozvanog ju`nokorejskog predsednika, pad vlada u vode}im ~lanicama EU, intenzivirawe konflikta u Ukrajini, rat u Pojasu Gaze i Libanu, pobeda Donalda Trampa na predsedni~kim izborima u Americi, kreirali utisak da `ivimo u vremenu izuzetne geopoliti~ke i politi~ke nestabilnosti. Izvesno je da je usporavawe rasta globalne ekonomije, dobrim delom usled relativno lo{ih rezultata Evrope i Kine, poja~avalo takvu vrstu impresije. Naime, u 2024. ve}ina ekonomija Starog kontinenta suo~avala sa veoma niskim stopama rasta BDP-a i velikim buxetskim deficitima. Kina nije uspela da adekvatno odreaguje na opasnost od „japanizacije“, odnosno na pogor{awe ekonomskih performansi usled nepovoqne demografije, prevelikih unutra{wih dugova i produ`enog pada na tr`i{tu nekretnina koji podriva privredni rast, ekonomsku efikasnost i poverewe potro{a~a. S druge strane, SAD su nastavile da privla~e ogromne iznose stranog kapitala, odnosno investicija, posebno u budu}e generatore produktivnosti, konkurentnosti i rasta, te je skoro izvesno da }e i u 2025. nastaviti da ostvaruju boqe privredne performanse od ve}ine drugih visoko razvijenih ekonomija. Ipak, najverovatniji scenario za Ameriku je ne{to ni`a stopa rasta i stabilizacija inflacije na povi{enom nivou. To }e staviti FED pred te`ak izbor: da prihvati inflaciju iznad ciqane, ili da poku{a da je obori rizikuju}i privredno usporavawe. Budu}i da }e nova ameri~ka administracija imati mnogo neiskusnih ~lanova, prva nepandemijska recesija u Trampovoj eri se ne mo`e iskqu~iti.

EKONOMSKA FRAGMENTACIJA

Delimi~no povezano s Trampom u Beloj ku}i, ekonomska fragmentacija na globalnom nivou }e se nastaviti, guraju}i neke zemqe da diverzifikuju svoje rezerve preko smawivawa udela dolara i(li) da tragaju za alternativama zapadnim platnim sistemima. [to se ti~e fi-

nansijskih tr`i{ta, posebno ameri~kih, wima }e izvesno biti te`e da odr`e svoj status „sigurnog uto~i{ta“ u izazovnom geoekonomskom okru`ewu. Povezano s tim, sam rast prinosa na (desetogodi{we) dolarske obveznice, koje bi sa trenutnih 4,6% mogle da se pribli`e iznosu od 5%, ukazuje na percepciju pove}anih rizika skop~anih sa dugoro~nim izgledima za privredu SAD.

Strukturni problemi kao {to su starewe stanovni{tva i usporen rast produktivnosti nisu samo boqka ameri~ke ili zapadnih privreda, ve} i mnogih mawe razvijenih ekonomija. Sve realniji ishod u vidu intenzivirawa protekcionisti~kih politika bi smawio efikasnost tr`i{ta i dodatno poremetilo lance snabdevawa. Povezano s prethodnim, rastu}e socijalne tenzije mogle bi da izazovu dru{tvene nemire, naru{avaju}i poverewe potro{a~a i investitora, time potencijalno odla`u}i usvajawe i sprovo|ewe neophodnih strukturnih reformi. Kako to preporu~uje MMF, upravo je ubla`avawe rizika geoekonomske fragmentacije i ja~awe multilateralnih okvira od su{tinske va`nosti za ja~awe privrednim performansi ve}ine svetskih privreda. Istovremeno, pove}avaju se i potencijali za pozitivna iznena|ewa. Naime, brojne inovacije, posebno u domenu zdravstvene za{tite ili ve{ta~ke inteligencije (AI), bi mogle transformisati

mnoge ekonomske delatnosti i ubrzati pove}awe produktivnosti. Ipak, ~ini se da su ogromne investicije u AI, posebno kada su u pitawu baze podataka za AI, najve}a kocka u istoriji poslovawa. Naime, kompanije jo{ uvek nisu sigurne kako da koriste AI, te je stepen usvajawa ove nove tehnologije relativno nizak (iako mnogi radnici mo`da koriste AI u tajnosti). Generalno, ~ini se da je danas te`e nego obi~no prognozirati kako }e izgledati globalna politika i ekonomija. Naime, rizici za negativne ishode, posebno za visoko razvijene ekonomije, su nesumwivo porasli, posebno imaju}i u vidu ja~awe globalne uloge kluba nezapadnih dr`ava, od kojih mnoge `ele da detronizuju me|unarodni poredak kojim dominira Zapad. RAST AMERI^KIH CARINA Kada najstariji ikad izabrani predsednik SAD preuzme du`nost 20. januara 2025, skoro je izvesno da }e se dodatno intenzivirati kompeticija sa drugom najve}om globalnom ekonomijom, kineskom. S druge strane, izolacionisti~ki instinkti novog lidera u Va{ingtonu bi mogli umawiti {anse za nove (vru}e) konflikte. Najva`niji geopoliti~ki izbor nove ameri~ke administracije bi}e odnos prema Pekingu, gde se scenario sa eskalacijom krize u Ju`nokineskom moru ne mo`e iskqu~iti. Kina }e tako|e otkriti koliko je Tramp ekstreman u pogledu carina.

Da li }e one zaista biti obe}anih 60%, ili vi{estruko mawe, posta}e jasno tokom 2025. Ovde treba navesti i da bi trostruko mawe carine na kinesku robu podstakle inflaciju i na{tetile Amerikancima sa niskim i sredwim prihodima.

Ono {to se trenutno ~ini je da }e se rivalstvo Amerike sa Kinom manifestovati kao trgovinski rat, koji }e se mo`da pro{iriti i na neke od i ameri~kih saveznika. Kada su u pitawu krizna `ari{ta, Tramp bi mogao da podstakne Ukrajinu da napravi dogovor sa Rusijom, dok bi istovremeno mogao da da Izraelu signalizira „odre{ene ruke“ na Bliskom Istoku. Kompanije {irom sveta ne ~ekaju dan Trampove inauguracije da bi videle koje proizvodi iz koje zemqe podle`u novim vi{im carinama Najjednostavniji na~in da se obezbede je poru~ivawe robe unapred, dok drugi tra`e nove dobavqa~e. Sve to dovodi do ve}ih tro{kova u vidu vi{ih zaliha, skupqe ubrzane isporuke ili ve}eg rizika usled saradwe sa neproverenim novim partnerima. Instinkti za pre`ivqavawe lidera imanentnog biznisa ve} po~iwu da se pojavquju u visokofrekventnim podacima. Kineske luke su zabele`ile dvocifreni rast u propusnosti kontejnera u nedeqi pre i posle ameri~kih izbora, a dodatni porast od skoro 30% usledio je u drugoj sedmici decembra. Me|unarodni avio-kargo letovi su se pove}ali za najmawe tre}inu od sredine oktobra 2024. Dve najva`nije ameri~ke pacifi~ke luke, u Los An|elesu i Long Bi~u, imaju sna`an porast ulaznih po{iqki, bele`e}i u tre}em kvartalu rekorde iz ere pandemije, sa o~ekivawem da }e obim isporuka ostati pove}an u 2025.

Analiza transkripta razgovora rukovodilaca kompanija koje ulaze u vode}i indeks ameri~kih akcija S&P 500 ukazuje da je pomiwawe re~i „carina“ sna`no pove}ano u novembru, te da je na najvi{em nivou od kraja 2019. (ovo se posebno odnosi na {efove korporacija koje proizvode i nabavqaju industrijske ma{ine).

Prema Oxford Economics anketi koja je obuhvatila 156 preduze}a u dve nedeqe do 10. decembra 2024, wih 65% smatra da globalni trgovinski rat predstavqa veliki rizik za globalnu ekonomiju u naredne dve godine, u pore|ewu sa 38% koji smatra da je to sukob Rusije i NATO-a, te 14% koje kao najve}i rizik vide konflikt Kine i Tajvana.

IZAZOVI PRED PEKINGOM

Nakon prakti~nog kolapsa sektora nekretnina, jasno je da kineska ekonomija vi{e ne}e generisati ~ak tre}inu pove}awa globalnog BDP-a (Indija, ~iji }e rast u 2025. godini sa 6,5% biti za dva procentna poena vi{i od kineskog, zbog relativno malog udela u globalnom BDP-u ne}e jo{ dugo mo}i da preuzme ulogu svetske privredne lokomotive). Naime, po~ev{i

od 2022. privreda te zemqe se suo~ava sa za kineske standarde sporim rastom, {to je delimi~no povezano i sa poo{travawem tehnolo{kih sankcija od strane SAD-a. S tim povezano, nije iznena|ewe da Peking poku{ava da ostvari samodovoqnost u bazi~nim tehnologijama, {to je prakti~no jedini na~in da se pove}a tr`i{no u~e{}e u sofisticiranim industrijama u kojima se dominacija Zapada uzima kao datost.

Kina je uspela da smawi tehnolo{ki jaz u odnosu na SAD, ali tokom posledwe dve godine uglavnom nema vidqivog poboq{awa ekonomskih performansi te zemqe. Naime, vi{ak kapaciteta zajedno sa slabom potro{wom razlog je usporavawa privrednog rasta. Tako je u prva tri kvartala 2024. promet u maloprodaji, aproksimacija pove}awa dododaka, porastao skromnih 3,3%. O~igledno, nedovoqna doma}a tra`wa, odnosno slaba potro{wa, povezano i sa pove}anim dohodovnom nejednako{}u, sputava ekonomski rast Kine, potencijalno ukazuju}i na limite tehnolo{kih unapre|ewa.

Izvesno je da }e se tokom 2025. geopoliti~ka nestabilnost i pove}ane ameri~ke carine de facto primorati Peking na prestrojavawe globalnih trgovinskih koridora. S tim povezano, o~ekivano je da }e se osna`iti razmena i investicije sa zemqama jugoisto~ne Azije (ASEAN), Bliskog istoka i Latinske Amerike. ASEAN je ve} najve}i trgovinski partner Kine, ~ine}i 15% ukupne kineske trgovinske razmene, dok je Globalni jug ve} sada „odgovoran“ za preko polovine spoqnotrgovinske razmene te zemqe. Kina se tako|e pomera ka proizvodima sa vi{om dodatom vredno{}u, kao {to su elektronika, ma{ine i automobili, koji su ve} 2023. ~inili oko 50% wenog ukupnog izvoza. O~ekivano je da }e cene elektri~nih vozila, solarnih panela i baterija, koji su prakti~no globalno najkonkurentniji kineski proizvodi, dodatno opadati sa svim negativnim implikacijama na te sektore u EU i SAD. Istovremeno, Kina }e poja~ati i komercijalizaciju novih tehnologija povezanih sa ve{ta~kom inteligencijom (na primer, indikativno je da veliki broj robo-taksija ve} funkcioni{e u gradovima kao {to su [en`en i Peking).

EVROPSKI

EGZISTENCIJALNI [OK

Nakon Kovida-19 i rata u Ukrajini, Evropa bi uskoro mogla iskusiti svoj slede}i egzistencijalni {ok u obliku Donalda Trampa. Naime, nova administracija u Va{ingtonu bi mogla negativno uticati na interese Brisela po pitawima trgovine, pristupa visokim tehnologijama, odbrane. Novoizabrani predsednik SAD je ve} zapretio op{tom carinskom stopom od 10%, {to bi moglo da umawi BDP EU za 0,3% do 2026, prema Citigroup Inc (generalno, o~ekivawa eksperata su da }e ameri~ke carine buti uvedene krajem 2025, u rasponu od 5% do 10%, te da }e se wihov pun efekat osetiti u 2026).

Trgovina, prakti~no jedina oblast u kojoj veli~ina tr`i{ta EU i wegovih 440 miliona potro{a~a daju briselskoj administraciji istinski uticaj, }e verovatno biti poluga preko koje }e biti poku{ano da se uti~e na Va{ington. Naime, EU }e ponudom da kupuje vi{e energije, oru`ja i druge robe iz SAD dati {ansu Trampu da ispuni deo svojih obe}awa o smawivawu ameri~kog deficita sa EU, koji bi u 2025. mogao iznositi 197 milijardi evra (kontra-carine su tako|e u planu, ali kao krajwa mera). Naime, ameri~ki deficit sa EU i uvoz SAD iz EU konstantno rastu (u 2024. preko petine robnog uvoza SAD do{lo je iz zemaqa EU). To je potpuno suprotno trendu koji bele`i uvoz Amerike iz Kine i posebno deficit s tom zemqom, koji je u sna`nom padu u odnosu na 2018. kada je Tramp odpo~eo trgovinski rat sa azijskim trgovinskim xinom.

Poziciju Brisela donekle bi moglo olak{ati i to {to se ekonomija EU ve} fakti~ki kre}e u pravcu po`eqnom za Va{ington. Naime, Evropa se po cenu slabqewa sopstvene konkurentnosti oslobodila zavisnosti od ruskog gasa, dok se oslawewe na izvozu u Kinu lagano redukuje. Tako plasmani evropskih kompanija na tr`i{te Kine prakti~no stagniraju od pandemije, dok se i uvoz iz te zemqe posle drasti~nog rasta do 2022. stabilizovao na ni`im vrednostima. I pored toga, deficit EU je jo{ uvek dovoqno visok (iz Kine dolazi ~ak 21% ukupnog uvoza EU) i podsticajan za onaj (proatlantisti~ki) deo briselske administracije koji je za merkantilisti~ki pristup u odnosima sa Pekingom – ne{to {to bi Bela ku}a izvesno volela da vidi.

Izvozno orijentisane ekonomije EU skoro izvesno ~eka veoma izazovna godina. Poseban problem su geopoliti~ki rizici, koji bi mogli da potkopaju spoqnu tra`wu i poverewe potro{a~a, {to bi moglo da pogura evropsku ekonomiju u recesiju, koja je ve} u zoni de facto stagnacije (BDP se pove}ao tek 0,7% u 2024, dok se u 2025. o~ekuje tako|e skromnih 1,1%). Upozorewa Marija Dragija o gubitku evropske konkurentnosti, te „sporom agonijom“ EU povezanom i sa starewem stanovni{tva, su alarm za akciju, pre svega u domenu politika za podsticawe rasta produktivnosti. Podaci da po investicijama u visoke tehnologije EU zna~ajno zaostaje za Kinom i SAD, te da po visini BDP-a po glavi stanovnika Amerika daleko nadma{uje EU su obespokojavaju}a.

Ipak, evropsko tr`i{te, sa {tedwom doma}instava koja iznosi 33 hiqade milijardi evra i sa globalno prepoznatqivim kompanijama poput ASML Holdinga ili Erbasa, jo{ uvek je respektabilno. Dodatno, o~ekivani nastavak trend smawewa kamatnih stopa Evropske centralne banke tokom 2025. trebalo bi da podstakne tra`wu i popravi naru{eno poverewe kompanija i potro{a~a. Na kraju, jedno od retkih „ohrabrewa“ za Stari kontinent jeste da o~ekivawa za 2025. godinu te{ko da bi

20% PRAZNIČNA PONUDA

POPUSTA

na sve troškove transakcije! (od 1. decembra 2024. do 31. januara 2025.)

02 8781 1950

www.beoexport.com.au

Vaš partner od poverenja

Pružamo najbolje uslove i najveću uštedu!

Bez naknada za transfere preko $3000!

Bolji kurs od bilo koje banke za transfere od $10,000 i više!

Uštedite minimum $1,000 na slanje iznosa od $100,000

Posetite nas u Liverpulu ili pozovite broj telefona

POLETITE S NAMA

NAJJEFTINIJE

do Evrope preko Istanbula za samo $1,450*

sa kompanijom Turkish Airlines *uslovi postoje

Mogućnost online rezervacije beotravel.com

Rezervišite vašu kartu na vreme i uštedite

info@beotravel.com www.beotravel.com

uslovima

Nudimo usluge Bendigo banke, kao i drugih banaka i finansijskih institucija Konsultujte se s našim specijalistima posebno profilisanim za pružanje usluga samostalnim preduzetnicima (self employed) - Pozovite nas

IZVOR INFORMACIJA iz zajednice, VEZA s otadžbinom i vaš poslovni partner POGODNOSTI za oglašavanje malih preduzeća Pozovite nas za više detalja:

Kavela{vili

preuzeo du`nost predsednika Gruzije, Zurabi{vili napustila

palatu

Mihail Kavela{vili, o{tar kriti~ar Zapada, polo`io je zakletvu i zvani~no preuzeo du`nost predsednika Gruzije, u jeku politi~ke krize u zemqi ~ija je vlada zamrzla pregovore o pristupawu EU {to je izazvalo masove proteste, prenosi Rojters.

Nakon wegove inauguracije, dosada{wa predsednica Salome Zurabi{vili izjavila je da }e napustiti palatu, ali da }e ostati „legitimna predsednica“, navodi agencija.

Ceremonija inauguracije se odr`ava u zgradi parlamenta zemqe, nedaleko od predsedni~ke palate, a prenosi se u`ivo na sajtu zakonodavnog tela.

Zurabi{vili posle inauguracije Kavela{vilija napustila predsedni~ku palatu i uputila se ka okupqenim demonstrantima, poru~iv{i da }e „ostati sa narodom“ i da }e se boriti za odr`avawe novih parlamentarnih izbora.

Hiqade qudi u~estvovalo je u protestima u Gruziji uo~i polagawa zakletve novog gruzijskog predsednika Kavela{vilija, a odlaze}a predsednica Zurabi{vili ranije je najavila da se ne}e povu}i sa funkcije, tvrde}i da su predsedni~ki izbori bili nelegitimni.

Hiqade gruzijskih demonstranata formiralo je „qudski lanac“ u glavnom gradu, Tbilisiju, uo~i inauguracije novog predsednika, biv{eg fudbalera Man~ester sitija, Mihaila Kavela{vilija, koji se smatra saveznikom vladaju}e partije Gruzijski san.

Demonstranti su, ma{u}i zastavama Gruzije i EU, formirali „qudski lanac“ koji se protezao kilometrima.

Zurabi{vili je izjavila da }e preno}iti u predsedni~koj rezidenciji u Tbilisiju, pred inauguraciju Kavela{vilija.

Ona je pozvala pristalice da u 10 sati po lokalnom vremenu do|u u predsedni~ku rezidenciju, gde }e objaviti planove za naredne dane, preneo je Tas.

Stranka Gruzijski san, koja je na vlasti ve} 12 godina, pobedila je na parlamentarnim izborima u oktobru, ali opozicija tvrdi da je bilo neregularnosti i od tada organizuje proteste.

Alijev:

Azerbejxanski avion o{te}en

projektilima sa ruske teritorije

Predsednik Azerbejxana Ilham Alijev je rekao da je putni~ki avion koji se sru{io u Kazahstanu, u kojem je poginulo 38 qudi, o{te}en od projektila sa zemqe kod Groznog u Rusiji, javila je dr`avna televizija Azerbejxana.

Alijev je rekao da `ali {to su "neki krugovi" u Rusiji poku{ali da zata{kaju istinu o padu azerbejxanskog aviona.

"^iwenica je da je azerbejxanski avion pretrpeo spoqnu {tetu iznad ruske teritorije, u blizini grada Groznog, i prakti~no izgubio kontrolu", rekao je Alijev.

Predsednik Rusije Vladimir Putin se izvinio Alijevu zbog, kako je Kremq saop{tio, "tragi~nog incidenta".

Ruska protivvazdu{na odbrana ga|ala je u vreme kada je azerbejxanski avion kru`io iznad Groznog u poku{aju sletawa ukrajinske bespilotne letelice.

Putni~ki avion "Azerbejxan erlajnsa", sa 62 putnika i pet ~lanova posade, koji je i{ao iz Bakua za Grozni, sru{io se u blizini grada Aktaua.

Najmawe 38 od 67 osoba u “embraeru” Azerbejxan erqansa poginulo je u padu kod kazahstanskog grada Aktau koji se dogodio u sredu, potvrdile su kazahstanske vlasti, ukqu~uju}i dva pilota i stjuardesu.

Fico: Ukrajina }e skupo platiti „zapadnu avanturu“

Slova~ki premijer Robert Fico izjavio je da }e Ukrajina platiti „zapadnu avanturu“ svojom teritorijom i prisustvom stranih trupa.

„Ne razumem za{to ukrajinski politi~ki vrh uvla~i celu zemqu u katastrofu jer je pregovara~ka pozicija Ukrajine svakim danom sve gora. Ukrajina }e platiti ogromnu cenu za ovu zapadnu avanturu u vidu gubitka teritorije i prisustva stranih trupa – naveo je Fico u video-poruci objavqenoj na dru{tvenim mre`ama.

Fico je ranije rekao da bi Ukrajina mogla da izgubi tre}inu teritorije zbog sukoba sa Rusijom.

On je dodao i da Kijev ne}e dobiti poziv u NATO.

AVIONSKA NESRE]A U JU@NOJ KOREJI:

Avion eksplodirao na kraju piste, pre`ivela samo dva ~lana posade

Prilikom sletawa na aerodrom u Muanu avion korejske avio-kompanije \e|u-er udario je u za{titnu ogradu na kraju piste i eksplodirao. Strahuje se da su svi putnici u avionu poginuli, a nesre}u su pre`ivela samo dva ~lana posade koji su izvu~eni iz repa aviona, saop{tile su lokalne vlasti.

Novinska agencija Jonhap citirala je aerodromske vlasti koje ka`u da se stajni trap pokvario prilikom sletawa pa je letelica izletela sa piste, udarila u zid koji ogra|uje aerodrom i zapalila se.

U avionu, koji se vra}ao iz Tajlanda, bilo je 175 putnika i {est ~lanova posade. Dva ~lana posade koja su bila u repu aviona je spaseno.

Udar ptice je me|u nekoliko teorija o mogu}em uzroku nesre}e koje nisu potvr|ene, rekao je zvani~nik iz odeqewa za vazduhoplovstvo Ministarstva saobra}aja Ju`ne Koreje, dodaju}i da je

istraga u toku. Me|u putnicima su bila dva dr`avqanina Tajlanda, a za ostale se veruje da su Ju`nokorejci, saop{tilo je Ministarstvo saobra}aja. Nesre}a se dogodila na ju`nokorejskom me|unarodnom aerodromu Muan na jugu zemqe, koji je otvoren 2007. godine i ima rute za nekoliko zemaqa u Aziji.

Na letu 7C2216 \e|u-era iz tajlandske prestonice Bangkoka

bilo je 175 putnika i {est ~lanova posade. Nesre}a na Muanu najgora je koja je zadesila jednu ju`nokorejsku avio-kompaniju jo{ od 1997. godine, kada se avion "Korean Era" sru{io u Guamu. Tada je poginulo vi{e od 200 qudi. Prethodna najte`a nesre}a na tlu Ju`ne Koreje dogodila se pre 22 godine, kada je u padu aviona kompanije "Er ^ajna" poginulo 129 qudi.

TRAMPOV PLAN NA VI[E OD 900 STRANA:

Da li novi predsednik SAD stoji iza "Projekta 2025"?

"Projekat 2025" ocewen je kao plan tranzicije vlasti i detaqan nacrt politike koji bi Tramp mogao da koristi ako pobedi na izborima

Izborom kandidata koji }e slu`iti u wegovoj administraciji povratnik u Belu ku}u Donald Tramp je podigao pra{inu i pre nego {to je Senat potvrdio wihove nominacije.

Osim {to se pojedinima zamera da nisu dovoqno kvalifikovani za predlo`ene pozicije, neki od wih dovode se u vezu sa planom "Projekat 2025" konzervativne fondacije "Heritix" iz Va{ingtona, koji podrazumeva radikalne planove za budu}eg {efa Bele ku}e.

Iako se lider republikanaca vi{e puta ogradio od ovog dokumenta, ~iwenica da je deo wegovih izabranika radio na ovom planu, ponovo je skrenuo pa`wu na plan i otvorio pitawe da li }e Tramp sprovesti u delo neke od vizija koje se pomiwu.

U dokumentu se isti~u ~etiri glavna politi~ka ciqa - povratiti porodicu kao centralnu ta~ku ameri~kog `ivota, ukinuti administrativnu dr`avu, odbraniti suverenitet i granice zemqe i obezbediti bogomdana prava pojedincima na slobodan `ivot.

Manifest, izme|u ostalog, predla`e i da ~itava federalna birokratija, ukqu~uju}i Ministarstvo pravde, bude stavqena pod predsedni~ku kontrolu, {to je kontroverzna ideja poznata kao "teorija jedinstvene izvr{ne grane".

"Projekat 2025" ocewen je kao plan tranzicije vlasti i detaqan nacrt politike koji bi Tramp mogao da koristi ako pobedi na izborima. Prema navodima ameri~kog magazina "Wujork", najmawe 140 ~lanova iz Trampove prve administracije pomoglo je u izradi "Projekta 2025", dok je, isti~e se, vi{e biv{ih ~lanova wegovog kabineta napisalo ve}i deo manifesta na 922 stranice, ukqu~uju}i i glav-

nog savetnika lidera republikanaca Rasela Vota. Neki od autora vi|eni su za visoke pozicije u novoj ameri~koj administraciji. Tramp je, ina~e, Vota, koji je napisao jedno od kqu~nih poglavqa o predsedni~kim ovla{}ewima koje bi, kako smatra, trebalo da budu ve}e, imenovao na ~elo Kancelarije za upravqawe i buxet. Od Trampovih novih saradnika u vezu sa manifestom dovode se i Brendan Kar, Trampov kandidat za ~elnika Federalne komisije za komunikacije, Pit Hukstra, nominovan za poziciju ambasadora SAD u Kanadi, Tom Homan, vi|en za "grani~nog cara", te Karolin Levit, budu}a portparolka Bele ku}e. Tako|e, tu su jo{ i Xon Retklif, imenovan za direktora Centralne obave{tajne agencije, Stiven Miler, zamenik {efa kabineta za politiku, pa ~ak i izabrani potpredsednik SAD Xej Di Vens. Demokrate su tokom kampawe ovaj plan koristile kao glavno oru`je protiv Trampa, predstavqaju}i ga kao opasni projekat. Izve{taj o "Projektu 2025" obelodawen je u aprilu 2023, a politi~ari iz plavih redova su, ~ak, pokrenuli radnu grupu "Zaustavite Projekat 2025" i otvorili telefonsku liniju za dojave kako bi sakupqali insajderske informacije o aktivnostima "Heritix" fondacije, tvrde}i da postoji "tajni" deo agende koji sadr`i spisak izvr{nih naredbi.

Ostaci aviona

uroka ne u~estvujem li~no u protestima, dva puta sam do`iveo fijasko i ne bih da sada baksuziram

Studenti svoju pobunu mogu uspe{no da zavr{e, druga~ije od moje generacije 1968. i one 2000, ako ceo ovaj protest reorganizuju i pretvore u ozbqnu politiku, a politika je pravqewe dr`ave. I po{to ti mladi qudi nemaju iskustva i znawa da sami to urade, zna~i da se moraju pozvati na neke ~asne stru~ne qude koji imaju ozbiqno profesionalno znawe iz ekonomije, prava, privrede i svega onoga {to ~ini dr`avu – ka`e najzna~ajniji srpski savremeni dramski pisac, rediteq i akademik Du{an Kova~evi}.

Jedno od wegovih antologijskih dela, „Sveti Gergije ubiva a`dahu“, premijerno je izvedena 27. decembra na Velikoj sceni „Quba Tadi}“ Jugoslovenskog dramskog pozori{ta, u re`iji Milana Ne{kovi}a. Ova predstava zatvori}e premijernu sezonu 2024. u beogradskim teatrima, a zanimqivo je da }e 5. januara, na sceni Hrvatskog narodnog kazali{ta u Zagrebu (HNK), kao prva predstava u 2025. biti izveden wegov „Balkanski {pijun“, produkcija HNK u Vara`dinu, u re`iji Vawe Jovanovi}a. Za februar, HNK u Zadru najavio je premijeru „Profesionalca“ u re`iji Zorana Mu`i}a, a ovaj slavni Kova~evi}ev komad u pripremama je i u Makedonskom narodnom teatru…

n Koliko ovo vreme ide na ruku va{ih drama i iznova ih aktuelizuje?

– Ide na ruku utoliko {to su sve moje drame pri~e o nekoj vrsti trpqewa nasiqa ili ~iwewa nasiqa, to je nekakav zajedni~ki imeniteq, a vreme u kojem `ivimo je, da ga tako defini{em, pod pritiskom. „Sveti Georgije“ se sada izvodi ta~no sto deset godina od po~etka Prvog svetskog rata i Kolubarske bitke. To je bio jedan od naju`asnijih i najstra{nijih ratova u istoriji, a u ovom trenutku ta drama je indirektno vezana za ratove koji se doga|aju u Evropi, i koji prete da se opet pretvore u neki, ne daj Bo`e, veliki svetski rat.

„Profesionalac“, koji se igra u mnogo pozori{ta, govori o prislu{kivawu re`ima i pra}ewu politi~kih neistomi{qenika, a to se danas de{ava sve vi{e i vi{e, i o~iglednije je nego ranije da su qudi „pod prismotrom“. Time se bavi „Balkanski {pijun“. To su neke univerzalne teme prepoznatqive svuda u svetu, tako da nije ~udo da je u Tokiju napravqena jako dobra predstava „Balkanski {pijun“, koja je gostovala u Zvezdara teatru, posle i u Novom Sadu i Ni{u. Univerzalnost jednog komada, o tome naravno vodim ra~una dok pi{em, je da mo`e da se razume i u nekim sredinama koje su daleko od nas i na{e svakodnevice. n Kako do`ivqavate to {to na{i studenti vi{e ne `ele da trpe nasiqe vlasti, korupciju, nepravdu, „prodavawe magli“ – premijera „Sveti Georgije ubiva a`dahu“ de{ava se u trenutku velikih protesta zbog zlo~ina nad 15 qudi u Novom Sadu, a poglavari se pona{aju kao da se to nije dogodilo, i kao da su na{i `ivoti wihovo privatno vlasni{tvo? - Do`ivqavam kao ve}ina qudi u ovoj zemqi: da su studenti odlu~ili da ne `ele da `ive u takvoj dr`avi, da o svojoj budu}nosti ho}e da razmi{qaju svojom glavom, i da svoj `ivot sami kontroli{u. To je najupe~atqivije, to nam oni najotvorenije i najjasnije govore. Ja ih podr`avam u tome, utoliko {to sam aktivno u~estvovao u studentskim protestima 1968, ~ak i u organi-

zaciji silnih protesta tokom devedesetih, pa se zavr{ilo kako se zavr{ilo. Nikako, na`alost, u oba slu~aja. Nadam se da }e se ovi studenti izboriti za ono {to `ele, jer moja budu}nost je vezana za pro{lost, ja ne mogu ne~emu da se nadam u narednih deset godina, a pred wima je ceo `ivot. Oni moraju da odlu~e {ta }e sa svojim `ivotom, imaju pravo da se organizuju i bore za zemqu u kojoj }e `iveti, a ve}ina ponavqa da }e `iveti u Srbiji.

To je jedna pri~a. Druga pri~a je da svaka generacija u Srbiji ima svoje pobune mladih qudi, moj otac je bio na drugoj strani politike uo~i Drugog svetskog rata, pa je za kaznu odveden na sremski front, gde je stradao i ceo `ivot bio invalid. Nema generacija koja se svakih dvadeset pet - trideset godina nije bunila i borila za nekakve boqe uslove. Po{to sam u~estvovao u dve vrste studentskih nemira, jedna stvar je pobuna koja traje koliko traje, a onda po~iwe organizacija i pravqewe dr`ave.

Tu smo i 68. i 2000. pali. To je ozbiqan problem – kako posle zanosa, egzaltacije, posle silne energije i silnog adrenalina napraviti i urediti dr`avu.

Za razliku od {ezdesetoosma{a koje je Tito obmanuo re~enicom „Studenti su u pravu“, a onda ih preveo „`edne preko vode“, ova generacija je pokazala mnogo vi{e zrelosti i pameti: posle silnih uvreda, hap{ewa, nasiqa, pretwi „Kobrama“ kojima su ih ~astili predsednik i wegovi funkcioneri, a onda poku{aja da ih podmiti na brzinu izmi{qenim stambenim kreditima skoro za xabe, studenti su ostali dosledni svojim zahtevima – od institucija tra`e istinu o tragediji u Novom Sadu, a ne od jednog ~oveka koji dr`i celu dr`avu u svojim rukama. Tra`e i su{tinske promene sistema, i o~igledno je da vi{e nikome ne}e dozvoliti da ih la`e. Da li ovog puta studentska pobuna mo`e druga~ije da se zavr{i?

Ja sam na wihovoj strani, dva puta sam potpisao podr{ku studentima, u Udru`ewu dramskih umetnika i u Akademiji nauka, i ovo mo`e uspe{no da se zavr{i ako se ceo protest reorganizuje i pretvori u jednu ozbqnu politiku. Sada je to vrsta performansa, a politika je pravqewe dr`ave, ti mladi qudi nemaju iskustva i znawa da sami to urade, zna~i da se moraju pozvati na neke ~asne stru~ne qude koji imaju imaju ozbiqno profesionalno znawe iz ekonomije, prava, privrede i svega onoga {to ~ini dr`avu.

Jednog dana oni }e morati, kad im se ispune zahtevi koje su postavili, da sednu i da ka`u mi ho}emo da pravimo dr`avu koja }e biti po tim na~elima, po tim pravima i tim zakonima, i tu sad po~iwe pri~a gde

smo mi. Moja generacija je 1968. i 2000. pala na ispitu, pali smo posle deset godina {ip~ewa ulicama, pobuna, ~uda sa bezbroj mrtvih qudi, a pali smo zato {to se nismo dogovorili kakvu dr`avu pravimo, i {ta pravimo.

Posle 5. oktobra, samo na jedan svilen na~in, produ`ena je vladavina iz senke tajnih slu`bi biv{eg re`ima, i svega onoga {to je dovelo do ubistva Zorana \in|i}a. To je ozbiqan problem, jer je dr`ava u`asno komplikovan i ozbiqan aparat, nije performans. Ovi mladi qudi moraju u hodu da razmi{qaju o tome, jednog dana }e prestati da {etaju, i moraju da se dogovore ko su ti qudi kojima veruju i koji }e biti na ~elu svih tih institucija.

Ja sam dva puta egzaltirano u{ao u proteste i u wima proveo bezbrojne godine, ra~unaju}i devedesete. Nekoliko meseci posle 68. izgubio sam studentski kredit, i dve – tri godine sam `iveo od vazduha. Niko mi nikada nije rekao da sam ga izgubio zbog u~e{}a u protestu, ali sam znao da je to razlog, jer smo lepili neke letke {tampane na ge{tetneru na Filozofskom fakultetu, to je policija, naravno, znala. Devedesetih sam u jednom trenutku morao da napustim zemqu, tako da imam jako veliko iskustvo sa represijom i sa raznim vrstama nasiqa vlasti – od zabrana, bu{ewa guma na kolima do otvorenih pretwi telefonom. Ja sam prvoborac u tom iskustvu, i znam {ta dolazi posle toga. Posle svake pobune dolazi mir, i sedne se i razgovara se o pravqewu dr`ave. Mi smo u oba slu~aja napravili gre{ke i neke pogre{ne stvari. Ko je danas na vlasti? Pa sve su to qudi iz devedesetih godina, neki od wih su u opoziciji, govorim o bitnijim imenima, a naravno, sad su do{li i neki novi, mladi politi~ari.

n [ta mislite o tim novim generacijama mladih politi~ara koji nemaju nikakvu hipoteku u svojim biografijama?

– Ja tu koli~inu kolektivnog rukovodstva ne mogu da pratim, i oni ne}e ni{ta uraditi dok ne iznedre jednog ili dvojicu lidera, sad pri~am o kompletnoj opoziciji. Ne mo`ete i}i na izbore sa kolektivnim rukovodstvom, jednostavno, ne postoji mogu}nost da petnaest qudi vlada, i da budu nosioci bilo kakvog programa. To matemati~ki nije ta~no.

Mora da bude jedan ~ovek, najvi{e dvojica. Mi smo po~etkom devedesetih imali Vuka Dra{kovi}a koji je vodio velike uli~ne proteste, onda su se pojavili \in|i} i Ko{tunica, pa smo na kraju izabrali Ko{tunicu za lidera, koga je uz veliku muku podr`ao i \in|i}. Tako je Ko{tunica smenio Milo{evi}a, da bi taj wihov antagonizam ostao do kraja. Ko{tunica je

podr`an zato {to Srbija nije bila spremna za su{tinske demokratske promene koje je `eleo \in|i}, zapravo za emancipaciju dr`ave, celog dru{tva i nas samih. \in|i} je bio omra`en i zavr{io je pod pretwama koje su mu slali odre|eni mediji, da ne pomiwem sada sve novinare koji su ga vre|ali, i ko je pisao „Ako \in|i} pre`ivi, Srbija ne}e pre`iveti“, tako da je ta pri~a o pravqewu dr`ave mnogo komplikovanija nego {to nam se ~ini. I kad se smiri zemqotres koji je sada trenutno, dolazi sre|ivawe i dovo|ewe u red svega onoga {to je preostalo, a tada po~iwe taj ozbiqni problem.

n Ne dolazite na proteste ovih studenata?

- Ja ne}u privatno da u~estvujem, u Zvezdara teatru se svako ve~e ~ita proglas Udru`ewa dramskih umetnika, i sve podr`avam {to se ti~e studenata. Ali privatno, zbog uroka, nisam u~esnik. Dva puta sam do`iveo fijasko, i ne bih da sada baksuziram tim mladim qudima, nadam se da }e biti pametniji od dve generacije u kojoj sam ja u~estvovao.

n Koliko stra{no normalnom ~oveku ovih dana deluju prizori grada oki}enog za novogodi{we praznike, najave koncerata „lojalnih“ muzu~ara, borba vlasti da izgleda kao da se u Novom Sadu ni{ta nije desilo – da treba da zaboravimo na petnaest poginulih qudi i dece, i jo{ dvoje koji su bolnici i kojima je uni{ten `ivot, a vlast je tome direktno doprinela?

– Deluju stra{no, naravno, i ve}ina qudi daje podr{ku studentima i ovim protestima, ali ne mo`e se o~ekivati od svih da po ovoj zimi idu da {etaju i da stoje sa wima. Neki su ve} stajali, moja generacija se tukla, nadobijali smo se batina i suzavaca. Studenti sada stoje i isteruju svoja prava, i ne treba ih dekoncentrisati, ne treba se me{ati u wihove ideje.

To je generacija druga~ije pameti, znawa, senzibiliteta, kompjuterska generacija. Ja sam ~ovek iz drugog doba, nemam mobilni telefon i nemam kompjuter, sad pri~am o starijim qudima kojih je, na`alost, skoro pedeset odsto u ovoj zemqi, jer smo kompletno ostarili kao narod. Ono najmawe {to iko mo`e da po`eli ko je iole normalan je bilo kakav fizi~ki sukob u Srbiji. A doliva se i di`e tenzija i s jedne i s druge strane, i bojim se da neko ko je psihijatrijski bolesnik sutra ne pobesni i napravi ne{to stra{no. Da li }e zbog tog besa Srbija ponovo da se podeli na partizane i na ~etnike?

Ja sam o tome pisao i pri~ao, i imam filmove koje sam pravio, tu lekciju sam nau~io i znam je jako dobro. Napisao sam i tih „Dvadeset srpskih podela“, i sad treba da pi{em jo{ dvadeset. Ovo je za tugu sve {to se doga|a, a posledica je od 1945. godine. Seli smo u pogre{an voz, i svaka stanica je pogre{na, a kao po onoj anti~koj drami, na`alost, deca snose `rtve svojih roditeqa.

Stra{na je tragedija tih sedamnaest `ivota koji su uni{teni u Novom Sadu, petnaest mrtvih i dvoje koji su te{ko raweni, to je u`as, to mora da se ispita i da se istera na ~istinu. Ne mo`e da se pre|e preko toga, i sigurno }e se jednog dana razre{iti ko je odgovoran za taj zlo~in. Ali opet se vra}amo na ono kakvu dr`avu ho}emo i ko }e da je pravi, to je su{tina, i to moraju da odlu~e mladi qudi.

Stawe u pojedinim delovima Srpske i daqe te{ko - zavejani, bez struje, vode i signala

Stawe na pojedinim podru~jima u Republici Srpskoj i daqe je veoma te{ko, zbog zavejanih puteva, brojna doma-

nikakvih informacija o qudima koji su ve} {esti dan ostali odse~eni i bez telefonskog signala.

}instva su odse~ena od sveta, a mnoga jo{ nemaju struju, vodu i telefonski signal.

Najte`a situacija je u seoskim delovima Bawaluke, Kne`eva, Kotor Varo{a i Mrkowi} Grada, prenosi RTRS.

Sne`ni nanosi u Isto~nom Drvaru visoki su nekoliko metara, a lokalne vlasti ka`u da nemaju

Advokat

Re~ je uglavnom o starijim i nemo}nim qudima i de`urnim radnicima op{tine, {umskog gazdinstva Klekova~a-Ponir i Elektrokrajine.

Te{ka mehanizacija Oru`anih snaga BiH uspela je da probije put od Drvara prema nasequ Martin Brod, koje je tako|e danima odse~eno od ostatka sveta.

Bubi}: Tim lekara iz

Sarajeva potvrdio da Dodik nije sposoban da prisustvuje su|ewu

Sud BiH je pribavio ve{ta~ewe {esto~lanog tima lekara Op{te bolnice „Prim. dr Abdulah Naka{“ Sarajevo i izjasnio se da predsednik Srpske Milorad Dodik nije sposoban da prisustvuje su|ewu, izjavio je advokat Goran Bubi}.

„Ve{taci su se izjasnili da predsednik Republike Srpske Milorad Dodik nije zdravstveno sposoban da putuje na relaciji Bawaluka - Sarajevo, prisustvuje su|ewu i prati wegov tok {est sedmica nakon operacije. Sud BiH je odlo`io glavni pretres zakazan za 30. decembar 2024. kada }e se samo odr`ati statusna konferencija sa braniocima", rekao je advokat Goran Bubi}, preneo je RTS.

Prvobitno je Sud BiH zakazao nastavak su|ewa u postupku protiv Dodika i v.d. direktora Slu`benog glasnika Milo{a Luki}a za 25. decembar, a potom odlo`io za ponedeqak, 30. decembar. Dodiku i Luki}u se sudi "zbog nepo{tovawa odluka Kristijana [mita".

Vi{kovi}: Deveti januar

Premijer Republike Srpske Radovan Vi{kovi} iizjavio je da je 9. januar ro|endan Republike Srpske i bi}e proslavqen. "Ne da bi mi nekog iritirali ili inatili se, on }e biti proslavqen. I u drugom entitetu (FBiH) proslavqaju dan Federacije, ZAVNOBIH. Nemam ni{ta protiv, nismo ni{ta rekli", rekao je Vi{kovi} gostuju}i u emisiji Telering na RTRS-u.

Poru~io je da ~ovek dok je `iv slavi svoj ro|endan, a Republika Srpska je `iva i slavi}e svoj ro|endan.

Pripadnici Specijalne antiteroristi~ke jedinice MUP-a i Helikopterskog servisa Republike Srpske u protekla 24 ~asa spasili su osam lica i jednu bebu iz snegom zavejanih podru~ja.

Akcije spasavawa organizovane na Majevici, Mawa~i, u Bastasima, Poniru i Aginom Selu. Iz Gradske uprave Bawaluka ka`u da je te{ka mehanizacija uspela probiti put do nekoliko doma}instava.

Na terenu su i ~lanovi Gorske slu`be spasavawa Bawaluka, koji se nerijetko pje{ke probijaju kroz smetove, kako bi ugro`enim stanovnicima dostavili lijekove, granu, gorivo za agregate. Najve}i je problem, ka`u, do}i do me{tana ~ije su ku}e udaqenije od glavnih puteva.

Situacija u Kne`evu i Kotor Varo{u, op{tinama koje su bile najpogo|enije sne`nim nevremenom, ne{to je boqa nego prethodnih dana.

Ekipe Elektro-Bijeqine su bile na terenu i danas poja~ane sa ekipama elektri~ara iz Bratunca, Zvornika Vlasenice i Bijeqine.

Gra|ani u BiH opusto{ili radwe sa agregatima

Gra|ani BiH su zbog sne`nih padavina zbog kojih su mnoga mesta ostala bez elektri~ne energije, ovih dana pohrlili u prodavnice kako bi kupili agregate za struju.

Kako je potvr|eno Nezavisnim novinama iz nekoliko prodavnica, gra|ani BiH kupili su sve agregate koje su imali u zalihama i to jo{ prvog dana nestanka struje. U nekim prodavnicma u Bawaluci rekli su da su ostali bez agregata i da ne znaju kad }e dobiti nove koli~ine.

Ina~e, cene prose~nih agregata kre}u od 1.000 KM (oko 500 evra) pa navi{e, u zavisnosti od ja~ine. Najmawi i najjeftiniji onaj od 650 vati, ko{ta 235 KM (oko 120 evra). Zbog sne`nog nevremena koje je pre nedequ dana zahvatilo Bosnu i Hercegovinu, mnoga naseqa ostala su bez struje, vode i goriva, a zbog zavejanih puteva na pomo} se ~ekalo i nekoliko dana.

Zbog sna`nog sne`nog nevremena na podru~ju koje pokriva Elektrobijeqina, bez elektri~ne energije pre tri dana ostalo je vi{e od 60.000 doma}instava.

Odre|en pritvor ministru bezbednosti BiH Nenadu Ne{i}u

Sud Bosne i Hercegovine (BiH) odredio je jednomese~ni pritvor ministru bezbednosti BiH Nenadu Ne{i}u, direktoru "Puteva Republike Srpske" Milanu Daki}u i Mladenu Lu~i}u, vlasniku firme "Legend" iz Isto~nog Sarajeva, koje Tu`ila{tvo BiH tereti za udru`ivawe radi ~iwewa krivi~nih dela, prawe novca, primawe mita i zloupotrebu slu`benog polo`aja ili ovla{tewa. Tu`ilac Bojana Jolovi} je u svom predlogu sudu, izme|u ostalog, navela da je osumwi~eni Ne{i} od 2016. do 2020. godine primio vi{e od milion konvertibilnih maraka mita u vreme dok je bio direktor Javnog preduze}a „Putevi RS“.

Istakla je da istraga traje od 2019. godine, kada Agencija za istrage i za{tiutu BiH (SIPA) uo~ila sumwive transkacije novca sa ra~una „Romanijaputeva“ na firme Esada Avdi}a, za koje se ispostavilo da su la`ne.

La`ni su bili i pojedini ugovori za podizvo|a~e radova, a sve je ispla}ivano iz „Puteva RS“.

Tu`ilac Jolovi} je naglasila da Ne{i}, kada je postao direktor „Puteva RS“ nije odbio ponudu za izvla~ewe novca, a „nagrada“ je bila 10 posto od vrednosti radova.

Ministar bezbednosti BiH Nenad Ne{i}, direktor "Puteva Republike Srpske"

Godi{we mu je, kako je saop{tila, ispla}ivano oko 250.000 maraka (vi{e od 128 hiqada evra).

Prema navodima Tu`ila{tva BiH, novac je dostavqan Ne{i}u u kancelariju, na parkinzima, u apartmani na Jahorini, u kafanama, {to je potvrdio i direktor „Romanijaputeva“ Mirko Pandurevi}, koji je bio uhap{en, a posle priznawa u Tu`ila{tvu pu{ten na slobodu.

Tu`ilac je iznela i posebne istra`ne radwe telefonskog pra}ewa, prema kojima je Ne{i}ev pomaga~ bio Mladen Lu~i} koji je, kako se tvrdi, primio mito u iznosu od 185.000 KM.

Novac je, tvrdi tu`ilac, osumwi~eni Lu~i} primio u hotelu „Espana“ u Lukavici.

Predo~en je nalaz iz istrage prema kojem Milan Daki}, posle Ne{i}evog odlaska iz „Puteva RS“, nastavqa isti sistem dogovarawa psolova i uzimawa mita.

„Ono {to je bilo 400.000 + PDV, bit }e 500.000 + PDV“, detaq je iz razgovora Daki}a i Pandurevi}a.

Pre zakaznog ro~i{ta Ne{i}u je pozlilo, pa je zavr{io u Hitnoj pomo}i, da bi mu pozlilo i po zavr{etku ro~i{ta, nakon ~ega je zbog visokog krvnog pritiska hospitalizovan na Klini~kom centru Univerziteta u Sarajevu (KCUS).

Formirana vlast u Podgorici - nema

Jelena Borovini} Bojovi} iz "Za budu}nost Podgorice" izabrana je za predsednicu podgori~kog parlamenta, ~ime je i formal no potvr|en dogovor o formi rawu vlasti Pokreta Evropa sad, Demokrata, Za budu}nost Podgorice i Pokreta za Podgoricu.

Istovremeno je i sklowena svaka sumwa da }e se Demokratska partija socijalista vratiti u `ivot u Podgorici. Odbornici DPS su se do kraja nadali da }e Pokret za Podgoricu Jakova Milatovi}a pre}i na wihovu stranu.

Sednicom je predsedavao najstariji odbornik Mitar Vukovi} (Demokratska Crna Gora). Wemu je Andrija Klikovac iz DPS zapretio da pazi kako vodi sednicu, jer }e biti prekinuta.

Milivoje Brkovi} iz Ujediwene Crne Gore poru~io je Klikovcu da pazi kako se pona{a.

"DPS-u se nismo pokoravali 30 godina, a sigurno ne}emo ni sada. Ako imate {to sporno, recite meni, a ne Mitru Vukovi}u od 70 godina", rekao je Brkovi}.

Borovini} Bojovi} je prema re~ima Mitra [u{i}a iz Za budu}nost Podgorice, obavqala ovu funkciju i u prethodnom periodu veoma kvalitetno i zaslu`ila je poverewe.

Predstavnici Pokreta za Podgoricu, Pokreta Evropa sad, Demokrata i koalicije Za budu}nost Podgorice dogovorili su u ~etvrtak formirawe nove vlasti u Podgorici, a prema tom dogovoru novi gradona~elnik Podgorice bi}e Sa{a Mujovi}. Wegov izbor se o~ekuje u toku ve~eri, kao i wegovih zamenika funkcionerke Pokreta za Podgoricu Na|e Qiqani} i Borisa Spalevi}a iz Demokrata.

Pokret za Podgoricu Jakova Milatovi}a nastupio je na izborima zajedno sa URA Dritana Abazovi}a, a wegova dva odbornika ostaju u opoziciji.

Ministar Bo`ovi} odlu~io da kraq kripto valuta Do Kvon bude izru~en Americi

Ju`nokorejski dr`avqanin uhap{en u Crnoj Gori Do Kvon bi}e isporu~en Sjediwenim Dr`avama, odlu~io je ministar pravde Bojan Bo`ovi}.

Iz Ministarstva pravde Crne Gore potvr|eno je da je Bo`ovi} potpisao re{ewe o izru~ewu Do Kvona, poznatijeg kao kraqa kripto valuta.

Izru~ewe Do Kvona tra`ile su Ju`na Koreja i SAD, a Vrhovni sud Crne Gore

Americi i istovremeno odbio izru~ewe Republici Koreji. zvr{ewa, redosled podno{ewa zahtjeva, dr`avqanstvo tra`enog lica, mogu}nost daqeg izru~ewa drugoj dr`avi, kao i druge okolnosti”, naveli su iz Ministarstva pravde.

Prema ranijem saop{tewu Vi{eg suda u Podgorici, Do Kvona Ju`na Koreja potra`uje zbog krivi~nog dela nepo{tenog

Privo|ewe

nalo`io je da odluku o tome donese ministar pravde Bo`ovi}.

„Imaju}i u vidu presudu Vrhovnog suda, Ministarstvo pravde je razmotrilo sve ~iwenice i okolnosti i cenilo kriterijume kao {to su te`ina krivi~nih dela, mesto i Do Kvon i wegov poslovni partner Han ^eng Xun uhap{eni su 23. marta pro{le godine na aerodromu u Podgorici kada su prilikom paso{ke kontrole, na letu za Dubai, upotrebili falsifikovane paso{e. Zakqu~eno je da ve}ina kriterijuma predvi|enih zakonom ide u prilog zahtevu za izru~ewe nadle`nih organa Amerike, pa je ministar Bo`ovi} doneo re{ewe o izru~ewu Do Kvona

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu)

starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

Crnogorski u~enici na dnu tabele PISA testirawa

Crnogorski |aci iz godine u godinu ostvaruju lo{e rezultate na PISA testirawu i me|u 81 zemaqa koje u~estvuju nalaze se na dnu liste.

Neki od glavnih uzroka lo{ih rezultata su mawak motivisanosti u~enika, nedovoqno prakti~nog znawa i u~ewe napamet, navodi se u analizi Zavoda za {kolstvo.

Na~in na koji crnogorski |aci u~e nije u skladu sa zahtevima sa PISA testom, oni nisu motivisani da poka`u {to znaju, a uz sve to obrazovni sistem u Crnoj Gori ne podr`ava zahteve koji se postavqaju PISA testom. To su zakqu~ci analize koju je potpisao samostalni savetnik u Odseku za istra`ivawe i razvoj obrazovnog sistema Zavoda za {kolstvo Crne Gore Zoran Lalovi}.

KOPRIVICE "OPRALE" MILION EVRA

Uhap{eni Du{ko Koprivica i supruga Radosava, osumwi~eni sin Strahiwa, zet Du{ko Roganovi}

trgovawa, prevare i kr{ewe javne ponude.

SAD, odnosno Okru`ni sud Ju`nog okruga Wujorka, tereti Do Kvona za vi{e krivi~nih dela ukqu~uju}i zaveru u ciqu prevare u vezi sa kupovinom i prodajom hartija od vrednosti, elektronsku prevaru i manipulaciju cenama hartija od vrednosti. Do Kvon se tereti za prevaru te{ku neverovatnih 40 milijardi evra. Dr`avqanin Ju`ne Koreje Do Kvon nalazi se u prihvatili{tu za strance u Crnoj Gori nakon odslu`ene ~etvoromese~ne kazne zatvora na koju je osu|en zbog falsifikovawa li~nih isprava, prenosi Tawug.

Kako se navodi u analizi, PISA ne prepoznaje predmete kao {to su biologija, fizika, hemija i sl~no, ve} integrisano znawe prirodnih nauka. Lalovi} prime}uje i da na~in kako u~enici u~e, nije u skladu sa zahtevima PISA testa, te da u ve}ini u~ionica, najve}i deo vremena u~enici provode slu{aju}i predavawa nastavnika, a kod ku}e obi~no u~e uz pomo} uxbenika, i to naj~e{}e doslovno. Ovu tezu, navodi se u analizi, potvrdili su i rezultati PISA testirawa.

Penzionisani visoki policijski funkcioner Du{ko Koprivica uhap{en je u akciji Specijalnog policijskog odeqewa kao jedan od osumwi~enih za prawe vi{e od milion evra od 2019. godine. Uhap{ena je i wegova supruga Radosava Koprivica, dok je krivi~nom prijavom obuhva}en i wihov sin Strahiwa Koprivica, kao i zet Du{ko Roganovi}, koji je u bekstvu, a koji slovi za visokorangiraog ~lana kava~kog kriminalnog klana. Strahiwa Koprivica, sin uhap{enog policijskog funkcionera, uhap{en je u oktobru zbog sumwe da je organizovao kriminalnu grupu koja je {vercovala ve}e koli~ine droge i cigareta. Skank je nabavqao od Ze}anina Igora Krstovi}a, bliskog {kaqarskom kriminalnom klanu, a koji se tako|e nalazi u pritvoru. Novqanin Du{ko Roganovi}, koji je u bekstvu, slovi za ~lana "kava~kog klana", odranije je poznat crnogorskim i srpskim istra`nim organima. Roganovi} je osu|en na zatvorsku kaznu zbog ubistva "delije" Marka Vesni}a u centru Igala 2009. U ratu dva kotorska kriminalna klana ubijeni su i Du{kov ro|eni brat [}epan, ali i otac Niko.

Pi{e: Zoran Vla{kovi}

NA MANIFESTACIJI "NAJ @ENA" I "NAJ MU[KARAC" 21. VEKA, ODR@ANOJ U PALATI UMETNOSTI "MADLENA" U BEOGRADU:

Sne`ani Vu~eti} iz Kosovske

Na presti`noj manifestaciji „Naj `ena” i „Naj mu{karac” 21. veka, odr`anoj u Palati umetnosti „Madlena” u Beogradu, 22.12.2024. godine Sne`ana Vu~eti} iz Kosovske Mitrovice dobila je priznawe za doprinos u oblasti dekoracije i humanitarnog rada.

Manifestacija, koju 23. godinu zaredom organizuje Udru`ewe „Najuspe{niji privrednik 21. veka”, okupila je najboqe iz razli~itih oblasti iz Srbije i dijaspore.

Sne`ana Vu~eti}, koja se ve} 13 godina bavi dekoracijom i humanitarnim akcijama, priznawe je dobila zbog posve}enosti, kreativnosti i nesebi~nog doprinosa zajednici.

„Nestvarno mi je. Kad vratim sliku na pehare i masu qudi, voditeq najavquje nekoga, uop{te nisam bila svesna slike u pozadini, da sam ja na video-bimu. Kad su prozvali moje ime i najavili me kao naj humanistu i

kao uzor svima, pogubila sam se skroz“, ka`e Sne`ana.

Ipak, priznawe posve}uje svim koleginicama u gradu.

„Koja god da je primila to priznawe, zaslu`eno bi bilo. To je sve za nas. Jer u situaciji u kojoj `ivimo, gde se nalazimo, {ta sve trpimo, sti`emo da pratimo i da budemo uvek u trendu {to se ti~e tih svadbenih, ro|endanskih dekoracija“, dodaje. Pored kreativnosti, Sne`ana je u gradu prepoznata po mno{tvu humanitarnih akcija, a posebno se izdvaja – poklon vau~er za prvu bebu ro|enu na Bo`i}.

„Dosta puta dam objavu da se uplati simboli~an iznos od 100 evra za decu, ali i odrasle kojima je potrebna pomo}, bez obzira na nacionalnost. Svako ko uplati dobija dekoraciju u vrednosti 300-400 evra. Kod mene je ve} tradicija da za Bo`i} poklonim vau~er porodili{tu, gde prva ro|ena beba na Bo`i} ili Badwi dan, dobija gratis deko-

raciju za kr{tewe ili za prvi ro|endan“, ka`e Sne`ana.

Organizatori su posebno istakli wen humanitarni rad.

„Wena vrednost i nesebi~nost ogledaju se u wenom radu, u kojem je ulep{ala na hiqade proslava, ali se ni{ta ne mo`e porediti s radosti koju donosi kada weno malo nekome donosi mnogo“, kazali su na dodeli prizawa.

Manifestacija „Naj `ena” i „Naj mu{karac” ima za ciq promociju pojedinaca koji su postali zna~ajan faktor u ekonomsko-privrednom `ivotu Zapadnog Balkana. Sne`ana je izabrana me|u 4.000 koji su ove godine predlo`eni.

„Bilo je neverovatno prisustvovati ovom doga|aju i videti koliko je qudi okupqeno iz razli~itih oblasti. Ovo priznawe mi daje snagu da nastavim daqe. Poru~ujem svim `enama koje imaju sopstveni biznis da ne odustaju, jer trud i rad uvek prona|u put do priznawa”, zakqu~uje Sne`ana Vu~eti}.

IZBORNI PANEL ZA @ALBE I PREDSTAVKE U PRI[TINI: Usvojena `alba

Srpske

liste i nalo`eno CIK-u da overi prijavu za izbor

Izbornipanelza`albeipredstavkeuPri{tini,25.decembera2024,usvojioje`albuSrpskelistenaodlukuCentralneizborne komisije da ne overi prijavu stranke za u~e{}e na predstoje}im izborima 9. februara 2025. godine, saop{tila je Srpska lista.

“Ovo govori u prilog na{oj tvrdwi od po~etka da je Srpska lista ispo{tovala sve zakonske izborne procedure i da je poku{aj eliminacije Srpske liste iz izbornog procesa i izborni in`iwering ura|en sa ciqem favorizovawa Kurtiju podobnih Srba, kao i

da je sve izvedeno direktno pod wegovim nare|ewem i politi~ki motivisano” stoji u saop{tewu. Srpska lista dodaje da je Centralna izborna komisija du`na da postupi po presudi Izbornog panela za `albe.

“CIK je du`an da postupi po presudi Izbornog panela za `albe i predstavke i sertifikuje Srpsku listu da u~estvuje na izborima i sada ostaje da se vidi da li }e CIK nastaviti da kr{i zakon i sopstvene propise i postupa pod direktnim politi~kim pritiskom vlasti u Pri{tini” navodi se u saop{tewu Srpske liste. Centralna izborna komisija u Pri{tini, u ponedeqak 23. decembera, nije overila listu kandidata Srpske liste, po{to su dva ~lana CIK iz Pokreta Samoopredeqewe glasala protiv. Srpska liste je ju~e izbornom panelu ulo`ila `albu na tu odluku.

DR

RADA STIJOVI] IZ INSTITUTA ZA SRPSKI JEZIK SANU:

Kosovac a ne Kosovar i prvi pomen Kosovo

Radnici JP “Direkcija za stambeni i poslovni prostor” i “Direkcija za gra|evinsko zemqi{te i puteve” napustili su 26. decembra radna mesta, usled akcije kosovske policije u ovim preduze}ima.

Zamenik direktora kosovske policije za region sever Veton Eq{ani potvrdio je da policija asistira zvani~nicima Op{tine Severna Mitrovica koji su kako je rekao zahtevali “da se oslobode neke kancelarije”. Eq{ani je rekao da su nakon ulaska policije i razgovora sa zaposlenima posumwali da se radi o “paralelnim i ilegalnim strukturama koje rade tu”. Potvrdio je da je u vezi sa slu~ajem pozvan tu`ilac kako bi uzeli evidencije i da }e slu~aj biti najverovatnije otvoren.

U me|uvremenu sa zgrade su uklowene zastave Republike Srbije.

Eq{ani je novinarima na terenu potvrdio da je otvoren slu~aj “faslifikovawa dokumenata” te da policija i tu`ila{tvo nadziru zgradu dok slu~aj ne bude re{en, kako je istakao kao i u slu~aju “privremenih organa i op{tina”.

Kosovska policija je potom oko zgrade dosada{we Direkcije za stambeni i poslovni prostor i Direkcije za gra|evinsko zemqi{te i puteve, razvukla traku.

Kosovska policija zatvorila je 27. decembra i prostorije Direkcije za urbanizam u Severnoj Mi-

trovici, koja je funkcionisala u sistemu Republike Srbije.

Pripadnici policije su iz direkcije izneli dokumentaciju, kompjutere i ostalu opremu.

Kako je rekao Veton Eq{ani zamenik komandira Kosovske policije za region sever, nekoliko zaposlenih je intervjuisano i slu~aj “falsifikovawa dokumenata” pridru`en je prethodnom slu~aju.

“Danas, nakon {to smo dobili informaciju da bi u stanu u blizini Tehni~ke {kole mogla da radi filijala urbanizacije Severna Mitrovica, proverili smo ovu informaciju i ispostavilo se da je ta~na. Po{to je tu`ilac u predmetu kontaktiran, dokumenti koji su tamo prona|eni su zapleweni, nekoliko qudi je intervjuisano i slu~aj falsifikovawa dokumenata je pridru`en prethodnom slu~aju koji smo imali sa paralelnom strukturom Severne Mitrovice” rekao je Eq{ani. NASTAVQA SE TEROR, ZATVARAWE I OTIMA^INA SRPSKIH INSTITUCIJA NA KIM

- Naziv za stanovnika Kosova jeste Kosovac. Oblik Kosovar, koji se povremeno javqa u srpskoj {tampi, jeste albanski naziv za stanovnika Kosova (i u albansko-srpskim re~nicima stoji kosovar, - i = Kosovac), a prihva}en je i u nekim zapadnim jezicima. Sufiks - ar za gra|ewe etnika (naziva stanovnika nekog naseqenog mesta) stran je srpskom jeziku - ka`e Dr Rada Stijovi} iz Instituta za srpski jezik SANU obja{wavaju}i novonastalu ''nacionalnost'' Kosovar.

Ona obja{wava da se u srpskom jeziku imena stanovnika naj~e{}e grade pomo}u sufiksa - ac (pored sufiksa - janin i - anac): Vaqevac od Vaqevo, Jawevac od Jawevo, Smederevac od Smederevo, Pan~evac od Pan~evo, Tetovac od Tetovo i sl. - Tako je i Kosovac od Kosovo. Srbi iz kosovskog dela Kosova i Metohije oduvek sebe ovako nazivaju. Poznato je i prezime Kosovac, koje nosi i junak iz na{e narodne poezije Jovan Kosovac, a kod Srba postoji i li~no `ensko ime Kosovka - obja{wava Stijovi}eva. Stijovi}eva navodi da kada su imena u pitawu, postoje dva kriterijuma po kojima se ravnamo. Jedan je lingvisti~ki, a drugi je jezi~ko ose}awe nosilaca imena,. Oba ova kriterijuma nala`u da koristimo oblik Kosovac, odnosno Kosovka za `enu.

Zanimqivo je da se u pisanim spomenicima sada{we ime ove oblasti Kosovo javqa tek posle bitke izme|u srpske i turske vojske 28. juna 1389. godine.

Za sredwovekovne Srbije sve do Kosovske bitke ova oblast nije ni jednom pomenuta pod imenom Kosovo – navodi u kwizi Kosovo Atanasije Uro{evi}, {tampanoj u SANU 1965. godine. Pomenuti prvi pomen Kosova, ka`e Uro{evi} u kwizi Kosovo, iz doba pre kosovske bitke nalazi se u prepisu jedne poveqe, ~iji bi original poticao iz doba Stefana Nemawe.

Tu, u odre|ivawu koja oblast ima da daje Nemawinoj zadu`bini Studenici, stoji: ''Ot Kosova p{enica da hodi Miholno dne''.

Posle Kosovske bitke oblast sada{we kosovske kotline stalno se naziva Kosovom i u na{im, i u turskim i u stranim spomenicima.

Zna~ewe ovog naziva su stranci, verovatno po tuma~ewu me{tana, iznosili kao da dolazi od naziva , ptice kos.

Srpska lista sa konferencije za medije 24. decembra

STUDENTIMA STIGLA PODR[KA IZ ^IKAGA:

Parole i 15 minuta }utawa za stradale ispred Konzulata Srbije

Ispred zgrade Konzulata Republike Srbije u ^ikagu odr`an je skup podr{ke protestima studenata u Srbiji.

Srbi koji `ive i rade u ^ikagu i okolini okupili su se a zatim i o}utali 15 minuta odaju}i tako po~ast `rtvama tragedije na @elezni~koj stanici u Novom Sadu. U rukama su nosili parole poput

„Dr`ava pripada deci a ne deca dr`avi“, „^ikago uz studente“, „Va{a borba = Na{a borba“ i druge.

Skupu je u svojstvu gra|anina prisustvovao i sve{tenik Dobrivoje Milunovi} iz Crkve svetog vaskrsewa u ^ikagu, koji je posle 15 minuta }utawa blagoslovio upokojene.

Jedan od organizatora skupoa, Marko Koji}, in`ewer softera poreklom iz Beograda, isti~e da je oti{ao iz Srbije zbog istih stvari zbog kojih studenti danas protestvuju:

- Skupili smo se ovde u jednom od najve}ih srpskih gradova van Beograda da pru`imo podr{ku studentima, ali i sredwo{kolcima i svima mladima u Srbiji koji tra`e pravdu i odgovornost za ono {to se de{ava. Mi smo danas ovde i slu{amo studente, oni su ti koji su pokazali za ovih mesec i po dana da znaju {ta treba da se radi mnogo boqe od nas. Mi smo pobegli, oni nisu i ne `ele da idu iz Srbije. I zato treba da }utimo, da pognemo glave i da im se zahvalimo i izvinimo za to {to nismo znali i umeli da uradimo, i da ih pitamo {ta o~ekuju od nas, istakao je Koji}.

Nevena Tutunovi}, koju Srbi u ^ikagu znaju i kao glumicu Srpskog pozori{ta ^ikago.

- @ivim ovde ve} 10-11 godina zato {to sam bukvalno oterana iz svoje zemqe. Bila sam u poziciji da moram da biram: Ili }u da se poklonim sistemu i da postanem deo wega, ili ne}u imati od ~ega da hranim svoje dete. Suprug i ja samo do{li ovde, u me|uvremenu dobili jo{ troje dece, ali smo uvek ostali sa nekom tugom u sebi jer tamo nismo uspeli da ostvarimo ono {to na{i studenti upravo rade. Na `alost, mi to nismo znali da artikuli{emo, borili smo se na pogre{an na~in za promenu sistema. Mislila sam da je najve}i problem tog sistema korupcija, kra|a i to {to Srbija ostaje bez dela teritorije, ali sada mislim da je najve}i problem {to nas taj sistem tera da gubimo zdrav razum. I zato mi je puno srce zbog onoga {to studenti rade, jer oni o~igledno imaju na~in da ne{to promene, isti~e Nevena Tutunovi}.

Podr{ka

Srpski studenti iz Milana i Pavije u Italiji, su odr`ali miran skup na kome su pru`ili podr{ku studentima u Srbiji. [ezdesetak studenata sa raznih fakulteta su 15 minuta }utali za 15 `rtava uru{avawa nadstre{nice @elezni~ke stanice u Novom Sadu.

Oni su uputili pismo podr{ke svim svojim kolegama studentima koji ve} danima protestuju {irom Srbije i blokiraju fakultete tra`e}i da budu procesuirani svi odgovorni za tragediju koja se 1. novembra dogodila u Novom Sadu.

„Mi, srpski studenti iz Milana i Pavije, izra`avamo na{u iskrenu solidarnost studentima u blokadi {irom Srbije u borbi za pravdu, dostojanstvo i boqu budu}nost. Duboko smo zahvalni {to se borite protiv sistema koji decenijama name}e na~in na{eg odrastawa i razmi{qawa, preti nam, pla{i nas i ugro`ava na{e `ivote. Pokazali ste da su mladi budni i da ne}e }utati jer samo zajedni{tvom mo`emo skinuti lance nepravde. Na veliki zlo~in koji se dogodio na `elezni~koj sta-

Nesebi~no poma`u}i svoje zemqake, kom{ije, prijateqe i rodbinu, Milomir Glav~i} (100), rodom iz zaseoka Pope potkopaoni~kog sela Kova~i nedaleko od Jo{ani~ke Bawe, nebrojano puta je dokazao da ima srce ve}e nego prostranstva Kanade ~iji je vi{edecenijski dr`avqanin.

Prema gruboj ra~unici, ovaj veliki dobrotvor i humanista je minulih decenija u Srbiji donirao ili poklonio oko deset miliona evra, a samo Kraqev~anima dva miliona! Od toga, za izgradwu novog mosta preko Ibra u centru Kraqeva koji je u saobra}aj pu{ten pre deset godina i ponosno nosi wegovo ime darovao je oko milion evra.

Potom je, par godina kasnije, Op{toj bolnici „Studenica“ u Kraqevu donirao ne{to vi{e od pola miliona evra za kupovinu magnetne rezonance, zatim jo{ 247.500 za nabavku najsavremenijeg skenera, pa 70.000 za ultrazvuk, nije {tedeo ni za sanitetsko vozilo ovda{wem Domu zdravqa, dok je za izgradwu de~jeg vrti}a kraqeva~ke Pred{kolske ustanove u nasequ Beranovac, nazvanog „Milomir“, donirao 200.000 evra.

Osim toga, Glav~i} je svojevremeno finansirao izgradwu vrti}a i u Ra{ki, nov~ano pomagao i po-

Milomir je Srbiji donirao ili poklonio oko deset miliona evra

gradom za sebe“, skromno je, u svom maniru, preko unuka Gorana Glav~i}a, iz daleke Kanade svojim zemqacima poru~io dobrotvor Milomir. „Deda je naporno radio da bi stvorio svoj imetak i uvek mu je bila `eqa da pomogne svoju rodbinu, rodni kraj, svoj narod i zemqu i veoma je sre}an jer je u tome uspeo“.

je

ma`e {kolovawe mladih, le~ewe bolesnih, tokom ratnih godina na prostoru biv{e Jugoslavije nije zaboravqao ni izbeglice, kao ni najugro`enije u poplavama 2014. i 2016. godine i za vreme kovid pandemije. Pomogao je i izgradwu dve crkve u svom rodnom kraju, obnovu i izgradwu lokalnih puteva, {kole, biblioteke, domova kulture.

Onako kao to dolikuje, nedavni 100. ro|endan velikog dobrotvora (6. decembar) Kraqev~ani su obele`ili prigodnim manifestacijama, izlo`bom u ~ast wegovog lika i dela, kao i kwi`evnim programom posve}enim autobiografskoj kwizi „Trn u nozi na duga~kom putu“ i tako jo{ jednom izrazili duboku, iskrenu zahvalnost za Milomirovu humanost i empatiju.

„Uve~e le`em i ujutro ustajem sa osmehom zbog saznawa da se tamo, u mojoj Srbiji, mom daru neko iskreno raduje. Znam {ta su to siroma{tvo, muka i nema{tina. Pomo} drugima smatram najve}om na-

nici u Novom Sadu i miran studentski bunt, re`im je odlu~io da odgovori nasiqem. O{tro osu|ujemo svaki oblik nasiqa nad studentima i pru`amo vam podr{ku da istrajete u svojoj borbi. Apelujemo na nadle`ne organe da krivi~no osude one koji ugro`avaju bezbednost i demokratska prava gra|ana“, navodi se u pismu podr{ke srpskih studenata iz Italije.

Zgro`eni smo posledicama korupcije koja je okupirala sve sfere na{eg dru{tva. Delatnost koja treba da gradi prosperitetna okru`ewa za ove i budu}e generacije, zbog ne~ije (ne)odgovornosti sada oduzima `ivote u ime novca i mo}i nekolicine. Zahtevamo potpunu transparentnost o rekonstrukciji `elezni~ke stanice, i krivi~no gowewe odgovornih za pad nastre{nice.

Pratimo svaki va{ korak odavde iz Italije, i da ponosno stojimo uz vas. Va{a re{enost i hrabrost daju nadu svim mladim qudima koji sawaju o pravednijem dru{tvu. Pozdravqamo va{u odlu~nost da blokade potraju dok se ne ispune svi zahtevi, jer znamo da samo istrajnom borbom mo`emo stvoriti promene koje su nam svima potrebne.

A, wegova `ivotna pri~a, sa ove vremenske distance, zaista podse}a na scenario za film visokobuxetne holivudske produkcije. Ro|en je 1924. godine i ubrzo je ostao siro~e. U potrazi za koricom hleba, Milomir se iz svog rodnog kraja u svet hrabro otisnuo 1948. godine. Najpre u Kraqevo, pa u Beograd, a potom je preko Prespanskog jezera dospeo u Gr~ku. Put ga je zatim preko Italije odveo u Kanadu gde se kona~no skrasio u gradu Nijagara Fols. Rade}i dan i no} brojne poslove, od rudarskih, metalskih i stolarskih, preko ugostiteqskih, pa do poslova sa nekretninama, zahvaquju}i svom vrednom i napornom radu stekao je zavidnu imovinu – hotele, 3D bioskop, stotine hektara zemqe… Iako vi{e od sedam decenija nije bio u Srbiji, nijednog trenutka nije zaboravio odakle poti~e, nije zaboravio otaxbinu i zemqake, na delu pokazuju}i {ta su to istinski patriotizam i rodoqubqe.

„Sve {to je veliko dolazi iz provincije, tako je i reka Sena nai{la na Pariz“ – sa ovim citatom @aka Prevera, Kraqev~ani su, uz zahvalnost za sve {to je u~inio za grad na Ibru, po`eleli dobro zdravqe svom dobrotvoru i ~estitali mu 100. ro|endan, naglasiv{i da je Milomir Glav~i} najboqi primer da je veliki francuski pesnik bio u pravu.

Zahvaquju}i Milomiru Glav~i}u 2015. godine potpisana je i prva Poveqa srpsko-kanadskog prijateqstva u savremenoj istoriji, {to je zna~ajan korak u napre|ewu bilateralnih odnosa dve dr`ave, posebno na planu ekonomske saradwe i investicija i kulturne razmene.

Va{ glas odjekuje daleko, ne samo u Srbiji ve}

kolegama studentima {irom sveta. Znajte da

Za koji dan se i mi vra}amo na ulice Srbije da podr`imo va{u borbu. Sa velikom zahvalno{}u i po{tovawem Srpski studenti u Milanu i Paviji”.

i me|u

niste sami.

Most koji

izgra|en novcem Milomira

Marko Koji}, in`ewer softera poreklom iz Beograda

Nevena Tutunovi} s mu`em

Snimali kako ga biju

Ruske trupe u Ukrajini zarobile su Oskara Xenkinsa (32), u~iteqa biologije iz Australije, koji se borio u ukrajinskoj legiji stranaca, jedinici koju ~ine dr`avqani stranih zemaqa

Na dru{tvenoj mre`i Telegram objavqen je snimak wegovog zarobqavawa i ispitivawa, tokom koga je fizi~ki zlostalvjan, prenosi "Dailymail".

Na snimku se vidi da je Xenkins vezan i primoran da kle~i pred ruskim vojnicima koji su ga zarobili. Govore}i me{avinom engleskog jezika i polu-ukrajinskog, wegov tamni~ar ga je o{amario dok je zahtevao odgovore na pitawa postavqena na ruskom jeziku.

"Odakle si?", pitao je vojnik.

Po{to ga nije razumeo, Xenkins je izgledao zbuweno pre nego {to ga je wegov otmi~ar ponovo o{amario.

"Br`e pri~aj", naredio mu je ruski vojnik.

Kada su ga pitali o wegovoj nacionalnosti, Xenkins je odgovorio: "Ja sam Australijanac".

Obu~en u uniformu, prqavog lica,

Xenkins je bio ispitivan o tome za{to se nalazi u Kramatorsku, gotovo 700 kilometara isto~no od Kijeva. Ruski vojnik je zahtevao da sazna da li ga Ukrajina pla}a da se bori.

Prema ruskom krivi~nom zakoniku, zarobqeni strani pla}enici mogu biti ka`weni sa do 15 godina zatvora. Australijski premijer Entoni Elbanizi nazvao je vest o hap{ewu australijskog dr`avqanina "zabriwavaju}om".

"Na{a ambasada u Moskvi radi, a osim toga, Ministarstvo spoqnih poslova i trgovine tako|e rade na ovom slu~aju. Uvek brinemo za Australijance. To je posao australijske vlade, da se zauzme za australijske gra|ane", poru~io je premijer.

Kremq navodno vodi gotovo 600 krivi~nih postupaka protiv stranih boraca ve}inom gra|ana SAD, Gruzije, Velike Britanije, Kanade, Litvanije i Letonije. Veruje se da nekoliko desetina Australijanaca ratuje na frontu za Ukrajinu protiv Rusije, ali savezna vlada nije mogla da pru`i precizne brojke.

"Moje ime je Oskar Xenkins, imam 32 godine. @ivim u Australiji i Ukrajini", rekao je Xenkins.

Diplomirao je 2010. godine, studirao biomedicinske nauke, a zatim je 2015.

]E IZRU^ITI BIV[EG VOJNOG PILOTA SAD-U:

oti{ao u Kinu. Od 2017. godine radio je kao predava~ na Univerzitetu Tiawin. Nije jasno kada je napustio Kinu i koliko dugo se bori sa ukrajinskim snagama na frontu.

Snimak ispitivawa Oskara Xenkinsa prvo je podelio Aleksandar Sladkov, ruski propagandista i vojni izve{ta~ za TV kanale Rusija 1 i Rusija 24. On je rekao da }e Australijanac sada biti izveden pred sud i zatvoren, dodaju}i da Rusi aktivno tra`e strane borce, potencijalno za razmenu zatvorenika.

Rekao je da su ukrajinske jedinice bile ozna~ene kao ciqevi ako bi se ~uo strani jezik u radio komunikaciji. Kada je upitan od strane svog ispitiva~a kako

Obu~avao kineske mornari~ke pilote

Biv{i ameri~ki marinac i pilot Daniel Dugan suo~ava sa izru~ewem Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama, gde je optu`en za obu~avawe kineskih vojnih pilota.

Australijski dr`avni tu`ilac Mark Drajfus odobrio je

lote za sletawe na nosa~e aviona. Dugan, koji je naturalizovani australijski dr`avqanin, uhap{en je od strane Federalne policije Australije u oktobru 2022. godine u saveznoj dr`avi Novi Ju`ni Vels. U trenutku hap{ewa, nedavno se vratio iz Kine, gde je

zahtev SAD za izru~ewe, i tako potvrdio odluku suda u Novom Ju`nom Velsu koja je doneta u maju ove godine, kada je odlu~eno da Dugan mo`e biti izru~en Va{ingtonu.

Istina, detaqi o izru~ewu jo{ uvek nisu poznati. U svakom slu~aju, ako se wegova krivica doka`e pred sudom u SAD, on bi mogao da se suo~i sa kaznom do 60 godina zatvora, pi{e Simple Flying. Daniel Dugan (55 godina) optu`en je za kr{ewe ameri~kih zakona o kontroli naoru`awa jer je obu~avao kineske vojne pi-

`iveo od 2014. godine. Australija ga od tada dr`i u zatvoru sa maksimalnim obezbe|ewem. Dugan tvrdi da nema dokaza da su kineski piloti koje je obu~avao bili vojni piloti, kao i da u vreme obuke vi{e nije bio ameri~ki dr`avqanin. Svog ameri~kog dr`avqanstva se odrekao 2016. godine u ambasadi SAD u Pekingu, a dokumentacija je retroaktivno datirana na 2012. godinu. Pre nego {to se preselio u Australiju i odustao od ameri~kog dr`avqanstva, Dugan je slu`io u ameri~kim marincima

12 godina. Prema izve{taju ABC News, optu`nica iz 2016. godine, koja je otpe~a}ena krajem 2022. godine, navodi da je Dugan u~estvovao u zaveri sa drugima kako bi pru`io obuku kineskim vojnim pilotima tokom 2010. i 2012. godine, a mogu}e i u drugim periodima, bez odgovaraju}e dozvole. Tu`ioci tvrde da je za te usluge primio uplate u ukupnom iznosu od oko 88.000 australijskih dolara (oko 61.000 ameri~kih dolara), kao i me|unarodna putovawa.

Od Duganovog hap{ewa, Kina je nastavila s ubrzanim razvojem svog programa nosa~a aviona. Fujian, prvi kineski nosa~ aviona doma}eg dizajna, predstavqa zna~ajan tehnolo{ki iskorak u odnosu na starije kineske nosa~e Liaoning i Shandong (koji su bazirani na sovjetskom nosa~u klase Kuzwecov). Fujian je porinut 2022. godine, a 2024. zapo~eo je probne plovidbe.

Kada Fujian u|e u operativnu slu`bu, Kina }e imati tri nosa~a aviona (druga najve}a flota nosa~a aviona na svetu, posle Sjediwenih Dr`ava). Veruje se da Kina ve} radi na ~etvrtom nosa~u aviona, za koji se {iroko spekuli{e da }e biti nuklearno pogowen (dok su preostala tri konvencionalno pogowena). U novembru 2024. godine, Associated Press je izvestio na osnovu satelitskih snimaka i raznih dokumenata da Kina gradi nuklearni reaktor za pogon velikog mornari~kog plovila (najverovatnije nosa~a aviona).

je pla}en, Xenkins je rekao da je pla} en ukrajinskim grivnama na Privat Bank ra~un, najve}u ukrajinsku banku. Prema sajtu za regrutovawe Ukajinske legije strannaca, mese~na plata odgovara plati vojnika u redovnim ukrajinskim jedinicama, od pribli`no 600 ameri~kih dolara mese~no za jedinice koje nisu na prvoj liniji do 3.300 dolara mese~no dok su na borbenoj misiji.

Najmawe osam Australijanaca je poginulo otkako su trupe Vladimira Putina zapo~ele invaziju u februaru 2022. godine, ukqu~uju}i Xoela Bewamina Stremskija, Bruka Grinvuda i Metjua Xepsona. Me|utim, Xenkins je prvi Australijanac za koga se zna da je zarobqen na frontu.

Zbog te{kih vremenskih uslova poginula dva u~esnika u trci jahti u Australiji

Australijski jaht klub za krstarewe (CYCA) saop{tio je danas da su dva u~esnika trke jahti od Sidneja do Hobarta poginula na moru usred te{kih vremenskih uslova.

CYCA, koji upravqa trkom jahti, saop{tio je da je po jedan mornar na jahtama "Flying Fish Arctos" i "Bowline" poginuo tokom trke, tako {to ih je udario veliki horizontalni stub na dnu jedra, koji se prote`e od dna jarbola preneo je AP.

Organizatori su najavili da }e se trka nastaviti dok jahte koje u woj u~estvuju nastavqaju svoj put do pristani{ta Konstitucija u Hobartu.

Predstavnik CYCA Dejvid Xejkobs je rekao da }e se trka, koja je duga 628 nauti~kih miqa, "apsolutno" nastaviti.

"Uslovi su izazovni, ali nisu preterani", rekao je on, navode}i da su uslovi za plovidbu takvi da bi se u wima "ve}ina mornara lako sna{la".

Australijski premijer Entoni Elbanizi je povodom tragedije tokom trke saop{tio da su "stra{ne vesti da su dva mornara izgubila `ivote".

"Na{e misli su sa posadom, wihovim porodicama i voqenima u ovom duboko tu`nom trenutku", rekao je Elbanizi.

Incident na brodu "Flying Fish Arctos" dogodio se oko 30 nauti~kih miqa isto~no-jugoisto~no od Uladule na ju`noj obali Novog Ju`nog Velsa, a reanimacija ~lana posade koga je udario stub na jedru nije uspela.

^lana posade na brodu "Bowline" udario je dowi deo stuba jedra na oko 30 nauti~kih miqa isto~no/severoisto~no od zaliva Bejtmens, nakon ~ega je ostao bez svesti, a pru`awe prve pomo}i tako|e nije bilo uspe{no.

AUSTRALIJSKI MEDIJ O JADRU:

„Unutar sveobuhvatnog rata Rio Tinta za otkqu~avawe litijumskog bogatstva Srbije“

Rudarski gigant poku{ava da razvije resursima bogatu dolinu Jadra ve} dve decenije. Za{to istrajava uprkos sna`nom otporu, pita australijski Fajnen{el rivju (The Australian Financial Review)

Reporta`u o nameri Rio Tinta da rudari u Srbiji i borbi gra|ana i aktivista iz doline Jadra pisao je Hans van Leeuwen, dopisnik australijskog Fajnen{el rivjua (The Australian Financial Review) iz Evrope:

U dolini Jadra, nedaleko od granice sa Bosnom, {umovita brda okru`uju tipi~an pejza` Balkana sa mozaikom oranica. Uska reka okru`ena drve}em vijuga kroz prizor. Jedva da ima vidqivih puteva. Ku}e su razbacane, a ne zbijene u selo.

To je bezvremenski pejza` Balkana, koji deluje mirno. U tom mirnom mestu Rio Tinto je 2001. godine zapo~eo istra`ivawa, sumwaju}i da ispod zelenog pokriva~a le`e unosni borati.

Me|utim, program testnog bu{ewa 2004. godine otkrio je ne{to mnogo uzbudqivije: potpuno novi oblik litijuma – jadarit. Izgledalo je kao xekpot – potencijalni rudnik vredan 2,4 milijarde dolara (3,8 milijarde dolara) tra`ena sirovina i stabilna lokacija prvog sveta – prava „dolina sre}e“.

Ali umesto mira i prosperiteta, Rio je u dolini Jadra nai{ao na more problema. Glasna i sumwi~ava zajednica, }udqiva vlada i dru{tvo sa dubokim geopoliti~kim nezadovoqstvima u kojem je Rio postao simbol. Rio Tinto je sada poznato ime u Srbiji, ali ne u pozitivnom smislu.

Da li Rio Tinto zaista treba da prolazi kroz sve pote{ko}e u vezi s projektom Jadar? Rudarewe litijuma trenutno nije zahvalan posao nigde, a Rio Tinto je ve} ulo`io 6,7 milijardi dolara u kupovinu Arcadium Lithium-a u Argentini i 2,5 milijardi dolara u svoj rudnik Rincon u istoj zemqi.

Za{to onda Rio Tinto istrajava u Srbiji? I kako planira da preokrene toksi~nu politi~ku klimu koja ugro`ava projekat u jadarskoj dolini?

^ed Blevit (Chad Blewitt), Australijanac koji u sedi{tu u Beogradu vodi operacije (kompanije), ka`e da dobijawe „dru{tvene licence“ za rad u Srbiji predstavqa poseban izazov. „Mislim da }e ovaj projekat postati predmet studije slu~aja jo{ dugo godina,“ ka`e on.

Rio Tinto navodi da je podeqena politika Srbije plodno tlo za dezinformacije i duboko nepoverewe. Zato je kompanija pribegla „radikalnoj transparentnosti“ kao svojoj strategiji – sveprisutnosti dru{tvenih mre`a i u~vr{}enim predrasudama.

Rio Tino veruje da }e ovaj radikalni pristup doneti rezultate jer je jadarit poseban – „omogu}ava dobijawe litijuma uz minimalno naru{avawe povr{ine tla, {to je idealno za Evropu“. Nije u pitawu samo pravi proizvod, poru~uju iz Rio Tinta, ve} i pravo vreme.

Kako se globalna ekonomija fragmen-

tira, veliki ekonomski blokovi }e `eleti da sirovine dolaze iz sigurnih i pouzdanih izvora – bilo iz zemaqa sli~nih pogledima, ili iz sopstvenog dvori{ta.

Ako Evropqani ponovo pove}aju potra`wu za litijumom kako bi podr`ali energetsku tranziciju, kao {to Rio Tinto o~ekuje, onda }e biti mnogo zainteresovaniji da ga dobiju iz Srbije nego iz bilo koje druge zemqe, navodi se u tekstu. Rio Tinto gura napred, ali prepreke ostaju, predvo|ene mre`om aktivista „Mar{ sa Drine“ i me{tanima koji odbijaju da prodaju svoja imawa. Linije fronta su povu~ene, a borba za dolinu Jadra nastavqa se nesmawenom `estinom.

POLITI^ARI PROTIV DEMONSTRANATA

„Mar{ sa Drine“ pokazao se kao sna`an protivnik. Wihovi protesti su masovni i dugotrajni, a do 2021. godine pridobili su sve ve}u podr{ku opozicionih politi~ara. Pritisak je urodio plodom: u januaru 2022. predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} povukao je Prostorni plan za dolinu Jadra, kqu~ni dokument koji defini{e granice projekta i daje pravnu osnovu za zapo~iwawe procesa dobijawa licenci. Bez ovog dokumenta, Rio Tinto nije mogao da nastavi regulatorni proces.

Me|utim, situacija se promenila. Nakon {to je Vu~i} osvojio drugi mandat krajem 2022. godine, a wegovi saveznici ponovo preuzeli kontrolu nad parlamentom, predsednik je postao otvoreniji za projekat. U januaru 2023. godine sastao se sa generalnim direktorom Rio Tinta Jakobom Stausholmom u Davosu, a do jula iste godine dao je podr{ku projektu, navodi se u tekstu.

STAVOVI PROTIVNIKA

I LOKALNIH AKTIVISTA

Protivnici projekta, poput Bojane Novakovi}, australijsko-srpske glumice i jedne od vode}ih figura pokreta „Mar{ sa Drine“, smatraju da formalni regulatorni proces ne}e dozvoliti realizaciju projekta ako ne bude politi~kih manipulacija. „Niko ne}e dobiti taj litijum – ni Rio Tinto, ni Kinezi, ni Majka Tereza. Narod to ne `eli, a mi smo tvrdoglav narod”, kazala je ona.

Jedna od najupornijih protivnica je Marijana Trbovi} Petkovi}, nastavnica iz sela Gorwe Nedeqice, koje se nalazi na ivici rudarskog nalazi{ta. Ona i wen mu` odbijaju da napuste svoju ku}u. „Rio Tinto misli da }e nas psiholo{ki

RENTON FAMILY TRUST

Aged Care

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

Sme{taj u novom i renoviranom odelewu

Amber stara~kog doma Algester Lodge

u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osve`avaju}im izgledom.

u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu.

u Klijenti mogu da `ive kvalitetnim `ivotnim standardom i potrebnom medicinskom negom.

u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara.

u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e.

u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru.

u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme.

u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu.

u Na{e osobqe govori vi{e jezika i poma`e klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika.

u Mo`ete kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu.

Algester Lodge 117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115 (07) 3711 4711

slomiti ako isprazne selo. Ne pla{imo se. Mi ne}emo prodati. Vlada mo`e samo da nam otme zemqu silom. Ne{to lo{e }e se desiti ovde”, navela je Petkovi}.

PROBLEMI SA POVEREWEM Trbovi} Petkovi} i Novakovi} iznose brojne zabrinutosti vezane za projekat: zaga|ewe vode za pi}e, zaga|ewe vazduha, odlagawe otpada i veli~inu projekta. Zvani~nici Rio Tinta i lokalni politi~ari tvrde da su ti strahovi neopravdani. Gradona~elnica Loznice Dragana Luki} smatra da su gra|ani izmanipulisani dezinformacijama. „Kompanija je trebalo da bude energi~nija u javnoj komunikaciji i da jasno predstavi sve korake projekta,“ ka`e ona. Rio Tinto je pogre{no pretpostavio da }e u Srbiji poku{ao primeniti standardni pristup pridobijawa podr{ke zajednice, koji ukqu~uje finansirawe lokalnih projekata i otvarawe informativnih centara. Ovaj dobro uhodan pristup je prevideo kqu~ne dinamike koje su na delu u Srbiji. Jedna od wih je `estina

animoziteta mnogih qudi prema vladi. Oni su razjareni onim {to smatraju korumpiranom i autoritarnom elitom.

U me|uvremenu, dru{tvene mre`e u Srbiji postale su bojno poqe narativa, pri ~emu istina ~esto biva `rtvovana, navodi se u tekstu.

NOVE STRATEGIJE

Rio Tinto je u junu objavio nacrt procene uticaja na `ivotnu sredinu, {to je neuobi~ajen potez. Dokumentacija, u obimu od nekoliko telefonskih imenika, stavqena je na uvid javnosti. Blevit, koji vodi projekat, smatra da je to deo novog pristupa: „Morate se anga`ovati rano, transparentno i kontinuirano.“

Rio Tinto je otvorio javni informativni centar u Loznici, gde in`ewer Stjepan Mitrovi} volontira kao promoter projekta. „Ovaj nacrt procene omogu}io nam je da razbijemo mnoge dezinformacije,“ ka`e on.

On nacrt procene uticaja naziva “putem kojim se mora nastaviti”. “To nam je omogu}ilo da opovrgnemo sve dezinformacije koje su se delile na dru{tvenim mre`ama o ovom projektu“, ka`e Mitrovi}. Ipak, protivnici, ukqu~uju}i stru~wake „Mar{a sa Drine“, tvrde da Rio Tinto {iri dezinformacije. Bojana Novakovi} insistira da sve rasprave moraju biti u okviru zvani~nog i zakonski propisanog procesa.

Dok Rio Tinto i daqe ula`e napore da realizuje projekat, opozicija ostaje ~vrsta. „Bi}e to ili oni ili mi,“ ka`e Petkovi} i dodaje: „A za Rio Tinto }e to biti jako te{ko – tro{e sav taj novac uzalud.“ Sa obe strane duboko ukopane u svojim rovovima, pro}i }e jo{ dosta vremena pre nego {to se dolina Jadra vrati miru, zakqu~uje se u tekstu.

Dekodirawe ekonomije

Pi{e:

Sa{a Jankovi}, Melburn

Rast ili neizvesnost: dekodirawe ekonomije Australije u 2024. izgleda da nije lak zadatak ni za vrsne doma}e ekonomiste. Jo{ ve}a je enigma, smatraju eksperti, predvideti {ta konkretno mo`emo o~ekivati u novoj 2025. godini.

Uprkos rastu radnih mesta i smawewu kamatnih stopa, niz trenutnih faktora zna~i da bi australijska ekonomija uskoro mogla biti na ozbiqnom testu. Na samom izmaku 2024. godine, vesti o ekonomiji u posledwe vreme nisu bile tako optimi-

106.600 poslova sa punim radnim vremenom.

Nezaposlenost od 6,1% je na najni`em nivou u posledwih 19 meseci, uz ukupnu nezaposlenost od 3,9%.

Kada je Rezervna banka Australije odgovorila na najbr`u nadolaze}u inflaciju u tri decenije sa najo{trijim pove}awem kamatnih stopa za isto toliko, ekonomisti su se zapitali kako bi Australija mogla da izbegne recesiju. Pomogla je na kraju brzo rastu}a australijska populacija. Dr`avna potro{wa je tako|e preuzela veliki deo tereta. Majski buxet predvi|a da }e javna potra`wa – koja ukqu~uje savezne dr`ave i lokalne vlasti – porasti za 1,5% ove fiskalne godine. Miefove prognoze su se, me|utim, vi{e nego udvostru~ile i to na 3,75%.

Gigantske kompanije kao {to su Komonvelt banka i Telstra su smawile svoju radnu snagu. Proizvo|a~ hemikalija Kenos ili regionalna avio-kompanija Reks su u posledwe vreme zatvorili ili prekinuli poslovawe, a problemi gra|evinskih kompanija su sve ve}i. Iznena|ewe bi mo-

Me|utim, rast plata je nadma{io inflaciju potro{a~kih cena (ako ne i osnovnu inflaciju) tokom cele godine. Teku}a zategnutost tr`i{ta rada sugeri{e da }e trend pove}awa realnih plata jo{ neko vreme trajati. Miefo je smawio prognozu indeksa cena plata u buxetu na 3% do slede}eg juna i 3,25% do slede}eg.

Predvi|a se da }e rast plata nadma{iti inflaciju najmawe do juna. Centralna banka trenutno predvi|a oporavak indeksa potro{a~kih cena od slede}eg jula.

U me|uvremenu, bogatstvo doma}instava poraslo je osam kvartala zaredom, saop{tio je pro{log ~etvrtka Australijski biro za statistiku. Do 30. septembra, doma}instva su prikupila sredstva u vrednosti od 16,9 triliona dolara, {to je skoro 10% vi{e nego godinu dana ranije.

Privatne investicije su me|u velikim razo~arewima u posledwe vreme. Dr`avni izdaci ne mogu da nose privredu beskona~no (sa dr`avama poput Viktorije koje po~iwu da to najvi{e

sti~ne. Da li to zna~i da treba da se pripremimo za te`a vremena koja su pred nama, ili su o~ekivawa mo`da ipak boqa?

Uo~i federalnih izbora ove godine, vlada Entonija Elbanizea }e verovatno pove}ati otvarawe milion radnih mesta otkako je preuzela mandat (osim ako ne do|e do neo~ekivanog pada u narednih nekoliko meseci).

Kriti~ari vlade nisu zadovoqni, isti~u}i ~esto ~iwenicu da je najve}i priliv novih poslova u ovom vladinom mandatu uglavnom bio u „netr`i{nom sektoru“ – podstaknut, ~ak i direktno pla}enim, javnim novcem.

U svojoj sredwogodi{woj ekonomskoj perspektivi Miefo (Myefo) objavqenoj pro{le nedeqe, vlada je poboq{ala svoje prognoze kako bi odra`avala otpornost potra`we za radnom snagom. Zaposlenost za ovu fiskalnu godinu trebalo bi da poraste za 1,75%, u odnosu na 0,75% predvi|enih u majskom buxetu. Do sada u 2024. privreda je dodala vi{e od 330.000 radnih mesta; samo je mart zabele`io skroman mese~ni pad. Ovog meseca bi moglo da do|e do usporavawa – jer je pro{log decembra zabele`en veliki gubitak od

glo biti da korporativne `rtve nisu bile jo{ ve}e s obzirom da su se kamatne stope kretale na najvi{im nivoima od 13 godina tokom 13 meseci.

Po~etkom 2024. pojavili su se pozivi vladi da revidira poreske olak{ice u tri faze kako bi se pomoglo onima sa ni`im prihodima.

Kada su ti zahtevi usvojeni, neki su se zabrinuli da bi puls dodatne potro{we ote`ao Centralnoj banci posao da ugu{i inflaciju.

Ako ni{ta drugo, doma}instva su bila opreznija nego {to se o~ekivalo. Smawewe im je, me|utim, omogu}ilo da „malo u septembarskom kvartalu“ smawe udeo raspolo`ivog dohotka za otplatu hipoteka, smatra Centralna banka.

„Iako su otplate duga visoke, o~ekuje se da }e skoro svi du`nici mo}i da servisiraju svoje dugove ~ak i ako inflacija i kamatne stope ostanu visoke tokom du`eg perioda“, navodi se u izve{taju.

Dok je BDP Australije nastavio da raste, proizvodwa po osobi se smawila za rekordnih sedam kvartala zaredom (a decembarski kvartal bi mogao da bude osmi uzaspotni kvartal).

Na prodaju dve ku}e u Zrewaninu, na placu od 42 ara!

l Prva ku}a: prizemna od 200 m2. l Druga ku}a: dvospratna 432 m2. 31 ar gra|evinskog zemqi{ta u prvoj zoni.

Samo 600 metara do centra grada. Adresa; Solunska 16, Zrewanin.

Qiqana: mob/vajber: +381 601915633

Sava: mob/vajber: +61 429876291

ose}aju), a slab rast produktivnosti }e anulirati pad kamatnih stopa.

Majski buxet predvi|a da }e privatna tra`wa porasti za 1,75% ove fiskalne godine, ili sli~no rastu od 1,8% ostvarenom u 2023-24. Sada je Miefo to smawio na samo 1% za ovu godinu (2024-25).

Klimatski ekstremni uslovi }e se pogor{ati na nepredvidive na~ine, smatraju ekonomisti. Trampova administracija koja se vra}a mogla bi se ispostaviti kao krotka ili mani~na, Peking mo`da ne}e uspeti da zaustavi usporavawe kineske ekonomije (ugro`avaju}i australijski izvoz), a tenzije na Bliskom istoku ili u isto~noj Evropi mogle bi se jo{ vi{e pogor{ati. Slabiji dolar bi tako|e mogao da odlo`i smawewe nominalne kamatne stope od strane Rezervne banke. Samim tim i australijska ekonomija bi uskoro mogla biti na ozbiqnom testu, iako mnogi eksperti veruju da u celini postoji blagi, ali ipak pozitivan ekonomski rast.

Sre}an Bo`i} – najradosniji hri{}anski praznik!

Iako je Vaskrs najve}i hri{}anski praznik – praznik nad praznicima, kod Srba se Bo`i} i praznici vezani za wega najsve~anije proslavqaju i obiluju na{im lepim obi~ajima, koji vreme od nekoliko nedeqa oko Bo`i}a ~ine najlep{im i najsve~anijim periodom u celoj kalendarskoj godini.

Bo`i} se praznuje kao uspomena na dan ro|ewa Gospoda Isusa Hrista, Sina Bo`ijeg, Spasiteqa sveta. Ta ~iwenica da je to praznik ra|awa novog `ivota, praznik dece i detiwstva, praznik roditeqstva – o~instva i materinstva, ukrasio je kod Srba ovaj praznik najlep{im verskim obi~ajima i obredima. Svi ti obi~aji i obredi imaju jedan osnovni smisao i svode se na jedan ciq: Umoliti Boga da sa~uva i uve}a porodicu i imawe doma}ina. Sve je to izra`eno u kratkoj narodnoj zdravici i molitvi o Bo`i}u: „Daj, Bo`e, zdravqa i veseqa u ovom domu, neka nam se ra|aju zdrava de~ica, neka nam ra|a `ito i lozica, neka nam se uve}ava imovina u poqu, toru i oboru!“

Bo`i}u se raduje i staro i mlado, i mu{ko i `ensko. Na nekoliko nedeqa pred Bo`i} (ve} od Nikoqdana) i nekoliko nedeqa posle Bo`i}a (do Savindana) traje sve~ano prazni~no raspolo`ewe. Narod se veseli i raduje, u ku}ama i porodicama vlada prijatno duhovno raspolo`ewe, u atmosferi se ose}a neko tiho prazni~no bla`enstvo, pa se u takvim prilikama qudi mire, pra{taju jedni drugima uvrede nanete preko godine i ceo narod postaje jedna du{a.

U ovom periodu su najva`niji slede}i praznici: Detinci, Materice, Oci, Tucindan, Badwidan, Bo`i}, Nova Godina, Bogojavqewe, Jovawdan i Savindan. Za svaki od ovih dana i praznika vezani su na{i lepi obi~aji. Po|imo redom.

DETINCI

U tre}u nedequ pred Bo`i} slavi se ovaj praznik. Toga dana ujutru rano, ili po dolasku iz crkve sa bogoslu`ewa, odrasli ve`u svoju ili tu|u decu. Za vezivawe se obi~no koristi kai{, gajtan ili obi~an kanap, ili obi~an debqi konac. Obi~no se zave`u noge ili ruke, pa se jednim delom kanap zave`e za sto ili stolicu. Vezivawe na Detince, Materice i Oce, ima vi{estruku simvoliku. Prvo simvolizuje ~vrste porodi~ne veze, slogu, mir, po{tovawe i me|usrbno pomagawe u svim prilikama. Drugo, upu}uje uku}ane na {tedqivost i istrajnost u vrlinama, jer onaj ko poseduje po{teno zara|enu imovinu i dobra dela, lako }e sebe otkupiti u svim sporovima pred zemaqskim sudovima, a posebno na posledwem Stra{nom sudu, gde }e se samo vrednovati ono {ta je ~ovek dobro u svom `ivotu u~inio. Dobra i {tedqiva deca prikupe ne{to sredstava {tedwom pa za taj dan nabave neku ~ast i „dre{e“ se onima koji ih ve`u.

MATERICE

U drugu nedequ pred Bo`i} pada ovaj praznik. Ovo je najve}i hri{}anski praznik majki i `ena. Toga dana deca porane i unapred pripremqenim kanapom, koncem, {alom, maramom ili kai{em na prepad zave`u svoju majku, za noge, na isti na~in, kao {to su wih majke vezivale na Detince. Majka se pravi da ne zna za{to je vezana. Deca joj ~estitaju praznik, a majka onda deli deci poklone, i na taj na~in se „dre{i“. Na isti na~in se ve`u i sve udate `ene, koje se dre{e poklonima deci: kola~ima, ili nekim drugim slatki{ima. Praznik Materica se u novije vreme sve~ano proslavqa i pri na{im hramovima, naro~ito po gradovima. Bogomoqne `ene u dogovoru sa sve{tenikom pripreme prigodnu akademiju sa programom, u kome u~estvuju deca sa prikladnim recitacijama i pevawem, a onda deca vezuju prisutne starije `ene. One im se „dre{e“ poklonima i pripremqenim paketi}ima, kwigama, krsti}ima itd. Negde se organizuje poseta

bolnici, naro~ito de~jim odeqewima, gde se deci nose pokloni, {to daje ovom prazniku pun hri{}anski smisao. OCI ILI O^EVI

U prvu nedequ pred Bo`i} praznuje se ovaj praznik. Toga dana, isto kao na Materice, deca vezuju svoje o~eve, a ovi im se „dre{e“ poklonima, isto kao i majke.

Oci, Materice i Detinci su ~isto porodi~ni praznici i za taj dan doma}ice pripremaju sve~ani ru~ak na kome se okupi cela porodica. Ovi praznici, i obi~aji vezani za wih, doprinose ja~awu porodice, slozi u woj, razumevawu, po{tovawu izme|u dece i roditeqa, starijih i mla|ih, {to sve zajedno ~ini porodicu jakom i zdravom. A zna se, da je porodica temeq jednoga dru{tva, dr`ave i crkve. TUCINDAN

Na dva dana pred Bo`i}, 5. januara, je Tucindan. Toga dana se koqe i redi pe~enica za Bo`i}. Nekada se pe~enica „tukla“ – ubijala krupicom soli, kasnije u{icama od sekire, pa se onda, ubijeno ili o{amu}eno prase ili jagwe kla-lo i redilo. Zato je ovaj dan nazvan Tucindan. Za pe~enicu se obi~no koqe prase ili jagwe, a uz to neko jo{ koqe i priprema pe~enu }urku, gusku ili koko{. Obi~aj vezan za klawe pe~enice, ostao je verovatno iz starih mnogobo`a~kih vremena, vezan za `rtvoprino{ewe. Crkva ga je prih-vatila i blagoslovila, jer posle Bo`i}nog posta, koji traje {est nedeqa, ja~a hrana dobro do|e, pogotovo {to su tada izuzetno jaki mrazevi i zime.

Na Tucindan, po narodnom verovawu, decu „ne vaqa“ tu}i, jer }e cele godine biti nevaqala i bolova}e od ~ireva.

BADWIDAN

Dan uo~i Bo`i}a, 6. januara, zove se Badwidan. Naziv je dobio po tome jer se toga dana se~e badwak i unosi u ku}u. Sa ovim danom ve} po~iwe Bo`i}no slavqe. Ujutro rano, ve} u zoru, pucawem iz pu{aka i prangija objavquje se polazak u {umu po badwak. ^im svane, lo`i se vatra i pristavqa se uz wu pe~enica. @ene u ku}i mese bo`i}ne kola~e, torte, pripremaju trpezu za Bo`i}. [TA JE BADWAK?

Badwak je obi~no mlado, hrastovo ili cerovo drvo (u nekim krajevima, jelovo ili borovo), koje se na Badwidan ujutro rano se~e i donosi pred ku}u, Uve~e, uo~i Bo`i}a, badwak se preseca i zajedno sa slamom i pe~enicom unosi u ku}u.

Kako se se~e badwak? Pre izlaska sunca, na Badwidan, doma}in sa sinovima ili unucima odlazi u {umu da se~e badwak. Bira se obi~no mlad i prav ceri}, ako nema ceri}a, mo`e i hrast. Stablo ceri}a treba da bude toliko, da ga doma}in na ramenu mo`e doneti ku}i. Kada odabere odgovaraju}e drvo, doma}in se okrene istoku, tri puta se prekrsti, pomene Boga, svoju slavu i sutra{wi praznik, uzima sekiru u ruke i se~e badwak. Badwak se se~e i zaseca sekirom ukoso, i to sa isto~ne strane. Po narodnom verovawu, badwak

se mora pose}i sa tri sna`na udarca. [to sekira od tri puta ne prese~e, dovr{ava se lomqewem ili uvrtawem (sukawem). Taj lomqeni deo na badwaku zove se brada i po`eqno je da bude na svakom badwaku. Vodi se ra~una da drvo prilikom pada padne direktno na zemqu. Ne sme se, dakle, zaustaviti na nekom drvetu. Iver od badwaka se uzima i stavqa me|u karlice, da kajmak bude debeo kao iver. Kad se badwak donese ku}i, uspravi se uz ku}u, pored ulaznih vrata, gde stoji do uve~e. [ta simvoli{e badwak? Badwak simvoli~ki predstavqa ono drvo, koje su pastiri doneli i koje je pravedni Josif zalo`io u hladnoj pe}ini, kada se Hristos rodio. Badwak nagove{tava i drvo Krsta Hristovog.

BADWE VE^E

Badwe ve~e, prakti~no spaja Badwidan i Bo`i}. Zato se u na{em narodu ka`e za neke osobe, koje su prijateqski bliske i vezane da su kao „Bo`i} i Badwidan“. Uve~e, kada padne mrak, doma}in sa sinovima unosi u ku}u pe~enicu, badwak i slamu. Pe~enica se nosi na ra`wu, obi~no dvojica nose izme|u sebe, i jedan od wih prvo stupa desnom nogom preko praga i pozdravqa doma}icu i `ensku ~eqad re~ima: „Dobro ve~e! ^estit Bo`i}, Badwe ve~e!“ Doma}ica i `enska ~eqad posipaju pe~enicu i doma}ina sa zobi i p{enicom, odgovaraju}i: „Dobro ve~e! ^estiti vi i va{a pe~enica!“ Pe~enica se unosi u sobu gde ce obavqa ve~era na Badwidan i Bo`i}ni ru~ak, i prislawa na isto~ni zid, tamo gde su ikone i kandilo. Po{to se badwak prethodno ise~e sa debqeg kraja na tri dela, veli~ine da mo`e da stane u {poret ili kakvu pe}, unosi se u ku}u. Isto se govori i radi kao kad se unosi pe~enica. Badwak se stavqa na ogwi{te, ali po{to ogwi{ta nema vi{e, stavqa se pored {poreta ili pe}i, i odmah se jedno drvo lo`i. Tamo gde nema pe}i ili {poreta, badwak se stavqa kod pe~enice.

SLAMA

Posle badwaka u ku}u se unosi slama. Prilikom uno{ewa slame doma}in i doma}ica govore i postupaju kao kad se unosio badwak i pe~enica. Slama se posipa po celoj ku}i. Doma}ica u slamu pod stolom, gde se ve~era, stavqa razne slatki{e, sitne poklone i igra~kice, koje deca tra`e i piju~u kao pili}i. Slama simvolizuje onu slamu u pe}ini na kojoj se Hristos rodio.

VE^ERA UO^I BO@I]A

Kada se unesu pe~enica, badwak i slama, uku}ani svi zajedno stanu na molitvu, otpevaju tropar „Ro`destvo tvoje…“, pomole se Bogu, pro~itaju molitve koje znaju, ~estitaju jedni drugima praznik i Badwe ve~e i sedaju za trpezu. Ve~era je posna, obi~no se priprema prebranac, sve`a ili su{ena riba i druga posna jela. BO@I]

Najradosniji praznik me|u svim praznicima, kod Srba je Bo`i}. Praznuje se

tri dana. Prvi dan Bo`i}a je uvek 7. januara. Na Bo`i} ujutro, pre svitawa, zvone sva zvona na pravoslavnim hramovima, puca se iz pu{aka i prangija i objavquje se dolazak Bo`i}a i Bo`i}nog slavqa. Doma}in i svi uku}ani obla~e najsve~anije odelo, i odlaze u crkvu na jutrewe i Bo`i}nu liturgiju. Posle slu`be u crkvi se prima nafora i prvo se ona uzima na Bo`i}. Qudi se pozdravqaju re~ima: „Hristos se rodi!“ i otpozdravqaju: „Vaistinu se rodi!“

Vaqa napomenuti da se ovako pozdravqa i govori sve od Bo`i}a do Bogojavqewa. Kada doma}in do|e ku}i iz crkve, pozdravi sve uku}ane sa ovim radosnim bo`i}nim pozdravom, i oni mu otpozdrave qube}i se me|usobno i ~estitaju}i jedni drugima praznik.

POLO@AJNIK

Na Bo`i}, rano pre podne, u ku}u dolazi specijalni gost, koji se obi~no dogovori sa doma}inom, a mo`e biti i neki slu~ajni namernik, i on se posebno do~ekuje u ku}i, i zove se polo`ajnik.

Polo`ajnik pozdravi dom Bo`i}nim pozdravom, qubi se sa uku}anima i odlazi kod {poreta. Otvara vrata na {poretu ili pe}i, ranije na ogwi{tu, xara vatru i govori zdravicu: „Koliko varnica, toliko sre}ica, Koliko varnica toliko parica (novca) Koliko varnica toliko u toru ovaca, Koliko varnica toliko prasadi i jagawaca, Koliko varnica, toliko gusaka i piladi, A najvi{e zdravqa i veseqa, Amin, Bo`e daj“.

Polo`ajnik simvoli~ki predstavqa one Mudrace koji su pratili zvezdu sa Istoka i do{li novoro|enom Hristu na poklowewe. Doma}ica posle toga poslu`i polo`ajnika, i daruje ga nekim prikladnim poklonom. On je ~ovek, koji na Bo`i}, i za celu narednu godinu donosi sre}u u ku}u.

^ESNICA

Bo`i} u urbanoj sredini Postavqa se pitawe kako slaviti Bo`i} danas, u izmewenim uslovima `ivota, naro~ito u urbanim sredinama, gde nema ni vatre ni ogwi{ta, {ume, drve}a i gde je nemogu}e na visoke spratove podizati veliko drvo. i slamu. Srbi su Bo`i}, isto kao i krsnu slavu, slavili u te{kom ratnim uslovima – u rovu, na stra`i, na frontu, tim pre ga je lak{e slaviti u svetlim, prostranim, toplim i komfornim stanovima, u gradskim sredinama. Umesto velikog drveta uzme se mawa hrastova gran~ica, i mawa koli~ina slame. Sve se to, zajedno sa pe~enicom, uo~i Bo`i}a unosi u ku}u i stavqa ispod slavske ikone na isto~nom zidu stana ili ku}e. Zapali se sve}a i kandilo {to simvoli{e vatru i ogwi{te. Ku}a se okadi tamjanom, izgovore se molitve koje se znaju, ili se pro~itaju iz molitvenika, i to ve~e se provodi u prijatnoj porodi~noj atmosferi uz slu{awe crkvene muzike i pesama sa kaseta, ili uz gledawe filmova verske ili moralne sadr`ine.

Zato je veoma va`no da Bo`i} bude neradan dan – dr`avni praznik, da bi se prazni~na atmosfera upotpunila. Samo onaj ko li~no nije do`iveo tu predivnu bo`i}nu atmosferu u kojoj se du{a, zahva}ena nekim unutra{wim bla`enstvom, nadima i {iri u visine svemirskih prostora, kada se svi qudi vole i sve se pra{ta, ne mo`e shvatiti crnogorskog vladiku Wego{a i wegove stihove:

„Nema dana bez o~noga vida niti prave slave bez Bo`i}a!“ BO@I]-PRAZNIK DECE

Bo`i} je prvenstveno praznik dece. Na Bo`i} se rodilo najlep{e i najsvetije dete u istoriji qudskog roda. Zato, oni roditeqi koji svoju decu, iz bilo kojih razloga li{avaju praznovawa Bo`i}a i do`ivqaja vezanih za taj praznik, ~ine prema svojoj deci neoprostivi greh. Uostalom Bo`i} je praznik i privilegija dece u celom civilizovanom hri{}anskom svetu.

SRE]NA NOVA 1925.

Ne, po{tovani ~itaoci, nije gre{ka u naslovu, `eqa nam je da vas podsetimo na najva`nije doga|aje od pre sto godina kako u svetu tako i na na{im prostorima. Doga|aja je te godine bilo na pretak, pa je bilo te{ko odabrati one koje }e vam privu}i pa`wu od januara do decembra. Po|imo redom:

1. 1. - Edvin Habl predao rad Ameri~kom astronomskom dru{tvu u kome obrazla`e da je maglina Andromeda u stvari zasebna galaksija (fundamentalno otkri}e).

1. 1. - Glavni grad Norve{ke Kristijanija se ponovo zove Oslo.

25. 1. - Pro{ao prvi voz prugom uskog koloseka izme|u U`ica i Vardi{ta, preko [arganske osmice (veza prema Vi{egradu i Sarajevu), znatno skra}ena komunikacija isto~nog dela zemqe sa Jadranom. Pruga traje do 1974, [arganska osmica je obnovqena 2003, u turisti~ke svrhe, produ`ena do Vi{egrada 2011.

30. 1. - Turske vlasti proterale vaseqenskog patrijarha Konstantina VI u Gr~ku (daje ostavku u maju).

2. 2. - Varcar-Vakuf preimenovan u Mrkowi}ev Grad.

21. 2. - Izlazi ~asopis Wujorker.

27. 2. - Nacisti~ka stranka je obnovqena, u prepunoj minhenskoj pivnici Hitler dr`i prvi govor nakon pu{tawa iz zatvora pro{log decembra - u martu su mu ponovo zabraweni javni nastupi.

1. 3. - Izdat austrijski {iling, jedan za 10.000 austrijskih kruna

27. 3. - Govor Pavla Radi}a u skup{tini, HRSS priznaje Ustav i monarhiju Kara|or|evi}a. Zauzvrat, vlada poni{tila samo mandate uhap{enog vo|stva HRSS (Radi}, St. Ko{uti}, A. Ko{uti}, Krwevi}, Ma~ek, Predavec).

7. 4. - Lazar Kaganovi~ postaje Prvi sekretar ukrajinske komunisti~ke partije sa zadatkom sprovo|ewa ukrajinizacije, tj. izgradwe lokalnih kadrova (korenizacija).

10. 4. - Sovjetskom gradu Caricin promeweno ime u Staqingrad.

30. 4. - Rekonstrukcija Pa{i}eve vlade (privremeno).

30. 4 - prole}e - Na sajmu u Lajpcigu predstavqena kamera Lajka, koja }e popularizovati film 35 mm.

1. 5. - Kipar progla{en za britansku krunsku koloniju (do 1960).

29. 5. - Presuda povodom ilegalne komunisti~ke {tamparije otkrivene februara u Beogradu: Mo{a Pijade na 20 godina zatvora, kao i jo{ petoro na zatvorske kazne - Pijade izlazi 1939.

6. 6. – Valter Krajsler osnovao korporaciju Krajsler.

17. 6. - Potpisan @enevski protokol kojim su zabrawena hemijska i biolo{ka oru`ja (na snazi 1928).

26. 6. - Prikazan ^aplinov film "Zlatna groznica".

18. 7. - Objavqen prvi deo Mein Kampf-a, Hitlerove autobiografije sa politi~kim mi{qewima.

25. 7. - Izgradwom deonice Gra~acKnin zavr{ena Li~ka pruga (Knin-Ogulin tj. O{tarije).

28. 7. - Albanske (Ahmed Zogu) i jugoslovenske vlasti se dogovorile da Manastir Sveti Naum pre|e iz albanske pod vlast KSHS, u zamenu za selo Pe{kopi (pomiwe se prelazak Vrmo{a pod Jugoslaviju, ali to se nije dogodilo).

1. 8. - Po~iwe {trajk pomoraca u Britaniji, Ju`noj Africi i Australiji (do oktobra u Britaniji, do kraja novembra u Australiji).

6. 8. - U Dalasu otvoren prvi hotel iz lanca Hilton.

19 - 30. 8. - Svetska konferencija crkava u Stokholmu okupqa protestantske i pravoslavne predstavnike.

6. 9. - Osnovan Planinarski savez Jugoslavije.

20. 9. - Kraq Aleksandar stigao na rodno Cetiwe, gde je trijumfalno do~ekan.

21. 9. - Wego{eve kosti vra}ene na Lov}en, u obnovqenu kapelu (zamewenu mauzolejem 1972-74).

23. 9. - Osnovan Tehnolo{ko-metalur{ki fakultet u Beogradu.

2. 10. - Xozefina Bejker debituje u produkciji La Revue Negre u Parizu i ubrzo postaje zvezda.

18. 10. - Sirijski pobuwenici u{li u Damask, Francuzi bombarduju grad.

31. 10. - Narodni komesar za vojne i pomorske poslove SSSR Mihail Frunze umro na operacionom stolu, pristalice Trockog sumwi~e Staqina.

6. 11. - Posle neuspelog atentata na Musolinija, antimasonski neredi u Italiji, ali i demolirane prostorije slovenskog lista "Edinstvo" u Trstu.

6. 11. - Kliment Voro{ilov je novi narodni komesar za vojne poslove SSSR.

Na sajmu u Lajpcigu predstavqena kamera Lajka,

25. 11. - Ataturkove reforme: zakonom odre|eno da se u Turskoj nosi {e{ir umesto fesa.

26. 1. - Prvi let Tupoqev TB-1 (ANT-4): sovjetski bombarder, metalni dvomotorni jednokrilac.

12. 12. - U San Luis otvoren prvi motel 21. 12. - U SSSR prikazan film "Oklopwa~a Potemkin".

26. 12. - Rano ujutru u ju`nom Bruklinu ubijen je lider irske Bande Bele Ruke sa dvojicom saradnika, nakon {to je vre|ao goste. U klubu je bio i Al Kapone, ali nije bilo dokaza protiv wega.

28. 12. - Ubio se Sergej Jesewin. Eto, tako je bilo pre sto godina te 1925. godine, {ta nam donosi 2025. vide}emo, a kako }e biti 2125. - `ivi bili pa videli!

Joca Gajeskov

Pro{ao prvi voz prugom uskog koloseka izme|u U`ica i Vardi{ta, preko [arganske osmice

koja }e popularizovati film 35 mm

Prikazan ^aplinov film "Zlatna groznica"

Kraq Aleksandar stigao na rodno Cetiwe, gde je trijumfalno do~ekan

Wego{eve kosti vra}ene na Lov}en, u obnovqenu kapelu (zamewenu mauzolejem 1972-74)

Prvi let Tupoqev TB-1 (ANT-4): sovjetski bombarder, metalni dvomotorni jednokrilac

U~enicima u Kizborou prvi put uru~ene |a~ke kwi`ice Ministarstva prosvete Srbije

U~enici

Srpska etni~ka {kola "Vuk Stefanovi} Karaxi}" iz Melburna uspe{no je zavr{ila prvu {kolsku godinu u kojoj su deca u~ila srpski jezik prema programu iz matice prilago|enom dijaspori. Kakve utiske nastavnici

Vi{e

i |aci nose iz 2024. i kakve planove {kola ima za narednu godinu, saznali smo u razgovoru sa direktorkom ove obrazovne ustanove Nadom Miqani}.

Inicijativa za ukqu~ivawe {kola srpskog jezika u Australiji u sistem Mi-

nistarstva prosvete Republike Srbije, za`ivela je tokom 2023, a u godini na izmaku broj {kola koje dr`e nastavu prema programu iz matice se dodatno uve}ao. Jedna od obrazovnih ustanova koje su u 2024. po prvi put svojim |acima

uru~ile kwi`ice i svedo~anstva Ministarstva prosvete Srbije je i Srpska etni~ka {kola "Vuk Stefanovi} Karaxi}" iz Kizboroa u Melburnu.

SBS na srpskom jeziku

igre: Proslavqeni ko{arka{ki asovi i rekordan broj mladih talenata na Kupu Dra`e Mihailovi}a 2024 u Adelajdu

Ovogodi{wi Kup Dra`e Mihailovi}a u Adelajdu uveli~ala su poznata imena australijske i srpske ko{arke - Aleks Mari}, Dejan Vasiqevi} i Marko Marinovi}, koji su uo~i po~etka turnira odr`ali forum za mlade ko{arka{e. Tokom dva takmi~arska dana, u~estvovalo je blizu 500 u~esnika svih uzrasta, kao i preko 3.000 gledalaca u Ko{arka{kom centru Ju`ne Australije, otkrio je za SBS na srpskom Sa{a Axaip iz organizacionog odbora.

U sredu 25. decembra uve~e u Adelajdu je sve~ano otvoren 31. Kup Dra`e Mihailovi}a, na kojem je ove godine u~estvovao rekordan broj takmi~ara.

Kako je za SBS na srpskom rekao Sa{a Axaip iz organizacionog odbora turnira, u~estvovalo je blizu 500 u~esnika svih uzrasta, me|u wima mahom dece i mladih.

Za ove mlade talente iz Melburna, Sidneja i Adelajda je bio organizovan ko{arka{ki forum na kojem su imali priliku da se dru`e sa trojicom proslavqenih asova ovog sporta i da od wih ~uju korisne savete i iskustva.

"Decu i mlade su s tajnama ko{arke upoznati prvotimac Adelajda i povremeni reprezentativac Australije Dejan Vasiqevi}, zatim nekada{wi as beogradskog Partizana i gr~kog Panatinaikosa Aleks Mari}, kao i pomo}ni trener reprezentacije Srbije i 36-ica iz Ade-

lajda Marko Marinovi}. Wima trojici dugujemo veliku zahvalnost za podr{ku i doprinos koji su pru`ili ovogodi{wem Kupu Dra`e Mihailovi}a", rekao je Sa{a Axaip.

Na ovogodi{wem turniru u~estvovao je rekordan broj ekipa, ~ak 63, odnosno jedna vi{e nego pro{log decembra na jubilarnom 30. DMC u Melburnu.

Pored seniorskih timova, raspore|enih u dve divizije, takmi~ili su se i juniori i juniorke u svim uzrasnim kategorijama. Kako nas je obavestio @arko Pilipovi} iz organizacionog odbora Kupa, iz grada doma}ina u~estvovala su ~etiri seniorska sastava – Beograd, [mekeri, Balkan ekspres i Gajba piva. Iz Sidneja su u~estvovali najtrofejniji klubovi Obili} i Red Stars, dok su iz Melburna do{li Beli orlovi i Otpisani, koji su i branili {ampionsku titulu u najja~oj konkurenciji.

DMC je ove godine okupio sko-

ro 500 ko{arka{a i ko{arka{ica svih uzrasta, a od toga skoro 350 wih doputovalo je iz drugih gradova.

Ovogodi{we takmi~ewe odr`alo se u novom Ko{arka{kom centru Ju`ne Australije u Vejvilu, jednom od centralnih predgra|a Adelajda. U~esnicima

turnira na raspolagawu su bila ~ak sedam terena i vrhunski uslovi za odr`avawe ovako masovne sportske manifestacije. Jednu od najbrojnijih ekspedicija u Adelajdu imao je sidnejski klub Red Stars. Prema re~ima trenera Milorada \ini}a, na put je krenulo oko 120 takmi~ara u svim uzrasnim selekcijama.

Ina~e, Red Stars je kao i svake godine neposredno uo~i Kupa Dra`e Mihailovi}a odr`ao godi{wu sve~anost dodele priznawa najboqima u 2024.

Velika sala Srpskog centra Bonirig bila je ispuwena do posledweg mesta, a dodeqeno je ukupno 56 priznawa u raznim kategorijama. Trofej za igra~a godine koji nosi ime legendarnog trenera Mirka Peri}a pripao je talentovanom Marku [ikmanu, dok

su nagradu za najboqi u~inak na kondicionim treninzima podelili Andrej \ini}, Maksim Gagi} i Igor Ili{evi}. Ova klupska nagrada nosi ime legende srpske atletike i nekada{weg kondicionog trenera u Red Starsu Borislava Bore Devi}a. Na godi{woj manifestaciji ~elnici ovog kluba podsetili su i na istorijski uspeh koji su u 2024. ostvarile juniorske selekcije Red Starsa. Naime, u Zimskoj ligi okruga Benkstaun, osvojili su ~ak sedam {ampionskih titula, {to je do sada nezabele`en podvig u ovoj oblasti Sidneja. Tako|e, organizatori su rekli da je tokom dva takmi~arska dana bilo vi{e od 3.000 gledalaca u Ko{arka{kom centru Ju`ne Australije u Adelajdu.

SBS na srpskom jeziku

i nastavnici Srpske etni~ke {kole "Vuk Stefanovi} Karaxi}" iz Kizboroa obele`ili su uspe{an zavr{etak {kolske 2024.

Najmla|i me{oviti timovi Belih orlova iz Melburna i sidnejskog Obili}a pred me|usobnu utakmicu na DMC 2023.

IN@EWER

„Objavite listove gra|evinskih kwiga i ugovore izme|u svih aktera, ukradeni su milioni evra“

In`ewer geologije Zoran \aji}, koji je bio anga`ovan na rekonstrukciji novosadske @elezni~ke stanice, uputio je jo{ jedno otvoreno pismo Vladi Srbije u kojem postavqa pitawa institucijama u vezi sa dokumentacijom i padom nadstre{nice u Novom Sadu, pi{e Nova ekonomija.

Pismo Zorana \aji}a Nova ekonomija prenosi u celosti:

„Nemoj pa se ne boj“ to su nam ponavqali od malih nogu – mislite o tome.

Tim povodom pi{em jo{ jedno moje Otvoreno pismo, ovaj put Vladi Republike Srbije – iliti sramoti naroda srpskog.

1. Kako tuma~ite informaciju da u gra|evinskim dnevnicima sa gradili{ta rekonstrukcija zgrade `elezni~ke stanice u Novom Sadu nedostaju podaci o radovima koji su izvr{eni i nedostaju potpisi nadzornih organa?

Objavite imena i prezimena odgovornih i falsifikatora dnevnika.

2. Kako tuma~ite informaciju da su se cene odre|enih pozicija, izvo|enih tokom radova na pomenutom objektu, od najni`ih podizvo|a~a , pa preko nekoliko wihovih nadre|enih takozvanih izvo|a~a (ili koruptivnih kompanija – primedba autora), do kona~ne fakture ka na{oj dr`avi kao investitoru, uve}ale dva do pet i vi{e puta?

Objavite listove gra|evinskih kwiga i ugovore izme|u svih aktera na rekonstrukcija zgrade `elezni~ke stanice u Novom Sadu.

3. Kako tuma~ite informa-

ciju da firme Starting d.o.o iz

Batajnice i Deko tim iz Be{ke, koje su izvodile radove na betonirawu povr{ine nadstre{nice i zastakqivawu otvora na woj, a zbog ~ega se nadstre{nica uru{ila i ubila 15 na{ih gra|ana, jo{ uvek nisu deo istrage?

Objavite sve gra|evinske dnevnike, zapisnike i sva ostala dokumenta u vezi projektovanih i izvedenih radova na nadstre{nici ispred ulaza u zgradu (krilo B) `elezni~ke stanice Novi Sad.

4. Kako tuma~ite informaciju da se na Va{em ~elu nalazi osoba koja je nesumwivo, kao biv{i gradona~elnik Novog Sada, bila upletena u koruptivne radwe tokom rekonstrukcije zgrade `elezni~ke stanice u Novom Sadu?

Objavite sva dokumenta o anga`ovawu firmi iz Novog Sada koje su u vi{e navrata u~estvovale u radovima na ~i{}ewu i „{minkawu“ zgrade i nabavku i monta`i opreme za rasterivawe golubova, a koje su odredjene radove radile vi{e puta (podrazumevam da objavite i finansijske izve{taje koliko im je puta pla-

}ano za tu vrstu radova).

5. Kako tuma~ite informaciju da je sva ovla{}ewa Vlade Republike Srbije i Tu`ila{tva Republike Srbije, a u vezi zlo~ina ubistva 15 na{ih gra|ana ispred zgrade `elezni~ke stanice Novi Sad, preuzela jedna osoba koja za to nema nikakva ovla{}ewa, a zove se Aleksandar Vu~i}?

Odgovorite nam ko je i kada doti~noj osobi dozvolio da ima uvid u dokumenta koja su predmet istrage ubistva 15 osoba kao posledica pada nadstre{nice zgrade `elezni~ke stanice u Novom Sadu.

6. I kona~no pitawe za Tu`ila{tvo za organizovani kriminal: Da li ste spremni da ispratite tokove novca – projektovana cena tro{kova rekonstrukcije `elezni~ke stanice Novi Sad je oko 3,5 miliona evra, a pla}eno je 16 milona evra … mislite o tome – ovaj put nije „Samo vas gledamo“ znamo da sve ovo znate, treba da odmah reagujete, a ako ne, naroda Srbije treba, sa strahopo{tovawem da se pla{ite! Do{lo je vreme naplate dugova!

Borovi}: Za pad nadstre{nice treba da odgovaraju i oni koji su otvorili @elezni~ku stanicu

Advokat Borivoje Borovi}, branilac jedne od okrivqenih u slu~aju pada nadstre{nice, kazao je da je podizawe optu`nice protiv wih 13 dan pred Novu godinu politi~ki izabran trenutak jer `uqa ovu vlast, da je predmet trebalo da bude dat Specijalnom tu`ila{tvu, te da za pogibiju 15 qudi treba da odgovaraju i oni koji su otvarali @elezni~ki stanicu.

„Bilo bi dobro da istrage ovako dugo traju i u drugim predmetima. Me|utim ova optu`nica je podignuta zarad politi~kog trenutka, {to je sasvim o~igledno. Ono {to je neuobi~ajeno ovde je to {to je obavqeno ve{ta~ewe gra|evinske struke pre nego {to su ispitani okrivqeni. Podloga za samu optu`nicu je ve{ta~ewe, pre nego {to su date izjave i pre nego {to su stru~ni savetnici uop{te mogli da u~estvuju u samom ga|evinskom ve{ta~ewu,“ kazao je. Borovi} je podsetio na nelogi~nosti, odnosno

~iwenice u ovom slu~aju do kojih su do{li nakon svedo~ewa svedoka.

„Tri sata nakon pada nadstre{nice je stigla prijava radova. Sa druge strane nije uop{te bilo tehni~kog prijema objekta, niti je postojala upotrebna dozvola. Sasvim je jasno da je ovom optu`nicom trebalo da budu obuhva}eni qudi koji su otvarali @elezni~ki stanicu, jer oni svojim otvarawem garantuju bezbednost. Na kraju, i sami ve{taci su rekli da upotrebna dozvola predstavqa izazov, u smislu da daje garanciju sigurnosti objekta koji se predaje na upotrebu. Dakle, mnogo se stvari ovde desilo i deluje da je istraga efikasna, kao da se `eli da se re{i ovaj problem, a imamo neravnopravan status izme|u raznih okrivqenih. Na primer, bili smo svedoci da je Vesi} pu{ten na slobodu, ~ak je bio na liturgiji koju je dr`ao patrijarh u Sabornoj crkvi, u vreme kada je pu{ten iz pritvora. Prosto se izruguju javnosti ovom krivi~nom prijavom.“

Advokat Borovi} je ponovio da se na neki na~in `urilo da se zatvori istraga: „Moglo je, prosto, da se ode na Specijalno tu`ila{tvo ako su mislili da ispitaju ugovore. Mnogo je toga trebalo biti ura|eno, bez obzira {to ja u ovom predmetu branim okrivqenu. Smatram da ako narod treba da zadovoqi interese i o{te}eni da budu upoznati sa onim {to se de{ava, onda je ovaj predmet trebalo da se vodi u Specijalnom tu`ila{tvu.“

Projekat renovirawa stanice u NS dobila firma ~ija je vlasnica u to vreme bila gazdarica ugostiteqskog

preduze}a?!

^ini se da samo u Srbiji projekte renovirawa objekata kao {to je @elezni~ka stanica i peroni u Novom Sadu, mo`e da dobije firma ~ija je ve}inska vlasnica u to vreme bila i gazdarica ugostiteqskog preduze}a, a sada je posao pro{irila i na frizersko-kozmeti~ki salon!

Naime, kako je objavio Forbes Srbija, posle uvida u dokumente koje je objavila Vlada Srbije o rekonstrukciji nadstre{nice u Novom Sadu, koja se 1. novembra obru{ila i ubila 15 qudi, "kompanija Starting odgovorna je za projekat renovirawa stanice Novi Sad i perona". To je u dopisu 3. novembra 2021, upu}enom Neboj{i [urlanu, tada{wem direktoru Infrastrukture @eleznice Srbije, napisao konzorcijum kineskih kompanija CRIC i CCCC

Australian - West Balkan (AWBHO) Humanitarian Releif Organisation 2/332A Main Rd. East St Albans VIC 3021 - Tel. (03) 9367 5838

SLAWE PAKETA NA KU]NU ADRESU

MELBOURNE BRISBANE GEELONG

Forbes Srbija je naveo, pozivaju}i se na dokumenta koja je na svom sajtu objavila Vlada Srbije, da je "direktor [urlan posle nedequ dana odgovorio je da "nakon uvida u dostavqenu dokumentaciju, investitor Infrastruktura `eleznice Srbije konstatuje da nema primedbe i daje saglasnost na predlo`enog podizvo|a~a Konzorcijum kompanija Starting doo Beograd za renovirawe stanice Novi Sad i perona"".

BALKAN EXPRESS (SLAWE NOVCA) ST ALBANS 9367 5838 0409 500 255 Ras Trade 9793 6210 20-22 Deans Crt. Dandenog Goranka Kosaba{i} 33 Egan CI. Werribee 0432 619 885

SYDNEY

Milena Nikoli} 7 Ferraro CI. Edensor Park 9823 1401 0458 828 931

Amira Tupkovi} 32 Maryfield Drive Blair Athols NSW 2560 0425 358 539

Bo`ica Savi} 3814 0584 0424 112 228 67 Kennedy Dr. Redbank Plains

ADELAIDE

Euro Zona -Zaga 0413 929 416 0420 201 344

Enterprises Rade 0419 396 633

Od ubistva 15 qudi u Novom Sadu, mnogi stru~waci upoznati sa projektom renovirawa ove `elezni~ke stanice pitali su {ta je "sa odgovorno{}u "Startinga", ~iji direktor je Nikola Trivi}, koji je ujedno suvlasnik 30 odsto firme, dok je ve}inski vlasnik Qiqana Tripkovi} sa 70 odsto udela u vlasni{tvu. Ni jedno od wih nije me|u onima kojima je pre nekoliko dana produ`en pritvor, a novosadsko Vi{e javno tu`ila{tvo se do sada nije oglasilo ni da li su Trivi} i Qiqana Tripkovi} saslu{ani u vezi sa rekonstrukcijom nadstre{nice.

SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299

Srbija - BiH maksimalno 40 kilograma

Ovako va`ne poslove, trebalo bi da rade renomirane firme, ~iji in`eweri i radnici su se ve} dokazali na projektima. U Srbiji je taj posao dodeqen kompaniji koja nije ba{ poznata u javnosti, i ~iji je osniva~ki ulog 2008. bio 40.055 dinara. I ne samo to, ve}inska vlasnica kompanije kojoj je dodeqen posao od nacionalnog zna~aja na brzoj pruzi Beograd - Subotica, u to vreme je bila gazdarica preduze}a "Laganini", za koje je u Agenciji za privredne registre navedena delatnost "restorani i pokretni ugostiteqski objekti". Ko je bio anga`ovan za topli obrok radnicima koji su renovirali @elezni~ku stanicu u Novom Sadu, nije poznato. Zna se, me|utim, da je po~etkom ove godine zavr{ena rekonstrukcija @elezni~ke stanice u Novom Sadu, a skoro u isto vreme Tripkovi} se povukla iz ugostiteqskog posla.

Mo`da je razlog prebacivawa kompletnog vlasni{tva u "Laganiniju" i to {to je Qiqana Tripkovi} 7. jula pro{le godine otvorila i Felicita Bellville Beauty Corner, frizersko-kozmeti~ki salon, "prepoznatqiv po tretmanima za oporavak kose, kao i ruskom manikiru".

I zaista, svako ko ima preduzetni~kih sposobnosti treba i time da se bavi. Svako ceni dobrog kuvara, konobara, frizerku ili kozmeti~arku. Na vlasti je, me|utim, da na|e stru~ne firme za poslove od nacionalnog zna~aja da se objekti ne bi uru{avali i ubijali gra|ane. A samo "{minkawe" mo`e da odradi bilo ko.

KAKO SAM BRANIO CECU (3)

Pi{e: Marko Lopu{ina

Kada su bo{wa~ki i hrvatski nacionalisti u Australiji optu`ili Svetlanu Ra`natovi} za ratne zlo~ine, tra`ili zabranu wenih {est koncerta, branio sam je pred sidnejskim sudom i odbranio

Istakao sam na sudu da je tre}a seoba Srba i Jugoslovena u [vedsku, odnosno Australiju po~ela posledwe decenije pro{log veka, sa raspadom druge Jugoslavije, koji je preko 2 miliona qudi pretvorio u izbeglice. U [vedsku su tada, sa odobrewem stokholmskih vlasti, najvi{e izbegli Bo{waci, Hrvati i Srbi iz Bosne, iz Hrvatske, a potom i Albanci sa Kosmeta.

- Prema podacima Biroa za emigraciju po~etkom 21. veka u Australiji je bilo ne{to preko 360.000 iseqenika iz biv{ih jugoslovenskih republika. Prema podacima Biroa za imigraciju i istra`ivawe stanovni{tva, u 1993. godini australijske imigracione vlasti izdale su 4.210 useqeni~kih viza gra|anima SR Jugoslavije. U Australiji je inaugurisan useqeni~ki sistem koji ve}u te`inu daje okupqawu porodica i favorizuje useqavawe lica koja poseduju kvalifikacije potrebne ovoj zemqi. Prednosti u odnosu na Srbe imali su Bo{waci, Hrvati i Albanci.

U godini 2004/2005, Australija je primila 123.424 doseqenika iz celog sveta. To je broj drugi po veli~ini, a posle rekordne 1988/89. godine kada se doselilo 145.316 qudi. Najvi{e ih se naselilo u Novom Ju`nom Velsu (45.000), a zatim u Viktoriji (30.581). U Severnu Teritoriju oti{lo je samo 592 doseqenika. Od ukupnog broja, wih 13.235 do{lo je sa humanitarnim vizama, a od toga 5.000 izbeglica. ^ak 53.000 doseqenika su sa kvalifikacijom, odnosno diplomom.

Po zemqama porekla, najvi{e novih stanovnika do{lo je iz Velike Britanije (18.220). Iz Evrope se ukupno doselilo

25.000 qudi, iz Azije vi{e od 33.000, iz Afrike i sa Sredweg istoka 24.000, iz regiona Okeanije 21.000, a 17.000 s Novog Zelanda. Iz Severne, Ju`ne i centralne Amerike stiglo je po 2.000 budu}ih Ozija. Trajno se odselilo ne{to iznad 62.000 osoba. Od toga i 3.400 Srba. Popis 2003. je utvrdio da na Petom kontinentu `ivi preko 136.000 Srba. Najvi{e ih je, po 30.000, u Sidneju, glavnom gradu dr`ave Novi Ju`ni Vels i u Melburnu, prestonici dr`ave Viktorija, a potom u Adelejdu oko 10.000, u Pertu, wih 5.000 i ~ak dalekoj Tasmaniji – 2.300. Srpska zajednica je mawa od hrvatske zajednice (150.000 qudi), ali je pojedina~no brojnija od bo{wa~ke kolonije i albanske zajednice.

Upoznao sam sidnejski sud da su jugoslovenski iseqenici dobri qudi, da se dobro adaptiraju na `ivot na Petom kontinentu i u Skandinaviji. Da ne izazivaju politi~ke ili nacionalisti~ke incidente, {to zna~i da nisu rizi~na grupa:

U 2007. godini na dva kraja sveta dogodila su se tri incidenta, koji su uznemirili lokalnu zajednicu i iseqeni~ku koloniju. Prvo je grupa od 150 srpskih i hrvatskih navija~a sredinom januara tu~om poremetila prvi dan teniskog turnira Australijan Opena u Melburnu. Onda je samozvani „BiH savez“ iz [vedske zatra`io odlagawe koncerta Svetlane Ra`natovi}. A potom su u leto 2007. mladi Albanci u Malmeu sa krova srpske crkve „]irilo i Metodije“ polomili i

ukrali pozla}eni krst.

U Melburnu srpski navija~i su do{li na turnir da bi pru`ili podr{ku 11. nosiocu, mladoj Jeleni Jankovi}, dok su se Hrvati okupili da bi gledali me~eve svojih sunarodnika Marija An~i}a i Ivana Qubi~i}a, devetog i petog nosioca. Do tu~e je do{lo kada su Jankovi} i An~i} igrali svoje me~eve. Policija je brzo intevenisala.

Teniserka Jelena Jankovi} je izjavila je da su etni~ke podele na turniru bile neumesne.

"Mislim da samo ovde u Melburnu postoji takva vrsta problema", rekla je ona. "Na svim drugim mestima u svetu sve je u redu. Ne volim kada se me|usobno sukobqavaju i zvi`de drugom igra~u samo zato {to su iz neke druge dr`ave. Mislim da to nije fer."

Navija~i su je poslu{ali i naredni tenisku turnir Australijan Open je bio miran.

Ne{to kasnije Bakir Prqa, predsednik "BiH saveza" je objavio la`nu fotografiju, monta`u, kako Svetlana Ceca Ra`natovi} navodno stoji sa pu{kom u rukama u Vukovaru 1992. godine, zbog ~ega je tu`en {vedskom sudu. Zahtev "BiH saveza" objavile su i neke {vedske novine ("Sidsvenskan", "Ekspresen") u kojima, izme|u ostalog, Bakir Prqa, predsednik "BiH saveza" priznaje da se "pribojava da }e mladi Bosanci ipak u velikom broju do}i na Cecin koncert, samo zato {to vole wenu muziku". Sada je ta ista slika

prikazivana u Australiji sa istim ciqem – da se srpska peva~ica satanizuje i zabrani.

Naglasio sam sudu u Sidneju da je u sva tri slu~aja re~ o incidentima pojedinca, jer ni policija Australije, ni policija [vedske, nisu utvrdili da je neko mlade Srbe, Bo{wake, Hrvate i Albance nagovorio, pripremio ili doveo da izazovu tu~u, prete dr`avi, odnosno skrnave crkvu. I time povrede nacionalna ose}awa drugih gra|ana [vedske, odsnosno Australije.

- Re~ je o pojedina~nim incidentima, koje su izazvali neobuzdani mladi qudi, nedovoqno spremni za nacionalnu i versku toleranciju. Zato nema mesta poku{ajima da se ova tri ekscesa, kako u Australiji, tako i u [vedskog, generalizuju i prika`u kao konstanta u odnosima Srba, Bo{waka, Hrvata i Albanaca. Takvu generalnu ocenu o opasnosti od Srba nikada nisu zvani~no izrekli organi bezbednosti ovih zemaqa. Na tlu Australije ne postoji nikakav oblik nacionalisti~kog okupqawa ili organizovawa Srba protiv Bo{waka, Hrvata ili Albanaca sa Petog kontinenta. Da postoji australijska bezbednost bi takve organizacije ukinula, a pojedince uhapsila, {to se nije dogodilo. Delovawem Srpske zajednice u Australiji, aktivnostima srpske diplomatije, kao i naporima Srpske pravoslavne crkve {iri se verska tolerancija i saradwa sa svim narodima na Petom kontinentu.

Naime, svi doseqeni narodi u Australiji su prvo australijski gra|ani i dr`avqani, a potom pripadnici svojih nacija. I imaju pravo da samostalno ispoqavaju svoj kulturni identitet, ali da ne ugro`avaju kulturu drugih naroda. Ve} naprotiv da se sjediwuju sa wima, ~ime se stvara preuslov za formirawe australijske kulture.

Istakao sam da su srpski doseqenici u Australiji organizovani u desetak nacionalnih organizacija, koje se bave patriotskim poslovima o~uvawa i razvoja nacionalnog, verskog i kulturnog identiteta. I ne ugro`avaju druge narode sa prostora Jugoslavije. To {to se neke organizacije nazivaju “Beli orlovi” nije znak nacionalizma, ve} srpske tradicije, koja je nasle|ena iz vremena Kraqevine Jugoslavije. Jer, “Bele orlove” nije stvorio dr Vojislav [e{eq, kako tvrde neki bo{wa~ki nacionalisti, ve} kraq Petar I Kara|or|evi}. Jo{ 1955. formiran je, na primer, i Sportski klub „Beli orlovi” u Sidneju, kasnije i „Beograd” u Adelejdu. Niko Srbima u Australiji ne brani da neguju nacionalnu tradiciju i da koriste srpska imena, ali su zato Srbi u obavezi da budu lojalni gra|ani Australije. Nerazumno je zato za{to pojedini bo{wa~ki i hrvatski nau~nici to osporavaju, nazivaju}i srpsku kulturu i tradiciju nacionalisti~kom i antiaustralijskom. Najbrojnija i najsna`nija srpska organizacija je Srpska narodna odbrana koja ka`e da se kod Srba u Australiji podr`ava odanost Australiji i wenim zakonima i da u~vr{}uje prijateqske veze izme|u Srba i Australijanaca i da poma`e rad australijskih nacionalnih organizacija. Zakqu~io sam:

- Dakle, Srbi te`e miru, bezbednosti i saradwi sa Australijancima, a to zna~i i sa wenim doseqenicima iz biv{e Jugoslavije, i nijednom re~ju se ne pomiwu drugi narodi, niti bilo kakav animozitet prema Bo{wacima, Hrvatima ili Albancima sa biv{ih jugoslovenskih prostora. Jer, jedno je jasno, useqeni~ka politika Australije podrazumeva lojalnost doseqenika dr`avi, mir, bezbednosti, saradwu i asimilaciju u austrlijsko dru{tvo.

Posle mog svedo~ewa i ro~i{ta protiv Svetlane Ra`natovi} u Sidneju u februaru 2010. godine sud je doneo osloba|aju}u presudu za Cecu i dozvolio joj da odr`i {est koncerata u Australiji. (Kraj)

Popis 2003. je utvrdio da na Petom kontinentu `ivi preko

Srba. Najvi{e ih je, po

u Sidneju, glavnom gradu dr`ave Novi Ju`ni

i u Melburnu, prestonici dr`ave Viktorija, a potom u Adelejdu oko 10.000,

To {to se neke organizacije nazivaju “Beli orlovi” nije znak nacionalizma, ve} srpske tradicije, koja je nasle|ena iz vremena Kraqevine Jugoslavije

Za{to je Jerusalim Sveti grad?

U samom srcu Bliskog Istoka, na mestu na kome se prepli}u pro{lost i sada{wost sa duhovno{}u, nalazi se Jerusalim. Grad koji ~uva vekovima stare pri~e, ima svoje mesto u kolektivnoj svesti ~itavog sveta.

Sme{ten na visoravni izme|u Sredozemnog i Mrtvog mora, Jerusalim je svojim strate{kim polo`ajem, privla~io je pa`wu mnogih osvaja~a. Ipak, za mnoge, Jerusalim je vi{e od geografske lokacije, budu}i da je u pitawu grad koji je ujedno i centar tri monoteisti~ke religije, hri{}anstva, islama i judaizma. Za pripadnike svake od tih vera, Jerusalim je u samom srcu wihove religijske tradicije, budu}i da je to mesto proroka i patrijarha, Isusa i Muhameda, gde su se doga|ala ~uda i ~ije se zidine ~uvaju kao najsvetija mesta.

I ne samo da je Jerusalim grad u kome su prisutne sve tri religije, ve} je na`alost i grad koji je ~esto izvor sukoba izme|u pripadnika sve tri religije. U vekovima dugoj istoriji, Sveti grad Jerusalim bio je neretko popri{te mnogih zna~ajnih istorijskih doga|aja i promena, od vladavine kraqa Davida do rimskih osvajawa, od krsta{kih pohoda do modernih politi~kih tenzija.

Izuzev toga, Jerusalim je i simbol nade za mir i su`ivot, mesto gde se susre}u qudi razli~itih vera u potrazi za zajedni~kim razumevawem i po{tovawem.

GDE SE NALAZI JERUSALIM?

Na podru~ju jugozapadnog dela azijskog kontinenta nalazi se Jerusalim, koji je posledwih decenija kamen spoticawa izme|u Palestine i Izraela, budu}i da ga obe zemqe smatraju svojim glavnim gradom.

Uzev{i u obzir da pravo ni jednoj ni drugoj dr`avi nije zvani~no priznato na me|unarodnom nivou, to se i smatra osnovom za Bliskoisto~ni konflikt.

Na mestu na kome pustiwa, zbog karakteristika samog terena, prelazi u polupustiwu, nalazi se Jerusalim. Ta~nije, na mestu na kome se ukr{taju putevi od Sredozemnog do Mrtvog mora.

Uobi~ajena je podela grada na isto~ni i zapadni. U isto~nom delu mahom `ive pripadnici islamske veroispovesti, dok su oni koji ispovedaju judaizam naselili zapadni deo Jerusalima. Ipak, Stari Grad, koji je sme{ten u isto~nom delu Jerusalima, podeqen je na ~etvrti i to:

l hri{}ansku

l muslimansku

l jevrejsku

l jermensku

JERUSALIM – SVETI GRAD

Razlozi zbog kojih se Jerusalim smatra jednim od najsvetijih gradova na svetu zapravo su duboko vezani za verska uverewa pripadnika tri pomenute religije.

Sa jedne strane ga svojataju hri{}ani, budu}i da je vezan za Gospoda na{eg Isusa Hrista, sa druge muslimani, za koje je Jerusalim tre}i najsvetiji grad, nakon Meke i Medine, sa tre}e Jevreji, uzev{i u obzir da grad smatraju duhovnim centrom svoje religije.

Sa tim u vezi treba pomenuti i to da se u Jerusalimu nalaze najzna~ajniji spomenici za pripadnike sve tri religije:

l Crkva Svetog Groba – za hri{}ane

l Xamija El Aksa – za muslimane

l Zid pla~a – za Jevreje KRATKA ISTORIJA JERUSALIMA

Smatra se da je grad osnovan jo{ tokom tre}eg milenijuma pre Hrista, {to ga ~ini mo`da i najstarijim gradom na celom svetu. A ~ak i da to nije, Jerusalim jeste najsvetiji grad, budu}i da se vezuje za pripadnike sve tri pomenute monoteisti~ke religije.

U pisanim izvorima se grad prvi put pomiwe jo{ tokom drugog milenijuma.

O tome ko je osnovao Jerusalim postoje brojne teorije, te se wima ne}emo ovom prilikom baviti. Ono {to se sa sigurno{-

}u zna jeste da su podanici egipatskog faraona, u periodu izme|u 1600. i 1300. godine pre Hrista, a koji su pripadali civilizaciji Hanaanaca, naseqavali to podru~je, posle ~ega ga osvajaju Jevreji na ~elu sa kraqom Davidom. Kasnije je tu izgra|en i Hram, da bi potom grad potpao pod vlast Vavilona, kojom prilikom su razru{ene ne samo zidine drevnog Jerusalima,

nego i pomenuti Hram. Godine 537. je Kir, kraq koji je bio na ~elu drevne Persije dozvolio Jevrejima da se vrate u Jerusalim, kojom prilikom oni grade Drugi hram. Upravo je u ovom gradu tokom drugog veka pre Hrista bila podignuta pobuna protiv tada{we helenisti~ke vlasti, ali upravu nad Jerusalimom preuzima kraq Judeje, Irod Veliki. Uzev{i u obzir da je u prvom

veku upravo na teritoriji Jerusalima i razapet Isus Hristos, to grad postaje izuzetno zna~ajan i za hri{}anski svet. Kako su Rimqani uspeli da ugu{e Drugi jevrejski ustanak i da zavladaju gradom, to oni potpuno ru{e prvobitni Jerusalim i grade na wegovom mestu novi, nazivaju}i ga Aelia Capitolina. Budu}i da je 325. godina bila izuzetno zna~ajna za hri{}ane koji su `iveli na teritoriji Rimskog carstva, jer su dobili verske slobode, to oni upravo u Jerusalimu po~iwu da grade mnoge svetiwe, me|u kojima je crkva Svetog Groba najzna~ajnija.

Zatim grad osvajaju Arapi 638. godine, da bi ga potom osvojili krsta{i, od kojih ga preuzima ~uveni muslimanski vojskovo|a po imenu Saladin. Od Arapa ga zatim preuzima Sultan Sulejman Prvi, koji je obnovio zidine i gradska vrata. A u to doba je i lice Jerusalima umnogome izmeweno. Zbog doga|aja koji su vezani za Drugi svetski rat, mnogi Jevreji sa podru~ja Evrope doseqavaju se u Jerusalim i to primarno u zapadne delove grada. JERUSALIM I SRBI

Budu}i da je u Svetom gradu Jerusalimu boravio dva puta, Sveti Sava je ~ak jednu mona{ku }eliju otkupio, pa je na tom mestu osnovao i hram Svetog Jovana Bogoslova na Sionu.

Manastir posve}en Svetim arhangelima Mihailu i Gavrilu je u Svetom gradu Jerusalimu u prvim decenijama 14. veka osnovao srpski kraq Milutin. Primarna namena te Svetiwe bila je da pru`i skloni{te Srbima koji su odlazili na haxiluk u Jerusalim. U okviru zidina starog dela grada je izgra|en ovaj manastir i to u blizini Gr~ke patrijar{ije, te crkve Svetog Groba, a posebno je va`no naglasiti da je srpski kraq u~inio sve da obezbedi i finansijska sredstva manastiru, koja su neophodna za wegovo odr`avawe. Iako su narednih ~ak tri veka tim manastirom upravqali monasi iz Srbije, tada su gr~ki monasi preuzeli manastir. Sem toga, srpski kraq Milutin podigao je jo{ jednu bogomoqu u Jerusalimu, a crkvu je posvetio Svetom Stefanu. Ta crkva se nalazila na Sinajskoj gori u manastiru, koji je posve}en Presvetoj Bogorodici. Zanimqiv je podatak da je ta Svetiwa bila pod jurisdikcijom Srpske patrijar{ije, te da je srpski car Du{an Silni tako|e ostavio traga u toj Svetiwi, kojoj je tokom svoje vladavine, a prema Hrisovuqi iz 1348. godine, darovao nove posede.

ZANIMQIVOSTI O JERUSALIMU

l Koliko svetiwa postoji na podru~ju Jerusalima svedo~i “Statisti~ki godi{wak” prema kome je 158 crkava, 73 xamije i ~ak 1.204 sinagoge.

l Povr{inu tek ne{to mawu od kvadratnog kilometra zauzima podru~je Starog Grada Jerusalima.

l Jerusalim je jedino mesto na svetu koje je sveto za tri velike monoteisti~ke religije: islam, hri{}anstvo i judaizam. l Crkva Svetog Groba, koja je posve}ena prazniku Hristovog Vavedewa, nalazi se na Golgoti, brdu koje je van grada. Na tom mestu je prema Bibliji razapet Isus.

Jerusalim

Crkva Svetog Groba

Xamija El Aksa

Zid pla~a

Simeonov pe~at (odlomci)

Svi monasi na Svetoj Gori kada do|u u manastir Hilandar prvo pogledaju u kakvom je stawu loza Svetog Simeona. Razlog za to je verovawe da }e Sveta gora potonuti u more tri dana po{to se osu{i loza stara osam vekova.

Slu{ao je pri~u kako je Sveti Sava na bogoslu`ewima, dugim i po dvanaest sati u vreme sveno}nih bdenija u ~ast nekog sveca, zahtevao da ga ve`u konopcima ispod pazuha da ne bi pao od iznemoglosti. Lelujao je izme|u sna i jave, a konopac se urezivao u wegovo krhko telo nanose}i mu otvorene rane.

Za`muri, upla{en da podle`e neverovatnom do`ivqaju izme{tawa iz stvarnosti. Taj ose}aj ima svaki put kada zakora~i na Svetu goru.

Nevidqivi ne dodiruju zemqu. Br`i su i od svoje senke.

Metanija predstavqa poniznost, ne molitvu. Kad pred igumanom u~ini metaniju, iguman ga zakrsti prstima u obliku Isusovog monograma – ISHS. Tada postaje isku{enik i taj period traje najmawe godinu dana. U tih godinu dana isku{enik sebe proverava. Sedi za trpezom obu~en u crno, ali jo{ nema pravo na mantiju. Sabor staraca, na predlog igumana, odlu~uje da li je isku{enik zreo da postane monah.

Kad se upokojio, rekao je kako je {tap namenio carevi}u koji }e imati wegovo ime i koji }e jednog dana do}i u jerusalimski manastir. Kroz poluspu{tene kapke, kao da gleda neki stari film, Novak se vrati u XII vek, kada je u manastir do{ao monah Sava, sin srpskog monarha Stefana Nemawe. On je svoje svetovno ime Rastko Nemawi}, kad se zamona{io, zamenio imenom Sava, dobijenim po Svetom Savi Osve}enom.

„Raditi sve to, a re}i dru{tvu da se ne bavite

ni~im…“

Momo Kapor bio je ~uveni srpski slikar, kwi`evnik, novinar i ~ovek ~ije se mudre re~i i danas ~esto citiraju, a posebnu pa`wu me|u `enama ima wegova poruka mamama i doma}icama. Pojam doma}ica po pravilu izaziva opre~na mi{qewa i, s jedne strane, na to mnogi gledaju kao na najodgovorniji, najplemenitiji i vrlo zahtevan poziv, a s druge, na te `ene gledaju kao `rtve koje su svoju karijeru i uspeh podredile ku}nim poslovima i porodici.

A {ta je o tome kazao Momo Kapor?

Znao je da je hilandarski vinski podrum najstarija prostorija u manastiru; vino je oduvek, pa i u anti~koj Gr~koj, bilo simbol `ivota, smrti i ve~nosti. – Kao sviwe ili kao goveda? – re~e uz osmeh. – ^im je pro{ao Potop, Noje je zasadio vinograd i zalivao ga krvqu jagweta, lava , majmuna i sviwe, {to odgovara nizawu stawa u kojima se nalazi ~ovek pod dejstvom alkohola.

„Ako umre{ pre smrti, ne}e{ umreti kada smrt do|e."

Unutra{wost pirga izgledala je ~udesno: drvene stepenice, drvene platforme s kojih kroz otvore u kamenom zidu dobar strelac mo`e da pogodi kowanika u trku, i na vrhu kamena platforma. Izdignuta, na vrhu pirga, nalazi se mala crkva posve}ena Svetom Jovanu. Pored crkve se {}u}urila kamena kelija, pre sedam vekova prebivali{te igumana Danila, koji je postao i arhiepiskop srpski. Kada su 1307. godine pqa~ka{i napali Hilandar, Danilo je iskoristio kratak predah u borbi, pa je, uz oru`anu pratwu, manastirske dragocenosti odneo u Srbiju i predao ih kraqu Milutinu.

Od svega se mo`e pobe}i osim od sebe samog.

"Ko je budala, ko je mudar, prosjak ili kraq? Siroma{an ili bogat, u smrti je sve isto.“

[ta uporno tra`i{ u riznici Hilandara? – Ni{ta odre|eno. Sve me interesuje. Dr`ao sam u rukama original poveqe Svetog Save, originalne rukopise cara Du{ana Silnog, pergament s potpisom Ivana Groznog, dodirnuo sam krst pravqen od dela ^asnog krsta, poqubio ikonu s likom Trojeru~ice… Zar to nije dovoqno za jedan qudski `ivot?

Da li si tamo video pe~at Svetog Simeona ? – Nisam. A tra`io sam ga. – Da li to zna~i da se nalazi negde u riznici? Ili u nekom drugom delu manastira? – Ne znam. U Srbiju je 1896. godine stigao zajedno s Miroslavqevim jevan|eqem i poveqom Svetog Simeona. Kad je ubijen kraq Aleksandar Obre-

novi}, zaverenici su prona{li drveni vojni~ki sanduk u kome je bilo Jevan|eqe s poveqom i pe~atom. Taj sanduk je 1915. godine pre{ao preko albanskih planina s vojskom koja se povla~ila. Posle proboja Solunskog fronta stigao je u Srbiju. I tu se gubi svaki trag.

Malte{ke vitezove, koji imaju eksteritorijalnu dr`avu, a samim tim i zastavu kao jedan od simbola dr`avnosti, od hri{}anskih relikvija najvi{e interesuje ruka Svetog Jovana Krstiteqa. Ruka sveca se nalazi u Cetiwskom manastiru. Malte{ki vitezovi dva veka poku{avaju da vrate u svoj posed ruku koja je krstila Isusa Hrista. Predali su je Napoleonu u vreme wegove najve}e slave i mo}i, a kasnije, nakon poraza Napoleona u Rusiji, relikviju su preuzeli Rusi. Bila je u posedu dinastije Romanov. U vreme ruske revolucije car Nikolaj II, u najve}oj tajnosti, ruku Svetog Jovana upu}uje u Belgiju, s namerom da je preda na ~uvawe srpskoj kruni, Kara|or|evi}ima. Relikvija je stigla do Aleksandra Kara|or|evi}a, koji je ubijen u Marsequ 1933. godine. Na po~etku Drugog svetskog rata Aleksandrov sin Petar II be`i iz zemqe, a tri relikvije – ruku Svetog Jovana Krstiteqa, deo ^asnog krsta i ikonu Bogorodice Filermose –ostavqa na ~uvawe manastiru Ostrogu. Posle zavr{etka rata vlast saznaje gde se nalaze relikvije , pa policija provaquje u manastirsku skrivnicu i odnosi sve tri relikvije u dr`avni trezor. Kasnije su ruka Svetog Jovana i ^asni krst preneti u

Cetiwski manastir, a ikona u Vladin dom na Cetiwu.

Pre nego {to je postao monah, a zamona{io ga je wegov sin Rastko, Simeon je bio srpski vladar Stefan Nemawa. Odrekao se bogatstva i mo}i. Sahrawen je u hilandarskom manastiru. Tada je izbio gra|anski rat u Srbiji, pa je Rastko – Sveti Sava odlu~io da o~eve mo{ti prenese u Srbiju i tako izmiri zava|enu bra}u. Usprotivili su se monasi. Sveti Sava je po{tovao wihovu voqu. Ali jedne no}i Simeon se javi igumanu manastira Metodiju, s porukom da mona{ka bra}a dozvole prenos wegovih mo{tiju u Srbiju. Poru~i, tako|e, da }e iz wegovog groba izni}i vinova loza kao znak blagoslova nad hilandarskim monasima i kao blagoslov bezdetnim roditeqima da dobiju decu. Robert je dobro znao poreklo i svojstva loze. Onima koji to `ele monasi daju kalem, ali svi poku{aji da se loza primi u bilo kom delu sveta ostajali su bezuspe{ni. Ali zrna gro`|a ubrana s ove loze poma`u qudima svih vera, rasa i nacija. Monasi svakome daju gro`|e i uputstvo za upotrebu, pa oni koji se pridr`avaju uputstva uglavnom dobijaju mu{ku decu. Postoji nekoliko neverovatnih, ali istinitih pri~a. U manastiru se ~uvaju dokazi…

[ta bi se dogodilo ako bismo do{li do pe~ata Svetog Simeona?

– Imali biste snagu blagoslova nad onim {to je Simeon ostavio manastiru. Jer pe~at je simbol zakonite pripadnosti, tajne i mo}i.

„U me|uvremenu, postalo je nepristojno da `ena za sebe ka`e da je doma}ica. Na pitawe: ‚^ime se Vi bavite, gospo|o?‘, ona }e se snebivati, zastati jedan dugi trenutak, pa tek onda izgovoriti to pora`avaju}e priznawe da je doma}ica i da ne radi ni{ta drugo. U vreme kada su `ene menaxerke, sekretarice, ministarke ili u najmawu ruku pi-arovi kojih ima mali milion, biti doma}ica, koja ne radi ni{ta drugo, pora`avaju}e je priznawe o uzaludnosti `ivota. A ima li i~ega svetijeg od tog naj~e{}eg zanimawa u na{im krajevima, od tog `rtvovawa karijere i ta{tine, da bi se slu`ilo bli`wima s qubavqu koja je sve re|a u na{im `ivotima? Odlaziti na pijacu, birati prstima najboqe vo}e i povr}e, smi{qati za svaki dan nove obroke koji se ne}e ponavqati, a uz to voditi ra~una da se {to mawe potro{i, kuvati, prati i peglati, ~istiti ku}u, dr`ati je uvek blistavom i udobnom, pla}ati ra~une za struju, vodu, grejawe i telefon, tra`iti od mu`a sa nelagodom svakog dana pare za sve to, biti sekretar i pi-ar porodice, a ~esto i lekar i negovateqica, a pri tom re}i dru{tvu da se ne bavite ni~im. Zato drage moje doma}ice, kada vas one osobe dugih, lakiranih noktiju, pitaju ~ime se bavite, slobodno im recite da se bavite onima koje volite”, kazao je Momo Kapor

U saradwi sa Ambasadom Republike Srbije u Australiji, Australijsko-srpska privredna komora (ASCC) je u procesu izrade "Poslovnog adresara" australijskih kompanija koje su u vlasni{tvu ili pod rukovodstvom lica srpskog porekla.

Ciq Adresara je da se formira jedinstvena baza podataka, koja }e doprineti unapre|ewu ekonomske saradwe izme|u Australije i Srbije.

Ukoliko `elite da budete deo ovog projekta, molimo da po{aqete podatke o nazivu kompanije, ABN, delatnost (oblasti poslovawa), kao i poslovnu adresu na mejl: secretary@ascconline.com.au MO]NE RE^I MOME KAPORA O DOMA]ICAMA:

POLICIJSKA STANICA U LOZNICI, U KOJOJ SE URU[IO PLAFON, RENOVIRANA PRE ^ETIRI GODINE:

„Slu`benica se bacila pod sto kako bi se spasila“

Jedna policijska slu`benica povre|ena je u incidentu koji se dogodio u Policijskoj stanici u Loznici, kada je do{lo do uru{avawa dela plafona. Pomenuta stanica rekonstruisana je pre ~etiri godine, a policajka je, na svu sre}u, pro{la sa lak{im povredama ruke.

Naime, iz Policijske uprave u [apcu, koja je nadle`na i za grad Loznicu, potvrdili su da se incident dogodio u unutra{wem delu zgrade i da je policijska slu`benica zadobila lake telesne povrede ruke.

Slu`benica je prisebno reagovala i uspela da se za{titi tako {to se bacila pod sto. Do incidenta je do{lo kada se uru{io spu{teni gipsani plafon.

Zgrada policijske stanice u centru Loznice renovirana je pre ~etiri godine, a radovi su zavr{eni jo{ 2020. godine kada ju je obi{ao tada{wi ministar unutra{wih poslova Neboj{a Stefanovi}, zajedno sa tada{wim gradona~elnikom Loznice Vidojem Petrovi}em.

Kako je RTS tada pisao zgrada policijske stanice je jedna od najstarijih u gradu, a posle dugog niza godina, kona~no je do~ekala svoju rekonstrukciju. Obnovqene su sve prostorije, od podova do plafona, a sre|ena je i {alter sala u okviru koje }e lokalno stanovni{tvo br`e i efikasnije dolaziti do li~nih dokumenata.

„Mi smo ovde investirali u rekonstrukciju ove zgrade koja je do sada bila i pod za{titom dr`ave, sada se trudimo da sa nadl`enim urbanisti~kim organima dobijemo dozvolu za rekonstrukciju spoqne fasade koja ve} dugo vremena nije ra|ena, a koja bi zadr`ala svoj prvobitni izgled, ali je naravno bila osve`ena i naravno delimi~nu rekonstrukciju krova ~ime }emo fakti~ki u potpunosti zavr{iti rekonstrukciju policijse stanice u Loznici,“ izjavio je tada{wi ministar Stefanovi}.

Novo zadu`ivawe Srbije –jo{ milijardu evra

Novo zadu`ivawe Srbije planirano je u vrednosti od 120 milijardi dinara, {to je oko 1,02 milijarde evra. Re~ je o dugoro~nim dinarskim hartijama od vrednosti koje }e biti emitovane 23. januara 2025. godine.

Vlada Srbije donela je odluku o emisiji dugoro~nih dr`avnih hartija od vrednosti u iznosu od 120 milijardi dinara.

„Republika Srbija emituje dugoro~ne dr`avne hartije od vrednosti, radi finansirawa buxetskog deficita, refinansirawa dospelih obaveza po osnovu javnog duga i finansirawa investicionih i programskih projekata koji imaju pozitivan uticaj na za{titu `ivotne sredine“, navodi se u Odluci Vlade Srbije o emisiji dugoro~nih dr`avnih hartija od vrednosti.

Iznos emisije je 120 milijardi dinara, odnosno oko 1,02 milijarde evra.

Nominalna vrednost pojedina~ne obveznice je 10.000 dinara, a datum emitovawa 23. januar 2025. godine.

Hartije na naplatu dospevaju 27. jula 2035. godine. Kuponska stopa je 5,250 odsto godi{we.

Obveznice glase na ime, a prodajna cena se utvr|uje u formi kuponskih obveznica sa polugodi{wom isplatom kupona.

„Dugoro~ne dr`avne hartije od vrednosti mogu da budu otkupqene i pre roka wihovog dospe}a, ako ministar finansija ili lice koje on ovlasti o tome odlu~i“, navodi se u Odluci.

Studenti su „Li~nost godine“ po izboru „Nedeqnika“

"Nedeqnik" je u svom tradicionalnom izboru za li~nost godne, za najboqe u 2024. proglasiostudente.

„Nadamo se samo da je ovo posledwa godina kada }e li~nost godine Nedeqnika biti ne{to toliko neuhvatqivo i toliko sveprisutno. Da }emo 2024. opet mo}i da se radujemo ne~ijem uspehu, da govorimo o nekome velikom, da odaberemo nekoga ko }e nam vratiti osmeh na lice“, ovako je glasila posledwa re~enica obrazlo`ewa prilikom izbora od pre godinu dana.

Tada prvi put nije progla{ena nijedna osoba –ili kolektiv – za li~nost godine. Te 2023. desio se „Ribnikar“ i nije bilo ni~eg logi~nijeg, i ni~eg stra{nijeg, nego da li~nost godine bude – Mrak.

„Nije ni ove 2024, makar do wenog samog kraja, izgledalo kao da se stvari previ{e pomeraju. Nije bilo onakve tragedije, jer onakve tragedije nikada (vaqda) biti ne}e, ali pogibija petnaestoro qudi ispod nadstre{nice na @elezni~koj stanici u Novom Sadu opet je u crno zavila Srbiju. Opet nam se sme{io mrak. Od po~etka novembra, u takvoj turobnoj atmosferi, redakcija Nedeqnika ponovo je poku{avala da odabere li~nost godine. Pravili smo {ire i u`e spiskove – to je, uostalom, najboqa zabava svakog u Srbiji! – preglasavali se i nadglasava-

li. A onda se dogodilo ne{to sveprisutno, ali ovog puta uhvatqivo. Neko nam je vratio osmeh na lice, i to ovog puta nije imalo veze sa sportskim uspesima, ~esto jedinim eskapizmom ovog naroda. Studentske blokade i studentski protesti pokazali su da bunt, ali pre svega duh mladih qudi – koje ne razumemo, ali smo zato vrlo spremni da o wima smatramo, da pri~amo da su onakvi ili ovakvi – `ivi i da je dobro, hvala na pitawu. A skup u nedequ 22. decembra, samo dan pre nego {to je ovaj tradicionalni novogodi{wi dvobroj oti{ao u {tampu, dao je nadu, vi{e nego i{ta u 2024, da }emo 2025. mo}i da odaberemo nekoga ko }e nam vratiti osmeh na lice“, navodi redakcija „Nedeqnika“.

RUSKIWA NATALIJA FAKTULINA DR@I AGENCIJU ZA SKLAPAWE BRAKOVA:

"Srbi od 60, 70 godina nude penziju da im Ruskiwa rodi dete"

Ruskiwa Natalija Faktulina vlasnica je agencije za provodaxisawe. Preko we svakog meseca jedan ili vi{e mu{karaca iz Srbije za suprugu dobije Ruskiwu. Svoje zemqakiwe udaje {irom Srbije i kako ka`e, ima velikog udela u porastu nataliteta na{e zemqe, jer svaka od wih rodi vi{e dece.

- Ja sklapam brakove izme|u dama iz Rusije i mu{karaca iz Srbije. U Rusiji je previ{e `ena i zato sam i odlu~ila da ih spojim sa mu{karcima iz inostranstva. U Rusiji je sada nestabilno, a i mawi je broj mu{karaca. Ima jako dobrih, ali ih je mawe i mawe. I oni imaju ve}i izbor, jo{ ako imaju vi{e para, onda imaju i qubavnice. Oni imaju veliki izbor i mnogi ne `ele ni da se vezuju zato {to mogu da mewaju partnerke. Za porodicu je tamo jako te{ko prona}i srodnu du{u - ka`e Natalija. Kada bira mu{karca za neku Ruskiwu isti~e da pre svega gleda wegove karakteristike.

- Za mene je jako va`no {ta on ho}e. Ima mu{karaca koji imaju sa~uvaj me Bo`e zahteve. Na primer, zove me mu{karac od 60 ili 70 godina i ka`e da mu treba mlada `ena koja }e mu roditi dete, a da }e on woj ostaviti penziju. Koje, bre, dete u tim godinama?! @ena ne gleda penziju, wu to ne zanima. Ona gleda mu{karca kao ~oveka. Ako je on dobar prema woj, ona }e napustiti svoju zemqu i preseliti se za Srbiju - ka`e Natalija.

Wena je preporuka da mu{karac iz Srbije maksimalno dva meseca provede u komunikaciji sa Ruskiwom i ne vi{e od toga!

- Ako neka `ena dolazi u Srbiju onda ona dolazi pravo kod mu{karca, on je ~eka na aerodromu. Pre dolaska oni komuniciraju porukama, ona zna gde dolazi. Imamo `ene i koje se odmah presele za Srbiju. Preporu~ujem da

Natalija: Ruskiwe tra`e osnovne uslove za `ivot kod Srba, poput gnezda za porodicu i mogu}nost da mu{karac mo`e da izdr`ava porodicu

komuniciraju mesec, plafon dva.

Da to ne bude predugo, recimo {est meseci! O ~emu da komuniciraju oni {est meseci? [ta ima da pri~aju pola godine? - ka`e Natalija.

Isti~e da Ruskiwe kod Srba tra`e osnovno - da ima gnezdo gde }e osnovati porodicu, svoju ku}u, odvojen sprat ili stan.

- Bitno je kakve uslove ima ~ovek za `ivot i da li mo`e da izdr`ava porodicu. Na{e `ene dolaze u nepoznatu sredinu, treba joj vreme da nau~i jezik pa da na|e posao, ako ostane trudna nema ni{ta od posla. Polako u prvo vreme mu{karac treba da bude svestan da mora da izdr`ava porodicu i Srbi su spremni to da rade - ka`e Natalija.

Isti~e i da su godine veoma va`ne, ali da najvi{e radi sa mu{karcima od 30 godina. Ipak, ima i mla|ih, ali i starijih.

- Za svoje devojke radim sa mu{karcima od 30 godina. Ima i mla|ih, ali meni je bitno da oni budu zreli za porodicu i da imaju od ~ega da je izdr`avaju! - ka`e Natalija.

"Kada mi se jedna devojka razvela, odmah sam je udala ponovo" Kako ka`e, svakog meseca ima jedan ili dva braka! Me|utim, bilo je i razvoda, ali jako malo.

- Desilo se nekoliko razvoda za ~etiri godine i to samo zato {to su se roditeqi me{ali. Ja zato tra`im mu{karca koji `ivi odvojeno od roditeqa. Jer kada

se desi sva|a roditeqi su na strani tog mu{karca. Tako da je jako va`no da `ive odvojeno. Evo, jedna devojka se razvela, a ja sam wu odmah drugi put udala. Sada `ivi u Beogradu - ka`e Natalija. Isti~e da radi sa celom Srbijom, ali da joj se vi{e mu{karaca javqa iz grada. Kako ka`e, Ruskiwe vole na{e mu{karce jer su jako dobri o~evi.

- Srbi najboqi o~evi, kada idem na igrali{te sa svojom decom, ja vidim koliko ima o~eva sa decom. I ja sam supruga upoznala preko agencije. Imala sam agenciju i u Rusiji, on se prijavio i ja sam shvatila da je on za mene. Ja radim na natalitetu Srbije, svi parovi koje sam spojila imaju puno dece - ka`e Natalija.

Aqona Sokolova udata je za Srbina. Kako ka`e, sa mu`em ju je spojila qubav prema tr~awu, a ono {to Srbe razlikuje od Rusa je to {to mnogo vi{e vremena provode sa svojom decom.

- Kada bih birala oca za svoje dete ja bih pre birala Srbina nego Rusa, jer je Srbin mnogo vi{e posve}en deci. Vode ih u vrti}, {kolu, ukqu~eni su u `ivot deteta. U Rusiji otac ne provodi samostalno vreme sa svojim detetom. Kada je u pitawu odnos prema `eni, ne bih rekla da su u Rusiji mnogo hladniji u odnosu na Srbe, kada ih upoznate, oni }e se otvoriti i podjednako mogu biti topli. Ali kao o~evi - Srbi su jedni od najboqih! - ka`e Aqona.

Veliko interesovawe za Miroslavqevo jevan|eqe u Narodnom muzeju

Miroslavqevo

jevan|eqe ponovo je izlo`eno u Narodnom muzeju, gde posetioci mogu da vide 181. i 182. stranicu tog najstarijeg sa~uvanog srpskog ilustrovanog }irili~nog rukopisa.

I ovog puta vlada veliko interesovawe za Jevan|eqe koje je nastalo osamdesetih godina 12. veka. Prethodnog puta, u novembru, posetioci su videli 71. i 72. stranicu jedne od najlep{ih kwiga sveta.

Beogra|ani strpqivo ~ekaju u duga~kim redovima da bi videli Miroslavqevo jevan|eqe

Miroslavqevo jevan|eqe je bogoslu`bena kwiga jevan|elistar, koja sadr`i izborne delove iz jevan|eqa po Marku, Mateju, Luki i Jovanu. U wemu su tekstovi Novog zaveta prilago|eni potrebama liturgije.

Pisano je na pergamentu i sastoji se od 181 lista u ko`nom povezu. Zapis na posledwem listu jevan|eqa svedo~i da ga je poru~io humski knez Miroslav, brat velikog `upana Stefana Nemawe. Smatra se da je dijak Gligorije, ~iji se potpis nalazi na posledwem ispisanom listu, pisar ili minijaturista jevan|eqa.

Miroslavqevo jevan|eqe je 1979. godine progla{eno za kulturno dobro od izuzetnog zna~aja, a u junu 2005. upisano je na listu Uneska Pam}ewe sveta.

Narodna biblioteka Srbije, koja je mati~na ustanova za za{titu stare i retke kwige, propisala je da Miroslavqevo jevan|eqe mo`e biti izlagano samo deset dana tokom jedne godine.

Bajkeri i ove godine deci Doma u Srem~ici poklonili osmeh i paketi}e

Motociklisti obu~eni u kostime Deda Mraza uru~ili su {ti}enicima Doma za decu i omladinu u Srem~ici 330 novogodi{wih paketi}a i humanitarnu pomo}. Nekoliko stotina motociklista prikupilo je sredstva i posle okupqawa ispred Starog dvora u Beogradu iskoristili su lep dan da obave humanitarnu misiju. Bqajkeri su svi bili u kostimima Deda Mraza. Veliku kubika`u svojih ma{ina iskoristili su da poka`u veliko srce na delu. Ve} tradicionalna kolona moto Dedamrazijade odvezla je paketi}e i novac {ti}enicima Doma u Srem~ici.

ANDRIJA JE PONOS SRBIJE:

Doktorirao i zaposlio se na Kembrixu, a sada je osvojio presti`nu nagradu!

Suboti~ki nau~nik, doktor molekularne biologije Andrija Sente, dobitnik je nagrade za najboqeg mladog nau~nika po izboru renomiranog svetskog ~asopisa „Sajens“ i {vedskog instituta „Sajens Lajf Lab“. Nakon dodele nagrade u Stokholmu, mladi nau~nik, koji `ivi i radi u Kembrixu, stigao je u rodni grad da proslavi nagradu, bo`i}ne i novogodi{we praznike. Na sve~anosti koja se simboli~no dogodila u nedeqi koja je posve}ena Nobelu i nau~nim probojima, doktor Sente je u glavnom gradu [vedske primio nagradu za izuzetna nau~na otkri}a i inovacije u oblasti biolo{kih nauka.

Nakon doktorirawa na Kembrixu, doktor Sente posvetio se prou~avawu delovawa receptora tipa GABA-A, koji u qudskom mozgu imaju dlu~uju}e uti~u na pona{awe.

U lekarskoj porodici Sente, majka Ru`a i otac Marko, do~ekali su Andrijinu nagradu sa odu{evqewem. Ka`u da oba sina imaju veliku podr{ku za profesionalne ambicije.

Dr Marko Sente, Andrijin otac, specijalista otorinolaringologije, ka`e: „Mi imamo tu sre}u da su nam sinovi ispunili `ivot, jer su svoje `ivote osmislili i ostvarili su `ivotne planove. Andrijin skori povratak na posao u Kembrix je neminovan, uz otvorenu mogu}nost za povratak u Suboticu, na {ta on ka`e: „Vrati}u se jednog dana, ja mislim, sigurno.

Otvorena Palata nauke u Beogradu, najve}i centar za istra`ivawe i popularizaciju nauke u regionu

Zahvaquju}i poklonu Miodraga Kosti}a srpskom narodu vrednom ~ak 25 miliona evra, prostor od 5.500 kvadratnih metara u jednoj od najlep{ih beogradskih zgrada, pretvoren je u prvi centar za istra`ivawe i popularizaciju nauke u Srbiji i najve}i u regionu

Ovaj projekat od kapitalnog zna~aja za razvoj nauke i podr{ku obrazovawu, vratio je zadu`binarstvo na velika vrata, imaju}i u vidu da se radi o najve}em pojedina~nom davawu za filantropiju na ovim prostorima jo{ od po~etka pro{log veka, navode iz Zadu`bine Miodraga Kosti}a.

„Miodrag Kosti} je osnovao zadu`binu sa `eqom da ostavi trajnu vrednost srpskoj nauci i dru{tvu. Iako je ovo kruna wegovog filantropskog delovawa, za nas je otvarawe Palate nauke mnogo vi{e od uspostavqawa zadu`bine koja nosi wegovo ime. To je ulagawe u budu}nost, tehnolo{ki napredak i inovacije, kao i u na{e talente koji }e biti pokreta~ka snaga razvoja Srbije“, izjavio je Aleksandar Kosti}, ~lan Upravnog odbora Zadu`bine Miodraga Kosti}a.

Pored istra`ivawa koja }e se odvijati u 20 nau~nih centara, va`an ciq Palate nauke je i popularizacija nauke, istakao je Kosti}.

„Posebna pa`wa posve}ena je sadr`ajima za osnovce i sredwo{kolce, ali ovo je centar nau~ne inspiracije za sve generacije – od dece i mladih do akademske i nau~no-istra`iva~ke zajednice”, naveo je on.

Direktorka projekta i ~lanica Upravnog odbora Zadu`bine Aleksandra Stojanovi} izjavila je da je kroz ovaj projekat bilo potrebno i „fizi~ki“ o`iveti viziju Miodraga Kosti}a.

„Ovo monumentalno zdawe bogatog arhitektonskog nasle|a i kulturno-istorijske vrednosti trebalo je spojiti sa savremenim tehnologijama i modernim sadr`ajima, i omogu}iti sve uslove za vr{ewe istra`ivawa u nau~nim centrima. Ovom prostoru udahnuli smo potpuno nov `ivot

Zadu`bina Miodraga Kosti}a otvorila je Palatu nauke, na adresi Kraqa Milana 11 u Beogradu

upravo na stogodi{wicu zgrade. Vrata Palate nauke su od danas otvorena za celokupnu javnost, i verujemo da }e sve generacije u`ivati u na{im izlo`benim postavkama, planetarijumu, ali i brojnim drugim sadr`ajima koje je pripremila Zadu`bina Miodraga Kosti}a”, rekla je Stojanovi}eva. Posetioce Palate nauke o~ekuje stalna izlo`bena postavka sa preko 30 interaktivnih i edukativnih eksponata, kroz koje su na popularan na~in prikazane nau~ne pojave i otkri}a o ~oveku, Zemqi, tehnologiji i svemiru. Me|u eksponatima posebno se izdvaja najve}i interaktivni globus u Evropi, pre~nika tri metra, koji }e emitovati vi{e od 500 razli~itih projekcija koriste}i NASA bazu podataka. Prva gostuju}a izlo`ba obra|uje temu ajkula, a stigla je iz Prirodwa~kog muzeja iz Wujorka.

U Palati nauke nalazi se i planetarijum sa 36 sede}ih mesta, najsavremenijeg audio-video sistema, koji posetiocima pru`a

vizuelni spektakl od 360 stepeni, uz projekcije o tajnama svemira koje se smewuju na svakih sat vremena. U prostoru Show Laba predstavqaju se projekti institucija sa kojima sara|uje Zadu`bina Miodraga Kosti}a, a poseban do`ivqaj pru`aju VR kapsule koje omogu}avaju virtuelni obilazak drugih lokacija kroz interaktivne 3D 360 video ture.

Tako|e, me|u sadr`ajima su i De~iji nau~ni kutak, restoran, kwi`ara i nau~ni kafe u kome vam kafu mo`e poslu`iti robot. Palata nauke raspola`e i prostorom za organizaciju doga|aja, pa }e Zadu`bina Miodraga Kosti}a redovno organizovati panele, radionice i predavawa na razli~ite teme. Pored ovih sadr`aja i aktivnosti koje su namewene naj{iroj javnosti sa ciqem popularizacije i pribli`avawa nauke gra|anima, a posebno deci i mladima, drugi segment Palate nauke ~ini 20 nau~nih centara, od kojih je 19 uspostavqeno u saradwi sa Elektrotehni~kim fakultetom u Beogradu, dok je dvadeseti centar za digitalizaciju Radio-televizije Srbije. U ovim centrima vr{e se istra`ivawa u razli~itim nau~nim oblastima – od robotike, ve{ta~ke inteligencije i holografije, preko elektroenergetike, biomedicine i telekomunikacija, do interneta stvari, Otvarawem Palate nauke Beograd je dobio novo, va`no mesto u svojoj muzejskoj i turisti~koj ponudi, i pozicionirao se visoko na mapi nau~nih centara ove vrste u Evropi, zakqu~uje se u saop{tewu Zadu`bine Miodraga Kosti}a.

BLAGOJE

JOVOVI]: Srpski heroj u vu~joj jazbini (3)

u Ko je bio Blagoje Jovovi} koji je simboli~no zadovoqio pravdu i osvetio stotine hiqada Srba nevino stradalih od usta{a u Nezavisnoj Dr`avi Hrvatskoj. u Ko ga je podr`avao i pratio u potrazi za istinom i pravdom? u Kakav je bio wegov `ivot pedesetih godina pro{log veka, nakon emigrirawa u Argentinu i u godinama pre i posle napada na – Antu Paveli}a? u Za{to je postojao pakt ti{ine u grupi ~etnika koji su izvr{ili napad? u Da li je Jovovi} bio u dosluhu sa jugoslovenskom Udbom?

Preuzeto iz Novosti - Autor: Marija Jovovi}

KORPA SRPSKIH O^IJU ZA HRVATSKOG FIRERA:

1799. - Trupe francuskog generala Napoleona Bonaparte u{le su u Siriju.

1898. - Ro|ena je srpska glumica Qubinka Bobi}, ~lanica Narodnog pozori{ta u Beogradu od 1920. Tokom duge karijere tuma~ila je mnoge likove, a nenadma{nom se smatra wena interpretacija @ivke u komediji "Gospo|a ministarka" Branislava Nu{i}a.

zlo~ine, a Seneka je

Uspostavqawe nivoa podr{ke ratnim zlo~incima i sau~esni{tva Vatikana i Pija XII tokom Drugog svetskog rata i posle wega je te`ak zadatak.

Me|utim, nakon toliko decenija i daqe se pojavquju dokazi koji ne poma`u Rimokatoli~koj crkvi da se oslobodi mrqe koja je i daqe prati. Po odluci pape Frawe, 2. marta 2020. skinuta je oznaka tajnosti sa arhive Pontifikata Pija XII, koji je izjavio da se Crkva ne boji Istorije, i da ima poverewa u svoje prethodnike, zbog ~ega je to nasle|e i predao istra`iva~ima.

Me|utim, istra`ivawe dokumentacije omogu}ilo je otkrivawe kqu~nog dela, pisma koje je nema~ki jezuita napisao sekretaru pape Pija XII, a koje je prona|eno me|u papinim privatnim papirima. U pismu se vidi da je Wegova svetost 1942. godine bila upoznata sa kremirawem qudi u pe}ima SS-ovaca, naro~ito Poqaka i Jevreja, koji su svakodnevno ubijani u pe}nicama Belzeca, nacisti~kog koncentracionog logora u Poqskoj. U pismu je pomenuo i {ta se de{avalo u logorima Au{vic i Dahau. Postoje kqu~ni dokumenti koje je Stepinac pripremio u Zagrebu kako bi izrazio podr{ku Anti Paveli}u. Paveli} je 13. aprila 1941. iz Italije stigao u Zagreb. Dana 14. aprila primio ga je nadbiskup Stepinac da mu ~estita. Stepinac je 28. aprila objavio pastirsko pismo u kom je od svog hrvatskog sve{tenstva tra`io da podr`i i brani novu Dr`avu Hrvatsku.

Jedan hrvatski politi~ar tokom rata napisao je pismo upu}eno Alojziju Stepincu u kojem ga poziva da se kao poglavar katoli~ke crkve u Nezavisnoj Dr`avi Hrvatskoj pokaje za zlo~ine koje su ~inile usta{e.

U pismu koje je hrvatski politi~ar, dr Prvislav Grizogono, istaknuti advokat u Beogradu, koji je bio ministar i poslanik Nacionalne jugoslovenske partije, 8. februara 1942. iz Zemuna poslao nadbiskupu Alojzi-

ju Stepincu naveo je da „ih vi{e ni{ta ne mo`e sasvim ’oprati’“, {to se odnosilo na ~iwenicu da ni{ta nije moglo iskupiti Hrvate za zlo~ine koje su po~inili u Nezavisnoj Dr`avi Hrvatskoj. U pismu ga je podsetio {ta se doga|alo od prvog dana progla{ewa NDH: obezglavqivawe Srba, ubistva qudi, `ena i dece, divqa~ka mu~ewa kojima bi prethodno bili izlo`eni. Nedu`ne Srbe nabijali su na kolac, `ive pekli, palili im ku}e i crkve, wihove stanovnike polivali vrelom vodom, drali im ko`u, bacali so na `ivo meso, vadili im o~i, u{i, noseve, jezike. Vezali bi ih za kamione i vukli lome}i im kosti, glave su im probijali ekserima, razbijali o zid, boli im o~i razli~itim vrstama o{trica; decu bi bacali u kqu~alu vodu, u `ivi kre~, raskomadali bi ih, razbijali bi im glavu o zid, lomili ki~mu, me|u svim ostalim zverskim mu~ewima.

Grizogono je opisao jo{ jezivih scena u pismu. Hiqade le{eva odnele su reke Sava i Dunav, uz natpise poput „Primalac, Beograd. [aqem kraqu Petru“.

Jo{ jedna scena koju je nemogu}e zamisliti zbog u`asa koji izaziva je pronalazak posuda punih srpske krvi u Bosni, iz kojih su u mnogim

TROVAWE DECE

prilikama Srbe primoravali da piju - krv svoje obezglavqene bra}e.

[to se ti~e silovawa `ena i devojaka, Grizogono se u nekoliko pasusa svog pisma poziva na zverska poni`ewa koja su usta{e sprovodile nad Srbima i Jevrejima. Majke su silovane pred svojim }erkama, a }erke pred majkama. Odvo|ene su u usta{ke logore i primoravane na prostituciju. @ene su silovane i na oltarima u pravoslavnim crkvama.

Prilikom analizirawa situacije, ovaj politi~ar nije prona{ao sli~an slu~aj u istoriji Evrope i objasnio je da je pisao nadbiskupu o ovim zlo~inima jer je Katoli~ka crkva aktivno u~estvovala preko sve{tenika, monaha, klera i omladinskih organizacija, pretvoriv{i se u ~uvare koncentracionih logora i usta{kih aktivista, nare|uju}i i odobravaju}i odsecawe glava. Zakqu~ak je bio vrlo jednostavan. Da su to radili bez dozvole, ali po{to im nije su|eno i nisu smeweni, imali su wegovo odobrewe. Druga ta~ka za koju optu`uje Katoli~ku crkvu jeste prisilno preobra}awe iz pravoslavne vere u katoli~anstvo. S tim ciqem progonili su Srbe. Pismo je zakqu~eno podse}awem na ono {to su u~inili pravoslav-

Povodom stradawa dece u koncentracionim logorima, kada su se u Zagrebu pro~ule vesti o okrutnosti, Crveni krst je intervenisao da se pre`iveli predaju. Za taj zadatak je 1942. godine postavqen dr Kamilo Bresler. Godinama kasnije, dr Bresler je ispri~ao te doga|aje. Nekoliko dana nakon prijema te dece mogli su da se uvere da su imali posledice pretrpqene torture i da su otrovana kausti~nom sodom. Dr Kati~i} ulo`io je protest prete}i da }e svetu prokazati {ta se de{avalo u logorima, a rezultat je bio da je ba~en u koncentracioni logor Stara Gradi{ka.

nim crkvama: one su poru{ene, pretvorene u katoli~ke, pravoslavni manastiri eksproprisani, wihova imawa sravwena, wihova istorijska dobra uni{tena. Svi ovi gnusni postupci pali su na du{e Hrvata i sramotili wihova imena. On je tvrdio da je to bila posledwa prilika koju kao Crkva imaju da dignu glas i zavape za nevinim i hri{}anskim Srbima, koji su bili progoweni vi{e od Jevreja u Nema~koj. Svrha pisma, kao {to je izra`eno u posledwem paragrafu, bila je da spase wihove du{e. A jo{ je Seneka, stari rimski pisac govorio: "Onaj ko ne prijavi zlo~in koji mu je poznat, podr`ava ga."

Re~ima se ne mo`e opisati bespomo}nost koju izaziva slu{awe i ~itawe onoga {to su usta{e pod Paveli}evom komandom radile u Nezavisnoj Dr`avi Hrvatskoj od 1941. do 1945. Vi{e od godinu dana slu{ala sam stotine svedo~ewa potomaka na svojim konferencijama u Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj, 2023. i 2024. Odlu~ila sam da ovu pri~u ispri~am u znak se}awa na sve stradale `rtve Nezavisnoj Dr`avi Hrvatskoj, pri~u o izopa~enom vo|i i wegovim „kri`arima“, u primeru primene dekreta i zakona o istrebqivawu i rasnom i verskom pro~i{}ewu u potrazi za arijevski ~istom, katoli~kom dr`avom, koja je sasvim umrqana krvqu i u`asom. O~i Srba, koje su izva|ene i u korpi bile poklon hrvatskom fireru prilikom wegove posete Paveli}evom kabinetu u Zagrebu tokom rata, pokazuje do koje krajnosti su ove izopa~ene usta{e po{tovale lik svog vo|e. Me|utim, te srpske o~i nikada nisu izgubile sjaj. Samo se nadaju da }e wihova svetlost zasijati kroz priznavawe istine i ni~eg vi{e od istine: genocid nad srpskim narodom u Nezavisnoj Dr`avi Hrvatskoj.

l U slede}em broju:

Posle rata u Italiji Blagoje Jovovi} je sara|ivao sa britanskom obave{tajnom slu`bom

1905. - Rusija je u rusko-japanskom ratu prinu|ena da Japanu preda lu~ki grad Port Artur. Japanci su zarobili rusku flotu u luci tako {to su potopili trgova~ke brodove i zatvorili ulaz u luku.

1915. - Okon~ana je petodnevna bitka kod Sarikamisa u Prvom svetskom ratu tokom koje je ruska vojska nanela te`ak poraz vojsci Ahmet Pa{e. Turci su izgubili 77.000 od 95.000 vojnika.

1920. - Ro|en je Isak Asimov, ameri~ki pisac nau~no-fantasti~ne proze. Ciklusom pripovedaka o robotima "Ja, robot" i nizom kwiga iz serijala "Zadu`bina" zna~ajno je uticao na razvoj nau~ne fantastike.

1942. - Japanci su u Drugom svetskom ratu zauzeli glavni grad Filipina Manilu.

1943. - Odstupaju}i pred sovjetskom Crvenom armijom, Nemci su u Drugom svetskom ratu po~eli povla~ewe s Kavkaza.

1959. - Lansiran je prvi vasionski brod ka Mesecu, sovjetska "Luna I" bez qudske posade.

1971. - Na fudbalskom stadionu "Ajbroks park" u Glazgovu poginulo je 66 navija~a kada se, tokom utakmice Seltika i Renxersa, sru{io deo tribine.

1992. - Predsednici Srbije i Hrvatske Slobodan Milo{evi} i Frawo Tu|man prihvatili su Sporazum o planu mirovnih operacija u Jugoslaviji (Vensov plan) kojim je predivi|ena demilitarizacija zona u Hrvatskoj zahva}enih ratom, povla~ewe Jugoslovenske narodne armije iz tih oblasti i stavqawe tih zona pod za{titu UN; vojni komandanti u Hrvatskoj prihvatili su prekid vatre radi raspore|ivawa 10.000 pripadnika mirovnih snaga UN.

2007. - Preminuo je biv{i gradona~elnik Jerusalima Teodor "Tedi" Kolek koji se neumorno zalagao za koegzistenciju Jevreja i Palestinaca. Od 1965. kada je izabran, bio je gradona~elnik Jerusalima 28 godina.

2011. - Posle 18 godina Mostar je ponovo postao sedi{te Zahumsko-hercegova~ke eparhije Srpske pravoslavne crkve. Mostar je bio sedi{te te eparhije od 18. veka do rata u Bosni i Hercegovini 1992. kada je sedi{te izme{teno u Trebiwe.

2012. - Umro je Kiro Gligorov, prvi predsednik samostalne Republike Makedonije. Bio je vi{egodi{wi visoki funkcioner SFRJ. Pre`iveo je atentat 1995. u kojem je izgubio oko.

2017. - Islamska dr`ava je preuzela odgovornost za napad na no}ni klub u Istanbulu (Turska) u novogodi{woj no}i tokom koga je ubijeno 39 qudi.

Kardinal Alojzije Stepinac sa poglavnkom Antom Paveli}em

RU[EN ^AK 44 PUTA

Drevni Singidunum je posle Damaska najstariji prestoni grad na svetu

Na{a svesrpska prestonica Beograd ili drevni Singidunum je posle Damaska u Siriji najstariji prestoni grad na svetu

Beograd mo`e da se ponosi kontinuiranom, zna~ajnom i velikom qudskom nasobinom koje opstaje ve} devet hiqada godina, sa tragovima koji su jo{ stariji, ali ne ukazuju na kontinuitet. Drevni Singidunum je stariji i od Rima, Atine, Pekinga, Bagdada, Teherana, Wu Delhija, Kaira, da ne pomiwemo London, Pariz ili Moskvu. Paradoks je da je Beograd i prestoni grad oko koga se najvi{e ratovalo u istoriji sveta, odnosno grad koji je najvi{e puta bio ru{en i obnavqan na svetu. Vi{e i od Rima, Carigrada, Jerusalima, Bagdada, itd. Prolaze}i kroz sva ta isku{ewa, `ivot u Beogradu nikada nije prestajao, Beograd nikada nije u potpunosti zapusteo, a Beogra|ani su se kroz istoriju pokazivali kao vrlo `ilav narod. Dosada{wa istorijska i arheolo{ka istra`ivawa ukazuju da se oko srpske prestonice vodilo vi{e od 115 ratova, a da je Beograd bio je ru{en ~ak 44 puta.

Zanimqivo je da je Beograd bio prestonica jedino Srbima, iako su, istorijski re~eno, Beogradom vladale i brojne drevne i druge strane sile. Takav jedinstveni geografski polo`aj na bregu iznad u{}a jedne velike plovne reke u drugu, koja je posle Volge najdu`a reka na evropskom kontinentu, samo su Srbi iskoristili za svoju prestonicu koja je to jo{ od 15. veka i vladavine despota Stefana Lazarevi}a, {to je uz period vladavine Obrenovi}a i Kara|or|evi}a, vreme najve}eg uspona grada.

Upravo zbog wegovog izvanrednog geografskog polo`aja, Beograd se ubraja u red retkih gradova na svetu u koga, figurativno re~eno, vode svi putevi. Beogradu mo`e da

se pri|e sa svih strana sveta, i kopnom, i vodom, i vazduhom, dok u sam Beograd mo`e da se u|e na desetine razli~itih na~ina.

Mnogim velikim i slavnim gradovima u Evropi nedostaje ovako uzbudqiva istorija i slojevita arheolo{ka pro{lost. Mnoge prestonice u Evropi zavide Beogradu, wegovim arheolo{kim ostacima, tvr|avi i artefaktima. I tu se posebno izdvaja rimska pro{lost Beograda, kada je Beograd uz ”majku svih gradova” Sremsku Mitrovicu i Kostolac bio veoma va`an grad Rimskog carstva sa statusom municipijuma.

Drevni Singidunum odnosno ”Singidon” su osnovali na temeqima ve} postoje}e naseobine keltsko pleme Skordisci u 3. veku pre nove ere. U periodu izme|z 75. i 30. godine stare ere srpskim Podunavqem po~iwu da vladaju Rimqani koji osnivaju nekoliko veoma va`nih gradova u koje naseqavaju svoje legije, a sa legijama tu pristi`u i trgovci, zanatlije, zemqoradnici, robovi…

Prekoputa Singidunuma, Rimqani osnivaju i Taurunum, dana{wi Zemun koji je bio glavna luka za rimsku dunavsku flotu. Pojedini izvori navode da je na putu od Singidunuma do Taurunuma na reci Savi postojao i pontonski most koji je povezivao singidunumski municipijum sa pristani{tem i vojnim logorom u Taurunumu. Singidunum je najvi{e unapredio car Hadrijan koji mu je tokom 2. veka na{e ere podario presti`ni status rimske slobodne op{tine tj. municipijuma. U Beogradu je ro|en i rimski car Flavije Jovijan koji je vladao carstvom tek dve godine u 4. veku nove ere tokom burnog postkonstantnovskog vremena. Izvori ukazuju na to da su brojni rimski carevi nakon Hadrijana pose}ivali i zadr`avali se u Singidunumu poput Trajana, Tiberija, Septimija Severa, Valerijana, Klaudija II, Aurelijana, Dioklecijana, Konstantina, Licinija, Konstantina II, Konstancija II, itd. U Singidunumu je bila trajno sme{tena i ~uvena rimska IV Legija ”Flavija”, koja

danas nema ni ulicu u svom gradu, a kada je 272. godine nove ere car Aurelijan, ina~e ro|eni Mitrov~anin, povukao rimske legije iz provincije Dakije tj. dana{we Rumunije, Singidunum je postao najzna~ajnije vojno utvr|ewe na dunavskoj granici tzv. limesu. Na taj na~in je Singidunum postao velika meta varvarskih napada na dunavskoj granici koji su prodirali sa severa, a od kojih se najvi{e izdvajalo germansko pleme Gota.

Po penzionisawu legionara iz IV Legije ”Flavije”, mnogi od wenih veterana su ostajali da `ive u okolini Beograda gde su dobijali veteransku zemqu u svojinu na kojoj su nastajale velike poqoprivredne latifundije sa vilama rustikama.

Iako je Beograd veoma bogat arheolo{kim nasle|em iz rimskog doba, malo toga je danas vidqivo golim okom. Najpoznatiji ostaci nalaze se u samim slojevima beogradske tvr|ave, posebno u delu oko Despotovog grada. Tu je i ~uvena rimska dvorana u podrumu Biblioteke grada Beograda u Knez Mihailovoj ulici, a tu su i ostaci nekoliko vila rustika u {irem podru~ju grada.

Rimske iskopine se redovno pojavquju kod kopawa i izgradwe u u`em centru grada, kao {to je to bilo prilikom izgradwe tr`nog centra u Raji}evoj ulici ili prilikom rekonstrukcije Trga Republike. Me|utim malo qudi zna da se centar rimskog Beograda nalazio na dana{wem Stu-

dentskom trgu ispod koga se i dan danas nalazi rimski forum i na platou izme|u Filozofskog fakulteta i rektorata Beogradskog univerziteta na kome se nalazi spomenik najve}em srpskom pesniku Petru II Petrovi}u Wego{u. 1972. godine arheolog Dragoqub Bojovi} ostavio je svedo~anstvo da su prilikom gradwe fiskulturne sale za potrebe studenata Filozofskog fakulteta, otkriveni veoma zna~ajni ostaci rimske arhitekture. Tu su bile ku}e pravqene od pletera sa podovima od razmu}ene zemqe, gra|evina zidana kamenom i objekat rimskog javnog kupatila – termi.

Beogra|ani i Srbi, budite ponosni na drevnu istoriju svog prestonog grada. Mi kao narod i dru{tvo moramo najstro`e da vodimo ra~una o tome kako na najadekvatniji na~in da ~uvamo i {titimo na{u pro{lost. ^esto smo padali na tom ispitu posledwih decenija, no potrebno je da tome pri|emo sa najve}om mogu}om ozbiqno{}u. Sam centar prestonice nam le`i na veoma bogatom arheolo{kom nalazi{tu. Jako je va`no da se zna {ta se gradi i kako se gradi, a posebno ko sme da kopa i na koji na~in. Poput Beograda, i sam centar Sremske Mitrovice se nalazi na jo{ bogatijim ostacima rimske vladavine dana{wom Srbijom, a ispod su i ostaci jedne od najve}ih rimskih gra|evina van Italije, ~uvenog sirmijumskog hipodroma koji ne mo`e da se otkopa jer iznad wega `ive i rade qudi.

Amerikanci veoma cene srpske generale i vojskovo|e iz Prvog svetskog rata! U centralnom holu Memorijalnog ratnog kompleksa u glavnom gradu dr`ave Indijane, Indijanopolisu, me|u 6 najzna~ajnijih vojskovo|a Velikog rata iz celog sveta nalazi se i velika slika generala-vojvode Radomira Putnika.

U delu koji je nazvan „Soba svetiwa“, a koji nalikuje anti~kom panteonu, ispred uramqene Putnikove slike nalazi se i postoqe sa posvetom, na kojoj pi{e: „General Radomir Putnik, vrhovni komandant Vojske Srbije u periodu od 1914-1916.godine“.

Srpska delegacija, u kojoj su se nalazili Andrija Ze~evi}, konzul-`eran, i Aleksandar Mili}, vicekonzul Generalnog konzulata u ^ikagu, te pukovnik Darko Gli{i}, vojni ata{e Srbije u Va{ingtonu, bila je prijatno iznena|ena kada im je brigadni general Stjuart Gudvin, biv{i komandant Nacionalne garde Indijane, koji je bio wihov doma}in, skrenuo pa`wu na sliku srpskog generala koja se nalazi u glavnom holu Memorijalnog centra.

– General Gudvin, koji je nosilac ameri~ke Legije ~asti, nam je objasnio da kustosi Muzeja u u

svojim predavawima posetiocima Memorijalnog centra govore o na{em generalu Putniku kao jed-

nom od najve}ih svetskih vojnih stratega, ~oveku koji je svojom taktikom porazio kudikamo brojnije snage Austrougarske na Ceru i Kolubari, da bi kasnije povla~ewem preko Albanije sa~uvao srpsku vojsku, koja je posle u pobedonosnom juri{u probila solunski front i oslobodila Evropu, ka`e konzul-`eran Andrija Ze~evi}, koji dodaje da je ovom prilikom generalu Gudvinu uru~ena plaketa Vojske Srbije za izuzetan doprinos u saradwi oru`anih snaga dve dr`ave.

On dodaje da je general Gudvin podvukao da ameri~ki oficiri koji poznaju istoriju izuzetno cene doprinos srpske vojske u oba svetska rata, te pomenuo Operaciju Halijard i spa{avawe preko 500 ameri~kih pilota iz okupirane Srbije kao herojsku epopeju koju }e Amerikani ve}no pamtiti i biti zahvalni srpskom narodu. - Veliku zahvalnost za ovu posetu dugujemo pukovniku Gli{i}u i Vojsci Srbije, koji odranije odr`avaju prijateqske odnose sa ovim muzejem. Ina~e, u vitrinama Memorijalnog centra u Indijanopolisu, me|u eksponatima se nalaze i srpske `enske vojne ~izme,

tako|e iz Prvog svetskog rata, isti~e Ze~evi}.

Ina~e, posle obilaska Memorijalnog centra srpska delegacija se srela i sa Diegom Moralesom, dr`avnim sekretarom Indijane, sa kojim je imala vrlo prijatan i otvoren razgovor.

- Gospodin Morales, koji je u{ao u istoriju ove ameri~ke dr`ave kao prvi ~ovek latino porekla na toj va`noj funciji, istakao je da na{u zemqu do`ivqava kao velikog ameri~kog prijateqa, te da }e se truditi da oja~a ekonomske veze izme|u Srbije i wegove Indijane, ka`e vicekonzul Republike Srbije u ^ikagu Aleksandar Mili}.

Kao rezultat ove diplomatske posete o~ekuje se da uskoro iz Srbije u Memorijalni ratni centar u Indijani stigne jo{ nekoliko eksponata iz Prvog svetskog koje }e uve}ati srpsku zbirku, a me|u wima i ~etiri ratne zastave koje su bile u stalnoj postavci Muzeju i ranije.

O wima }e ubudu}e u~iti ameri~ka deca i posetioci najve}eg i najva`nijeg muzeja u ovoj ameri~koj dr`avi.

Sliku srpskog generala koja se nalazi u glavnom holu Memorijalnog centra

Pukovnik Gli{i} uru~uje generalu Gudvinu plaketu Vojske Srbije

TRAMP OPET "BACIO OKO" NA GRENLAND:

Kome pripada i ko upravqa najve}im

ostrvom na planeti?

Ambicija Donalda Trampa da stekne Grenland ponovo dolazi u prvi plan dok se priprema da preuzme drugi mandat kao predsednik Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava.

U objavi na Truth Social ozna~io je posedovawe i kontrolu nad ovom ostrvom kao "apsolutnu nu`nost" za nacionalnu bezbednost SAD, ponovo pokre}u}i razgovore o pitawu koje je bilo aktuelno tokom wegovog prvog mandata.

Ova izjava izazvala je neposrednu reakciju premijera Grenlanda, Mjutea Egeneta, koji je jasno stavio do znawa da "Grenland nije na prodaju" i osigurao da }e ostrvo nastaviti svoju borbu za slobodu i autonomiju.

STRATE[KA VA@NOST GRENLANDA

Grenland, najve}e ostrvo na svetu sa povr{inom ve}om od 2 miliona kvadratnih kilometara, raspola`e bogatim prirodnim resursima kao {to su nafta, prirodni gas i retki minerali. Ovi resursi, zajedno sa strate{kom geografskom pozicijom u Arktiku, ~ine Grenland kqu~nom geopoliti~kom lokacijom.

Ameri~ka vojna baza Pituffik Space Base, koja se nalazi na ostrvu, od strate{kog je zna~aja za misije protivraketne odbrane i svemirskih izvi|a~kih misija. Baza je izgra|ena tokom Hladnog rata i ostaje kqu~na za nacionalnu bezbednost SAD.

ISTORIJSKO INTERESOVAWE

I GEOPOLITI^KE AMBICIJE SAD

Interes Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava za Grenland nije novost. Tokom ~etrdesetih godina pro{log veka, vlada Harija Trumana ponudila je 100 miliona dolara za otkup Grenlanda od Danske. Iako je predlog odbijen, strate{ka va`nost ostrva ostaje nepromewena.

Ideja se ponovo pojavila 2019. godine tokom prvog mandata Trampa, uz podr{ku politi~ara poput senatora Toma Kotona, koji je istakao da bi Grenland mogao oja~ati nacionalnu bezbednost SAD, posebno zbog sve ve}eg uticaja Kine u Arktiku.

Grenland je autonomna teritorija Danske od 2009. godine, sa pravom da proglasi nezavisnost. Iako je politi~ki i kulturolo{ki povezan sa Evropom, geografski pripada Severnoj Americi. Ostrvo ima 57.000 stanovnika, od kojih ve}inu ~ine autohtoni Inuiti.

Procewuje se da ekonomska vrednost Grenlanda prema{uje 1,7 triliona dolara, uzimaju}i u obzir prirodne resurse i infrastrukturu. To ~ini mogu}nost otkupa od strane SAD izuzetno slo`enom, posebno s obzirom na politi~ke i istorijske odnose Danske sa ovim ostrvom.

[TA BI TO ZNA^ILO ZA GEOPOLITI^KU RAVNOTE@U Ponovno interesovawe SAD za Grenland isti~e strate{ku va`nost Arktika, regiona koji postaje sve kriti~niji zbog klimatskih promena i rastu}eg geopoliti~kog suparni{tva. Kina, Rusija i SAD sve vi{e te`e uticaju u tom podru~ju, ~ine}i Grenland sredi{tem ove me|unarodne konfrontacije.

Tramp se ~ini odlu~nim da promovi{e otkup ostrva kao deo {ire strategije za ja~awe ameri~ke prisutnosti u Arktiku i za{titu strate{kih interesa SAD. Ipak, protivqewe sa strane Grenlanda i Danske stvara prepreke koje ~ine ovu inicijativu te{ko ostvarivom.

Jugoisto~no od Grenlanda nalaze se Atlantski okean i Island, isto~no Grenlandsko more, severno Arkti~ki okean, a zapadno Bafinov zaliv i Kanada.

Grenland je najve}e ostrvo na Zemqi (ukoliko smatramo da je Australija kontinentalni deo Okeanije i ne ra~unamo je kao ostrvo) i najve}a zavisna teritorija na svetu, na osnovu povr{ine. Oko 81 odsto wegove povr{ine pokriva led. Od 21. juna 2009. godine, vlada Grenlanda u`iva ve}u autonomiju od Danske, sa vi{e nadle`nosti i ima pravo na eksploataciju bogatih prirodnih resursa svoje teritorije.

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

Ovnovi }e se ulaskom u novu 2025. godinu, fokusirati na svoje unutra{we stawe i regeneraciju. Poslovno, po~etak godine donosi prilike za reorganizaciju i pripremu za ve}e projekte. U qubavi, zauzeti }e osetiti ve}u povezanost s partnerom kroz emotivne razgovore i planirawe zajedni~ke budu}nosti. Slobodni Ovnovi }e upoznati nekoga ko deli wihove ambicije i strast.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

Nova godina zapo~iwe vrlo dru{tveno, imate jaku `equ da budete okru`eni dragim qudima i to }e vam se ostvariti. U poslu vas o~ekuju izazovi koje }ete re{iti uz podr{ku kolega. Zauzeti Bikovi }e u`ivati u romanti~nim trenucima i razgovorima o budu}nosti, dok slobodni mogu o~ekivati iznenadno poznanstvo na nekoj proslavi. U 2025. godini otvori}e vam se prilike za li~ni razvoj.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

Prvi dani nove godine donose energiju novih po~etaka i komunikacije. U poslu se otvaraju prilike za saradwu s osobama iz daqine. Zauzeti Blizanci }e raditi na u~vr{}ivawu odnosa sa voqenom osobom, dok slobodni bi mogli da o~ekuju zanimqivo poznanstvo tokom putovawa. Nova godina je savr{ena za postavqawe jasnih ciqeva – iskoristite je za ostvarewe va`nih `eqa.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

Ulazak u novu godinu donosi pove}anu `equ za skladnim odnosima. Poslovno }ete biti motivisani da radite na projektima koji vas inspiri{u. U qubavi, zauzeti Rakovi }e prona}i na~in da unesu sve`inu u svoj odnos, dok slobodni mogu da upoznaju osobu koja }e ih podsta}i na emotivni rast. Porodica je va{a sigurna luka, dok zdravqe zahteva da obratite vi{e pa`we na fizi~ku aktivnost.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

Nova godina donosi priliku da se predstavite u najboqem svetlu. U poslu }ete impresionirati idejama i harizmom, dok }e slobodni Lavovi privu}i pa`wu svojim {armom. Zauzeti bi mogli da zapo~nu razgovore o va`nim planovima za budu}nost. Neophodno je da uspostavite balans izme|u obaveza i odmora. U 2025. godini otvori}e vam se vrata za uspeh, ali uz trud i doslednost.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

Ulazak u novu godinu za Device zna~i nove po~etke i priliku da se posvete sebi i drugima. U poslu }ete briqirati svojim organizacionim sposobnostima, dok }e zauzete Device raditi na produbqivawu veze. Slobodni pripadnici bi mogli da upoznaju osobu koja deli wihove vrednosti. Nova godina je savr{ena za planirawe dugoro~nih ciqeva – iskoristite je za postizawe li~ne sre}e.

Beograd

Direktor Turisti~ke organizacije Beograda Miodrag Popovi} izjavio je da Beograd u turizmu ostvaruje godi{wi rast od oko 10 odsto, da je lane zabele`eno oko 3,5 miliona no}ewa i da su oni koji su Novu godinu do~ekali u Beogradu imali bogat i raznovrstan program.

On je rekao da zbog silnih sukoba u svetu, zbog ~ega qudi i ne putuju tako lako, nije jednostavno ostvarivati takav rast kao {to se uspeva u Beogradu.

"Mi smo sada postali oaza mira i stabilnosti, gde qudi vole da dolaze, jer se ovde ose}aju dobro, lepo, pogotovu u ove prazni~ne dane. Beograd u tom smislu predstavqa po`eqnu destinaciju", istakao je on.

Naveo je da {to se stranaca ti~e Beograd najvi{e pose}uju Turci, Rusi i Kinezi.

Prema wegovim re~ima, Turci }e ove godine ostvariti vi{e od pola miliona no}ewa u Beogradu, od 2019. godine su najbrojniji gosti srpske prestonice, a Beograd im je jedna od 10 najomiqenijih destinacija u svetu.

Govore}i o tome {ta strance privla~i u Beogradu, izme|u ostalog je naveo da su Beogra|ani gostoqubivi doma}ini i da gostima, kako je rekao, ho}e da daju i ono {to nemaju, jer ne}e da se brukaju.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

Nova godina donosi qubav kao kqu~ni dar i stavqa je u prvi plan. Zauzeti }e u`ivati u razgovorima o zajedni~koj budu}nosti, dok slobodne Vage mogu o~ekivati romanti~ne susrete. Porodica }e vam pru`iti podr{ku i motivaciju, dok zdravqe zahteva umerenost i redovnu brigu o sebi. Ova godina je va{a prilika da ostvarite ravnote`u izme|u li~nih `eqa i profesionalnih ciqeva.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

Nova godina donosi potrebu za razmi{qawem o budu}nosti. U poslu }ete pokazati posve}enost i ostvariti zna~ajne rezultate. Zauzete [korpije }e u`ivati u bliskosti s partnerom. Slobodni bi mogli da privuku osobu koja ih intrigira. Finansije su stabilne, ali oprez s velikim tro{kovima. Posvetite pa`wu ja~awu imuniteta. Godina 2025. donosi prilike za ostvarewe skrivenih `eqa.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

Ulazak u novu godinu donosi uzbu|ewe i `equ za avanturama. U poslu }ete biti motivisani da zapo~nete nove projekte. Slobodni Strel~evi mogu o~ekivati zanimqivo poznanstvo na putovawu. Zauzeti u`ivaju u harmoni~nim razgovorima s partnerom. Potrebno je da poja~ate fizi~ku aktivnost. Nova godina je savr{ena za ostvarewe planova koji ukqu~uju va{u qubav prema istra`ivawu.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

Nova godina donosi priliku da postavite temeqe za dugoro~ni uspeh. Na poslu }ete biti fokusirani, dok }e slobodni Jar~evi privu}i nekoga ko deli wihove vrednosti. Zauzeti }e u`ivati u stabilnosti i razgovorima o zajedni~kim planovima. Ukoliko planirate brak, ova godina bi bila idealna. U 2025. godini o~ekuje vas napredak na svim poqima uz posve}enost i strpqewe.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

Prvi dani nove godine donose inspiraciju i energiju. U poslu }ete se isticati svojim inovativnim idejama, niko ne}e mo}i da vas odbije. Vrcate od energije! Slobodne Vodolije }e privu}i osoba koja ih ve} du`e vreme intrigira. Zauzeti }e osve`iti vezu zajedni~kim aktivnostima i razgovorima o budu}nosti. Finansije su stabilne, ali budite oprezni s impulsivnim tro{kovima.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

Ribama }e nova godina doneti priliku za duhovno osve`ewe. U poslu }ete biti fokusirani i uspe{ni u ostvarivawu ciqeva. Zauzete Ribe }e u`ivati u bliskosti s partnerom, svaku razmiricu re{i}e na najboqi na~in. Slobodne Ribe bi mogle da privuku osobu koja ih inspiri{e. Zdravqe zahteva vi{e pa`we na odmor i ishranu. 2025. vas vodi ka ostvarewu `eqenih ciqeva.

"Godinama istra`ivawa i sonda`e tr`i{ta pokazuju da smo mi zemqa u kojoj se najvi{e dobije za ulo`eni novac. Mi nismo najjeftiniji ali se kod nas dobije najvi{e za dati novac", rekao je Popovi}. Kada je re~ o sadr`ajima za do~ek Nove godine, naveo je da su qude privukli koncert na Trgu Republike, zatim ispred Skup{tine, u gradu je bilo osam bina, poseban kutak za decu na Kalemegdanu, novogodi{wi vatromet.

"Bitno je da se dr`i atmosfera tokom celog januara. Mi jedini u svetu imamo Ulicu otvorenog srca, gde, dok svet spava, za nekoliko sati pro|e oko 100.000 qudi", rekao je on.

Istakao je da su u Beogradu Novu godinu tradicionalno do~ekali qudi iz regiona, Slovenaci, Hrvati, Crnogoraci, Makedonaci, zatim gosti iz Bosne i Hercegovine, Albanije.

Treba da budete spremni na odgovor

Stres ima veliki uticaj ne samo na na{e mentalno, ve} i na fizi~ko zdravqe, posebno ako je hroni~an. Pitawe koje je dugo vremena delilo svetske nau~nike je - da li mo`e stres da izazove rak? Lekari su primetili da se te{ki `ivotni doga|aji, poput gubitka voqenih osoba, razvoda i ozbiqnih trauma, ~esto doga|aju neposredno pre pojave bolesti kod pacijenata. Ipak, dokazi su daleko od kona~nih. ^ak i Cancer Research UK (CRUK) tvrdi da povezanost nije dokazana i mo`da je samo mit, pi{e Daily Mail

Me|utim, s porastom nivoa stresa i predvi|awem da }e broj obolelih od raka porasti za tre}inu do 2030. godine, neki stru~waci smatraju da novi dokazi o uticaju stresa na telo ukazuju na mogu}u povezanost. Profesorka Melani Flint sa Univerziteta u Bristolu, koja istra`uje uticaj hormona stresa na rak, ka`e: „Napredujemo u ovom podru~ju i mislim da ne mo`emo iskqu~iti doprinos stresa raku. Smatram da stres doprinosi nastanku raka i wegovom {irewu nakon {to je dijagnostikovan, ali nije nu`no direktan uzrok“.

Neke dugoro~ne studije po-

RECEPT

DOMA]A SUPA

POTREBNO JE: n oko 500 g piletine (bataci, belo meso)

n 1 ve}a glavica crnog luka n 2 {argarepe n biber u zrnu n lovorov list n po `eqi rezanci za supu n suvi biqni za~in, biber n 1 l vode

PRIPREMA:

Piletinu staviti u {erpu, luk oqu{titi oprati tako|e ceo staviti u {erpu sa piletinom, dodati tako|e i dve {argarepe, nekoliko listova lovora i koje zrno bibera sve naliti sa vodom, kuvati dok se piletina ne skuva, kad je kuvano povaditi piletinu, {argarepu i luk, bujon procediti u drugu {erpu. Piletinu odvojiti od kostiju iseckati na sitno, dodati u supu, {argarepu iseckati na krugove dodati u supu, rezance dodati po `eqi kako volite, za~initi sa vegetom i biberom po ukusu i dodati seckan per{un. Ostaviti tako jo{ 10 minuta da obavri.

dr`avaju ovu tezu. Jedna studija u Finskoj pratila je 10.000 `ena 15 godina i otkrila da su `ene koje su pretrpele gubitak voqene osobe imale ve}i rizik od razvoja raka dojke u roku od pet godina. Tako|e, izlo`enost stresu na radnom mestu povezana je s ve}im rizikom od raka prostate kod mu{karaca mla|ih od 65 godina i, iako slabije, od raka dojke kod `ena.

Me|utim, druge sli~ne studije, ukqu~uju}i preglede najkvalitetnijih dokaza, ne pokazuju nikakvu povezanost. Profesor Trevor Graham, direktor Centra za evoluciju i rak na Institutu za istra`ivawe raka, obja{wava da stres ~esto ide ruku pod ruku s drugim rizi~nim pona{awima kao {to su pu{ewe, konzumacija alkohola, neaktivnost i nezdrava ishrana, {to ote`ava izolovawe u~inka stresa.

Stres ima niz uticaja na telo, posebno ako je hroni~an, a profesorka Flint ka`e: „Stres uzrokuje osloba|awe hormona

kortizola. Kortizol se vezuje na receptore na svakoj }eliji, reguli{u}i razne procese, ukqu~uju}i upale. Tako|e mo`e potisnuti imunolo{ki sistem“. Nau~nici su poku{ali simulirati u~inke stresa na }elije u laboratoriji, {to je pokazalo da stres o{te}uje DNK i izaziva promene koje mogu dovesti do raka. Ipak, budu}i da je stres te{ko modelirati, to mo`da nije dobar pokazateq stvarnih doga|awa u qudskom telu. Ve}ina qudi mo`e prirodno popraviti tu {tetu, no izuzetak su oni sa genetskim mutacijama koje pove}avaju rizik od raka, poput BRCA1 i BRCA2 gena. Profesorka Flint napomiwe da osobe s ovim mutacijama mogu biti osetqivije na u~inke stresa. Dodatno, postoje ograni~eni dokazi da stres mo`e neizravno pove}ati rizik od raka izazivaju}i reaktivaciju virusa poput HPV-a, povezanog s rakom grli}a materice. Gde su dokazi najsna`niji jeste u tome da stres

mo`e igrati ulogu u {irewu raka nakon dijagnoze. Profesorka Nazanin Derakhshan sa Univerziteta u Ridingu ka`e da anksioznost i depresija pove}avaju rizik od recidiva i smrtnosti kod raka dojke. Profesorka Flint dodaje da kortizol mo`e pomo}i stanicama raka da izbegnu imunolo{ki sistem i {ire se na te`e le~iva podru~ja. Dok su dokazi o tome mo`e li stres izazvati rak nejasni, ja-

snije je da mo`e ubrzati {irewe postoje}eg raka. Profesor Charles Swanton predvi|a da bismo u narednih pet do deset godina mogli videti podatke koji testiraju odnos izme|u stresa i raka. U me|uvremenu, qudima s rakom ili genetskom predispozicijom trebalo bi pomo}i u kontrolisawu stresa kroz terapije, lekove, fizi~ku aktivnost ili brigu o sebi, {to je korisno bez obzira na to imaju li rak ili ne.

Topli napitak koji bi mogao da smawi holesterol i za{titi srce

^aj od kamilice je neizostavan deo svakodnevnog `ivota, posebno kada `elimo da se opustimo pre spavawa. Ali da li ste znali da ovo mirisno pi}e nudi mnogo vi{e od umiruju}eg efekta?

Istra`ivawa su pokazala da kamilica mo`e pomo}i u sni`avawu holesterola i za{titi srce od bolesti.

Kamilica je biqka iz porodice Asteraceae, a weni osu{eni cvetovi se koriste za pripremu ~aja koji je bogat flavonoidima, jediwewima poznatim po svojim antioksidativnim i antiinflamatornim svojstvima. Osim toga, kamilica sadr`i male koli~ine minerala i vitamina, kao {to su kalijum, kalcijum, karoten i folna kiselina, koji su va`ni za na{e zdravqe.

Prema Harvard Healthu, redovna konzumacija ~aja od kamilice

U srpskoj narodnoj tradiciji dren simbolizuje zdravqe, ~vrstinu duha, otpornost i dugove~nost. Blagotvorna svojstva drena bila su poznata starim Grcima i Egip}anima.

To je dugove~no nisko drvo sporog rasta. Na primer, u Botani~koj ba{ti blizu Kijeva rastu stabla drena stara i do 200 godina, koja jo{ redovno ra|aju. Tokom vegetacije listovi su zeleni, a u jesen poprimaju vrlo

mo`e smawiti rizik od sr~anih oboqewa. Flavonoidi, prisutni u kamilici, deluju kao antioksidansi, {tite}i srce i krvne sudove od o{te}ewa. Jedna meta-analiza, objavqena u ~asopisu Molecular Medicine Reports, povezala je unos flavonoida iz kamilice sa poboq{awem kardiovaskularnog zdravqa, {to ukazuje na smawen rizik od koronarne bolesti srca i infarkta miokarda.

UTICAJ NA HOLESTEROL

Zanimqivo je da kamilica tako|e mo`e pomo}i u regulisawu nivoa holesterola. Istra`ivawe objavqeno u ~asopisu Journal of Endocrinological Investigation pokazalo je da ~aj od kamilice zna~ajno smawuje nivoe „lo{eg“ LDL holesterola, ukupnog holesterola i triglicerida kod osoba sa dijabetesom tipa 2. Au-

tori studije su zakqu~ili da kamilica ima blagotvorno dejstvo na kontrolu glikemije, lipidni profil, koji je kqu~an za prevenciju sr~anih oboqewa. Pored blagotvornog dejstva na srce i holesterol, kamilica nudi i druge zdravstvene prednosti.

Ubla`avawe menstrualnih simptoma: Kamilica deluje kao antispazmodik, poma`e kod gr~eva i bolova tokom menstruacije.

Kontrola {e}era u krvi: Redovno pijewe ~aja od kamili-

ce mo`e pomo}i u smawewu nivoa {e}era u krvi, {to je korisno za osobe sa dijabetesom. Poboq{awe varewa: Kamilica smiruje probavni sistem, ubla`ava nadimawe i gr~eve i promovi{e zdravo varewe. Protivupalno dejstvo: Zahvaquju}i svojim antiinflamatornim svojstvima, kamilica mo`e pomo}i kod upalnih stawa ko`e i sluzoko`e. Pomo} pri spavawu i opu{tawu: Kamilica je poznata po svom umiruju}em dejstvu, olak{ava san i smawuje stres.

privla~nu crvenkasto-mrku do tamnomahagoni boju, {to biqci daje dragocen ornamentalni izgled. Cveta pre listawa, tokom februara i marta. Plod je crvena ko{tunica prijatnog ukusa. Dren plodonosi obilno i skoro svake godine. Prinos u prirodi iznosi 3–10 kilograma po grmu, a u gajenim zasadima prinos je 30–80 kilograma po stablu. Za izradu lekovitih preparata koristi se plod. Skupqaju ih kada su zreli, a po potrebi mogu

se su{iti na suncu ili su{nici. Plod sadr`i saharozu, pektine, organske kiseline, karotenoide, vitamin C i druge biolo{ki vredne materije, a listovi i vitamine E. U narodu od zrelih plodova spravqaju se sokovi i ~ajevi koji se koriste za le~ewe proliva i drugih bolesti organa za varewe. Od plodova se mogu spravqati pekmez, vina i rakije. Ispr`ene semenke mogu poslu`iti kao surogat kafe. U ruskoj narodnoj medicini

koriste se za le~ewe malokrvnosti, ko`nih bolesti, nazeba. U Francuskoj i Italiji nekada su od ovog vo}a proizvodili vino i `ele ili su brali nedovoqno zrele plodove i konzervirali ih u slanoj vodi kao masline. U Rusiji se plodovi koriste kao za~in za jela od mesa i ribe i u pripremawu supa. U Nema~koj se dodaju jelima od testa i krompira. Tako|e, od drewina mogu se spravqati prera|evine bez konzervansa i bez termi~ke obrade.

PATWE @ITEQ LIVNA

SKANDINAVKA UKR[TENICA

SKRA]ENICAZA „LETE]E TAWIRE“ PRVI VOKAL OTPLA]IVAWA

KOV^EG SA MO[TIMA SVECA

FILM ALANAPARKERA, S

PAPRITI, R, TEGLE, IRMA, AT, ATENTAT, LION, REALI, ISPE]I, KAS, NESRE]NICE

I, BOL, NLO, A, ]IVOT, EVITA, TW, PNOM PEN, KABL, TRUPA, OKEANI, LIS, V, STAROSTE, ISTEZA^, EK, ]AR, ATESTI,

VODORAVNO: VARO[, ODORA, JAMAR,

RE[EWE SKANDINAVKE:

VODORAVNO: 1. Darodavke, 2. Gre{ka (lat.) - Kamen~i} bele boje, 3. Sredwoameri~ka dr`ava - Odisejeva postojbina, 4. Uzvik pri skokuLoto listi}i - Onomatopeja lave`a, 5. Benigni tumor, masno tkivo - Trgova~ka provizija (mn.), 6. Jednoroge `ivotiwe - Pirina~, ri`a, 7. Ruski fizi~ar Igor Jevgewevi~ - Prikrivawe, skrivawe, zatajivawe - Prvi vokal, 8. Veznik - Neprofesionalac - Onomatopeja jakog zvuka, 9. Hladno godi{we doba (mn.) - Prili~no malen, 10. Nosa~ - Raniji francuski dr`avnik, @ak, 11. Simbola kalcijuma - sastojak belog luka - Na tom mestu, 12. Nazivi - Najsvetiji deo gr~kog hrama, 13. Potur~eni otomanski vojnik - Nadimak peva~ice Milenkovi}, 14. Srpski odbojka{ Aleksandar.

USPRAVNO: 1. Otklawawe politi~kog uticaja, 2. Arap u narodnoj pesmi - Oblast pod upravom imama, 3. Ime ameri~kog re`isera Hauarda - Besnilo, ludilo - @ensko ime, 4. Ve{t govornik - Pigment tamne boje, 5. Oznaka za volt - Tropska biqka `utih cvetova - Mesto u Sremu, 6. Starinsko ra~unalo - Zalivi, uvale - [ampion, 7. Simbol telura - Crvenilo ko`eCarevi (pesn.), 8. Krem dru{tva - Kikiriki - Oznaka za jug, 9. Te{ka borba (pesn.) - Crte, 10. Ime glumice Rine - Kow arapske pasmine - Hebrejsko slovo (t), 11. Zveckati - Stru~waci za gra|u qudskog tela, 12. Ekavski izgovor - Glodar iz porodice ze~eva.

RE[EWE UKR[TENICE: VODORAVNO: DAROVATEQICE, EROR, BELUTAK, PANAMA, ITAKA, OP, TIKETI, AV, LIPOM, RABATI, INOROZI, ORIZ, TAM, ZATAJA, A, I, AMATER, BAM, ZIME, OMALEN, AMALIN, [IRAK, CA, ALICIN,

UPUTSTVO ZARE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

„VIVA MAJKA SRBIJA I WENA DE^URLIJA“: Dragan Gagi Jovanovi} poslao podr{ku studentima

An|ela Jovanovi}, podelila je snimak svog oca, poznatog glumca Dragana Gagija Jovanovi}a na kome peva izmewenu verziju himne studenata.

Dragan retko koristi dru{tvene mre`e, ali se povodom aktuelnih studentskih blokada oglasio putem Instagrama wegove }erke.

Naime, glumac je poslao podr{ku studentima pevaju}i „Gaudeamus igitur“ na svoj na~in.

„Viva l’Academia, Viva Professores, Viva majka Srbija i wena de~urlija

Neka `ive, neka di{u, neka ~itaju, neka pi{u

I nek ka`u slobodno {ta misle“, pevao je Gagi.

Podsetimo, An|ela je bila jedna od glumica koja je sa svojim kolegama u nedequ do{la na skup na Slaviji.

MIROSLAV ILI] OTVORENO O KRAJU KARIJERE

I DAQIM PLANOVIMA:

Uvodim moj brod u luku –spremio sam sidro

Peva~ je govorio o svojim daqim planovima, pa istakao da mu ne}e te{ko pasti da se oprosti od mikrofona. Miroslav Ili} nedavno je tradicionalno odr`ao koncert pred beogradskom publikom, a sada se osvrnuo na svoju karijeru i godinu za nama. „Ja sam uvek zadovoqan. Radujem se svakom novom danu. Svedoci smo da nas svaki dan na ovoj na{oj planetici bombarduju tako depresivnim i deprimiraju}im vestima koje se, na`alost, de{avaju. Zato je moja osnovna `eqa da bar slede}a godina bude sa {to mawe takvih vesti i uznemiruju}ih de{avawa, da se svi dozovu pameti, da se volimo i radujemo. Mnogo toga je bilo u ovoj odlaze}oj godini. Imali smo nekoliko nesre}nih de{avawa koja su nas sve poremetila. To me je ba{ uznemirilo. Uvek se pitam {to se to nama de{ava. Ali verujem da }e dati bog da bude sve dobro. Moja supruga ka`e da nijedna prestupna godina nije dobra“, ka`e Miroslav za Kurir i otkriva svoje `eqe:

„Odavno ne pravim ambiciozne planove, niti od `ivota imam prevelika o~ekivawa. Iskustvo me je nau~ilo da ta~no znam {ta da po`elim. Slu{am boga. Nisam nezadovoqan, u svakom slu~aju. Posledwi dan godine }u pevati na Avali. To je privatna zabava za u`i krug poslovnih qudi“, pri~a Ili}.

Miroslav iza sebe ima nekoliko decenija dugu karijeru, ali mu ne}e te{ko pasti da se oprosti od mikrofona.

„E, to vreme tek dolazi. Evo ga, tu je. Vrlo sam realan, ja moj brod uvodim u luku. Spremio sam sidro. Nema tu prevelike filozofije. Ni{ta nije doveka. Sutra da mi neko ka`e: „Miroslave, oka~i rukavice o klin“, ja bih se pomirio s tim, ne bih imao problem. Godinama se pripremam na taj trenutak, nisam ja magarac da ne znam {ta me ~eka.“

Iako mu kraj karijere ne pada te{ko, ne mo`e da se nosi sa gubitkom kolega.

„Na`alost, posledwih godina sam ostao bez mnogo svojih saboraca iz perioda kojeg zovem zlatni period muzike na ovim prostorima. To me je ba{ pogodilo. @ivot“, ka`e Ili}.

Wegovi unuci su mu najve}a podr{ka, a sa wima }e provesti bo`i}ne praznike.

„Ohrabruju me. Ka`u: „Deda, ne daj se!“ To su moji heroji. Nije bilo para kojima je mogao neko da me odvoji od ku}e za Bo`i} i krsnu slavu. Tada nikad nisam radio. To je rezervisano za ku}u. Supruga je, ina~e, sve{teni~ko dete i kod nas je to tradicija. Deda joj je bio sve{tenik i pokojni brat je bio sve{tenik. Ona je zadu`ena za sve. Paricu iz ~esnice obi~no deca izvuku. Vide}emo 2025. godine“, zakqu~uje peva~.

Gluma~ko priznawe „Dobri~in prsten“ Bogdanu Dikli}u

Najzna~ajnija gluma~ka nagrada Udru`ewa dramskih umetnika Srbije, nagrada za `ivotno delo – „Dobri~in prsten“ za 2024. godinu – odlukom @irija pripala je istaknutom dramskom umetniku Bogdanu Dikli}u, koji je time postao 37. laureat ovog priznawa. U konkurenciji za Nagradu bilo je 10 renomiranih glumica i glumaca: osim dobitnika, nominovani su i Qiqana Blagojevi}, Emina Elor, Dragan Mi}anovi}, Danijela Nela Mihailovi}, Tihomir Stani}, Qiqana Stjepanovi}, Sa{a Torlakovi}, Svetozar Cvetkovi} i Zoran Cvijanovi}.

Tro~lani @iri u sastavu: Mirjana Karanovi}, predsednica @irija, Anita Man~i} i Boris Isakovi} doneo je jednoglasnu odluku, a podr{ku dodeli Nagrade za 2024. godinu dalo je Ministarstvo kulture Republike Srbije, prenosi RTS.

Datum i mesto sve~anog uru~ewa zlatne kopije prstena velikog Dobrice Milutinovi}a dobitniku Bogdanu Dikli}u bi}e naknadno odre|en.

U rodnom Bjelovaru, gde je zavr{io osnovnu i sredwu {kolu,

ovaj proslavqeni glumac amaterski je po~eo da se bavi glumom, a 1972. godine upisuje glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu u klasi Ogwenke Mili}evi}. Posle zapa`ene uloge u filmu Nacionalna klasa (1979) wegova gluma~ka karijera kre}e uzlaznom putawom, koju su obele`ile i uloge u filmovima Majstori, majstori (1980), Variola vera (1982), Maratonci tr~e po~asni krug (1982), ^udo nevi|eno (1984), Oktoberfest (1987), Sabirni centar (1989), Tri karte za Holivud (1993), Lajawe na zvezde (1998), Bure baruta (1999), Mali svet (2003), Mamaro{ (2013), i

Ju`ni vetar (2018). Na televiziji je glumio u serijama Grlom u jagode (1976), Sijamci (1981), Kamionxije 2 (1983), Brisani prostor (1985), Balkan ekspres (1989), Otvorena vrata (1995 i 2013), ^izma{i (2015) i Koreni (2018).

Osim na filmu, Bogdan Dikli} ostvario je i veliki broj zapa`enih pozori{nih uloga.

Za svoj rad kojim je zna~ajno doprineo srpskoj kinematografiji, oven~an je mnogobrojnim nagradama i priznawima me|u kojima su nagrade „Pavle Vuisi}“ (2009) za `ivotno delo, Zlatna arena u Puli, i Zlatni pe~at Jugoslovenske kinoteke (2018).

ALEKSANDRA PRIJOVI] TURNEJOM ISPISALA ISTORIJU:

Odr`ala 63 koncerta, a evo koje je rekorde oborila

Aleksandra Prijovi} odr`ala je u nedequ koncert pred prepunom Beogradskom arenom, ~ime je zavr{ila uspe{nu turneju "Od istoka do zapada". Karte za ovaj koncert rasprodate su u rekordnom roku, za svega 24 sata, a 25.000 najbr`ih i najvatrenijih fanove uglas je pevalo peva~icine hitove. Wen ~etvrti koncert u Beogradu u okviru ove turneje definitivno je najpose}eniji koji pamti Arena jer je peva~ica rasprodala i sektor iza bine, koji se po pravilu ina~e ni ne prodaje.

Aleksandrin vrtoglav uspeh doveo je na sam vrh estradne scene, a sude}i po koncertima u okviru turneje „Od istoka do zapada“ jasno je da je re~ o najuspe{nijoj peva~ici mla|e generacije. U proteklih 15 meseci odr`ala je 63 koncerta, a svi su bili u najve}im halama i stadionima koje imaju gradovi u regionu i dijaspori.

Samo u Beogradu odr`ala je ~etiri koncerta u Beogradskoj areni, potom tri u Novom Sadu, tri u Ni{u… Ogroman uspeh postigla je i u Hrvatskoj gde je u prestonici odr`ala pet koncerata u Zagreba~koj Areni ~ime je oborila tamo{wi rekord koji je postavio Dino Merlin, potom dva u Splitu, tri u Rijeci, pet u Osijeku, tri u Vara`dinu… Potom je i u Sarajevu ispisala svoje ime zlatnim slovima sa ~etiri rasprodate Zetre, dva koncerta u Tuzli, tri u Bawoj Luci…. I dijaspora je jedva ~ekala da ~uje Aleksandru, te su je slu{ali u Frankfurtu, Minhenu, Cirihu, a u Kelnu je odr`ala koncert u Lankses areni, u kojoj su pre we pevale najve}e svetske zvezde poput Bijonse, Vitni Hjuston i Tejlor Svift.

„Jako mi je bilo lepo. Sad kad sam silazila s bine, pitali su me da li sam umorna, a ja bih sve mogla iz po~etka. Eto, zavr{ila se i turneja. @ao mi je {to je gotova turneja, ovo je bio 63. koncert po redu“, rekla je Aleksandra nakon posledweg koncerta u Beogradu.

DESETINE GOSTIJU I ZARADA

Tokom turneje na svakom koncertu imala je druge goste iznena|ewa, a samo neki od onih koji su podelili binu sa Aleksandrom su Lepa Brena, Jelena Rozga, Vesna Zmijanac, Aco Pejovi}, Milica Todorovi}, Milica Pavlovi}, Vesna i \ole \ogani, Ana Bekuta, Marija [erifovi}, Nikola Rokvi}, Sa{a

Matti}, Leksngton bend, Tea Tairovi}, Dejan Petrovi} i Big bend i mnogi drugi. Dugo se spekulisalo o tome koliko novca je peva~ica zaradila tokom turneje, iako nisu poznati ta~ni podaci, spekulisalo se da je samo od koncerata u Hrvatskoj dobila 3 i po miliona evra. KO JE ALEKSANDRA PRIJOVI]?

Podsetimo, peva~ica je ro|ena u Somboru, a detiwstvo je provodila u Belom Manastiru nadomak Osijeka i Ba~koj Topoli. Weni roditeqi razveli su se kada je bila dete, a od majke Borke nasledila je muzi~ki talenat. Iako je jo{ kao devoj~ica po~ela da peva na privatnim slavqima, a weni sugra|ani su bili svedoci neospornog talenta, Aleksandra je karijeru zapo~ela sa 17 osvojiv{i ~etvrto mesto u „Zvezdama Granda“, nakon {to je ranije ispala iz takmi~ewa. Tokom u~e{}a naj~e{}e je pevala pesme Zorice Brunclik, Sla|e Alegro, Sne`ane \uri{i}…

Ubrzo posle finala objavila je pesmu „Za nas kasno je“ koja je odmah postala ogroman hit, a po stihu iz popularne numere je i nazvala svoju prvu turneju. Nakon toga nastavila je da ni`e uspehe sa singlovima „Totalna anestezija“, „Senke“, „[ta bi“… Na po~etku karijere bila je u vezi sa kolegom Qubom Peru}icom, a potom je upoznala pastorka Lepe Brene, Filipa @ivojinovi}a. Wih dvoje su brzo zapo~eli romansu, a ven~ali su se 2018. godine. Ova svadba bila je emitovana i na televziji, a kumovi su im bili peva~ Aco Pejovi} i ko{arka{ Milo{ Teodosi}. Godinu dana nakon ven~awa dobili su sina Aleksandra, a peva~ica nije zapostavila karijeru, ve} je nastavila da ni`e uspehe.

@EQKO OBRADOVI] PODR@AO STUDENTE, VELIKE RE^I TRENERA PARTIZANA:

„Oni }e voditi dr`avu, koga }e{ da podr`i{ ako ne wih?“

@eqko Obradovi}, legendarni trener Partizana, podr`ao je studente i wihovu borbu za boqi `ivot i pravdu.

@eqko Obradovi} je uo~i utakmice Partizana i Fenerbah~ea u Evroligi (petak, 20.30), uputio velike re~i o studentima.

„U svakoj naciji su va`ni mladi qudi. Zna~i studenti, |aci i ja nemam nikakve dileme da im dajem podr{ku. Oni `ele da prave dru{tvo kakvo oni misle i imaju svoje zahteve. Na kraju oni }e biti ti koji }e voditi ovu zemqu. Apsolutna podr{ka jer ako ne podr`ava{ mladost i mlade qude, koga }e{ da podr`i{? Oni imaju svoje ideale, bore se za wih i `elim im na tom putu istraju. Da do|e do onoga kako bi oni `eleli da bude sutra i da se svi ose}aju prijatno. S moje strane apsolutna podr{ka svim mladim qudima koji ispred sebe imaju te uzvi{ene ciqeve“, rekao je @eqko Obradovi}.

Srbija

dobila novog selektora, najtrofejniji trener se vratio

Najtrofejniji srpski odbojka{ki trener, Zoran Terzi}, vratio se na klupu `enske reprezentacije Srbije, objavqeno je u ~etvrtak.

Ve} neko vreme se spomiwalo da bi Zoran Terzi} mogao ponovo da postane selektor Srbije, a sada se to zvani~no desilo.

Sa Odbojka{kim savezom Srbije je potpisao ugovor fo 2028. godine.

U prvom mandatu Terzi} je bio prvi trener seniorki Srbije od 2002. do 2022.

Zoran Terzi} je sa najboqim odbojka{icama Srbije za 20 godina osvojio 20 medaqa na najve}im odbojka{kim takmi~ewima: srebro na Olimpijskim igrama 2016. u Rio de @aneiru i bronzu na Olimpijskim igrama 2020. (odigrano 2021.) u Tokiju, zlato (2018.) i bronzu (2006.) na Svetskim prvenstvima, srebro na Svetskom kupu 2015, 3 bronzane medaqe u Gran priju (2011, 2013. i 2017.), 3 zlata (2011, 2017. i 2019.), 2 srebra (2007. i 2021.) i 1 bronzu (2015.) na Evropskim prvenstvima, bronzanu medaqu na Evropskim igrama 2015, 3 zlatne medaqe (2009, 2010. i 2011.) i 1 bronzanu (2012.) u Evropskoj ligi i srebro na Univerzitetskim igrama 2009. Terzi} je dva puta progla{en za najboqeg trenera u Evropi u izboru Evropske odbojka{ke konfederacije, 2018. i 2021.

Du{an Mandi} najboqi vaterpolista sveta u 2024. godini

Reprezentativac Srbije Du{an Mandi} progla{en je za najboqeg vaterpolistu sveta u 2024. godini, saop{tila je danas Svetska federacija vodenih sportova.

Mandi} je ove godine sa reprezentacijom Srbije trijumfovao na Olimpijskim igrama i bio jedan od najva`nijih igra~a u osvajawu tre}eg uzastopnog zlatnog odli~ja na olimpijskim takmi~ewima.

On je progla{en je i za najkorisnijeg vaterpolistu turnira na Olimpijskim igrama u Parizu.

Srpski vaterpolistia je imao uspeha i sa ma|arskim Ferencvaro{em za koji nastupa od 2023. godine.

Ferencvaro{ je osvojio titulu Lige {ampiona, Superkupa Evrope i prvaka Ma|arske.

SFEROPULOS OBJASNIO TAKTIKU ZA BARSELONU, DAVIDOVAC MU PONOVO BIO XOKER

„Morao sam da `rtvujem dva bitna igra~a“

Janis Sferopulos, trener Crvene zvezde, izneo je svoje utiske nakon velike pobede nad Barselonom, po prvi put u gostima, rezultatom 74:78, u okviru 18. kola Evrolige.

Zvezda je sada na skoru 10-8, te }e se u nastavku sezone boriti za mesto u plej-ofu Evrolige.

„^estitam igra~ima na velikoj pobedi protiv sjajnog tima. Takti~ki smo hteli da poremetimo napad Barselone i izuzev prva tri minuta, kada su napravili 10:0, u nastavku smo utakmice igrali dobru odbranu i dr`ali ih na malom broju poena. U napadu je bilo trenutaka kada smo dobro delili loptu, lepo se kretala, ali bilo je i trenutaka kada smo se mu~ili zbog dobre odbrane rivala. Na kraju smo prona{li ofanzivna re{ewa i donosili dobre odluke koje su nas vodile do pobede. Timska pobeda i ~estitam svim igra~ima“, rekao je Sferopulos.

Ponovo je Dejan Davidovac bio „x-faktor“, po{to je pogodio troj-

ku za pobedu na oko 20 sekundi do kraja.

„On je moj xoker, dodatna karta koju imam“, istakao je gr~ki trener.

Usledilo je i pitawe da li je ovo najsla|a pobeda otkako je trener Zvezde.

„Ne znam da li je najsla|a pobeda, ali sigurno je velika za na{ klub. Pobeda na strani, igrali smo obe utakmice protiv Barselone veoma dobro, vodila se sjajna borba izme|u dva velika tima i zato smo sre}ni zbog ovog trijumfa. Imali smo pobeda i poraza, ne znam da li je ovo najsla|a pobeda, nastavqamo da se borimo, Evroliga je te{ka i zahtevna,

ne mo`ete da se bavite jednim rezultatom i morate da nastavite daqe.“

Ovo je zaista istorijska pobeda Zvezde.

„Prva pobeda ovde? Sre}ni smo zbog toga, ali moramo sve to da zaboravimo, ~eka nas utakmica u ABA ligi. Dobro smo odgovorili defanzivno, videli ste da sam morao da `rtvujem dva bitna igra~a, Nedovi}a i Kenana. Nisam ih mnogo koristio zbog defanzivne taktike, imali smo jednog beka u ve}em delu utakmice, jer smo hteli da imamo visoku postavu u odbrani i tako zaustavimo protivnika. Zato je ovo velika pobeda za sve igra~e.“

DETAQI PQA^KE KU]E LUKE DON^I]A:

Provalnik upao kroz prozor kupatila

Luka Don~i}, slovena~ki ko{arka{ i zvezda Dalas Maveriksa, do`iveo je veliku neprijatnost kada je nepoznata osoba upala u wegovu ku}u i odnela nakit u vrednosti od 30.000 dolara. Tim povodom oglasila se i policija iz Dalasa, koja je saop{tila detaqe. Kako su preneli ameri~ki mediji pozivaju}i se na saop{tewe policije, do provale je do{lo kada je nepoznata osoba upala kroz prozor kupatila.

U policijskom izve{taju do kog je do{ao portal „The Dallas Morning News“ navedeno je da je provalnik iskoristio to {to nikoga nije bilo u ku}i i u periodu izme|u 17 i 21 ~as razbio prozor kupatila kroz koji je u{ao i ukrao nakit u vrednosti od oko 30,000 dolara.

Don~i}, koji je povre|en i kog o~ekuje oko mesec dana pauze, se u tom trenutku nije nalazio u domu, kao ni ~lanovi wegove porodice. „Sre}om, svi su bezbedno. Luka je pokrenuo postupak u policiji i istraga je u toku“, rekla je Lara Bet Siger, Don~i}eva saradnica.

PROMENILI PRAVILA USRED SVETSKOG PRVENSTVA ZBOG

Magnus Karlsen, aktuelni prvak u ubrzanom i brzopoteznom {ahu, na kraju }e, ipak, mo}i da se takmi~i na Svetskom prvenstvu.

Najboqi {ahista planete je pretposledweg dana SP stigao u farmerkama na me~, pa mu je FIDE (Svetska {ahovska federacija) odredila kaznu od 200 dolara i naredila mu da se presvu~e jer farmerke nisu dozvoqene.

To je odbio, pa je samovoqno napustio takmi~ewe uo~i devetog kola i prepustio tiulu {ampiona sveta Volodaru Murzinu. Poru~io je da ne}e braniti titulu ni u brzopoteznom {ahu.

„Oni mogu provoditi svoja pravila, s tim nemam problema, ali

moj odgovor je: ‘Dobro, odustajem. Je**** se'“, izjavio je 34-godi{wak nakon odlaska sa SP u ubrzanom {ahu. FIDE je ubrzo shvatila da je ona na ve}em gubitku od Karlsena. Stiglo je pomirewe u vidu –promene pravila usred Svetskog prvenstva.

Objavqeno je da je od sada dozvoqeno nositi „adekvatne farmerke“ koje moraju da se sla`u sa bojom sakoa. Nakon te odluke je Norve`anin odlu~io da se pojavio na Svetskom prvenstvu koje po~iwe ovog ponedeqka.

„Oh, definitivno igram u farmerkama sutra“, poru~io je Karlsen.

Joki} najboqi trojka{ u NBA ligi

Nikola Joki} najboqi je trojka{ u NBA ligi. Srpski as ne {utira ~esto za tri poena, ali kada poku{a wegov {ut zavr{i tamo gde treba u najve}oj meri procenata.

Nije novost da Nikola Joki} i ove sezone blista na parketu, ali definitivno je novost da je postao najboqi trojka{ u najja~oj ko{arka{koj ligi na svetu.

Srpski as ima 51,4 odsto uba~enih trojki odnosno 55 iz 107 poku{aja. Po utakmici Joki} prose~no posti`e 2,3 trojke.

Iza trostrukog MVP-a ostali su Ajzak Okoro sa 49,2 odsto, Gerisom Metjuz sa 48,9 odsto kao i Torijan Prins sa 47, 5 i Norman Pauel sa 47, 3 odsto.

U prvih deset nema ve}ih zvezda dok je pozitivno iznena|ewe

Nikola Vu~evi} koji je sa procentom od 45,2 odsto na 12. mestu.

Iza su ostali Karl Entoni Tauns, Kajri Irving, Zek Lavin i drugi.

Stef Kari, najboqi trojka{ svih vremena, tek je na 47. mestu sa 40,3 odsto uba~enih trojki.

NAU^NA FANTASTIKA POSTALA REALNOST:

Partizan je do`iveo da odigra ve~iti derbi protiv Crvene zvezde i da od ukupno 84 uba~ena poena u porazu - nijedan nije postigao srpski igra~. Dakle, sve poene dali su inostrani ko{arka{i.

Od na{ih igra~a u protokolu su bila wih ~etvorica –Aleksej Poku{evski, Bal{a Koprivica, Arijan Laki} i Mario Naki}. Poku{evski i Koprivica su igrali ukupno ne{to vi{e od tri minuta, dok Laki} i Naki} nisu kro~ili na parket. Tako da, gledaju}i minuta`u nije ni neko veliko ~udo {to se nisu upisali u strelce. Opet, kada se na sve dodaju ~ak i izostanci kapitena Vawe Marinkovi}a i Mitra Bo{wakovi}a, zaista sve deluje neverovatno.

Da ste pre 10-15 godina rekli navija~ima Partizana da u derbiju 2024. godine srpski igra~i ne}e dati ni jedan poen, malo ko bi vam poverovao u tu tvrdwu. Zvu~alo bi kao nau~na fantastika. Radi se o klubu koji je osvojio Evroligu sa najmla|im timom u istoriji i to bez stranaca. Ali, ovo je sada neka nova realnost Partizana.

I, ne, ne radi se o samoj jednoj utakmici, incidentu. Jednostavno je takav trend kada je Partizan u pitawu, stranci su glavni, a doma}i igra~i na margini, uz povremeno dobre napada~ke i(li) defanzivne partije Vawe Marinkovi}a. Jednostavno, pritisak rezultata, javnosti i `eqa za uspehom, kao i veliki buxet, neki su od razloga za ovakav sled doga|aja.

Kakva je situacija kod Crvene zvezde? Mnogo boqa, ali daleko od sjajne.

Gledaju}i poene, doma}i igra~i dali su 42 na derbiju protiv Partizana. Svakako je to mnogo boqi u~inak od Partizanove nule. Me|utim...

Treba re}i da su Zvezdini strelci na derbiju mahom igra~i koji su u igra~kom zenitu i iskusnim godinama kao {to su Nemawa Nedovi} i Nikola Kalini}, te Luka Mitrovi}. Bli`i su kraju karijere nego sredini i po~etku.

Dejan Davidovac je igra~ rotacije u reprezentaciji, a i on kuca na vrata ~etvrte decenije, Uro{ Plav{i} (26 godina) nema preveliku ulogu u timu, dok je Filip Petru{ev jedini mladi talentovani igra~ tima sa 24 godine (ranije se igra~i od 24 godine nisu nazivali mladim ve} su uveliko igrali va`ne uloge u reprezentacijama i timovima). Ogwen Dobri}, kao redovni ~lan reprezentacije, nije igrao zbog povrede.

Jasno je i iz ovoga da mladih talenata ima ih vrlo malo, posebno sposobnih da se probiju kroz {umu talenata i igraju va`nu ulogu na ve~itom derbiju na evroliga{kom nivou, gledaju}i kvalitet timova. Petru{ev je svakako jedan od wih, ostaje {teta {to Nikola Topi} nije igrao vi{e u crveno-belom dresu pre nego {to je preleteo "baru

Primera radi, Partizanu su na pretposledwem derbiju srpski igra~i doneli svi zajedno dva poena, a strelac je tada bio Poku{evski.

I to je sve. Tako da ova nula ne treba previ{e da iznena|uje.

I daleko od toga da su samo derbiji lo{i po srpske igra~e u crno-belom. Na brojnim evroliga{kim utakmicama Partizana gledamo ve}inski, ali mahom i kompletno strane petorke.

Zvezdin tandem predvodi strelce Superlige, tu je i {pic iz Surinama, Natho za ~ast Partizana

Zavr{en je prvi, jesewi deo sezone u Superligi i na tabeli nismo imali toliko iznena|ewa koja su se predvi|ala na wenom startu. Crvena zvezda je na prvom mestu sa 58 bodova, uz 71 postignut gol i samo 12 primqenih, dok je na drugoj poziciji Partizan sa 41 bodom.

Iza wih redom idu OFK Beograd, Mladost iz Lu~ana, Radni~ki Kragujevac, Vojvodina, TSC, ^ukari~ki, dok su u plej-autu trenutno @elezni~ar, Novi Pazar, Radni~ki Ni{, Napredak, Spartak, IMT, Tekstilac i Jedinstvo iz Uba.

Odigrano je 20 me~eva i zaista ~ini se da smo videli nikad vi{e golova u Srbiji, a prose~no po utakmici posti`e se 2,89. Upravo to je i dovelo do toga da se na vrhu liste strelaca stvorila velika gu`va i {to se u prvih jedanaest nalaze fudbaleri koji su postigli po ~ak sedam ili vi{e golova.

Zvezda ima ~ak ~etiri predstavnika, Vojvodina po dvojicu,

dok su tu i fudbaleri @elezni~ara iz Pan~eva, OFK Beograda, Mladosti iz Lu~ana i Novog Pazara. Trio crveno-belih – [erif Endiaje, Luka Ili} i Bruno Duarte, borio se do posledweg me~a za prvo mesto na listi najboqeg strelca doma}eg prvenstva. Na kraju je najboqi bio Endiaje sa 13 pogodaka, Ili} je na odmor oti{ao sa 10, dok je Duarte ~ak devet puta tresao mre`u iako je ve}i deo sezone proveo povre|en.

Isti u~inak kao i Duarte ima Jusuf Bamidele, napada~ Vojvodine, koji je na utakmici sa Novim Pazarom postigao ~ak ~etiri gola. Pored wih na kontu od devet golova je i Lazar Romani}, napada~ kluba Pan~evaca, koji je jo{ uvek velika `eqa Partizana, ali i Vo{e. Romani} je karijeru zapo~eo u Crvenoj zvezdi, zatim je preko OFK Beograda, Borca iz ^a~ka stigao do gr~ke Lamije, odakle je leta 2023. stigao u @elezni~ar.

TRENERSKA VRTE[KA: Partizan prvi put rekorder

Brojne promene trenera u superliga{kim klubovima iz sezone u sezonu odavno nikoga ne iznena|uju. Nedavno je Tomislav Sivi}, glavnokomanduju}i na klupi Novog Pazara u intervjuu na{em listu rekao da ga nerviraju ~este i nepravedne smene kolega. Ostali {efovi stru~nih {tabova superliga{a nisu govorili u sli~nom tonu, mada nije te{ko pretpostaviti da isto misle.

Milojevi}, trener

^ak 12 od 16 klubova elitnog ranga jesenas je imalo bar po dva trenera. Rekorder je Partizan, sa ~ak ~etiri stru~waka zadu`enih za vo|ewe tima ako se ra~una i Branko Vuka{inovi}, glavni na klupi samo na utakmici protiv Mladosti iz Lu~ana u 10. kolu. Zadovoqni sa {efovima struke od po~etka do kraja jeseweg dela sezone bili su samo u Crvenoj zvezdi (Vladan Milojevi}), Radni~kom iz Ni{a (Nikola Drin~i}), OFK Beogradu (Simo Kruni}) i Radni~kom 1923 (Fe|a Dudi}).

Ukupno je jesenas promeweno 14 trenera. Pore|ewa radi, u prvom delu prvenstva 2023/24. izvr{ene su dve smene mawe! Po tri rokade zabele`ene su u Mladosti i Vojvodini, ako se ne ra~una da je @elezni~ar imao i trenera za jedno kolo. Po Propozicijama takmi~ewa svakom klubu je dozvoqeno da dva kola mo`e da ima privremenog stru~waka, bez odgovaraju}e PRO licence.

Vladan

Crvene zvezde (desno)

THURSDAY l ^ETVRTAK 2. 1. 2025.

NOVAK NAPAD NA 100. TITULU U KARIJERI

PO^IWE PROTIV ENIGME, A ONDA RU[I

SVETSKI REKORD:

[ta ga ~eka u Brizbejnu?

Novak \okovi} je odlu~io da zapo~ne novu sezonu u Brizbejnu (serija 250), a tamo mo`e da napravi novi istorijski podvig. [ta ga zapravo ~eka u Australiji?

\okovi} je saznao da }e u prvom kolu odmeriti snagu sa Rinkije Hixikatom, trenutno 73. teniserom planete. Sa wim nikada pre nije igrao, uglavnom zbog toga {to je Australijanac jedno vreme bio posve}eniji dublu, ali i zbog toga {to je profesionalac tek tri godine.

Srpski as je prvi nosilac na turniru, a u prvoj rundi je dobio momka sa specijalnom pozivnicom koji je tako prona{ao svoje mesto pod australijskim suncem.

Ovaj me~ }e biti izuzetno neugodan, ne zbog samog protivnika, ve} zbog ~iwenice da }e se \okovi} boriti sa samim sobom. Nije odigrao takmi~arski me~ od 12. oktobra i finala mastersa u [angaju protiv Janika Sinera. ^ak i sa srpskog asa koji je zna~ajno proredio raspored u posledwim godinama je to ogromna pauza, pa }e biti zanimqivo videti u kakvom }e se svetlu prikazati.

\okovi} bi mogao da igra me~ ve} u no}i izme|u subote i nedeqe, a paralelno }e odigrati makar jedan me~ u dublu sa Nikom Kirjosom. To je dodatni na~in Novaku da br`e do|e do takmi~arske forme koja }e mu biti i te kako potrebna pred Australijan open (na programu od 12. januara).

NAPAD NA 100. TITULU U KARIJERI \okovi} }e ukoliko uspe da pobedi na svih pet me~eva u Brizbejnu osvojiti jubilarnu 100. titulu. Pridru`i}e se ve~noj listi igra~a sa 100 i vi{e titula. Na woj se nalaze jo{ dva imena Roxer Federer sa 103 i Ximi Konors sa 109. Niko drugi u istoriji nije uspeo da stigne do 100 i vi{e titula u singlu {to dovoqno govori kakav je to podvig. Naravno, procentualno \okovi} ima najve}i udeo „velikih titula“ sa ~ak 24 grend slem

pehara i 40 mastersa (rekorder u obe kategorije). Ta 100. titula bi bila pravi vetar u le|a, ali i jasna poruka rivalima da se vratio i da nema nameru da se {ali. U drugom kolu bi potencijalno mogao da igra protiv kvalifikanta ili Gaela Monfisa. Ukoliko do|e do susreta sa Francuzom bi}e do wihov 20. me|usobni duel. Novak je slavio na svih 19 i po tome je ve} rekorder. Sada bi taj svetski rekord jo{ jednom sru{io i dodao jo{ jedan veliki trijumf. Zaista impresivno. Ipak, nakon toga se situacija vrlo brzo komplikuje. Mogao bi u tre}oj rundi da igra protiv Alekseja Popirina protiv kog je igrao tri puta na grend slem turnirima pro{le godine. Upravo ga je Australijanac u tre}em kolu US Opena eliminisao sa turnira.

U polufinalu bi mogao da ga sa~eka jedan od dvojice Amerikanaca – Frensis Tijafo i Sebastijan Korda. Obojici se predvi|alo da }e biti nosioci ameri~kog tenisa, ali je trenutno prvi reket i daqe Tejlor Fric. Ipak, silno su motivisani da u novoj sezoni to promene. Naravno, u ovoj fazi bi opet mogao da igra as Australijancem – Kirjosom. Ne treba zaboraviti i Jakuba Men{ika kome se projektuje velika sezona.

I u samom finalu bi snage mogao da odmeri sa Grigorom Dimitrovim ili Holgerom Runeom koji deluju kao najve}i favoriti u toj polovini.

PROJEKTOVANI PUT \OKOVI]A

DO TITULE U BRIZBEJNU

Prva runda: Rinki Hixikata

Druga runda: Gael Monfis/Kvalifikant

^etvrtfinale: Aleksej Popirin/Rajli Opelka

Polufinale: Frensis Tijafo/Sebastijan Korda

Finale: Grigor Dimitrov/Holger Rune

\OKOVI] ZAPRETIO RIVALIMA KAKO DUGO NIJE: Kirjos otkrio {ta je frapiralo kod Srbina, \okovi} ga „pecnuo“ pred kamerom

Novak \okovi} se ose}a sjajno i to je jo{ jednom potvrdio u izjavi nakon {to je pobedio u dublu sa Nikom Kirjosom. To samo pokazuje da rivali i te kako imaju razloga da strepe.

Uspeli su da slave protiv Aleksandera Erlera i Andresa Miesa sa 6:4, 6:7(4), 10-8 u prvom kolu dubla u Brizbejnu.

„Hvala svima koji ste do{li ovde da nas podr`ite. Sjajno je vratiti se, igrao sam pre ~etiri, pet godina, Australija je uvek imala neverovatnu publiku. Hvala vam mnogo na qubavi i podr{sci. Zahvalio bih se Niku pre neki dan je rekao da bi trebalo da mi bude zadovoqstvo {to igram s wim. Drago mi je {to smo igrali zajedno, nisam igrao mnogo dublova u posledwih godina, {ta god da je Nik govorio ja sam sledio i slu{ao“, rekao je \okovi} na po~etku. Kirjos je istakao {ta ga je frapiralo kod srpskog asa.

„Bio sam iznena|en da je sumwao u sebe u nekim momentima. Gledam okolo navija~e, na ovom divnom stadionu, drago mi je da sam se vratio. Jednostavno gledam okolo i upijam energiju, sve je sjajno. Pro{li smo daqe.“ \okovi} je ~ak izveo jedan fantasti~an udarac kada je pogodio oko mre`e.

„Da budem iskren, to pored mre`e mi je sjajno namestio Mies. Imao sam otvorenu {ansu i i{ao po wu. Dobili smo taj poen i gem, wegov tviner je te`e odigrati. Poku{avali smo da pridobijemo publiku na na{u stranu.“

Osvrnuo se na to i Kirjos.

„To je ikoni~ni Novak momenat. Ne znam kog Kirjosa `elite onog koji }e da izvodi te stvari i da pravi ludnicu ili profesionalnog tenisera.“

Na to se nadovezao Novak duhovitom upadicom.

„Najboqi potez ve~eri je wegova re~enica – Trudim se da budem profesionalac.“

\okovi} }e u prvom kolu singla igrati protiv Rinkija Hixikate iz Australije koji je trenutno 73. na planeti, a za ovaj turnir je dobio specijalnu pozivnicu. Ipak, iskoristio je priliku da zapreti rivalima.

„Nisam mogao da tra`im boqi po~etak sezone, pobedio sam, osetio teren za singl, bi}e druga~iji me~ i druga~iji ose}aj. Mora}u mnogo vi{e da tr~im, ali sam spreman za to. Odigrao sam posledwi takmi~arski me~ pre nekoliko meseci, sabrao sam misli, fizi~ki sam dobar, ima sjajnih mladih igra~a sa kojima moram da dr`im tempo, naravno da je uzbudqivo i da je i Kirjos na terenu kada je zdrav mo`e da pobedi svakog.“

Kirjosa ~eka Mpe{i Perikar, po mnogima najboqi server dana{wice.

„Ne znam koliko }u tr~ati, ali mi je drago da sam odigrao dubl i da sam osetio teren – bitno mi je da se zabavim.“

Nole prvi put bez steznika

Milo{ Degenek zavr{io je tre}u misiju u Crvenoj zvezdi, ali uprkos godinama i daqe ima zainteresovanih klubova za usluge iskusnog defanzivca. @eqa reprezentativca Australije je klub iz Evrope, ukoliko do toga ne do|e postoje {anse da se vrati na najdaqi kontinent i zadu`i dres Vonderersa iz Sidneja. Doma}i i strani mediji navode da trener australijskog kluba, Alen Staj~i} `eli u svojim redovima da ima proverenog odbrambenog igra~a, posebno {to je wegova ekipa u prvih osam me~eva primila ~ak 15 golova.

Bi}e veoma izazovno nagovoriti Degeneka, on `eli da se igrama

u nekom klubu na Starom kontinentu domogne poziva selektora Tonija Popovi}a za zavr{ne bit-

ke Kengura u ciqu plasmana na Svetsko prvenstvo u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama, Meksiku i Kanadi. Te{ko da }e Zvezdin {toper hteti da prihvati ponudu, a iz Sidneja su uvereni da }e mo}i da ga uvere da do|e na jednu polusezonu i u Australiji se zadr`i do leta.

Posledwa karta na koju }e igrati Vonderersi bi}e Milo{ Ninkovi}, nekada{wi igra~ pomenutog kluba, a sad ~lan stru~nog {taba. Sad ve} biv{i igra~ Crvene zvezde ima dobar prijateqski odnos sa Degenekom i Australijanci se upravo nadaju da bi srpska veza mogla da bude kqu~na u dovo|ewu iskusnog defanzivca Crvene zvezde.

Novak \okovi} je odigrao prvi me~ bez steznika posle operacije kolena prethodnog leta i to nije pro{lo neprime}eno. Novak \okovi} je novu sezonu zapo~eo neobi~no – dublom me~om sa Nikom Kirjosom i uspeli su da slave protiv Aleksandera Erlera i Andresa Miesa sa 6:4, 6:7(4), 10-8. Ipak, ono {to su mnogi primetili je {to je sada nedostajao jedan deo opreme. I to je najboqa mogu}a vest. Sivi steznik je postao pro{lost. Srpski teniser je po prvi put od operacije kolena iza{ao na me~ bez steznika {to dovoqno govori da je potpuno spreman za sezonu. Na kolenu se ni ne vidi nikakav trag operacije (namerno izbegavamo da ka`emo koje je u pitawu), uostalom da li mo`ete da vidite na slici koje je koleno operisao? Pa`wu je opet privuklo desno koleno, koje je Novak operisao 5. juna u Parizu. Operisao je medijalni meniskus kolena tada. Tada je bilo jedva primetno da je ne{to ra|eno, a sada je to gotovo nemogu}e. Upravo zbog toga je i odlu~io da odigra prvi me~ bez steznika. Ovaj steznik je \okovi} nosio u prethodnih {est meseci.

Nole i Kirjos uspe{ni na po~etku turnira