Colonizing space mission 2192: Conquest of Paradise

Univerzitet u Beogradu - Arhitektonski fakultet Master akademske studije - Arhitektura 2019/2020 Naziv predmeta: ARHITEKTURA : ISTRAŽIVANJE NA PROSTORNIM GRANICAMA - COSMOS Predmetni nastavnik: dr Dragana Vasiljević Tomić, van. prof.

Saradnik: Milorad Pejanović, asistent Student: Sofija Bjegović 2018/21075 Datum:

Colonizing space mission 2192: CONQUEST OF PARADISE

Slika 1. Wings of imagination

Apstrakt

Rad se bavi istraživanjem teme kolonizacije svemira, odgovarajući, teoretski, na osnovna pitanja: ŠTA, GDE, KADA, KAKO i ZAŠTO? Istraživanje ima za cilj da ispita potencijale i ograničenja u domenu istraživanja svemira i stvaranja trajnog habitata van planete Zemlje, koristeći se naučnim činjenicama i pretpostavkama. Rad analizira vremenski okvir dosadaših otkrića u odnosu na prognoze za budućnost.

Bavi se opravdavanjem potrebe za kolonizaciju, postojećim uslovima na drugim planetama, ograničenjima u vidu dosadašnih naučnih dostignuća i ekonomske neopravdanosti poduhvata. Detaljnije su razrađene dve teme: samo putovanje do planete sa potencijalnim uslovima za život i postavljanje predloga same fiziče strukture habitata kao mogućeg rešenja.

Tehnološki napredak ljudske civilizacije doživeo je ključnu prekretnicu otkrićem i korišćenjem električne energije. Dostignuća koja su usledela bila su iznad svih dotadašnjih očekivanja, štaviše, bila su nepojmljiva za doseg dotadašnjih razmišljanja i ideja. Kako bi eksploracija svemira, pogotovo izvan granica Sunčevog sistema ili čak Mlečnog puta, uticala na ljudsku civilizaciju? Da li bi to prouzrokovalo nezamislivu ekspanziju u domenu tehnoloških otkrića, dostupnih resursa i uopšte prostora za život, da li bi usledele revolucionarne promene u nauci, ekonomiji, industriji, poljoprivredi, da li bi uticalo na to razvoj celokupne ljudske svesti? Odgovor na sva ova pitanja je, najverovatnije, potvrdan.

Važnost naseljavanja svemira je neosporna koliko i očuvanje same planete Zemlje, iz istog razloga - održavanje egzistencije čoveka, koji, kao najnaprednija vrsta, sa sobom nosi i odgovornost očuvanja, za sada, jedinog poznatog živog sveta u univerzumu - života na planeti Zemlji.

Ključne reči: space colonization, space warp, underwater habitat

2

Sadržaj

Uvod......................................................................................................................................................... 4 Prvi korak: pokretanje projekta................................................................................................................. 5 Drugi korak: destinacija ........................................................................................................................... 7 Treći korak: putovanje.............................................................................................................................. 9 Četvrti korak: habitat.............................................................................................................................. 13 Vremenski okvir..................................................................................................................................... 17 Zaključak................................................................................................................................................ 20 Literatura................................................................................................................................................ 22

3

Uvod

ŠTA podrazumeva kolonizacija svemira?

" It is impossible to calculate the capabilities of life and intelligence without touching, at least peripherally, philosophical questions. If we are to examine how intelligent life may be able to guide the physical development of the universe for its own purposes, we cannot altogether avoid considering what the values and purposes of intelligent life may be. But as soon as we mention the words value and purpose, we run into one of the most firmly entrenched taboosof twentieth-century science." 1

Naslov rada, Conquest of Paradise, upućuje na film Ridley Scott-a, 1492: Conquest of paradise, koji portretizuje Kolumbovu ekspediciju otkrivanja Novog sveta. Pored paralele sa jednom od najvažnijih istraživačkih misija u istoriji, naslov aludira i na eshatološku pozadinu ovakvog poduhvata.U dalekoj budućnosti, ljudska rasa će neminovno biti suočena sa krajem svog putovanja na ovoj planeti, i njena buduća egzistencija zavisi direktno od naučnih istraživanja koja se odigravaju u ovom trenutku.

Pre daljeg razrađivanja teme, neophodno je istaći i definisati osnovne pojmove kojima se istraživanje bavi: Fizička eshatologija (eng. physical eschatology) jeste termin koji se primenjuje za dugoročna predviđanja astrofizike, koja se tiču budućnosti nebeskih tela ali i samog univerzuma.2 Istraživanje svemira (eng. space exploration) predstavlja upotrebu astronomije i tehnologije za istraživanje svemira. Istraživanje u glavnom sprovode astronomi teleskopima, dok fizičke podatke prikupljaju bespilotne robotske sonde, ali i svemirsko putovanje ljudi.

Dok je posmatranje objekata u svemiru, poznato kao astronomija, prethodilo pouzdanom zabeleženju podataka, tek razvoj velikih i relativno efikasnih raketa tokom sredine dvadesetog veka omogućio je da fizičko istraživanje svemira postane stvarnost. Uobičajena razlozi za istraživanje uključuju unapređenje naučnih dostignuća, nacionalni prestiž, ujedinjavanje različitih nacija, obezbeđivanje budućeg opstanka čovečanstva i razvoj vojnih i strateških prednosti u odnosu na druge zemlje. 3 Habitat u svemiru (eng. space habitat) je vrsta svemirske stanice, koja je zamišljena kao stalno naselje više nego kao usputna stanica ili drugi specijalizovani objekat. Još uvek nije izgrađeno nijedno svemirsko stanište, ali postoje mnogi koncepti od strane inženjera i autora naučne fantastike.4 Kolonizacija svemira (eng. space colonization) - trajno ljudsko prebivalište van planete Zemlje.

1

Freeman J. Dyson. "Time without end - Physics and Biology in an Open Universe."

Milan M. Ćirković,"Cosmological forecast and its practical significance."

3 Wikipedia, "Space exploration" 4 Wikipedia, "space habitat" 2

4

Izneseno je mnogo argumenata za i protiv kolonizacije svemira. Dva najčešća argumenta u njenu korist su opstanak ljudske civilizacije i biosfere u slučaju katastrofe planetarnih razmera (prirodnih ili izazvanih čovekom) i dostupnost dodatnih resursa u svemiru koji bi mogli da omoguće razvoj ljudskog društva. Najčešći prigovori kolonizacije uključuju pretnju da bi komodifikacija kosmosa verovatno povećala interese već moćnih institucija, uključujući glavne ekonomske i vojne, i time doprineti eskaliranju već postojećih destruktivnih procesa kao što su ratovi, ekonomske nejednakosti i degradacija životne sredine.

Trenutno bi izgradnja svemirske kolonije predstavljala niz ogromnih tehnoloških i ekonomskih izazova. Svemirska naselja morala bi da obezbede sve uslove za život stotina ili hiljada ljudi, u sredini koja je veoma surova za opstanak ljudskog života. Ovakva naselja bi uključivala tehnologije koje tek treba da budu razvijene, kao što su kontrolisani ekološki sistemi za održavanje života; ali bi, takođe, morala da predvide probleme ponašanja i opstanka ljudi u takvom sistemu, na dužem vremenskom periodu. Sadašnji troškovi slanja bilo kakvog objekta sa površine Zemlje u orbitu iznose oko 1400 dolara po kilogramu, i to u nisku Zemljinu orbitu pomoću vozila Falcon Heavy, što čini svemirsku koloniju verovatno najskupljim projektom sa kojim bi se čovečanstvo susrelo. 5 Pitanje koje se dalje nameće, jeste ZAŠTO bismo istrajali u naučnom poduhvatu koji sa sobom nosi trenutno nesavladive ekonomske i tehnološke izazove, a čiji bi se rezultati videli tek, možda, stotinu godina kasnije?

Prvi korak: pokretanje projekta Neil deGrasse Tyson, američki astrofizičar, je na samitu svetske vlade 2018. održao predavanje "The future of colonizing space", gde je ukazao na stagnaciju u domenu slanja ljudske posade u svemir (dalje od Zemljine orbite) koja je usledela nakon misije Apollo 11 i prvog čovekovog sletanja na Mesec, 1969. god, koja, prema njegovom mišljenju nije bila rezultat istraživačkog duha već političkog rivalstva.

On navodi da tehnologija i naučna dostignuća nisu problem za ostvarivanje kolonije u svemiru, već da problem leži u izvoru finansija ovakvog poduhvata. Nijedna privatna organizacija ne bi uspela da prikupi dovoljno sredstava, rešenje leži jedino u ujedinjavanju budžeta vlada širom sveta.

Uzimajući u obzir sve najskuplje i najambicioznije projekte tokom istorije, on je uspostavio tri kriterijuma na osnovu kojih se odlučuje za investiranje novca u njihovu realizaciju:

"1. War / defense (Apollo project, Manhattan project, Wall of China, Interstate system) 2. Praise of deity or royalty (Pyramids, palaces, cathedrals) 3. Promise of economic return (Columbus, Magellan, Lewis & Clark) "

5

Wikipedia, "Space colonization"

5

Kolumbova ekspedicija bila je finansirana od strane Španske kraljice, iz čisto ekonomskih razloga - kako bi se našao najkraći put do Indije i olakšala trgovina; međutim, kao i svako istraživanje, ono je sa sobom donelo niz nezamislivih i neplaniranih otkrića koja su promenila čitav pogled na svet.

Ukratko, kolonizacija svemira nije u skladu sa veličanjem božanstva ili nekog vladaoca, štaviše doprinosi ideji jednakosti medju ljudskim rodom i nepostojanju bilo kakvog suvereniteta. Ekonomska isplativost gotovo da i ne postoji - osim u vidu turizma. Žrtve bi bile velike, utrošak materijala i resursa - ogroman. Neil navodi da jedini način za obezbeđivanje sredstava jeste prva navedena stavka, argument odbrane, odnosno pretnja od uništenja života na planeti Zemlji.

Sledeći korak jeste uspostavljanje dovoljno jakih argumenata za finansiranje projekta.

Stephen Hawking, engleski fizičar, jedan od svetski najpriznatijih naučnika, na konferenciji "Why exploring space matters", u Londonu 2016-te, istakao je važnost istraživanja i naseljavanja svemira van granica Sunčevog sistema, ali i domen ljudske mašte kao osnovnog pokretača za svaki naučni poduhvat.

Hawking navodi dva osnovna razloga važnosti interstelarnih putovanja: surovu prirodu svemira i istraživačku prorodu ljudskog roda. Planete su pod konstantnom pretnjom uništenja od strane učestalih pojava širom univerzuma: zvezde koje gutaju planete, razarajući laseri koje proizvode supernove, asteroidi koji se kreću brzinama od stotine kilometara u sekundi. Sa druge strane ljudska populacija je najviše ugrožena od strane sopstvene delatnosti, putem ratova i nuklearnih oružja, zagađenja i globalnog zagrevanja, prenaseljenosti, epidemija bolesti.6 Čak i da naša planeta Zemlja izbegne sve ove potencijalne pretnje, Sunce će za pretežno milijardu godina postati toliko toplo da će svi okeani na Zemlji prokuvati i više neće postojati uslovi za život, što nije toliko dugačak vremenski period uzimajući u obzir da dosadašnji živi svet postoji već oko 3.5 milijardi godina. 7 U ovom smislu, ljudska rasa, kao najnaprednija, ima zadatak da nastavi život sa Zemlje na nekom drugom svetu.

Drugi argument Hawkinga bio je upravo ta potreba za napredkom i istraživanjem, koja je prosto utkana u sudbinu ljudskog roda, i koja ga je, tokom istorije, navodila da proširuje svoje vidike. Pitanje je vremena kada će ova potreba za istraživanjem i ispoljavanjem kreativnosti nadvladati skepticizam.

Drugi korak: destinacija

GDE bi se potencijalno nalazila ljudska kolonija?

Postoji nekoliko mogućih mesta za uspostavljanje staništa van Zemlje; međutim, najveće pitanje jeste koje bi od njih predstavljalo najdugoročnije rešenje, imajući u vidu da space colony podrazumeva trajnu naseobinu, potpuno nezavisnu od Zemljinih resursa.

Potrebno je analizirati trenutne karakteristike potencijalnih odredišta, počevši od najbližeg.

6

https://www.popsci.com/stephen-hawking-human-extinction-colonizemars/?fbclid=IwAR0fGV6w9486wV_ov1XaJwmMRvuQSNy3T7WKocL0wZw0qsEx_ld6pblMP9Q 7 https://phys.org/news/2015-02-sun-wont-die-billion-years.html

6

Sunčev sistem Mesec. Jedino nebesko telo, pored Zemlje na koje je čovek već kročio.

Udaljenost od Zemlje: 384.400 km Trajanje putovanja: 3 dana Prednosti: -blizina, mali troškovi putovanja, već postojeća tehnologija, već isprobana ruta -resursi: sunčeva energija, kiseonik u regolitu, hidrogen 3, metali - voda: postoji ali u čvrstom stanju Mane: - nepostojanje atmosfere zbog čega ne bi bilo moguće kretati se bez svemirskog odela, dok bi život bio moguć samo u kabinama posebno dizajniranim da izdrže pritisak i radijaciju - mala sila gravitacije koja ima loš utican na zdravlje čoveka nakon duže izloženosti - svaka katastrofa većih razmera koja bi razorila zemlju uticala bi i na mesec, kao njen satelit8 Mesec možda nije rešenje za trajno preseljenje ljudske vrste, ali on, zbog svoje male sile gravitacije koja bi olakšala lansiranja letelica, može da posluži kao početna tačka svih daljih svemirskih ekspedicija.

Mars. Sledeće odredište slanja ljudske posade, planirano za 2030. god.

Udaljenost od zemlje: u proseku 225 miliona km Trajanje putovanja: 9 meseci Prednosti: - relativno blizu, već se radi na ostvarenju tehnoloških mogućnosti za putovanje - mineralni resursi - potencijalno postojanje vode u tečnom stanju ispod površine - jača sila gravitacije nego na Mesecu Mane: - atmosfera koja čini samo 1% atmosfere na zemlji - temperature od -113 to 0 C 9 Mars, zbog svoje tanke atmosfere ne bi mogao da obezbedi dugoročne uslove za uspostavljanje kolonije koja ne bi bila zavisna od Zemlje, međutim, postoji rešenje i za to: Terraforming - predstavlja hipotetički postupak namerne izmene atmosfere, temperature, topografije površine ili ekologije određene planete, tako da bude slična okruženju Zemlje kako bi omogućila život poput onog na Zemlji; 10 međutim, na Marsu ne postoji dovoljna količina CO2 da bi

8

https://steemit.com/science/@hmushtaq/advantages-and-disadvantages-of-colonizing-the-moon https://sciencing.com/characteristics-eight-planets-8332488.html 10 https://en.wikipedia.org/wiki/Terraforming 9

7

mogla da se napravi atmosfera kao na Zemlji, a čak i kada bi se rešio i taj problem, trebalo bi verovatno nekoliko hiljada godina za takav poduhvat. 11 Slični nedostaci javljaju se i u svim ostalim planetama Sunčevog sistema. Postoje mogućnosti naseljavanja putem letelica u međuprostorima koji poseduju uslove za život, kao što je Venerina atmosfera, 50 km od njene površine, ili naseljavanje meseca, na primer, Saturnovog meseca Titan; i ovo možda rešenje za narednih nekoliko stotina godina, međutim, problem preteranog zagrevanja Sunca i njegovog gašenja i dalje predstavlja pretnju koliko i na planeti Zemlji i zato je neophodno razmotriti mogućnost naseljavanja drugih zvezdanih sistema. Uzimajući u obzir cilj uspostavljanja kolonije koja bi predstavljala izbavljenje ljudske vrste i živog sveta, a ne uspostavljanje privremene svemirske stanice, za to bi najoptimalnije rešenje bila planeta koja ima uslove kao i Zemlja, a koja ne postoji u Sunčevom sistemu.

Drugi zvezdani sistemi Najbliži zvezdani sistem jeste Alpha Centauri, udaljen od sunca 4.37 svetlosne godine.

Dve zvezde ovog sistema, Alpha Centauri A i B, su slične našem suncu, dok je Proxima Centauri crveni patuljak, koji emituje mnogo smrtonosnije zračenje, što je loša vest za već poznatu planetu za koju se pretpostavljalo da bi mogla da podrži život i koja je veličine Zemlje - Proxima b. Međutim, nova otkrića pokazuju da su uslovi oko druge dve zvezde približno isti ili čak bolji nego oko našeg sopstvenog Sunca.

Sledeći sistem koji bi mogao ući u razmatranje jeste Sirius, binarni zvezdani sistem, udaljen od Sunca 8.61 svetlosne godine.

Glavna zvezda je klase A (bela) - Sirius A, a njen pratilac - Sirius В - је bela patuljasta zvezda.

Sirius А ima naseljivu zonu na udaljenosti izmedu 2 i 5 AU (astronomske jedinice). Za bilo koju planetu bližu od 2 AU, bilo bi previse toplo, a dalju od 5 AU previše hladno da podrži zivot.

Naučnici su starost Siriusovog sistema odredili na priblizno 300 miliona godina. Naš solarni sistem je star 4,5 milijarde godina. То znači da bi svaka planeta koja orbitira oko Siriusa A bila mlаd svet, koji bi imao tople i plitke okeane, a svaki kontinent koji bi već bio formiran bio bi mali, sa malo ili nimalo erozije i vulkanskih erupcija. Planeta bi imala gustu i vrlo vlažnu atmosferu, a ovom okolinom bi dominiralo vedro, silovito sunce koje zrači ultraljubičastom svetlošću. Na dnu ovih okeana, zaštićeni od štetnih efekata sunca, jednostavni oblici bakterijskog života mogli bi postojati, snabdevjući se hidrotermalnim otvorima iz unutrašnjosti planete. Diskutabilno je koliko bi dugo ovom vidu života trebalo da se razvije u nešto kompleksnije.12

11 12

https://www.space.com/41318-we-cant-terraform-mars.html https://owlcation.com/stem/Can-The-Sirius-Star-System-Support-Life

8

Zbog zračenja koja proizvodi Sunce, pa i svaka druga zvezda, na planeti koja nema atmosferske uslove identične kao na Zemlj, a potencijalno sadrži vodu u tečnom stanju, možda rešenje leži upravo ispod njene površine jer voda sama po sebi predstavlja štit od radijacije.

Pored toga što drugi sistemi zvezda poseduju velike potencijale za postojanje naseljivih planeta, veliki problem leži u savlađivanju tih ogromnih razdaljina koje još nijedna bespilotna letelica nije prešla: do Alfe Kentauri bi nam, sadašnjom tehnologijom, bilo ptrebno oko 70 000 godina.

KAKO bismo, uopšte, ostvarili pohod na druge zvezdade sisteme?

Treći korak: putovanje "Spacetime grips mass, telling it how to move... Mass grips spacetime, telling it how to curve."

- Physicist John Wheeler13

Warp drive Warp pogon jе u početku bio samo fiktivni koncept, kada je 1994. godine fizičar Miguel Alcubierre sugerisao da je putovanjе brže od svetlosti (FTL) moguće ako se ostane u nepromenjenom vakuumu spacetime-a, u unutrasnjosti mehura koji je predviđeno da se kreće brzinom približnom svetlosnoj brzini. Sa druge strane, brzina sposobnosti samog prostora i vremena da se širi i sažima minima1na brzina širenjа prostora i vremena tokom kosmičke inflacije bila oko 30 milijardi puta veća od brzine svetlosti. 14 Dakle, iako nijedan materija1ni objekat ne može da putujе brže od svetlosti, zbog svoje mase, može li on da se kreće tako što, zapravo, sažima i širi prostorno-vremenski kontinuum?

Dokle je nauka stigla u domenu ovog istraživanja i koliko je interstelarno putovanje zaista daleko?

Isak Njutn opisao je efekte gravitacije, ali nije predložio mehanizam koji bi dokazao njihovo delovanje. Albert Einstein pretpostavio je da masivni predmeti krive protor, što uzrokuje da se drugi objekti kreću po tim krivama ili orbitiraju oko njih - i to je ono što doživljavamo kao gravitaciju.

Njegova teorija relativiteta dovela je do niza novih tvrdnji, a jedna od njih jeste to da „gravitacioni talasi“ vijugaju kroz svemir, međutim, Ajnštajn je pretpostavio da bi oni bili previše malih dimenzija za otkrivanje. U februaru 2016. sprovedeno je direktno merenje gravitacionih talasa. Ovo nam pruža novu metodu za istraživanje svemira.

U svom trenutnom obliku, opšta relativnost je nespojiva sa kvantnom mehanikom - što ukazuje da bi moglo doći do velikih promena u domenu celokupnog razumevanja ovih zakona.15

13

https://www.science.org.au/curious/space-time/gravity https://newatlas.com/warp-drive-bubble-nasa-interstellar/24392/ 15 https://www.science.org.au/curious/space-time/gravity 14

9

Prvi koraci ka interstelarnom putovanju već su preduzeti. Voyager 1 udaljen je od Zemljе 17 svetlosnih sati i putujе brzinom od 0,006 procenata svetlosne brzine, sto znaci da će mu trebati oko 17000 godina da pređe јednu svetlosnu godinu. Srećom, čini se da se evolutivni "warp pogon" (eng. warp drive) razvija sa novim naučnim otkrićima i NASA testom za merenje veštački generisanog deformisanja prostora-vremena.

Warp efekat bi koristio gravitacione talase za kompresiju prostora i vremena ispred 1etelice, dok se istovremeno odvija ekspanzija iza letelice. Deo prostora u warp mehuru je ravan, nepromenjen, tako da bi svemirski brod lebdeo na nultoj gravitaciji duž talasa kompresovanog odnosno proširenog spacetime-a. Efekat je poput surfovanjа, gde ste gotovo nepomični u odnosu na talas, a1i putujete brzinom samog talasa. Dok mnoge teorijske studijе smatraju da bi mehur mogao dostići brzinu deset puta veću od brzine svetlosti, nijе poznato tačno ograničenjе potencijalne brzine.16 Warp mehur mogao bi se u principu koristiti za omogućavanjе subluminalnih putovanjа (putovanje sporij е od svetlosti) kao i super1umina1nih putovanjа (putovanje brže od svetlosti). Ovo se može činiti čudnim izborom - zašto putovati sporo, a ne brzo? Međutim, verovatno bi se ispostavilo daleko 1akše iz niza osnovnih razloga. Pored toga, svemirsko putovanjе brzinom od 20% brzine svetlosti daleko je superiornijе od svega što trenutno postoji čak i u teoriji.

Ovo zvuči možda previše јednostavno, a na mnogo načina i јeste. Za sada, poznato je da bi svim superluminalnim warp pogonima bila potrebna negativna energijа i pritisak da bi formira1i i održa1i warp bubble. Materijа kojа je u skladu sa takvim svojstvima ne postoji u k1asičnoj fizici. Iako u kvantnoj mehanici postojе određene mogućnosti za negativne energetske fenomene, oni uglavnom ne deluju odgovarajuće za stvaranje potrebnog warp mehura. 17 Dodatni problem predstavljа to što је potrebna velika ko1ičina negativne energijе za pokretanjе warp mehura. Za originalni mode1 Alcubierre-a bilo bi potrebno više negativne energijе od ukupne mase Univerzuma da bi se opremio ma1i svemirski brod koji bi mogao da putuje brzinom deset puta većom od brzine svetlosti. Srećom, usavršavanjе modela letelice rezultova1o je smanjenjеm energetskih potreba na ekvivalent od nekoliko stotina kilograma materijе sa negativnom energijоm. Trenutno, mi ne znamo kako da nabavimo i tu ko1ičinu, a1i postojе raz1ičite teorijе.

Materijа sa negativnom energijom i negativnim pritiskom obično se naziva egzotična materijа, koja je još uvek nama nepoznata. Međutim, druga mogućnost je da se upotrebljava tamna energija za širenje prostornog vremena - na kraju krajeva, tako i znamo da tamna energija postoji - posmatrajući ubrzano širenjе Univerzuma. Iako je gotovo tri četvrtine energijе Univerzuma tamna energijа, ona se širi tanko, u ekvivalentu od oko deset atoma vodonika, za svaki litar prostora. S obzirom na to, korišćenje tamne energijе za warp pogone može se činiti previše komp1eksnim zadatkom. Mnogi modeli superluminalnih warp mehura imaju, takođe, vidljive horizonte koji verovatno stvaraju visoke nivoe

16 17

https://newatlas.com/warp-drive-bubble-nasa-interstellar/24392/ https://www.science.org.au/curious/space-time/gravity

10

Hawking radijacije. Neki istraživači veruju da bi svemirska 1etelica bila spaljena ovim zračenjеm, neki smatraju da to neće predstavljati problem, a1i izgleda da se i takvi problemi mogu rešiti.

Pre kreiranja warp mehura, bilo bi dobro znati nešto о tome kako razne vrste fizičkih ulaza mogu zapravo da iskrive prostor. Ovo je namera NASA-inog novog White-Juday Warp Fie1d Interferometer (WFI). WFI је konvencionalni interferometar, sposoban za merenjе promena na raz1ičitim dužinama puta, dužine od samo nanometra. U ovom s1učcaju, dužine putanjе se ne menjaju pomicanjеm ogledala, već izvijanjem prostora u ma1om eksperimenta1nom volumenu. 18

Slika 2. NASA's White-Juday Warp Field Interferometer can detect the warping of space in the 1 cm experimental volume of a part in ten million (Image: NASA)

Alternative

Kanal PBS Space Time objavio je dokumentarni video po nazivom 5 REAL Possibilities for Interstellar Travel gde su ukazuje na to da postoje možda dostupnije opcije za interstelarna putovanja, i da bi se eksperimenti kao što su Warp drive realizovali i suviše daleko u budućnosti, dok se trenutno razvijaju tehnologije koje bi se mogle ostvariti oko 2100te godine, čija bi potencijalna brzina bila daleko manja, međutim, brže ostvariva, što bi u slučaju pojave određene pretnje po ljutsku rasu u sledećih sto godina, bilo neophodno.

1. Rocket fuel - tradicionalno raketno gorivo Apollo 11 je najbrža letelica koja je na ovaj način dostigla 25 000 m/ph, čime bi joj do sistema Aplha Centauri trebalo 120 000 god. Da bismo došli do ove lokacije u razumnom vremenskom periodu trebala bi nam brzina od bar 10% svetlosne, a za to bi bio neophodan rezervoar goriva veći nego celokupni otkriveni univerzum, zbog čega se ova opcija odbacuje. Dalje: 18

https://newatlas.com/warp-drive-bubble-nasa-interstellar/24392/

11

2. Fusion - letelica koja se ponaša kao mini zvezda Ovo bi bilo ostvareno tako što bi "bombardovali" brod sa 300 000 hidrogenskih bombi težne od 1 megatona, mesec dana, i tako bismo dobili brzinu od 10% svetlosne. Trebali bi da povećamo svetsku proizvodnju nuklearnih bombi 200xšto bi bilo dozvoljeno samo alo bismo bili egzistencijalno ugroženi.

Na ovaj način, za 44 god bismo stigli do destinacij,e ako ne bismo morali da usporimo.

Usporavanje predstavlja problem jer bi pola goriva morali biti iskorišćeno za sletanje, što bi putovanje produžilo na 90 godina, odnosno trebale bi 3 generacije ljudi da se smene na brodu.

Ova tehnika je najdostupnija, za sad, i mogli bismo da dostignemo Alpha Centauri oko 2120. god, ako bismo krenuli ovog trenutka na njoj da radimo.

Fuzija pretvara samo 1% materije u energiju, šta ako bismo mogli da iskoristimo svih 100% ?

3. Antimatter drive Kada materija sretne antimateriju obe bivaju uništene, pri čemu se oslobađa ogromna količina energije; trebalo bi nam samo 10g antimaterije da odemo do marsa za Mesec dana.

Problem koji se javlja jeste što je anti materiju teško napraviti i skladištiti. Može se proizvesti u u akceleratoru čestica, ali je jako sporo i previše skupo, do sad je napravljeno samo nekoliko protona a nama bi trebalo 100 triliona puta više. Time bi se dobila energija 50 puta veću po kg, nego fuzijom.

Ostvarena brzina bi bila 0.5 C, i trebalo bi nam 9 god do Alpha Centauri sistema.

4. Light sail - putovanje na sveltosnim jedrima Ova teorija podrazumeva 1km široko jedro od safira, teško samo 1kg, koje pokreće veliki laser ispuštajući energiju kao 100 nuklearnih postrojenja; međutim, da ona prevozila ljude bilo bi potrebno mnogo veće jedro i mnogo jači laser, verovatno napravljen na mesecu, od velikih helium 3 reaktora.

Tako bi se dostiglo 10% brzine svetlosti. Usporavanje predstavlja problem.

Puštanje prvih sondi u sledeči zvezdani sistem podrazumevalo bi 45 godina putovanja sonde i 4.5 godine putovanja signala nazad do nas.

5. Blackhole drive - crna rupa kao pokretač Ova tehnologija podrazumeva motor koji radi kao veštacka crna rupa - što bi bila najbrža opcija za putovanje. Velika energetska gustina lasera, usmerena na jako mali prostor, bi iskrivila space-time dovoljno da napravi "kugelblitz" - crnu rupu odgovarajuce veličine koja proizvodi Hawking-ovu radijaciju. Što manja rupa - veća radijacija koja bi mogla da pokreće brod.

Ta crna rupa bi bila teška oko 600 milijardi kila, odnosno kao 2 Empajr Stejt zgrade, koje bi bile veličine od samo jednog protona, i tako bi bila dostignuta radijacija od 150 petawatts, što iznosi otprilike 10 hiljada puta više nego cela svetska potrošnja energije. Ova crna rupa izvetrila bi u roku od 3.5 godine.

Mana: laseri koji je prave bi trebalo da budu daleko moćniji nego sama crna rupa koju bi napravili, i ovo je, za sada, daleka ali ne i nemoguća tehnologija.

12

Četvrti korak: habitat KAKO bi izgledalo naselje u nekom drugom sunčevom sistemu?

Voda Najveći potencijal bilo koje planete jeste voda. Destinacija na kojoj bi se uspostavila ljudska kolonija bila bi, najverovatnije, planeta koja poseduje vodu u tečnom stanju, ili u nekom drugom stanju koje bismo svakako morali da pretvorimo u tečno.

Voda ima veliki značaj, pored toga što predstavlja osnovni životni resurs za čoveka, ona je takođe i štit od radijacije, koja bi potencijalno predstavljala opasnost na planeti koja nema atmosferu kao Zemlja.

Prema izveštaju o temi pripremljenoj za DOE 1977. godine, sloj vode debljine 7 centimetara smanjuje jonizujuće zračenje (zrake i čestice) koje se kroz nju prenose za polovinu (ostatak je zarobljen ili umeren do nivoa nejonizujuće energije, uglavnom toplote). 19 Gornja procena ekvivalenta doze koju su primili nezaštićeni astronauti van Zemljinog magnetnog polja (poput misije na Mars) je oko 90 000 R / god ili oko 10 R / sat. Ako pretpostavimo da su nivoi energije uporedivi, za svođenje na niže od zemaljskog pozadinskog zračenja potreban bi bio samo sloj vode debljine oko 1 metar.

Da li su već razvijeni koncepti života pod vodom na Zemlji?

Podvodne strukture sve više dobijaju na značaju, kako zbog klimantskih promena koje prouzrokuju podizanje njivoa mora širom sveta, tako i zbog pretnje od prenaseljenosti kopna. Postoji više različitih koncepata podvodnih habitata, neki od njih jeste i Water-scraper.

Kreatori Water-scraper-a veruju da efekti klimatskih ukazuju na to da je prirodni sled događaja takav da ćemo jednog dana naseliti mora, pa su dizajnirali samoodrživu strukturu koju ljudi mogu da nasele. Ona koristi energiju talasa, vetra i sunca, a njegovi bioluminescentni pipci pružaju morskoj fauni prostor za život dok prikupljaju energiju kinetičkim pokretima. Ova plutajuća struktura čak stvara i sopstvenu hranu kroz poljoprivredu, akvakulturu i hidroponiku. Žživotni prostori se nalaze odmah ispod nivoa mora gde je prirodno svetlo najbolje.20

19

https://space.stackexchange.com/questions/1336/what-thickness-depth-of-water-would-be-required-toprovide-radiation-shielding-i 20 https://www.mnn.com/your-home/remodeling-design/photos/10-innovative-ideas-that-let-us-live-onwater/water-scraper#top-desktop

13

U domenu nauke, NEEMO je NASA-ina misija koja šalje grupe astronauta, inženjera i naučnika da žive u Aquarius - podvodnoj istraživačkoj stanici. Aquarius habitat i njegovo okruženje stvaraju odgovarajuće uslove za vežbanje boravka u svemiru.21 ESA astronaut Samantha Cristoforetti komandovaće misijom NEEMO 23 u laboratoriji Aquarius, 62 metra ispod površine okeana, u blizini Key Largo, Florida. Cristoforetti je bila deo Ekpedicija 42 i 43 svemirske stanice, gde je provela 200 dana živeći i radeći u ekstremnom okruženju svemira. U unutrašnjosti Aquarius-a akvanauti i astronauti izvodiće niz eksperimenata i istraživanja vezanih za dugotrajna svemirska putovanja.

Za dalje razrađivanje projekta, uzmimo za lokaciju prethodno navedenu planetu koja orbitira oko zvezde Sirius A, i koja, predpostavlja se, sadrži plitke okeane i relativno gustu atmosferu, ali ipak ne u dovoljnu da bi nas u potpunosti zaštitila od radijacije zvezde koja je ipak veća nego naše Sunce (Sirius A - 2 381 000 km u prečniku, Sunce - 1 390 000km) . 22

Simbolika Sirijusa Sirijus se nalazi u sazvezdu Canis Major, u našem jeziku poznat kao Veliki pas. U drevnom Egiptu, Sirius se smatrao najvažnijom zvezdom na nebu. U stvari, bio je astronomski temelj čitavog religijskog sistema Egipcana ali i njihovog računanja vremena - ро njemu su obeležavali početak nove godine. Sistem egipatskog kalendara zasnovan je na helijakalnom usponu Siriusa koji se dešava neposredno pred godišnje poplave Ni1a tokom 1eta.

Prema mitu, Ni1 je stvorila boginja 1sis.. Nebeski značaj zvezde takođe su primetili i poštovali stari Grci, Sumerani, Vavilonci i druge civilizacije. Egipćani su znali je da se jednom godisnje sunce nalazi u liniji sa ovom zvezdom i postoji legenda da su velike piramide građene u odnosu na njen položaj, tako da se unutrašnji tuneli u grobnici, koji vode od prostorije gde je sahranjen faraon, ravnaju sa događajem Sirijusa i Sunca, stvarajući tako portal kojim bi se duša transmutovala u drugi svet. 23

Kako ova ekspedicija predstavlja, u izvesnom smislu, potragu za rajem, nazovimo projekat letelice odnosno habitata Isis 11. Isis - po boginji mitološki povezanoj sa zvezdom, a broj 11 - paralela sa misijom Apollo 11, koja je spustila prvog čoveka na Mesec.

21

https://www.nasa.gov/mission_pages/NEEMO/index.html https://en.wikipedia.org/wiki/Sirius#Distance 23 https://www.gaia.com/article/star-sirius-and-egypt 22

14

Projekat Isis 11 Nalazi se na planeti u suncevom sistemu zvezde Sirijus, u sazvezdu Veliki Pas. Smesten је ispod vode zbog velike radijacije usled nedostatka atmosfere. Sastoji se od vertikalnog sistema prstenova koji su povezani zajedničkim jezgrom, "kičmom", kojim su usidreni u dno plitkog okeana koji se nalazi na ovoj planeti.

U prstenovima smešteni su različiti sadržaji neophodni za boravak ljudi. pijaća voda se izvlači iz hidrotermalnih izvora a1i i dobija se pomoću prečišćivača slane vode, i prenosi se vodenim pumpama duž jezgra kroz prstenove.

Prvi prsten sastoji se od fasadnog omotača sa solarnim panelima iz kojih se dobija električna energija, čime se iskorišćava radijacija od zvezde. Energija se takođe stvara pomoću podvodnih turbina raspoređenih duz celog sistema, a koje se okreću u zavisnosti od pravca podvodnih struja. Sam habitat je, pored toga što je pod vodom, dodatno obezbeđen od zračenja pomoću kinetičke fasade koja deluje kao štit, otvarajući i zatvarajući svoje segmente u zavisnosti od jačine i pravca upada sunčevih zraka.

Prvi prsten sadrži i pristanište za 1etelice kao i podvodna vozila.

Prsten snamenjen stanovanju - habitat, sastoji se od modula raspoređenih na tri nivoa koja sadrže smeštajne jedinice i komercijalne i druge sadrzaje.

Treći prsten je namenjen administrativnim i tehnickim prostorijama.

U četvrtom prstenu smešteni su hangari za skladištenje, staklene bašte, bazeni za akvaponiku i drugi sadržaji za prehranu ljudi.

U središnjem dеlu nalazi se jezgro sa rezervoarima za energiju, vertikalnim komunikacijama, cevima za vodu.

Na dnu okeana nalazi se istraživački centar za ispitivanje sastojaka t1a i vađenje ruda.

Program Sledi spisak prostorija, sastavljen na osnovu analiza svemirskih brodova iz Star Trek franšize, kao i na konceptu NASA-inog interstelarnog broda24 :

Prvi prsten: - zastitni omotač - sadrži niz polja sa fotonaponskim ćelijama као i k1netičku fasadu koja se prilagođava intenzitetu i položaju upada sunčevih zraka u c1lju zaštite ostalih etaža od radijacije - luka - sadrzi: - kancelarije, pristajanje teretnih brodova, civilno pristajanište, skladište goriva, punktovi za podmornice, jedinice za popravku brodova i letelica, - jezgro za povezivanje i prenos energije i robe u slučaju usidrenja veće letelice

24

https://www.youtube.com/watch?v=4zPOxm6r__A

15

Drugi prsten - habitat, podeljen u 3 etaže: - stambena zona - sadrži: smeštajne jedinice, ulice, zelene povrsine, sobe za privremeni smeštaj - ostalo: obrazovni objekti, sala za zabavu, podvodni vidikovci - kompjutersko jezgro (logika) / centralna server soba, sale za vezbanje / teretane, sportski tereni, kafići i restorani, zabavni park, bazen za plivanje, prodavnice - tržni centar, park, kuglana, b1lijar, verski оbјекаt sa prostorijama za molitvu, koncertna / pozorišna dvorana, bioskop Treći prsten - administracija, 4 celine: - policijski departman: kancelarije,sudnice, sobe za ispitivanje, ćelije - vojni departman: oružarnica, prostori za utovar i istovar, prostor zatrening, strelište, kancelarije - komandna paluba. astrometrijska / navigaciona soba,

kapetanova soba, sale za sastanke, sale za

diplomatiju, kontrola komunikacija, komandne sobe (kontrola sigurnosne mreze itd.)

- bezbednost: skladišta za oružje, kontrolni punktovi za sigurnost, sedište bezbednosti - medicinske prostorije: hirurške sobe, glavna medicinska soba, kancelarije, čekaonica, generalna klinika,

urgentni

centar,

biološka

laboratorija,

psihijatrijsko odeljenje, odeljenje za intenzivnu negu, ustanove za f1zikalnu terapiju, rengen, magnetna rezonanca i ostali skeneri - prostorije za naučna istraživanja: kontejneri za skladištenje, naučne laboratorije, sobe za testiranja, kancelarije Četvrti prsten - tehničke prostorije - agregati, kondenzatori snage, prečišćivači slane vode, rezervoari - bazeni zaakvaponiku, polja za uzgajanje biljaka, farme, proizvodni pogoni - skladištenje: glavni hangar, skladišta namirnica, Slika 3. Raspored prstenova

skladišta semenki za uzgoj.

16

Vremenski okvir KADA bi ovaj projekat zapravo mogao da postane realnost? ,,Architecture stands with one leg in a world that’s 3,000 years old and another leg in the 21st century. ” - Rem Kolhas, intervju Anchitectune Has A Senious Problem Today 25

U navedenom intervjuu Kolhas govori o evidentnoj radikalnoj promeni kompletnog paradigmatskog domena arhitektonskog diskursa, uzrokovanoj naglim i konstantno progresivnim tehnološkim napretkom, koji je rezultovao neminovnom digitalizacijom samog procesa projektvanja i na taj način uvelo arhitektonsku praksu u novu eru stvaralačkog procesa. U tom smislu, nemoguće je sa sigurnošću prevideti tok razvoja dostignuća kako u arhitekturi tako i u bilo kojoj naučnoj oblasti.

Korišćenjem veštačke inteligencije, tehnološki napredak više ne zavise samo od ljudskog faktora.

Korišćenje 3D štampe, sa druge strane, omogućava realizaciju projekata direktno na lokaciji, što je znatno olakšalo gradnju bilo kakve strukture u svemiru. Svako novo tehnološko otkriće moglo bi da preusmeri čitav tok dešavanja i omogući znatno brži razvoj događaja.

Neil deGrasse govori o tome da je moguće predvideti razvoj nauke samo u narednih 10-20 godina jer je to rok ekspanzije već postignutih otkrića, a sve preko toga su čista pogađanja. On je naveo nekoliko istorijskih citata koji potvrđuju ovu tvrdnju: "Man will not fly for 50 years" - Wilbur Wright njegovom bratu Orville-u, 1901.

1903. braća Wright izvršila su prvi let avionom.

"Landing and moving around on the moon offer so many serious problems that it may take science another 200 years to solve them" - Science digest, Avgust 1948.

1969. prvi čovek je sleteo na Mesec.

Kriva tehnološkog napretka Autor članka Calculating Human Progress, Michael Soareverix, naveo je da je osnov njegovog istraživanja sagledavanje dosadašnjeg tehnološkog napretka u cilju prognoziranja napredka u budučnosti, kroz određeni vremenski okvir.

On je, uzimajući u obzir faktore kao što su globalna populacija, potrošnja energije, klimatske promene, kompjuterske snage, izvora i generalno uslova života, izračunao da smo prešli 41.49% puta do "Idealne ljudske civilizacije" koja bi mogla naseliti svemir, što, po njegovoj prognozi, može da se desi u narednih 140 godina.

25

https://medium.com/timeline-of-technology/calculating-human-progress-c400da57aa13

17

Ljudski progres nalazi se u eksponencijalnom rastu (slika 3), što znači da će kriva napretka brže još rasti u budućnosti nego sada. Tehnološki, upoređujući danas sa prethodnih dvadeset godina, verovatno smo se pomerili 10% više. Računarska moć drastično je porasla, kao i životni uslovi, AI i uopšte tehnološka industrija.

Još uvek se borimo sa mnogim problemima koji nas mogu unazaditi, recimo, bez negativnih posledica klimatskih promena i niske vrednosti resursa do sad bismo prešli 50% napredka.26

Slika 4. Accelerating growth in technology

26

https://medium.com/timeline-of-technology/calculating-human-progress-c400da57aa13

18

Koliko daleko smo do sada stigli ?

- 1957. lansiran je prvi veštački satelit Sputnik 1, u nižu Zemljinu orbitu(LEO) od strane Sovjetskog Saveza; razdaljina: 577 km od zemlje.

- 1961. Sovjetski astronaut Yuri Gagarin ostvario je prvo putovanje čoveka u svemiru, u trajanju od 105 minuta; dostignuta razdaljina: 327 km od Zemlje - 1969. SAD uspešno ostvaruje sletanje prvog čoveka na Mesec - Neil Armstrong-a; dostignuta razdaljina: 384 000 km - 1970. NASA-in Apollo 13 dostigao je, za sada, najdalju distancu sa ljudskom posadom: 400 171km - 1977. Americnka Voyager 1 sonda kreće putovanje u svemir, još uvek održavajući kontakt sa Zemljom; dostignuta razdaljina: 20 milijardi km, što znači da se nalazi u zvezdanom međuprostoru - 1990. Hubble teleskop postavljen je u Zemljinu orbitu, i na taj način je omogućeno istraživanje svemira na razdaljinama koje, verovatno, čovek nikad neće moći da dostigne - 2021. planira se uspostavljanje James Webb teleskopa koji će nadmašiti Hubble-ov. 27 - 2030. NASA-ina misija Moon to Mars (2017-) planira sletanje čoveka na Mars oko 2030, dok bi trajno naseljavanje Marsa usledelo nekoliko decenija kasnije; razdaljina od Zemlje: prosečno 225 miliona km - 2036. prognozira se da će biti pokrenuta misija Breakthrough Starshot, koja ima za cilj da razvije flotu od 1000 malih letelica nazvanih StarChip, veličine od samo 1 cm, bile poslate da prikupljaju podatke iz Alpha Centauri svezdanog sistema, udaljenom 4,37 svetlosnih godina. Osnovali su ga 2016.

Yuri Milner, Stephen Hawking, and Mark Zuckerberg i njegova vrednost se procenjuje na 5-10 milijardi dolara. Putovanje bi bilo izvršeno metodom fuzije (strana 12). 28 Prema navedenom prva letelica stigla u sledeći zvezdani sistem oko 2066. godine, a njen signal bi do nas stigao 2070. Za to vreme, na Marsu bi bila uspostavljena prva naselja u svemiru koja bi nam dala uvid u život u svemiru. Na Mesecu bi postojala stanica sa koje bismo, zbog manje gravitacije, lansirali veće letelice nego što možemo sa Zemlje. Istraživanjem Meseca, Marsa, ali i okolnih asteroida rezultovalo bi otkrićem resursa potrebnih za uzletanje letelica.

Uzimajući u obzir ubrzani tehnološki razvoj, kao i sve veće interesovanje organizacija širom sveta za interstelarna putovanja, možemo li očekivati uzletanje prvog čoveka sa destinacijom Alpha Centauri sistema već oko 2100. godine? On bi stigao 2130. Nakon toga, bilo bi potrebno nekoliko decenija daljeg istraživanja, kao i samog putovanja koje traje 20-30 godina, do konačnog uspostavljanja trajne kolonije na planeti izvan Sunčevog sistema, oko, recimo, 2192. godine, tačno 700 godina nakon Kolumbovog

27 28

https://en.wikipedia.org/wiki/Future_of_space_exploration https://en.wikipedia.org/wiki/Breakthrough_Starshot

19

otkrića Novog Sveta. Ukoliko već razvijemo tehnologiju za međuzvezdana putovanja, do Sirijusa bismo takođe mogli da stignemo na isti način.

Zaključak Projekat Isis 11 predstavlja predlog rešenja na temu naseljavanja svemira. Koncept podvodnog habitata odgovara na jedan od najvećih izazova u uslovima obitavanja u kosmosu - radijacije. Njegova forma u vidu prstenova pričvršćenih na vertikalno jezgro odgovara formi potencijalnog koncepta svemirskog broda koji bi mogao da postigne određeni procenat brzine svetlosti i na taj način omogući putovanje u drugi zvezdani sistem.

Habitat od programa sadrži sve neophodne jedinice za održavanje staništa potpuno nezavisno od Zemlje. Putovanja na relaciji Alpha Centauri, Sirius ili drugi zveudani sistem u kojem bi bila pronađena planeta sa vodom u tečnom stanju - Zemlja, bila bi izuzetno skupa pre svega i zahtevala bi veliku količinu resursa - goriva, tako da bi ovakvo naselje, jednom uspostavljeno, moralo biti samoodrživo i verovatno bi prekinulo svaku direktnu vezu sa Zemljom, osim u vidu razmene informacija i otkrića, kao što to sada čini Hablov teleskop.

Kao poslednje pitanje, postavlja se: da li bismo bili prvi koji bi kolonizovali svemir?

Fermi paradoks predstavlja sukob između očekivane visoke verovatnoće postojanja inteligentnog života drugde u univerzumu i naizgled beživotnog univerzuma koji je do sada otkriven. Očekivanje da bi svemir trebao da bude prepun inteligentnog života povezano je sa modelima poput Drakeove jednačine, koja sugeriše da, iako je verovatnoća inteligentnog života koji se razvija na određenom mestu mala, čisto postojanje velikog broja mogućihmesta bi ipak trebalo da rezultuje velikim brojem potencijalno posmatranih civilizacija. 29 Neil deGrasse je na navedenom predavanju napomenuo da postoje dva rešenja za Fermi paradoks: 1. da smo zaista sami u univerzumu; 2. da svaka civilizacija koja poseduje "dnk za kolonizovanje" pretenduje ka samouništenju, tj. da je naseljavanje različitih planeta od strane iste civilizacije rezultovalo međusobnim sukobima do tačke izumiranja vrste.

Prvo rešenje razloženo je u dizertaciji Dissolving the Fermi Paradox, gde je računicom probabiliteta izveden zaključak da ne možemo sa sigurnošću tvrditi da vanzemaljske civilizacijene postoje, ali ako je to slučaj one su izuzetno daleko, a vrlo moguće i izvan kosmološkog horizonta, i zauvek nedostupne.

29

https://www.jetpress.org/volume12/CosmologicalForecast.pdf

20

Što se tiče drugog rešenja, da li bi takva sudbina zadesila i čovečanstvo? Da li je ono, uzimajući u obzir mentalni i duhovni napredak na nivou civilizacije, uopšte spremno za takav poduhvat? Naučno gledano, naš svet se okreće oko Sunca, međutim, u domenu razvoja ljudske svesti, naš svet se okreće oko profita.

Da li bi se kolonizacija svemira, isprva filantropska i plemenita misija, pretvorila u običnu trku za osvajanje resursa na planetama i asteroidima? Prikupljanje ovih resursa bi preokrenulo bi čitavu ekonomiju, pojavili bi se prvi trilijarderi.30 Šta bi sve ovo značilo za sistem vrednosti, kakav ga danas poznajemo? Da li bi usledela tiranija i nedostižna prevlast onih koji su prvi eksploatisali svoj asteroid?

U čijem vlasništvu bi uopšte bila nebeska tela? Koja država može da polaže pravo na prostor u svemiru?

I ako je tako, zašto je Zemlja različita od svemira? Koliko su stvarne zapravo granice? Da li je čovek svestan koliko je njegova politika neprimenjiva na prirodne zakone?

Dokle god je svet podeljen na pojedince i institucije koje rade za različite ciljeve, uvek dajući prednost ličnom profitu na štetu kolektivnog dobra, ljudi bi ne bi trebalo da prave kolonije dalje od Zemljine orbite.

30

https://www.youtube.com/watch?v=X_m1mPtYzTk&list=WL&index=6&t=0s

21

Literatura Milan M. Ćirković. "Cosmological forecast and its practical significance."

Astronomical Observatory Belgrade Freeman J. Dyson. "Time without End: Physics and Biology in an Open Universe."

F.R. Ellis. "Far Future Universe: Eschatology from a cosmic perspective."

Templeton Foundation Press, Pennsylvania, 2002.

Frederic Jameson. "Archaeologies of the future."

Verso, London, 2005.

Anders Sandberg, Eric Drexler, Toby Ord. "Dissolving the Fermi Paradox."

Future of Humanity Institute, Oxford University, 2018.

Internet članci: "Understanding gravity—warps and ripples in space and time." https://www.science.org.au/curious/space-time/gravity "Warp drive looks more promising than ever in recent NASA studies." https://newatlas.com/warp-drive-bubble-nasa-interstellar/24392/ "Timeline: 50 Years of Spaceflight" https://www.space.com/4422-timeline-50-yearsspaceflight.html?fbclid=IwAR1fViBdQVtJCQR63bzirBc_1_0NU1Thk1kPbI_p1dgsdCqN5TOnBXSy5c "The Future of Deep Space Exploration - A Mission to the Stars" https://www.planetary.org/connect/share-your-story/2019/20190710-young-the-future-of-deep-spaceexploration.html?fbclid=IwAR3Z60D_E2GTd5x6cytmjV2SpCPHNN0xprub_21G9ApCr7lxoE1FNZF4 eQI "What We’ll Do in Space by 2118" http://nautil.us/blog/heres-what-well-do-in-space-by2118?fbclid=IwAR2RANHu7DP1XP_fW4t_s4OHL2jNOEJUpoJLv89YeSN9bOi1rOunOUH2GK8 "Why We Should Think Twice About Colonizing Space." http://nautil.us/blog/-why-we-should-think-twice-about-colonizingspace?fbclid=IwAR274BTvegnvNB6aizQn2p0O9iHmFz9gmP2MAysyGi3fwpk0mIv5NWCEwcw "Stephen Hawking says we have 100 years to colonize a new planet—or die. Could we do it?" https://www.popsci.com/stephen-hawking-human-extinction-colonizemars/?fbclid=IwAR0fGV6w9486wV_ov1XaJwmMRvuQSNy3T7WKocL0wZw0qsEx_ld6pblMP9Q 22

"Elon Musk's Plan To Colonize Mars Gives Us The Sci-Fi Future We Crave." https://www.popsci.com/elon-musks-master-plan-for-colonizing-mars-gives-us-sci-fi-future-we-crave/ "Interstellar Travel Won't Look Anything Like The Movie." https://www.popsci.com/article/technology/interstellar-travel-wont-look-anything-movie/ "The Improbable, Bold History of Space Concept Art." https://howwegettonext.com/the-improbable-bold-history-of-space-concept-art-42c1fb1b6035 "The sun won't die for 5 billion years, so why do humans have only 1 billion years left on Earth?" https://phys.org/news/2015-02-sun-wont-die-billion-years.html "Planet facts." https://theplanets.org/planets/ "Advantages and Disadvantages of Colonizing the Moon" https://steemit.com/science/@hmushtaq/advantages-and-disadvantages-of-colonizing-the-moon "Living On Mars Might Have Unique Benefits - And Risks - For Humans" https://www.forbes.com/sites/quora/2017/07/11/living-on-mars-might-have-unique-benefits-and-risksfor-humans/#6d2a2e086cf7 "Global Warming Could Be The Best Way To Terraform Mars." https://www.popsci.com/climate-change-on-red-planet/ "Can We Terraform Mars to Make It Earth-Like?" https://www.space.com/41318-we-cant-terraform-mars.html "Almost Everything We Need to Live on Mars Is Already There" https://www.popularmechanics.com/space/moon-mars/a21330/nasa-wants-martian-resources-formartian-colony/ "Alpha Centauri." https://en.wikipedia.org/wiki/Alpha_Centauri "Life at Alpha Centauri? Maybe, NASA says" https://earthsky.org/space/could-life-exist-at-alpha-centauri "Sirius." https://en.wikipedia.org/wiki/Sirius#Distance "Can the Sirius Star System Support Life?" https://owlcation.com/stem/Can-The-Sirius-Star-System-Support-Life

23

"Star Sirius and Egypt" https://www.gaia.com/article/star-sirius-and-egypt "NASA: NEEMO project." https://www.nasa.gov/mission_pages/NEEMO/index.html "NASA: Ocean worlds" https://www.nasa.gov/specials/ocean-worlds/ "NASA Prepares for Future Moon Exploration with International Undersea Crew." https://www.nasa.gov/feature/nasa-prepares-for-future-moon-exploration-with-internationalundersea-crew "Enterprise NX-01 Deck Plans." https://www.cygnus-x1.net/links/lcars/enterprise-nx-01-deckplans.php?

"Ship Interior" https://sto.gamepedia.com/Ship_Interior?fbclid=IwAR1_I9wb9JzWm49EPzK5ihAezR_OiVBB0SVL4N pmeageQbKgvlzySVnuv8Y "The Ultimate Interior Room list" https://starmadedock.net/threads/the-ultimate-interior-roomlist.1056/?fbclid=IwAR1bE1V4P3oZu7L61RPSOP76FRdazQyrKF8l6diAVU4PrvVRlG1Cm2nWxJc "Gilso's Star Trek Schematics." https://www.cygnus-x1.net/links/lcars/gilso.php "Under the Sea: 5 Underwater Human Habitats" https://www.mentalfloss.com/article/25925/under-sea-5-underwater-human-habitats "Underwater habitat" https://en.wikipedia.org/wiki/Underwater_habitat "10 innovative ideas that let us live on water" https://www.mnn.com/your-home/remodeling-design/photos/10-innovative-ideas-that-let-us-live-onwater/waterpod#top-desktop "Water-Scraper: Underwater Architecture" http://www.evolo.us/water-scraper-underwater-architecture/ "Calculating Human Progress - All the Facts You Need to Know About Human Civilization." https://medium.com/timeline-of-technology/calculating-human-progress-c400da57aa13 "Future of space exploration." https://en.wikipedia.org/wiki/Future_of_space_exploration

24

"Human mission to Mars." https://en.wikipedia.org/wiki/Human_mission_to_Mars#Mars_One_(2012-2019)

Internet - video dokumentacija: "The Future of Colonizing Space- Neil deGrasse Tyson- WGS 2018" https://www.youtube.com/watch?v=X_m1mPtYzTk&list=WL&index=6&t=0s "Why exploring space matters | Stephen Hawking | TEDxLondon" https://www.youtube.com/watch?v=B91cd3DOHL4&list=WL&index=4&t=0s "5 Real Possibilities for Interstellar Travel" https://www.youtube.com/watch?v=EzZGPCyrpSU&list=WL&index=9&t=0s "Interstellar travel: Approaching light speed" https://www.youtube.com/watch?v=c4z6RZXv5p8&list=WL&index=2&t=0s "Alcubierre Drive: Warp Speed - Star Trek fantasy or plausible?" https://www.youtube.com/watch?v=Imi8-rCicaQ&list=WL&index=10&t=0s "How Far has Humanity Reached into the Universe?" https://www.youtube.com/watch?v=t6nayu3BxHM&list=WL&index=3&t=0s "What If We Colonize The Ocean? | Unveiled" https://www.youtube.com/watch?v=R-BE_TmDOD8 "Colonizing the Oceans" https://www.youtube.com/watch?v=b5NgMFdmQX0

25

Izvori ilustracija: Slika 1. "Wings of imagination", Dariusz Klimczak https://shop.fizzm.com/blogs/market-research/wings-of-imagination-by-dariusz-klimczak Slika 2. "NASA's White-Juday Warp Field Interferometer." https://newatlas.com/warp-drive-bubble-nasa-interstellar/24392/ Slika 3. "Raspored prstenova", crteĹž studenta Slika 4. Accelerating growth in technology https://medium.com/timeline-of-technology/calculating-human-progress-c400da57aa13

26