RYL - Svetlost koja blista

UVODNIK

PHOTO: ANTON WELT

SVETLOST KOJA BLISTA – DESET GODINA RYL MAGAZINA

I kada se osvrnem na pređeni put, opet bih ga prešla. Deset godina kontinuiranog, intenzivnog rada. Dekada rada na sebi. Živim ono što pišem, pišem ono što živim. Magazin mi je došao kao lični spas i duhovna nadgradnja. Otvorio mi je puteve ka nekim novim ljudima, svetovima, idejama. Traži od mene konstantne korake ka budućnosti i nečem drugačijem. Tera me da budem bolja, snažnija, jača, istrajnija u svemu. On je svetlost koja blista i koju shvatam kao put nade, znanja i duhovnog vođstva. U fokusu su umetnost, poslovni uspeh i lični razvoj. Rad na sebi i usavršavanje u majstora igre i života je neprocenjiv poduhvat koji neko može da uloži u sebe. Nekada se osećam kao skulptor koji vaja i kleše svoju skulpturu i pronalazi joj mesto u svetu. Nekada imam osećaj da sam kreator i veliki podsticaj drugima da uzmu „pero u ruke“ i podele sa nama svoje misli. I znam koliko je sve terapeutski i snažno. Jer pisanje oslobađa. Pisanje uzdiže i miluje dušu. Isceljuje na svim nivoima. Nekada vidim RYL kao čistu umetnost između korica, koji govori o životu, nadahnut njim i stvaranjem.

U lancu jedinstva susreću se nevidljive ruke, blistavi umovi, magične vizije svih koji su na RYL stranicama ispisali svoje znanje. Taj lanac je beskonačan kao i misao i energija koja se širi. Širiti stav vredan divljenja i lepotu koja se pronalazi u svemu je imperativ. Dati vrednost svima i tražiti ono najbolje u čoveku mogu samo velika i krilata srca.

RYL je kao pokazna vežba kako se živi, razmišlja, voli, neguje, poštuje, sanja, veruje, misli.

RYL mi je doneo riznicu raskoši čoveka u svakom smislu. Kadra sam da dodirnem tuđu senku, hrabra sam da izazovem i otvorim priču. Jer važno je biti odvažan u svemu. Budite odvažni u pričanju priča koje transformišu, koje motivišu, koje inspirišu na promene, lične, kolektivne. Individualno usavršavanje doprinosi i kolektivnoj harmoniji. Najvažnije je

od sebe napraviti majstora, a on već zna kako će dalje poboljšati sve(t).

„Ako hoćeš da budeš srećan – budi“, kaže majstor sreće i nesreće Tolstoj. Ja sam se odlučila da budem srećna i zahvalna. Sa tim stavom vam dolazi sve.

Vladeta Jerotić bi rekao „Samo dela ljubavi ostaju“, a RYL je moja ljubav uz pomoć koje svedočim vremenu i kao arhivar beležim ovaj 21. vek koje će buduće generacije istraživati, sadašnje čitati i usvajati. Ima li išta lepše nego biti svedok nekog vremena i uzimati iz njega samo najbolje i davati istom merom, a možda i više.

Zahvalna sam svim autorima sveta koji su dali veliki doprinos, stali na scenu i poklonili se. Aplaudiram vam iz svakog atoma svog bića jer smo zajedno uradili veliku stvar. Hroničarima vremena treba treba dati prostora i svetla zbog istine i ljubavi koju ispisuju.

Ovaj medijski prostor pripada svima nama, on je namenjen za progres uma, duše i tela. Neka tako i ostane za sledeću deceniju. RYL niša u medijskom svetu je retka, a ja kažem da vredi svim srcem. I kažem da je snaga u postojanosti, posvećenosti. Mi stvaramo ovaj svet energijom, darovima duše i vizijom. Da li je to paralelni Univerzum? Kažem da nije. Isporučimo najlepše ovom svetu kroz sopstveni izbor. Treba čuti i uvažiti glas drugih.

Glas, reč, misao je zabeležena. Pišimo dalje kreirajući sadržaje iz života.

I ne zaboravite, ništa bez tima i zajedničke akcije. Ljudi, mi deset godina radimo zajedno: Dijana Krtinić, Boris Cupać, Nikola Markov. Zaslužili smo svi „po jedan srebni sat“. Spojila nas ideja, koja se neslućeno proširila dalje.

Živeli!

Anima Mundi

RYL 113

IMPRESSUM

E-MAGAZIN RYL ISSN 2406-2030

IZDAVAČ RYL d.o.o. Beograd

ART DIREKTOR

Boris Cupać

GLAVNA I ODGOVORNA UREDNICA

Miomira Medaković-Topalović (Anima Mundi)

TEHNIČKA UREDNICA

Jelena Ademi

LEKTORI

Dijana Krtinić, Adrian de Groot (za tekstove na engleskom)

AUTOR KONCEPTA MAGAZINA

Anima Mundi

SARADNICI U OVOM BROJU:

Danijela Marković

Gabriel

Dragan Sjekloća

Slavimir Stojanović Futro

Miloš Milošević

Amela Keserović Polić

Dr Petar Dragić

Zoran Anić

Vuk Vidor

Mila Litvinjenko

Suzana Perić

Anđelka Kolarević

Tanja Todorović

Tanja Stupar

Tatjana Popović

Adrian de Groot

Michela Bernacca

Krešimir Macan

Đorđe Stanojević

AUTORI:

Dr Ioanna Batsialou

Miodrag Mišo Rogan

Dragana Orlandić

Veljko Valjarević

Srđan Stanković

Tamara Anđus

Veselin Mišnić

Ana Atanasković

Tatjana Lečić

Jelena Bojanić

FOTOGARFIJE :

Anima Mundi

Unsplash.com

Naslovnica: Mila Litvinjenko, Tanja Todorović, Suzna Perić, Mia Medaković, Dragana Orlandić, Slavimir Stojanović, Vuk Vidor, Zoran Anić, Petar Dragić,

Aleksandar Zeremski

Photo: Anton Welt

KONTAKT

WEB: www.ryl.rs

MAIL: rylmagazine@gmail.com

LIČNOSTI U OVOM BROJU

ANĐELKA KOLAREVIĆ

DRAGANA ORLANDIĆ

TATJANA LEČIĆ I JELENA BOJANIĆ

MIODRAG ROGAN

SRĐAN STANKOVIĆ

TAMARA ANĐUS

YOUR VISION

DESET GODINA ŽIVOTA U MEDIJSKOM PROSTORU

PIŠE: AMELA KESEROVIĆ POLIĆ, NOVINARKA

FOTOGRAFIJA: MARIO KLEIN

PHOTO: UNSPLASH.COM

Godišnjice su velika stvar. I uvijek ih doživljavam sa posebnim osjećajem. Naročito jer ponešto iz vlastitog iskustva znam šta znači postavljati temelje nečemu što drugi oko tebe ne rade. Kada nemaš utabane staze, već sam trasiraš put.

Kreneš s ambicijom da ćeš, ako te i zvijezde malo pogledaju, izgraditi magistralu, a usput napraviš auto-put. Kakav osjećaj! I zato prije nego bilo šta drugo napišem u ovom tekstu, dozvolite da kažem: „Dragi RYL, sretan ti rođendan. Ostani i u narednih deset godina jednako prijatan, čitljiv i drugačiji.“

Ta njegova osobenost u moru medijskog sadržaja daje mu neupitnu vrijednost. Selekcija slika, minimalistička grafička rješenja, čine kompaktnu cjelinu.

Uvijek mi je bilo zadovoljstvo pojaviti se kao autor u nekim od brojeva RYL-a.

Njegova otvorenost prema različitim temama nije bila samo inspirativna nego nekako i obavezujuća, da kažem nešto svrsishodnije, nešto što će značiti nekome ko to pročita. Iako obično lako nalazim riječi, tekstovi za RYL tražili su poseban angažman. Motivirali su na najteži posao – introspekciju, da zavirite i u one dijelove sebe u koje baš često i ne zalazite.

RYL nije samo magazin, on je ideja, mjesto koje te podstiče da budeš hrabar, prije svega prema sebi, pa onda i drugima, da pokažeš koliko si širok u onome kako poimaš svijet i u njemu sve oko sebe, i kako nastojiš ne izgubiti svoju autentičnost.

Sjećam se Mijinih početaka, kada je kao autor i urednik digitalnog magazina, s entuzijazmom pričala o konceptu, viziji, šta je to što ona i njen tim

saradnika žele da postignu sa svojim projektom. Nije lako krenuti protiv struje u medijskom svijetu gdje dominiraju konvencionalni pristupi. Bez mašinerije velikih korporacija za leđima. Pomislila sam tada da je ona ili nevjerovatno hrabra ili, kako bismo rekli, malo „luda“. Ali da biste stvorili bilo šta vrijedno, potrebno je i jedno i drugo.

Dok se mnogi mediji i tada a i danas, fokusiraju na negativne vijesti, konflikt i dramatične naslove, i ne samo mediji, već i javnost, RYL ima drugačiji pristup. On nije za brzo, kako bi to Z generacija rekla, skrolovanje, nego traži ono za što će mnogi reći da ga imaju najmanje, a to je vrijeme.

Mogućnost da, iako je digitalan, pruži i takozvani personalni touch, čini da se na njegovim stranicama osjećaš i pozvano i povezano, neovisno u kojem dijelu svijeta da si. Meni je to i danas vrijednost kojoj u medijskom biznisu treba težiti.

Deset godina života, u medijskom prostoru, nije mali period.

U vremenu koje razdvaja, biti neko ko spaja i gradi mostove, ko je oko sebe napravio šaroliku zajednicu, ko je hroničar nečijeg trenutka, dosljedan i oslonac u momentima preispitivanja, vrijedan je snažnog uvažavanja.

I zato, RYL, s radošću čekamo tvoje nove tekstove o ljudima iz raznih krajeva svijeta, o umjetnosti, kulturi življenja, duhovnosti...

Da iz jedne nove, tvoje, perspektive sagledamo i narednih deset, vjerujem, jednako uzbudljivih godina!

PHOTO: CORD MAGAZIN

ONA, ŽENA ZMAJ

VIZIJA, UPORNOST I POVERENJE SU NJEN KLJUČ USPEHA

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ

FOTOGRAFIJE: ARHIVA CORD MAGAZINA

DRAGANA ORLANDIĆ, GENERALNA DIREKTORKA KOMPANIJE DAHLIA I REGIONALNA MENADŽERKA ZA SIBERIAN WELLNESS U SRBIJI. NJENO BOGATO POSLOVNO ISKUSTVO OBUHVATA POZICIJU MENADŽERKE ZA RAZVOJ IZVOZNOG POSLOVANJA U KOMPANIJI ALEVA&FLORY, U KOJOJ JE RAZVIJALA PRODAJNE STRATEGIJE NA TRŽIŠTIMA RUSIJE, BELORUSIJE I UKRAJINE, KAO I RUKOVODEĆE ULOGE U ULB COMPANY I KPMG-U U MOSKVI, GDE JE USAVRŠILA FINANSIJSKU ANALIZU I KONTROLU. NJENA KARIJERA, KOJA OBUHVATA ISKUSTVA U PRODAJI, FINANSIJAMA I MENADŽMENTU NA TRŽIŠTIMA OD RUSIJE DO BELORUSIJE, SVEDOČI O SPOSOBNOSTI DA PREPOZNA PRILIKE I USPEŠNO VODI TIMOVE KA OSTVARIVANJU

AMBICIOZNIH CILJEVA

Kako bi definisala svoju formulu uspeha?

Moja formula uspeha zasniva se na tri ključne stvari: viziji, upornosti i poverenju. Vizija je ono što me uvek vodi napred, omogućava mi da sagledam širu sliku i prepoznam prilike tamo gde drugi možda vide prepreke. Upornost je neophodna jer nijedan put ka uspehu nije lak i bez izazova. Poverenje je temelj svakog uspešnog tima, verujem u svoje ljude, njihove sposobnosti i snagu koju zajedno pokazujemo na putu ka cilju. Ipak, najvažnija potpora za ova tri stuba uspeha je vera, vera u ono što radimo, kompaniju za koju radimo i brendove koje kreiramo.

Danas je ženama izuzetno teško da usklade poslovne obaveze sa obavezama kompanije. Koliko ti stabilnost i ljubav porodice znače kao podrška onome što radiš?

Porodica je moja baza, moj oslonac i motivacija. Stabilnost i ljubav koje dobijam kod kuće daju mi energiju da svakodnevno donosim važne odluke i suočavam se s izazovima. Verujem da je balans ključan i trudim se da što više kvalitetnog vremena provodim s porodicom, jer to nije samo podrška meni, već i podsećanje zašto sve ovo radim.

Prošle godine ste svečano obeležili jubilej –100 godina Dahlie. To je kompanija koja ima tradiciju, korene, snagu. Kako se svojim poslovanjem prilagođavate 21. veku i koji su procesi modernizacije Dahlie?

Stogodišnja tradicija je naša snaga, ali i obaveza. Fokusirani smo na novitete koji osluškuju potrebe savremenih potrošača, a pri tome čuvamo ono što nas čini posebnim – autentičnost i kvalitet. Modernizovali smo proizvodne procese, uveli nove tehnologije u proizvodnju i logistiku, implementirali smo sve standarde kvaliteta, posedujemo vrhunsku laboratoriju, a digitalna transformacija nam omogućava bolje povezivanje s potrošačima preko našeg website i online shopa lansiranih u godini veka postojanja. Naš cilj je spojiti najbolje iz prošlosti i budućnosti. Na nama je velika odgovornost da nekim budućim generacijama ostavimo Dahlia kompaniju kao pravi biser Balkana, jer Dahlia priča nema kraj.

Na kojim vrednostima zasnivaš svoje poslovanje i kako se usklađuješ sa svojim timom?

Vrednosti koje zastupam su transparentnost, posvećenost i međusobno poštovanje. Verujem u otvorenu komunikaciju i jasno definisane ciljeve, jer samo tako možemo biti efikasni kao tim. Važno mi je da svaki član tima oseća da doprinosi, da je cenjen i da zajedno gradimo uspeh kompanije. Posvećeni smo ostvarenju istog cilja ka kojem idemo i svakodnevno učimo jedni od drugih i pomeramo granice.

U kom pravcu si razvila svoje liderske sposobnosti?

Liderske sposobnosti sam razvila kroz različite uloge i izazove, od prodaje i finansija, preko pro-

ject managementa, do vođenja timova u međunarodnom okruženju. Trudim se da uvek budem inspiracija svom timu, ali i njihov oslonac. Nakon šest godina u kojima sam bila na čelu predstavništva Siberian Wellness kompanije u Srbiji, promena na poziciju CEO Dahlia je donela nove izazove, zahtevajući od mene razvijanje novih veština i uslađivanja sa timom koji je sukcesivno zapošljavan. Svaki izazov doživljavam kao priliku da učim i postanem bolji lider.

Koji su noviteti u vašim proizvodima za celu porodicu? I kako se prilagođavate tržištu koje je preplavljeno kozmetikom?

Naša misija je da proizvodimo proizvode koji brinu o celoj porodici – od najmlađih do najstarijih. U protekloj godini, lansirali smo četiri linije proizvoda koje odgovaraju na konkretne potrebe potrošača, kao i one za specifične probleme kože, namenjenih tinejdžerskoj populaciji. Ključ je u kvalitetu i autentičnosti, ali našu prednost baziramo na rastu i činjenici da smo domaći proizvođač sa fabrikom najvećih kapaciteta. Na preplavljenom tržištu opstaju oni koji ostanu verni sebi i svojim potrošačima. Naša ponuda obuhvata proizvode koji odgovaraju potrebama svih članova porodice. Naša flagship linija, Botanika, broji 16 proizvoda namenjenih nezi lica, tela, kose i intimne nege, a poznata je po svojoj kvalitetnoj formulaciji i sveobuhvatnosti. Nedavno smo lansirali i ‘da! by Dahlia’, liniju ekskluzivno dostupnu u DM prodavnicama, i već beležimo prve uspehe. Pored toga, tu je i premijum linija za bebe Planet Mom. Transparentnost i fokus na kvalitet su naši ključni principi, sa tvrdnjama koje su dokazane i doprinose korisnicima naših proizvoda.

Kakva su tvoja očekivanja za 2025. godinu u pogledu uslova poslovanja kompanija u kozmetičkoj industriji?

Verujem da će 2025. godina doneti mnogo izazova, ali i prilika. Fokus je na održivom poslovanju i prilagođavanju potrebama potrošača koji sve više vrednuju transparentnost i brigu o zaposlenima, zajednici i prirodi. Naši ciljevi za ovu godinu su veoma ambiciozni, ali možemo ih definisati kroz tri ključna stuba razvoja: Dahlia brendovi sa kojima planiramo regionalno širenje i postavljenje osnova za rast biznisa u Srbiji, private label proizvodnja koja je već dosegla visok nivo učešća u biznisu sa našim partnerima

koji su nam ukazali poverenje, kao i nastavak i širenje proizvodnog portfolija Siberian Wellness proizvoda. Digitalizacija i onlajn prodaja će u budućnosti igrati veliku ulogu, a mi ćemo se truditi da budemo korak ispred i ulagati pametno.

Kako nalaziš inspiraciju u onome što radiš i koja je tvoja poslovna filozofija?

Inspiraciju nalazim svuda i to je jedino tačno, jer sve što vidim, pročitam, informacije koje upijam svakoga dana, sve je to inspiracija. Ona najvažnija je svakako u ljudima – mom timu, porodici i našim potrošačima. Svaki proizvod koji kreiramo je deo nečijeg svakodnevnog života i to me motiviše. Moja filozofija je jednostavna – uvek težiti najboljem, ali ostati prizeman i autentičan.

Tema februarskog izdanja RYL magazina nosi naziv “Deset godina”. Šta za tebe znači kontinuitet i uspeh u radu? Kako vidiš jedan lifestyle & mindstyle magazin koji proslavlja svoj jubilej?

Kontinuitet je dokaz posvećenosti, upornosti i poverenja koje gradite godinama. Svaka uspešna decenija je priča o prilagođavanju promenama, učenju i rastu. Lifestyle & mindstyle magazini poput RYL-a su važni jer donose inspiraciju, edukaciju i pozitivne priče koje su neophodne u svakodnevnom životu. Spajate ljude različitih karaktera, biografija, industrija, ali iza svakoga stoji uspeh kreiran vizijom, upornošću i odricanjem. Vaš jubilej je još jedna potvrda da vredne ideje opstaju i pronalaze put do svoje publike.

PHOTO: MIŠO ROGAN

ON, OSTVAREN I USPEŠAN

AVATARI

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ

FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

MIODRAG MIŠO ROGAN, VAJAR, ROĐEN U ZRENJANINU. ZAVRŠIO JE FAKULTET PRIMENJENE

UMETNOSTI I DIZAJNA U BEOGRADU, ODSEK PRIMENJENO VAJARSTVO 1995. GODINE.

SARADNIK JE NA VIŠE IZVEDENIH SKULPTURA U OKVIRU LIKOVNE KOLONIJE „GEST“, SEČANJ. SARADNIK JE I UČESNIK NA VIŠE MODNIH REVIJA. NJEGOVE SKULPTURE SU KORIŠĆENE KAO EKSPONATI U NEKOLIKO IGRANIH FILMOVA, A UČESTVOVAO JE I U IZRADI SCENOGRAFIJA ZA POZORIŠNE PREDSTAVE. OD STICANJA DIPLOME 1996. GODINE, KAO SAMOSTALNI UMETNIK U SKLOPU SVOG ATELJEA BAVI SE PROIZVODNJOM DELA PRIMENJENE UMETNOSTI. PROIZVEO JE PREKO 1000 UNIKATNIH DELA PRIMENJENE UMETNOSTI KOJA SE NALAZE U PRIVATNIM ZBIRKAMA I KOLEKCIJAMA U SRBIJI I VAN NJE. DIZAJNIRAO JE I IZVEO VIŠE PROJEKATA U ENTERIJERU I EKSTERIJERU.

JEDAN JE OD UČESNIKA NA PROŠLOGODIŠNJEM MALTA BIJENALU, U ORGANIZACIJI MUZEJA PRIMENJENE UMETNOSTI.

IMAO JE VELIKI BROJ GRUPNIH I SAMOSTALNIH IZLOŽBI U ZEMLJI I INOSTRANSTVU, A NOVA SAMOSTALNA IZOŽBA OČEKUJE GA U MAJU U GALERIJI NIKOLA RADOŠEVIĆ.

Kako bi opisao svoje skulpture?

U dubini bića postoji jedno jezgro koje je izvorište ideje. Do njega se dolazi kada se palčevima pritisne oko i ta poslednja svetlost koja uđe ti otvori kanal i put do izvorišta.

Unutar jezgra je beskonačna mogućnost izbora. Tu se nalaze sve forme i oblici sa kojima možeš da komuniciraš. Umetnost je mogućnost izbora ideje koje ćeš izvući iz te dimenzije u našu vidljivu dimenziju. Ja sam odabrao ideju pojedinačnih semena koja imaju mogućnost rađanja novih formi. Ličnih.

U kom materijalu leži najveća inspiracija pri stvaranju ― kamenu, metalu, drvetu, aluminijumu?

Vajarstvo je veoma komplikovana materija ograničena stvaranjem u materijalima.

Nekada je lepše sanjati forme, ali treba izabrati jednu koja se kasnije pretvara u realnu trodimenzionalnu kompoziciju. Ideja definiše materijal, mada se bori kroz sve materijale da bi se izrazila.

Ta odluka materijalizacije je lepota stvaranja pre nego se napravi skulptura.

Prošao sam kroz veoma veliki broj materijala, otkrivajući zanate koji su adekvatni za njihovo savladavanje i lepotu njihovih mogućnosti.

Kamen je mekan ako ga razumeš, metal nije tvrd ako ga malo zagreješ, drvo pratiš kakvo je njegovo rasloženje.

Nema vajanja bez alata, a njih je mnogo.

Tvoja samostalna izložba skulptura biće organizovana početkom maja u Galeriji Nikola Radošević. Čime ćeš se predstaviti beogradskoj publici?

U Galeiji Nikola Radošević će početkom maja biti moja samostalna izložba, na kojoj će biti prikazani radovi koji su nastavak ideje semena ili avatara. Skulpture u različitim materijalima, kao i crteži većeg formata koji su izvorište prolaska od crteža ka skulpturi. Ovog puta će crteži, slike biti prikazane kao samostalni entiteti.

Prošle godine imali ste fantastičan uspeh na Bijenalu na Malti. Da li postoji veća trema ili odgovornost kada se izlaže u inostranstvu ili pred domaćom publikom? I kako je sve to izgledalo na Malti punoj sunca?

Lepota stvaranja je i pokazivanje onogo do čega si došao u svome istraživanju.

Bijenale na Malti je bila radost, posmatranja drugih stvaralaca, njihovih poetika i raznolikosti ideja. Manifestacija pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i kustoskim vođstvom Biljane

Jotić i nas kao autora je pokazala snagu naše kulture i umetnosti. Ivana Živić i Đorđe Stanojević, osim što su vrhunski umetnici, vrhunski su i ljudi. Postali smo prijatelji. Sa njima na Malti se dogodila fantastična energija koja je zasenila i sam događaj.

O čemu najviše razmišljaš dok stvaraš?

Umetnost ima mogućnost da zaustavi razmišljanje, što i jeste svrha stvaranja. Mozak je virus koji je ušao u naša bića. Što ga više isključiš, to je lakši prolaz ka stvaralačkoj energiji. Misaoni procesi se rađaju intuitivno iz jezgra. Ideja, intuicija i imaginacija su linije vodilje. Ne postiji jednosmerno razumevanje umetničkog dela. To je integrala sveobuhvatnosti jednog bića. Treba razumeti čoveka stvaraoca da bi se razumela njegova umetnost.

Koja je tvoja najveća skuptura i kako vidiš generalno život skulptura u javnim prostorima u Srbiji?

Tamiški kralj je skulptura velikog formata, ona se nalazi u ulasku u Sečanj, malo mesto u Banatu.

To je omaž mom detinjstvu, bez kojeg bi ulazak u jezgro ideja bilo nemoguće. Skulptura je kompleksna materija, ona komunicira sa prostorom i definiše ga. Vajar treba da razume taj odnos i da reaguje. Ako je skulptura definisana, ona ima mogućnost da prilagodi bilo koji prostor sebi i

da stvori autonomnost, nove energije. Postoje mnoge greške u komunikaciji prostor―skulptura. Mislim da mi kao društvo još nismo dovoljno istražili i razumeli značaj vajara i umetničkog dela u javnim prostorima.

Da li si veći majstor ili si veći umetnik ili si sinergija majstora i umetnika u svom najboljem izdanju?

Lepota stvaranja u vajarstvu je i poznavanje zanata. Mi smo narod koji je poznavao veliki broj zanata i njegovom nadogradnjom se veoma lako kroz prizmu umetnika može doći do vrhunskog dela. Snaga te sinergije je neverovatna i ima čak mogućnost menjanja početne ideje. Tananost i osećaj moraju da drže balans da zanat ne pobedi likovnost, ali mnogi stvaraoci koji ne poznaju dobro zanat ne mogu da otkriju tu zamku.

Koliko neznanje o umetnosti i tradicija koju nemamo skupo košta savremenog umetnika u najboljem izražaju sebe?

Umetnik je obrazovan čovek, a naša istorija je veoma burna. Ali umetnost nije samo nacionalna, ona u svom habitusu mora da drži celokupnost čak i kosmičkog da bi bila sveobuhvatna. Toliko je lepote i užasa na našoj planeti da je beskonačnost u idejama. Treba razumeti sebe da bi razumeo celokupnost čovekovog stvaranja.

Tema februarskog izdanja RYL magazina nosi naziv „Deset godina“. Naših deset godina u onlajn svetu tokom kojih smo velika podrška umetnicima i kulturnim radnicima. Kolika je ta podrška važna za umetnika?

Umetnicima je jako važno da se čuje njihov glas o stvaranju i smislu onoga što rade, a bitno je i zabeležiti taj trenutak stvaranja i načina razmišljanja. Mislim da RYL tome daje veliki doprinos i veliki ste hroničari u srpskoj savremenoj umetnosti. Srećan rođendan i budite uz umetnike, oni su važna karika svakog društva.

PHOTO:

YOUR STYLE

BITI BUDAN U 21. VEKU

PIŠE: DRAGAN SJEKLOĆA, UREDNIK U ALJAZEERA BALKANS

Biti budan.

Čini se da je to najveći, a time i najteži zadatak iole pristojnog čovjeka. Kako mi je posao (a komotno bih mogao reći i život) news, disciplinovanost, ali i puna korpa svjetskih muka konstantno su mi u oku, uhu. Zato nas Mia i njen RYL komad neba, koji je obojen plavom, uporno budi iz geopolitičkih užasa.

Kada sam sreo Miomiru, radila je na projektu „Varvarogeniusi Balkana“ i odlučila je prema meni okrenuti objektiv. Željela je pokazati da ima muškaraca koji jesu balkanskog karaktera, ali okrenutih ka opštem dobru i ljepoti.

Uspjela je okupiti nas dvadesetak i prkosno krenula prvo intervjuima, a potom izložbama da osvaja Balkan. Pokazujući nas, pokazivala je zapravo svoje beskrajno radoznalo i dobronamjerno oko, koje želi da dobro uvijek bude neprikosnoveno.

Tako, i deset godina kasnije, u mreže ove Vile Subotičke upadaju brojni kapitalci s ovih prostora koji pomjeraju temelje ne samo Balkana, već i planete. RYL nam ih predstavi i ukaže na mogućnosti koje su u mejnstrimu života gotovo potpuno marginalizovane. Marginalizacija napretka, nažalost, zajednički je imenitelj cijele regije. Od ONA, žena zmaj, ON, ostvaren i uspješan, preko raznih zanimljivih ljudi i tema, Mia daje drugačiji i neuporedivo nježniji kontekst ovom prostoru. Iako časopisa naizgled pogodan za nježniji pol ― muški, mnoštvom tema čini da je RYL rijetko prikladan za sve koji žele da se informišu, motivišu i unaprijede prije svega svoj dan, a time i život. Svih. Predanost, istrajnost, ekskluzivnost. Sve Mia i RYL imaju i pokazuju da su posvećenost i ljubav ključ svakog uspjeha. Stoga volimo i čitajmo. Srećno.

PHOTO:

REFRESH

YOUR MIND

APOTEOZA TRAJANJA

PIŠE: PRIM. DR ANĐELKA KOLAREVIĆ, PSIHIJATAR PSIHOTERAPEUT

FOTO: MIA MEDAKOVIĆ

“ŠTA JE JEDNOM PISMU NATPIS, TO JE JED -

NOJ

KNJIZI NASLOV. STOGA NASLOV TREBA DA JE KARAKTERISTIČAN. A POŠTO JE BITNO KRATAK, KONCIZAN, LAKONIČAN I PREGNANTAN, I UKOLIKO JE MOGUĆE MONOGRAM SADRŽAJA.” OVAKO JE PISAO ŠOPENHAUER.

Kada god bih pogledala naslov RYL-a, ne pročitala nego skenirala pogledom, uvek bih se setila ovih njegovih misli, naročito pregnantan. Porodan.

Pišem za RYL od prvoga broja, pisala sam o emocijama, emocionalnoj inteligenciji, o buđenju skrivenih snaga posle zime, smrzavanja i spoljašnjeg i unutrašnjeg sveta. O Egu i njegovoj ulozi. O mentalnom zdravlju i bolestima.

Mali deo sveta srećom boluje od pravih depresija, ali je mnogo onih koji su apatični, bezvoljni, u besmislu ili žive po automatizmu. Pisala sam da takve osobe imaju stav prolaznosti, fatalistički čekaju kao paralizovani čovek u banji Vitezi da ih neko spusti u nju punih 37 godina. Kada je Isus došao do njega i pitao ga što ne ustaje, kaže: “Čoveka nema.”

I mi sada čekamo čoveka, nekog, nešto, bez svoje volje. Ili pak previše čovekougađamo, da bi nam ugodili, da nas podignu, ne znajući da je u nama ta snaga da obnovimo svoj život. Onaj nesrećnik ustade kada mu Gospod reče ustani. I ogrnu ga svojim plaštom ljubavi i razumevanja, iako je nesrećnik bio egocentričan, gord, smrznut u mržnji što drugi mogu nešto, a on se osećao paralisanim, za sve su mu drugi bili krivi.

Koliko je ovo poznato. Koliko sami svoju volju sputavamo. Koliko se ne brinemo niti o svom identitetu, dostojanstvu, autonomiji. Polako postajemo isto što i naše bolesti, ali bolesti društva. Usličili smo se. Svaka razlika izaziva strah i otpor. Svako drugo mišljenje je opasno i preteće.

Ako išta dobacimo, to je odlazak u psihološka skloništa u kojima nam je dozvoljeno ama baš sve. Da budemo destruktivni, zavisnici od svega, agresivni, opsesivni, a naročito bezvoljni ili ambivalentni, i hoćemo i ne bismo.

U svojoj psihoterapijskoj praksi, svakodnevno se susrećem sa problemima volje. I kada su svesni toga šta je dobro za njih, šta žele, ljudi često nemaju volju za promenom, volju da ulože napor i rizikuju. Veliki broj mladih ljudi nema volju da stvori sebe. Kako ubijaju vreme radeći ono što im je lako i zabavno, odlažući do beskraja sopstvenu individuaciju, stvaranje sebe. Uvid, izgleda, nije dovoljan. Potreban je drugi i drugost da sebe spoznajemo. Niko sebe nije spoznao pre nego ga je neko drugi spoznao.

Ali nije to onaj drugi koji mora da nas vidi, usluži, da nam da prednost. To je onaj drugi kojeg mi treba da zavolimo u njegovoj bitnosti, a ne u našoj samobitnosti.

Јеdаn mоnаh је nа pоčеtku svoga podviga –kао cilj života – zatražio da mu Bog da dar ljubavi. Njegov starac mu je na to rekao da pazi šta traži, da se radi o riziku. Pre nego što daruje ljubav, Gospod hoće da proveri čoveka. Istorija je polje tog odmeravanja, ona pokazuje rizičnost čovekovog statusa.Teško je razbuditi volju za voljom u haotičnim vremenima punih strahova i

PHOTO: UNSPLASH.COM

od života i od smrti. Da li imamo volju za voljom, pitaju se sada i teolozi, psiholozi, filozofi. Društvene okolnosti pospešuju tu samodestruktivnost. Mediji pogdrevaju spinovanjem, opijaju zamućen um stalnim pitanjima sopstvenog preživljavanja kao osobe sa celovitim identitetom.

I tu možemo da postavimo pitanje trajanja. Šta traje u ovom namučenom svetu, prirodi? Traje ono što je protkano ljubavlju i željom da se vrati pravoj prirodi, stvarnim autentičnim mislima. Neforsiranju stalnog novog po svaku cenu jer novo ima najmanju cenu, isključivo senzacionalnu, pošto ubrzo postaje staro.

RYL kao časopis je uvek postojan i istrajan da ostane veran prirodi. Svakojakoj. Grešim. Sve je priroda i ona u nama i ona oko nas, kao mikrokosmos. Kako je negujemo u sebi, takva će biti i spolja. RYL zna tu tajnu, Mia Medaković nosi zapis kao ratnica koja ne odustaje da pobudi ljudima volju za voljom da svakoga dana budu bolji, da se artikulišu i kao slikari i kao pisci, kuvari, baštovani, da osvajaju vrhove i dubine.

Jer ne postoje limiti, niti strahovi od visine i dubine. Postoji samo strah da ćemo sami sebe u melanholiji uništiti zato što ne odvajamo lako od lošeg.

RYL nam nudi trajanje, čitamo ga lako i od početka, kraja, prvog broja, od nekog tamo. Oplemeni nam dušu, jer su tu divni ljudi, životni, sa živopisnom prirodom, ljudi koji su svoju drugost posložili u ljubavi sa Mijom, kao i sa sobom i sa vernim čitaocima.

Zato RYL opstaje. Usavršavajući vrline onih koji su mu privrženi, dovodi ih do svesti jer nas opojmljuje. Postao je poznat vršeći svoj zadatak po sebi, po slobodi izražavanja, kao i borbe za očuvanje lepote i dobrote, i sam je postao mera slobode, u kome je prešao granice svoje otadžbine, jer slobodouman časopis kao takav jedino može postati svetski.

PHOTO: WONGWANNAWAT

REFRESH

YOUR ART

LIČNI NARATIV NA PLATNU

BOJE I MOTIVI VOJVODINE KAO GEOGRAFSKI PATERN

TAMARA ANĐUS, ROĐENA NENEZIĆ U BAČKOJ TOPOLI, ODRASTALA I SAZREVALA U SUBOTICI, DIPLOMU PRAVNIKA-MASTER PRAVNOG FAKULTETA U NOVOM SADU STEKLA JE 2009. GODINE, A NAKON TOGA JE DVE GODINE RADILA U VIŠEM SUDU U NOVOM SADU, DA BI SE U JEDNOM TRENUTNKU NJEN ŽIVOT USMERIO KA CIRIHU, PORODICI I SLIKARSTVU. OVA MLADA UMETNICA IMALA JE MNOGOBROJNE SAMOSTALNE IZLOŽBE U INOSTRANSTVU, DOBITNICA JE MNOGIH NAGRADA –THOMSON ARTPRIZE 2024, WOMAN ART AWARD KOJU JOJ JE DODELILA MEĐUNARODNA ORGANIZACIJA MUSA POD POKROVITELJSTVOM UNESKA. OVE GODINE, OSVOJILA JE DVE NAGRADE –UMETNIK GODINE 2025 U FIRENCI, KAO I UMETNIK JUBILEUMA U RIMU, A SVOJA DELA PREDSTAVIĆE U NJUJORKU I STEINER GALLERY U BEČU.

NJENO UMETNIČKO DELO HRAM SVETOG SAVE PRODATO JE NA AUKCIJI NA SVETOSAVSKOM BALU U BEČU, KOJI JE ODRŽAN KRAJEM JANUARA.

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ

FOTOGRAFIJE: WONGWANNAWAT I IZ PRIVATNE ARHIVE

Kada si shvatila da je slikanje tvoja sudbina?

Još kao dete pokazivala sam talenat, što je prepoznala moja učiteljica u predškolskoj ustanovi i prijavila me na takmičenja. Sa samo četiri godine osvojila sam svoju prvu nagradu. Svoje umeće sam nastavila da usavršavam kroz razne likovne sekcije i škole, ali život me je odveo na Pravni fakultet.

Preseljenjem u Cirih posvetila sam se porodici, a sticajem okolnosti počela sam da predajem likovno obrazovanje u tamošnjim školama. Kako su deca rasla, sve više sam se vraćala svojoj strasti – slikarstvu. To me je podstaklo da se prijavim na međunarodna takmičenja, a osvajanje prvih nagrada postalo je prekretnica u mom životu. Tada sam donela odluku da se u potpunosti posvetim onome što volim od detinjstva – slikarstvu.

Tvoje učešće kao slikarke na Svetosavskom balu u Beču je bilo značajno.

Veoma sam počastvovana što sam dobila priliku da na jednom od najprestižnijih događaja, Svetosavskom balu, izložim svoje slike. Saradnja sa organizatorima Srpskog centra u Beču ostvarena je zahvaljujući mom ranijem učešću u humanitarnim akcijama, gde sam donacijom slika za aukcije davala svoj doprinos. Tako je i ovog puta – za aukciju sam naslikala delo koje simbolizuje sam događaj, Hram Svetog Save. Slika je uspešno prodata, a prikupljena sredstva namenjena su divnoj porodici Dukić iz Obrenovca.

Osim toga, u Hofburg palati sam izložila još pet svojih radova, od čije prodaje će deo sredstava takođe biti namenjen pomoći porodici Dukić. Sve slike su osmišljene kako bi predstavile mene i moje odrastanje u Subotici i Vojvodini, noseći u sebi sve ono lepo iz detinjstva što me vezuje za našu divnu zemlju i što neizmerno volim.

Slika „Petao“, dobitnik nagrade u Njujorku kao finalista, simbolizuje naše salaše. Slika „Edgar“,

portret lipicanera, 2023. mi je donela prestižnu nagradu Umetnik godine u Švajcarskoj. Slika „Pobednički tron“ je inspirisana mojim posetama konjičkim trkama na Zobnatici i navijanjem za našeg velikog šampiona u trkama sa sulkama, vozača Veljka Mažića. Slika „Jahači talasa“ posvećena je mojoj porodičnoj tradiciji. Naime, moja braća od tetke, porodica Skala, višestruki su prvaci u jedrenju, dok je Srđan Skala, kolekcionar mojih slika, predsednik Jedriličarskog saveza Srbije. Slika „Polja sećanja“ inspirisana je našim poljima, čije su me boje i mirisi uvek vraćali u detinjstvo i lepotu moje domovine.

Iskreno se nadam da će mi se ponovo ukazati prilika da opravdam ukazano poverenje kroz predstavljanje naše zemlje i pomoć porodicama kojima je podrška najpotrebnija.

Kako ti se svidela cela manifestacija oko bala i da li si ostvarila nove potencijalne kontakte za neka buduća izlaganja u zemlji i inostratsvu?

Manifestacija je bila odlično organizovana, a atmosfera izuzetna. Još jednom hvala Srpskom centru, glavnim organizatorima bala, na ukazanom poverenju. Ovo nije prvi put da sam imala priliku da izlažem svoje slike u Beču, tako da sam već imala svoju vernu publiku, koja je i ovog puta došla da ih vidi. Ipak, s obzirom na izuzetnu posećenost bala, imala sam priliku da upoznam i nove ljubitelje umetnosti i ostvarim nekoliko značajnih kontakata koji bi mogli rezultirati budućim izlaganjima, kako u zemlji, tako i u inostranstvu.

Šta za tebe znače humanitarne akcije i kako vidiš svoj doprinos kao umetnice?

Humanitarne akcije za mene znače priliku da umetnošću inspirišem, pomognem i povežem ljude. Mislim da nema veće sreće i da je zadovoljstvo u tim situacijama obostrano. Moj doprinos vidim u prenošenju poruka nade i empatije

kroz svoje radove, kao i u podršci inicijativama koje donose promene. San svakog umetnika je da ostavi neki trag kroz svoj rad – da li kroz inspiraciju budućim generacijama ili pružanje pomoći preko svog rada za one kojima je to potrebno.

Kako bi opisala svoje slikarstvo?

Moje slikarstvo je introspektivno, emotivno i dinamično. Pokušavam da istražim i izrazim unutrašnje svetove kroz boje, oblike i teksture, stvarajući radove koji nisu samo vizuelni, već i emotivni podsticaj. Moj pristup stavlja naglasak na gestove i energetske pokrete, ali uvek sa željom da se prenese dublja priča ili osećaj. Svaka slika nosi ličnu naraciju, bilo da su to tragovi vremena, sećanja ili refleksije na svet oko mene. Istovremeno, volim da moj rad ostavi prostor za interpretaciju, jer verujem da umetnost treba da bude otvorena i da posetioci mogu da se povežu sa njom na svoj način.

Da li postoji boja koja je zajednički imenitelj svim tvojim slikama?

Zajednički imenitelj mojim slikama je topla zemljana paleta, posebno nijanse zlatne, smeđe i ružičaste, koje simbolizuju povezanost sa prirodom i emocijama.

Kao umetnica iz Srbije koja je odrastala i stasavala u Vojvodini, da li se svojim slikarskim narativom u većoj meri razlikuješ od savremenih srpskih slikara?

Moj slikarski narativ može biti obojen specifičnim kulturnim i geografskim uticajima koje nosi Vojvodina, a koji se možda razlikuju od narativa drugih savremenih srpskih umetnika. Vojvodina je multikulturna sredina, sa bogatom tradicijom, mešavinom različitih naroda, što se u mom radu može reflektovati kroz izbor tema, stilova i tehnika.

Međutim, mislim da se kao umetnica trudim da moj narativ ne bude ograničen samo lokalnim kontekstom, već da komunicira univerzalne teme koje prevazilaze geografiju. U tom smislu, razlike sa savremenim srpskim umetnicima ne proizilaze nužno iz samog mesta mog odrastanja, nego iz

individualnih istraživanja i interpretacija umetničkih jezika i filozofija koje koristim. Svaka umetnica i umetnik ima svoje jedinstvene putanje i, iako se možda teme i pristupi u srpskoj savremenoj umetnosti često preklapaju, verujem da moj rad može nositi specifičnu osobenost i drugačiju perspektivu koja dolazi iz mog iskustva. Volim sebi da zadajem nove izazove, nove teme u kojima se još nisam oprobala iz razloga što smatram da kroz to učim, napredujem i usavršavam svoj zanat.

Kako se osećaš kada vidiš svoje slike na izložbi?

Kada vidim svoje slike na izložbi, osećam mešavinu emocija. Na jedan način, postoji osećaj ponosa i postignuća jer je svaki rad deo mog umetničkog puta, rezultat mnogo truda, istraživanja i ličnih refleksija. S druge strane, tu je i doza nesigurnosti jer izlaganje rada u javnosti podrazumeva otvaranje nečega veoma ličnog pred publikom. U tom trenutku, slike postaju odvojene od mene i postaju predmet interpretacije drugih, što je često vrlo emotivan, ali i osnažujući trenutak. Uživam u tome što mogu da podelim svoj svet sa drugima, ali i da vidim kako se moji radovi doživljavaju i komuniciraju sa posetiocima izložbe.

Slika u najstajanju u tvom ateljeu, čiji obrisi se vide?

Obično je to trenutak u kojem su samo osnovni obrisi jasno vidljivi, dok je ostatak dela još uvek u fazi istraživanja i razvoja. Ne radim skice već

se potpuno predajem osećaju i svakom potezu ruke. Obrisi koje vidim na platnu mogu biti tek naznaka kompozicije, rasporeda svetla i senki, ili početna struktura koju ću dalje razrađivati. Taj trenutni izgled slike je dinamičan, promenljiv i uvek ima neku energiju u sebi, zato što još uvek nije zaključena. Gledajući slike u ovom stadijumu, osećam uzbuđenje i sumnju u isto vreme, jer se sve nalazi u mogućnosti, u fazi koja je otvorena za nove pravce i promene.

Tema februarskog, rođendanskog izdanja RYL-a nosi naziv “Deset godina”. Kako vidiš misiju jednog lifestyle & mindstyle magazina? I da li trajanje znači uspeh?

Misija jednog lifestyle & mindstyle magazina, poput RYL-a, svakako leži u sposobnosti da inspiriše i informiše svoje čitaoce, pružajući im sadržaj koji ne samo da odražava aktuelne trendove, već i podstiče dublje promišljanje o životu, vrednostima i samospoznaji. U današnjem svetu, kada je ponuda sadržaja ogromna, biti relevantan i imati sposobnost da se povežete sa publikom na emotivnom i intelektualnom nivou je zaista dragoceno, pogotovo kada to traje toliki niz godina. Trajanje je rezultat posvećenosti, kvaliteta sadržaja i sposobnosti da se magazin prilagođava i evoluira zajedno sa svojim čitaocima i promenama u društvu. Iako je dugovečnost važan pokazatelj uspeha, još je važnije kako se tokom tog vremena uspevate povezati sa publikom, pružiti im vrednost i inspiraciju koja traje.

PHOTO:

YOUR MEMORIES

„TI SI IZ FILMA ENGLESKI PACIJENT”

PIŠE: ĐORĐE STANOJEVIĆ, AKADEMSKI SLIKAR

Miju sam sreo onih davnih godina u Valjevu, kada je ono proglašeno za jedan od najlepših gradova Jugoslavije. Dolazila je stalno u posetu kod moje drugarice. Mi smo se u gimnaziji svi bavili nekim umetnostima i bili smo dobri đaci. Imperativ je bio biti pristojan, a to je otvaralo mnoga vrata u budućnosti.

Studirali smo u veoma teškim uslovima uz neprekidne ratove oko nas. Osluškivali nadolazeće vreme i sticali znanja za njega. U to vreme smo spremni ušli, upoznali ga i iz njega izašli. Shvatili smo da ne treba vreme da kreira nas nego mi vreme.

Gotovo istovremeno smo napustili korporacije i postali slobodni strelci. To nam je omogućilo da sretnemo nove, nestvarne ljude. U tim susretima smo se ponovo sreli. Neki potpuno novi, a zapravo oni stari mi, iz subotičke Gimnazije Svetozar Marković i Valjevske gimnazije.

Rekla mi je da je fotograf, da ima časopis, da voli umetnost... Kada sretnete nekoga na istoj frekvenciji, sve je harmonično. Shvatio sam da je njen pseudonim „Duša sveta”. Ona putuje i upoznaje nove svetove svakoga dana.

Poslala mi je zanimljiva pitanja za intervju koji je trebao biti u njenom časopisu. Mi nismo umorni samo kada radimo nama zanimljive stvari, tako da sam odmah odgovorio na pitanja i poslao ih.

Bio sam tada sa porodicom u Toskani. A nije ni čudo što sam baš iz ovog podneblja pisao za njen časopis.

Onda me je zvala onako spontano, kao i uvek, i rekla mi je da izaberemo i organizujemo fotografije za njenu novu izložbu. Ni tada nisam bio umoran, jer mi je i to bilo jako zanimljivo. Imao sam priliku da sa njenim fotografijama putujem celim svetom i osetim onaj miris „Duše sveta” zbog koga ona nikada ne staje.

„Ti si iz filma Engleski pacijent”, rekao sam joj. Nasmejala se, jer taj film joj je obeležio život. A to nisam znao. Pustinja je čista i žuta. U sebi krije tajnu putovanja. Pustinja podseća na Malog Princa i predivno putovanje naših života koje je savremeni čovek zaboravio, a Mia ga stalno i uporno podseća na to.

Prošlo je dosta godina i ona je izdržala. Tiho, uporno i disciplinovano. Onako kako su nas učili u subotičkoj i Valjevskoj gimnaziji. I rezultat je tu. Bezbroj neverovatnih ljudi, predivnih događaja sa ovih prostora i mnogo osmeha stali su pod krov njenog časopisa i tu su sačuvani. Sačuvani su od prolaznosti i besmisla sveta i vremena u kojem živimo.

Praznici su u nama. Mia to jako dobro zna. I svaki put kada se sretnemo je taj svečani trenutak kojeg zajedno pravimo.

PHOTO: UNSPLASH.COM

PHOTO:

YOUR GROWTH

MOJE GODINE RASTA UZ RYL

PIŠE: KREŠIMIR MACAN, KOMUNIKACIJSKI SAVETNIK I OSNOVAČ I VLASNIK AGENCIJE ZA ODNOSE SA JAVNOŠĆU „MANJGURA“

FOTO: MIA MEDAKOVIĆ

Ispada da sam te 2015. u Rovinju za vrijeme Weekend Media Festivala bio u pravom trenutku na pravom mjestu. One su tražile mjesto za doručak, a ja sam imao cijeli stol i tako je doručkom u Adriaticu započela priča koja traje do danas.

Krenuo sam pod pseudonimom Mačak u čizmama s tekstom u kojem sam opisao baš taj susret https://ryl.rs/jednostavno-je-sto-se-prijeprepustite-zivotu-bit-ce-vam-lakse/, a danas pišem pod imenom i prezimenom jer nakon toliko godina uz RYL naučiš da je ok javno pričati i pisati o nekim drugim stranama života, ne samo o onoj poslovnoj. I da je ok pokazati i neke svoje slabosti, dileme, pa i pogrešne odluke. Sve nas to na kraju čini boljim ljudima. I što prije se riješimo svih tih obzira i ograda koje nas sputavaju, tim bolje po nas i naš život.

Iako su mi i danas posao u komunikacijama i politička komunikacija velika strast, uz teme i ljude u RYL-u brzo shvatiš da ima puno područja razvoja koja te mogu veseliti i rasti, donijeti ti neka nova, drugačija iskustva i neke nove zanimljive ljude.

Mia i ja smo ljudi spajalice, spajamo one zanimljive s drugim sličnim i iz toga se rađa puno lijepoga. Neki su imali svoje prve promocije na stranicama RYL-a, neke danas pišu kao velike nakon što su sramežljivo napisale prvih par tekstova upravo za ova mjesečnik, a neki su jako počeli raditi na sebi nakon inspirirajućih tekstova i ljudi u magazinu.

Spadam u one koji su kroz ove godine izrasli u bolju osobu, koja više voli sebe kakav jesam i kakav ću već biti sutra, bolji i drugačiji. Otvorili su mi se neki drugi vidici, kroz RYL vidiš i da drugi imaju sličnih iskustava, da se može drugačije i bolje i samo kreneš. I jednom kad se pokreneš i osjetiš da ti to čini tako dobro, samo koračaš dalje, otvaraš neke nove stranice, prepuštaš se životu. Moj omiljeni tekst sam preveo za RYL (https://ryl. rs/svaki-dan-ucini-nesto-sto-te-strasi/) kako bih ga približio što većem broju ljudi i znate zašto je genijalan – ovisno u kojem ste raspoloženju ili situaciji, uvijek ćete naći rečenicu koja paše u tom trenutku. I možda je taj mali korak koji svaki dan morate napraviti makar ga se užasavate ili bojite upravo početak dugog puta do drugačijeg sebe, onog ja koje punim plućima uživa u životu. Pročitajte tekst jednom, pa sutradan još jednom i vratite mu se s vremena na vrijeme – kako se mijenjate, tako se mijenjaju i dijelovi teksta koji vam se sviđaju ili ostavljaju utisak na vas u tom trenutku.

I sam RYL je taj koji vas poziva da na njegovim stranicama pokažete svoje novo ja, koje će vas na kraju i same iznenaditi – pozitivno. To more pozitivne energije promjena koju osjetite jednom kada postanete član RYL obitelji je najveći dar svima koje Mia oko magazina okuplja već deset godina. I samo nastavite tako – širite dobru energiju, otvarajte priče, hvalite uspjeh, promovirajte život i sve dobre vrijednosti. Jer ako ste nama pomogli više uživati u životu, bolje razumjeti sebe, otvoriti se promjenama, vjerujte mi, već stiže nova generacija da prođe kroz tu posebnu priču osvježavanja života i životne energije.

Ljepota je u očima promatrača, netko je davno lijepo zaključio. Mia nas vodi da vidimo svijet drugačijim očima, iz neke druge perspektive, kroz njezine fotografije, putovanja i razgovore. Uči nas da je ok biti drugačiji, svoj i na neki način šašav za druge i da je to sve ok dok ste vi sami ok s tim svojim ja. S godinama naučimo puno toga, pa smo mudriji i iskusniji ako se stvarno otvorimo svijetu – RYL i Mia nam pomažu da do tog nekog novog nivoa igrice koja se zove Moj život dođemo zajedno, brže i uz manje napora, jer ih imamo uz nas. I zato sretan deseti rođendan ekipa i samo jako!

PHOTO: UNSPLASH.COM

PHOTO:

YOUR FEMININITY

Kontinuitet je dokaz posvećenosti, upornosti i poverenja koje gradite godinama. Svaka uspešna decenija je priča o prilagođavanju promenama, učenju i rastu. Lifestyle & mindstyle magazini poput RYL-a su važni jer donose inspiraciju, edukaciju i pozitivne priče koje su neophodne u svakodnevnom životu. Spajate ljude različitih karaktera, biografija, industrija, ali iza svakoga stoji uspeh kreiran vizijom, upornošću i odricanjem. Vaš jubilej je još jedna potvrda da vredne ideje opstaju i pronalaze put do svoje publike.

Piše: Dragana Orlandić, generalna direktorka kompanije Dahlia i regionalna menadžerka za Siberian Wellness u Srbiji

Pre deset godina upoznala sam ženu koja je živela u zlatnom kavezu – sve je imala, osim slobode da bude svoja. Sigurnost je gušila njenu dušu, a konfor je skrivao njen kreativni plamen. Pre deset godina, odlučila je da raskine lance, napusti poznato i zakorači u nepoznato. Danas, ona ne hoda, već leti –slobodna, ispunjena, i beskrajno svoja. Imam privilegiju da pratim taj let, da vidim kako njena kreativnost cveta i kako uživa u životu koji je sama stvorila, onakvom kakav je oduvek želela. Mia Medakovicoriginalna, jedinstvena, ponosna sam na tebe.

Piše: Mila Litvinjenko, CEO i vlasnica kompanije AURA

Deset godina trajanja je najbolji pokazatelj kvaliteta. Kada gradite na temelju znanja, ljubavi i vere, put ka uspehu možda nije lak, ali svakako vodi ka ostvarenju sna. A tada dolaze i velike i neočekivane nagrade koje potvrđuju svu posvećenost i trud. To od srca želim i RYL magazinu, jer to zaista zaslužuje. Poštujem svaku borbu, svaku viziju i svaki korak uložen u stvaranje nečeg što ne samo da radite, već osećate, živite i verujete u to svim bićem – to je ono što RYL magazin jeste.

PHOTO: ANTON WELT

Hvala urednici koja povezuje sve nas, hvala timu RYL magazina što širi svoju misiju. Neka vam i dalje u fokusu bude umetnost, biznis i lični razvoj. Spojili ste najbolje. Suzana Perić, modna dizajnerka

Srbija nema mnogo časopisa poput RYL magazina, koji na sveobuhvatan i profesionalan način obrađuje teme ličnog razvoja, emocija, mentalnog i fizičkog zdravlja. Ovaj časopis nije samo izvor inspiracije, već i vodič za edukovanje i podizanje svesti o značaju tema koje obrađuje, što predstavlja neprocenjiv doprinos našem društvu.

To što se RYL magazin piše i na različitim stranim jezicima omogućava da se naša razmišljanja, vrednosti i znanje prenose izvan granica Srbije. Na taj način, časopis igra ključnu ulogu u promociji naše kulture i osvetljava značaj srpskih ideja i vizija na globalnoj sceni.

U eri digitalizacije, činjenica da je RYL onlajn magazin daje mu dodatnu vrednost jer omogućava široku dostupnost čitaocima širom sveta, u bilo kom trenutku. Time časopis ne samo da prati savremene trendove nego aktivno doprinosi njihovom oblikovanju.

Februara ove godine, RYL magazin proslavlja deset godina postojanja – deceniju posvećenog rada na inspirisanju, edukovanju i osnaživanju pojedinaca da postanu najbolja verzija sebe.

Sa dubokom zahvalnošću prema uredništvu i autorima magazina, želim da naglasim da RYL magazin svima nama, kako stručnjacima, tako i čitaocima, pruža priliku da budemo deo šire vizije – one koja nas podseća da promene počinju od nas samih. Uverena sam da će ovaj časopis nastaviti da osvaja srca i umove, šireći svetlost, pozitivne ideje i inspiraciju.

Piše: Tanja Todorović, dipl. oligofrenolog - psihoterapeut

PHOTO:

YOUR MASCULINITY

DESET GODINA SA RYL MAGAZINOM

PHOTO: ANTON WELT

Zapravo, svedok sam i prenatalnog perioda RYL magazina, te se može reći da smo na neki način integrisani već 11 godina. Čudo se dešavalo preda mnom!

Iz “ničeg” je počelo da nastaje “nešto”. Razmišljao sam – gde se dela ova žena? Žargonski rečeno, “u maglu”, verovatno... A onda me je demantovala i tako brzo i efikasno spremala broj za brojem da sam tu kreaciju u svom poslovnom okruženju ocenio kao jednu od najneverovatnijih.

Toliko sadržaja na jednom mestu – od fotografija do tekstova, od moderne grafike do lepih boja.

Od nebrojeno talentovanih do tolikog broja uspešnih i raznolikih ljudi na jednom mestu. E, vic je u tome da to “ondak” treba ponoviti 113 puta!!!

Nema šta!

Od mene čista Desetka!

Piše: Aleksandar Zeremski, water sommelier, osnivač i direktor Spring Up Alijansa – „Divna Voda”

Verujem da RYL nije samo magazin, već pokret – mesto gde svaka priča inspiriše, svaka reč podseća na snagu koju nosimo u sebi, svaki tekst budi želju za napretkom. Njegova filozofija pozitivizma, samospoznaje i stalnog rasta oslikava sve ono što smatram ključnim za ostvarenje ispunjenog života. Kao neko ko je deo ove priče kroz intervju, osećam duboku povezanost s njegovom misijom. RYL nas podseća da nikada nije kasno da osvežimo svoj život, jer svaki novi korak ka boljoj verziji sebe vodi ka većoj harmoniji i sreći.

Piše: dr Petar Dragić, usko specijalizovani hirurg iz oblasti venske problematike i venske estetike

Ono što sam uradio kada smo se Mia i ja prvi put videli, bilo je neoprostivo. Kao i svako ko je predan svom poslu, Mia je telefonski zakazala intervju sa mnom, na kome bi trebalo i da me fotografiše, par nedelja unapred. Iz nekog razloga, meni do danas nepoznatog, ja taj sastanak nisam odmah upisao u raspored. Recimo da je bio neki utorak u 10 časova. Moj poslovni raspored je prepodne veoma zgusnut i baš u isto vreme su mi u studio došli neki važni međunarodni klijenti. Kada sam Miju video na vratima, sa punom fotografskom opremom na leđima, hteo sam u zemlju da propadnem. U ovih 40 godina karijere, tako nešto mi se nikada nije dogodilo. Dakle, ukrstio sam dva važna sastanka. Strance nisam mogao da isteram jer su zbog tog toga i doputovali u Beograd. Još uvek pred sobom vidim Mijin izraz lica i pogled ravan rafalu iz mitraljeza kada sam morao da joj objasnim situaciju, ali ona se u stotinki sekunde pribrala i rekla: Ok, onda sutra u isto vreme? Može? Naravno da može, pomislio sam i obećao sebi da

ću od tog trenutka pa do kraja istorije čovečanstva učiniti sve da ovu snažnu, upornu i strasnu ženu nikada više ne razočaram. Mia je kao i svako ko pomera planine, s tim što su njoj ruke do laktova u blatu, a noge su na sigurnom, u štiklama. Veoma sam ponosan što sam deo njene priče kroz RYL magazin, koji je jedan od retkih svetionika u magli večnog sumraka u ovom delu Evrope.

Piše: Slavimir Stojanović Futro, grafički dizajner, kreativni direktor, ilustrator i vizuelni umetnik

RYL može da se doživi kao anomalija u svetu medija jer poruka i format koji se od broja do broja vidi jeste pozitivan pristup svetu. To ne znači da se na sve gleda kroz ružičaste naočare, nego da jednostavno može da se pristupi svemu na način koji je konstruktivan, veseo i pun energije i nade. Taj afirmativan stav je nešto što je potrebno svakome, a ponekad ga je teško naći, tako da je časopis kao kanal preko kojeg to stanje može da se preuzme izuzetno dobra stvar. Ženska energija u tome prevladava i bolje se snalazi nego muška, ali to je specifičnost RYL-a, to mu daje ugao koji pruža nove opcije i načine gledanja na svakodnevne teme, lične ili društvene, od kulture do životnog stila. Bilo bi dobro da ta anomalija postane nešto najnormalnije i da inspirisani tim duhom i energijom budemo nošeni onim najboljim u sebi i to istaknemo kao glavnu vrlinu u svakodnevnom životu.

Piše: Vuk Vidor, francusko-srpski umetnik

Prvi put kad sam dobio poziv da uradim intervju za magazin, dve stvari su mi su mi privukle pažnju. Jedna je divan pseudonim glavne urednice i tvorca magazina – Anima Mundi, a druga je sam njegov naziv – Refresh Your Life! Duša Sveta koja unosi novu energiju u čitalačke živote! Delanje koje je podignuto na nivo umetnosti – umetnosti življenja. Optimizam, neprestana borba, ljubav prema čoveku, vera u sebe i nada u bolje i ispunjenije sutra su atributi koji krase ovaj magazin sve vreme njegovog postojanja. Teme koje odolevaju zubu vremena, uvek aktuelne, primenjive u svakom vremenu i prostoru, teme koje nam obogaćuju život i daju mu smisao. Laki i mirisni prolećni povetarac koji daje novu snagu i smisao bitisanju u ova moderna i brza vremena. Kroz životne priče, praktične savete i razmišljanja žena i muškaraca koji su pisali i pričali za RYL e-magazin, dobijamo zanimljiv kolaž u kome svako može pronaći nešto što će ga ispuniti i nadahnuti na lični napredak. Anima Mundi tu dobija puno značenje i smisao, otelotvorena u pisanoj reči.

Srećan rođendan i još mnogo, mnogo izdanja! Piše: Zoran Anić, koncertni izvođač i profesor gitare

PHOTO: MIA MEDAKOVIĆ

YOUR ANTIQUE

U MODI SU KVALITET I AUTENTIČNOST

PIŠE/FOTOGRAFIJE: MIA MEDAKOVIĆ

SRĐAN STANKOVIĆ, ANTIKVAR, SUOSNIVAČ UDRUŽENJA VASILION, U SKLOPU

KOJEG JE I ANTIKVARNICA VASILION U BEOGRADU. UŠUŠKANA JE NA DEDINJU, NA ADRESI BULEVAR KNEZA ALEKSANDRA KARAĐORĐEVIĆA 20B. KADA OTVORITE

VRATA ANTIKVARNICE, ZAKORAČIĆETE U SVET ČUDESNOG, LEPOG, SA MIRISOM

PROŠLOSTI I ESTETIKOM KOJA PRIPADA SVIM VEKOVIMA.

SRĐAN VODI ANTIKVARSKU PRIČU DUGI NIZ GODINA. POVEZAO JE UMETNINE

SA LJUDIMA, LJUDE SA LJUDIMA KOJI VOLE ANTKVITETE I DOBRE UMETNIČKE

KOMADE. POVEZAO JE MUZIKU, BOJE, STIL ― SVE POD IMENOM VASILION. VASIONA JE PREMALA ZA OVAKVE LJUDE.

ANTIKVARNICA VASILION ZA ONE KOJI ZNAJU ŠTA ZNAČI „NAJBOLJE U UMETNOSTI

I ANTIKVITETIMA“. IZABERI SVOJ KOMAD VASIONE.

Antikvarnica Vasilion je centar za ljubitelje dobrog i starog nameštaja, lampi, zidnih satova, predmete koji mirišu na prošlost, a savršeno se uklapaju i u savremeni enterijer.

Antikvarnica zaista privlači određeni krug ljudi koji su ljubitelji starina i umetnosti. Oni i te kako znaju kako da uklope starinski nameštaj u moderan enterijer. Posebno mi je drago što se klijenti uvek vraćaju jer im se iznova javljaju nove ideje uređenja prostora. Neretko su u potrazi za detaljima ― satovima, lampama, figurama, svećnjacima... Pomažemo u odabiru, ali diskretno, nenametljivo i trudeći se da podstaknemo njihovu kreativnost. Na ovaj način se stvara saradnja koja često prerasta u iskrena prijateljstva.

Da li mi imamo kulturu opremanja prostora antikvarnim predmetima i nameštajem?

Kultura opremanja prostora antikvitetima postoji, kao što rekoh, u uskom krugu ljudi. Kod istinskih ljubitelja starina. Iskreno se nadam i trudim da svojim radom i odabirom onoga što će biti izloženo u antikvarnici utičemo da taj krug postane širi.

Šta je za tebe dobar antikvarni komad?

Dobar antikvarni komad mora da bude iz vremena epohe kojoj pripada. Primera radi, ako predmet pripada bidermajer stilu, on mora da datira iz prve polovine XIX veka. Dobar antikvarni komad

mora biti zanatski savršeno izrađen, sa svim elementima koje taj stil odlikuje i karakteriše, u što originalnijem/izvornom stanju, sa što manje prepravki.

Verujte, dobar antikvarni komad će svakome zapasti za oko. Pitanje je da li će osoba prepoznati taj komad kao deo neke svoje priče, svog prostora, ali nesporno je da se kvalitet uvek primećuje.

Da li kupcima izdajete i potvrdu o autentičnosti predmeta?

Naravno, za svaki komad izdajemo potvrdu o autentičnosti, poreklu, sa kratkim opisom predmeta i fotografijom dela koje je kupljeno u našoj antikvarnici.

Gde pronalazite jedinstvene proizvode koji su povoljniji na našem tržištu nego u inostranstvu?

Uglavnom po preporuci - od naših prijatelja, kao i klijenata. Istakao bih posebno da nas naši klijenti uveliko preporučuju za određene procene ― cene otkupa, procenu vrednosti, pomoć i sugestije oko popravki i restauracija. Imamo i saradnike koji nam na dnevnom nivou nude stvari za koje unapred znaju da su u našem fokusu. To i jeste najveća draž ovog posla jer nikada ne znate gde i kada ćete naići na antikvitet o kome maštate.

Šta je danas u antikvarskoj modi?

Dobri satovi, lampe, komadi nameštaja, fotelje, konzole, ogledala, makete jedrilica su uvek zanimljive i posebno tražene, dizajnerski komadi iz perioda 60-ih i 70-ih godina XX veka. U modi je kvalitet i autentičnost koji se po svemu razlikuje od današnje masovne industrijske proizvodnje.

Ko su vaši kupci?

Možemo se pohvaliti da imamo raznoliku klijentelu, počev od diplomata i stranaca, pa sve do naših sugrađana koji opremaju svoje domove ili kupuju prikladne poklone za razne prilike. Dve stvari moram da istaknem: prva je da ima sve više mladih ljudi koji su počeli da primećuju, shvataju

i cene komade koje izlažemo, te postoji želja da njima oplemene svoj dom, što mi je posebno drago, a druga je što primećujem da se stvara trend poklanjanja antikviteta jer već postoji svest o tome da daruju unikatne komade.

Da li u Srbiji imamo razvijen antikvarski hobi?

Čini mi se da se antikvarski hobi vraća na velika vrata. Smatram da će ponovo zaživeti jer primećujem sve veću zainteresovanost za antikvitete. Sve je više klijenata koji se odlučuju da svoje domove ili radni prostor upotpune nekim originalnim, stilskim, autentičnim detaljem. Mnogi se iznova vraćaju u potrazi za još nečim iz naše ponude, tako da se time stvara neka vrsta hobija, pa čak i kolekcionarstva.

Koji su benefiti kada se kupi fenomenalan antikvarni komad?

O tome bih verovatno mogao da pričam ceo dan. Antikvitet je u stvari “živi predmet” kojeg je prvo neko osmislio/dizajnirao, zatim ga je neko izradio rukom, radeći na njemu danima/mesecima, onda je taj isti komad negde “živeo” 100-200-300 godina pre nego što je došao do vas. Zamislite sada kakve sve priče nosi takav jedan predmet dok ga posmatrate u svom domu. Na prvom mestu, posedujete unikatan predmet za koji sa sigurnošću znate da ga imate samo vi, jer kada se nešto izrađuje rukom, ne mogu postojati dva ista komada. Sledeće, počinjete da razmišljate o

tome kako je neko uspeo da tako nešto izradi pre dva ili tri veka, koji su se materijali koristili, koji alati, koje tehnike. Zapitate se kako je moguće da je komad nameštaja toliko star, a i dan-danas u funkciji. Oni znatiželjni će se sigurno raspitati i naučiti nešto o tom periodu iz kojeg datira predmet ili o zemlji odakle potiče. Na osnovu svega što sam rekao, stiče se utisak da taj naš komad “priča priču”, a taj benefit ne osećate samo vi, već i vaši ukućani, deca... Ima tu i doza mistike, verujte.

U svojoj ponudi imate i slike akademskih umetnika srpske i crnogorske scene.

Uvek se trudimo da u našoj antikvarnici imamo u ponudi slike i skulpture umetnika sa ovih prostora. To nekako upotpunjuje ambijent i enterijer. U ovom trenutku, možemo se pohvaliti da zidove naše antikvarnice ulepšavaju dela naših najznačajnijih umetnika poput Lubarde, Konjovića, Fila, Šobajića, Cvetkovića...

Tema februarskog izdanja RYL-a nosi naziv „Deset godina“. Kako vidiš misiju magazina za

sve ove godine? Da li smo doprineli da se o antikvitetima više čuje i da nađu put do srca budućih ljubitelja starih predmeta?

RYL magazin je na potpuno drugačiji, sebi svojstven način približio antikvitete novim ljubiteljima, ali i probudio strast prema antikvitetima kod mnogih, što je, priznaćete, mnogo teže i značajnije od samog približavanja. Najiskrenije vam želim još mnogo uspeha, u šta ni jednog trenutka ne sumnjam. Kao ljubitelj old fashion stvari, nadam se i očekujem makar jedan štampani broj.

DOUBLETROUBLE WEARALBLE ART

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ

FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

NJIH DVE SU UMETNICE, PRIJATELJICE, SARADNICE. UPOZNALE SU SE NA UMETNIČKOJ KOLONIJI I OD TADA KREĆE POVEZIVANJE NA MNOGIM NIVOIMA. STVARAJU ZAJEDNO, A SPOJILO IH JE SLIKARSTVO I SVILA. MOTIVI SU PRIRODA, UM, ČOVEK. ONE SU „DOUBLETROUBLE“, UMETNOST KOJA SE NOSI. JEJA I TANJA.

TATJANA LEČIĆ JE ROĐENA U LOZNICI. STUDIJE SLIKARSTVA ZAVRŠILA JE U BEOGRADU, GDE I DALJE ŽIVI I KAO SAMOSTALNI UMETNIK SE BAVI UMETNIČKIM RADOM. BILA JE UČESNIK NEKOLIKO REZIDENCIJALNIH PROGRAMA U INOSTRANSTVU I IZLAGALA NA VIŠE SAMOSTALNIH I GRUPNIH IZLOŽBI U ZEMLJI I ŠIROM SVETA. TAKOĐE JE UČESTVOVALA NA LIKOVNIM RADIONICAMA I KOLONIJAMA.

JELENA BOJANIĆ JE ROĐENA 1976. U ISTOKU. DIPLOMIRALA JE I MAGISTRIRALA NA FAKULTETU UMETNOSTI U PRIŠTINI, ODSEK SLIKARSTVO, U KLASI PROFESORA HILMIJE ĆATOVIĆA. UČESTVOVALA JE U REZIDENCIJAMA, LIKOVNIM KOLONIJAMA I RADIONICAMA, IZLAGALA NA VIŠE GRUPNIH I SAMOSTALNIH IZLOŽBI U INOSTRANSTVU I KOD NAS. ŽIVI I RADI U BEOGRADU.

Šta vam je donelo slikanje na svili i zašto baš svila?

Jelena, Tatjana: Volimo svilu zbog njene nežnosti i providnosti, ali i izdržljivosti i postojanosti. Ona nam svojom strukturom pomaže da svedemo i pojednostavimo formu do njene suštine. Svila svojom providnošću i nežnošću omogućava stvaranje uvek novih vizija, jer se kroz njena preklapanja dobijaju potpuno nove slike i daje nam mnogo više mogućnosti interpretacije.

Koje teme obrađujete svojom četkicom i bojama?

Tatjana: U poslednje vreme uglavnom se bavim prirodom, odnosno svojim doživljajem prirode. Na slikama prikazujem segmente prirode kroz korišćenje delikatnosti i prozračnosti svile i akvarela, a pod uticajem svetlosti i senke. Naturalni motivi su pretočeni u slike na svili i nastali su konstantnim analiziranjem prirode i nekom vrstom interakcije sa njom. Zahvaljujući materijalu koji koristim dobijaju se forme i oblici koji samo nagoveštavaju prepoznavanje prizora. Oni nisu ni potpuno čitljivi ni istinski apstraktni.

Jelena: Čovek kao večita inspiracija. Interesuju me dubine čovekovog uma, podsvest, ono nesvesno kod čoveka. Pokušavam da putem nesvesnog postanem svesna šta se to krije u dubini čovekove duše i uma.

Koliko rad u kolonijama ili nekom rezidencijalom programu doprinosi daljem razvoju umetnika i sagledavanju novih stvari i dubokom promišljanju?

Jelena, Tatjana: Rad u različitim ili novim uslovima, likovnim kolonijama ili rezidenci-

jalnim programima, omogućava da prepoznamo ili osvestimo i neke nove veštine koje su nam potrebne za napredovanje našeg umetničkog delovanja. Iako iza nastanka svake slike stoji duboko promišljanje, nova umetnička rešenja mogu se postići i kroz proces saradnje i razgovora sa kolegama različitog porekla i pristupa umetnosti, a ideje jasnije artikulisati. Sva ta iskustva samo doprinose našem umetničkom izražavanju.

Oslikavanje skulpture od svile ili kada se svila proglasi skulpturom. Koliko je svila krotka i protočna u izražaju umetnika?

Jelena, Tatjana: Slike na svili, instalacije ili oslikani odevni predmeti, u zavisnosti od načina na koji su izloženi, mogu da se okarakterišu kao ambijentalna postavka. Ako je u pitanju odevni predmet, on postaje skulptura. Ta oslikana skulptura može biti i nosiva u svakodnevnom životu. Možete je dodirnuti, osetiti, čuti ako prođete dovoljno blizu nje, a posmatranjem iz različitih uglova je vidite i doživite na potpuno drugačiji način.

Slike, odnosno sklulpture na svili u izložbenom prostoru imaju neku vrstu lakoće i prozračnosti kao instalacija koja se blago vijori. Koliko sam materijal doprinosi umetničkoj priči koju oslikavaš?

Jelena, Tatjana: Svila je materijal koji omogućava da se na različite načine postavlja

u prostor, a svojom transparetnošću, kroz koju prolazi svetlo; prirodno ili veštačko, u kombinaciji sa bojama, stvara uvek nove slike i vizure u zavisnosti od prostorne i vremenske situacije. Posmatrač, krećući se oko tih instalacija, tj. skulptura stvara blage struje vazduha u prostoru i time pomara materijal. Dok prolazi pored njih, namerno ili slučajno može da ih dodirne i oseti njihovu nežnost i lakoću. Kako vazduh u prostoriji cirkuliše, instalacija se menja i pokreće, stvara se nova slika ili novi svet pokretnih slika.

Kakav je vaš pristup radu na svili? Čini se da vam je poetika potpuno različita, ali da se taj kontrast ipak vezuje u nekom smislu.

Tanja: Svila je nežna, tanana, mekana, ali i izdržljiva i čvrsta, i omogućava da se na raznovrsne načine tretira i oslikava. Različite vrste svile utiču na način oslikavanja. Jako volim akvarel kao tehniku, a rad na svili mi je i zbog toga blizak. Ta razlivanja i preklapanja boja i prisutnost momenta greške u stvaranju koji doprinose nekoj vrsti spontanosti i svežine. Delikatnost i prozračnost svile takođe pridonose i kreiranju tih nežnih i sofisticiranih slika.

Jelena: Tokom sudara te dve naše različite poetike, dolazi do spoja nespojivog, do stvaranja sasvim novog sveta koji dobija i sasvim novu dimeziju zahvaljujući materi-

jalu na kom on nastaje, a to je svila. Nastaje novi harmoničan svet – pokretna slika.

Kako vidite vašu saradnju i stvaranje tih svilenih skulptura koje osvajaju sve?

Jelena, Tatjana: Obe slikamo na svili i u jednom momentu smo shvatile da bi se tim slikama na svili mogla dati nova vrsta interpretacije, kao i primene. Slike postaju skulpture, odnosno slike na odevnim predmetima i tako se na neki način transformišu i uvlače u svakodnevnicu. Iz takve interpretacije, stvorile smo i mali brend DoubleTrouble uz koji pokušavamo da unesemo dodir umetnosti u svakodnevnicu, kreirajući bezvremensku, ručno slikanu unikatnu svilenu odeću za ljubitelje umetnosti, a uz potpuno različite poetike slikanja.

Da li je TROUBLE nešto što vas prati u vašem radu?

Jelena, Tatjana: Uvek... i kad pomislimo da ništa ne može da krene kako ne treba, uvek nas podseti da je tu. Otud i naziv DoubleTrouble.

Koji je vaš naredni zajednički korak?

Jelena, Tatjana: Pokušaćemo da naš rad bude malo vidljiviji i dostupniji publici, kao i konzumentima. Zajednički korak, cilj ili misija, kako god to nazvali, nam je da osvestimo žene da one ne kupuju, ne nose samo komad svile, već malo unikatno umetničko delo. I da to umetničko delo odšeta po mogućstvu u neki drugi deo sveta, upozna druge kulture.

Tema februarskog izdanja RYL magazina nosi naziv “Deset godina”. Ovo je rođendanski broj i sve što slavlje nosi je iskazano u ovom izdanju. Koliko je važno da umetnici imaju prostora da izraze misli o svojim radovima i prezentuju ih svetu?

Jelena, Tatjana: Mislimo da su komunikacija sa publikom i prezentacija jako važne. Često je prostora za prezentovanje umetnika jako malo, pa neke stvari ostanu i nedorečene ili neshvaćene, nedovoljno propraćene. Na sreću, postoje ljudi i mediji koji pokušavaju da oslušnu, razumeju i prenesu ljudima misao umetnika i svet umetnosti na najbolji mogući način. RYL magazin je uspešan u toj misiji, tako da srećan vam rođendan, sa željom da i dalje prezentujete umetnost i lepotu. I hvala.

PHOTO: MIA MEDAKOVIĆ

YOUR FAITH

РЕЧ И СЛИКА

што није својствено само светитељу, већ је посреди и гледалачко унутрашње препознавање, односно синергија и саживљавање са оним што видимо на нечијем лицу, на лицу светитеља.

Дакле, ова двосмисленост тиче се односа између студиума и пунктума, рецимо хришћанског студиума и индивидуалног пунктума неког хришћанина. У питању је

преплитање онога што учимо од других и што проналазимо у спољашњем свету, кроз наочаре наше традиције, и онога што учимо

из себе, из свог властитог емоционалног сазнања, чиме се конституишемо као

личности.

Можемо закључити да се у свим

духовним контекстима сликања и виђења –

па и у домену сакралне уметности – ради о

промени перцепције, о томе да преко слике

света дођемо до света Нове слике, до новог

виђења истинске стварности.

PHOTO: MIA MEDAKOVIĆ

PHOTO:

REFRESH YOUR WORLD

RYL SLAGALICA

PIŠE: TANJA STUPAR, NLP PRACTITIONER IANLP, REIKI PRAKTIČAR, THETA HAELING BASIC DNA PRAKTIČAR

Kada meditirate u grupi, povežete se sa ljudima na jedan poseban način.

Tako smo se povezale i nas dve. Posmatrala sam je kako odlučno priča o pokretanju časopisa i divila se njenoj hrabrosti. Sedele smo nedeljama, zajedno pokušavajući da pronađemo naše izgubljene delove i povežemo se sa sobom.

Jedna slučajna objava na društvenoj mreži bila je okidač za poziv da napišem tekst o svom iskustvu i odluci da promenim životne navike i pokrenem se na akciju. Meni je mnogo lakše da verujem svima, osim sebi, no ipak sam nekako pristala.

Nikome nisam govorila o tome jer znam da bi me, kao i bezbroj puta do tada, mišljenje drugih odvuklo na drugu stranu i na kraju bih odustala uz izgovor da ne mogu, ne umem.

Glas je oduvek bio moj izazov. Strahovi koje sam osećala paralisali su me toliko jako da sam malo pričala. Znate onaj osećaj kad nešto kažete i svi zaćute. Vic nije smešan. Ili vidite da je neko prevrnuo očima kada progovorite. Ćutanje je postalo moja sigurna zona. Nisam mogla da pogrešim. Nažalost, uz to sam dobila etiketu ozbiljne, „nema zezanja, nema emocija“ žene. Žene kojoj je teško prići.

Posle prvog teksta, počela sam da pišem. Pomalo onako za sebe i svoju dušu i ispostavilo se da umem i da mi je lakše da napišem nego da izgovorim.

Pisanje je moja kreativnost i moja meditacija. Pisanje je moj glas. Pisanje je moja sloboda.

Uz pisanje sam počela da govorim.

Uz pisanje nisam odustala od sebe i svojih snova. Naprotiv, neki moji snovi su postali stvarnost. A kao dodatak svemu ovome, neki ljudi su počeli da pronalaze svoje delove u mojim tekstovima.

Kada dobijete etiketu, mnogo je teško. A pogotovo neku koja nije socijalno prihvatljiva. Možete da se prevrnete naopačke u pokušajima da objasnite, ali bezuspešno. Tako je bilo i meni, samo što sam na kraju i odustala da bilo kome objašnjavam jer su ljudi navikli da se bave drugima i tuđim poslovima, a ne sobom.

Kako god uradili, etiketu ćemo dobiti. Jednostavno je tako. Nekome ćemo biti uspešni, nekome ne. Nekome zabavni, nekome ne. Lista može da ide unedogled, ali super stvar je što niko, ali baš niko, nije u svemu najbolji i uvek će neko imati komentar.

Tako sam se i ja dosta dugo bavila mišljenjem drugih ljudi o sebi, a najmanje mišljenjem mene o sebi.

Kada se osvrnem deset godina unazad i setim se naših izgubljenih, nepovezanih delova, vidim kako smo se Mia i ja povezale kroz živopisnu slagalicu.

RYL.

Kako će slagalica izgledati... pa i ne moram sve da znam. Lepota je u zajedničkoj potrazi, kreiranju, postavljanju delova na prava mesta, iskrenoj zahvalnosti i radosti što imamo jedni druge.

PHOTO:

REFRESH YOUR STORY

SVETLOST KOJA SE NE GASI – DESET GODINA RYL

PIŠE: VANJA BOKUN POPOVIĆ, PHD

Postoji predivna žena, srednjovekovni stvaralac i mistik, koja je izučavala prirodu fizičkog i božanskog, svetu pružila neizmerna znanja i zapisivala reči koje odjekuju stotinama godina kasnije. Njeno ime je Sveta Hildegarda iz Bingena i negde u svojim spisima ona tiho kaže:

“U središtu tvoje duše postoji svetlost koja nikada nije ugašena.

Ako je pronađeš, pronaći ćeš i svoje pravo ime.”

Ovo spominjem na samom početku jer mi je pre nekoliko dana jedno dobronamerno biće saopštilo da – moram - više da se aktiviram na društvenim mrežama, te da pokrenem podcast, pojačam blog i neizostavno raskvasam svoju mejling listu. Sa istom dozom urgentnosti mi je saopšteno kojom brzinom – moram –da opremim armiju AI botova koji će za mene da kreiraju tekstove, objavljuju ih, razgovaraju sa ljudima, šire moju poruku, pojačavaju prodaju. Sva sreća, dok se sve to što – moram – razvrstava po kategorijama neverovatnom brzinom, oseća se alarmantnost u tonu, kao i tugaljivi pogled na sve što propuštam jer sam “u otporu.” Za vas koji ne znate, “biti u otporu” je aktuelni izraz koji služi da se skrene pažnja na sve što pojedinac ne želi da promeni u životu, a popularni standard nameće da – mora. Takođe je oružje kojom se osoba smatra limitiranom i izvrće ruglu na politički korektan način. Tako ja, sa svim svojim znanjem – stečenim, proživljenim, naučenim, oplemenjenim, oplakanim, po svetu pretabanim – mirno sedim “u

otporu” i slušam šta je bitno, šta algoritmi favorizuju i koliko pratilaca moram da steknem da bi me mreže shvatile ozbiljno. Ja takva, moram da pridobijem naklonost algoritma.

Nemojte se zavarati da ne prihvatam opijajuće mogućnosti, ja sam još daleke 2012. godine preselila svoju kancelariju potpuno online. No, iz godine u godinu, sa svakom rečju kojom se inteligentni ljudi od krvi i mesa koji prate moj rad nazivaju pratiocima, sve sam dalje od trenda. Sa svakim momentom u kom se pojavi uputstvo kako da se uklopim u algoritam, kako da ga hranim, pratim i slušam, postajem sigurnija u nameri da pratim neki drugi put. Iskreno, jedino što me interesuje je – da li je Hildegerd u srednjem veku znala, kada je pod svetlošću sveće zapisivala svoje reči, da će one, vekovima kasnije, trajati, odjekivati i buditi podsećanje na neprolaznost?

Moj omiljeni magazin RYL slavi deset godina postojanja. I danas, kao i onda – nekim ljudima moram da objasnim šta je to Refresh Your Life, jer ne podseća ni na jedan drugi projekat. Tačnije, ne postoji referentna tačka u digitalnom niti fizičkom svetu koja može verodostojno da posluži u razumevanju toga šta je RYL. Prosto, moraš da klikneš, da prelistaš, da zaroniš, da osetiš, da se povežeš, da budeš deo velikog tkanja, da se – aktiviraš.

Zatvorim oči i jasno vidim – mali stan, jutarnja tišina, miris kafe dok se ljuljam u ritmu majčinstva i doktorata. Novopečena sam mama, strastveno izučavam novu ulogu i novu zemlju, ali

PHOTO:

mi se čini da ceo svet teče dok ja stojim. Toliko je toga što imam da kažem, što imam da dam, no moj glas nikako da nađe odgovarajući prostor. Onda, igrom sudbine, stiže povezujući email koji pokreće lavinu stvaralaštva. Pišem svoj prvi prilog za RYL ne shvatajući da će biti životna prekretnica za moju malu porodicu, prvi kamenčić u velikom mozaiku mog povratka ne samo Balkanu, već i sebi.

Taj tekst aktivirao je lančanu reakciju. Jedan za drugim, usledili su pozivi, razmene, dalje saradnje. Sa bebom u naručju i laptopom ispod miške, grizem pre vremena i dopuštam sebi da se vratim stvaralaštvu. Ideje se nižu, prerastaju u projekte, više nisam u grču da saopštim da sam se skoro porodila – ima mesta za sve. Onda, jednog popodneva, dobijam poziv koji nisam očekivala. Posle više od deset godina života i rada u inostranstvu, imam priliku da u Beogradu, na svom jeziku, sa svojim ljudima podelim znanje – jer RYL povezuje ljude.

Slede dalji pozivi, konferencije, mediji. Skoro preko noći, moj rad je dobija na vidljivosti, poruka o ličnom autoritetu, stvaralačkoj slobodi, izvrsnosti, majstorstvu se širi kao živi plamen i dalje me spaja sa neverovatnim ljudima. Osećaj pripadnosti, više svrhe i zajedništva jači je od umora – nadahnjuje, pokreće, amortizuje. Okupljamo se, razgovaramo, stvaramo zajedno, pišemo, slikamo se – pamtimo. Naša urednica se sa lakoćom smeje i poručuje – piši – piši kao što dišeš, budi, prirodno, bez pravila, prenesi poruku, jer bitnija je od forme.

Od tada do sad, prošle su godine. Refresh Your Life je obišao planetu više puta i u svetu sjaji kao retka riznica izuzetnih ljudskih priča. Glas se pronosi dalje od usta do usta, od srca do srca, sledeći svoju prirodnu putanju. Od algoritma ni traga. Prenosi se ljudskim klikovima – onih koji poznaju i prepoznaju važnost ljudskog kontakta, pređenog puta, kvaliteta.

Sa vremenske distance, jasno je. Refresh You Life nije samo magazin – on je nežni otpor. Biti glas koji se čuje u RYL znači biti “u otporu” svemu što je prolazno, brzo, prosto i arogantno. Trajanje RYL daleko od arene u kojoj se broje pratioci, a opet u njoj, pokazuje da po-

stoje struje koje traju van onoga što se – mora – jer su u kontaktu sa nečim većim od sebe. Hiperprodukcija sadržaja, gde se suština rasipa kroz klikove i algoritamske predikcije sa jedne strane, a oplemenjujuće postojanje RYL magazina, čuvara misaone suverenosti sa druge, postavlja pitanje – šta je Hildegard sa početka ove priče mislila kada je povezala svetlost sa večnošću i autentičnošću?

Ako mene pitate, potrebno je hrabro nositi plamen istine, odbiti kompromis sa banalnim, odbiti da se sopstveni glas prilagodi šablonima koji obećavaju prolazni uspeh. Potrebno je, uprkos svemu, nastaviti stvarati – ne zato što je lako, već zato što je jedino ispravno. Potrebno je graditi prostore koji su otporniji od trenutnih trendova, dublji od površnog sjaja i vredniji od algoritamskih nagrada, jer samo takvi imamo dodir sa večnim.

A Refresh Your Life, potpuno realizovan na digitalnoj platformi – “svoje ime zna” i postoji kao živo svedočanstvo da možeš da budeš u algoritamskom svetu, ali ne i od njega. Što je najvažnije, nastavlja da se širi prirodno, ljudskom rečju, kontaktom očima, klikom prstiju onih koji i dalje znaju da postoje neprolazne vrednosti koje odjekuju vekovima.

PHOTO:

YOUR ATTITUDE

ONA - DUŠA SVETA

Iza sedam mora i iza sedam gora, bila je jedna zemlja: Srbija – zemlja čuda. Ta čudnovata zemlja je rađala čudnovate ljude. I da se ne bavimo time da li ljudi imaju nešto vilinsko ili vile imaju nešto ljudsko, jednog dana, u sred ravnice, rodila se Anima. Vesela i radoznala po prirodi, ne znajući da je Anima Mundi, igrala se i odrastala kao i sva druga deca.

Jednog dana, Anima pomisli da tamo negde u Svetu ima još magičnih zemalja i obilje čuda. I bila je u pravu. Otisnu se Anima hrabro u Svet.

Pela se uz Atlas iznad Maroka, uzbuđeno koračala ka vrhu. Plivala u Indijskom okeanu na Baliju. Palila lampion na Tajlandu i puštala ga u nebesa. U Rimu ispijala espreso na Španskim stepenicama, u Firenci polagala krivično komparativno pravo, u Napulju se gubila po ulicama Spakanapolija dok se veš sušio kao u nekom filmu ispod prozora na štriku. U Berlinu se osećala kao kod kuće a nebo iznad Berlina je svoje nebo, ne zaboravljajući magičan osećaj buđenja pod

otvorenim nebom na Rtnju, i sve vreme voleći zelenu travu doma svog, koračajući po svežoj jutarnjoj travi koja se savijala pod rosom u njenom dvorištu u Subotici, koja je mirisala na detinjstvo. Kretala se paralelnim svetovima, horizontalno i vertikalno, razmišljajući u Kazablanci da li je na pravi način premerila svetove. Bogobojažljivo gledala ikone i freske u crkvama, katedralama i hramovima, tražeći i nalazeći svetlost.

I odakle svi mi dolazimo? Iz svetlosti. I gde se svi mi vraćamo? U svetlost. Kome je svetlost namenjena? Svima koji žele da je prime i svima koji žele da je nose, pronose i obasjavaju ljude i Svet. Može li tama da opstane kada se osvetli? Ne može.

I šta nam je potrebno i šta je bilo potrebno Animi da postane Anima Mundi. Metamorfoza - preobražavanje, preobražaj, promena, preobraćanje, od prizemnog ovozemaljskog do duhovnog, svezemaljskog. Preobražaj u Dušu Sveta kroz svetlost, svest o sebi i drugima, empatiju, mudrost, milost, ljubav, skromnost, uzbuđenje u delovanju i činjenju, pokajanje, praštanje…potrebno je sve da neko postane Biće Sunca i Duša Sveta.

Želite da postanete Biće Sunca i Duša Sveta? Počnite od sebe, oprostite svima sve i zamolite sve za oproštaj. Zamolite za milost. Tako rasterećeni, volite sebe. Tražite i pružajte svetlost. Počnite da radite na tome da postanete bolji ljudi, u svakom pogledu. To je početak. Kao i Anima Mundi, gledajte u zvezde i tražite onu padalicu koja će da joj ispuni sve želje, dok na nebu gori milioni tuđih želja sa idejom da se ostvare. Anima kaže da da se nebo otvara i da je sunce jedno, da sija na svim stranama sveta i da nas obasjava svojom lepotom, ali i da se otvaraju se i putevi i svetovi. Otvaraju se pod nogom onoga koji smelo korača ka cilju do sebe. Hodajte svetom i plovite dušom širom otvorenih očiju kroz paralelne svetove i unutrašnje i spoljašnje. Krećite se kroz njih vertikalno i horizontalno. kao i Anima Mundi, budite radoznali i ponovo probudite dete u vama. Nikada nemojte da prestanete da se igrate. Jednog dana, postaćete Biće Svetlosti i Duša Sveta. Lako je. Krenite.

PHOTO:

YOUR COVER

NASLOVNE STRANE RYL MAGAZINA

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ

Naslovna strana je ključna jer predstavlja prvi vizuelni kontakt sa čitaocima, privlačeći njihovu pažnju. One su jako važne svim štampanim, ali i onlajn medijima. Za mene je naslovnica pravo malo umetničko delo i zato volim da ona govori sve o broju sa temom o kojoj se piše. Dizajn naslovne strane može značajno uticati na percepciju sadržaja.

Za poslednjih deset godina, RYL naslovnice su radili fenomenalni fotografi: Nebojša Babić, Anton Welt, Boris Kočiš, Pavel Surovi, Stefan Sokolovski, Goran Jović, Maja Topčagić, Igor Glavaš, Vladimir Popović, Tim Collins, David Blagojević i mnogi drugi iz Srbije, Hrvatske, Crne Gore i Makedonije. Uvek sam srećna kada magazin ima taj balkanski i međunarodni touch i estetiku koja je u jednoj vertikali a uvek sa novim rukopisom.

Na našim naslovnim stranama su bili junaci i junakinje: Mila Litvinjenko, CEO i vlasnica AURA kompanije, Tatjana Todorović, dipl. oligofrenolog-psihoterapeut, Gala Čaki, akademska slikarka, Danijela Marković, teolog, Jovana Kvržić, Eugenio Recuenco, Nihad Softić, Suzana Perić, modna kreatorka, Bata Spasojević, modni kreator, dr Sonja Radović-Jelovac, dilp. ing. arch, dr Ioanna Batsialou, Zoran Todorović, biznis kouč, Olgica Samoilović, CEO i vlasnica Hedera Vite i mnogi drugi.

Naslovna strana RYL magazina je malo umetničko delo kojim započinjemo svaki broj. Ponosna sam na našeg art direktora Borisa Cupaća koji je sve ove godine svojim dizajnom dizao lestvicu svima nama.

YOUR BEAUTY

TRAJATI ZNAČI BITI NAJBOLJI

FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ

IOANNA REGEN KLINIKA SE NALAZI U ELITNOM

DELU BEOGRADA ― U SRCU OPŠTINE VRAČAR ― IS -

POD HRAMA SVETOG SAVE. PREKO 500 KVADRAT-

NIH METARA PROSTORA UREĐENI SU U CILJU EFI -

KASNOG, PRIJATNOG I INTIMNOG ISKUSTVA PREVENCIJE, KOREKCIJE I UNAPREĐENJA ZDRAVLJA

I LEPOTE. POD DIRIGENTSKOM PALICOM PROF. DR

IOANNE BATSIALOU, ČIJE IME KLINIKA NOSI, OKU -

PLJEN JE TIM NAJBOLJIH LEKARA SPECIJALISTA

IZ 13 MEDICINSKIH OBLASTI U REGIONU.

U ovom rođendanskom izdanju magazina, tema je trajanje kroz vreme i uspeh koji dolazi. Sa dr Ioannom Batsialou razgovaram o velikom radu i trajanju njene klinike.

Šta znači trajati kroz vreme?

Da bi neko trajao, mora da pruži kvalitet, da ima jaku bazu koju vremenom nadograđuje. Traju velike i ozbiljne firme. Traju ljudi koji se bave tradicionalno nekom profesijom kao advokati, lekari. Na primer, u Grčkoj postoji pekara koja je stara preko 200 godina, što znači da je receptura večna. Da bi stvari bile dugovečne, mora se kontinuirano raditi i prilagođavati vremenu.

Moraš biti iskren u onome što radiš, moraš biti najbolji. Ja moram da pratim kako se razvija moja oblast u medicini, moramo se konstantno edukovati, voleti ljude, raditi ispravno. Neke firme propadaju kada dođe do velike potražnje jer tada menjaju sastave i načine poslovanja.

Trajnost je stabilnost. Čovek koji ima trajne ideje i principe. Mora da postoji i ljubav. Ako radite nešto gde nema ljubavi, to ne može da opstane. To može biti samo privemeno i povremeno. Kao neki divan vatromet koji sve obasja, pa zatim nestane. Trajnost znači ulaganje. Trajnost znači da postoje osnovni principi i ja se vraćam uvek na pravoslavlje, kao i na neprekidan veliki rad na sebi i u svom poslu.

Šta bi današnja Ioanna rekla mlađoj sebi, kada mala Ioanna nije znala da će ovoliko da traje?

Nisam znala koliko ću da trajem i koliko ću uspeti, ali sam znala da sam vredna i radna i uporna. Znala sam da ne mogu da propadnem šta god da radim jer moja energija donosi uspeh kroz rad. Veliki sam radnik. Od četvrte godine života sam čuvala svoju sestru i brata, čuvala sam slepu babu. Znam šta znači biti radnik. Mora da postoji stabilnost u sebi. U Srbiju sam došla kao student i uspela sam, ušla sam u društva koja su značajna i velika, ali sam znala ko sam i odakle sam. Zato morate biti stabilni. Kad se družite sa pevačima i političarima, uvek malo fali da pomislite da se ostvara neki drugi svet. Ako niste stabilni, lako možete pogrešiti gde pripadate, ali tu su uključeni i vaspitanje i pristojnost.

Kada dostigneš jednu lestvicu uspeha u svojoj oblasti, kako napreduješ dalje? Kako se postavljaju ciljevi?

Meni svaki novi korak dalje da podignem svoju priču na sledeći nivo ide vrlo lako, zahvaljujući velikom znanju i mojoj posvećenosti medicini. Kada imate profesionalnog kuvara, on zna da napravi sve najbolje. Tako je i sa mnom, ja umem da iskeiram novo. Pravim koktele koje

neke moje kolege ne bi smele da naprave jer ne znaju koji bi bio efekat i jer može doći do komplikacija, a to je druga moć. Kada imate znanje, znaćete kako i da ih rešite. Medicina je jako specifična, izazov je veliki. Ne postoji idealni recept, tretman. To se stalno unapređuje. Farmaceutska industrija trči svim silama napred, aparati takođe napreduju, a vi treba da umete sve to da uklopite. Samo mi je bitno da se o nekoga ne ogrešim sa lošim aparatima, lošim ishodom. Terapije moraju biti kvalitetne, da sve to ima smisla, a ne da bih radila zbog novca. Kada imate ovakve principe, putevi se sami otvaraju. A meni škole idu, ne mučim se puno oko toga.

Da li si hrabra žena?

Jako sam hrabra, ali mogla bih biti još hrabrija i bolja. Sa mojim karakterom ne ide da nešto pustim, prebolim, prećutim, moj karakter je jasan, može ili ne može. Ponekad pomislim da nemam hrabrosti nešto da uradim, a u stvari možda imam mudrosti da nešto ne uradim, da stanem. Tu mora da postoji balans. Da li je biti hrabar konstruktivno ili tvrdoglavo? Jer možete da budete hrabri a da izginete.

Novi tretmani?

Upgrade je novi tretman ― stimulacija novog kolagena. Pomislila sam da pomešam sve kolagene u adekvatnoj veličini, ali sam se onda zapitala šta će biti posle upgrada, jer imate perfektan tretman ― imali smo basic, medium, luksuzni, sjajni, golden, platinum, sada upgrade. Ko voli svoj posao, uvek će naći i način da ga radi najbolje što zna i može. Moj program „Odličan 5“ podrazumeva pet terapija, pet preparata, i to različitih preparata. Jedan zateže, drugi hidrira, treći daje ishranu i vitamine, četvrti radi anti-aging za budućnost. Pet tretmana na pet mašina, radio-talasi, elektrostimulacija, limfna drenaža, hemijski pilinzi itd. Godina 2025. će biti pet.

Što se tiče tela, ideja je ista, sve sa pet. Cilj za „Odličan 5“ je da neko skine 10 kilograma. Imamo odličnu saradnju sa nutricionistom, to je Kenan Mantra. Kenan i ja smo napravili novi proizvod liposukcijske ishrane koja se bazira na broju pet. Tako da ćemo ove godine biti ― odlični pet.

Ti si jedan od svedoka razvoja RYL magazina i njegovog desetogodišnjeg trajanja. Kako vidiš jedan lifestyle & mindstyle magazin koji menja ženu na Balkanu u svakom smislu? Da li imaš ideju za neke naše buduće korake?

RYL magazin je fantastičan, više puta sam napomenula i volela bih da je on i štampan, da ga držim u rukama. Mislim da biste bili najbolji u regionu. Što se tiče tema, one su sjajne, inspirativne, smislene, o njima dugo razmišljam. Sve je izuzetno motivaciono i inspirišete druge na sasvim poseban i divan način. Bez preterane reklame, radite sjajnu stvar koja se bukvalno širi.

Teme kao današnja, na primer, upućuje klijenta i čitaoca na razmišljanje i usvajanje nekih novih perspektiva. Kroz ovaj magazin sam upoznala mnogo novih ljudi koji su bili nevidljivi, onog velikog, obrazovanog čoveka koji misli svojom glavom i radi svoj posao najbolje što zna.

Bitni su novi ljudi i razmena tema i ideja. Volela bih da RYL s vremena na vreme organizuje neke lepe susrete i da se ljudi i in vivo upoznaju, a da nisu samo između korica u jednom broju. Organizovati koktele sa tematikom. Svima nam fali druženja, tople reči i upoznavanja. Da jednom godišnje imamo priliku da se družimo svi zajedno. Srećan vam rođendan, srećan vam jubilej i želim vam još puno novih priča, da otkrijete još zanimljivih ljudi i plasirate ih u svet. Meni je čast da budem deo ovakvog projekta i priče.

YOUR BREAKFAST

U CARSTVU REČI

PIŠE/FOTOGRAFIJE: MIA MEDAKOVIĆ

OVOG FEBRUARA, SLAVIMO DESET GODINA RYL MAGAZINA. SLAVIM GA I NA DORUČKU U RADISSON COLLECTION OLD MILL HOTELU, U DIVNOM AMBIJENTU GDE SU ESTETIKA I FUNKCIONALNOST IZNAD SVEGA. RADUJE ME SARADNJA SA OVIM HOTELOM, KOJI U SVIM ASPEKTIMA ODGOVARA I ESTETICI RYL-A. MOJI GOSTI SU PISCI, KNJIŽEVNICI. ONI KOJI SE BAVE PISANOM REČJU.

VESELIN MIŠNIĆ, KNJIŽEVNIK, ROĐEN U KOLAŠINU, U CRNOJ GORI. SAVREMENI JE SRPSKI I CRNOGORSKI KNJIŽEVNIK, ROMANOPISAC, PRIPOVEDAČ, PESNIK, ESEJISTA, SATIRIČAR. DO SVOJE PETNAESTE GODINE ŽIVEO JE U MOJKOVCU, POTOM JE NA CETINJU ZAVRŠIO

GIMNAZIJU, ODAKLE MU JE MAJKA. STUDIRAO ЈЕ U BEOGRADU, GDE JE DIPLOMIRAO NA FILOLOŠKOM FAKULTETU I NA FAKULTETU ZA FIZIČKU KULTURU. PREDAVAO U CETINJSKOJ

GIMNAZIJI NEKOLIKO GODINA. ŽIVEO JE JEDNU DECENIJU U BEČU. ČLAN JE UDRUŽENJA KNJIŽEVNIKA CRNE GORE I UDRUŽENJA KNJIŽEVNIKA SRBIJE, GDE IMA STATUS ISTAKNUTOG UMETNIKA. ČLAN JE U BEOGRADSKOG AFORISTIČKOG KRUGA (BAK) DUGI NIZ GODINA.

NAPISAO JE ROMANE: BOLEST VAJARA GABRIJELA, BEZDAN, ROMANI U PRAHU, TRI IZDANJA, VELIKI & MALI PRINC, POD PSEUDONIMOM DAVID JANG, SADISTIČKI DIZAJN, DVA IZDANJA, ROMAN O CETINJU, VELIKI I MALI PRINC DORAĐENO DRUGO IZDANJE. OD POEZIJE POTPISUJE: ČAROLIJE, OBOLJELI KAMELEON, USPOMENE IZ KAVEZA, CRTAČ KRUGOVA, NJENIM PONOĆNIM DŽELATIMA, BOGOVI I PACOVI, HICI SA DNA SRCA, PUSTINJSKE PESME. ISKLJUČIVO SE BAVI KNJIŽEVNIM RADOM. ŽIVI I STVARA U BEOGRADU.

ANA ATANASKOVIĆ, KNJIŽEVNICA, ROĐENA U KRUŠEVCU. OSNOVNE STUDIJE: FILOLOGIJA –ANGLISTIKA, MASTER – MARKETING U IZDAVAŠTVU. DO SADA JE OBJAVILA: ZBIRKE PRIČA BEOGRADSKE MAJSKE PRIČE I BEOGRAD JE LJUBAV, ROMANE DUET DUŠA, MOJA LJUBAV NIKOLA TESLA, KRALJICA JORGOVANA, DAVORJANKA PAUNOVIĆ I ZMAJEVA ŽENA. KAO NOVINARKA, PISALA JE ZA MNOGE POZNATE ČASOPISE I PORTALE. TRENUTNO PIŠE ESEJE O BEOGRADSKIM ULICAMA ZA KULTURNI DODATAK POLITIKE I KNJIŽEVNE KRITKE ZA BUKMARKER. DOBITNICA JE PRVIH NAGRADA NA KONKURSIMA ZA NAJBOLJU PRIČU O LAVANDI (SOFIA) I NAJBOLJI PRIKAZ KNJIGE (LISA I LAGUNA), KAO I NAGRADE PODVIŽNIK MIRA ZA DOPRINOS KNJIŽEVNOSTI. PREDAVANJE TESLA I ŽENE ODRŽALA JE U FILADELFIJI, KAO I VIŠE PUTA U SRBIJI. NJENU PRIČU O VANILICAMA (VANIL IZ VANILICE) POSVEĆENU MARSELU PRUSTU SU OBJAVILI ČASOPISI MAJDAN I BLIC ŽENA. PISALA JE ESEJE O KNJIŽEVNOSTI I PREVODILAŠTVU ZA PORTAL INFOPREVODI I BALKANSKI KNJIŽEVNI GLASNIK. OBJAVLJIVALA JE NA ENGLESKOM, U VELIKOJ BRITANIJI – U ČASOPISU THE POET I ESEJE NA PORTALU AGAPE REVIEW. ROMAN MOJA LJUBAV NIKOLA TESLA JE PREVEDEN NA ENGLESKI (SAD) I MAKEDONSKI JEZIK. NJEN ESEJ KAKO PISATI ISTORIJSKI ROMAN/SCENARIO SU PRENELI SU MNOGI PORTALI. ŽIVI I RADI U BEOGRADU.

Koji vam književni žanr najviše odgovara i kako ste se pronašli u njemu?

VESELIN: U mom slučaju, situacija nije sasvim tipična. Postoji nekoliko književnih žanrova u kojima se snalazim kao riba u vodi i u kojima, dok sam opčinjen tom magijom stvaranja, apsolutno uživam. Čedomir Mirković, vodeći srpski kritičar, svrstao me je pre trideset godina u pisce “univerzaliste“, što će reći da se snalazim na isti način bilo da je reč o prozi, poeziji, satiri ili kritici. To potvrđuju moji romani, knjige pripovedaka, knjige poezije ili satire i knjige kritike.

Ana: Istorijski roman, mada ga ne bih ni svrstavala u poseban žanr, već bih rekla samo – roman, jer kada analiziramo najkvalitetnija knjževna dela napisana na našem području, dolazimo do zaključka da su mnoga od njih istorijska (Seobe, Na Drini ćuprija, Koreni, Hazarski rečnik...). Volim da „uđem” u živote poznatih, a naročito manje poznatih ličnosti (koje su svoj život živele sa smislom i strašću), koje posmatram kao kružnice čija energija se nije ugasila. Istražujem, zamišljam njihove emocije, dodajem svoje i onda ih pružam čitaocu. Moje pisanje je kao niz koncentričnih krugova u reci kada se u nju baci kamen. Takođe, volim i eseje, koje često pišem o Beogradu, u raznim formama (onlajn i u zbirkama priča).

Koliko su vam važne nagrade i da li im idete u susret? Da li postoji neka koju baš želite?

Veselin: Upravo sam u minulih dvadesetak dana dobio dve značajne književne nagrade – za prozu je to nagrada Đuro Damjanović, Banja Luka,

Republika Srpska i za kritiku veliku nagradu koja nosi ime pomenutog Čedomira Mirkovića, a dodeljuje je UKS. Moje poslednje tri knjige je objavio mali izdavač „Nova Artija“ iz Paraćina. Izdavač sa vizijom, tako da nagrada ide i izdavaču koliko meni ili knjigama. Nagrađivan sam još i za poeziju i satiru. Uspeo sam da u četiri književna „grend slema“ (proza, poezija, satira, kritika) dobijem barem jednu nagradu. To nema niko od pisaca u Srbiji. Smatram da je nagrada značajnija za delo nego za pisca. Nagrada je najbolji putokaz čitaocu da obrati pažnju na neku novu knjigu. Čini mi se da nagrada „vreba“ i pisca i delo koje će je poneti. Zbog „malera“ neću pominjati nagrade koje bih voleo da imam u posedu.

Ana: Kada se dese, pozdravljam ih, ali ne idem ka njima niti pišem zbog njih. Više mi je bitno da emocija koju sam dala knjigama bude primećena, da čitaoci dožive i ekstazu i katarzu, te da je dalje prenose kroz preporuke, promene u svojim životima i ljubav koju razviju za ono što radim. Ne sećamo se svega pročitanog, ali se sećamo kako je naše srce reagovalo na knjige. Ljubav jedina opstaje u vremenu. Najveća nagrada bi mi bila da moje knjige postanu univerzalno čitane, i kad nas i u svetu.

Junaci koje ste obojili svojim senzibiltetom i koje branite svim silama?

Veselin: U mojim romanima, junaci imaju svoju autonomost, udahnuo sam im novi život, a sve što sledi je u posedu čitalaca. Narativ nema svog gospodara. On je taj koji obuzima posed mašte konzumenta. Junaci tih pripovesti sami sebe brane. Tu je kasnije uloga pisca sasvim minimizirana. Kada pisac objavi knjigu, on tog momenta više nije vlasnik pomenutog narativa, priča je krenula svojim tokom i u posedu je drugih ljudi. Onih zbog kojih je i nastajala.

Ana: To su uvek osobe (naročito žene) koje su ispunile svoju životnu misiju – požrtvovanošću, iskrenošću, hrabrošću, postojanošću, ljubavlju, revolucionarnošću, autentičnošću i toplinom. Ponekad su bile skrajnute, nisu bile poznate u vremenu u kome su živele, ali sam im, otkrivši ih i opisavši ih, dala nove živote, da sijajau i inspirišu druge. To su Ketrin Džonson, žena koja je najviše volela Nikolu Teslu, Draga Obrenović, žena koja je u noć atentata stala telom ispred svog kralja i muža Saše, Davorjanka Paunovć, koja je ležala na zemlji da bi Tito u ratu imao gde da spava,

ANA ATANASKOVIĆ

Jelena Anžujska, prva žena na našim prostorima koja je sagradila svoju zadužbinu i Jelena Gatiluzio, žena despota Stefana, čiji su preci Italijani bili pirati.

O čemu trenutno pišete i šta pripremate za budućnost?

Veselin: Upravo sam objavio pedesetu, da tako kažem, jubilarnu knjigu. Reč je o poeziji. U prošlosti su svi naši promašaji i pogrešni izbori, nadamo se da ih u budućnosti neće biti. Uskoro će mi se pojaviti izabrane i nove ljubavne pesme. Mislim da će to biti zanimljiv događaj. Završio sam trilogiju romana za koju još nemam izdavača. Deset godina sam radio na te tri tematom povezane knjige. Nadam se da ću dočekati da ih objavim.

Ana: Sređujem i klasifikujem eseje o Beogradu – ali sa obrtom, a pišem i novi roman, ovog puta smešten za vreme Prvog svetskog rata. Moja junakinja je žena-heroj o kojoj se malo zna, a mnogo je učinila za srpski narod.

Knjige umiru kao i ljudi, a žive duže od njih. Kako napisati knjigu za večnost?

Veselin: Postoje knjige koje traju, doduše svaka ima duži vek od onoga ko ih je stvorio. San pisca je da ga nadživi njegovo delo. A vrata večnosti samo retki otvaraju, pa je to slučaj i sa knjigama. Koliko se u te stvari razumem, takva knjiga uzme pisca za ruku i zajedno ulaze u večnost. Sve knjige Šekspira, Voltera, Mana, Getea, Dostojevskog, Tolstoja i mnogih drugih ne mogu se razdvajati od njihovih tvoraca. Danas su ta vrata večnosti skoro nedostupna i za nove knjige i njihove pisce. Živi se brzo. Umire se brzo. I sve se još brže zaboravlja, Nažalost, sa piscima umiru i knjige, neke mnogo pre onih koji su ih stvarali. Modernost u svemu je učinila svoje. Cena je surova. Zanosi traju koliko i treptaj oka. Zatočenici smo brzine življenja.

Ana: Dati sebe knjizi! Celog, i više od toga! Živeti za nju, živeti sa njom, dati joj svoju dušu i telo, misli, svakodnevicu, noći, filozofiju života, iskustvo, rad... i ne zaboraviti najvažniju stvar – pisati o univerzalnim stvarima. Samo rukopisi koji ljubavno (u najširem mogućem smislu ljubavi) opišu univerzalne teme opstaju.

Slavimo deset godina RYL magazina. Jubilej kojim zaokružujemo jednu celinu, prvu dece-

niju divnog stvaranja. Kako vidite misija RYL-a sve ove godine?

Veselin: Zaljubljen sam u RYL. Ta zaljubljenost traje godinama. Po mom uverenju, RYL je najbolji elektronski magazin na Balkanu. Koncipiran je tako da za svakoga ima nešto zanimljivo i drugačije. Mislim da je lepota ovog magazina u tom drugojačenju, originalnosti, izboru tema i sadržaja, izgledu. Sve je čitaocu novo. Tehnička obrada je savršena. Žao mi je što ne izlazi u štampanoj formi, ali i ovako se vidi ogroman trud, želja da se bude originalan i drugačiji. Zahvaljujući Miji Medaković, vlasnici i glavnoj urednici, ženi čudesne energije i lepote, sve je u magazinu dovedeno do perfekcije. Pohvalio bih vrhunsku i uvek originalnu fotografiju (delo Mijinih ruku), netipične priloge koji se bave obiljem raznorodnih tema i prostranstvom čitave planete, jer ovaj magazin nije lokalnog tipa.

Srećna desetogodišnjica izlaženja magazina RYL i puno uspeha mojoj prijateljici Miji u njenom budućem radu. Ovo su želje prijatelja, iz srca, čiste i iskrene.

Ana: Prvo bih da čestitam i primetim da je magazin uvek na visokom nivou u svakom pogledu, od izbora sagovornika, tema, koncepcije, do vizuelnog izgleda. Raduje me da postoji prilježan rad na ovakvom magazinu, koji je istovremeno i u trendu i kvalitetan. Misija RYL-a je uvek bila i ostaće – inspirisati čitaoce da razmisle, osete i pokrenu se.

VESELIN MIŠNIĆ

PHOTO: VELJKO VALJAREVIĆ

YOUR EXHIBITION

BELO PLATNO KAO PRAPOČETAK SVEGA

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ

FOTOGRAFIJE: VELJKO VALJAREVIĆ

VELJKO VALJAREVIĆ, ROĐEN JE 15. SEPTEMBRA 1991. GODINE U UŽICU, GDE JE ZAVRŠIO

SREDNJU UMETNIČKU ŠKOLU. UPISUJE FILOLOŠKO-UMETNIČKI FAKULTET U KRAGUJEVCU (FILUM), U KLASI MR ŽELJKA ĐUROVIĆA I DR JELENE ŠALINIĆ TERZIĆ. NA TREĆOJ GODINI FAKULTETA POSEĆUJE MEDICINSKI FAKULTET, GDE ISTRAŽUJE ANATOMIJU LJUDSKOG

TELA. DIPLOMIRAO JE 2014. I ISTE GODINE UPISUJE MASTER AKADEMSKE STUDIJE NA FILOLOŠKO-UMETNIČKOM FAKULTETU U KRAGUJEVCU, POD MENTORSTVOM MR ŽELJKA ĐUROVIĆA I KOMENTORSTVOM DR JELENE ŠALINIĆ TERZIĆ. NA MASTER STUDIJAMA BAVI SE

EGZISTENCIJALNIM PITANJEM ČOVEKA I FILOZOFIJOM 20. VEKA. GODINE 2015. ODLUČUJE DA SE PRESELI U BEOGRAD, GDE FORMIRA SVOJ PRVI ATELJE I U POTPUNOSTI SE POSVEĆUJE ISTRAŽIVANJU CRTEŽA I SLIKE. SVOJU PRVU SAMOSTALNU IZLOŽBU U BEOGRADU PRI -

REĐUJE 2017. POD IMENOM „JE SUIS PAUL DELVAUX“, U KUĆI KRALJA PETRA. IZLAGAO JE NA PREKO 35 GRUPNIH IZLOŽBI I PRIREDIO PREKO 15 SAMOSTALNIH IZLOŽBI. ZASTUPLJEN

JE U NEKOLIKO KNJIGA I ESEJA O CRTEŽU. NJEGOVI RADOVI SE NALAZE U PRIVATNIM I DRŽAVNIM KOLEKCIJAMA – JEDAN JE OD NAJMLAĐIH SLIKARA ZASTUPLJENIH U STALNOJ

POSTAVCI MODERNE GALERIJE VALJEVO. DOBITNIK JE NAGRADE „PERSPEKTIVA“ ZA NAJBOLJEG MLADOG SLIKARA NA PRVOM BIJENALU FANTASTIKE U BEOGRADU. TRENUTNO ŽIVI I RADI U BEOGRADU.

Da li te tvoja zelena boja odaje?

Verujem da svaki čovek nosi neku ličnu tajnu, moguće da je to jedan vid nepoznatog u nama, ono do čega je teško doći i razotkriti spoljnjem svetu. Ponekad, kada gledam u svoje slike, počinjem i sam da postavljam pitanja odakle to dolazi. U tom momentu, čovek počinje da zalazi u najskrivenije delove svoga bića, da traži, da govori. Zelena je negde daleko u sećanjima jednog dečaka, tamo je nostalgija, radost, tamo su uspomene – čist oblik življenja i zrenja. Razmišljajući o tome, pitam se ko sam ja iza Zelenog. Odgovor dolazi kroz samu sliku na kojoj se dešava predstava ponekad melanholična, groteskna, cinična, koja upuċuje, podstiče, provocira.

Kolorit kojem si sklon?

Čini mi se da kada govorim o koloritu, o tome šta boja predstavlja za mene, šta označava na samoj slici, misleći na već doživljeno i ono do čega ću doći kroz stvaralački proces, verujem da ne mogu previše da utičem na sam tok. Ako bih se osvrnuo na boju koju sam najviše potencirao na slikama – Zelena, setio bih se svega što je tome prethodilo. O tome sam često govorio, o jednom

obliku odrastanja koje se proteglo kroz duboki pejzaž daleko od ljudi, upućen na samu prirodu, na posmatranje svega onoga što je prethodilo ideji da postanem slikar. Taj ogromni pejzaž koji se rasprostreo kroz čitavo moje odrastanje, nosio je sa sobom dva jako važna elementa koja priroda može ponajbolje da prikaže: rađanje i smrt. Nedavno sam naslikao sliku koju sam naslovio „Jutro u Kairu“. Na toj slici je ružičasta magla zaokupila čitavo platno, ukazivala je na mesto kroz koje je prošlo mnogo toga. Video sam peščanu maglu koja je pokušavala da sakrije istinu.

Kakvu priču voliš da ispisuješ na svojim platnima?

Moja priča je donekle lična, uz odraz na ovaj svet u kojem nastojimo da opstanemo i živimo. Veoma je teško zaokružiti čitavu ideju, čini mi se da je to podstrek za slikara da nastavi da radi. Verujem da svaki slikar, na samom početku, postavi određena pitanja kroz koja putuje. Jer, ako bismo romantizovali ovaj poziv, mogli bismo slobodno da kažemo da je slikarstvo putovanje na kojem su prisutna najrazličitija dešavanja. Sva ta doživljena ili proživljena iskustva slikar implementira u sliku, pakuje ih kao u vakuum da što više energ-

ije smesti u što manji prostor. Na mojim platnima često se gomilaju razni elementi koji čine kompoziciju zaokruženu naslovom. Katkad naslov ismeva čitavu predstavu, a katkad je upotpunjuje – to je sloboda koju nazivamo stvaralaštvo.

Koja je tvoja tajna uspeha?

Ne mogu da govorim o uspehu u ovom poslu na bilo koji način – mislim da je to previše pretenciozno. Verujem da sam donekle došao i da sam pronašao način da živim kao slikar. Slikarstvo je način življenja, kako je Flober rekao za književnost. Slikarstvo je kompleksno zato što se ne možete zaustaviti na jednoj tački, potreban je konstantan progres. Zasigurno je najveći uspeh slikara da bude progresivan, da se na tom putu ka nekom neodređenom cilju menja i crpi što je više moguće iz sebe. Nedavno sam u razgovoru sa Matijom Bećkovićem slušao njegovo tumačenje Lubarde, zapravo, kako je Lubarda istrajao u slikarstvu. Matijina konstatacija bila je

kako je Lubardino slikarstvo, bez obzira na menjanje, trošenje i starenje tog slikarstva, zadržalo snagu mladića, što umnogome govori o slici. Smatram da slikar treba da teži tome, te ako bismo govorili o bilo kakvom uspehu, on traži konstantnost.

Kako vidiš sebe ispred slikarskog platna?

Svakim ulaskom u atelje, moj dan dobija drugačiji načni na koji sagledavam stvari oko sebe. Kada postavim platno na štafelaj, upustim se u razmišljanje o samom formatu slike, ponekad su to manji formati, ali često se ispred mene nađe veliki format. Sama belina platna izaziva u meni određenu vrstu straha i nekakvu prepreku da se slika započne. Tada počinje jedna vrsta borbe sa osvajanjem te beline. Ono što je za mene veoma važno jeste da u čitavom ovom procesu budem sam i tada ulazim u avanturu. Slika je varljiva, rekao bih. Neretko bih odustao, a onda, u jednom momentu, desi se pročišćenje i slika dobija

određeni smisao. Ako biste s kamerom u rukama ušli kroz vrata ateljea, zatekli biste jako zatvoren svet, ispunjen bojama i platnima, zatekli biste mladog slikara koji želi puno toga da kaže, koji uzima svoj alat i počinje da govori, viče, šapuće, prisustvovali biste dijalogu između slikara i stvaralaštva. Takav svet postaje transparentan i počinje da diše, slike napuštaju atelje i odlaze svojim putem, žive neki drugi život.

Da li je po tebi slikarstvo meditativni čin?

Slikarstvo sa sobom nosi niz problema, budući da je slikarstvo moj poziv, ne hobi, odluka da to bude moj život. Dakle, ne bih mogao da kažem da meditiram dok stvaram. Postoji trenutak kada dolazi do predaha tokom slikanja i čini mi se da je to pred sam završetak slike, u finalnom delu kada joj se nazire kraj. U tom trenutku, prepuštam sebe onim finalnim elementima koji će zaokružiti celinu, tada mogu da vidim i svoju ličnu euforiju. Sve pre toga je borba sa platnom, ne bih mogao da kažem da je mučenje, ali borba

svakako jeste. Način na koji započinjem sliku je prilično nejasan, nemam jasnu predstavu onoga šta će se na platnu dešavati. Budući da počinjem od beline platna, u tom smislu, rezultat je ohrabrujuća stvar. Međutim, na samom početku, rezultat je miljama od mene, rekao bih to tako.

Tvoja izložba „ZIMSKI PIKNIK“ u hotelu Radisson Collection u Beogradu je bila postavljenja postavljena do kraja januara. Šta za tebe znači što deo novca od prodaje slika ide u humanitarne svrhe?

Raduje me činjenica da mogu da učestvujem u takvim projektima. Rekao bih da svako od nas, koliko je moguće, treba da se odazove na takav poziv. To puno govori o nama, kako o onima koji su se odazvali, tako i o onima koji su nosioci takve ideje. To je za mene vrsta kvalitetne simbioze i svojevrsna predstava plemenitosti. Prilično me raduje činjenica da ljudi ipak mogu da se slože oko takvih stvari.

PHOTO:

REFRESH YOUR LOVE

CELEBRIAMO 10 ANNI DI RYL

SCRIVE: MIACHELA BERNACCA

FOTO: MIA MEDAKOVIĆ

Cosa si puo’ dire in poche righe su una rivista cosi’ olistica che spazia dalla cultura ai viaggi, da personaggi del mondo della cultura a donne che con il loro carisma hanno reso possibile l’impossibile?

Seguo Ryl dalla sua nascita. Ad ogni numero mi stupisco della ricchezza dei suoi contenuti. “ Ma come fai Mia?Ci sono cosi’ tanti temi e tante informazioni!” Le chiedo mensilmente ad ogni uscita. Lei sorride e si stringe le spalle :” Non so, mi viene cosi”. Il “cosi’” di Mia nasconde ore e ore di lavoro. Lavoro di networking che fa instancabilmente per conoscere e far conoscere persone intellettualmente e culturalmente attive in Serbia ma non solo. Questo e’ RYL: Ore di lavoro per controllare ogni testo e ogni fonte di informazione. Ore

di lavoro per fare le foto e poi scegliere quelle piu’ adatte. Apro una parentesi per ricordare che MIA e’ anche una fotografa professionista. Ha organizzato diverse mostre e le sue foto sono diventate dei quadri bellissimi. MIA ha viaggiato in molti paesi diversi per trovare sempre nuove ispirazioni. Per RYL ci sono ore di lavoro per contattare persone interessanti e poi

per oragnizzare le interviste. Ore di lavoro per pensare a nuovi temi e nuove idee da presentare al pubblico affezionato di RYL.

“Ma come fai a conoscere tutte queste persone Mia?” Le chiedo incredula ogniqualvolta mi accompagna ad una mostra o ad uno degli innumerevoli eventi a cui partecipa a Belgrado.

“Incontro tutti su Facebook e IG!” mi dice sorridente. “Ma proprio tutte su Facebook?” – rimango incredula. E’ cosi’. MIA sa attrarre belle persone perche’ e’ lei una bella persona. Ha creato dal nulla una piattaforma dove le persone con un forte interesse per la pittura, la letteratura e altre forme di arte si incontrano. La sua curiosita’ la avvicina a tutte le persone che in diversi campi creano idee nuove ma restano nell’ombra. MIA li porta allo scoperto e loro timidamente si affacciano al pubblico perche’ a MIA non si puo’ dire di no. E poi diventano amici. Perche’ con RYL le persone con interessi in comune si ritrovano e poi non si perdono. E allora scopri che non sono solo parole. Vai a vedere i musei allestiti a loro spese per promuovere l’arte in cui credono. Gli atelier che sono nati nei cortili delle loro case a loro spese. Nuove sinergie si creano e nuove persone si aggiungono.

MIA sa smuovere i massi. Con RYL queste perle di persone che lei riesce a scovare e raccontare sono un’ispirazione preziosa. In tutti i numeri ci sono tantissime informazioni sulle tendenze attuali nell’arte, nella moda e nell’alimentazione. Ogni numero di RYL andrebbe conservato da tanto e’ ricco e mai obsoleto. RYL ci ha regalato 10 anni di pubblicazioni che se oggi li rileggiamo mantengono la loro attualita’. Perche’ il buon gusto non ha scadenze e non teme il tempo.

RYL ci presenta un modo sempre fresco di fare informazione. Leggetevi le interviste alle “Donne Drago” di 8-9 anni fa: le loro competenze e il loro successo possono ispirare giovani e meno giovani anche oggi. Perche’? In ogni numero di RYL troviano le “good vibes” una energia positiva che unisce tutti i personaggi che MIA ci presenta. Ecco cosa ha rappresentato RYL per 10 anni ormai: il palco per far splendere persone bellissime che altrimenti sarebbero rimaste nell’ombra. Grazie MIA ! Živela la rivista RYL!

PHOTO:

YOUR STRATEGY

REFRESH

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ FOTOGRAFIJA: SOUTH AGENCY

KADA JE VOJSKOVOĐA SPREMAN, VOJSKA ĆE

SE SAMA OKUPITI

Pre desetak godina sam imao jedan posebno težak dan. Neke osobe od kojih sam očekivao podršku ne samo da su mi je uskratile, već su se ponele prema meni na način koji nisam mogao ni da zamislim. Te večeri sam legao jako tužan, preispitujući se: kako sam ovo zaslužio. Zar nisam uvek bio tu za njih? Kako su mi mogli ovo uraditi? U toj bujici misli, osećao sam razočaranje, pa čak i izdaju.

Sutradan sam se probudio s rečenicom koja je odzvanjala u meni, glasna i jasna, skoro opipljiva: „Kada je vojskovođa spreman, vojska će se sama okupiti.“

U prvi mah sam verovao da je to citat kneza Lazara ili despota Stefana, o kojima sam tada često čitao. Ali koliko god da sam tragao, nisam našao izvor. Ta rečenica je postala deo mene. Prigrlio sam je, analizirao, preispitivao i stalno iz nje izvlačio nove pouke i zaključke.

I dok sada pišem ove redove u predivnom ambijentu Barolo Coffee & Wine Bara u Nišu, osećam ogromnu zahvalnost jer sam prepoznat kao jedan od “vojnika” takvog vojskovođe kakva je Mia i čast mi je biti deo misije RYL magazina.

Sećam se prvog susreta s Mijom i teme koju smo tada započeli. Pričao sam joj kako sam počeo da biram nove poznanike po sjaju u očima, a ne po tome ko su, odakle dolaze ili čime se bave.

Tada mi je Mia iznenada rekla: „Miloše, pa bilo bi super da napišeš tekst za RYL magazin na tu temu.“

Nisam znao šta me je više šokiralo – to što je neko poverovao da imam kapacitet da napišem tekst, ili što mi je predloženo da pišem za RYL magazin, gde su već tada, pre osam godina, tekstove objavljivali eminentni stručnjaci iz raznih oblasti.

Ljubazno sam pokušao da objasnim Miji da ne znam da pišem i da me ne „gura” u to. Ali nisam znao da je Mia, osim što je vojskovođa, i čarobnjak.

A o čarobnjacima urbana legenda kaže da je njihova najveća osobina da mogu u ljudima da prepoznaju potencijal čak i kada ga niko drugi ne vidi. Oni taj potencijal neprimetno razvijaju, baš kao što se u svima poznatoj priči ružno pače razvilo u labuda.

U trenutku kada me je Mia motivisala da pišem, bio sam mnogo toga u životu: prvak SCG u matematici, đak generacije, kapiten rukometnih timova, rukovodilac u pet inostranih korporacija. Tačno sam znao u čemu sam dobar, ali i u čemu nisam. A jedna od stvari u kojima sam znao da nisam bio dobar je upravo pisanje.

Međutim, Mia je u meni videla ono što je samo dato čarobnjacima da vide. Videla je potencijal labuda dok sam još uvek bio ružno pače.

Rezultat njenog insistiranja bio je moj prvi članak, „Ljudi sa sjajem u očima“, koji je napisan pre osam godina i do danas je jedan od čitanijih u RYL magazinu. Kao i ostala četiri na teme ličnog razvoja i biznisa.

Dugoročna posledica tog iskustva bila je mnogo veća – pisanje mi je postalo ventil kroz koji sam naučio da se suočavam sa svojim emocijama. Pomoglo mi je da pobedim desetogodišnju depresivnu epizodu i zavisnost od antidepresiva.

U tom prvom tekstu, upotrebio sam metaforu o maslačku koja na neki način opisuje i RYL magazin i ljude koji ga čine.

Maslačak je biljka čije seme vetar nosi na neočekivana mesta. To seme ume da čeka, nekada i decenijama, dok ne pronađe plodno tlo da izraste u svoj maksimalni potencijal. Maslačak ne raste polovično – on uvek raste u svoj svojoj predivnosti, onda kada je zemljište spremno za njegovu izuzetnost. Baš kao što ljudima koji su zadovoljni i srećni i rade ono što vole vetar (čitaj život) nanese ponovo SJAJ u OČI.

RYL magazin je upravo to tlo – mesto gde ljudi s potencijalom, strpljivi i uporni, mogu da izrastu u svoju najbolju verziju, u ljude sa SJAJEM u OČIMA.

I dotakao bih se samo još i velikog akademika Vladete Jerotića i njegovog principa “krug dobrih dela”.

On je govorio: „Kada vam neko učini dobro, vi učinite dobro nekom drugom, on nekom trećem, i tako se pravi krug dobrih dela.“

RYL magazin je simbol tog kruga. On je inspirisao mene, kao i mnoge druge, da prepoznamo potencijal u sebi i drugima. On je svetionik koji osvetljava put onima koji žele da rastu, da se razvijaju, da stvaraju.

I da zaključim.

Mia, hvala ti što si pre svega Čovek, a uz to si i Vojskovođa i Čarobnjak i Vizionar.

Hvala ti što si verovala u projekat RYL magazina pre deset godina, kada je malo ko stajao uz tebe.

Danas je RYL magazin ono što si ti pre deset godina jasno videla:

• uticajan

• predivan

• prepoznat

• lekovit za one koji pišu i one koji ga čitaju

Hvala ti što si inspiracija svima nama i što si “ambasador” Jerotićevog principa kruga dobrih dela i što si nam dokazala da je za uspeh “preko noći” potrebno deset godina fokusiranog i napornog rada da bi se ta noć desila.

Hvala ti za sve i hvala što si živi primer kako SIJAJU OČI kada neko Živi Svoje Snove!

SREĆNA DESETOGODIŠNJICA!

PHOTO:

PHOTO:

YOUR PAST

POŽELIMO SVI RYL-U BLAGOSLOVENU BUDUĆNOST

Words: Adrian de Groot Foto: Mia Medaković

PHOTO: ADRIAN DE GROOT

With this month’s issue of RYL we are celebrating 10 years of its existence, which is quite a laudatory that’s accomplishment by our beloved and dedicated Anima Mundi, as its founder Miomira Medaković Topalović calls herself.

So, first of all, big congratulations are in order! Fly the balloons! Light the candles! Cut the cake! Toast the champagne! And give Mia a big hug!

She made it this far in a decade, and I am sure not without certain ups and downs or even perhaps with doubts at certain stages. She may have applied the rule of “If at first you don‘t succeed, try, try, try again.”

Whatever may be the case, I am sure this magazine will roll on for a very long time to come. So, what do I see as her secret of success?

I see this at least as two-fold: First of all, the beautiful, great, kind, determined, loving, intelligent, and charismatic personality of Mia and her multiple talents as editor-in-chief, content creator, writer, interviewer, business woman, photographer and travel consultant, whose background as a lawyer undoubtedly helped her avoid legal pitfalls, as the first firm foundation for success. Secondly, the entire

philosophy of inclusiveness, beyond politics, religion, and you-name-it, as well as the openness towards different ways of thinking, philosophies and spirituality, which are all approached with a mind towards freedom of expression.

Obviously, with my Dutch name, I am not Serbian, and yet, I was asked during the past few years to write articles for this wonderful on-line magazine, which I hope has refreshed my reader’s lives, as that is THE intention of the magazine: REFRESH YOUR LIFE! The freedom I have felt personally as a regular contributor to RYL has been very wonderful. Since “the non-bossy boss” always trusted me, my writing became easy and worry-free. And she knows how to nudge you, even with a few words, if you need it.

As just hinted at, I have been so intrigued by the magazine’s rounded, broad and inclusive approach. From spirituality and religion to the arts, to photography, business, beauty, fashion, health, fitness, cooking, self-improvement, travel, astrology, and you-name-it. In short: all things worthy of being “refreshed”. I see it as both a men’s and women’s magazine, in the sense that it is – in a way – many magazines under one

PHOTO: MIA MEDAKOVIĆ

PHOTO: ADRIAN DE GROOT

umbrella. In the United States, I worked for about ten years as an editor for a magazine that also covered many topics, but it was decidedly also very different, but at least I can say I am not a total stranger to this plethora of covered topics. RYL is more non-conventional, unique and you could even say a bit radical, but of course in a welcome way.

While the RYL umbrella is mostly Serbian, it benefits from occasional sprinkles in other languages. It remains my wish that someday the Serbian articles will all have English summaries. At any rate, it’s only natural for the visionary Mia to seek ways to make RYL grow and expand its coverage to truly become even more inclusive. I’m sure she will succeed in this regard.

And: I so much appreciate the “heartistic” component of RYL. What do I mean by this word? Simply this: RYL has as vision, even as mission, if you want to use that word, towards a unifying inclusive approach to all topics, with the goal of bringing people together, and by promoting goodwill, peace, love, gratitude, appreciation, tolerance, non-judgment; in short: all the kind of values of the human heart we long to see manifested in our society. Her introductory essays testify to this vision.

Thus, RYL even aims to be a peacemaker and I think this may very well be her greatest asset: to inspire us all to greatness, to something of a much higher dimension and vibration. As humans, after

all, aren’t we are all called to raise our vibrations of love, forgiveness, tolerance, peace, and joy to ever higher levels?

Having a magazine like RYL to assist us in that bighearted endeavor is therefore most welcome.

To this end, every month a surprising and often very unique new theme is introduced by Mia and presented to her contributors. These are often thought provoking and challenging essays. Some of my favorite topics have been “Give me Back my Clothes”, “Be YOUnique”, “Memories of the Future”, “Years are not Counted in the Wind”, “How You Speak Describes Your Soul” and “Love Yourself.” Do you know of other magazines that have such titillating themes? I have therefore a suggestion for Mia: Gather all those themes, all those introductory essays, edit them a little and then publish them in some form, even as a printed book, together with beautiful photos.

Does RYL thus have a “mission”?

Whatever the right term is, the answer is a straight: “Yes”! Despite the world’s current confusions, all voices of hope must remain strong, no matter what, and so, in that sense I wish TYL a very bright future, to be contributing beacon of ever more light and hope, and to foster unity, peace, goodwill, altruism, forgiveness, gratitude, and above all Love, among its readers and way beyond.

Srećan 10. rođendan!

PHOTO:

YOUR ŠPAJZ

ZRAVLJE I DUGOVEČNOST KROZ ISHRANU

PIŠE: TATJANA POPOVIĆ, HOLISTIČKI NUTRICIONISTA

FOTOGARFIJA: MIŠA OBRADOVIĆ

U svetu gde je brzina života diktirana obavezama, rokovima i konstantnim izazovima, zdravlje često pada u drugi plan. No, istina je jednostavna: bez zdravlja nema uspeha, sreće i života ispunjenog pozitivnom energijom i vitalnošću. Postavlja se ključno pitanje – kako možemo, uprkos užurbanosti modernog sveta, ostati zdravi i snažni?

Na početku nove godine, idealan je trenutak za introspekciju i postavljanje prioriteta. Ako postoji jedna odluka koju treba doneti – neka bude ta da svoje zdravlje stavite na prvo mesto. To ne znači samo brigu o zdravoj ishrani i fizičkoj aktivnosti, već holistički pristup životu koji uključuje mentalno blagostanje, emotivnu stabilnost i svestan odnos prema sebi.

Šta znači biti zaista zdrav?

Savremena nauka o zdravlju odavno je prevazišla usko shvatanje zdravlja kao odsustva bolesti. Danas se zdravlje definiše kao dinamično stanje balansa između tela, uma i duha.

Prema modernom pristupu zdravlju, postoji jasna podela na primarnu i sekundarnu hranu. Primarna hrana odnosi se na oblasti života koje nas ispunjavaju i daju mu smisao – ljubavni odnos, karijera, duhovni razvoj, finansijska sigurnost, kreativnost, fizička aktivnosti i drugo. Sekundarna hrana odnosi se na sve ono što unosimo u organizam kroz ishranu i hidrataciju. U ravnoteži ova dva segmenta leži ključ zdravlja.

Da biste uvideli u kojoj meri je vaš život u balansu, ocenite svaki od sledećih aspekata od 1 do 10:

● fizičko zdravlje

● karijera

● finansije

● lični razvoj

● partnerski odnos

● duhovnost

● kreativnost

● društveni život

● atmosfera kod kuće

● kuvanje i navike u ishrani

● fizička aktivnost

Ako bilo koji od ovih aspekata ima nisku ocenu, pravo je vreme da preduzmete korake ka poboljšanju.

Pet ključnih koraka ka zdravlju i dugovečnosti

1. Preuzmite kontrolu nad svojim zdravljem

Vi ste jedina osoba koja može doneti odluke koje utiču na vaše telo i um. Umesto da čekate da se pojavi problem, posmatrajte zdravlje proaktivno. Naučite da slušate svoje telo i prepoznate signale koje vam šalje.

Najnovija istraživanja u oblasti biohakovanja, koja se bavi optimizacijom zdravlja kroz naučno utemeljene metode, pokazuju da pravilna ishrana, regulacija stresa i kvalitetan san mogu značajno uticati na gene i odložiti starenje i pojavu hroničnih bolesti.

2. Jedite intuitivno i izbalansirano

Zaboravite restriktivne dijete i fokusirajte se na intuitivnu ishranu. To znači:

PHOTO:

● jedite nutritivno bogatu hranu – povrće, voće, mahunarke, integralne žitarice, biljne i/ili životinjske proteine, zdrave masti.

● izbegavajte ultraprocesuirane proizvode –rafinisane šećere, transmasti, aditive, veštačke boje i pojačivače ukusa.

● pronađite dobar balans između proteina, masti i ugljenih hidrata u skladu sa vašim životnim stilom i potrebama. U tome vam može pomoći nutricionista.

● koristite začine sa lekovitim svojstvima poput kurkume, cimeta, đumbira i bosiljka.

Studije pokazuju da konzumiranje antiinflamatornih namirnica može značajno smanjiti rizik od hroničnih bolesti, uključujući dijabetes, srčane bolesti i neurodegenerativne poremećaje.

3. Krećite se – telo je stvoreno za pokret

Fizička aktivnost je ključ dugovečnosti. Najnovija istraživanja pokazuju da 30 minuta umerenog kretanja dnevno može produžiti životni vek za čak sedam godina.

Nije važno da li birate pilates, trčanje, ples ili planinarenje – važno je da se krećete. Kretanje stimuliše proizvodnju endorfina, hormona sreće, i doprinosi mentalnoj stabilnosti.

4. Optimizujte san i regeneraciju

San nije luksuz, već potreba. Tokom dubokog sna telo se regeneriše, jača imunitet i balansira hormone. Nedostatak sna povećava rizik od gojaznosti, dijabetesa i depresije.

Saveti za kvalitetniji san:

● održavajte redovan ritam spavanja

● isključite ekrane sat vremena pre odlaska na spavanje

● stvorite umirujuću atmosferu u spavaćoj sobi

● meditirajte ili praktikujte tehnike disanja pre spavanja

5. Redovni pregledi i preventivne mere

Redovni sistematski pregledi omogućavaju ranu dijagnostiku i sprečavaju razvoj ozbiljnih bolesti. Uz medicinske preglede, možete koristiti napredne analize poput nutrigenomike i testiranja mikrobioma, koje pružaju uvid u specifične potrebe vašeg tela.

Zašto je važno investirati u sebe?

Kada ulažemo u svoje zdravlje, ulažemo u kvalitet života. Dugovečnost nije samo pitanje genetike – ona je direktna posledica naših svakodnevnih izbora.

I zato, ako postoji jedna stvar koju možete učiniti odmah, to je da donesete odluku da sebe stavite na prvo mesto, jer biti zdrav ne znači samo izostanak bolesti – znači imati snagu, energiju i vitalnost da živite život punim plućima.

PHOTO:

LJUBAV

Kulturom i osmehom kroz zid.

Snagom i karakterom do zvezda.

Pitao si me za ime.

„Moje ime je malo i da ga čuješ

Ne bi ga upamtio“.

Čije li su ruke podignute u vis?

Samo ruke pravednika 21. veka.

Tišina vlada scenom kao nikada do sada.

Ljudi su zvezde svetlucave.

Intelekt je ono što nam je u kodu.

I nećemo se predati zbog toga.

Ova zemlja ima svoje junake.

Ovi junaci vole svoju zemlju.

Zemlja je uz junake koji kulturom i osmehom pobeđuju.

PIŠE: SOFIJA ANTONIJEVIĆ

PHOTO: