CYBER
KRIMINAL u
OKVIRU ORGANIZOVANIH GRUPA
Dr sc. Dragana Daruši
Društvenoj nauci je dugo bio zabranjen ulaz u povlašćeni krug egzotičnih učenja i čudnovatih ponašanja pojedinih osoba pripadnika sekti. Sekte su u društvenom podzemlju bile strogo čuvana tajna, zatvorena za javnost. Ono što je šezdesetih godina izgledalo novo i zapanjujuće, devedesetih je postalo tragična svakodnevnica. Medijima danas sekte postaju najunosnija tema i izvor najunosnijih senzacija, a moderno društvo pojavu sekti vidi
kao veliku opasnost i pretnju postojećem poretku.
Reč sekta potiče od latinske reči „ sequi”, što znači slediti, ići, pratiti. Značenja koja se daju naslutiti Analizom grčkog izraza hairesis, naslućuje su da je sekta verska partija, neki izbor, rascep, biranje i smer. U doba Rimskog carstva, sekta je predstavljala odreĎen način razmišljanja, stil ţivota, političku stranku koju je osoba podupirala ili filozofsku školu kojoj se priklonila.
Enciklopedijska definicija sekti podrazumeva organizovanu malobrojnu grupu istomišljenika koje su se iz protesta protiv onoga u šta se pretvorila crkva, odvojile od matice religije u neku drugu, samostalnu religijsku grupu,odreĎeni verski pravac ili ideju koja se razlikuje u odnosu na neka pitanja u kojima se ne slaţe sa izvornom religijom ili sa učenjima u većini religija.
U modernom društvu ovako organizovana grupa označava "sledbenike nekog verskog učenja koja se odvojila od crkve i koju je crkva odbacila ili osudila" , a cilj im je da otkriju i slede "pravi put", pri čemu se najčešće povlače iz svog društvenog okruţenja u izolovane zajednice. Sekte su grupe sa organizacijom koja čvrsto sledi svoja uverenja, a koje ujedno mogu biti uzrok podele rada i nejednake raspodele moći.
Članovi sekte najvećim delom potiču iz niţih i siromašnih slojeva, oni koji se osećaju razočaranim, potisnutim, odbačenim od društva, inferiornim, iskompleksiranim, usamljenim, neuspešnim osobama. Najveći broj čine nedovoljno obrazovane osobe, mada se u proteklim godinama uočava i pristup obrazovanih i inteligentnih osoba.
Po njima to novo društvo (za koje se bore i u kome će svi biti srećni) uspostavlja u zagrobnom životu, ali i na Zemlji kada ovlada "nova svest". Da bi se ostvarilo takvo društvo, verske sekte zahtevaju od svojih članova da prihvate organizaciju ţivota po odreĎenim principima u odreĎenom reţimu. Sekte često odbacuju mnoge norme i vrednosti šireg društva, a iste zamenjuju verovanjima i praksom koje se neverniku ponekad čine neobičnim.
U širem kontekstu pojava organizovanih grupa pomenutog tipa, uočljiva je posebno u periodu velikih društvenih kriza, kada se napuštaju stare norme društvenog ţivota i raspada celokupan sistem vrednosti kao što je i naše doba, markirano – strepnjom, nezaposlenošću, društvenom nesigurnosti. Ono je oslobodilo prostor za pojavu novih verskih grupa čiji je zadatak da nadomeste crkve koje su zakazale u tome da svojim pristalicama ponude pomoć umirujućeg tumačenja sveta. U takvim uslovima one nude nov sistem vrednosti, za koji smatraju da je primereniji novonastalim okolnostima. Na nastanak verskih sekti deluju i sredstva javnih komunikacija, a naročito televizija (emisije koje propagirajući magiju i tako lako i brzo pridobijaju pristalice,sledbenike).
Veliki talas sekti se pojavio tek 1950-tih kad je ţivot zapadnjaka postao hladan i povučen. Mnogi su u razdoblju “nestabilnosti i krize” započeli potragu za novim voĎom, za toplinom, ispunjenjem ličnih potreba. Sekte su ljudima ponudile privid smisla, svrhe, odgovore na pitanja, istinu, sigurnost, ravnopravnost. One su nudile utočište za usamljene - iluziju pripadanja, porodice, zajedništva, delovanja usmerenog ka nekom višem cilju. Značajnu ulogu ovde je igralo laskavo uverenje o vlastitoj »posvećenosti u tajnu« - biti jedan od izabranih u takvim osobama jača osećaj zadovoljstva i nadmoći koji ih opija.
Osnovni preduslovi delovanja ovakvih grupa su: Neobrazovanost: ljudi su obično prosečni poznavaoci religije što dovodi do toga da neretko podleţu prvoj verskoj sekti na koju nalete; Kriza porodice – u dve-tri generacije unazad desio se prelazak od patrijarhalne do potrošačke porodice sa izmenjenim ulogama, enormnim uticajem medija i slično. Mladi traţe utočište, razumevanje, afirmaciju, odgovore, a tek posle izgraĎivanja kriterijuma pronalaze i biraju društvo, a to je upravo vreme kada biraju put organizovanih grupa kakva su sekte. Finale pomenutog su pojava kriminala, narkoklanova, narko dilera, ratno okruţenje, brojna razbojništva jesu finale svega.
Traţenje pripadnosti - razbijanjem tradicionalnog načina ţivota, ljudi se često osećaju usamljeni, otuĎeni, trka za meterijalnim blagostanjem i uspešnošću danas je uglavnom mera društvene afirmacije, ne ulazeći pri tom u načine sticanja blagostanja. Sekte "malom čoveku" za razliku od društva u kojem se nalazi, nude ljudsku toplinu, paţnju, podršku, zaštitu, razvijaju visok stepen osećaja posebnosti i pripadnosti, podstiču solidarnost i meĎusobno poštovanje.
Traţenje odgovora – Mnogi danas ne mogu da se snaĎu u medijskoj poplavi. Sekte, po pravilu, daju kratke, jasne i jezgrovite odgovore na pitanja svojih sledbenika i nude svoja viĎenja čoveka, čovečanstva, istorije, kosmosa, aktuelnih društvenih i pojedinačnih problema, tako da sledbenici u tome pronalaze svoj smisao ţivota. Psihološka stanja i krizne situacije kod pojedinca emocionalna nesigurnost, umor, neostvarene ţelje, teškoće i teskobe u svakodnevnom ţivotu.
Traţenje identiteta –Sekte uče da je vreme htelo da baš ona i njeni pripadnici prvi u lozi saznaju celu istinu i da se oslobode zabluda prošlosti, a da se tako bez ikakvog osećaja krivice njeni članovi posvete sekti koja ih, kao odabrane, vodi ka spasenju. Tako njeni članovi u trenutku gube drţavu, naciju, pradedovsku veru, porodicu. Uz svu “ ljubav i paţnju“, sekte uče sledbenike kako da postanu dosledni graĎani sveta, ali samo ako izvršavaju sve što se od njih očekuje. Ukoliko se u tom momentu pojedincu ne naĎe porodica, škola, crkva, stvara se prostor za harizmatičnog voĎu neke sekte.
Potreba da se bude “ nešto posebno “ – Ljudi često osećaju potrebu da pobegnu iz anonimnosti, da izgrade identitet i imidţ, da steknu osećaj da su nesto posebno, a ne samo broj u masi. Sekte svojim članovima pruţaju uverenja da su baš oni, ali samo ako budu revnosni i dosledni, jedini koji će biti spaseni pošto pripadaju jednoj elitnoj zajednici. Potreba za duhovnim voĎstvom, za čvrstom rukom u rukovoĎenju zajednicom, za potčinjavanjem i sluţenjem autoritetu, što je upravo veliki nedostatak današnjice.
Veština voĎe (tehnika i taktika) kojom pridobija sledbenike, njegova "harizma", izgled ("imidžu"), nastup i odnos prema sledbenicima, odnos prema uţoj i široj okolini, društvu, odnosno njegovom pogledu na svet, moţe biti presudan za odabir (neke sekte (recimo Jehov(i)ni svedoci) imaju obavezu misionarenja (svaki novi član 10 sati nedeljno: deljenje literature, razgovori sa prolaznicima i slično). Nezadovoljstvo stanjem u crkvi (organizaciji i funkcionisanju) i njenim odnosom prema okruţenju i društvu.
Psihofizička konstitucija članova sekti Članovi sekte su uglavnom intravertne osobe, sklone meditaciji, radoznali da zavire u svoju unutrašnjost, često se bave ritualnim predstavama koje nazivaju duševnim uzdizanjem. Na njihovom čelu, mogu da se naĎu i manifestni duševni bolesnici dobro “očuvane fasade”. Takve osobe okolina obično ne doţivljava kao opasne, a nije ni malo slučajno što se okolina jako iznenadi kada se dogode neki stravičan prizor, jer je najčešće neočekivan.
Analiza fizičke konstitucije članova ovih grupa, po Johannes R. Gascard uočava da su osobe religioznih pokreta i sekti „uglavnom osobe slabijeg fizičkog zdravlja, nežne i podložne oboljenjima”. U odnosu na psihičku konstituciju članovi ovih grupa se dele:
1. psihički „normalne“ osobe koje ulaze u sekte nakon neke krize ili razočaranja (neuzvraćena ljubav, razvod roditelja) i sl. 2. osobe s većim ili manjim psihičkim opterećenjem koje u organizovanim grupama (sektama) traţe svoju sigurnost i lečenje depresivnih stanja.
Dinamička psihologija i psihopatologija psihološke strukture ličnosti, deli osobe na narcističko-šizoidnu, depresivnu, opsesivnu ili prinudnu i histeričnu strukturu. Svaka od njih na svoj način doţivljava Boga, i kao takva je sklona opredeljenju nekoj organizovanoj grupi kao što su i verske sekte. Naravno, postoje i sasvim zdrave osobe koje slobodno pristupaju sektama zbog svojih ličnih motiva.
Za razliku od prinudnih neurotičara, koji su skloni strogim protestantsko-hrišćanskim sektama (kao što su Jehovini svedoci ili adventisti), narcističko-šizoidni tip vernika radije odlazi u neku grupu koja neguje neku od istočnjačkih formi filozofije i religije, kojima u osnovi leţi svet kao privid, što sasvim odgovara prividnom ţivljenju ovakvih ljudi, nikad dovoljno inkarniranih u ovu zemlju i njenu realnost. Odnos depresivne osobe prema religiji obeleţen je osećajem krivice zbog slabe vere, mlake ljubavi i gotovo nikakve nade.
Osobe sa očuvanom snagom za intelektualnu radoznalost, u depresivnim epizodama se često od hrišćanstva okrenu budizmu, (budistička filozofija pesimizma mu više odgovara). Histerična struktura ličnosti koja je zbog burnih duševnih zbivanja, preterane srdačnosti i neumornog optimizma sklona telesnim senzacijama obeležava naglašena samosvest, površnost, erotično-senzualnu uzbudljivost, razlog je što biraju pripadanje nekoj od ovih grupa. Religiozni život histeričnih osoba je često izobličen, pa i izopačen. Odlikuje se naglim oduševljenjem i brzim popuštanjem.
Gascard:„...Upućeni uglavnom na spoljašnje manifestacije vere,
histerični tipovi se vezuju za ceremonijalno u crkvenom životu (...). Histerici Boga doživljavaju na dečiji način, jer i sami ostaju celog života u mnogo čemu infantilni, i to kao „dobrog oca“ koji, naravno, njih posebno voli, i to i pokazuje. Zbog toga njihova vera ostaje umnogome nezrela, naivna, a oni su sami željni čuda i skloni da u njih brzo poveruju, bez snage naprezanja da se nešto trajnije i dublje u toj veri ostvari”
Histerične strukture ličnosti su sklone onim sektama gde ima puno ezoterije, antropozofije, magije i satonističkih elemenata.
Kriminalno delovanje sekti
se vezuje za mnoge socio-patološke pojave, samoubistva, kriminalitet, prostituciju, narkomaniju, prosjačenje, skitničarenje i dr. one uče svoje podanike da je ţivot moguć samo u okviru sekte i da je sve iza nje "satansko", rĎavo i "okupirano materijalnim pobudama". opasnost totalitarnih sekti je kriminalna naklonost njihovog unutrašnjeg ţivota, izraţenog kroz tzv.“zombiranje” članova, vrbovanje novoobraĎenih i prisiljavanja.
Izlazak nekog člana iz sekte je veoma teţak, a i bolan, jer tada dolaze do izraţaja zastrašujuće pretnje koje idu čak do smrtnih kazni, članovi destruktivnih sekti su obučeni da izvršavaju nareĎenja svog gurua, pa čak i da ako treba ubiju ( pripadnika sekte, a i članove njegove porodice, koji su izvan sekti). Iz ovih razloga su članovi sekti toliko zavedeni da ţivot van sekti ne mogu ni da zamisle, izvan sekti se osećaju potpuno blokirano i nesigurno. Ubistva nekog od članova ili bivših članova sekte se vrše onog trenutka kada se član sekte oporavi od izolacije i vrati u normalne tokove ţivota (uspostavi prijateljske veze sa roĎacima ili bivšim prijateljima) jer time preti da sruši mit o nedodirljivosti sekte.
Zakonu je poznato da voĎe nekih verskih sekti imaju kriminalna dosijea, a ne mali broj njih umešan je u teška kriminalna dela pa i masovna ubistva. Veliki broj sekti danas izdvaja ogroman novac za medicinska istraživanja na ljudskom mozgu, koji im se višestruko vraća jer medicinska saznanja koriste za masovne manipulacije ljudima. kao posebno opasne izdvajaju se sekte koje u svom učenju i delovanju sadrže elemente terorizma i anarhije (najopasnije u ovom polju su satanističke sekte, koje smatraju da se, zbog prisustva velikog broja ljudi na malom prostoru i relativno lakog pristupa naoružanju, moguće da se satani na dar prinese što veći broj žrtava).
Tehnike vrbovanja i postupci indoktrinacije podrazumevaju specifičan pristup budućim članovima pri čemu ljudi ne znaju (ili ne prepoznaju) da je nastup insceniran ili nisu svesni čemu se podvrgavaju.
Nema pravila koji se uzrast instruiše (mladi i stariji) i postaje lak plen razraĎenih tehnika i metoda koje su prepoznatljive po kombinaciji naklonosti i obmane.
Sekte intenzivno analiziraju ponašanje pojedinca, uočavaju njegove slabosti (najčešće su to ranjive, depresivne, nezadovoljne osobe), na taj način lako kontrolišu svaku njegovu misao, plene ih svojom srdačnošću, privuku ţrtvu i počinju sa njom manipulisati. Najčešće mesto za vrbovanje novih članova sekti su škole. Želja starih članova je da obezbede stabilnu i dobru poziciju meĎu mladima, snagu, i da obezbede budućnost svoje ideologije. Najveći uticaj sekte imaju preko propagandnih materijala, preko pozivanja mladih na seanse, molitve, na hepeninge koji deluju privlačno i atraktivno s obzirom na zabavu i sadržaje koje nude.
Nakon što privuku ljude, novi pokreti teţi za odreĎenom vrstom kontrole duha, pri čemu često koriste i nedozvoljene metode menjanja ponašanja, nametne svoje norme mišljenja, osećanja i ponašanja. Tehnike privlačenja novih članova uključuju: progresivno upoznavanje, dominaciju uključuju npr. ''bombardovanje'' ljubavlju (''love-bombing''), zavoĎenje budućih članova (''fishing flirting'') i drugo. Posebno je upadljivo iznuĎivanje odluka silom. Često se sluţe laskanjem. U cilju vezivanja novih članova, dele novac i lekove.
Sektaške grupe karakterišu postavljeni strogi standardi: doktrinarni, u ponašanju i/ili u izboru nekonvencionalnog modela obožavanja ili pobožnosti. Članovi su vaspitani da se bezuslovno prepuštaju osnivaču sekte ili lideru, što zahtevaju i od novih. Neke sekte koriste izolovanost , zbog kontrole procesa mišljenja, eliminacije spoljašnjih informacija, uticaja porodice i osoba iz okruženja, koji bi mogli razbiti opčinjenost i proces asimilacije osećanja, stavova i modela ponašanja.
Sektaške grupe uopšte, zahtevaju od svojih članova da im posvete mnogo više vremena, nego što to čine velike veroispovesti. Tako ostvaruju mnogo veći broj društvenih kontakata unutar grupe nego van nje, a novim članovima nude odvoĎenje od ''prošlog'' (dosadašnjeg) ţivota.
Sprovode intenzivne metode ''intelektualnog bombardovanja'', što vodi poremećajima svesti upotrebom klišea koji sprečavaju razmišljanje, upotrebu logičkih sistema, ograničavanjem refleksivnog mišljenja, stanjem neprestane zaposlenosti, otupljenjem svesti, stalnim opominjanjem, razbijanjem otpora, uvećavanjem straha i drugo.
Računa se da u svetu danas ima preko dve hiljade sekti, tačan broj je teško utvrditi, ne samo zato što su one zatvorene i što deluju tajno, već zato što se mnoge od njih gase, a druge formiraju. Veoma su raznolikih obeleţja (dogmatskih i geografskih). Vaţno je naglasiti da su sekte dobro organizovane i na svetskom planu veoma uspešne. Njima pripadaju mnogi svetski moćnici i političari, a svoje stavove, izmeĎu ostaloga, propagiraju preko horoskopa, kulture, U literaturi i štampi se najčešće pominju sledeće podele ovih organizovanih grupa:
Pseudohrišćanske sekte, one koje su se odvojile od zvaničnog učenja hrišćanske crkve: 1. ADVENTISTI “SUBOTARI”: osnovao je 1833.godine Vilijem Miler. Ime su dobili po tome što svetkuju subotom, a ne nedeljom. Svoje verovanja zasnivaju na ponovnom dolasku Hrista. Adventisticka crkva ima svoje škole, izdavačke kuće, bolnice, klinike u preko 140 zemalja sveta. Kod Srba su se pojavili 1903. godine. Na teritoriji bivše Jugoslavije ima preko 100 000 vernika. Najvažnije karakteristike ove sekte su:
- Razgranato i organizovano misionarstvo, - Smatraju da imaju dar prorostva, - Slave subotu i smatraju da subota ne sluţi za odmor već za razvoj dubokog odnosa jedinstva izmeĎu čoveka i Boga, - Veruju da nema svesnog ţivota posle smrti, - Hrist je jedini posrednik izmeĎu Boga i čoveka, - Mnogo više paţnje pridaju starom nego novom zavetu, - Često se skrivaju iza humanitarnih organizacija, biblijskih škola i društava.
2. BAPTISTI: Osnovani su 1521. godine u Cvikauu (nemačka). Ime ove sekte potiče od grčke reči bapticeni što znači " uroniti u vodu ". Spadaju u najbrojniju pseudohrišćansku sektu. U svetu ih ima preko 60 miliona. Najvažnije karakteristike ove sekte su: - Svoje učenje zasnivaju na Svetom Pismu; - Po njima Hrist je jedini gospodar svesti i ljudske duše; - Crkva ima dve vrste " sluţbenika " - propovednika i Ďakona; - Vernikom se postaje dobrovoljno, na osnovu ličnog zahteva; - Sledbenicima je zabranjeno konzumiranje alkohola, duvana, a dozvoljeno je sluţenje vojnog roka uz odbijanje nošenja oruţja; - Tvrde da nema praroditeljskog greha; - Nemaju Svete tajne, već samo obrede; - Krštavaju samo odrasle; - Odbacuju se molitveno obraćanje Bogorodici i svetiteljima “Ne poštuju se krst i ikone”; - Jedna od najkarakterističnijih crta baptista jeste doslednost u nastojanju ka odvajanju Crkve od drţave (ovu ideju su još od Francuske burţoaske revolucije na ovamo u gotovo svim evropskim drţavama radikalno sprovodili ali i ostvarili).
3. BOŢIJA DECA “FAMILIJA LJUBAVI” koju je osnovao 1968. godine u SAD Dejvid Mozes Berg. Ova sekta okuplja mlade u prirodi, po parkovima i plažama. Žive skromno u iznajmljenim stanovima. Za njih su dozvoljene sve stvari koje vode ka ljubavi i jačanju: muzika, seks, droga i alkohol, sve su to putevi strasti, putevi ljubavi, ali i putevi “spasenja”. (često se ovo čuje u krugu zavisnika od droge). Nakon vrbovanja sledi šestomesečni probni rad, posle kojeg pristalica potpisuje “revolucionarni ugovor” i postaje član ove sekte. U radu insistiraju na novcu koji zaraĎuju preprodajom muzičkih kaseta, ploča, rok-publikacija, grafika, slika, a posebno insistiraju na prodaji publikacija same organizacije. “Familija ljubavi” je markirana činjenicom da je njen osnivač ujedno i prorok “sudnjeg dana, prorok apokalipse" koji instrukcije dobija lično od boga, Berg je spreman da ponudi spasenja kroz svoj “zakon ljubavi”.
Misionarski stil zove se „lov zavođenjem“(„flirty fishing“). Članovi po zadatku obilaze barove, klubove, restorane, zavode muškarce odvedu ih u krevet, a potom ih privole da doĎu u sektu. U okviru ove sekte su dozvoljeni svi vidovi voĎenja ljubavi i egstiraju svi oblici seksualnih devijacija, ţive promiskuitetno dozvoljen je i homoseksualizam, lezbijstvo, pedofilija, incest...takoĎe i stupanje u brak. Po njima je „Prostituisanje za Isusa" predviĎeno i za muškarce. Po Bergu, koga od milja zovu „mister MO“, „To nije klasična prostitucija, to je prostitucija za Isusa. Mi umilostivljujemo dragog Boga, dajući sebe drugom, dajući drugom kroz seks šansu da voli“. Promiskuitetnih zajednica pod imenom „Familija ljubavi" ili „Boţija deca" ima danas širom sveta, za ovu sektu se posebno vezuje širenje pedofilije posebno izraţene u Engleskoj. Iz svih tih razloga “mister Mo” se obratio članstvu sa preporukom da sve što se radi zadrţe za sebe i da policiji ništa ne pričaju, inače će ih snaći prokletstvo.
4. JEHOVINI SVEDOCI su jedna od najbrojnijih, najrasprostranjenijih i najdisciplinovanijih sekti u svetu. Osnovao ju je Čarls Tejz Rasel 1851. godine. Procenjuje se da ih trenutno ima oko dvadeset miliona u svetu. Glavno sedište im je u Bruklinu (savezna drţava Njujork u SAD), a njoj potčinjena podruţnica za Evropu koja se nalazi u Nemačkoj, u blizini Frankfurta. Osnovne karakteristike jehovinih svedoka su:
-Mi ostali hrišćani ne znamo, navodno, kako je Bogu ime, a to je Jehova, ne postoji Sveti Duh, nego „sila boţja". Isus nije jednobitan sa Bogom. On jeste sin Boţji, ali nije Bog. Pre svog ţivota na Zemlji on je bio duhovno stvorenje na nebu. Hristova majka nije Bogorodica; -Isus Hristos nije razapet na krstu, već je bio obešen; -Nema poštovanja krsta; -Ne slave nikakve praznike;
-Najupečatljivije tumačenje ove sekte je da je telo nosilac ţivota, a da je duša u krvi (zato Jehovini svedoci ne prihvataju transfuziju krvi, jer ako Jehovin svedok uzme tuĎu krv, krv nekog grešnika, onda više neće biti onaj isti od pre „objavitelj kraljevstva". Zato je po njima bolje umreti bez transfuzije i biti spasen, nego zgrešiti sad, poslednjih dana pred drugi dolazak Isusa Hrista; -oni proriču i kraj drugih hrišćanskih zajednica, Imaju negativan stav imaju prema trenutnim vlastima u svetu; -oni stalno komentarišu „apokaliptično vreme" ovoga veka ratove, bolesti, nesreće kao predznak skorog dolaska Isusa Hrista i potvrdu svog učenja; Mamac za novo članstvo u početnoj fazi čini tvrdnja da će oni jedini Biti Spaseni daju sebi na autentičnosti i značaju, a kasnije podiţu Tenziju od sve skorijeg povratka Isusa Hrista, šire strah i obezbeĎuju revnost i disciplinu svojih sledbenika.
5. MORMONI: osnivač Dţozef Smit, 1830.godine u SAD-u, imaju preko milion članova. Učenje zasnivaju na knjizi Mormoni koju smatraju autentičnim dodatkom Biblije. Mormone ističe je čvrsta organizacija i velika finansijska moć. U njihovu crkvu moţe ući svaki znatiţeljnik, a u hram samo provereni članovi posle polaganja zakletve o čuvanju tajne. Smit je uspeo da boţanskom moći „proroka" prevede „Knjigu Mormonovu" koja, kako veruju mormoni, sadrţi neprocenjive evanĎeoske norme, a takoĎe i „božanske objave" u svojim posebnim celinama. Članovi ove sekte sebe zovu „Crkvom Isusa Hrista svetaca poslednjih dana", smatrajući da su jedina istinita i autentična crkva danas u svetu, sa pravim i čistim evanĎeoskim znanjem, apostolskim prejemstvom od Boga Oca i Gospoda Isusa Hrista, preko Dţozefa Smita do samih sledbenika.
6. NAZARENI: osnovao ih je Švajcarac Samuel Frelih, 1830.godine. Lutajući u ţivotu Frelih je bio prethodno luteranski pastor, potom baptista, a zatim je osnovao svoju „svetu opštinu" u gradiću Lajpvilu. U svom učenju nazareni odbacuju: Sveto pismo Starog zaveta i smatraju ga samo istorijskom knjigom; Bogorodicu i svetitelje; poštovanje krsta i ikona; post; crkvene praznike; sluţenje vojnog roka i učešće u ratu.
Na čelu svake oblasti, koja moţe imati i više bogomolja, stoji „Ďakon", njih slede sluge, pa vernici. „Savez Ďakona" vodi zajednicu koja je organizovana na autokefalnom principu, a na čijem čelu je starešina. Rimokatoličku crkvu smatraju „velikom bludnicom", a prema pravoslavnima su prozelitski nastrojeni. Nazareni se krštavaju se samo stariji od 14 godina, i to na reci, uz ritualno opaljivanje (sagorevanje) greha ognjem, a pričest i večera Gospodnja obavljaju se uz ispoved greha. Nazareni su grupa koja isključivo poštuje svoja pravila i odlike polnosti isključivo vezuje za svoje opredeljenje. Poslednjih decenija brojnost u ovoj sekti stagnira.
7. REČ ŢIVOTA: nastala je krajem sedamdesetih godina u Švedskoj, poznata po odrţavanju spektakularnih misa. Finasijski su vrlo jaki i imaju dobro organizovanu intenzivnu propagandu. Moto njihove zajednice je: muzika, igra, veselje, veliki hor i ozdravljenje. Savremenom obradom pesama o Hristu ţele da privuku što veći broj mladih. Bolest takoĎe smatraju posledicom nedovoljne vere u Boga, te navedenog sledi zaključak da im se treba pridruţiti. Članovi saraĎuju sa „Udruženjem evanđeoskih sveštenika i vernika Srbije", koje čine: baptisti, pentekostalci, Slovačka evangelistička crkva, „Crkva božija", i još neke manje zajednice. Zajednica ima centre u Beogradu i Novom Sadu, broji više od 1.000 pristalica.
8. CRKVA BOŢIJA: osnovana još 1886. godine u Klivlendu, SAD. Veruju da krštenjem i čestim molitvama mogu da čine čuda. Sedište „Crkve božije" za Evropu je u Oberslumu, u blizini Štutgarta, u Nemačkoj. Crkva se samofinansira i to tako što je svaki član duţan da deset procenata od svojih prihoda da kao prilog crkvi.
Pseudohinduističke sekte: 1. FALUNGONG:osnovao ju je 1992.godine Li Honţe, najbrojnija je sekta u svetu sa registrovanih oko 100 miliona. Ova sekta je mešavina budizma, taoizma i Ďigunga.
Često ima destruktivan karakter jer su njeni sledbenici skloni narušavanju javnog reda i mira, a vrlo često su kriminalogenog ponašanja.
2. HAREKRIŠNA: osnivač ove sekte je Šri Šrimad Baktivedanta Prabhupada iz Indije. Članove ove sekte karakteriše potpuna duhovna posvećenost Krišni koji je bio savetnik indijskog ratnika. Sledbenici Hare Krišne su bakte (posvećenici). Potpunu posvećenost postiţu upornim pevanjem mantre " Hare Krišna“, a u toku sluţbe mantra se ponavlja ukupno 1024 puta.
Za ovu sektu je karakteristično potpuno negiranje nacionalne i religijske posebnosti. Ţivot njenih sledbenika je iscrpljujući počev od upornog mantranja, oskudne vegetarijanske ishrane pa sve do prosjačenja.
3. TRANSCEDETALNA MEDITACIJA: osnovao ju je Mahes Prasad Varma. Podrazumeva tehniku jednostavnog, prirodnog načina usmeravanja paţnje prema “mirnijim nivoima mentalnih aktivnosti”. Transcendentalna meditacija je prisutna u medicini, farmaciji, ekologiji, muzici, nutricionizmu, politici, ekonomiji, kriminalističkim i socijalnim programima. Ova grupa ljudi je poznata po veoma dobro razvijenoj izdavačkoj delatnosti. 4. KARMA CENTAR je karakterističan po kombinovanom korišćenju elemenata više religija. Primenjuju meditaciju, jogu, hipnozu, radiosteziju, energoterapiju, psihoterapiju itd. Pored ovih zastupljene su i druge dalekoistocne sekte kao npr. Joga - centri, Maher - baba itd.
SINKREISTIČKE SEKTE u koje spadaju: 1.ANTROPOZOFI – osnivač Rudolf Štajner, učenjem nastoje da objasne tajnu i suštinu čoveka koristeći okultizam, ezoteriju, kao i hinduističke i budističke religije. 2.ILUMINATI su nastali 1776. godine. Predstavljaju odličan primer kako putem religije doći do velike finansijske moći.
Ciljevi Iluminata su: -graĎanska i socijalna jednakost, - pravilna raspodela materijalnih dobara, - racionalnije korišćenje materijalnih dobara, - očuvanje ţivotne sredine.
3. MASONI nazivaju se i slobodni zidari (esnafsko udruţenje engleskih zidara). Po masonskom učenju su sve religije, jednako bogougodne, i u Tom smislu masone moţemo smatrati zagovornicima ekumenizma. Odnos prema Bogu kod masona jeste odnos prema Velikom arhitekti, tvorcu, ali bezličnom i nepripadajućem bilo kojoj religiji. Imaju dosta organizacija, stvaraju nove, usmeravaju postojeće. MeĎu njima ima i takvih za koje običan čovek ne bi mogao da Pretpostavi da su deo masonske mreţe. Masonski simbol „svevideće oko". Zloupotreba boţanskog Svevidećeg oka, simbola kojeg u vidu trougla, nalazimo u mnogim hramovima.
4. NOVO DOBA-NEW AGE- naziva se i “religija Novog doba”, “ekološka religija”... Nastala je u Čikagu 1893. godine. Ova grupa nema čvrstu organizaciju, a njihov osnovni cilj je da zagospodare planetom Zemljom tako što će formirati jednu svetsku vladu koja će kontrolisati jednu vojsku i policiju na Svetu. U osnovi je antihrišćanski pokret. Bez obzira što se maskira pseudo naučnim formulama, i objašnjenjima, na očigled svih, njegovi glavni propovednici su ne samo razni astrolozi, moderni psiholozi, klubovi za meditaciju, jogu itd. već i vodeće ličnosti politike, nauke, filma, televizije, obrazovanja, novinarstva itd.
SATANISTIČKE SEKTE: O Satani se pisalo u mnogim filozofskim spisima, a za njega se najčešće vezuje greh i zlo u svetu. Inače, u literaturi, a I u običnom govoru, susrećemo sinonime kao npr.:demon, Mamon, đavo, vrag. Jevreji će reći Hasatin ili Velijar, a muslimani Šejtan. Karakteristike satanizma su sledeće: Satanističke doktrine predstavljaju se danas otvoreno i to kao doktrine za oslobaĎanje čoveka od religijskih normi, stega i ograničenja. Po njima, ljudi Treba da se bez osećaja krivice prihvate telesnih i materijalnih dobara. Sledbenici, radi lepšeg ţivota posle smrti, treba da veruju u Satanu kao palog anĎela, gospodara tame, vladara podzemlja.
Satanizam sebe predstavlja kao nadnaučno i nadreligijsko učenje koje je Crkva (takoĎe bilo koja zvanična religija) vekovima ljubomorno krila od ljudi. Sledbenici odbacuju Isusa Hrista kao mesiju, te sluţe Satani, očekujući od njega nagradu i, kako rekosmo, ugodniji ţivot posle smrti. Uslov za nagradu jesu bogobornost i smrt. Neizbeţni elementi satanskih rituala su okultizam i magija. Satanizam neguje simbole koji parodiraju crkvena znamenja, relikvije i sveštenike krst okrenut naopako, sveće zapaljene fitiljem okrenutim nadole, svešteničke odeţde u vidu maskiranog Ďavola.
Pored navedenog postoje i tipični satanistički simboli, kao što su mrtvaćka glava, heksagram, tri šestice broj Velike zveri Antihrista, a osnova satanističke simbolike jeste skrnavljenje hiršanstva. Ono što je najdrastičnije da se satanisti prinose ţrtve radi umilostivljenja Satane, a one su po pravilu u krvi. Nekada su stradala deca, a danas najčešće mačke, psi, zečevi, petlovi, te se prinose na oltar, a prisutni vernici pričešćuju se tako što piju tu krv i uz molitvu primaju Satanin dar. Neki put se sami vernici raskrvare samopovreĎivanjem, pa tako svoju krv revnosno prinose na oltar, te se njom pričešćuju.
Podela sekti: 1.Pseudohrišćanske sekte one koje su se odvojile od zvaničnog učenja hrišćanske crkve: adventisti (“subotari”), baptisti, božja deca “familija ljubavi”, jehovini svedoci, mormoni, nazareni, reč života, crkva božija. 2. Pseudohinduističke i dalekoistočne sekte osnova i matica su, dakako, hinduizam I budizam sa svojim doktrinama i tehnikama, ali obraĎeni na Zapadu, pa izvezeni nama: falungong, harekrišna, transcendentalna meditacija, karma centar.
3. Sinkretističke sekte mešavine raznih zvaničnih religijskih i jeretičkih pravaca, kao i okultizma i magije. Mnoge od njih u sebi sadrže i elemente satanizma, ali smo ih svrstali u grupu i na mesto gde one smatraju da pripadaju, pošto uopšte ne prihvataju da su delom i satanistićke: antropozofi, iluminati, masoni (slobodni zidari), novo doba. 4. Satanističke sekte one koje otvoreno propovedaju satanizam, tj. da je Ďavo (Satana) bog i da mu se treba klanjati i žrtve prinositi:
Analizirajući stanje u području verskih prava i sloboda, pojedine države su napravile značajan pomak u odnosu na zaštitu graĎana od delovanja destruktivnih i totalitarnih sekti, posebno se ističu: Francuska, Rusija, Italija i Austrija.
“Gde osećajni život – patološka depresija ili nastrano ponašanje ima glavnu reč, tamo će biti ućutkane razumne strane života” (Johannes R. Gascard)