Page 1


Штампање Монографије омогућио

Град Сремска Митровица


Ђорђе Домазет Ненад Лемајић

175 ГОДИНА МИТРОВАЧКЕ ГИМНАЗИЈЕ

Сремска Митровица, 2013.


Издавач

Митровачка гимназија Сремска Митровица За издавача

Мирјана Ђорђевић директор Аутори

Ђорђе Домазет професор математике у Митровачкој гимназији

др Ненад Лемајић Захваљујемо се на помоћи и сарадњи Историјском архиву „Срем“, Музеју Срема, Библиотеци „Глигорије Возаровић“, Сремским новинама, и свим појединцима који су уступили своје фотографије и пружили стручну помоћ у току рада на овој књизи. Фотографије прикупио и за штампу приредио Ђорђе Домазет. Финансијску подршку за издавање ове књиге пружио је и Покрајински секретаријат за образовање, управу и националне заједнице.

редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду Лектор

Владислава Вукашиновић професор књижевности У Митровачкој гимназији Ликовно-графичка опрема

Ђорђе Домазет Штампа

АМ Graphic Лаћарак Тираж 300 примерака ISBN 978-86-916501-0-0


Садржај

Ненад Лемајић Страна 6.

Митровачка гимназија од оснивања до усмереног образовања

ОД ГРАНИЧАРСКЕ ШКОЛЕ ДО ГИМНАЗИЈЕ

Ђорђе Домазет Страна 44.

Митровачка гимназија у току и након усмереног образовања

ГОДИНЕ, КАДА ЈЕ ВРЕМЕ СПОРИЈЕ ПРОЛАЗИЛО

Ненад Лемајић Страна 88.

Живот школе

ЧАСОВИ, ДАНИ, ШКОЛСКЕ ГОДИНЕ

Ђорђе Домазет Страна 102.

Прича о вредним резултатима гимназијалаца и њихових професора

НАЈВИШИ СПРАТОВИ МИТРОВАЧКЕ ГИМНАЗИЈЕ

Ненад Лемајић Страна 132.

Истакнути наставници и ђаци Митровачке гимназије

ТРАГОВИ У ВРЕМЕНУ

Ненад Лемајић, Ђорђе Домазет Страна 140.

Ученици који су положили матуру, професори и директори школе

НА ИСПИТУ ЗРЕЛОСТИ

Страна 206.

ИЗВОРИ И ЛИТЕРАТУРА


175 година Митровачке гимназије

Записи о Гимназији у Сремској Митровици Без обзира на изузетан углед Митровачке гимназије која је дуго била најзначајнија институција образовања у граду, а и у читавом Срему, о њеној прошлости не постоји превише историјских радова. У четрдесетак монографија, општих дела, расправа, забележених сећања, каталога, о Митровачкој гимназији се углавном говори тек успутно. Једини целовит рад о овој теми написао је Радомир Прица, објавивши га у две верзије (1958. и 2001). Тај рад може престављати само солидну полазну основу за писање озбиљније историје ове значајне установе. Уз ово дело у сегментима везаним за биографије личности повезаних са Гимназијом значајни су радови Душана Познановића. Већина осталих радова доноси тек фрагментарне податке о прошлости ове установе. За истраживање прошлости Гимназије стога је од највећег интереса архивски фонд Гимназија - Сремска Митровица (1838 - 1979), који се чува у Историјском архиву „Срем“ а састоји се од 257 књига и 198 кутија. Ова грађа је на немачком и српском, односно хрватском језику. Фонд садржи следећу грађу: Књиге записника од 1919. до 1979. године, укупно 62 књиге, поверљиве деловоднике 1927 - 1930, једну књигу, деловодне протоколе 1918 - 1976, 15 књига, остале књиге 1831 - 1979, 179 књига. Списи садрже: нормативне акте, записнике о полагању испита, молбе за полагање испита, податке о социјалној помоћи ученицима, документацију о стручним испитима вероучитеља и професора, годишње предрачуне, документацију о материјалним трошковима, финансијске планове, завршне рачуне, спискове ученика, сведочанства, решења о постављању и прекиду службе, решења о пензионисању, заклетве на верност у служби, досијеа радника, спискове радника, платне спискове и друго. Фонд је у Историјски архив преузет у два наврата: први пут је то било 20. 9. 1963. године, непосредно од Гимназије, а потом, Публикација објављена поводом 120 година постојања после њеног привременог гашења 17. 9. 1982. године од ЗаједГимназије (Секретаријат школе) 1 нице средњег образовања и васпитања. За најновије раздобље важна је регистратура која се чува у самој Гимназији. Значајну помоћ у проучавању прошлости Гимназије представљају и годишњи извештаји који садрже пописе професора и ученика по разредима, успех ученика и преглед различитих школских и 2 ваншколских активности. O историји Митровачке гимназије написано је неколико радова. Сви они представљају значајан допринос познавању прошлости ове наше веома значајне установе. Први рад који на целовит начин обрађује прошлост Гимназије појавио се 1959. године, под насловом Гимназија у Сремској Митровици 3 1838 - 1958, Митровица 1959. Била је то пригодна монографија поводом обележавања сто и двадесет 1

Нада Симић - Лемајић, Водич кроз архивске фондове историјског архива „Срем“, Друга свеска, аутори текстова: Драгомир Живановић, Светислав Срдић, Драгица Вулин, Сремска Митровица, 2004. 2 Ови извештаји су под називом Извештај за школску годину (са наведеном годином и без других ознака) штампани више од пола века углавном у континуитету, а последњи пут за школску 1975/76. годину. Извештаји су сачувани само за један број година. Чувају се у Историјском архиву „Срем“ у Сремској Митровици, и то двадесет бројева за школске године: 1918/19, 1929/30, 1930/31, 1931/32, 1934/35, 1935/36, 1937/38, 1938/39, 1939/40, 1945/46, 1946/47, 1947/48, 1956/57, 1959/60, 1960/61, 1961/62, 1962/63, 1971/72,1972/73, 1974/75, Библиотеци „Глигорије Возаровић“ у Сремској Митровици, двадесет бројева за године: 1931/32, 1932/33, 1934/35, 1935/36, 1936/37, 1937/38, 1945/46, 1946/47, 1947/48, 1955/56, 1956/57, 1957/58, 1960/61, 1962/63, 1963/64, 1964/65, 1971/72, 1972/73, 1973/74, 1974/75, Музеју Срема петнаест бројева и то: 1936/37, 1945/46, 1946/47, 1955/56, 1956/57, 1957/58, 1958/59, 1959/60, 1960/61, 1963/64, 1964/65, 1971/72, 1972/73, 1973/74, 1974/75, и четири броја у библиотеци Митровачке гимназије, и то године: 1933/34, 1963/64, 1971/72, 1972/73. 3 Гимназија у Сремској Митровици 1838 – 1958, Сремска Митровица, 1958.


Од граничарске школе до гимназије

година рада школе, у оквиру које је историјски део написао Радомир Прица. Овај рад је послужио као основа за два рада која се целовито баве неким сегментима историје Митровачке гимназије и то несамостални рад Светлане Алтер - Велемир, Митровачка мала реалка, објављен у Зборнику Матице српске 4 за друштвене науке и постхумно објављен рад Радомира Прице, Историја митровачке гимназије до 1914, Сунчани сат, 10, 2001. који представља допуњену верзију рада 5 објављеног 1958. Пишући у својој монографији Митровица, трговиште у Срему XVIII и XIX века (1716 - 1848), о школству у граду Славко Гавриловић се у неким сегментима дотиче и 6 почетка рада гимназије односно Главне школе. Нешто података и изворне грађе о митровачком школству донели су Антун Цувај у Грађи за повијест школства Краље7 вине Хрватске и Славоније и Андрија Огњановић у монографији Граничарске народне школе и њихови 8 учитељи на територији Војводине од 1774. до 1872. Мојо Медић је написао кратак историјат Математичке 9 школе у Митровици, а Радомир Прица нешто података 10 доноси у монографији Сремска Митровица. О Митровачкој гимназији има података и у делу групе аутора 11 Сремскомитровачка хроника. Колективно дело Историја школа и образовања код Срба доноси понеки по12 датак о школству у Митровици. О историји школства и педагогије у Хрватској у чије границе Митровица улази 13 после 1881. пише Д. Франковић. За разумевање замршеКњига Душана Познановића, објављена 1998. године ног школског система Аустрије, значајна је и књига Радми(Школска библиотека) 14 ла Достанића Натошевићева реформа школа. О школском систему у Срему и Митровици са нешто мало података о Митровачкој гимназији пише и Биљана 15 Шимуновић - Бешлин. За тему су донекле значајни и радови Срете Пецињачког о српским школама у 16 XVIII веку. Нешто података о овој теми има и у раду Јована Удицког, о културно просветном животу у 17 Митровици, као и у раду Илије Бајића, Постанак и развитак друштвене културе и културне 18 друштвености у Сремској Митровици од изгона Турака до данас. О почецима школства у Митровици

4

Светлана Алтер - Велемир, Митровачка мала реалка, Зборник Матице српске за друштвене науке, 84, Нови Сад, 1988. Радомир Прица, Историја митровачке гимназије до 1914, Сунчани сат, 10, 2001. 6 Славко Гавриловић, Митровица, трговиште у Срему XVIII и XIX века (1716 – 1848), Београд, 1984. 7 Антун Цувај, Грађа за повијест школства Краљевина Хрватске и Славоније, Загреб, 1910. 8 Andrija Ognjanović, Graničarske narodne škole i njihovi učitelji na teritoriji Vojvodine od 1774. do 1872, Novi Sad, 1964 9 Мојо Медић, Математичка школа у Митровици, Гласник Историјског друштва у Новом Саду, IV, 1931. 10 Сремска Митровица, Сремска Митровица, 1969. 11 Петар Милошевић, Душан Вулетић, Бора Чекеринац, Прица Радомир, Сремскомитровачка хроника, Нови Сад, 1987. 12 Историја школа и образовања код Срба, Београд, 1974. 13 Д. Франковић, Повјест школства и педагогије у Хрватској, Педагошки књижевни збор, 1958. 14 Радмило Достанић, Натошевићева реформа школа, Нови Сад, 1987. 15 Биљана Шимуновић – Бешлин, Школе у Срему између два светска рата, Споменица историјског архива Срем, 3, Сремска Митровица, 2004. и Биљана Шимуновић – Бешлин, Просветне прилике у Сремској Митровици и њеној околини у раздобљу између два светска рата, Споменица Историјског архива „Срем“, 3, Сремска Митровица, 2004. 16 Срета Пецињачки, Православно – тривијалне школе на подручју Карловачке митрополије у 1772. години, Београд, 1969. и Срета Пецињачки, Граничарско – тривијалне школе Срема у школској 1774/75. години, Настава и васпитање, 2, Београд, 1979. 17 Јован Удицки, Културно – просветни живот града Сремске Митровице у недавној прошлости, Сунчани сат, 4, Сремска Митровица, 1994. 18 Илија Бајић, Постанак и развитак друштвене културе и културне друштвености у Сремској Митровици од изгона Турака до данас, Сунчани сат, 8, 1998. 5


175 година Митровачке гимназије 19

пише и Живко Попов у расправи Школе у Срему. Оливера Дрезгић у расправи Школске установе у 20 Сремској Митровици (од 1724. до 1918. године) доноси и нешто података о Митровачкој гимназији. О боравку Милеве Марић у митровачкој Гимназији пише Душан Познановић у раду Школовање Милеве 21 Марић - Ајнштајн. Занимљиве су и дневничке и мемоарске забелешке ми22 тровачких гимназијалаца Петра Милошевића, Кирила Свинар23 24 ског и Крешимира Георгијевића. Новија литература доноси интересантне детаље о историји Гимназије, углавном у XX веку. Тако о Јеврејима у Гимназији пише Јованка Дражић у монографији Јевреји у Сремској Митровици, у посебном поглављу „Јевреји – ученици Митровачке 25 гимназије“. О изградњи садашње зграде Митровачке гимназије писао је Александар Кадијевић у раду Арх. Момир Коруновић, 26 пројектант зграде Митровачке гимназије. Ову тему је обрадио и Душан Познановић у фељтону који се појавио у 27 Сремским новинама. Душан Познановић је објавио и рад Наставници и ученици Митровачке гимназије – чланови академија 28 наука и уметности. Посебан рад о боравку Милоша Н. Ђурића 29 у Митровици објавила је Нада Јанковић, а делом о томе говори и Ксенија Марицки Гађански у раду Сто година Милоша Н. 30 Ђурића. Постоји и неколико радова о истакнутим професорима и ученицима Гимназије који су делимично интересантни за ову 31 тему, Душан Познановић је писао о Славку Воркапићу и Ми32 33 34 ленку Симоновићу, а Зоран Радосављевић и Ђорђе Домазет о Драгошу Цветковићу. Слађана Миленковић је објавила свој интервју са Петром Краљем у коме се делимично помиње и Гим35 назија. Значајна је и књига Душана Познановића, Други у ауто36 биографији. Полемичну и аргументовану расправу о години коју треба Часопис „Сунчани сат“ (Школска библиотека) рачунати као годину почетка рада Митровачке гимназије објавила

19

Живко Попов, Школе у Срему, Сунчани сат, 16, 2008. Овај рад је у нешто измењеном облику објављен у књизи Живко Попов, Митровица град и људи у времену, Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица, Сремска Митровица, 2010. 20 Оливера Дрезгић, Школске установе у Сремској Митровици (од 1724. до 1918. године), Сунчани сат, 13, 1995. 21 Душан Познановић, Школовање Милеве Марић - Ајнштајн, Сунчани сат, 6, 1996. 22 Петар Милошевић, Сећање на митровачку Гимназију (1944 - 1948), Сунчани сат, 6, 1996. и Петар Милошевић, Из дневника митровачког гимназијалца, Сунчани сат, 8, 1998. 23 Кирил Свинарски, Нешто као успомене давне, Сунчани сат, 7, 1997. 24 Крешимир Георгијевић, Сећања на митровачку гимназију, Сунчани сат, 7, 1997. 25 Јованка Дражић, Јевреји у Митровици, издавач Културно просветна заједница Сремске Митровице, Сремска Митровица, 1998. 26 Александар Кадијевић, Арх. Момир Коруновић, пројектант зграде Митровачке гимназије, Сунчани сат, 6, Сремска Митровица, 1996. 27 Д. Познановић, Митровачка гимназија – споменик краљу Петру I, (I-IV), Сремске новине, 25. 9, 2. 10, 9. 10, 16. 10. 1991; 28 Душан Познановић, Наставници и ученици Митровачке гимназије – чланови академија наука и уметности, Сунчани сат, 8, 1998. 29 Нада Јанковић, Митровачки дани академика Милоша Н. Ђурића, Сунчани сат, 3, 1993. 30 Ксенија Марицки Гађански, Сто година Милоша Н. Ђурића, Сунчани сат, 3. 1993. 31 Душан Познановић, Митровачки дани Славка Воркапића, Сунчани сат, 5, 1995. 32 Душан Познановић, Професор Миленко Симоновић у кошмарима два светска рата, Сунчани сат, 7, 1997. 33 Зоран Радосављевић, Четири деценије професионалног рада академика Драгоша Цветковића, Сунчани сат, 18, 2010. 34 Ђорђе Домазет, „Може ли рачунар да докаже математичку теорему“, Седам деценија живота академика Драгоша Цветковића, Сунчани сат, 18, 2010. 35 Слађана Миленковић, Митровачки дани једног Краља, Сунчани сат, 19, 2011. 36 Душан Познановић, Други у аутобиографији, Записи о наставницима и ђацима Митровачке гимназије, издавач Општинска културно - просветна заједница - Пројекат „Ја волим Митровицу“, Сремска Митровица, 1998.


Од граничарске школе до гимназије 37

је Оливера Дрезгић. Нешто података о Дому ученика Митровачке гимназије доноси књига о Дому 38 ученика у Сремској Митровици, чији је приређивач Миленко С. Стојнић. Мада само у неким сегментима значајни, потребно је споменути и каталоге објављене поводом обележавања 150 и 160 година рада Гимназије. Тако се уз Изложбу Дела писане речи професора и ученика Митровачке гимназије организовану поводом прославе 150-годишњице Гимназије појавио и каталог који је при39 премио Душан Познановић. Тада је објављен и каталог Изложба о 40 стопедесет година гимназије Петра Милошевића. Исте године је објављен и каталог изложбе Наставници и ученици митровачке гимназије ликовни уметници приређен од стране историчара уметности, 41 Емице Милошевић. Десет година касније објављен је каталог изложбе Академици – наставници и ђаци Митровачке гимназије, који 42 је такође припремио Душан Познановић. Поводом обележавања 170 година рада Гимназије, појавила су се два пригодна текста: дирек43 торице школе Саше Недељковић и библиотекара Радослава Не44 шића. О старим књигама у библиотеци Митровачке гимназије рад 45 је написао Радослав Нешић. Гимназија до 1918. године

Један од Извештаја које је штампала Гимназија (Школска библиотека)

Када се после готово двестогодишње турске владавине Митровица нашла под влашћу хришћанске Хабзбуршке монархије, у њој ће се почети развијати различите државне институције карактеристичне за хришћанску Европу. Међу различитим управним, војним, фискалним и другим институцијама, полако су настајале институције у области образовања. Удаљене и несређене области уз границу свакако су тада имале важније приоритете од развоја образовања. Стога и не чуди што се први слој прилично нерегулисаних образовних установа развио тек после неколико деценија. Крајем 1745. 46 године Митровица је после спахијске дошла под војно-граничарску управу. Била је то значајна прекретница која ће се одразити и на устројство образовних установа ствараних под надзором војних органа и установа Монархије. Прве школе у Митровици везане су уз српски народ који је у то време на овим просторима чинио изразиту већину. Захваљујући привилегијама које је добио приликом тзв. Велике сеобе из 1690. године, српски народ је могао сасвим аутономно уређивати питања везана за своје црквене и школске послове.

37

Оливера Дрезгић, Дискутабилна година оснивања гимназије у Сремској Митровици, Сунчани сат, 17, 2009. Миленко С. Стојнић, приређивач и редактор, Домска књига, зборник радова, Дом ученика средњих школа Сремска Митровица, Сремска Митровица, 2000. 39 Дела писане речи професора и ученика Митровачке гимназије, Сремска Митровица, 3. новембар 1988. 40 Изложба Стопедесет година гимназије у Сремској Митровици, текст каталога и поставка изложбе др Петар Милошевић, новембар 1988. 41 Емица Милошевић, Наставници и ученици митровачке гимназије ликовни уметници, издавач Галерија Лазар Возаревић, Сремска Митровица, 1988. 42 Академици – наставници и ђаци Митровачке гимназије, издавач Гимназија Иво Лола – Рибар, Сремска Митровица, децембар 1998. 43 Саша Недељковић, 170 година Митровачке гимназије, Сунчани сат, 16, 2008. 44 Радослав Нешић, Пријатни тренуци са бившим ученицима Митровачке гимназије поводом прославе 170 година од њеног оснивања, Сунчани сат, 16, 2008. 45 Радослав Нешић, О старим књигама у библиотеци Митровачке гимназије, Сунчани сат, 19, 2011. 46 Славко Гавриловић, Срем од краја XVII до средине XVIII века, Нови Сад 1979; Славко Гавриловић, Обнова славонских жупанија и њихово разграничење са Војном границом 1745 – 1749, Зборник МС за друштвене науке, 25, 1960; Славко Гавриловић, Срем, Банат и Бачка од краја XVIII до средине XIX века, Зборник за историју Матице српске, 6, Нови Сад, 1972, 9 – 26. 38


175 година Митровачке гимназије

Први познати податак о некој српској школи у Сремској Митровици је из 1724. године. Тада се 47 као први учитељ помиње прота Стефан. Нешто касније се на списку дворског особља митрополита Вићентија Јовановића помиње и магистар у Митровици, коме је тридесетих година 18. века исплаћивано 48 по 50 форинти. Посредно се из докумената може закључити да српска школа у Митровици није била стална установа и да није имала своју посебну зграду. Приликом визитације цркве у Митровици јануара 1742. школа се уопште не спомиње, а констатује се да варош треба поставити магистера. Новац за школу и учитељеву плату требало је скупити преко школске кутије у цркви, од женидбе, свечара, вашара и 49 другог. Црквени врх као најобразованији део народа иницирао је отварање сталне школе која у континуитету ради од половине 18. века. Од тада се школа и учитељи редовно помињу у извештајима. 50 Први по имену познати учитељ био је неки Петар, поменут 1752. године. Српска школа је око 1765. године добила нову зграду за коју је у извештајима из 1770. и 1772. године констатовано да је у добром стању. Ученика је тих година било око 30 а у школи су учили српско читање и писање и засигурно осно51 ве веронауке. Више података о овој школи имамо крајем 18. века, када је бар на папиру њу похађало 193 ђака (119 мушких и 74 женска детета). Дужност учитеља тада је вршио ђакон Ди52 митрије Недељковић. Из 1791. године сачуван је и опис школске зграде у коме је забележено: „Недалеко од цркве јест школа на балвани од плетера олеплена и окречита. В њеј же магистер стојит и дјеца учитсја, в којеј обрјетајетсја две соби малија и једина велика с кухДокумент на којем се налази година када Виша школа прераста у Главну њом покривена растовом даском, котора ог(Историјски архив „Срем“) 53 раждена јест растовим прошћем“. Ова 54 школска зграда је продана за 700 форинти 1800. године а ускоро је почело зидање нове зграде. Нова 55 школа је изграђена пре 1807, а налазила се у црквеној порти. Имала је два учитеља и два разреда. За разлику од српских школа чије је издржавање падало на терет српске народносне заједнице у граду, католичке школе су за свој рад имале подршку државе и веома брзо ће постати основ регуларног државног система образовања у Монархији. Поуздани подаци о католичкој школи у Митровици су из 1763. године а она је са радом почела након 1756. године. У првом помену о раду 56 школе наводи се да је похађа 24 ученика. Значајно унапређење образовања у граду остварено је 1774. 57 године, када је овде отворена тривијална граничарска немачка школа. У њен састав је тада ушла постојећа католичка школа. Због већег угледа и знања прилагођених потребама државних служби, ова школа је веома брзо постала интересантна и за српску децу. Према извештају из јуна 1775. у школској 58 1774/75. школу је похађало 64 ученика (49 католика и 15 православних). Према једном податку из 47

А. Огњановић, Граничарске народне школе и њихови учитељи на територији Војводине од 1774. до 1872. године, Нови Сад, 1964, 84. 48 А. Огњановић, Граничарске народне школе; Архив Српске прав. Карловачке митрополије, IV,1914, 280 – 281. 49 С. Гавриловић, Митровица, трговиште у Срему XVIII и XIX века (1716 – 1848), Београд, 1984, 157. 50 С. Гавриловић, Митровица, 158. 51 С. Гавриловић, Митровица, 158; Д. Руварац, Српска карловачка митрополија, Б, 43; А. Огњановић, Граничарске народне школе, 84. 52 С. Гавриловић, Митровица, 158. 53 Архив Војводине, Илирска дворска канцеларија, фасцикла 1400b, број 1791 – 6 – 121. 54 С. Гавриловић, Митровица, 158. 55 С. Гавриловић, Митровица, 159. 56 А. Цувај, Грађа за повијест школства Краљевине Хрватске и Славоније, I, Загреб, 1910, 49; А. Огњановић, Граничарске народне школе, 85. 57 А. Огњановић, Граничарске народне школе, 85. 58 С. Пецињачки, Граничарско – тривијалне школе Срема у школској 1774/75. години, Настава и васпитање, 2, Београд, 1979, 231.


Од граничарске школе до гимназије 59

литературе, у Митровици је 1775. отворена Нормална или Виша школа (Normal und Oberschule). Ова школа ће постати главна образовна институција у граду, а када је 1838. добила и четврти разред и прерасла у тзв. Главну школу (Haupt - Schule), њен углед је још више порастао. Та година се узима као година оснивања данашње Митровачке гимназије. Школе су се у Хабзбуршкој монархији после реформе образовања 1774. делиле на оне за основно и средње образовање. Основне школе су се делиле на тривијалне (Trivialschule, erarschule), главне (Hauptschule, Oberschule) и нормалне (Normalschule, 60 Realschule). Тривијалне су осниване по селима и мањим местима, главне по градовима и војним центрима а нормалне у седиштима покрајина. У тривијалним школама стицала су се тек основна знања из читања, писања, рачуна и веронауке и наставу је изводио један учитељ. У главним школама је обично било више учитеља а поред предмета из тривијалних школа учили су се латински, географија и историја. Највиши ниво основних школа биле су нормалне школе које су имале четири разреда, обично четири 61 учитеља и низ нових предмета као што су немачки, физика, природопис, цртање. Већ у годинама пре постизања статуса Главне школе број ученика се повећао (226 у 1827. години; 354 у 1833. години). Дворски ратни савет је у пролеће 1838. донео одлуку да три Више школе у Војној граници у Раковици, Слуњу и Митровици прерасту у Главне школе (Haupt - Schule), тако што ће добити још један четврти разред. У једном упутству је наведено да за нови четврти разред треба извршити адаптацију постојеће школске зграде како би од 1. новембра могла 62 у њој почети настава. Нови четврти разред је трајао две године. Од предмета су се учили немачки језик, веронаука, лакши и тежи рачун, лепо писање и диктирање, грађевинарство и цртање шестаром и лењиром. Поред ових предмета који су се учили у обе године у првој се учила још нижа геометрија и географија, а у другој стереометрија са механиком, природна историја Формирање Главне школе у Митровици (Историјски архив „Срем“) и географија Европе и света, као и основе пољопривреде. У школи се радило по уџбеницима који су се користили у немачким провинцијама Хабзбуршке 63 државе. Плате учитеља изражавале су се на годишњем нивоу и износиле су 500 форинти за вишег учитеља, а 400 за учитеља и учитеља цртања. Због неких потешкоћа у раду школе, Генерална команда је 1843. размишљала да четврти разред премести у Земун. Ипак се од те идеје после неколико година 64 одустало. Забележена су и имена првих учитеља у школи. Били су то Чех Јохан Јанушковец, који ће постати и директор школе, Стјепан Михалек, Андреас Космач, Антун Чивић, Лука Црнојакић. Као нижи учитељи, односно учитељски помоћници, постављени су 1847. године Фрања Марковић и Стефан 65 Мерла. У време револуције 1848. године у школи су радили: Јохан Јанушковец, Стјепан Михалек, Михајло Сољанчевић, Андреас Космач, Лука Црнојакић, Стефан Мерла, помоћни учитељ Ромчевић. Када је Српско народно веће у јулу преузело власт у граду „сви учитељи немачке школе“ отишли су заједно са официрима из града. Они су се вратили крајем октобра, у време када је школа требала поново почети са

59

А. Цувај, Грађа за повијест школства Краљевине Хрватске и Славоније, I, 449. Радмило Достанић, Натошевићева реформа школа, Нови Сад, 1887, 32 – 37. 61 Оливера Дрезгић, Дискутабилна година оснивања гимназије у Сремској Митровици, Сунчани сат, 17, 2009, 72 – 73; Радмило Достанић, Натошевићева реформа школа, Нови Сад, 1887, 32 – 37. 62 Архив Хрватске Загреб, Славонско – сремска генерална команда, 1838 – R - 56/227; 1838 - Q - 2/71. 63 С. Гавриловић, Митровица, 174. 64 С. Гавриловић, Митровица, 174 – 75; Архив Хрватске Загреб, Славонско – сремска генерална команда, 1838 - Q - 2/137, 1845- Q 2/82, 1846 - Q - 2/154, 1847- Q - 2/128. 65 А. Огњановић, Граничарске народне школе, 85; Архив Хрватске Загреб, Славонско – сремска генерална команда, 1839 - Q - 2/47, 145; 1847 - Q - 45/4, 10. 60


175 година Митровачке гимназије

радом. Изузетак је био директор Јанушковец који је током боравка у Винковцима најдиректније иступао 66 против покрета. Период Баховог апсолутизма имао је значајног одраза и на процес образовања у Монархији. Значајна реформа средњег образовања почела је 1850. године. Тада је у средњим школама примењена уредба (суштински закон) под називом Основа за организацију аустријских гимназија и реалки, донета 67 16. септембра 1849. Поред гимназија које су давале класична и општа знања, почеле су се образовати и реалке у којима се инсистирало на конкретним и примењеним знањима. Гимназија је имала осам разреда и могла се делити на нижу (малу гимназију) која је обухватала прва четири разреда. Ниже гимназије су могле самостално постојати. Реалке су се такође делиле на ниже и више. Ниже су могле 68 имати два, три и четири разреда. После револуције 1848/49. године, школа у Митровици је била под управом Српско-банатске крајишке комисије у Панчеву. Дотадашњи четврти двогодишњи разред биће 1851. претворен у дворазредну малу реалку која ће и даље остати припојена Главној школи. Народни (српскохрватски 69 језик) уводи се као необавезан предмет са три часа недељно. Језик наставе је и даље био немачки. Прво реално одељење уписаће се у школској 1851/52. години, чиме ће отпочети формирање 70 средњошколске установе у месту. Даљи напредак у развоју школе остварен је 1863, када је отворен 71 трећи разред. Пет година касније 1868, реалка је 72 одвојена од Главне школе. Проћиће још неколико година до коначног уобличења пуне разредне структуре. У време када се припремало постепено развојачавање војне границе, наставним планом за школску 1871/72. предвиђено је отварање четвртог 73 разреда. Већ 1875. народни језик је уведен у све разреде као наставни, да би се три године касније 74 делимично вратио немачки. По укидању Војне границе 1881. управа и школство на делу који је укључен у Троједну краљевину Хрватску, Славонију и Далмацију, потпали су под надлежност земаљске владе у Загребу. До пуног уједначења доћи ће тек 1886. године, до када су управни и други послови на Документ пре реформе школства у Хабзбуршкој монархији бившој територији Војне границе посебно вођени. (Историјски архив „Срем“) Следеће године извршене су велике управне реформе у области школства на територији краљевине Хрватске и Славоније. Између осталог, донета је и одлука да се реалке претворе у реалне гимназије. Царским решењем које је донето 11. маја 1887. 75 одобрено је од 1887/88. претварање митровачке мале реалке у четвороразредну реалну гимназију. Овом одлуком отпочеће стварни развој Гимназије у Митровици и њено претварање у водећу образовну институцију града једнаку по квалитету онима у водећим градовима Хрватске.

66

Архив српске академије наука и уметности у Сремским Карловцима, Српски народни покрет 1848 – 1849, кутија 8, 1848, број 2848; С. Гавриловић, Митровица, 175. 67 Д. Франковић, Повјест школства и педагогије у Хрватској, педагошки књижевни збор, 1958, 102. 68 А. Цувај, Грађа за повијест школства, II, Загреб, 1908, 144. 69 Радомир Прица, Историја митровачке гимназије до 1914, Сунчани сат, 10, 2001, 168-69. 70 Оливера Дрезгић, Школске установе у Сремској Митровици (од 1724. до 1918. године), Сунчани сат, 13, 1995, 74; Историјски архив „Срем“, Сремска Митровица, Гимназија, Протокол 1838/39 – 1856, књига 252. Зато неки аутори сматрају да тек ову годину треба узети као годину оснивања Митровачке гимназије, види Оливера Дрезгић, Школске установе у Сремској Митровици (од 1724. до 1918. године), Сунчани сат, 13. Као година оснивања митровачке Гимназије може се узети и 1887, када је дозвољено да мала реалка од школске 1887/88. постепено прерасте у Малу реалну гимназију. 71 Радомир Прица, Историја митровачке гимназије до 1914, 172. 72 Радомир Прица, Историја митровачке гимназије до 1914, 173. 73 Радомир Прица, Историја митровачке гимназије до 1914, 174. 74 Радомир Прица, Историја митровачке гимназије до 1914, 175. 75 Службени гласник одјела за богоштовље и наставу, V, 1887, 93.


Од граничарске школе до гимназије

Изменама програма школа се све више од реалне претварала у класичну гимназију. О организацији школе Антун Цувај наводи: „Rješenjem od 11. svibnja 1887. ... mala realka u Mitrovici počevši od školske godine 1887/88 postepeno pretvori u malu realnu gimnaziju. Zavod taj polazile su i djevojčice, a imao je istu nastavnu osnovu, što je imala realna gimnazija u Karlovcu u četiri donja razreda. To je bilo zavod srednjeg tipa, gdje svi učenici I i II razreda uče između ostalih predmeta latinski jezik. Od III razreda djelili su se učenici u gimnazijalce, koji uče latinski i grčki, i realce, koji umesto tih jezika uče fran76 cuski jezik i mjerstveno crtanje“. Од 1895. III и IV разред се деле на класично и реално одељење. Реално одељење III разреда имало је следеће предмете: хрватски, немачки и француски језик, веронауку, историју, географију, математику, геометриПрви разред Гимназије, 1899. године (Историјски архив „Срем“) ју и геометријско цртање, просторно цртање и физику. Класично одељење је имало ове предмете: хрватски, немачки, латински и грчки језик, веронауку, географију, историју, математику, физику и просторно цртање. Постојали су и изборни предмети: певање, гимнастика, руч77 ни рад и стенографија. До претварања Мале реалне гимназије у Велику реалну гимназију, доћи ће постепено током друге деценије двадесетог века. Године 1910. отворен је V разред, следеће 1911. и VI разред. При крају Првог светског рата отварају се 1917. и 78 1918. VII и VIII разред. Тако је Гимназија добила осам разреда које ће задржати наредних четрдесетак година. У току прве две године Првог светског рата, 1914/15. и 1915/16. школске године, школа није радила. Након стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, школа ће Четврти разред Реалне гимназије, 1900/01. године (Музеј Срема, инв. бр. 965) наставити да ради по програму Троједне краљевине Хрватске, Славоније и Далмације, да би 1925. била уједначена прва три разреда у свим гимназијама нове државе а последња генерација по старом програму завршава школовање 1929. 79 године.

76

Антун Цувај, Грађа за повијест школства Краљевина Хрватске и Славоније од најстаријих времена до данас, Загреб, 1908. Радомир Прица, Историја митровачке гимназије до 1914, 177 -78. 78 Радомир Прица, Историја митровачке гимназије до 1914, 178. Историјски архив Сремска Митровица, Градско поглаварство Сремска Митровица, Записник седница Градског заступства, књига 1. 79 Гимназија у Сремској Митровици 1838 – 1958, Сремска Митровица, 1958, 13. 77


175 година Митровачке гимназије

Крај Првог светског рата школа је дочекала као осморазредна (решењем од 7. октобра 1918.) и у њој је одржан први испит зрелости. Првом испиту зрелости председавао је 27. фебруара 1919. као повереник повереништва равнатељ 80 (директор) Милан Зделар. Испиту зрелости су приступила два ванредна (екстерниста) ученика а положио је један, Марко Јовановић из Мостара у Херцеговини. Писмени задаци су рађени од 24. до 26. фебруара 1919, а били су ови: Из хрватског језика: Мисли водиље илирског препорода особитим обзиром на данашње прилике; из латинског језика: C. Tacitus: Annal IV c. 6-7 forum et uis; из немачког језика: Die Naturkrafte im Dienste der Menschheit. Решењем од 16. децембра 1919. Митровачка гимназија 81 носи назив „Реална гимназија”. Мада је редовна настава почела 3. септембра 1918. године, ГимПрофесорски збор Реалне гимназије, 1908. године (Музеј Срема, инв. бр. 787) назија је у два наврата прекидала рад. Први пут због шпанске грознице од 14. до 28. октобра, а потом од 31. октобра до 11. новембра ради општих прилика и уласка српске војске на територију Аустроугарске монархије. Ученици и професори су 5. новембра заједно са грађанима присуствовали уласку 82 српске војске у Митровицу. Период од краја Првог до почетка Другог светског рата У земљи која се тек формирала није било једноставно организовати наставу. Школске 1918/19. школу је почетком године похађало 426 ученика, да би их на крају било само 397. Забележено је да је међу њима било 123 римокатолика, 283 православца, 6 гркокатолика, 5 евангелиста и 8 Јевреја (мојсијеваца). Из Други разред Реалне гимназије, проф. Стеван Релић, 1912. године саме Митровице је било 260 учени(Музеј Срема, инв. бр. 977) 83 ка. Први, други и трећи разред су 84 имали по два одељења, а преостали (IV до VIII) по једно. Од трећег разреда ученици су бирали да ли ће 85 се уписати у реално – гимназијалне или реалне разреде. 80

Извјештај кр. реалне гимназије у Митровици за школску 1918/19, Загреб, 1919,10. Извјештај кр. реалне гимназије у Митровици за школску 1918/19, Загреб, 1919,10. 82 Извјештај кр. реалне гимназије у Митровици за школску 1918/19, Загреб, 1919,10. 83 Извјештај кр. реалне гимназије у Митровици за школску 1918/19, Загреб, 1919,17-18. 84 Извјештај кр. реалне гимназије у Митровици за школску 1918/19, Загреб, 1919,18 – 33. 85 Извјештај кр. реалне гимназије у Митровици за школску 1918/19, Загреб, 1919,35. 81


Од граничарске школе до гимназије

У складу са државном идеологијом која је поштовала моралне норме утемељене на религиозним начелима сви ученици су имали обавезу одласка у цркву. Ради одржавања реда, директор је спрам броја ученика одређивао наставнике задужене да прате ђаке и одржавају ред у цркви за време 86 богослужења. Сви професори су полагали присегу краљу и држави која је гласила: „Ја, XY, заклињем се свемогућим Богом да ћу владајућем краљу Петру I Карађорђевићу, вјеран бити, да ћу се савјесно придржавати устава Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и да ћу дужност своју по законима и законским наредбама претпостављених ми области тачно и савјесно 87 отправљати.” Први директор (равнатељ) Гимназије у поратном периоду био је Милан Зделар. Напустио је Митровицу у лето 1920. и преселио се 88 у Глину. У наредној школској години 1920/21. в.д. равнатељ је био професор Јосип (Јозеф) Тојбел (Täubel), професор математике, описног мерства и немачког је89 зика. Њега је заменио нови директор Звонимир Магдић, који је од школске 1921/22. премештен из Краљевске реалне гимназије у ДаОсми разред Реалне гимназије, проф. Андрија Милосављевић, 1922. године рувару. Он ће у Митровици остати (Музеј Срема, инв. бр. 166) до 1926. године. Наставу у тим првим годинама није било једноставно организовати. Увођење VII и VIII разреда довело је до препуњености и недостатка простора који три постојеће зграде, међу којима су две носиле неформална, 90 али опште прихваћена имена, Сибирија и Палестина, нису могле задовољити. У тешким поратним годинама приоритет је био на обнови школског инвентара и комплетирању наставног колектива. Најстарији разреди су још увек имали два програма, реално-гимназијски и реални. Млађи разреди су имали по два одељења а дешавало се да одељења имају и преко шездесет ученика. Октобра месеца 1926. постављен је за директора Гимназије Стеван Рељић, инспектор 91 92 министарства просвете. Ступио је на дужност 6. октобра. Овај веома агилни директор се значајно ангажовао и око пропаганде за изградњу нове зграде, а и у процесу уједначавања школског програма. Гимназија је школске 1926/27. имала осам разреда са дванаест одељења, и то по два од првог до 93 четвртог разреда, и једно од петог до осмог разреда. Уједначен је програм за четврти разред пошто су претходних година уједначени програми за прва три разреда. Разреди од петог до осмог су још увек радили по програму из 1908. године. Сваки од ових разреда имао је два типа наставе, реално94 гимназијски и реални.

86

Историјски архив „Срем”, Гимназија – Сремска Митровица, кутија 304, редовни списи, 5. новембар, 1925. Историјски архив „Срем”, Гимназија – Сремска Митровица, књига 95, матична књига службеника 1912 – 1926. 88 Историјски архив „Срем”, Гимназија – Сремска Митровица, књига 70, Деловодни протоколи, Последњи помен је у протоколу везан за исплату селидбених трошкови 14. августа 1920. 89 Исто, Извештај кр. реалне гимназије у Митровици за школску 1918/19, Загреб, 1919,4. 90 Сибирија је срушена када је изграђена нова зграда Гимназије а Палестина која је добила име по јеврејској синагоги која се налазила прекопута ње до 1942. године, постоји и данас као депо Историјског архива „Срем“. Настава у њој се изводила до осамдесетих година двадесетог века. Централна зграда Гимназије била је садашња Зграда завода за заштиту споменика иначе заштићена зграда позната као Потпуковников стан. 91 Историјски архив „Срем”, Гимназија – Сремска Митровица, Летопис школе: 1926 – 1933, књига 1, стр. 1 92 Историјски архив „Срем”, Гимназија – Сремска Митровица, Летопис школе: 1926 – 1933, књига 1, стр. 1 93 Историјски архив „Срем”, Гимназија – Сремска Митровица, Летопис школе: 1926 – 1933, књига 1, стр. 1 94 Историјски архив „Срем”, Гимназија – Сремска Митровица, Летопис школе: 1926 – 1933, књига 1, стр. 1 87


175 година Митровачке гимназије

Школски програм и разреди школске 1926/27. године: Ред. Предмет број

I

a

I

б

II

a

Разреди и број часова на недељу a б a б II III III IV IV V VI б

VII

a

VIII VII

1

Наука о вери

2

2

2

2

2

2

2

2

2

2

2

2

2

Српскохрватски језик

5

5

5

5

4

4

4

4

3

3

3

3

3

Француски

4

4

4

4

4

4

3

3

3

3

4

Немачки

3

3

3

3

5

Латински

6

6

5

5

6 7 8 9 10

Историја Географија Природопис Хемија Физика

2 1 3 3

3 1 3 3

2 1 2 2 4

2 1

11

Нацртна геометрија

12 13 14 15 16 17

Математика Хигијена Нацртна геометрија Цртање Писање Певање

18

Гимнастика

19

Женски рад Свега

3 3

3 3

4

4

2 2 2

2 2 2

2

4

2 2 2

3 3

4

2 2 2

3 3

3 3

4

4

4

2

2

2

2

2

25 27

2 29 31

2 29 31

2 28 30

2 25 27

3 3

4

2

3 3

3 3

4

4

4 2

2

4 2

2

2

2

2

28 28

2 30 32

2 30 32

б

свега напомена 24

3

51 36

3

2 4

3

2

2

4

5

3

3 1

3

50 5

2

2

2

6

2

2

2

28 8 8

2

2

2

2

10

2

VIIб заједно са VIIа

23 29 22 20 20

3

4

VIIб заједно са VIIа

15 22

2 1 2 2 4

VIIб заједно са VIIа

21

VIIб заједно са VIIа

VIIб заједно са VIIа

12 33 33

33 33

33 33

32 32

410

VIIб

Гимнастику су одвојено радили ученици и ученице, али се код ученика спајао пети и шести у једну групу односно седми и осми у другу групу, а код ученица се гимнастика радила у петом, шестом и седмом разреду, 95 сви разреди заједно. Трећи разред Реалне гимназије, проф. В. Станишић, 1927. године (Музеј Срема, инв. бр. 939) 95

Историјски архив „Срем”, Гимназија – Сремска Митровица, Летопис школе: 1926 – 1933, књига 1, стр. 2


Од граничарске школе до гимназије

Три године касније је само осми разред радио по плану из 1908. године. Школски програм и разреди школске 1929/30. године: Ред. број 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19

Предмет Веронаука Српскохрватски Француски Немачки Латински Историја Земљопис Природопис Хемија Физика Математика Нацртна геометрија Филозофија Хигијена Цртање Писање Гимнастика Певање Женски рад мушкарци жене

Гимназијалци испред цркве (Историјски Архив „Срем“)

У

a

б

a

б

Разреди и број часова на недељу a б a б а б а III III IV IV V V VI 2 2 2 2 2 2 2

I 2

I 2

II 2

II 2

5

5

5

5

4

4

4

4

4

4

4

4

4

4

4

4

2 2 2

2 2 2

3 3

3 3

3 3

3 3

3 4 5 3 2 2

3 4 5 3 2 2

3 3

4

2 2 2 2 2 25 27

3 3

4

2 2 2 2 2 25 27

4

2 2 2 2 2 29 31

4

2 2 2 2 2 29 31

4 4

4 4

4

4

4

4

3

3

б

свега

VI 2

VII 1

VIII 2

4

4

4

3

59

3 4 4 3 2 3

3 4 4 3 2 3

3 4 3 3

3 3 5 2 1 2 4 3

42 23 26 33 31 22 12 15 51

2

2 2 5 26 8 26 8 16

3

3

2 2 3 4

2 2

2

2

2

2

2 1 2 2

2

2

2 2

2

2

2

2

2

2

2

2

2 28 30

2 28 30

2 30 32

2 30 32

32 32

32 32

32 32

32 32

29 29

32 32

27

444

напомена


175 година Митровачке гимназије

У II, III, V и VI разреду спајала су се оба одељења заједно за часове веронауке. Фактички је а било 38 часова. У IV су били само православци. VIII разред тада има два одељења: реално-гимназијско и реално одељење. Програмска разлика између ова два смера у осмом разреду је била минимална. Гимназијалци су учили латински уместо француског и нацртне геометрије, док су реалци учили француски и нацртну геометрију, а нису 96 учили латински. У школској 1930/31. Гимназију је похађало укупно 478 ученика (I разред 143, II 76, III 60, IV 47, V 34, VI 43, VII 40, VIII 35). Први разред је имао Шести разред Реалне гимназије, проф. Милан Перенчевић, три одељења, други, трећи и седми разред по два 1931/32. година (Музеј Срема, ин. бр. 938) 97 одељења, остали по једно одељење. Од те школске године мења се значајно наставни план и програм. Сасвим су изашле из школе генерације које су се школовале по програму из 1894. У први разред се уводи француски језик, а у трећи немачки и хигијена; у четвртом разреду се укида женски рад; у шестом и седмом се уводи хигијена, а неким предметима се смањује број часова. Школски програм и разреди школске 1930/31. године: Ред. број 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19

96

Предмет Веронаука Српскохрватски Француски Немачки Латински Историја Земљопис Природопис Хемија Физика Математика Нацртна геометрија Филозофија Хигијена Цртање Писање Гимнастика Певање Женски рад мушкарци жене

I 2

б

I 2

ц

I 2

a

II 2

II 2

5

5

5

5

5

4

4

5

4

4

4

3

3

3

3

3

3 3

3 3

3 3

2 3

2 2 3

2 2 3

3 3

3 3

3 3

3 3 4 3 2 2

3 3 4 3 2 3

3

2 3

2 3

б

Разреди и број часова на недељу a б а б III III IV V VI VII VII 2 2 2 2 2 1 1

a

VIII 1

свега

4

5

59

3 3 3 3 1 2

3 3 3 3 1 2

3 4 3 3 2

3 4

3 4

3 4

39 25 17 28 24 24 3 13 49

2 1

2 1

2

30 30

30 30

30 30

3 4

2 2 2 2 2 27 29

4

2 2 2 2 2 27 29

4

2 2 2 2 2 27 29

4

2 1 2 2 2 28 30

4

2 1 2 2 2 28 30

2 4

2 4

3

3

1 2

1 2

1 2

2

1 1

2

2

2

2

1

2 28 30

2 28 30

29 29

30 30

30 30

Историјски архив „Срем”, Гимназија – Сремска Митровица, Летопис школе: 1926 – 1933, књига 1, стр. 78. Историјски архив „Срем”, Гимназија – Сремска Митровица, Летопис школе: 1926 – 1933, књига 1, стр. 97.

97

6 6 19 8 19 10 14 415


Од граничарске школе до гимназије

Од почетка месеца новембра 1930. повећан је број часова из веронауке у VII и VIII разреду са 1 а б на 2 часа недељно. VII , VII и VIII разред су имали по 31 час недељно, а свега 418 часова. Уз додатних 6 часова хорског певања, 4 часа музике и 4 часа веронауке за гркокатолике, евангелике и мојсијевце, укупан број часова био је 432. Уз њих још 5 часова гимнастике за девојке IV, V, VI разред, 98 што је коначно 437 часова. По препоруци Министарства просвете у митровачкој Гимназији су у употреби биле ћирилица и латиница, јер су ученици морали равноправно познавати оба писма а што се употребе наречја тиче закључено је „да пошто се у Сремској Митровици употребљавају оба наречја, али ипак екавштина у већој мери, да се опћенито употребљава екавско наречје, али да се ученицима допушта да се могу служити и ијекав99 штином.” Део Летописа крајем тридесетих година прошлог века У овом периоду на подручју Срема и (Историјски архив „Срем“) Сремске жупаније односно касније области Митровачка гимназија је била један од темељних стубова система образовања. Поред митровачке постојале су и гимназије у Земуну (мушка и женска), Руми, Сремским Карловцима, Вуковару, 100 Винковцима и Илоку. Формирањем два нова разреда, VII и VIII и претварањем у Велику реалну гимназију јавио се проблем везан за неадекватан школски простор и недовољан број учионица. Настава се одвијала у 101 три зграде. Зато не чуди што се питање отварања школског објекта наметало тих година. Игром политичких прилика, гимназијски вероучитељ Милан Миличић био је 1926. и 1927. градски начелник. Он је питање изградње зграде наметнуо као приоритетно. Пошто у градској каси малог града није било довољно новца за такав подухват, требало је наћи додатна средства. У то време је 102 Петроварадинска имовна општина донела одлуку о подизању споменика Краљу Петру I КарађорПочетак изградње нове школске зграде (Историјски архив „Срем“) ђевићу. Градоначелник је предложио да се будућа зграда Гимназије посвети успомени на великог краља ујединитеља. Овај предлог је прихваћен и донета је одлука да се подигне Просветни дом под именом Краља Петра I Великог Ослободиоца. Тако је обезбеђен потребан новац, а затим је уз много труда обезбеђена сагласност Министарства просвете и 103 Управе државних добара. 98

Историјски архив „Срем”, Гимназија – Сремска Митровица, Летопис школе: 1926 – 1933, књига 1, стр. 97 - 98. Историјски архив „Срем”, Гимназија – Сремска Митровица, кутија 304, редовни списи, 4. јун, 1929. 100 Историјски архив „Срем”, Гимназија – Сремска Митровица, кутија 304, редовни списи, 27. мај, 1929. 101 Две од њих су колоквијално називане Палестина и Сибирија, види Кирил Свинарски, Нешто као успомене давне, Сунчани сат, 7, 1997, 164. 102 Данас би Петроварадинску имовну општину најпре могли поредити са Јавним предузећем које води рачуна о водама и шумама на неком подручју. Седиште Петроварадинске имовне општине било је у згради на тргу Ћире Милекића, где је сада смештена Управа полиције за Срем. 103 О проблемима који су настали током затварања финасијске конструкције и прибављања дозвола види детаљно код Душан Познановић, Други у аутобиографији, Записи о наставницима и ђацима Митровачке гимназије, издавач Општинска културно – 99


175 година Митровачке гимназије

Нова (садашња) зграда Митровачке гимназије пројектована је, као и све зграде од државног значаја, у Министарству грађевина у Београду 1928. године. Пројектовао ју је архитекта Момир Коруновић. Поред тога што је била гимназијска зграда грађена је и као споменик краљу Петру I Карађорђевићу. Био је то први Коруновићев пројекат на тлу Војводине. Архитекта га је првобитно замислио у монументалнијој форми као двоспратну палату са три фасаде окренуте улици и једном према дворишту. Током завршних припрема радова на згради одустало се вероватно због финансијских ограничења од неких Коруновићевих романтичарско – експресионистичких замисли. Измене у смислу поједностављења неких решења извршио је општински инжењер Бошко Стојановић. Поред значајних додатака и интервенција Стојановића, зграда Гимназије несумњиво Нов назив школе (Историјски архив „Срем“) по основној замисли простора, општој композицији простора, детаљима 104 приземља и другим елементима, остаје Коруновићево дело. Уговор са извођачем Јосипом Волером склопљен је 23. јуна 1928, а 105 два дана касније отпочети су и радови. Оданост династији, а посебно краљу Петру, била је део државне реторике и идеологије. Поготово су се споменици краљу подизали у новоослобођеним (пречанским) крајевима. Подизање зграде уместо споменика 106 било је пре изузетак него правило. Зграда је завршена априла 1930. о трошку Градске општине Сремска Митровица. Значајну помоћ дала је и Петроварадинска имовна општина у износу од 1 500 000 динара. Грађевински трошкови објекта дужине 73.5 107 метра износили су 3.637.685 динара и 33 паре. Свечано освећење је обављено 15. јуна, а гимназијалци су у клупе нове школе сели 17. септембра 108 1930. Формализовање новог назива извршено је Указом његовог Величанства Краља од 11. марта 1929, од када Гимназија носи име Државна Реал109 на Гимназија Краља Петра I Ослободиоца. Краљ Петар I Карађорђевић (Школска библиотека) Тек што је Гимназија почела да ради у новој згради 29. марта 1931. изненада је пензионисан директор Стеван Рељић. Разлог превременог пензионисања (имао је само 24 и по године службе) је наводно био покушај атентата који је један ученик извео на професора

просветна заједница – Пројекат „Ја волим Митровицу“, Сремска Митровица, 1998, 12 – 14. односно Д. Познановић, Митровачка гимназија – споменик краљу Петру I, (I-IV), Сремске новине, 25. 9, 2. 10, 9.10, 16. 10. 1991; 104 Александар Кадијевић, Арх. Момир Коруновић, пројектант зграде Митровачке гимназије, Сунчани сат, 6, Сремска Митровица, 1996, 196 – 198. 105 Душан Познановић, Други у аутобиографији, Записи о наставницима и ђацима Митровачке гимназије, 15 – 17. 106 Тако је Велики Бечкерек, данашњи Зрењанин у периоду од 1935. до 1941. и од 1944. до 1946. носио назив Петровград. Споменици краљу подигнути су у низу места (Сарајеву 1923, Панчеву 1934, Дубровнику 1924, Зрењанину и другим местима а у Високом је отворен Соколски дом у славу краља Петра). Краљ Петар I Карађорђевић (такође познат и као краљ Петар Ослободилац и Стари краљ) рођен је као пето дете кнеза Александра и кнегиње Персиде (из чувене породице Ненадовићи) из Бранковине на Петровдан, 29. јуна/11. јула 1844. године. Основну школу и гимназију завршио је у Београду, а даље школовање је наставио у Швајцарској у заводу Венел-Оливије у Женеви. Године 1862. уписује чувену Војну академију Сен-Сир, коју завршава 1864. У Паризу се бавио фотографијом и сликарством, и усавршавао своје војничко и политичко образовање. Године 1875. радио је на организовању и активно учествовао у босанскохерцеговачком устанку под псеудонимом Петар Мркоњић. Крунисан је 21. септембра 1904. године после свргавања са престола Србије дотадашње династије Обреновић. Умро је 16. августа 1921. у Београду, а сахрањен је у својој задужбини на Опленцу. Због својих заслуга у Балканским ратовима и у Првом светском рату у српском народу остао је запамћен као краљ Петар I Ослободилац. 107 Петар Милошевић, Душан Вулетић, Бора Чекеринац, Прица Радомир, Сремскомитровачка хроника, Нови Сад, 1987, 108; Историјски архив Босне и Херцеговине, Краљевска банска управа Дринске бановине, пов. 1678/1930. 108 Душан Познановић, Други у аутобиографији, Записи о наставницима и ђацима Митровачке гимназије, 18. У књизи Петар Милошевић, Душан Вулетић, Бора Чекеринац, Прица Радомир, Сремскомитровачка хроника, Нови Сад, 1987, 108; Архив Војводине, Банска управа Дунавске бановине, Ф, 126, II 25554/33, наводи се да је зграда је грађена по пројекту инжењера Бошка Стојановића а да ју изградио познати митровачки градитељ Рудолф Волер. 109 Летопис школе: 1926 – 1933,књига 1,стр. 57.


Од граничарске школе до гимназије 110

Перенчевића годину дана раније. 17. и 18. априла 1931. обављена је примопредаја дужности 111 директора. За в. д. директора је постављен професор Драгољуб Николић. Протећиће више од две године до постављања новог директора. Драгољуб Николић је био в. д. директор до новембра следеће године. Тада је из Руме 25. октобра 1932. премештен професор Стјепан Ловрић, који ће потом 2. 112 новембра 1932. бити именован за вршиоца дужности директора школе. Трајније решење је пронађено тек следеће године, када је 2. августа 1933. Михајло Симић, професор Прве мушке гимназије 113 у Београду постављен за директора Гимназије у Митровици. Он ће на месту директора Гимназије остати до 8. априла 1941. Министарство просвете је често премештало професоре из школе у школу, а изузетно велик број професора био је премештен баш у ово време. Тада у митровачку Гимназију долази десет нових професора. Одлуком Министарства просвете четворо професора је премештено у Митровицу из Београда, двоје из Новог Врбаса, а по једно из Сплита, Ужица, Руме и Крушевца. На рад у школу додељена су два професора из Ужица и Никшића. Десет професора је послано у друге гимназије, два у Нови Сад а остали у Београд, Крушевац, Нови Пазар, Чачак, Шабац и Никшић. Доскорашњи вршилац дужности директора Стјепан Ловрић послан је у Загреб. На рад у друге школе упућено је осам професора суплената, и то седам у Београд а један у Књажевац. Тако се веома значајан део колектива променио у 114 овој школској години. Тих година је дошло и до стабилизације броја ученика на око пет стотина, односно нешто преко 115 шездесет по разреду. Тако је 1932. године уписано 494 ученика. Нова зграда Гимназије (Историјски архив „Срем“) Међу ученицима Гимназије било је и јеврејске деце. Тако је

110

Историјски архив „Срем”, Гимназија – Сремска Митровица, Летопис гимназије 1926 – 1933, књига 1, стр. 116. Одлука о пензионисању носи датум 3. април 1931. (Извештај за школску годину 1930/31, Државна реална гимназија Краља Петра I Великог – Ослободиоца Сремска Митровица, 4.). 111 Историјски архив „Срем”, Гимназија – Сремска Митровица, Летопис гимназије 1926 – 1933, књига 1, стр. 117. Одлука министра просвете од од 28. априла 1931. (Извештај за школску годину 1930/31, Државна реална гимназија Краља Петра I Великог – Ослободиоца Сремска Митровица, 3.). 112 Историјски архив „Срем”, Гимназија – Сремска Митровица, Летопис гимназије 1926 – 1933, књига 1, стр. 139. 113 Историјски архив „Срем”, Гимназија – Сремска Митровица, Летопис гимназије 1933/34 – 1940/41, књига 2, стр. 3. ( У овој књизи летописа има нешто података за ратни период али и за прве три године после Другог светског рата). Директор Михајло Симић је био пореклом из Босанског Шамца (Историјски архив „Срем“, Гимназија – Сремска Митровица, кутија 316, редовни списи, 1941.) 114 Историјски архив „Срем”, Гимназија – Сремска Митровица, Летопис гимназије 1933/34 – 1940/41, књига 2, стр. 4 -7. 115 Историјски архив „Срем”, Гимназија – Сремска Митровица, Летопис гимназије 1926 – 1933, књига 1, стр. 137.


175 година Митровачке гимназије

у школској 1910/11. години из јеврејске митровачке заједнице која је бројала око три стотине људи, 116 једанаесторо деце како се званично бележило, Мојсијеве вероисповести похађало наставу. Пред Други светски рат, када је заједница у граду бројала тек нешто више од сто припадника, тринаест 117 ученика је похађало наставу у Гимназији. У оквиру школе тридесетих година је постојало неколико удружења чији је циљ био везан за побољшање услова живота и рада ученика, или за званично утврђивање југословенске идеологије. Тако је постојала Заједница дома и школе, чији је циљ био обезбеђивање средстава за набавку часописа, учила и књига, и брига о моралним вредностима које је требало пренети деци. Заједница је постојала од 1931. године а председник је био Људевит Веслај. Заједница је омогућила да школа држи часописе „Српски књижевни гласник”, „Гласник Историјског друштва у Новом Саду”, „Летопис Матице српске”, „Венац” и „Младост” као и издања Српске књижевне задруге и Матице хрватске. Значајним средствима 118 је омогућен и пут на Опленац 27. маја 1935. године. 119 Ђачка књижевна дружина „Будућност”, формирана 1921. године, окупљала је децу склону књижевности и читању. Њихове активности биле су повезане са радом библиотеке која је имала 1155 120 књига. Дружина је школске 1934/35. одржала 10 састанака на којима је прочитано 45 радова. Рад дружине је усмеравао професор српскохрват121 ског језика Бошко Новаковић. Подружница Феријалног савеза, 122 основана 1919. године, имала је задатак да својим члановима омогући путовање и опоравак за време школског одмора широм тадашње државе по повољним ценама. Имала је око шездесет чланова, а рад је усмеравао професор историје и земљописа Јанко Ерде123 љи. Подмладак Црвеног крста у Гимна124 зији је основан 1923. године. У школском одбору ове организације су се по функцији налазили директор, као председник, и разредне старешине. Био је део Среског одбора Приредба ученица Гимназије (Историјски архив „Срем“) црвеног крста. Сваке године у другој половини септембра одржавана је недеља Црвеног крста у оквиру које је образована велика поворка кроз град, где су учествовали директор, сви наставници и ученици. На челу поворке се носила застава гимназијског подмлатка Црвеног крста. Обично се поворка заустављала у градском парку и ту су певане родољубиве песме. Чланова је било преко пет стотина, што значи готово сви ученици. Новац од чланарине је 125 највећим делом слан Дунавском бановинском одбору Друштва црвеног крста. У првој половини 1938. 126 године Подмладак је у школи организовао Самарјански течај која су похађала 34 слушаоца. Шеф 127 течаја је била госпођица др Загорка Радоњић.

116

Јованка Дражић, Јевреји у Митровици, издавач Културно просветна заједница Сремске Митровице, Сремска Митровица, 1998, 12. и 26 – 29; Историјски архив „Срем“ Сремска Митровица, Главни каталог Краљевске мале реалне гимназије за годину 1910/11, књига 130. 117 Јованка Дражић, Јереји у Митровици, 12. и 28. 118 Извештај за школску годину 1934/35, 31-33. 119 Извештај за школску годину 1935/36, 31. 120 Извештај за школску годину 1934/35, 33. 121 Извештај за школску годину 1935/36, 31. 122 Извештај за школску годину 1935/36, 31. 123 Извештај за школску годину 1939/40, 32-33. 124 Извештај за школску годину 1935/36, 32. 125 Извештај за школску годину 1935/36, 32. 126 Ови курсеви су служили за обуку у помоћи људима у случају опасности. 127 Извештај за школску годину 1937/38, 52.


Од граничарске школе до гимназије

Приликом прославе Штросмајеровог дана 4. фебруара 1932. основана је у митровачкој Гимназији и организација Подмладак Јадранске страже. Организација за промицање мора и поморства, Јадранска стража, основана је у Сплиту 1922, а на иницијативу национално освешћених 128 интелектуалаца, сплитских родољуба. Повереник Јадранске страже у Гимназији је био професор 129 историје и земљописа Јосип Хруш. Јадранска стража је пропагирала идеје националног јединства у одбрани Јадранског мора и била је важна полуга у стварању интегративног југословенства ослоњеног на југословенски оријентисане Хрвате у Далмацији. Подмладак је имао између 150 и 230 чланова, а тесно је сарађивао и са Месним одбором Јадранске страже у граду којим је руководио инж. Људевит Веслај. Подмладак и месни одбор су 31. октобра 1935. приредили у Соколском дому „Дане јадранске 130 страже”. Један број ученика је слан на летовање у летовалиште Јадранске страже у Би131 јелој. Од месног одбора Јадранске страже из Митровице гимназијски подмладак је 1939. 132 добио и своју заставу. У Гимназији је повремено радило и Коло трезвене младежи „Просвета” основано 1921. а рад му је обновљен 1933. Оно је одржаЛетопис школе (Историјски архив „Срем“) вало повремене приредбе, а 1935. је имало 75 133 чланова. Интересовање за техничку модернизацију довело је 1937. године до формирања Подмлатка Аеро-клуба „Наша Крила” чијим радом је кординирао професор физике, математике и хемије Радован Симуновић, а потом професори Теохар Караџић и Алексије Петровић. У оквиру рада држана су 134 предавања о авијацији. Чланови подмлатка су посетили Београд и Земун 14. маја 1939. У Земуну су 135 посетили војни аеродром, где им је одржано предавање а посетили су и Аеро – Клуб. У годинама пред Други светски рат у Гимназији је формирана значајна књижница (библиотека), 136 која се делила на наставнички део са 2580 свезака, и ђачки са 3421 насловом. У оквиру школе постојала су и четири фонда: 1. Фонд за помагање сиромашних ученика - 27. мај 1928. 2. Екскурзиони фонд – основан 16. маја 1928. 3. Школски фонд 4. Фонд здравствене заштите ученика Међу добротворима Фонда за помагање сиромашних ученика помињу се и познати српски индустријалци из Београда, Ђорђе Вајферт и Игњат Бајлони. Радом Фондова су значајно олакшавани 137 проблеми са којима се школа суочавала током радне године. 128

Mirja Lovrić, Prilog poznavanju izdavačke djelatnosti Jadranske straže iz fonda knjižnice Hrvatskoga pomorskoga muzeja u Splitu, Baština, 35, Split, 2009, 356; Norka Machiedo Mladinić: Jadranska straža 1922 - 1941, Zagreb, 2005. 129 Извештај за школску годину 1937/38, 27-28. 130 Извештај за школску годину 1935/36, 33. 131 Извештај за школску годину 1937/38, 27-28. 132 Извештај за школску годину 1938/39, 30; Застава је освећена 7. маја 1939. 133 Извештај за школску годину 1935/36, 34. 134 Извештај за школску годину 1937/38, 28. Извештај за школску годину 1938/39, 30-31. Извештај за школску годину 1939/40, 33. 135 Извештај за школску годину 1938/39, 30. 136 Извештај за школску годину 1938/39, 31.


175 година Митровачке гимназије

Период НДХ Изненадни слом Краљевине Југославије у Априлском рату 1941. године брзо се одразио на догађаје у Митровачкој гимназији. Директор Михајло Симић је последњу службену документацију потписао 8. априла, а већ 17. травња (априла) професори Хрвати су морали потписати Заклетву о оданости новој држави. Заклетва је гласила „Заклињем се Богом свемогућим и свезнајућим, да ћу слободној и независној Хрватској држави и вођи Хрватског народа, те поглавнику Усташког покрета др 138 Анти Павелићу вјеран и одан бити, Тако ми бог помогао. Амен.” Посао равнатеља (директора) вршио је неколико дана Јанко Ердељи, а затим је на то место као повереник дошао Владимир Месарош. Заповеднику усташког покрета у Сремској Митровици достављен је списак наставника који су пореклом Србијанци и Црногорци (Радуновић Крсто, Радовић Новак, Момчиловић Александар, Савић Ружица, Караџић Ћирило, Настић Тодор). За последњу двојицу је забележено да су Македонци. Главни усташки стожер је већ 20. травња (априла) организовао свечану мису поводом рођендана Адолфа Хитлера којој су тре139 бали присуствовати и ученици Гимназије. До краја месеца свибња(маја) устројена је у школи организација „Војничка преднаобразба и радна служба младости”. Организација је бројала 195 чланова, укључујући и ђаке Србе. Устројена је и елитна сатнија пробраних ђака Хрвата, „који под водством једног часника хрватске војске вјежбају одушевљено и завидном енергијом“. Професори, без обзира Срби или Хрвати, поднели су захтеве за плате министарству финансија у Загребу. У Гимназији се још није наслућивало у шта ће се нова држава убрзо претворити. Ученици су 13. липња (јуна) обележили спомен дан оца домовине Анте Старчевића, а потом су им подељена сведочанства. У школи је убрзо основана и Усташка младеж. У Гимназију је убрзо стигло и обавештење о утврђивању расне припадности запослених у државним и Митровица у време НДХ самоуправним службама, као и 23 слике Поглавника нове (Историјски архив „Срем“) државе. Крајем 1941. године Гимназија је имала 15 одељења и комплетних осам разреда са 501 учеником, међу којима је било 218 римокатолика, 21 гркокатолик, 253 гркоисточна (православна), три протестанта и шест муслимана. Већ од августа отпуштена је већина професора Срба (отпуштени су професори Стојаковић Никола, Бошко Новаковић, Софија Радаков, Корнелије Остојић, Бојана Матић, Јелена Ђекић, 14. августа 1941). Ученици српке и јеврејске народности уписивани су у школу, али су се подаци о њима водили на 140 посебним списковима. Многим српским ученицима није дато сведочанство као непоћудним елементима. Равнатељ Гимназије је постао Јеролим Мирић, који је ступио на дужност 25. септембра 1942. Он 141 је дошао из Госпића, где је био Управитељ Државне учитељске школе. У школској 1942/43. наставу је похађало 529 ученика, од којих је било римокатолика 247, 142 исламске вероисповести 1, гркокатоличке 24, евангелика 4, православних 242, старокатолика 1. 137

Извештај за школску годину 1938/39, 34 - 37. Историјски архив „Срем“, Гимназија – Сремска Митровица, кутија 316, редовни списи, 1941. 139 Историјски архив „Срем“, Гимназија – Сремска Митровица, кутија 316, редовни списи, 1941. 140 Историјски архив „Срем“, Гимназија – Сремска Митровица, кутија 316, редовни списи, 1941. 141 Историјски архив „Срем“, Гимназија – Сремска Митровица, кутија 317, редовни списи, 1942. 138


Од граничарске школе до гимназије

Током ратног периода стрељано је је неколико професора и ученика углавном због симпатија 143 према народноослободилачком покрету. Већина је стрељана 1942. у шуми Дудик крај Вуковара. Ђуро Суботић, професор Гимназије у Вуковару именован је за новог директора Гимназије 2. 144 јуна 1943. Он је на месту директора остао до јануара 1944, када је премештен за прочелника Министарства народне просвете у Загребу. За управитеља је именован Владимир Месарош који је на том месту остао до краја власти НДХ у Сремској Митровици. Од августа 1944. године зграду Гимназије је запосела немачка војска, тако да се настава у 145 наредној школској години није могла ни одвијати. Град су јединице Народно-ослободилачке војске Југославије ослободиле 1. новембра 1944. после вишедневних борби. Архива школе из 1941. године (Историјски архив „Срем“)

Период 1945 – 1978. После завршетка Другог светског рата Гимназија брзо обнавља рад под именом Државна реална гимназија у Сремској Митровици, чиме је промењен стари назив Државна реална гимназија Краља Петра I Великог Ослободиоца. Прва школска година сремскомитровачке Гимназије у Демократској Федеративној Југославији трајала је свега четири месеца. На иницијативу народних власти, уз помоћ професора, рад је почео још када је фронт био 30 км далеко од града и када су све зграде биле 146 заузете за војску, а зграда Гимназије била главна болница. Први састанак професора кога је сазвао Мартин Петачнић, привремени в. д. директора по упутству Окружног културно просветног одсека у Сремској Митровици, одржан је 4. марта 1945. Пошто је рад 147 Гимназији у Митровици био одобрен, требало је створити техничке услове за одвијање наставе. Школа је почела рад половином марта у заиста ратним условима. Одељења су била распоређена у три зграде на разним крајевима града. Наставници су журили за време одмора да стигну на часове. Прозори зграда су на много места уместо стакла имали хартију. Клупе су биле подељене селима за основне школе које су пре почеле рад, те је седело свега две трећине ђака, док су остали стајали и чучали за време часа. Није било правог програма. 148 Уџбеника - још мање. Првобитно је Градски НОО доделио за рад Гимназије просторије у Забавишту и у Ратарском Осми разред након рата (Славенка Митровић Лазаревић) дому, а било је потребно наћи и просторије за ученички интернат. Из зграде Гимназије која је била заузета од војне болнице, изнет је школски инвентар. Пошто је већина инвентара упућена у школе на села, митровачким школама је остало четири плоче и клупа за четири малене собе за основну школу у Гвоздићевој кући, а Гимназији је остало свега 120 клупа 142

Историјски архив „Срем“, Гимназија – Сремска Митровица, кутија 317, редовни списи, 1942. Душан Лазић – Гојко - Брана Мајски, Дудик, Вуковар, 1977; Д. Лазић – Гојко, Сремско крваво лето, Сремска Митровица, 1982. 144 Историјски архив „Срем“, Гимназија – Сремска Митровица, кутија 318, редовни списи, 1943. Претходни директор је премештен у Загреб. 145 Историјски архив „Срем“, Гимназија – Сремска Митровица, кутија 318, редовни списи, 1944. 146 Слободна Војводина, чланак датиран 18. августом 1945. 147 Историјски архив „Срем“, Гимназија – Сремска Митровица, Летопис гимназије 1933/34 – 1940/41, књига 2. 148 Слободна Војводина, чланак датиран 18. августом 1945. 143


175 година Митровачке гимназије

и 10 плоча. Потом је 8. марта 1945. Градски НОО за смештај Гимназије одредио зграду Занатског дома са две веће учионице и једном мањом, а ту је смештена и библиотека и канцеларија. Поред тога кориштен је и први спрат у згради Василић до Занатлијског дома. Процењено је да би тако могло радити осам одељења пре и осам послеподне. За мушки и женски интернат одређене су зграде у Паробродској улици број 20 и 22. Пошто је до 15. марта Гимназија очишћена и припремљена за наставу, нацртане су и исписане пароле а потом извешане 149 по зидовима учионица. Формирано је 16 одељења са 650 ђака. Први и трећи разред имали су по три, други, четврти и пети по два, а шести, седми и осми 150 по једно одељење. Састанак ученика по одељењима са својим разредним старешинама одржан је 15. марта, а настава је почела следећег дана. Једна од првих одлука била је о увођењу руског и енглеског језика и одређивању привремених 151 уџбеника. Првог априла отворено је још једно одељење другог 152 разреда. До 28. априла 1945. године број ученика Гимназије изноЛетопис, 1945. године (Историјски архив „Срем“) 153 си 709. После пробоја Сремског фронта војска је највећим делом напустила град, па се од 4. до 8. маја 1945. Гимназија преселила у своју зграду, а 10. маја је почела и редовна настава. Школа тада ради са 18 154 одељења и 22 наставника. Посао в. д. директора школе у том периоду обављала је другари155 ца Љубица Тафра. Нарочито је било тешко наставницима нових предмета: руског језика и историје ослободилачке борбе. Број наставника није био довољан: 13 наставника на 18 одељења. Ипак се радило са вољом. Труд су уложили и наставници и ђаци. За похвалу је био како то бележе новине Слободна Војводина (данашњи новосадски Дневник), рад омладинске антифашистичке организације у школи, која је путем конференција указивањем и здравом критиком успела да подигне и владање ученика и учење. Од 712 ученика дисциплинске казне је добило само неколико. Просечна оцена из владања је била одличан. Успех у Ученици на раду, 1945. године (Историјски архив „Срем“) учењу је такође задовољавајући. Свега 13 ученика од редовних пало је на годину, а 51 полаже поправне испите. Добрих ученика је било 210, врло а, б добрих 181, а одличних 66. Разреди I I , VI и VII, прошли су стопроцентним успехом. При Гимназији су 149

Историјски архив „Срем”, Гимназија – Сремска Митровица, Летопис гимназије 1933/34 – 1940/41, књига 2. Историјски архив „Срем”, Гимназија – Сремска Митровица, Летопис гимназије 1933/34 – 1940/41, књига 2. 151 Историјски архив „Срем”, Гимназија – Сремска Митровица, Летопис гимназије 1933/34 – 1940/41, књига 2. 152 Историјски архив „Срем”, Гимназија – Сремска Митровица, Летопис гимназије 1933/34 – 1940/41, књига 2. 153 Историјски архив „Срем”, Гимназија – Сремска Митровица, Летопис гимназије 1933/34 – 1940/41, књига 2. 154 Историјски архив „Срем”, Гимназија – Сремска Митровица, Летопис гимназије 1933/34 – 1940/41, књига 2. 155 Историјски архив „Срем”, Гимназија – Сремска Митровица, Летопис гимназије 1933/34 – 1940/41, књига 2. податак забележен под 27. јун 1945. 150


Од граничарске школе до гимназије

постојали и курсеви. Било их је пет. Сви су били успешни. Од 185 курсиста, на годину је пало свега три. Било је 33 одликаша, 73 врло добрих, а од добрих су још 28 били ослобођени полагања испита. Најбољи к је био V , који је предњачио и учењем и ваншколским радом. Ваншколски рад је био изузетно жив и ношен као у сва револуционарна времена ду156 хом слободе. У почетку нови режим није био крут према старом систему вредности. У оквиру школског програма одвијала се и настава веронауке за православне, за који се 157 пријавило око 350 ученика. 15. јуна 1945. почела је веронаука и за католике. Пријавило се 142 ученика, а наставу је изводио све158 штеник Цирил Кос. Прва школска година је завршена 23. јула 1945. Следећу школску годину требало је квалитетно припремити, а професора није биЗграда Гимназије (Историјски архив „Срем“) ло довољно. Ради решења бројних проблема, за в. д. директора је 7. септембра 1945. постављен Ђорђе Краљ професор српско – хрватског језика и 159 југословенске књижевности Гимназије у Руми. Уз много напора, следеће школске 1945/46. настава се стабилизовала. Поред тога што се одвијала у згради Гимназије, пристигли су и нови професори. У школи 160 је радило тридесет и пет професора, наставника, суплената и учитеља. Статистички показатељи успеха ученика и организације наставе виде се из табеле прегледа успеха ученика за школску 1945/46. годину:

I

II

III

IV

V

VI

VII

VIII

%

Одељења

a

b

c

d

e

a

b

c

k

a

b

k

a

b

K1 K2

a

k

a

b

k

a

k

a

Учен.

Разреди

Одлични

12

7

5

4

3

9

7

7

5

2

8

4

11

3

8

7

8

7

10

5

8

7

1

11

159

16.52

Врло добри 11 24 10 17 10 11 10 13 11

7

12 13 15 10 11 18

9

17 11 10 17 24 21 14

326

33.89

19

9

6

4

181

18.81

Завршавају 26 33 30 30 19 23 28 28 19 28 29 20 42 48 22 30 23 24 25 24 26 37 23 29 разред

666

69.22

Полажу 11 10 попр. испит

211

21.93

6

0.62

79

8.23

962

100

Добри

3

Полажу разр. испит Понављају разред

2

15

1

9

6

3

11

8

10 17 10 17 15

3

6

22 18

3

9

16 35

12

4

1

7

4

3

7

5

6

6

1

11

9

6

8

6

8

-

6

5

1

-

-

1

-

3

-

4

7

-

1

1

1

1

9

2

1

3

6

8

1

6

4

1

-

2

1

-

-

Губе право на ред. школ. СВЕГА 156

44 48 42 49 42 41 51 51 25 56 52 30 54 52 31 36 32 33 27 26 32 46 29 33

Слободна Војводина, чланак датиран 18. августом 1945. 17. мај 1945, Историјски архив „Срем”, Гимназија – Сремска Митровица, Летопис гимназије 1933/34 – 1940/41, књига 2. 158 Историјски архив „Срем”, Гимназија – Сремска Митровица, Летопис гимназије 1933/34 – 1940/41, књига 2. 159 Извештај за школску годину 1945 – 46, Потпуна мешовита гимназија, 7. 160 Извештај за школску годину 1946 – 47, Потпуна мешовита гимназија у Сремској Митровици, 6 – 11. 157


175 година Митровачке гимназије

У овом периоду усталио се и рад школских органа. Веома активно је радио Наставнички савет који је одржао 18 састанака. Закључено је да се у циљу унапређења образовања и квалитетнијег образовања користе искуства 110. московске школе. Формирано је шест актива стручних наставника. Стручни актив за стране језике покренуо је питање учења руског језика, па је у оквиру Друштва за културну сарадњу са СССР-ом организован течај за руски језик, који је похађала група наставника. Формиран је и Школски савет са осам чланова. Наставници су формирали и синдикалну организацију. У оквиру синдикалне организације држани су педагошки и марксистички кружоци. На селима су чланови подружнице држали предавања са темама: „Светозар Марковић” и „Октобарска револуција”. Чланови подружнице учествовали су на свим акцијама Народног фронта, Друштва за културну сарадњу 161 Југославије са СССР-ом, Музеја, Фискултурног покрета и Народног универзитета.

Зграда у улици Светог Димитрија, број 10, у којој је био интернат Гимназије (Историјски архив „Срем“)

Смештај ученика је био веома проблематичан за бројну децу која су из других места долазила у Митровицу на школовање. Зато су школе отварале своје домове. Први домови су отварани у конфискованим зградама које су претваране у импровизоване спаваонице, а убрзо је у њима организована и исхрана. У периоду непосредно после Другог светског рата ученици Гимназије су били 162 смештени у Паробродској улици, где је у зградама број 22 и 24 био организован интернат. Касније је интернат премештен у данашњу зграду Завода за заштиту споменика културе (Светог Димитрија 10) односно у зграду „Палестине”. Овај гимназијски интернат је функционисао до средине шездесетих година. Управник гимназијског интерната био је Веља Ферстер. Девојке су биле смештене у згради Завода, а младићи у Палестини. У интернату је владала строга дисциплина. Многи ученици су свој боравак плаћали у натури, доносећи уместо новца храну. Из једног захтева за помоћ који је интернат упутио Народном одбору среза Сремска Митровица 15. децембра 1953. године, сазнајемо да је у њему 163 било смештено 45 ученика, а поред тога је још 55 долазило на исхрану. 161

Извештај за школску годину 1946 – 47, Потпуна мешовита гимназија у Сремској Митровици, 33 – 35. Историјски архив „Срем”, Гимназија – Сремска Митровица, Летопис гимназије 1933/34 – 1940/41, књига 2. 163 Миленко С. Стојнић, Домска књига, зборник радова, Дом ученика средњих школа Сремска Митровица, Сремска Митровица, 2000, 23-27. 162


Од граничарске школе до гимназије

Стабилизација економских и политичких прилика у земљи и усмеравање државне идеологије у правцу развоја специфичног југословенског самоуправног социјализма одразиле су се и на прилике у Гимназији. Боље економске прилике и компетентији састав колектива значајно су подизали квалитет наставе. Школски органи су усклађени са поставкама о социјалистичком одлучивању и управљању у систему образовања. Кључни орган школе, бар у формалном смислу био је Школски одбор. На његовом челу су се у правилу 164 налазили угледни људи града. Број чланова се мењао, али се обично кретао око петнаест, од којих су део давали друштвено политички органи, део су бирали бирачи (грађани), а у њега су улазили и представници наставника, 165 ученика и директор по положају. Без обзира што су у пракси само формално деловали, потврђујући одлуке које су у стварности доношене ван седница, Школски одбори су имали велике надОдељење IIE, 9. јуна 1951. године (Зора Вукашиновић) лежности. Овај орган је доносио све нормативне акте којима се регулисао рад школе. Од 1962. надлежности су му проширене и на постављање наставног особља. Одбор је усвајао Правилнике о расподели дохотка, Правила школе, Правилник о систематизацији радних места, Правилник о расподели станова. Надлежности које су некада припадале министарствима, а касније среским односно општинским и градским народним одборима пренете су на школски одбор. Од стручних органа, најважније је постало Наставничко веће. Оно се бавило питањима наставне праксе, провере знања, оцењивања ученика и различитим правилницима о организацији појединих сегмената наставних активности. Наставничко веће је посебну пажњу усмеравало на организацију слободних активности ученика. Сматрало се да су слободне активности важан сегмент у обликовању Гимназијалци у скамијама (Јелена Милошевић) васпитно - образовног процеса у складу са начелима југословенског самоуправног социјалистичког друштва. Преко спортских, културних и друштвено - политичких активности, успех у васпитању и моделовању новог човека могао је бити ефикаснији него кроз класичну наставу. Очекивало се да сви гимназијалци буду чланови народне омладине. Од Омладинске организације се очекивало да кроз разне активности створи већи интерес код ученика за целокупну друштвену стварност и да их усмери ка социјалистичком васпитању. Подизање идејне свести о значају стварања праведног социјалистичког друштва и политичког знања међу члановима био је приоритетан задатак. Од 382 ученика у школској 1959/60. години, 374 су

164

Тако је од 1960. до 1962 председник Школског одбора био Ђорђе Крунић касније веома истакнути војвођански и југословенски политичар, Извештај за школску годину 1962/63, Гимназија „Иво – Лола Рибар“, 26-27. 165 Извештај за школску годину 1959/60, Виша мешовита гимназија „Иво – Лола Рибар“ Сремска Митровица,26.


175 година Митровачке гимназије 166

били и чланови народне омладине. Организација је била подељена у четири актива, а у Школском комитету омладине и у секретаријатима актива налазило се 35 омладинаца. Они су организовали масовне конференције омладине целе школе, збор омладине која први пут гласа, омладинске школе и марксистичке кружоке. Шире форме социјалистичког васпитања спровођене су и кроз различите пригодне манифестације којима су се обележавале годишњице везане за активности КПЈ, СКОЈ-а и догађаје из НОБ-а. Разгласна станица је често имала важну улогу у овим активностима. Одлазак на радне акције није од средине педесетих био обавезан, али су оне биле веома популарне међу младима, па тако и међу митровачким гимназијалцима. Тако се школске 1959/60. за савезну радну акцију пријавило 140 омладинаца, а претходног лета на акцији је било 63 омладинца од којих су Ученици Гимназије на радној акцији (Историјски архив „Срем“) 31 проглашени за ударнике, а 16 их је 167 примљено у Савез комуниста Југославије. Радне акције шездесетих година биле су чудан спој реалних потреба друштва за јефтиним физичким радом, „правилног” и организованог идеолошког усмеравања омладине и легализоване и обликоване потребе младих за одвајањем од родитељског дома и авантуром. Привредни напредак и употреба машина у капиталним пројектима све је више стављала физички рад у други план, па су радне акције поготово међу омладином слабијег имовног стања, постале прилично популарне. Могућност упознавања са младима из других делова земље и левичарско либерална култура инспирисана покретом младих у Америци и западној Европи шездесетих година, била је привлачна многим гимназијалцима. Слобода, социјална правда, једнакост у индивидуалности постале су модерније форме ригиднијих левичарских форми вредности ратне генерације. Неке радне акције су имале локални карактер, а сврха им је била да се прикупе пољопривредни производи на територији општине. Тако су 1962. ГимнаЕкскурзија у Београд, 17. октобар 1952 (Марија Домановић) зијалци организовани у две бригаде боравили шест дана на Мутаљу у берби грожђа и кукуруза. Целокупан приход са радне акције (око 150 000 динара) подељен је секцијама ученичких слободних активности. Током радне акције одржана је логорска ватра крај спомен обележја на Орашју у Гргуревцима и више спортских сусрета са омладином 168 околних села. На велике савезне радне акције није се могло тако лако отићи. Следеће 1964. на 169 савезној радној акцији било је места за свега 17 ученика. 166

Извештај за школску годину 1959/60, Гимназија „Иво – Лола Рибар“ Сремска Митровица, 24. и 49. Извештај за школску годину 1959/60, Гимназија „Иво – Лола Рибар“ Сремска Митровица, 25. 168 Извештај за школску годину 1962/63, Виша мешовита гимназија „Иво – Лола Рибар“ Сремска Митровица, 29 -30. 169 Извештај за школску годину 1963/64, Гимназија „Иво – Лола Рибар“ Сремска Митровица, 28. 167


Од граничарске школе до гимназије

Политичко идеолошки рад у Гимназији одвијао се преко актива, емисија разгласне станице и марксистичког кружока. Разгласна станица је својим могућностима привлачила много младих и често је констатовано да испуњава свој задатак у развијању друштвено политичке свести омладине. Најмањи утицај је оствариван преко класичних марксистичких кружока који нису били интересантни чак ни омладинским руководиоцима. Слободне активности везане за спорт, забаву, техничке иновације, 170 културу, слободно време, биле су много повољнији терен за неформално политичко деловање. Слободне активности ученика одвијале су се кроз пет друштава:  Ученичко научно друштво  Културноуметничко друштво  Спортско друштво  Друштво народне технике  Дружина феријалног савеза Ученичко научно друштво је имало групе за физику, хемију, метеорологију са астрономијом, географију, биологију, археологију, историју, кружоке немачког и француског 171 језика и марксистички кружок. Без обзира на декларативно инсистирање на марксистичком образовању у пракси, оно није изазивало велико интересовање. Тако је у извештају школе за 1962/63. годину наведено да је у оквиру кружока одржано тек неколико успешних предавања а као основна слабост наводи се малобројност учесника а посебно омлад172 инских руководилаца. Омладинска организација је координарала и рад школског КулГимназијалци у школском дворишту (Историјски архив „Срем“) турно уметничког друштва „Вук Караџић”. КУД је имао хорску, музичку, ликовну, балетску и драмско-рецитаторску секцију. Постојао је и литерарни клуб. Све секције су биле добровољне осим хорске, на коју су ишли сви ученици са гласовним способностима. На репертоару хорске секције обавезно је била државна химна Хеј Словени, Интернационала, Корачница победе и Митровчанка. Музичка секција била је најсклонија прихватању западних утицаја, па је већ од раних шездесетих одржавала вечери џеза. Културно уметничко друштво је имало и низ екстерних задатака везаних за успостављање везе са селом, сеоском и радничком омладином, а нарочито су потенциране везе с припадницима Југословенске народне армије (ЈНА). Чланови КУД-а обавезно су изимали учешће на свечаностима 173 поводом Дана армије које је организовало руководство митровачког гарнизона. При школи је радило и Спортско друштво „Полет”. У оквиру друштва постојали су следећи клубови: рукометни, кошаркашки, ногометни (sic), одбојкашки, атлетски, гимнастички, стонотениски и секција за стрељаштво и шах. Друштво је организовало интерна школска првенства у разним дисциплинама и спортске сусрете са другим школама и организацијама. У односу на период пре Другог светског рата када је гимнастика била најважнији спорт, а соколско друштво са којим је гимназија тесно 170

Извештај за школску годину 1962/63, Виша мешовита гимназија „Иво – Лола Рибар“ Сремска Митровица, 29 -30. Извештај за школску годину 1959/60, Гимназија „Иво – Лола Рибар“ Сремска Митровица, 27 и 28. 172 Извештај за школску годину 1962/63, Виша мешовита гимназија „Иво – Лола Рибар“ Сремска Митровица, 29. 173 Извештај за школску годину 1959/60, Гимназија „Иво – Лола Рибар“ Сремска Митровица, 29. 171


175 година Митровачке гимназије

сарађивала било поред спортског центар патриотског и националног васпитања, развијали су се нови колективни спортови који су добијали предност. Поред фудбала и други колективни спортови постајали су главни интегративни фактор друштва и омладине. Специфично на значају је добио и стрељачки спорт, што је имало везе са одбраном земље и теоријом о наоружаном народу као важном делу одбрамбеног 174 система. Временом је спортско друштво веома напредовало и представљало је окосницу за регрутовање играча градских клубова. Тако су ученици школе представљали срж екипе кошаркашког клуба „Младост” који се такмичио у војвођанској лиги. Шаховска секција је створила двојицу врхунских шахиста, Владимира Соколова и Љубомира Цветковића, у време када је југословенски шах био међу најпризнатијим у свету. Поред тога што су се организовала међуразредна и међушколска такмичења спортске екипе су се такмичиле са братским и пријатељским школама из Осијека, Шида, Руме и Сремске Митровице поводом Дана школе. Најважније спортско такмичење било је везано за Фестивал омладине Срема, који је педесетих и шездесетих година био кључна спортска ма175 нифестација средњих школа. Намере да се у образовни систем уграде елементи који дају већи ниво техничких знања толико потребан развоју тек створене социјалистичке привреде, испољавала се и кроз организацију техничких друштава у школама. У Гимназији је створено Друштво технике „Динамо” са четири секције: ауто-мото, киОдбојкашице Гимназије на Фестивалу средњошколске омладине Срема но, фото и радио секција. Рад ових (Историјски архив „Срем“) секција био је повезан са набавком 176 за оно време скупе опреме, па је број полазника увек био ограничен. У условима још увек ниског стандарда који није омогућавао туристичка путовања по данашњим нормама, популаран је био и феријални савез. Гимназијски феријални савез имао је преко сто чланова, 177 а организовао је зимовања и смучања на Планици и у Крањској Гори, и летовања на Јадранском мору. Школа је имала и организовану школску кухињу током целе године. Кухиња је издавала ужине, а помоћ у намирницама је добијала од Општинског одбора Црвеног крста, а у делу намирница су 178 новчано партиципирали сами ученици. Од 1945. до 1953. године школа је радила као осмогодишња гимназија под називом Потпуна мешовита гимназија. Постепено претварање основних школа у осмогодишње довело је до 179 трансформације Гимназије од осмогодишње у четворогодишњу (од V до VIII разреда) а од 1. 180 септембра 1955. она носи назив Виша мешовита гимназија. Као директор новоформиране Пинкијеве 174

Извештај за школску годину 1959/60, Гимназија „Иво – Лола Рибар“ Сремска Митровица, 31 -33. Извештај за школску годину 1962/63, Виша мешовита гимназија „Иво – Лола Рибар“ Сремска Митровица, 42-44. 176 Извештај за школску годину 1959/60, Гимназија „Иво – Лола Рибар“ Сремска Митровица, 34. 177 Извештај за школску годину 1959/60, Гимназија „Иво – Лола Рибар“ Сремска Митровица, 35. 178 Кухињом је руководио одбор који се састојао од два наставника и седам ученика. Извештај за школску годину 1959/60, Гимназија „Иво – Лола Рибар“ Сремска Митровица, 35. 179 У конкретном формирању Потпуна мешовита гимназија је при формирању осмолетки одвојила ниже разреде Гимназије и припојила осмолеткама, док је у свом саставу задржала само више разреде гимназије. У њеном саставу се тада налазило 13 одељења виших разреда. Од постојећих Потпуне и Непотпуне мешовите гимназије и три основне школе основани су једна Виша мешовита гимназија, две осмолетке и две основне школе. Историјски архив „Срем”, Гимназија – Сремска Митровица, кутија 344. 180 У граду су тада уз ову потпуну Гимназију формиране основне школе (у почетку су само „Ј. Ј. – Змај“ и Б. П. – Пинки“ имале комплетне разреде до VIII) и једна нижа гимназија (из ње је трансформацијом настала Пинкијева школа). Извршеном реформом се формирају две четвороразредне основне школе, две осмогодишње школе и Виша гимназија. Већ од школске 1953/54. нове Основне школе „Јован Јовановић Змај“ и „Бошко Палковљевић Пинки“ почеле да раде у пуном капацитету, а Нижа гимназија и 175


Од граничарске школе до гимназије

школе је једно време радио професор математике из гимназије, Фердинанд Ферда Подушка (од 1954. до 1956). На предлог заједнице школе, од 1. септембра 1955. школа добија назив Виша мешовита 181 182 гимназија „Иво Лола – Рибар“. Ову одлуку ће школски одбор верификовати 3. фебруара 1956. Осмогодишња школа Б. П. Пинки је радила у згради Гимназије и „Палестини“ све до изградње сопствене 183 школске зграде. Политичке промене везане за специфични југословенски пут у социјализам, познат као самоуправни социјализам имале су у Гимназији и персонални карактер. Бивши директор школе Ђорђе Краљ, који је био на боловању још од 1955. године је пензионисан 1. фебруара 1958, а заменио га је млади и амбициозни реформатор Миленко Нико184 лић. У Гимназију су уведена два смера 185 природни и друштвени. Агилни директор Николић је успео да митровачкој Гимназији обезбеди статус експерименталне школе, који је она задржала не186 колико наредних година. Митровачка гимназија је предњачила у свим могућим експериментима који су се тих година спроводили у Југославији. Када је дирек187 тор Николић отишао на другу функцију, заменио га је од 1. септембра 1961. нови директор Димитрије Настасић, који је наГимназијалци испред школске зграде (Историјски архив „Срем“) ставио са бројним огледима у настави уз 188 подршку покрајинских образовних институција. Нови наставни план је постепено увођен од 1959/60. године, па је до школске 1962/63. по њему рађено у свим разредима. Било је то остварење организационих и програмских промена како се говорило „у складу са новом улогом гимназије у нашем школском систему“. У првом разреду настава је била јединствена за све ученике, а почев од другог разреда ученици су могли да се определе за 189 друштвено – језички, односно природно - математички образовни смер. Сваки од наставних предмета је садржавао „матичне“ предмете који су се предавали у дужем курсу и са већим фондом часова него у 190 другом смеру. формално престала са радом. Школа „Бошко Палковљевић Пинки“ је од школске 1953/54 радила под називом Осмогодишња школа број 2 да би садашњи назив добила 1956/57, а Школа „Ј. Ј. – Змај“ је од четвороразредне прерасла 1953/54. у осмогодишњу под називом Осмогодишња школа број 1 да би садашње име носила од 19. марта 1954. Пошто је 1961. изгорела зграда бивше Школе ученика у привреди, део њене наставе се изводио у згради „Палестине“. 181 Гимназија у Сремској Митровици 1838 – 1958, Сремска Митровица, 1958,15. 182 Извештај за школску 1955/56, Виша мешовита гимназија „Иво Лола – Рибар“, Сремска Митровица,11. Историјски архив „Срем”, Летопис гимназије 1956 – 1963, књига 3. 183 Извештај за школску 1955/56, Виша мешовита гимназија „Иво Лола – Рибар“, Сремска Митровица,12. 184 Историјски архив „Срем”, Гимназија – Сремска Митровица, Летопис гимназије 1956 – 1963, књига 3. Миленко Николић, професор математике и астрономије вршио је функцију в.д. директора од 1955. 185 Историјски архив „Срем”, Гимназија – Сремска Митровица, Летопис гимназије 1956 – 1963, књига 3. 1 – 3. септембар 1958. уписани други, трећи и четврти разред, а 6. септембра и први разред. 186 Историјски архив „Срем”, Гимназија – Сремска Митровица, кутија, 346. 187 31. октобар 1960. разрешен је директор школе Миленко Николић ради преласка на нову дужност, Историјски архив „Срем”, Гимназија – Сремска Митровица, Летопис гимназије 1956 – 1963, књига 3. Извештај за школску годину 1960/61, Гимназија „Иво Лола – Рибар“ Сремска Митровица, 13. 188 Историјски архив „Срем”, Гимназија – Сремска Митровица, Летопис гимназије 1956 – 1963, књига 3. 189 Извештај за школску 1962/63, Виша мешовита гимназија „Иво Лола – Рибар“, Сремска Митровица,15. 190 Извештај за школску годину 1961/62, Гимназија „Иво Лола – Рибар“ Сремска Митровица, 22-23.


175 година Митровачке гимназије

То се може видети из табеле: Предаје се

Предмет 1.

У једнаком курсу са различитим бројем часова

2. 3. 4. 1. 2.

У једнаком курсу са истим програмом

3. 4. 5. 6. 1. 2.

Српскохрватски језик Страни језик Математика Филозофија са психологијом Латински језик Друштвено уређење Географија Техничко образовање Физичко васпитање Предвојничка обука

У различитом курсу

3. 4. 5. 6.

Историја Основи науке о друштву Уметност Биологија Хемија Физика

Само у једном смеру

1.

Нацртна геометрија

Друштвено – језички смер

Природно – математички смер

16 часова I – IV

13 часова I - IV

16 часова I - IV 11 часова I - IV 5 часова III - IV

11 часова I - IV 17 часова I - IV 4 часа I II- IV

4 часа I - II 3 часа I - II 6 часова I, II и IV 8 часова I - IV 12 часова I - IV 4 часа III - IV 12 часова I – IV 5 часова III - IV

7 часова I, II, III 2 часа IV

6 часова I – IV 6 часова I, II, III 4 часа II, III 6 часова I, II, III

2 часа I 8 часова I – IV 8 часова II, III IV 11 часова I – IV 5 часова II, III IV

Увођењем два нова предмета у школски програм, основа науке о друштву и техничког образовања, а у природно - математички смер и нацртне геометрије, наглашена су будућа идеолошка и образовна стремљења друштва која ће петнаестак година касније бити испољена у великој реформи образовања, односно будућег школовања за практичан рад и јачем идеолошком утицају на друштвене науке. Увиђајући недостатке у образовању везане за практична знања, а у складу са модификацијама образовања у целом свету, политичке структуре су покушале да створе свој оригинални систем образовања прилагођен „потребама” тадашњег самоуправног социјалистичког друштва. Председник школског комитета ученика Петар Краљ је посумњао у компетентност новог виђења организације образовања, због чега је избачен из школе са још неколико ученика без права уписа у било коју гимназију Документ Гимназије, 1958. године (Историјски архив „Срем“) на територији Југославије. Казна му је тек касније, због поштовања према његовом оцу, некадашњем директору Гимназије Ђорђу Краљу, ублажена, 191 па је гимназијско образовање завршио у Новом Саду.

191

Животна прича – Петар Краљ: Што да кријем, волим да пијем, Магазин Story 18. април 2006, и Слађана Миленковић, Митровачки дани једног Краља, Сунчани сат, 19, 2011, 11-12.


Од граничарске школе до гимназије

Отварање ка свету, карактеристично за Југославију тог времена, видело се и кроз програм 192 наставе. Уведена је и могућност да се факултативно слуша и други страни језик. Заједно са Заводом за унапређење општег и стручног образовања АПВ, Гимназија је у школској 1961/62. извела три огледа која су почела претходне године - настава географије на немачком језику, примена индивидуалне и индивидуализиране методе рада у настави математике и експеримент са радом разредне заједнице. Циљ испитивања је био да се установи: у коликој мери ученици могу активно да овладају страним језиком учећи тај језик и кроз наставу другог предмета, служећи се њим као средством изражавања; на који начин се може постићи да сви ученици овладају потребним знањима из математике; у којој мери организовани ученички колектив може да допринесе бољем успеху појединаца и целине. У школској 1962/63. години уписано је 411 ученика. Педесет их није завршило школску годину (2 напустило, 47 исписано, 1 искључен). Од тог броја је на крају школске године: завршило разред полаже поправни испит понавља разред неоцењено а средња оцена школе била је 3,14.

256 ученика 67 ученика 36 ученика 2 ученика

70.91% 18.56% 9.97% 0.56%

193

У школи је радило 22 стална наставника: 18 професора, један апсолвент Филозофског факултета, два наставника и један стручни учитељ. Поред тога радила су и три наставника хонорарно, а од осталог особља три стална помоћна и техничка службеника, један хонорарни библиотекар, један техничар у магнетофонској лабораторији и један се194 зонски ложач. Веома велика флуктуација наставника тих година изазивала је проблеме у континуитету Зграда Гимназије (Историјски архив „Срем“) васпитно - образовног про195 цеса у школи. Промене у друштвеном систему током шездесетих и седамдесетих година довеле су до друкчијег прекомпоновања органа управљања у школи. Инсистирало се на даљем развоју процеса такозване деетатизације и повлачења државе из директног управљања. Формално је управа школе препуштена запосленима у школи и широј друштвеној заједници, која је у органе управљања делегирала своје представнике. Кључни орган у школи постао је Савет Гимназије који је бирао органе управљања Управни одбор и директора. Како и на ком политичко - идеолошком темељу је школа била организована види се из њеног статута из 1966.

192

Извештај за школску годину 1961/62, Гимназија „Иво Лола – Рибар“ Сремска Митровица, 23. Извештај за школску 1962/63, Виша мешовита гимназија „Иво Лола – Рибар”, Сремска Митровица, 16. 194 Извештај за школску 1962/63, Виша мешовита гимназија „Иво Лола – Рибар“, Сремска Митровица, 18. 195 Извештај за школску 1962/63, Виша мешовита гимназија „Иво Лола – Рибар”, Сремска Митровица, 18. 193


175 година Митровачке гимназије

СТАТУТ ГИМНАЗИЈЕ „ИВО ЛОЛА РИБАР“196

Статут донет 5. априла 1966. године Члан 1 Гимназија „Иво Лола Рибар“ у Сремској Митровици /у даљем тексту Гимназија/ основана је 1838. године. Право оснивача од 27. новембра 1963. године решењем број 01-19550 врши Скупштина општине Сремска Митровица. Гимназија је уписана у Регистар установа при Окружном привредном суду у Сремској Митровици под бројем Ус-90/65. на страни 91 свеска 11. Члан 3 Гимназија је школа општег образовања и остварује опште циљеве образовања и васпитања као саставни део југословенског школског и образовно-васпитног система. Општи циљеви образовања и васпитања јесу: - оспособљавање грађана, а нарочито младог нараштаја, да својим радом заснованим на савременим достигнућима науке и технике доприносе сталном развитку друштвених производних снага, јачању социјалистичких друштвених односа, порасту материјалног благостања и културном процвату друштвене заједнице као целине и личном благостању и напретку радног човека; - развијање свести о друштвеној одговорности и оспособљавање ученика и других грађана за активно учествовање у друштвеном животу и друштвеном самоуправљању; - пружање основа научног погледа на свет, развијање свести о стваралачкој Детаљ старог Правилника (Историјски архив „Срем“) снази људског ума и материјалне делатности у сазнању и мењању природе и друштва и стварању материјалног благостања, културе и цивилизације и изградњи социјалистичких друштвених односа; - упознавање ученика са историјом и достигнућима југословенских народа и целокупног човечанства на разним подручјима научног, техничког и културног и уметничког стваралаштва и омогућавање стицања знања и ширег образовања; - доприносити изградњи свестране људске личности, самосталног и критичког духа са интелектуалним, карактерним и радним особинама грађанина социјалистичке заједнице; - обезбедити организацијом производног и друштвено-корисног рада и другим облицима образовноваспитног рада јединствен утицај интелектуалног и физичког рада у васпитању социјалистичке личности; - васпитати млади нараштај у духу братства и јединства, равноправности народа Југославије, верности својој социјалистичкој домовини и одбрани њене независности, у духу социјалистичког хуманизма, свестране равноправности и сарадње и узајамног помагања народима у интересу мира и напретка у свету и у духу међународне солидарности радних људи; 196

Историјски архив „Срем”, Фонд Гимназија – Сремска Митровица, кутија 258.


Од граничарске школе до гимназије

- доприносити физичком васпитању у интересу подизања радне способности и здравог личног живота; - оспособити ученика за настављање школовања на високошколским установама. Члан 9 Гимназија има четири разреда који се означавају римским цифрама од I до IV. Гимназија има два смера: друштвено језички и природно математички смер. Опредељивање на смерове врши се по завршеном I разреду. Члан 90 Чланови Радне заједнице управљају Гимназијом непосредно и преко органа управљања које сами бирају. Чланови Радне заједнице остварују самоуправљање непосредно у Гимназији на састанцима Савета Гимназије, зборовима Радне заједнице, референдумом или другим облицима непосредног одлучивања у Гимназији. Члан 92 У складу са Уставом, Законом и овим Статутом, чланови Радне заједнице остварују самоуправљање и поверавају одређене функције управљања овим органима Гимназије: -

Један од спискова запослених (Историјски архив „Срем“) Савету Гимназије, Управном одбору Гимназије и директору Гимназије.

Члан 117 Директор Гимназије руководи пословима Гимназије, извршава одлуке Радне заједнице, Савета и Управног одбора и представља Гимназију. Директор је самосталан у раду и лично је одговоран радној заједници и органима радне заједнице, а за законит рад Гимназије и за испуњење законом одређених обавеза одговоран је и надлежном органу оснивача. Савет Гимназије је био орган у коме су се укрштали интереси запослених и шире друштвене заједнице са кључним управним овлашћењима. Доносио је низ правилника и бирао друге органе управљања. Усвајао је Правилник о народној одбрани, Правилник о избору органа управљања, Правилник о реализацији 42 часовне радне недеље, низ других аката и расписивао изворе за друге органе управљања. Савет је формирао и своје комисије (Конкурсну, за расподелу станова, за Народну 197 одбрану, за заштиту радних дужности, за утврђивање и накнаду штете). Председник Савета и 198 председник Управног одбора били су наставници школе. Мада се формално чинило да држава нема директну и остварује тек индиректну контролу, у стварности је због једнопартијског државног монопола СКЈ Гимназије била под чврстом идеолошком и управном контролом. Био је то уобичајени начин 197

Извештај за школску годину 1972/73, Гимназија „Иво Лола – Рибар”, Сремска Митровица, 6. и 8. Тако је за председника Савета изабран наставник школе Милан Јовешковић а за председника Управног одбора професор српскохрватског језика у Гимназији Слободан Познановић, Извештај за школску годину 1971/72, Гимназија „Иво Лола – Рибар”, Сремска Митровица, 8. 198


175 година Митровачке гимназије

управљања у тадашњој земљи. Унутар саме школе постојала је партијска организација у којој је био 199 велики део професора. Идеолошки утицај Савеза комуниста може се видети из Дневног реда седнице Наставничког већа: 1. Програм мера и задатака после Писма Извршног бироа и Председника СКЈ 2. Програм мера ЗО 3. Програм мера Гимназије 4. Програм марксистичког образовања средњошколске омладине и школе 200 5. Договор о општем родитељском састанку Док се овај идеолошки притисак у формалном смислу повећавао, Гимназија је у оној чисто образовној сфери постизала све боље резултате. На то је утицао квалитет ученика који су долазили у школу. Највећи део су чинили ученици који су у основној школи имали одличан успех и тек нешто са врло добрим успехом. Свест професора да је реч о својеврсној „елитистичкој” школи која школује децу за факултете односно потенцијално важне државне службе, као и добра организација наставе, имали су позитиван утицај. Строги критеМитровачки гимназијалци 1970. године (Мирјана Миловановић) ријуми оцењивања поготово када се компарирају са садашњом праксом могу се видети из табеле која представља резултате успеха у периоду када је 201 Гимназија последњи пут пре „велике” реформе образовања имала четири пуна разреда.

Разред

Ученика

Одлични

Вр. добри

Добри

Довољни

Свега

%

поправни

Пали годину

Свега

%

Средња оцена

Успех ученика Гимназије „Иво Лола Рибар“ на крају наставне 1974/75. године:

I II III IV Свега

221 153 146 149 669

33 40 30 27 130

71 36 32 45 184

60 30 37 35 162

4 7 9 13 33

168 113 108 120 509

76.01 73.85 73.97 80.53 76.08

38 22 27 24 111

15 18 11 5 49

53 40 38 29 160

23.99 26.15 26.03 19.47 23.92

3.26 3.37 3.33 3.39 3.33

Уз такве критеријуме ученици су у правилу стицали довољна знања да су без проблема уписивали углавном факултете Универзитета у Београду и Новом Саду, а највећи део их је успешно и завршавао. Школске 1971/72. у Гимназију су уписана 687 ученика, 24 одељења у сваки разред по шест: први 202 разред 196, други разред 195, трећи разред 164, четврти разред 132. Број уписаних и квалитет наставе били су потврда високог нивоа школе. Успех на студијама који су гимназијалци постизали био је потврда квалитета рада. Многи гимназијалци су по завршетку студија остајали у Београду, или од тих година све више интересантном Новом Саду, који је привлачио студенте својим, за тадашњу Југославију јединственим кампусом, где су сви факултети и друге студентске институције биле смештене на једном месту. Велики број некадашњих ученика школе се по завршеним студијама враћао у град, где су заузимали веома важна места у друштвено - политичким и привредним структурама града. 199

Извештај за школску годину 1972/73, Гимназија „Иво Лола - Рибар”, Сремска Митровица, 9. Извештај за школску годину 1972/73, Гимназија „Иво Лола - Рибар”, Сремска Митровица, 9. 201 Извештај за школску годину 1974/75, Гимназија „Иво Лола - Рибар”, Сремска Митровица, 43 - 44. 202 Историјски архив „Срем”, Гимназија – Сремска Митровица, Летопис гимназије 1971/72 - 1975, књига 4. 200


Од граничарске школе до гимназије

Школске 1971/72. године директор школе Микица Петровић прешао је на рад везан за 203 организацију школа деце наших радника у Немачкој. На кратко га је на овом месту заменила 204 дотадашња помоћница Бранка Јешић. По конституисању новоизабраног Савета Гимназије 2. 205 206 децембра 1971, изабран је и нови директор. Велик број одељења Гимназије као и Економске школе са којом је она у различитим сменама делила зграду, стварао је додатне проблеме у организацији 207 наставе која се одвијала у свим могућим просторијама. Било је то време нових великих реформи система образовања које су политички припремљене на 10. конгресу СКЈ а педагошки и оперативно неку годину раније. Ускоро ће се показати да је ова реформа значајно уназадила систем образовања. 1974. уписана је последња генерација која је наставу слушала по гимназијским програмима. Већ 1975. уписан је први разред по новом реформисаном програму који је носио назив ОПО из кога ће се развити ЗСВО (Заједничко средње образовање). Упис је обављен 30. 8. 1975. Уписано је 643 Детаљ из школског Летописа (Историјски архив „Срем“) ученика, 267 мушкараца и 376 девојака: први разред ОПО 158 ученика, други разред Гимназије 212 ученика, трећи разред Гимназије 141, 208 четврти разред Гимназије 132. На почетку школске године1975/76. Гимназија има 24 одељења, и то шест одељеља првог разреда ОПО-а, седам одељења другог, шест одељења трећег и пет одељења четвртог разреда: разред I разред II разред III разред IV разред

Укупно ученика 158 212 141 132 643

мушко 69 83 65 50 267

женско 89 129 76 82 376

У нова одељења уведени су нови предмети: Основе марксизма и самоуправног социјализма, 209 Основе технике и производње и Одбрана и заштита. Овој реформи се придавао изузетан значај, па је 9. октобра 1975. на седници одељенских већа првих разреда посебно анализирано како тече настава у три нова предмета Основе марксизма и самоуправног социјализма, Основе технике и производње и 210 Одбрана и заштита. Наставним планом и програмом се обезбеђује да марксизам својом суштином постане основа целокупног васпитно - образовног рада у настави и ваннаставних активности. У првом разреду је наставним планом одређено да се у предмету Основе марксизма и самоуправни социјализам изучавају поставке и дела класика марксизма, развој марксизма и теорија и пракса самоуправног социјалистичког друштва. Из оквирног програма васпитног рада Гимназија ће нарочиту пажњу посветити 203

Извештај за школску годину 1971/72, Гимназија „Иво Лола – Рибар” Сремска Митровица, 7. 30. септембар 1971. Историјски архив „Срем”, Гимназија – Сремска Митровица, Летопис гимназије 1971/72 – 1975, књига 4. 205 Историјски архив „Срем”, Гимназија – Сремска Митровица, Летопис гимназије 1971/72 – 1975, књига 4. 206 Извештај за школску годину 1971/72, Гимназија „Иво Лола – Рибар” Сремска Митровица, 8, а 9. децембар 1971. Савет Гимназије изабрао за директора Тривуна Миланковића, професора историје дотадашњег директора економске школе у Сремској Митровици. Донета је одлука да нови директор ступи на дужност 1. јануара 1972. 207 Историјски архив „Срем”, Гимназија – Сремска Митровица, Летопис гимназије 1971/72 – 1975, књига 4. 208 Историјски архив „Срем”, Гимназија – Сремска Митровица, Летопис гимназије 1971/72 – 1975, књига 4. 209 Историјски архив „Срем”, Гимназија – Сремска Митровица, Летопис гимназије 1971/72 – 1975, књига 4. 210 Основе марксизма и самоуправног социјализма Основе технике и производње и Одбрана и заштита 204


175 година Митровачке гимназије

следећем: Развијање свесне социјалистичке дисциплине, Васпитање за самоуправљање и друштвено 211 политичку активност, неговање традиција НОБ-а и социјалистичке револуције. Идеје о једнакости ученика по таленту и способностима и једнаком образовању за све, брзо су се показала као промашај. Четворогодишњи програм гимназије вештачки је скраћен и сабијен у само две године да би се ослободио простор за предмете усмереног образовања који су постојали тек као спој химеричних идеја и рогобатно дефинисаних наслова. Врло брзо поготово у усмереном образовању критеријум оцењивања је изузетно пао, и у неким одељењима су скоро сви ученици постизали одличан успех. Био је то и формални и суштински крај дотадашњег образовног система.

Ученици Гимназије 1951. године („Златни одсјај трајања“212) Гимназијалци 1954. године („Златни одсјај трајања“)

Митровачки гимназијалци у градском парку („Златни одсјај трајања“)

211

Историјски архив „Срем”, Гимназија – Сремска Митровица, Кутија 258, Годишњи програм рада за школску 1975/76. „Златни одсјај трајања је публикација коју су штампали некадашњи гимназијалци 2011. године поводом педесет и пет година матуре. Уређивачки одбор су чинили: Вера Достанић Бења, Љубица Дундић Јанковић, Нада Јанковић, Слободан Паклар, Димитрије Стојшић, Гојко Талировић и Крешимир Тешавкић. Исти уређивачки одбор приредио је и књигу: „Златни одсјај сећања“ (педесет година од матуре), у Сремској Митровици, 2006. године. 212


Од граничарске школе до гимназије

Матурска екскурзија („Златни одсјај сећања“)

Гимназијалци у Загребу („Златни одсјај сећања“)

Ђорђе Краљ и Миленко Николић са ученицима на екскурзији у Београду („Златни одсјај сећања“)

Фотографисање гимназијалаца („Златни одсјај трајања“)

Гимназијалци на путовању („Златни одсјај сећања“)

Обележавање годишњице матуре („Златни одсјај трајања“)


175 година Митровачке гимназије

Ово је само део приче о новијој историји једне велике школе, о њеном путовању кроз време, о видицима које је сама исцртавала, али и догађајима са неистражених стаза, које су је други приморавали да походи. Јер, прича о Митровачкој гимназији у току и након усмереног образовања, истовремено је и запис о животу у Сремској Митровици на прелазу између обала два миленијума, о дешавањима у државама кроз које је град на Сави пролазио, о друштвеним и културним променама којима су били изложени његови становници, па и ученици Гимназије. Нема тих инструмената који могу измерити допринос сваке, а посебно најзначајније образовне институције у овој равници, развоју средине у којој је подигнута, али ни елитистичких сила које могу раздвојити судбину школе од судбине њених ученика и њеног народа. Писани времеплов, чијим браздама смо се запутили, подсетиће нас на врхове знања које су освајали гимназијалци, на музику и филмове уз које су одрастали, одвешће нас у различите градове и државе, на радне акције, такмичења, изложбе и спортске догађаје, али неће пропустити и да нас премести у много шире оквире, да нас подсети на велике научнике, ствараоце и уметнике потекле из Гимназије, чија су дела прославила и њих, али и њихову школу широм света. Сетићемо се надахнутих узлета људског промишљања, слобода и боја које су окружиле и осликале многа детињства, упутити поглед ка звездама које су обасјавале безбрижна одрастања и ка истинским моралним вредностима које су свима исцртавале пут. Овај субјективни историограф подсетиће својим садржајем, бивше гимназијалце на године, када је време спорије пролазило, на успехе и победе, на заборављене доживљаје из учионица и носталгичне успомене из школског дворишта, на некада изучаване предмете, некадашњу моду и правила понашања у њиховој школи. Биографија Митровачке гимназије сведочиће и о крају времена опијеног једноумном идеологијом која је апсурдно чинила да већина у њој буде срећна, о првим корацима обновљеног вишестраначја, политичким променама, недосањаним, изневереним и срушеним надама, кризама, сукобима, ратовима, о првим компјутерима, али и о невидљивим авионима. Недостатак детаља и поманкање документованости, у неким тренуцима благотворно су деловали на овај уобличени споменар, јер су допустили погледу да обухвати представе већих димензија са којих су нестале бледе минијатуре својом небитношћу осуђене на заборав. Чињеница да највише суза има тамо где се највише пева, неће успавати свест о непоузданости људима медијски предочених слика. Без времена да сачека сазревање општег суда који ће дати историја о овим догађајима, аутор ће вам их пренети онако како их је он у сачуваним документима, а некада и лично, видео и разумео. Доба уставних промена Упоредо са великим друштвеним променама, које су се дешавале 1974. године у тадашњој Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, дошло је до крупних реформи и у систему образовања. Од 27. до 30. маја у Београду је одржан Десети конгрес Савеза комуниста Југославије, који је, као никада раније, изузетну пажњу посветио променама у области образовања, науке и културе. Посебно су истакнути захтеви за целовиту марксистичку заснованост васпитног и образовног процеса, јер су многи сматрали да се концепт грађанске школе задржао недопустиво дуго након Другог светског рата, иако је он био неприхватљив у условима изградње социјалистичког друштва. Знатан број идеолога владајуће левице износио је уверавања како је дотадашња школа имала изузетно велики утицај на раслојавање средњошколске омладине. Док је на једној страни постојала гимназија, која је спремала младе за интелектуални рад и наставак школовања, дотле су средње стручне

Гимназијалци у школском дворишту 1974. године, пред почетак усмереног образовања (Александар Декански)


Године, када је време спорије пролазило

школе оспособљавале младе за укључивање у непосредан рад. Тако се, према њиховом мишљењу, у средњим школама стварао јаз између умног и физичког рада, а социјалистичко друштво је настојало да се сви ученици ставе у исту раван, да се елиминишу разлике како међу појединцима тако и између 1 самих образовних установа. Хтело се оспорити да су неке школе „елитне“, да су нека деца „вреднија“ и „способнија“, да боље и брже уче. Био је то покушај брисања разлика које једноставно није било могуће избрисати. Један од најважнијих иницијатора и протагониста ове реформе био је хрватски и југословенски политичар др Стипе Шувар (1936 – 2004), па су по њему промене у средњошколском образовању у колоквијалном говору назване „Шуварева реформа“. У војвођанским средњим школамa реформу је спроводио магистар математике и доктор педагогије Миленко Николић (од 1973. до 1980. 2 обављао је функцију покрајинског секретара за образовање, науку и културу), који је пре нешто више од шест деценија, за време боловања, на месту директора Гимназије у Сремској Митровици, мењао Ђорђа Краља. Овај период је остао упамћен по избацивању неколико ученика из школе, међу њима и Ђорђевог сина, касније познатог глумца Петра Краља. „Ђаци дижите буну, рушите Ниџину диктатуру“, писао је на очевој адвокатској машини и делио по школи у то време, данас митровачки лекар у пензији, 3 а тада Петров друг, Душан Стојановић. Заједничко средње образовање Школске 1975/76. године спроведена је реформа која је имала за циљ организовање Заједничког средњег образовања (ЗСО), тј. „деветог“ и „десетог“ разреда. Почео је рад према нешто измењеним наставним програмима. У првом разреду реформисане средње школе ученици су имали тридесет и три часа недељно. Дванаест часова је припадало тзв. општекултурном подручју, где је српскохрватски језик био заступљен са четири, а страни (најчешће руски) језик, физичко са здравственим васпитањем, као и одбрана и заштита са по два часа. Друштвеноекономско подручје било је заступљено са шест часова, по два часа су била резервисана за основе марксизма, историју и географију. И на крају природно-математичко подручје укупно је имало десет часова: четири за математику, а по два часа за физику, хемију и биолоЕкскурзија у Кумровец, 1. јуна 1976. године, гију. Сматрало се да ће ови предученици одељења III3 и III5 (Александар Декански) мети бити довољни за стицање широке политехничке културе као основе сваког рада и јасно идејно, тј. марксистички, усмерити младе 4 људе ка тада доминантној оријентацији друштва. Реализацијом задатака новог предмета основе марксизма и социјалистичког самоуправљања требало је омогућити ученицима да упознају животне проблеме социјалистичког друштва и марксистичке приступе њиховом решавању. Наставни садржај предмета основи технике и производње (ОТИП) био је концептиран као радно васпитање, којим би

1

Стеван Безданов, Удружени рад и образовање, Младост, Београд, 1980, стр. 46, 47. Сања Јовановић, у: Знамените личности Срема, Музеј Срема, Музеј Војводине, Филозофски факултет, одсек за историју - Нови Сад, Сремска Митровица, 2003, стр. 581, 582. 3 Аутору усмено пренео др Душан Стојановић. 4 Светко Смилевски, Усмерено образовање, у: Педагошка енциклопедија, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1989, стр. 482, 483. 2


175 година Митровачке гимназије

ученици непосредно ушли у свет рада, а најважнији део ових садржаја извођен је у локалним радним организацијама. И наредна школска 1976/77. година била је заправо припрема за важнију реформу која ће уследити. На седници председништва Општинске конференције ССРНВ у Сремској Митровици секретар Самоуправне интересне заједнице за опште образовање и васпитање Лука Шојић, истакао је да су спроведене организационе промене тек основа за спровођење суштинске реформе школства. Као циљеви постављени су: растерећење наставног програма, јачање ученичког самоуправљања, 5 подруштвљавање школовања и образовања, и повезивање истог са удруженим радом привреде. Почетак усмеравања Дуго припремана права реформа у области средњег образовања и васпитања почела је тек школске 1977/78. године увођењем новог плана и програма у први разред, који се чешће називао „девети“, и усмеравањем ученика на прелазу из другог, тј. „десетог“, у трећи разред средње школе. Упис у средњу школу није извршен према успеху ученика у дотадашњем школовању, или на некој врсти пријемног испита, него је урађен према територијалном распореду који је донела Скупштина општине Сремска Митровица. Можда, да би утишале мишљења просветних радника, која нису ишла у прилог реформи, а можда и из неких других побуда, просветне власти су те прве, 1977. године спровођења новог концепта, повећале плате свих запослених у образовању. До већих организационих промена у структури дотадашњих средњих школа није дошло одмах, у самом почетку функционисања новог заједничког средњег образовања. За то једноставно нису постојали услови, па је тек школске 1976/77. године могло да се приступи потпуном одвајању првог и другог разреда у посебне организационе целине. Најпре су запослени у Техничком школском центру „25. мај“ - Школи за машинске и електро техничаре и КВ раднике „Никола Тесла“ и Школи за хемијске техничаре и КВ раднике „Руђер Бошковић“ основали прву основну организацију удруженог рада те врсте, Центар заједничког средњег образовања „Вељко Влаховић“. Крајем школске 1976/77. године, када је извршено издвајање заједничког средњег образовања и у другим школама, формиран је и други центар „Јованка Габошац“, који је назив добио по предратној митровачкој гимназијалки, скојевки и организаторки устанка у сремском селу Мартинци. Овај центар је формиран од радника запослених у Гимназији „Иво Лола Рибар“, Економској школи „9. мај“ и Школи за квалификоване раднике „Станко Пауновић Вељко“. У његовом саставу било је тридесет и шест одељења првог и другог разреда. Од школске 1977/78. године самостално почиње да ради и трећи Центар заједничког средњег образовања у Сремској Митровици. У састав овог центра, који је добио назив „Фрушкогорски партизански одред“, са дванаест одељења ушли су запослени Медицинске школе „Драгиња Никшић“ и Педагошке академије „Душан Вукасовић ДиоУченице испред школских врата 6 ген“. Након што је од дела запослених у Гимназији формиран центар (Светлана Љубинковић) „Јованка Габошац“, намењен ученицима прва два разреда заједничког средњег образовања, ствара се и Школски центар за образовање и васпитање радника у друштвеним делатностима „Иво Лола Рибар“, који ће школовати ученике трећег и четвртог разреда, а наставу ће им у великој већини изводити други део некадашњих гимназијских професора. За првог директора центра постављен је Теодор Радуловић. Поред поменутог, у граду је формирано још пет центара за образовање ученика након завршеног заједничког средњег образовања, тј. за образовање након „деветог“ и „десетог“ разреда. Били су то: Хемијско-технолошки центар „Руђер Бошковић“, Електрометалски центар 5 6

Ана Антонин, Реформа школства - на пола пута, у: Сремске новине, Сремска Митровица, 29. јун 1977, стр. 7. Божидар Поповић, Три центра - три ООУР, у: Сремске новине, 31. август 1977, стр. 9.


Године, када је време спорије пролазило

„Никола Тесла“, Грађевинско-шумарски центар „Станко Пауновић Вељко“, Робно-новчани центар „9. мај“ и Центар здравствене струке „Драгиња Никшић“. Ученици су, осим наведених центара, могли да 7 упишу и средњи ступањ Педагошке академије „Душан Вукасовић Диоген“. Године 1977. у свету је почела масовна производња првог правог персоналног рачунара Apple II. Непосредно пред потпуно установљење реформи у образовању, 28. августа одржан је највећи скуп у дотадашњој историји домаће рок музике - концерт код Хајдучке чесме, групе Бијело дугме. СФР Југославија се трудила да, иако идеолошки различита, не изгуби повезаност са развијенијим делом света. У школској 1977/78. години, у првој генерацији позивно-усмереног образовања, у свих шест сремскомитровачких центара и три истурена одељења једног центра из Руме, уписано је 1011 од предвиђених 1320 ученика. У овим центрима ђаци су наредне две године оспособљавани за стицање звања стручног радника одређеног профила. У Центру за образовање радника у друштвеним делатностима „Иво Лола Рибар“, наследнику Гимназије, уписано је те школске године 244 ученика, иако 8 их је првобитно било предвиђено 240. Рад новоформираних установа позивно усмереног образовања које су носиле назив „Јованка Габошац“ и „Фрушкогорски партизански одред“ одвијао се у просторијама дотадашње Гимназије и у њима су ученици похађали први и други разред заједничког средњег образовања, односно „девети“ и десети“. Установа исте намене, која је носила назив „Вељко Влаховић“, била је смештена у данашњој Прехрамбено-шумарској и хемијској школи. Закључком Скупштине града, те 1979. године, право коришћења и располагања на некретнинама у друштвеној својини са Гимназије је пренето на ВОЗСВО „Јованка Габошац“, што је Земљишно књижно одељење суда решењем из децембра исте 9 године уписало и у своје књиге. Ово је означило први Јованка Габошац са друговима (Историјски архив „Срем“) корак којим је некадашња Гимназија почела да губи своју зграду, јер је Школски центар за образовање и васпитање радника у друштвеним делатностима „Иво Лола Рибар“, који је био формални баштиник Гимназије, радио у згради Педагошке академије. Усмерено образовање је у историју однело униформе од тревире тамно плаве боје по којима су митровачки гимназијалци годинама препознавани на путу у школу и на повратку својим кућама. Девојке су могле изабрати за шивење један од три понуђена модела на огласној табли, док су момци имали само један „избор“. Било је и оних који би одмах по изласку из школске зграде одлагали униформе у торбу, како би на градском корзоу приказали своју гардеробу. Само су поједини професори још задржали плаве мантиле, више из потребе и навике, него из професионалне обавезе. Светло плаве блузе на пертлање и тамно плави шорцеви за физичко, уступили су у време усмереног образовања 10 место неким модернијим одевним комбинацијама. У том периоду живот у Сремској Митровици и њеној непосредној околини добијао је нове обрисе. У суботу 19. новембра 1977. године, пред више од двадесет хиљада грађана, свечано је отворен саобраћајни мост између Мачванске и Сремске Митровице. Изградња речног прелаза дугачког 739 11 метара трајала је две и по године. До тада су ђаци са десне обале Саве у средњу школу долазили преко понтонског моста са три рампе код Војарне, постављеног још 1951. године, који је имао једну коловозну и две траке за пешаке. Када би понтон, због проласка бродова, био растављен превоз је 7

Миомир Филиповић Фића, Лексикон школа општине Сремска Митровица, Удружење културних стваралаца Републике Србије „Завичај“, Сремска Митровица, 2003, стр. 115, 109, 96, 102 и 122. 8 Борислав Стојшић - главни уредник, Уписано 1011 ученика, у: Сремске новине, 7. септембар 1977, стр. 11. 9 Документација секретаријата школе. 10 Аутору усмено пренела Милица Тривун. 11 Видети више у: Миленко Бобић, Мостови Сремске Митровице, Сремске новине, Сремска Митровица, 1987.


175 година Митровачке гимназије

вршен чамцем „Врабац“, а сталну линију имало је нешто веће пловило „Гусан“ које се налазило око километар низводно. Завршетком индустријског моста, понтон и „Врабац“ су престали да постоје, а место „Гусана“ је преузео брод „Летенка“, популарно називан „Аутобус на Сави“. Децембра 1977. године умро је један од „врхова“ сремске равнице Милош Црњански, чије су „Сеобе“ - велика историјска фреска о лутању и беспућу, као и сам животни пут, имали и обрисе у животу Гимназије у Сремској Митровици. 140 година Гимназије Поводом прославе 140 година постојања Гимназије, 17. маја 1978. године, одржана је свечана 12 академија. Програм су организовали ученици и запослени у Школском центру за образовање и васпитање радника у друштвеним делатностима „Иво Лола Рибар“ и последња генерација матураната 13 Гимназије. Успех ученика који су завршили први разред реформисане средње школе био је знатно слабији него успех ученика виших разреда који су завршавали школу по старим гимназијским програмима, јер је и састав ученика био знатно слабијег улазног просека. У Срему је те школске године из математике, према подацима просветног саветника Слађане Хотомски, било 12% одличних, 10% врло добрих, 16% 14 добрих, 51% довољних и 11% недовољних оцена, док је средња оцена из математике била 2,61. После прве године усмереног образовања, по сачуваним новинарским написима, удружени рад је ћутао о својим кадровским потребама, а млади су школовани за евиденцију незапослених. Te 1978. године највећи савремени југословенски песник испевао je стихове: „У име свих нас из педесет и неке...“, а последњи јунаци ових рима завршавали су матуру. Митровачки гимназијалци су у оквиру градских бригада, уз песму и дружење, били на омладинским радним акцијама, изграђујући инфраструктурне објекте широм велике Југославије и учествовали у другим видовима омладинских окупљања и активности. И у наредној школској 1978/79. години у средњим школама мешали су се елементи новог и старог система образовања. Наставно васпитни рад одвијао се према Заједничким основама средњег усмереног образовања, уз остваривање нових садржаја и задатака постављених за прву и другу годину прве фазе овог образовања, а у трећем и четвртом разреду према старом наставном плану и програму. 1161 средњошколац уписан је у први разред на територији 15 сремскомитровачке општине. Како су испунили потребан фонд часова, распуст је за ученике Школског центра за образовање и васпитање радника у друштвеним делатностима „Иво Лола Рибар“ почео два дана раније него за остале митровачке средњошколце. Да би настава била садржајнија и боља, школа је била упућена на сарадњу са радним организацијама ван образовања. Обележавање 8. марта, 1979. године (Јасна Максић) Увођењем нових предмета појавила се и потреба за стручним кадровима који ће их предавати. Проблем је био што предавачи стручних предмета нису били у сталном радном односу у школи, него су морали распоред часова да усклађују са својим организацијама. Сви стручни предмети за ученике правног смера, тако су на пример били у једном дану. Да би уштедели време, предавачи су часове држали у 12

Употреба речи академија у контексту који не одговара њеном изворном значењу, постала је уобичајена у савременом српском језику, па ће тако бити пренета и у овај текст (примедба аутора). 13 Слађана Јајић, 140 година постојања, у: Сремске новине, 21. мај 1978, стр. 7. 14 Слађана Хотомски, Владимир Јечмен, Успех ученика из математике у Срему у школској 1977/78, у: Сремске новине, 8. новембар 1978, стр. 7. 15 Слађана Јајић, Радничка занимања мање привлачна, у: Сремске новине, 23. август 1978, стр. 7.


Године, када је време спорије пролазило

амфитеатру ученицима више одељења, што се одражавало на квалитет наставе, а пошто је више професора предавало ученицима исти предмет, тј. његове делове, долазило је и до проблема приликом утврђивања заједничке оцене. Центар је склапао споразуме са радним организацијама у којима су професори били у радном односу и где су одлазили ученици. Ђаци културолошког смера такође су имали све стручне предмете у једном дану. Пошто ни репертоар биоскопа у граду није био у складу са школским програмом, школа је од кинотеке закупила филмове које је за три дана видело више од 700 ученика. Ученици су, уз специјалан попуст градског превозника „Сремекспрес“, одлазили на позоришне представе у Београд, на снимања филмова и снимања драма у телевизијском студију, испуњавајући тако све задате облике образовног процеса. Обележено је двадесет година како се настава престала 16 обављати само у учионицама. Она је изашла и у поља, фабрике и у природу, а затим и на места која су била значајни историјски споменици и темељи владајуће идеологије. У другом полугодишту те школске године навршило се 85 година од рођења познатог америчког редитеља и теоретичара седме уметности Славка Воркапића, који је завршио сва четири разреда Краљевске мале реалне гимназије станујући на 17 Тргу Светог Димитрија 15 у Сремској Митровици. Координациони одбор за усмерено образовање при Општинској конференцији ССРНВ оценио је да успех ученика није био онакав какав се очекивало. Школовање кадрова за друштвене делатности, уз кадрове за робно-новчани промет једино је дало позитивне резултате. Као главни разлог наведени су изостанци и неприлагођени наставни планови и 18 програми новој школи. Године 1979, 13. јула проглашен је Закон о усмереном образовању и васпитању СР Србије, којим је заокружен процес реформи и омогућена диференцијација образовања у трећем и четвртом разреду 19 средње школе, што је и био основни циљ његовог доношења. Одлазак председника Школске 1979/80. године, и у наследници Гимназије „Иво Лола Рибар“ уведена је та друга фаза усмереног образовања. Трећи разред је почео са реализацијом друге фазе, док је четврта година последња завршавала своје школовања по старом програму. Године 1980, 21. марта у Школском центру за образовање и васпитање радника у друштвеним делатностима „Иво Лола Рибар“, у Савез комуниста је свечано примљено 76 младих људи. Од њих су четворо били просветни радници, а остало су 20 били ученици. Након краће болести, 4. маја 1980. године умро је доживотни председник СФРЈ и СКЈ Јосип Броз Тито. Школски центар „Иво Лола Рибар“ није радио, као ни све друге установе и институције, а ученици и професори су правили шпалир дуж пруге Љубљана - Загреб - Београд којом је, обасут цвећем, прошао чувени Плави воз у којем се налазило тело југословенског марТекстови о Титу (Сремске новине) шала. У држави је била вишедневна жалост, а ђаци ће још дуго времена након тога, писати школске и домаће задатке на тему његовог „живота и дела“. Испраћају југословенског вође присуствовало је 209 делегација из 127 земаља света. Тито је последњи пут 7. јуна 21 1977. године посетио Сремску Митровицу. Том приликом су га на путу испред зграде општине 16

Светлана Ђаковић, Нови облици рада, у: Сремске новине, 14. фебруар 1979, стр. 7. Душан Познановић, Други у аутобиографији, КПЗ Сремске Митровице, Пројекат „Ја волим Митровицу“, Сремска Митровица, 1998, стр. 126. 18 Недељко Терзић, Изостанак од пет година, у: Сремске новине, 7. март 1979, стр. 7. 19 Службени гласник Социјалистичке Републике Србије, број 029/1979, 14. јул 1979. 20 Зденко Ненадић - главни уредник, На одговорном путу, у: Сремске новине, 26. март 1980, стр. 14. 21 Видети више у: Душан Познановић, Тито у Срему, Сремске новине, Сремска Митровица, 1986. 17


175 година Митровачке гимназије

заставама и букетима поздравили и ученици најближе школе. Крајем маја 1980. године у Школском центру „Иво Лола Рибар“ нових 55 младића и девојака примљено је у Савез комуниста. Партијска 22 организација у школи у том тренутку је бројала 159 чланова. Већ тада је критеријум за пријем постала бројност, а не, као ранијих година, „морална подобност“ и пре свега успех током школовања. У јуну је завршена изградња кеја дуж леве обале Саве, који је подигнут два метра у односу на некадашњи (на „Брионе“ се није више пењало степеницима, него спуштало), а чија је изградња почела недуго након чудом избегнутих поплава у јесен 1974. године. Новоизграђена бетонска обалоутврда била 23 је дуга 11 километара. Није прихваћена првобитна идеја археолога, и некадашњег гимназијалца др Петра Милошевића да овај одбрамбени зид, који ће у будућности чувати град од поплава и по којем ће шетати хиљаде Митровчана, буде и туристичка атракција у облику римских зидина, којим је некада био опасан Сирмијум. Заокруживање друге фазе усмереног образовања У Школски центар „Иво Лола Рибар“ 1980/81. године на постојећа слободна места уписани су сви ученици, што није био случај са осталим центрима у Сремској Митровици. У одељење математичке струке, примљен је и Ивица Бошњак, који је тог лета освојио бронзану медаљу на Међународној математичкој олимпијади у Вашингтону. Велику сметњу у реализацији друге фазе усмереног образовања представљао је недостатак уџбеника. Читав образовни систем био је потпуно идеолошки обојен и две најприсутније речи биле су: самоуправљање и марксизам. Оне нису обрађиване само у оквиру свих предмета у којима је то било могуће, него су чак најчешће помињане и на часовима одељењске заједнице. Апсурдно је било изаћи светоназорски незаражен из таквог идејног дрила. Снег није поштовао календар и пао је већ 1. 24 новембра, на дан прославе ослобођења града, када су јединице Прве армије НОВ, односно 16. Војвођанске дивизије, 1944. године ушле у МитроБудући ученици Центра испред „Палестине“ (Историјски архив „Срем“) вицу. Историја је уредила да истог датума 1765. 25 град добије статус слободног граничарског комунитета - магистрата, да у Првом светском рату буде ослобођен 5. новембра 1918. године, да након уласка у ред слободних краљевских градова 9. новембра 26 1881. почне са деловањем Градско веће и Градски магистрат, а да је хришћански празник Свети Димитрије, чије је име уткано у сам назив града, 8. новембра, па се од краја ХХ века у месецу новембру у Сремској Митровици прослављају „Новембарски дани“, уместо тада само обележаваног и слављеног Дана ослобођења. Џон Ленон, кога су слушале, и тек ће га слушати генерације гимназијалаца, убијен је 8. децембра. Ученици су, настављајући примену реформисаних образовних садржаја у стварности, део зимског распуста провели на пракси у радним организацијама. У пролеће 1981. године, у близини 27 православног гробља, откривени су делови римског сунчаног сата, који ће временом постати један од најважнијих туристичких симбола Сремске Митровице. Школском 1980/81. годином завршен је и заокружен процес увођења средњег усмереног образовања. Комплетирана је и друга фаза, односно први пут су добијени ученици који су завршили целокупно усмерено образовање по новом програму. У 22

Светлана Никшић, Завет младих комуниста, у: Сремске новине, 21. мај 1980, стр.7. Живко А. Попов, Митровица град и људи у времену, Завод за заштиту споменика културе, Сремска Митровица, 2010, стр. 618. 24 Зденко Ненадић - главни уредник, Први снег, у: Сремске новине, 5. новембар 1980, стр. 11. 25 Славко Гавриловић, Митровица - трговиште у Срему, САНУ, Београд, 1984, стр. 37. 26 Данило Кецић - главни уредник, Сремскомитровачка хроника, Институт за историју, Нови Сад, 1987, стр. 44. 27 Петар Милошевић, Сунчани сат из Сирмијума, у: Сунчани сат, број 1, КПЗ Сремска Митровица, Сремска Митровица, 1992, стр. 6-8. 23


Године, када је време спорије пролазило

Центру за образовање радника у друштвеним делатностима „Иво Лола Рибар“ седам одељења је завршило четврту годину у оквиру два одељења правне и културолошке, и по једном одељењу преводилачке, информатичке и математичке струке. У наредних неколико година дошло је до консолидације средњег усмереног образовања у Сремској Митровици. Чињеница да су у иста одељења прве две године заједничког средњег образовања једновремено ишли ученици натпросечних и испод просечних способности, са разликама које је било немогуће превазићи, задавала је и даље велике проблеме професорима и читавом систему. У школама су неформално организована тзв. „огледна“ одељења, састављена од ученика који су имали потешкоће у савладавању плана и програма већине предмета. Ова одељења немају никакве везе са огледним одељењима која данас егзистирају у средњем образовању Републике Србије. И у школској 1981/82. години „усмерени“ су и даље били више усмерени на такозване друштвене смерове, а за радничка занимања није било довољно кандидата. Ипак Центар друштвених 28 делатности „Иво Лола Рибар“ уписао је свих 142 планираних ученика. У Сремској Митровици је те јесени Бата Живојиновић снимао филм „Стићи пре свитања“. У школи се обележавало четири деценије устанка и револуције. Дана 4. новембра 1981. године на место директора Центра постављен је професор математике Цветко Раднић. Пет дана је продужен зимски распуст и за то се уштедело преко 29 „сто старих милиона“. Изгубљени часови се нису надокнађивали. Млади нису желели да им они који више нису млади ускраћују вредности које сами стварају. Водила се полемика око песама оспораваних и хваљених рок група, које су слале „све у фину материну“. Долазило је неко ново време као у песми Изета Сарајлића: „И ја бих се клинцима радо придружио Ученице Центра друштвених делатности, 1982. године (Неда Фабри) У њиховом рушењу старе сцене: Можда бих децу којечем научио, А, можда би деца научила мене.“ Оно што се замерало старом образовном систему остало је актуелно и у новом, али је само променило форму. Инсистирано је на већем утицају радних људи на систем образовања и васпитања. Такмичење „Тито, револуција, мир“ и споредне ваннаставне акције добијале су на све већем публицитету, али новим образовањем, замишљеним да буде „мост између школе и фабрике“, чинило се да нису били задовољни ни његови творци.

У току школске 1982/83. године водила се јавна расправа о нацрту Закона о васпитању и образовању. ЗОВО је требало да престане да постоји као посебна двогодишња школа и зацртано је да постане четворогодишња усмерена школа. Енглески језик је учило око 27%, руски 65%, немачки 4%, а 30 француски 2% ученика у граду. Посета предузећима, у оквиру предмета основе технике и производње, била је празан дан, изгубљено време, било кривицом ученика, било кривицом радника у производњи. Нискобуџетни и испод просечни филм „Тесна кожа“ за недељу дана у Сремској Митровици видело је преко шеснаест хиљада људи. Тих година у ђачким торбама, и „под“ школским клупама, могли су се наћи мали формати Итд, Џубокса, Младости... Преданији науци читали су Галаксију, а код смелијих су се могли пронаћи и примерци магазина Старт. Најпопуларнији италијански стрип Алан Форд често је заплењиван од стране професора, али његови јунаци су несметано настављали своје авантуре.

28

Милорад Лемајић, Мање ученика за радничка занимања, у: Сремске новине, 30. септембар 1981, стр. 9. Божидар Поповић, Продужен зимски школски одмор, у: Сремске новине, 9. децембар 1981, стр. 11. 30 Симо Ракита, Мора равномернија заступљеност, у: Сремске новине, 12. јануар 1983, стр. 7. 29


175 година Митровачке гимназије

Вечерњи изласци средњошколаца, почетком осамдесетих, почињали су одласком у посластичарницу „Спорт“ на колаче. Након тога, већ пре осам, стајали би у реду за улазак на неку живу свирку, или музику пуштану са грамофона, најкасније до поноћи. У граду су, у топлијим месецима, на отвореном радиле: Летња позорница Дома омладине, Комарац - у летњој башти Биоскопа „Фрушка гора“, Раднички - код игралишта истоименог фудбалског клуба и још неке сцене. Сала Дома омладине била је поприште најбољих свирки у затвореном, и ту су гостовале најпознатије југословенске групе, а поред ње одлазило се и дискотеку Хотела „Сирмијум“, због свог положаја названу „Рупа“, салу МЗ „Сутјеска“, у ЗКС, Сремић, и на друга места. Појавом новог музичког таласа јављају се и кафићи: Хороскоп, Еди, Бреза, Рим, МБ, Трокадеро, 666, Пијаца, Галерија, Фортуна... Популаран је био и Риболовац са мини голфом који су држали „феријалци“, као и њихов клуб поред Педагошке академије. Кокице су куповане код Трајковића, виршле са сенфом код библиотеке, сладолед на точење код деда Веље, и код Зеке. После поноћних сати најиздржљивији су забаву настављали по рубним градским локалима. Најпре се одлазило на Чарду, а када и она затвори своја врата, пут је водио до Мотела и Штајге. Од митровачких бендова крајем седамдесетих јављају се „Деца љубави“, а почетком осамдесетих „Нежни зуби“, „Фобос“ (назив добили по сателиту Марса) и на крају 1984. године, најдуговечнији састав The Gamblers, Детаљи Летописа на почетку школске године (Летопис школе) 31 који свира и данас. Средња школа друштвених делaтности „Иво Лола Рибар“ Самоуправним споразумом о удруживању у васпитно образовне организације у Сремској Митровици формирана су четири центра за образовање и то:  Средња школа друштвених делaтности „Иво Лола Рибар“  Средња школа економско-правне струке „9. мај“  Средња школа електро-металске, саобраћајне и грађевинске струке „Никола Тесла“ и  Средња школа хемијско-технолошке, шумарске и дрво прерађивачке струке „Вељко 32 Влаховић“. Решењем Основног суда удруженог рада, под бројем Фи-258/83 од 1. септембра 1983. године, уписује се организовање и конституисање РО без ООУР под називом Средња школа „Иво Лола Рибар“ са потпуном одговорношћу, са седиштем у Змај Јовиној 29, а која је настала у поступку удруживања РО без ООУР и то: Центар за образовање радника у друштвеним делатностима „Иво Лола Рибар“ п. о. и Центар за образовање радника здравствене струке „Драгиња Никшић“ п. о, а истовремено се у исти регистарски уложак решењем број Фи-274/83 уписује организовање и конституисање РО без ООУР и то Средња школа електро-металске, грађевинске и саобраћајне струке „Никола Тесла“ п. о. са седиштем у улици Светозара Марковића 2 (данашња улица Светог Саве) у којој се налази зграда Гимназије подигнута 1930. године. У ту радну организацију ушле су Електро-металски центар позивно усмереног образовања 33 „Никола Тесла“, ВОО „Фрушкогорски партизански одред“ и ВОО „Јованка Габошац“. На овај начин учињен је други корак у измештању Гимназије из своје старе зграде. Истовремено су престале да постоје школе „Јованка Габошац“ и „Фрушкогорски партизански одред“, а ученици су након завршене прве две 31

Аутору усмено пренела Биљана Ђорђевић. Живко А. Попов, Реорганизација средњих школа у Срему, у: Самоуправна школа, Међуопштински просветно-педагошки завод, Сремска Митровица, 1983, стр. 9,10. 33 Документација секретаријата школе. 32


Године, када је време спорије пролазило

године нових средњих школа могли да се даље усмеравају, настављајући да похађају школу коју су започели, или прелазећи у завршним разредима у неку другу. Те године је Средњој школи друштвених делатности „Иво Лола Рибар“ прикључен и средњи степен просветног смера Педагошке академије „Душан Вукасовић Диоген“, па су поред културолошке, математичке и здравствене, у јуну 1984. године, у школи постојали и матуранти просветне струке. Оснивању Средње школе друштвених делатности претходила је припремна фаза у току првог дела 1983. године. У јуну је спроведен референдум на којем је усвојен Самоуправни акт школе. Крајем августа су одржане оснивачке скупштине Савеза синдиката школе, као и седнице привременог органа Савета, а након тога су организовани и избори за чланове истог. За вршиоца дужности директора нове школе постављен је професор историје Обрен Пауновић, који је до тада обављао функцију директора 34 угашене установе „Фрушкогорски партизански одред“. Те школске 1983/84. године у Средњој школи друштвених делатности „Иво Лола Рибар“ већ у првом уписном кругу примљено је свих 270 ученика, колико је и планирано, и попуњени су сви капацитети просветне, културолошке, математичке и здравствене струке. У граду је, од 1140 предвиђених, уписано 930 ученика, а приметно је на глобалном плану и даље било све веће бежање ученика од произ35 водних занимања. На почетку школске године уведено је дежурство ђака. Седнице наставничког већа одржаване су у амфитеатру Педагошке академије. У школи је био 941 ученик у сва четири разреда. Средином октобра ученици треће и четврте године Прослава Дана Републике - 29. новембра, 1983. године ишли су на екскурзију. У новембру је фор(Летопис школе) мирана Основна организација Савеза комуниста (ОО СК) школе и ученици су учествовали у радној акцији на уређењу града. Такве акције биле су уобичајене у данима обележавања годишњица ослобођења у Другом светском рату. У школским центрима у Сремској Митровици конституисано је 11 основних организација Савеза социјалистичке омладине и четири Школске конференције ССОВ. У Средњој школи друштвених делатности конституисане су три овакве организације. Одељенске заједнице су формиране као активи омладине и бирале су председника, секретара, благајника и делегата у председништво основне организације ССОВ, који је истовремено био и делегат у школској конференцији ССОВ. Председништво Школске конференције омладине поред делегата из основних организација чинили су и делегати из друштвених 36 организације које су радиле у школи. Од њих су бирана два делегата у општинску конференцију ССО. Поводом 29. новембра, Дана републике, одржана је свечана академија. За Дан армије 22. децембра, ученици су писали пригодне радове. У јануару 1984. школа је добила нов Правилник о похвалама, наградама и васпитно-дисциплинским мерама. Збор радника је разматрао предлог и евидентирање могућег кандидата за члана Председништва СФРЈ из САП Војводине. Додељена је прва награда ПК СКВ Радојки Станојевић, професору у Центру, за политичке студије и марксистичко образовање. Око 50 37 ученика учествовало је у раду новооснованог одељења политичке школе у Сремској Митровици. Ова школа, као још један покушај образовно-идеолошке надградње, популарно се у народу звала „Робија револуционара“, и била је смештена у садашњем Српском дому. 34

Летопис школе, 1983/84. Милорад Лемајић, За производна занимања још има места, у: Сремске новине, 17. август 1983, стр. 9. 36 Миленко Стојнић, Избори у омладинским организацијама, у: Сремске новине, 28. септембар 1983, стр. 9. 37 Летопис школе, 1983/84. 35


175 година Митровачке гимназије

„Човек је будућност човека“ Први и последњи пут у историји, Зимске олимпијске игре одржане су те године у једној комунистичкој земљи. У Сарајеву, граду који је до тада обично био везиван за избијање Првог светског рата, такмичења су трајала од 8. до 19. фебруара 1984. године. Ученици и неколико професора организовано су ишли на највећи спортски догађај икада организован у СФРЈ. Приликом повратка возом пратио их је незапамћени снег, па су више од двадесет и четири сата провели у купеима, чекајући да сметови буду рашчишћени, и због тога се вратили у Сремску Митровицу уз читав дан закашњења. Поводом Дана жена, редовно обележаваног у школама, одржана је академија. Ђаци и професори су учествовали у вежби „Пролеће 1984.“ која је 38 изведена 21. априла. Град је био блокиран и увежбавана је евакуација зграде и сличне активности у које су били укључени цивилна заштита и велики број градских служби. Скоком са моста „Братство и Митровачки средњошколци у друштву Горана Бреговића на олимјединство“ (данас он носи назив „Бранков мост“) у пијским борилиштима у Сарајеву, 1984. године (Биљана Ђорђевић) Београду 26. марта 1984. године, Бранко Ћопић је окончао живот великодушно поклоњен другим људима и књижевности. Поводом Дана школе одржан је пригодан школски час посвећен књижевном делу овог ствараоца - Ћопићеве јунаке представио је глумац Београдског драмског позоришта Тома Курузовић. Пре подне су одржани спортски сусрети, а увече академија, под називом „Човек је будућност човека“ у извођењу ученика школе и хора Дома омладине. Од 26. априла до 4. маја 40 ученица Средње школе друштвених делатности учествовале су у Белгији на Фестивалу омладинских хорова као 39 чланице хора „Sirmium cantorum“. То је била вокална дружина која се по потреби звала „Хор Дома омладине“, „Градски хор“ или „Sirmium cantorum“, у зависности од тога где је наступала. Хор је на поменутом фестивалу освојио прву награду коју им је уручио тамошњи министар културе. У мају је завршено такмичење „Политикин школски час“. Прослава 8. марта, 1984. године (Летопис школе) Матуранткиња Јасна Хованец је победила на четири литерарна конкурса, наставивши свој низ из претходних школских година и уписала себе на врх најнаграђиванијих ученика школе на подручју литерарног стваралаштва. Летњи распуст је дочекан 40 средњом оценом 3,85 на нивоу установе и бројем од 45192 изостанка. За школску 1984/85. годину, како стоји у записнику са седнице Наставничког већа, задатак је био: „Васпитање за самоуправљање и друштвено-политичку активност.“ Уведено је дежурство по два ученика на главном и споредном улазу, што је, због много непотребних изостанака, заменило дотадашњи облик дежурства ученика на сваком спрату. Планом ваннаставних активности предвиђено је да од секција раде: математичка, литерарна и рецитаторска, млади физичари, биолози, марксистичка секција (за старије политичка школа), историјска, фотосекција, микрорачунари, секција општенародне 38

Записници за седница Наставничког већа, 1983/84. Летопис школе, 1983/84. 40 Записници са седница Наставничког већа, 1983/84. 39


Године, када је време спорије пролазило

одбране и стрељачка секција, географска, ликовна, музичка и секција прве помоћи. Као и увек, постојале су и неке непредвиђене активности ван часова, али и много оних које су егзистирале само на папиру. Здравствена струка је имала једно одељење мање него прошле године, па је тако ослобођена учионица постала кабинет за вежбе неге болесника. Педагошки завод Војводине обавио је општи преглед рада школе и констатовао да је материјална опремљеност простора око 79% у односу на нормативе, а да се за наставна средства овај проценат разликује од предмета до предмета. „Кадровски услови су добри, а самоуправни облици рада ученика су веома добро изведени“, стајало је у осталим закључцима. То је била највећа инспекцијско-педагошка акција и трајала је од 26. септембра до 25. октобра, обухвативши 41 посете часова готово свих предмета и професора. На конкурсу „1. новембар“ пријављен је 61 рад из различитих области знања и наука. У октобру је 66 ученика учествовало у матичењу брода Ратне речне морнарице „Босут“. 100 средњошколаца укључено је у радну акцију поводом дана ослобођења града и похваљено је од стране Општинске конференције Савеза социјалистичке омладине. 250 ђака учествовало је у Великом школском часу Политике. Био је то посебан додатак листа, за који је задужени професор у школи са ученицима обрађивао задату тему. По завршеном успешном полагању учесници су добијали дипломе. Од 18 Новембарских награда ђаци Средње школе друштвених делатности „Иво Лола Рибар“ освојили су чак 11. У првом полугодишту, у циљу побољшања здравствене културе, организоване су представе и предавања медицинске тематике, као и саветовања о професионалној оријентацији у сарадњи са Заводом за запошљавање. У новембру су ученици ишли у Касарну „Бошко Палковљевић Пинки“ на полагање свечане обавезе војника. 90 заинтересованих ђака присуствовало је у Сава центру представи лењинградског ансамбла, а ученици су сутрадан посетили утакмицу омладинских репрезентација Југославије и Шпаније у фудбалу. Преко разгласне станице организован је програм за Дан републике, који су припремили ученици 42 културолошког смера. Те године ђаци су посетили и позоришне представе и музеје у Београду, у броју који је био много већи него претходних година. Школа је добила и први рачунар 43 Аmstrad 664, а ученици су почели да читају нов часопис Свет Појава рачунара у школи (Сремске новине) компјутера. У Сремским новинама је 20. фебруара изнет податак 44 да је претходне 1984. године у Сремској Митровици запослено 1838 радника. У Срему је температура чак 25 дана била испод -10 степени. На биоскопском платну Брус Ли је, по ко зна који пут, „дељао“ разноразне негативце. У средствима информисања се водила полемика да ли су компјутери у школама снобизам или неопходност. Није био мали број оних који су сумњали у брзину и оправданост технолошког напретка. У априлу су ђаци и професори посетили Етнографски музеј у Београду и Музеј револуције у Новом Саду. Ученици математичког смера су отпутовали на Сајам учила и школске опреме „Рачунар у учионици“ који је одржан у Љубљани. Тог месеца је, у присуству великог броја ђака, обележено и 40 година пробоја Сремског фронта. Поводом дочека Штафете младости ученици и професори су се окупили, на за њих одређеном месту, испред градске библиотеке 12. маја 1985. године, у 15 часова. Група Плави оркестар снимила је најпродаванији албум у СФРЈ, са кога је песма која је изазвала највише расправе „Боље бити пијан него стар“, постала симбол младалачких забава. На почетку те наставне године у школи је било 917 ђака, а до краја је часове похађало њих 843. 371 ученик 45 је био одличан, најбољи разред, по просечној оцени, је био IV4 (4,79), а најслабији III8 (2,56). 41

Записници са седница Наставничког већа, 1983/84. Летопис школе, 1984/85. 43 Аутору усмено пренео професор информатике Милан Филиповић. 44 Божидар Поповић, Запослено 1838 радника, у: Сремске новине, 20. фебруар 1985, стр. 3. 45 Записници са седница Наставничког већа, 1984/85. 42


175 година Митровачке гимназије

„Има л’ Срема, ако чуда нема?“46 Пре почетка школске 1985/86. на згради Педагошке академије, у којој је била смештена Средња школа друштвених делатности, обављени су молерско-фарбарски радови. Огрев за две велике цистерне је обезбеђен на време. Након што је прва два завршио у току једне календарске године, ученик Павле Благојевић уписан је у трећи разред. Припремани су нови планови и програми за усмеравање од прве године, које ће тек касније наступити и бити идентички једнако на територији целе Социјалистичке Републике Србије. Евидентан је био знатно слабији успех ученика улазних него излазних разреда, и многи су своју уписну документацију пребацивали у друге школе, али је закључак на седници Наставничког већа био да критеријум оцењивања не треба мењати. Три дана пре времена, поводом празника Републике, одржана је академија. У децембру је опремљен кабинет за наставу општенародне одбране (ОНО). Поводом Дана армије ученици су посетили изложбу у Дому војске. Школска заједница ученика (ШЗУ) припремила је 30. децембра академију поводом Нове године. Слична приредба, захтевна у техничком и осталим погледима, са различитим фолклорним и музичким ансамблима, изведена је и годину дана раније у истој организацији. И Нове године су у тим временима имале своје „Правило службе“. У априлу је разматран Самоуправни споразум о рационализацији и развоју мреже средњих школа у САП Војводини. Иако ограничених материјалних могућности, школа је, због присуства бројних ученика у његовим редовима, помогла тамбурашком оркестру Дома омладине. Дан школе 23. април обележен је скраћеним часовима, спортским такмичењима, ученичком приредбом и свечаним Збором радника. Одржана је јубиларна десета акција „Школски час“. Наставничком већу је на седници предложено да школа, како 47 би пратила корак образовних трендова, купи рачунаре. Поред осталих популарних група, тог пролећа су у сремскомитровачком Дому омладине, 2. марта, односно 10. априла, свирали Рибља чорба и Парни ваљак. Готово сваку посету Сремској Митровици најзначајнији српски „улични песник“ Бора Ђорђевић је користио и за свирку у селу Гргуревци, где је имао друга из војске. У Београду је 10. маја 1986. одржан десети Конгрес савеза комуниста Србије. Слободан Милошевић је Почетак школске 1985/86. године (Летопис школе) заменио Ивана Стамболића на месту председника Председништва Централног комитета ове организације. Већ неколико година заредом, поводом Дана младости, у сали ТШЦ, одржавани су сусрети професора средњих школа у фудбалу. Са трибина су их свесрдно бодрили њихови ученици. Боравећи на екскурзији у Сарајеву крајем школске године, тридесетак ђака другог разреда присуствовало је 14. јуна утакмици Сарајево - Црвена звезда на олимпијском стадиону „Кошево“, која је била само једна од више намештених утакмица у последњем „Шајберовом“ колу Фудбалског првенства Југославије. „Најважнија споредна ствар на свету“ је већ тада на овим просторима изгубила сваки смисао. Последњег дана ученици и професори присуствовали су промоцији плоче „Црнице моја црвена“ у градском позоришту. Ђаци педагошке струке славили су матурско вече са ученицима школе „Никола Тесла“. Најцитираније перо, од гимназијских лексикона, преко годишњака, до данашњих Facebook статуса, Мирослав Антић, морнар, сликар и „плави чуперак“ нашег песништва, заувек је отпловио 24. јуна 1986. године из војвођанске равнице. Дом омладине „1. новембар“ штампао је његову поему „Срем“ у пет хиљада примерака, а њеном сценском извођењу, на 46 47

Мирослав Антић, у: Срем, Дом омладине „1. новембар“, Сремска Митровица, 1986, стр. 36. Летопис школе, 1985/86.


Године, када је време спорије пролазило

митровачком Спомен гробљу, организовано су присуствовали и ученици Средње школе друштвених делатности. „Кад пољубим усну од бокала, Кад откинем ногу од астала, 48 Па кад кренем да свет преокренем“, поручивао је, између осталог, Мика Антић својим стиховима. Школска 1986/87. година почела је новом реорганизацијом школа средњег усмереног образовања у Сремској Митровици и Србији. Ученицима је приликом уписа наплаћивано педесет хиљада старих динара за разне издатке. Данас се тај непопуларан вид прикупљања материјалних средстава који примењују школе зове „родитељски динар“. Екскурзије су изведене у првој недељи октобра. Од следеће школске године требало је да се примењују нови планови и програми. Већ 49 традиционално, ученици и професори су почетком октобра одлазили на Сајам књига. Јунаци Династије тихо су ушетали и у усмерену школу. У знаку Блејка, Кристл и Алексис биле су мајице, свеске, увијачи... Серија је почела да се емитује лета 1984. године, понедељком у 22.00 часа на Другом програму Телевизије Београд, и својом гледаношћу, наговештавала је социолошке, културне, па и политичке промене. Средином јануара 1987. расписан је референдум о измени Статута школе који је изискивала новоустановљена реорганизација. У ненаменској згради здравствене струке дограђен је санитарни чвор. Град је почетком године добио прву телефонску говорницу која се и данас налази испред главне поште. Дан школе је обележен скромно. Први час је био посвећен лику и делу Иве Лоле Рибара. После одржане приредбе, колектив је отишао на излет пут Фрушке горе и обилазак манастира притајених на њеним падинама од Вуковара до Сланкамена. Приступило се припремама за већу и значајнију набавку микрорачунарске опреме. У Дому омладине су настављене одличне свирке. Македонска група Леб и сол гостовала је 24. маја. Припремана је реформа у школама и потпуно гашење система установљеног пре једанаест година. И ђаци и професори били су уморни од преуређења, реорганизације и промена правила по којима су радили. Иако су законом били предвиђени, одустало се од Пула, 1987. године (Радослав Нешић) квалификационих испита за упис у први разред наредне школске године. Радило се на око 1000 заједничких уџбеника за образовање у Србији, Војводини и Косову. ОТИП је уступао место информатици, нестајао је марксизам, а новим изменама предмет одбрана и заштита веома је губио на дотадашњем значају. Школска 1987/88. година почела је адаптацијом зграде Медицинске школе и набавком петнаест Миседо рачунара, чиме је комплетирана рачунарска учионица на другом спрату зграде Педагошке 50 академије. Рачунари су изненађујућом брзином улазили у школу, а микрорачунарска техника је непредвидиво и све горопадније напредовала. Међуопштински педагошки завод тестирао је ученике у области енглеског језика и најбоље знање су показали ученици Средње школе друштвених делатности 51 „Иво Лола Рибар“. Стручне екскурзије увек су биле прилика да професори упознају и значајна уметничка достигнућа, па је тако посета Сајму књига те јесени завршена одлаком на изложбу слика из Ермитажа у Народном музеју. Почетком октобра три одељења просветне струке, састављена од 70 девојака и само једног момка (био је то Слободан Филиповић), отпутовала су возом на екскурзију у Пулу и посетила Брионе. Крајем тог месеца за ученике су организоване биоскопске представе документарца 48

Мирослав Антић, у: Срем, стр. 44. Летопис школе, 1986/87. 50 Весна Спасојевић, Комплетирана рачунарска учионица, у: Сремске новине, 14. октобар 1987, стр. 7. 51 Никола Никшић, Тестирани средњошколци, у: Сремске новине, 5. август 1987, стр. 7. 49


175 година Митровачке гимназије

„Тито изблиза“, као и филма о Вуку Стефановићу Караџићу. У Србији је обележавано „Два века Вука“, тј. двестогодишњица рођења творца народне писмености. Тим поводом су у новембру ученици извели чак и представу о Вуку Караџићу на енглеском језику. Првог новембра, у склопу прославе ослобођења града, 52 отворена је новоизграђена спортска хала „Пинки“. Плато испред и сама хала, убрзо су постали једно од омиљених места за излазак младих. Бављење спортом заокупило је и велики број гимназијалаца. Савет школе, у проширеном саставу, изабрао је директора и његовог помоћника. Био је то други мандат Обрена Пауновића. Заменик је била Зора Галић. Почетком јануара усвојено је много нових правилника неопходних за несметани рад сваке образовне установе. На полугодишту је у школи било 58,6% ученика са позитивним успехом, у школи „9. мај“ било их је 44,2%, „Вељко Влаховић“ 24,11%, а „Никола Тесла“ 53 21,31%. Поводом педесетогодишњице смрти комедиографа Бранислава Нушића, 22. априла ученици школе су припремили и извели једночинку „Миш“. Лепа Брена је постала „слатки грех“ свакодневице. На Сремском фронту, 8. маја 1988. године, свечано је отворено спомен обележје. Овом догађају 54 сведочило је 100 ученика школе и 20 професора. Последњи пут на стадиону Југословенске народне армије одржан је слет поводом 25. маја - Дана младости. Присуство овој манифестацији у наступајућем систему вредности престало је да буде ствар престижа. У току године Савез социјалистичке омладине Југославије (ССОЈ) укинуо је ношење познате, култне и опеване штафете. Угашен је још један симбол Титовог времена. Заједничко матурско вече за ученике свих одељења завршног разреда Средње школе друштвених делатности одржано је у великој сали Хотела „Сирмијум“. Средња школа друштвених делатности - Гимназија „Иво Лола Рибар“ Почетком школске 1988/89. организоване су припреме за обележавање 150 година оснивања Гимназије. Као и за претходну велику годишњицу, овај јубилеј је планирано да буде прослављен у јесен, а не у пролеће. Ипак, политика није дозвољавала традицији да преузме примат. Већ 5. октобра 1988. године збила се позната „јогурт револуција“ која је присилила покрајинске партијске и управне органе да поднесу оставке, како би се одбациле одредбе Устава из 1974. године, по којима је и Војводина била донекле изједначена са републикама тадашње СФРЈ. Браниоци важећег устава називани су аутономашима, а многи су у тим догађајима видели почетак распада 55 СФРЈ. У Сремској Митровици су одржана два митинга, први 15. септембра, организован по принципу довођења учесника аутобусима и возовима из других крајева који су били бројнији од присутних становника града и требали да извижде локалне представнике и њихово подржавање покрајинског руководства, и други 7. октобра, два дана након „револуције“, одржан по принципу „домино ефекта“, после кога су општинско, и сва руководства у друштвено-политичким и 56 привредним организацијама, поднела оставке, односно смењена. Ђаци и професори нису организовано учествовали у поменутим догађањима и били су заокупљени часовима и лепшим активностима невезаним за наставу. Референдум о промени назива школе расписан је 24. октобра. Уместо дотадашњег имена Средња школа друштвених Каталог изложбе (Школска библиотека) делатности „Иво Лола Рибар“, школа је добила назив: Средња школа друштвених делатности - Гимназија „Иво Лола Рибар“. Био је то први, макар и симболични корак, планираног повратка старе Гимназије. У школи је донета одлука о пружању помоћи поплављеном

52

Бора Чекеринац, Сирмијум Сремска Митровица, Музеј Срема, Сремска Митровица, 2011, стр. 108. Милорад Лемајић, Слаб успех средњошколаца, у: Сремске новине, 6. април 1988, стр. 11. 54 Летопис школе, 1987/88. 55 Живко А. Попов, Митровица град и људи у времену, стр. 667. 56 Видети више у: Слободан Стокановић (тадашњи начелник СУП), Сећања, Беосинг, 2011, стр. 89-94. 53


Године, када је време спорије пролазило 57

подручју на југу Србије. Крајем октобра ученици културолошког смера треће и четврте године одржали су у Хали „Пинки“ модну ревију под називом „Мода и спорт“. Поводом јубилеја Гимназије расписан је конкурс „Школа моја инспирација“. У градској библиотеци 3. новембра отворена је изложба „Дела писане речи професора и ученика митровачке Гимназије“. Овај догађај је отворио генерал-мајор Вукашин Кристић, а посетиоци су могли да виде најзначајније књиге које су написали некадашњи гимназијалци. Дан касније уприличена је изложба ликовних радова, а 5. новембра у позоришту је одржана свечана академија „Очи од свитања“ сценаристе Јована К. Радуновића, у режији Петра Зеца. Сценографију је урадио најпознатији митровачки сликар Драган Мартиновић (матурирао у гимназији 1976. године), а у програму су учешће узели Петар Краљ, Милош Жутић, Мира Бањац и остали значајни 58 уметници. Истог дана, одржан је у школи и сусрет генерација. Поставком докумената и старих фотографија из прошлости Гимназије у двадесет и седам својих витрина и Музеј Срема се прикључио 59 великој прослави. Школа је набавила модерна средства наставе за то доба: 6 кино пројектора, 12 графоскопа, 6 дијапројектора, 24 микроскопа, 4 епископа, 2 видео рекордера и 2 телевизора. Испуњени су битни предуслови за унапређење наставног процеса. Децембар је у граду обележила свирка „Хаустора“ у Дому омладине. Почетком 1989. године Бијело дугме је кренуло на, испоставиће се, своју последњу турнеју, и на самом почетку свирало у Хали „Пинки“ у Сремској Митровици. У фебруару је донета одлука о куповини неколико нових рачунара, а у Халу „Пинки“ је допловио и панонски морнар Ђорђе Балашевић. Ученици IV1 и III1 културолошког смера 28. фебруара организовали су митинг подршке мерама Председништва СФРЈ за решавање питања на Косову, студената Београдског 60 универзитета и протест на скуп у Цанкарјевом дому. Колико год била избегавана, инструментализација ученика у политичке сврхе се некада врло тешко могла избећи. Амандмани на републички Устав изгласани су 28. марта, чиме су покрајинама битно смањене надлежности, по свим, па и по питању образовања. Културни догађај године у граду био је концерт виолинисте Стефана Миленковића у пратњи Војвођанске филхармоније приређен 11. априла. У част Дана младости одржана је само смотра младих математичара. Матурско вече организовано је 26. маја у Хотелу „Сирмијум“. Најављујући дуго и топло лето, 19. јуна у Митровици је свирао и Јован Колунџија. Крајем школске године на седници Збора радника разматран је Зајам за привредни препород Србије, а нешто касније и Допринос за изградњу моста преко Саве. Професори су кроз обвезнице за први дали новчани износ до једне своје плате, а за други Зграда Педагошке академије у којој је тада 61 пројекат су приложили једнодневну зараду. Завршетак била смештена Гимназија (Школска библиотека) изградње моста су дочекали, али привредни препород нису. Тих година у Свечаној сали Педагошке академије одржавана је и веома популарна „Лига школа“, коју је организовала митровачка омладинска организација. У овом квизу забавног карактера, ученици градских средњих школа, поред општег образовања, приказивали су и свој таленат за песму, игру и остале сценске облике уметности. У том периоду у хотелима „Сирмијум“ и „Срем“ више пута су припремани атрактивни и изузетно посећени маскенбали. Млади су, упркос свему, увек проналазили начин да искажу своју креативност. Летњи распуст је почео „патриотским одушевљењем“ и обележавањем шест векова Косовске битке. На Видовдан је одржана централна манифестација, у присуству великог броја људи пристиглих из свих крајева Србије. Најмасовнији скуп тога времена, којем су присуствовали и неки професори и ђаци Гимназије, био је промоција Слободана Милошевића и његових идеја. Тог лета у Србији је почело 57

Записници са седница Наставничког већа, 1988/89. Светлана Ђаковић, Душан Познановић, Сремске новине, 9. новембар 1988, стр. 7, 11. 59 Петар Милошевић, у: Изложба Стопедесет година гимназије у Сремској Митровици, Музеј Срема, Сремска Митровица, 1988. 60 Летопис школе, 1988/89. 61 Записници са седница Наставничког већа, 1988/89. 58


175 година Митровачке гимназије

оснивање политичких странака. У Средњу школу друштвених делатности, тј. Гимназију, предвиђено је да буде уписано четири природно-математичка и два друштвено-језичка одељења првог разреда. Школска 1989/90. година почела је дискусијама на седницама Наставничког већа о Нацрту новог Закона о средњем образовању. Ученици су присуствовали изложби слика Милића од Мачве поводом 600 година Косовске битке. У Београду је одржана IX конференција Покрета несврстаних, који је некада обухватао преко две трећине земаља чланица Уједињених нација и половину светског становништва. Идејама овог покрета претходних година у Гимназији су посвећене стотине часова књижевности, историје, марксизма и осталих предмета. Почетком октобра, већина одељења и разреда упутила се на различите екскурзије ка свим географским странама света. Највећи број ученика као дестинацију последњег великог путовања у социјалистичкој Југославији имао је Охрид. У градској библиотеци је у току истог месеца, некадашњи ученик Митровачке гимназије, академик Војислав Ј. Ђурић, одржао предавање „Косовски владари и њихове задужбине“. У новембру су у школи организовани избори за делегате Већа удруженог Ученици Гимназије на Охриду (Катица Бабић) рада у оквиру превремених избора на свим нивоима. Свет се преображавао у неком другачијем смеру и 9. новембра 1989. године срушен је Берлински зид, симболично означивши крај једног облика блоковске поделе планете. На академији поводом Дана Југословенске народне армије учествовали су и ученици школе. У децембру су просветни радници позвали на одговорност СИЗ за образовање, јер су повећане плате у ДПЗ и ДПО, а у школама нису. На састанку синдиката свих средњих и основних школа 22. децембра, материјални положај образовања је означен као бедан, у политици као безначајан, али у моралном погледу супериоран. Прозвани су они који много говоре, а немају шта да кажу, они којима је општи интерес на уснама, а лични у срцу, они који имају беспрекорну прошлост, а немају будућност, манипуланти, зихе62 раши и климоглавци. Последњи дани 1989. Проведени су у штрајку, али су захтеви на крају испуњени. Почетком 1990. године радним суботама надокнађивани су часови изгубљени због обуставе наставе. Група ђака и професора била је у јануару на студијском путовању у СССР. То је било само Екскурзија у СССР, почетком 1990. године (Школска библиотека) упознавање са маршрутом за планирану велику екскурзију ученика у истом правцу. Посетили су снегом прекривене Москву и Лењинград. Тамо их је затекла вест о напуштању словеначке делегације конгреса СКЈ. Био је то почетак распада СФРЈ. Повратак Гимназије Концепција средњег усмереног образовања и васпитања, имала је од почетка своје критичаре, као и „гласне“ заговорнике, који су је грчевито, али неаргументовано и неуспешно бранили. Пред проблемима, који су постајали све већи и уочљивији, морало се ипак попустити и приступити коренитој 62

Летопис школе, 1989/90.


Године, када је време спорије пролазило

реформи овог нивоа образовања. Више се радило о повратку на стари, него о новом систему, а један од најважнијих резултата изгласаних промена било је елиминисање идеологије из средњошколског образовања, које је у највећој мери успешно остварено. Скупштина Србије донела је 26. јануара 1990. 63 године Закон о средњем образовању и васпитању. Према њему се средњошколско васпитање и образовање остварује у гимназијама и средњим стручним школама. Гимназија је конципирана као општеобразовна средња школа. Након много времена, те 1990. године, као општеприхваћен, код неких искрен, а код неких само декларативан, израз жеље за повратком традиционалних вредности, у градском позоришту одржана је Светосавска академија. У програму су учестовали: Љуба Тадић, Тихомир Арсић, Горица Поповић, Павле 64 Аксентијевић и остали познати уметници. Крајем маја 1990. године на Збору радника усвојени су елаборати о реорганизацији средњих школа у Сремској Митровици. Исти орган је 29. маја 1990. године донео одлуку о подели Средње школе - Гимназије „Иво Лола Рибар“ на две установе: Гимназију и Медицинску школу. Именована је комисија 65 за деобни биланс. У јуну су усвојени критеријуми за поделу радника у две образовне институције. Те школске 1989/90. године, последња генерација која је своје усмерење започињала тек од трећег разреда средње школе, завршила је Средњу школу друштвених делатности - Гимназију „Иво Лола Рибар“. Гимназија „Иво Лола Рибар“ На седници Савета школе 27. јуна конституисан је колектив Гимназије путем писменог изјашњавања. Из регистра Окружног суда избрисана је Средња школа друштвених делатности Гимназија „Иво Лола Рибар“. Нова школа, Гимназија „Иво Лола Рибар“, уписана је у судски регистар код Окружног суда у Сремској Митровици решењем бр. Фи - 523/90 рег. уложак 1-421 од 30. јуна 1990. 66 године. Седиште школе је Сремска Митровица, улица Змај Јовина 29. У јулу је група ученика и професора отишла на екскурзију у Лондон. То је био други алтернативни правац велике екскурзије планиране за времена која су наступала. У Хрватској је дошло до првих међуетничких сукоба. После много година, ученици су те школске 1990/91. први пут полагали пријемни, тј. квалификациони, испит за полазак у Гимназију. Уписано је три одељења друштвено-језичког и три одељења природно-математичког смера. За улазак на друштвено језички смер било је потребно 12 од 20 бодова из српског језика и 10 од 20 бодова из математике, а за природно-математички смер распоред потребних бодова је био обрнут. Ово је довело до знатног повећања почетног квалитета ученика који су школовани у Гимназији. Марксизам је потпуно нестао из наставних програма и школа, а филозофија се вратила на своје некадашње место. Конституисан је Савет Обележавање Дана школе (Школска библиотека) школе и расписан конкурс за избор директора. Почела је израда нормативних аката Гимназије. Одељења друге и треће године су крајем септембра била на екскурзији у Будимпешти и Сент Андреји, у којој се припремала централна прослава 300-годишњице Сеобе Срба. Део ученика отишао је на екскурзију у Италију, а део треће и четврте године на

63

Службени гласник Социјалистичке Републике Србије, број 005/1990, 27. јануар 1990. Недељко Терзић, Светосавска академија, у: Сремске новине, 31. јануар 1990, стр. 9. 65 Летопис школе, 1989/90. 66 Документација секретаријата школе. 64


175 година Митровачке гимназије

релацију Будимпешта, Беч, Праг, док је неколико одељења било на екскурзији у Шпанији. Никада разуђенији распоред путовања на тим последњим екскурзијама пред ратове који ће уследити, као да је наговештавао крај одлазака у иностранство. У новембру је разрешен дотадашњи вршилац дужности, и 67 за директора школе изабран је професор физике др Брана Иванковић. Као на филмској траци, земља је постала поприште нових догађања која до тада нису била део наученог и увежбаног фолклора. Први посткомунистички, вишестраначки избори у Србији одржани су 9. децембра 1990. године. Две недеље касније усвојен је нови Статут школе. Синдикална организација је почетком јануара послала помоћ деци Чернобила, погођеној још 26. априла 1986. године тешком нуклеарном катастрофом. Културни живот у Сремској Митровици је обележила јануарска изложба слика Миће Поповића у Галерији „Лазар Возаревић“ коју су на часовима ликовне културе посетили и гимназијалци. Са великим закашњењем, 7. фебруара обележен је дан Светог Саве. Експериментална „М - телевизија“, 9. Фебруара, почела је свој 68 рад на 32. каналу, а нешто касније програм је почео да емитује и локални „Радио М“. На збору радника у фебруару разматрано је логично питање враћања Гимназије у своју стару зграду. У Београду су 9. марта одржане демонстрације „Против петокраке“ које је организовао Вук Драшковић. На протестима и догађањима у данима који су следили учествовало је неколико ученика и професора. Пропао је последњи покушај да Србија не крене путем ратова, медијских неистина и страдања. Тродневни штрајк због непоштовања одлука везаних за школе од стране Покрајинског извршног већа (ПИВ) почео је 15. априла. „Важнија“ дешавања скренула су га на маргину. Дан школе је прослављен организовањем квиза „Трик-шоу“, концертом групе „Претестерисани Пинокио“, модном ревијом и игранком. И док су убрзано гашена „вековна Марамица са матурске вечери (Школска библиотека) пријатељства“ и прекидане „братске везе“, на радио и телевизијским станицама свој живот је започела песма „Некако с’ прољећа“. У јуну је двадесет ученика и професора посетило Војну гимназију и Војну академију у Београду. Поново је покренуто питање повратка школе у матичну зграду. Петицију су тим поводом потписивали ђаци, професори али и бивши ученици на обележавањима годишњица матуре. Гимназија је опет имала и своје матуранте усмерене од прве године на два одељења културолошко-језичке, два природно-математичке и три просветне струке. Крај Социјалистичке Федеративне Републике Југославије Године 1991, 25. јуна Словенија и Хрватска су прогласиле независност. Два дана касније почео је десетодневни рат између Територијалне одбране Словеније и Југословенске народне армије. На аутопуту „Братство-јединство“ било је све мање возила, а сукоби на подручју Хрватске, који су трајали већ годину дана, постали су све интензивнији. Растао је број избеглица. Као никада до тада, у нову школску 1991/92. годину ушло се са много стрепње и страха. Рат је показивао своје најгоре лице у непосредном окружењу, а иако званично Србија није учествовала у њему, грађани су на сваком кораку осећали његове последице. У школи је формирана комисија за прихват ученика са угрожених подручја. У Гимназији их је било двадесет и пет, од две стотине 69 размештених по осталим средњим школама и још двесто осамдесет у основним. Ђаци и радници упознали су мере безбедности и евакуације из зграде у случају ванредних догађања. Дана 17. септембра, због ратних услова, мобилисано је пет професора. Ипак, школски живот се није заустављао, и најбоље одељење прошле школске године, IV3 отишло је на излет у Сремске Карловце. „Грмило је“ у Вуковару. Четвртог дана новембра бомбардован је Шид. У школу је уведено двадесетчетворочасовно 67

Летопис школе, 1990/91. Милан Милеуснић, Митровачка телевизија, у: Сремске новине, 13. фебруар 1991, стр. 9. 69 Записници са седница Наставничког већа, 1991/92. 68


Године, када је време спорије пролазило 70

дежурство, а 6. и 7. новембра обустављена је настава због непосредне ратне опасности. У овом месецу школу је посетила Покрајинска комисија за верификацију гимназија. Рат у окружењу није посустајао. Део професора опет је мобилисан почетком децембра. У Гимназији је обележена школска слава. Тим поводом организовани су литерарни и ликовни конкурси. На централној прослави Светог Саве 27. јануара, поред школског хора, учествовали су и свештеници, као и књижевници из Београда. На Дан светог Трифуна и Дан заљубљених, 14. фебруара приређен је „Енглески чај“. У марту се навршило сто година од рођења Милоша Н. Ђурића, нашег највећег хеленисте, преводиоца „Илијаде“ и „Одисеје“, 71 који је од 1916. до 1920. био професор у Митровачкој гимназији. Истог месеца почео је рат и у Босни и Херцеговини. Запослени су били незадовољни својим положајем и зарадама, па су 17. марта ступили у штрајк и часове скратили на 30 минута. Од 6. априла нови облик штрајка са минимумом рада подразумевао је само рад са ученицима четврте године. Тражена је оставка министра просвете Данила Ж. Марковића и укидање интервентног закона којим су биле ограничене зараде запослених у 72 просвети. Свој уобичајени младалачки став према школи ђаци су широм Србије изражавали скандирајући првом човеку просвете: „Дачо, царе, не дај паре!“ Србија и Црна Гора створиле су 27. априла Савезну Републику Југославију. Први пут на државним, тј. савезним такмичењима нису учествовали ученици из Словеније, Хрватске, Македоније и дела Босне и Херцеговине. Услед међународне блокаде, уведене 30. маја од стране Савета безбедности, због оцене да је СР Југославија умешана у ратни сукоб у Прослава Савиндана 1992. године (Летопис школе) Босни и Херцеговини, која је укључивала и прекид научнокултурних односа, ђак генерације Владимир Мањко није учествовао на међународном такмичењу из физике у Финској, на које је изборио пласман. Али, тмине и неслободе које су притискале ђачка срца, само су проширивале њихову духовну и стваралачку снагу. У Срему је у мају, према саопштењу званичника новоформираног округа, који се поклапао са територијом некадашњег Сремскомитровачког среза, било двадесет и једна хиљада избеглица. Школу је завршило 696 ученика, а матуранти су имали врло добар просек 4,30. На последњој седници у јуну Наставничко веће је заказало пресељење школе у стару зграду за 3. јул 1992. године, и замолило професоре да активно учествују у тој акцији. У току лета у градској библиотеци представљен је први број часописа за науку, културу и 73 уметност „Сунчани сат“. Међу покретачима, у уредништву и међу сарадницима драгоцене публикације која и данас излази, налазио се велики број некадашњих гимназијалаца, а часопис је често писао о темама везаним за најважнију образовну институцију у Сремској Митровици. „Светлост речи“ Иако су материјална средства за пресељење школе достављена Гимназији и за то постојале одлуке надлежних министарстава и Извршног већа града, због молбе Техничке школе „Никола Тесла“ и могућности да она остане без радног простора, а да истовремено не добије други, до повратка Гимназије у своју стару зграду није дошло ни у току лета, а ни почетком школске године. Збору радника, одржаном поводом пресељења школа 10. септембра, присуствовао је и председник општине са сарадницима. И тај је састанак завршен само уверавањима и обећањима. Нову школску 1992/93. годину

70

Летопис школе, 1991/92. Душан Познановић, Други у аутобиографији, стр. 124. 72 Летопис школе, 1991/92. 73 Видети више у: Живко А. Попов, Митровица град и људи у времену, стр. 667, 668. 71


175 година Митровачке гимназије

у Гимназији „Иво Лола Рибар“ започео је 61 радник и 691 ученик смештен у двадесет и пет одељења, по 74 шест у прве три и седам у завршној години, где је још увек било усмереног образовања. На Житном 75 тргу је 17. септембра уприличен Први фестивал беседништва Sirmium - lux verbi. Овом великом догађају, који се одржао до данас, присуствовали су ученици завршног разреда културолошког смера. Неким улицама и насељима у граду враћена су предратна имена, а нека су добијала и нова. У току септембра сви ученици школе морали су да учествују на Кросу Радио Београда. Због пооштрених међународних санкција ђаци су одлазили само на екскурзије по Србији. Низали су се: Златибор, Нишка Бања, Соко Бања, Матарушка Бања и обиласци манастира. У новембру је Гимназијом почео да управља новоформиран Школски одбор. Његовим конституисањем престао је да постоји Савет школе. Први Школски одбор, у овом периоду историје, чинили су: Предраг Петковић, Нада Вучковић, Петар Милошевић, Сава Ловчанин, Момчило Митровић, Јова Милорадић, Станко Брњашевић, Славко Јанковић, Олгица Марељ и Драгица Новаковић. У школи је 13. новембра обележена стогодишњица рођења нобеловца Иве Андрића монодрамом Љиљане Благојевић „Злостављање“. Министарство просвете продужило је те године распуст за недељу дана због уштеде горива за грејање. Како предложени кандидат Негован Витомировић није прошао у Министарству просвете, за директора је Школски одбор предложио професорицу математике Олгицу Марељ. Тим поводом, у школском летопису примећено је да је напуштено самоуправљање и враћен тзв. државни социјализам. Првог дана марта гимназијалци су присуствовали централној прослави обележавања 1700 година тетрар76 хије, догађаја којим је цар Диоклецијан Сирмијум, 1. марта 293. године, прогласио једном од четири престонице Римског царства. У марту је пропала Југоскандик, а кроз мање од два месеца и пирамидална Дафимент банка, које су грађанима обећавале месечне камате од невероватних 280% на динарску и 18% на девизну штедњу. Свечана академија поводом стогодишњице рођења ДраГимназијалци испред „Шах клуба“, 1993. године (Весна Достанић) гољуба Михајловића одржана је у позоришту 24. априла. У мају месецу одлучено је да се синдикална организација школе колективно ишчлани из Независног синдиката средњих школа Војводине и да се свако појединачно определи о учлањењу у државни синдикат. Група професора покренула је акцију „Гимназија - школа за амбициозне“, којом су желели да привуку ученике осмих разреда да упишу најстарију школу у овом делу републике. Због тешког и депримирајућег материјалног положаја, крајем јуна у сали Скупштине општине, организован је протестни скуп просветних радника основних и средњих школа Срема. Ни овај догађај није дао озбиљније резултате у побољшању положаја школства, које је увек било и остало на жртвенику свих политика вођених у Србији. Нова школска 1993/94. година донела је потпуни престанак усмереног образовања, јер је у јуну 1993. матурирала последња генерација „усмерењака“. Одласком просветне струке руски језик више није био први међу страним језицима. Почетком септембра сви ученици су на хиподрому још једном трчали Крос Радио Београда, који се упорно, као реп комунистичких обичаја, трудио да обори своје претхоне рекорде. Свих година „подстанарства“ у Педагошкој академији, у току лепог времена, ђаци су наставу физичког васпитања одржавали на савском кеју, где су поред спортских терена, користили и постојећу трим стазу. У октобру је, у оквиру школе, организован друштвено-користан рад на уређењу учионица и школског простора, изради шема, слика и једноставнијих наставних средстава. Оплемењивање простора у којем је извођена настава увек је позитивно утицало и на само учење и 74

Летопис школе, 1992/93. Душан Познановић, Фестивал усред ископина, у: Сремске новине, 23. септембар 1992, стр. 7. 76 Душан Познановић, Поносни на царску прошлост, у: Сремске новине, 3. март 1993, стр. 1. 75


Године, када је време спорије пролазило

образовни рад. Школски час посвећен стогодишњици рођења Милоша Црњанског одржан је 25. 77 октобра. Били су то дани у којима је криза у Србији показивала своје најнегативније лице. Несташице, редови и негативне вести, постали су свакодневна појава. Енормним падом вредности новца сурвавале су се и вредности које су биле много важније. На површину су испливали сви облици духовне затрованости, пророци, спиритуалисти, као и разуздане махинације шпекуланата. Професори су били пред најтежим задатком, да код ученика, али и код себе, изграде и сачувају морални и људски интегритет. Већ 15. новембра, као и недељу дана касније, није било наставе због хладних учионица. Пооштрене су санкције Уједињених нација, а грејања није било ни неколико пута у децембру. Хиперинфлација у Србији је достигла врхунац и крајем године штампана је новчаница од пет стотина милијарди динара. Зимски распуст је продужен за две недеље због недостатка горива за грејање. Стање у јавним финансијама се побољшало 24. јануара 1994. године увођењем „Аврамовог“ динара који је имао вредност једне немачке марке. У позоришту „Добрица Милутиновић“ одржана је Светосавска академија на којој су први пут проглашени ученици митровачких школа који ће за изузетне резултате бити носиоци Светосавске повеље. Први лауреати су били: Горан Миљковић - 1. награда за природне науке, Сања Дамјановић - 2 награда за природне науке, Ивана Миховац - 3. награда за природне науке, Ђорђе Домазет - 1. награда за српски језик, Катарина Бења - 3. награда за друштвене науке и Наташа Меши - 1. награда за физичку културу. О општем друштвеном стању и клими говори и податак да су повеље добитницима уручене тек неколико месеци касније. Матуранти Гимназије и других школа

штрајковали су 25. фебруара захтевом да им се, због отежаних услова и великог броја неодржаних часова услед недостатка грејања, олакша матура. Њихови захтеви су прихваћени 2. марта. Обележавајући Дан школе, Школска заједница ученика (ШЗУ) покренула је акцију „Својој школи на дар“. 78 Једини биоскоп у граду „Фрушка гора“ имао је мање од двадесет посетилаца по пројекцији. Не тако давне 1966. године, за 12 месеци, у општини Сремска Митровица приказана су 743 филма и било је 2174 Полагање матурског испита у сали за физичко (Летопис школе)

77 78

Летопис школе, 1993/94. Јованка Зурковић, Последња биоскопска представа, у: Сремске новине, 4. мај 1994, стр. 6.


175 година Митровачке гимназије 79

пројекција. Крајем школске године укинут је предмет одбрана и заштита. Приређен је заједнички концерт школског хора под управом Младена Челебића и градског тамбурашког оркестра под водством Миленка Бобића. Одржане су екскурзије ученика према Београду и фрушкогорским манастирима. Ђаци Гимназије Оливера Шуљманац и Јован Петровић говорили су на Фестивалу беседништва на препуном Житном тргу. На Видовдан је свечано отворен пешачки мост, изграђен током претходне године, који је назив „Свети Иринеј“ добио по једном од сирмијумских мученика, и на тај начин су још чвршће повезане 80 Мачванска и Сремска Митровица. Знатно је олакшан превоз ученика Гимназије из мачванских места, а брод „Летенка“, који је изгубио сврху постојања, биће касније преуређен у туристички брод „Умбра“ и наставиће своју пловидбу Специјалним резерватом природе „Засавица“. Неколико јесени заредом, школске године, па и та 1994/95, почињале су пливачким такмичењима на Сави, одласком на Вуков сабор у Тршић и присуством Кросу Радио Београда на градском хиподрому. Окречено је једанаест учионица које је Гимназија користила у згради Педагошке 81 академије. Иако је и у Србији владала дубока материјална криза, на подручјима захваћеним ратом у некадашњим југословенским републикама стање је било знатно горе. Зато је 24. септембра, на иницијативу своје управе, Гимназија послала хуманитарну помоћ школи у Шеховићима, а након неколико дана и Гимназији у Бањалуци. Симболична донација се састојала од 500 свесака, 160 вежбанки 82 и 30 српско-енглеских речника. Појавом нових телевизија медијски мрак у Србији добио је нове, знатно екстремније боје. Поред пригодног програма, поводом школске славе, ђаци су 27. јануара одгледали филм „Сказање о светом Сави“. У фебруару је неколико одељења друге године ишло на екскурзију на Дивчибаре. Календарски сам почетак пролећа није произвео топлије време, али је поново донео професорско незадовољство и часове скраћене на 30 минута. Није било резултата, и након недељу дана штрајк је замрзнут. Друштвена криза ипак није спречила гимназијалце да и даље побеђују на такмичењима, да новим знањима културно одрастају и сазревају, да уживају у дружењима на скромним путовањима, да се радују, певају и надају. Могућност да би ипак могло бити боље донела је вест о ублажавању санкција Уједињених нација. Србија је обележила Сретење - 28. фебруар, дан када је започео Први српски устанак. Никада не зазирући од актуелних Светосавска прослава средином деведесетих (Летопис школе) тема, ђаци Гимназије су у школи одржали еколошку суботу. Ученици четврте године за дестинацију матурантске екскурзије имали су снежни Копаоник, Крушевац и српске средњовековне манастире. За ђака генерације, у великој конкуренцији, проглашена је Сања Дамјановић. У оквиру иницијативе за помирење зараћених страна на просторима бивше СФРЈ, две иконе Свете великомученице Анастасије из Сирмијума, које су благословили московски патријарх Алексије II и 83 римски папа Иван Павле II, стигле су 25. јула 1995. године у васиону, на Орбиталну станицу „Мир“. Ипак, већ почетком августа исте године, Република Хрватска извела је војну акцију „Олуја“. Више од двесто хиљада Срба напустило је своје домове и избегло је у Србију. Један од прихватних центара био је у фискултурној сали Гимназије „Иво Лола Рибар“. Због опасности од оружаних дејстава и у најнепосреднијој близини Републике Србије, мобилисан је један професор. 79

Тривун Миланковић, у: Сремска Митровица, Скупштина општине и Музеј Срема, Сремска Митровица, 1969, стр. 240. Светлана Ђаковић, Отворен мост Светог Иринеја, у: Сремске новине, 29. јун 1994, стр. 1. 81 Записник са седнице Школског одбора, 24. августа 1994. 82 Записници са седница Наставничког већа, 1994/95. 83 Бора Чекеринац, Сирмијум Сремска Митровица, стр. 112. 80


Године, када је време спорије пролазило

Свим разредима Гимназије „Иво Лола Рибар“ на почетку школске 1995/96. године прикључио се велики број ученика избеглих са простора Републике Хрватске. То је умногоме и утицало да се број одељења у првој години, по резултатима пријемних испита, не смањи са шест на пет. Већ по устаљеном обичају, одржан је Крос Радио Београда, а ученици су интензивирали посете увек пуним београдским позориштима. Крајем октобра професор руског језика Мирослав Милутиновић изабран за директора школе, након што је Олгица Марељ поднела оставку. Дан након потписивања Дејтонског споразума, којим је окончан рат у Босни и Херцеговини, 22. новембра 1995. године, укинуте су међународне санкције Савезној Републици Југославији. На много лица у Србији вратио се осмех. Чинило се да би затровани крвоток времена могао бити прочишћен. И проблеми са загревањем учионица постали су ружна прошлост. Школски час посвећен Светом Сави, одржан је 26. јануара, а након тога игранка у холу Педагошке академије. Положај просветних радника ипак је био изразито неповољан, и зато је 2. фебруара ступљено у штрајк. Часови су скраћени на тридесет минута. То ученике није омело да за Дан заљубљених организују још једно дружење у просторијама школе. Почетком четврте недеље фебруара прекинуто је сажимање наставе, које ни овај пут није дало резултате, да би на Ђурђевдан поново ступило на снагу и часови враћени на 84 тридесет минута. Једна информација, коју није тешко проверити, говори да су у то време у држави постојале школе у којима су читаве Матуранти, 1996. године (Летопис школе) генерације завршавале средњошколско образовање, а да никада нису имале час дужи од пола сата. У Сремској Митровици, на срећу није било тако. Последњег дана фебруара, после скоро четири године, Сарајево више није било у блокади. Наш најпознатији историчар уметности, академик Војислав Ј. Ђурић, који је у митровачкој Гимназији у 85 периоду од 1939. до 1941. године завршио четврти и пети разред, преминуо је 12. маја 1996. У току месеца у коме су матуранти завршавали наставу, група ученика и професора покренула је, по ко зна који пут, штампање Школског листа „Гимназијалац“. Часопис се бавио ваншколским темама. У јуну је, веома амбициозно, основано и удружење истог назива, чији је иницијатор и први председник био некадашњи ученик школе Лазар Милошевић Лала. Нажалост, након не много времена, удружење је наставило своје постојање само на папиру. У Сремској Митровици полако се гасио и нестајао и последњи градски биоскоп „Фрушка гора“, а предности видео-рекордера и кућних пројекција однеле су коначну победу над шмеком и атмосфером биоскопске сале. Шетње Школска 1996/97. година почела је одласцима ученика и професора на екскурзије. У октобру су ђаци првог разреда обилазили источну Србију, други је отпутовао до Врњачке Бање, док је четврти разред био на Копаонику. Грађански и студентски протести против режима Слободана Милошевића, за које је директан повод била крађа на локалним изборима, почели су 17. новембра. Протесте, чији су главни део биле уличне шетње, а који су трајали све до 11. фебруара и доношења Лекс специјалиса (Lex specialis), предводила је коалиција „Заједно“. У Сремској Митровици су шетње грађана започеле тек последњег дана првог полугодишта. Почетком другог полугодишта многи ученици Гимназије по 84 85

Летопис школе, 1995/96. Душан Познановић, Други у аутобиографији, стр. 161.


175 година Митровачке гимназије

џеповима су носили пиштаљке и остале реквизите помоћу којих су шетачи изражавали своје незадовољство. Живот у школи и након доласка опозиције на власт у многим локалним срединама, али не и у Сремској Митровици, текао је у уобичајеном смеру. Први пут у историји Гимназије у научне сврхе снимани су часови српског језика, математике, историје и хемије. Под називом „Час је ваш“ школа је представљена у Библиотеци „Глигорије Возаревић“ 12. децембра. Те године су ученици добили само четири Светосавске повеље, а 3. фебруар 1997. означио је почетак још једног штрајка просветних радника у организацији пет синдиката. На дан Светог Трифуна, сви колективи који су скратили часове окупили су се на централном градском тргу не пристајући на понижавајући статус просвете. На протест испред зграде Владе у Београду 21. фебруара штрајкаче је возило пет аутобуса. „Хоћемо Лекс специјалис (Lex specialis) за наше плате“, био је један од транспарената које су носили. Парализа образовног процеса је окончана 26. фебруара повећањем платних коефицијената за 30%. Угледајући се на старије, ученици су 7. марта, после другог часа, прекинули наставу захтевајући да се не ради суботом, за када је предвиђено надокнађивање изгубљених часова. Захтеви ученика су прихваћени 12. марта, вероватно на задовољство обе стране. Екипа школе учествовала је у популарном квизу „Пожури полако“ на телевизији НС-Плус. Некадашња гимназијалка Станислава Ђекић победила је 14. јуна на шестом 86 Фестивалу беседништва у најпрестижнијој категорији ауторске беседе. У другој половини 1997. године почела је изградња првог булевара у Сремској Митровици на 87 путу Р-103 од Румске малте према Лаћарку. Школска 1997/98. година била је последња коју су гимназијалци провели у згради Педагошке академије у Змај Јовиној улици на броју 29. Те године школа је уписала пет одељења, три на друштвенојезичком и два на природно-математичком смеру. После много времена ученици су поново кренули и на, са нестрпљењем очекиване, екскурзије у иностранство. Крајем октобра, ђаци неколико одељења трећег и четвртог разреда боравили су на путовању у Солуну и Атини, и посетили изложбу оригиналних манастирских реликвија са Свете Горе. Како је школа у међувремену изгубила једно природно-математичко одељење, у децембру је поднет захтев надлежном министарству за поновни упис три одељења природно-математичког и три одељења друштвено-језичког смера, који није прихваћен. Због чињенице да школска зграда, односно учионице које је користила Гимназија у згради Педагошке академије, годинама нису кречене, ђаци су са одељењским старешинама организовали чишћење учионица и клупа. Чак шест професора, који су годинама радили у овој установи, после првог полугодишта, отишло је у пензију. Дошло је време да нека нова лица понесу дневнике гимназијским ходницима. У фебруару је формирана комисија за припрему обележавања 160 година постојања Гимназије. Ученици су учествовали у традиционалној радној акцији на уређењу града. Конституисан је нови Школски одбор, а за ђака генерације, између много 88 изузетних, изабран је Милан Мандић, ученик IV4. У току пролећа, због дојаве о постављеној бомби, полиција је у време преТермопилски кланац, октобар 1987. године поднева испразнила школу, али је настава већ у поподневној (Летопис школе) смени враћена у нормалне оквире. Те 1998. године започело је и коначно извршено пресељење Гимназије из зграде у Змај Јовиној 29 у своју стару зграду у улици Светог Саве 2. Иако је фактичко пресељење извршено те године, упис промене седишта школе извршен је у Привредном суду тек две године касније. Стара зграда је остала у 86

Летопис школе, 1996/97. Бора Чекеринац, Сирмијум Сремска Митровица, стр. 112. 88 Летопис школе, 1997/98. 87


Године, када је време спорије пролазило

„власништву“ Средње техничке школе „Никола Тесла“ што је и административно потврђено 2002. године решењем Земљишно књижног одељења Општинског суда, иако су се они тада већ четири године 89 налазили у Змај Јовиној улици број 29. Прича о власништву над зградом морала је да сачека август 2012. године, када ће коначно бити завршена. Повратак у стару зграду

Пресељење Гимназије у своју стару зграду почело је 25. јуна 1998. године и тај радни, а ипак свечани чин, су обавили ученици са својим одељењским старешинама. Послови на обнављању зграде, кречењу учионица, фарбању столарије и сређивању санитарне и водоводне мреже текли су током читавог летњег распуста. У извођењу радова, својим материјалним средствима, помогли су готови сви важнији привредни колективи у 90 Сремској Митровици. Школа је коначно враћена тамо где јој је и место, у једну од најрепрезентативнијих и најлепших грађевина у граду на Сави. Митровица је тог лета добила и своју телевизију са сталним емитовањем програма под називом Радио-телевизија М, која је до свог гашења, десет година касније, редовно извештавала о важнијим гимназијским активностима. Повратак у своју зграду, 25. јун 1998. године (Летопис школе)

89 90

Документација секретаријата школе. Летопис школе, 1997/98.


175 година Митровачке гимназије

160 година Гимназије Школска 1998/99. година, својим првим полугодиштем протекла је у обележавању шеснаест деценија постојања Гимназије. Пре интензивно припреманих свечаности одељења четвртог разреда су извела своје екскурзије, док су путовања осталих ученика остављена за пролеће. На телевизији Нови Сад снимљена је емисија „Додати живот годинама“ посвећена јубилеју митровачке Гимназије. На седници Школског одбора 26. октобра усвојен је и данас важећи лого школе. Четири дана касније Гимназија „Иво Лола Рибар“ је за укупан допринос образовању добила најзначајније општинско признање „Новембарску награду“. Средином новембра екипа Телевизије Београд под гимназијским кровом снимила је емисију „Школа без зидова“. Прослава велике годишњице, чији је покровитељ било Министарство просвете, обележена је низом манифестација у оквиру саме школе, али и у оквиру града. Дани Гимназије почели су изложбом ликовИзложба ликовних радова ученика и професора Гимназије, них радова ученика и професора школе у одржана 1998. године (Летопис школе) Галерији „Лазар Возаревић“ одржаном 26. новембра. Већ 2. децембра у Библиотеци „Глигорије Возаревић“ организована је изложба „Академици наставници и ђаци Митровачке гимназије“, коју је отворио некадашњи ученик, академик Драгош 91 Цветковић. Само дан касније одржана је свечана седница Наставничког већа Гимназије, којој су поред свих чланова овог тела присуствовали и некадашњи професори, чланови Школског одбора и представници града. У Позоришту „Добрица Милутиновић“ 4. децембра организована је централна академија. У програму су учествовали Мира Бањац, Данило Лазовић, Синиша Ковачевић и други значајна уметничка имена, а писац сценарија и водитељ програма био је Јован К. Радуновић, чији су стихови: „Као птица што се свија, Око звезда, око света, Тако лицем својим сија Митровачка гимназија...“ добили и свој музички облик у извођењу хора „Sirmium Cantorum“. УчиоНаступ хора „Sirmium Cantorum” на академији (Летопис школе) ницама у којима су некада стицали своја прва 92 знања бивши гимназијалци прошетали су 5. децембра, када су организована „Отворена врата школе“. Поглавар Српске православне цркве патријарх Павле први пут је посетио Сремску Митровицу 8. новембра 1998. године и председнику Скупштине општине уручио повељу о проглашењу Дана Светог

91

О Драгошу Цветковићу видети више у: Ђорђе Домазет, Може ли рачунар да докаже математичку теорему, у: Сунчани сат, број 18, 2010, стр. 25-33. 92 Летопис школе, 1997/98.


Године, када је време спорије пролазило

Димитрија - Митровдана за градску славу. поводом овог догађаја.

93

Гимназијалци су учествовали у литији организованој

НАТО бомбардовање Почетком другог полугодишта уведени су нови прописи о кућном реду, према којима су ученици улазили и излазили из школе на споредна врата. На срећу, ова непромишљена идеја са помало деградирајућим елементима је кратко трајала и доживела је, као и све сличне током историје, потпуни фијаско. У првом делу фебруара настава је обустављена због слабог грејања, да би дан касније синдикат школе донео одлуку о генералном штрајку. Како је настава премештена у стару зграду, узрок хладних учионица није био као у време санкција недостатак горива, него затечене неадекватне грејне инсталиције. На вишим инстанцама доношене су нажалост и неке много крупније одлуке које су на коцку стављале чак и животе милиона људи, па су часови у капутима наспрам њих могли да буду и занемарени. Многи нежељени догађаји избегнути су у последњем тренутку стајањем разума на пут безумљу, али тог пролећа дешавања су кренула смером који ђаци и професори нису очекивали, а нису били моћни да их предупреде или зауставе. До прекида у образовном процесу поново је дошло 24. марта, овог пута због почетка бомбардовања СР Југославије од стране НАТО пакта. Настава је обустављена, а у школи су организована дежурства запослених за дневну и ноћну смену. Како је време пролазило, а крај напада из ваздуха се није назирао, све више је било часова и под ваздушном опасношћу. У априлу је Министарство просвете донело одлуку да наставе неће бити до краја школске године, препоручило је такође да се ученици позивају у мањим групама на консултације и пропитивања, водећи рачуна о њиховој безбедности. Ђаци су обавештени о успеху преко одељењских старешина путем цедуљица, уз обавезну повратну информацију да ли се ученик слаже Матуранти испред Хотела „Сирмијум“ 1999. године (Летопис школе) са закљученим оценама или жели 94 да поправи оцену из неког предмета. У току ваздушних напада „невидљивим“ авионима, који су трајали до 10. јуна, Сремска Митровица је бомбардована четири пута. Нажалост, било је и цивилних 95 жртава. Ученица завршног разреда Дубравка Вејновић је проглашена за ђака генерације. Оцене на писменом делу матурског испита изведене су на основу оцена на писменим радовима из тог предмета у првом полугодишту. Матурантима су уручене дипломе 12. јуна, док је ратно стање још било на снази. За свако одељење одређен је по сат времена, да се већи број ученика не би истовремено задржавао у згради. С обзиром на то да је 26. јуна званично укинуто ратно стање, одлуком Министарства просвете, 96 дозвољена је прослава матуре, односно одржавање матурског бала. Млади су још један пут покушали да се радују животу. Нова генерација гимназијалаца уписана је без пријемног испита, на основу успеха у основној школи.

93

Бора Чекеринац, Сирмијум Сремска Митровица, стр. 112. Летопис школе, 1998/99. 95 Бора Чекеринац, Сирмијум Сремска Митровица, стр. 112. 96 Летопис школе, 1998/99. 94


175 година Митровачке гимназије

У школској 1999/2000. години у Гимназији су школовање започела три одељења друштвенојезичког и два одељења природно-математиког смера првог разреда. За расписаних 150 слободних места у почетној години средњег школовања пријавило се 163 ученика и сви су, уз сагласност надлежног министарства, примљени. У школи је било укупно 610 ученика и 43 професора. Министарство просвете донело је упутство како надокнадити пропуштено градиво из претходне школске године, поклонило школи један компјутер и, због још незаборављених оружаних напада, забранило екскурзије у иностранство. Наставничко веће је зато донело одлуку да током јесени буду изведена путовања по Србији на дестинацијама: Копаоник, Врњачка Бања и Златибор. Медији су се утркивали у причама о обнови бомбардовањем разрушених мостова и фабрика. Уместо надокнаде градива пропуштеног због ратног стања, Подела новогодишњих пакетића (Летопис школе) дошло је до новог губљења часова и до нагомилавања необрађених лекција, које више нико ни чаробним штапићем није могао савладати. Због грипа друго полугодиште је почело закашњењем од недељу дана, а због штрајка часови су трајали 30 минута. Проблеми су постајали све већи, а решења врло захтевних и садржајних задатака се нису назирала. Пролеће међународне године математике обиловало је такмичењима из свих предмета на којима су гимназијалци постизали изузетно добре резултате. Упркос томе, међу матурантима није било носилаца „Вукове дипломе“. Сања Тодић је на седници Наставничког већа изабрана за ђака 97 генерације. Своје одласке осамдесетих година на гитаријаду у Крагујевцу, млади су од овог лета заменили одласцима на нови фестивал Exit, који се одржавао у Новом Саду у амбијенту Петроварадинске Матуранти одељења IV2, 2000. године (Летопис школе) тврђаве. Пети октобар Гимназија је школске 2000/01. године окупила пет одељења првог разреда уобичајених смерова. Одлуком надлежних општинских управа, Музичка школа је добила на коришћење три учионице у приземљу зграде. Није прошао ни читав месец у нормалном раду, а опет је дошло до прекида у наставном процесу. Повод за то су били ванредни избори за председника СР Југославије, редовни избори за савезни парламент и локални избори у Србији, одржани 24. септембра на којима је Слободан Милошевић доживео пораз који није желео да призна. Од 29. септембра до 9. октобра 2000. године часови нису одржавани због тзв. грађанске непослушности. Протестујући против режима Слободана Милошевића, кога су у протеклој деценији оличавали ратови, изолација, хиперинфлација, а на крају и бомбардовање, део ученика и професора учествовао је у изражавању незадовољства и шетњама Сремском Митровицом. Парола: „Готов је“, могла се видети и чути на сваком месту. У Београду је 5. октобра преко стотину хиљада људи из целе Србије на силу заузело савезни парламент и зграду републичке телевизије, чиме је окончана Милошевићева владавина. Након петооктобарских промена запослени у Гимназији изгласали су неповерење дотадашњем директору, иако ова одлука по закону није могла да има никакво правно дејство. Изведене су унапред припремљене екскурзије 97

Записници са седница Наставничког већа, 1999/2000.


Године, када је време спорије пролазило

ученика до Ниша, Соко Бање и Тополе. За новогодишње празнике приређен је програм доделе пакетића деци запослених у школи. Ученици Гимназије започели су Двадесет први век освојивши седам Светосавских повеља. Године 2001, 19. фебруара, за вршиоца дужности директора постављен је професор психологије Зоран Ђорић. Пролеће те године обележили су часови од 30 минута којима су запослени изражавали протест због малих зарада и настојали да на таласу промена које су се догађале у друштву поправе и свој струковни положај. У периоду од 8. до 16. марта настава је потпуно обустављена, а захтеви штрајкача су после тога донекле испуњени. Нов Школски одбор Гимназија је добила 6. априла. Осам аутобуса возило је ученике на Новосадски сајам књига, који је остао само бледа копија много познатијег догађаја у Београду. За ђака генерације проглашена је ученица природноматематичког смера Јадранка Витасовић, која данас ради у школи у улози професора математике. Просечна оцена четврте го98 дине била је 4,29. Сремску Митровицу, Одељењске старешине четврте године са в. д. директором и педагогом школе, пуну оптимизма тог пролећа, украсили су и 2001. године (Летопис школе) панои гимназијалаца традиционално смештени на главном шеталишту у излоге градске библиотеке. Лета 2001. године престолонаследник Александар Карађорђевић са својом породицом почео је да живи у Србији. После неколико немирних и година на ивици регуларности, тек је та школска 2001/02. протекла без штрајкова, скраћених часова и обуставе наставе. Гимназија је и даље имала пет одељења у сваком разреду, а на велику радост ученика и „узбуну“ у родитељским буџетима, поново су у октобру месецу почеле ђачке екскурзије у иностранство. Старији гимназијалци су тих дана путовали у северну Италију и Мађарску, док су њихови млађи другови из прва два разреда упознавали културно благо наше земље, обилазећи уобичајене дестинације по Србији. Те школске године први пут су у наставу уведени изборни предмети: верска настава и грађанско васпитање. Само тада ученици су могли да бирају да ли ће похађати наставу оба, једног, или ниједног предмета. Православни епископ епархије сремске Василије, крајем октобра за првог послератног вероучитеља у Гимназији и још три средње школе у граду поставио је професора Радослава Нешића. Обновљени су спортски сусрети радника Гимназије са својим колегама из Руме. Велики број ученика учествовао је у представи „Бог“ сремскомитровачког градског позоришта. Била је то и година, у којој је један од најлепших мецосопрана света Милијана Николић (матурирала у Гимназији у Сремској Митровици 1993. године), почела да пева у Миланској Мецосопран Милијана Николић Скали. Јануар наредне 2002. године почео је одласком Ив Сен Ло(Милијана Николић) 99 рана из света моде. Професор енглеског језика Анђелка Карајовић,

98 99

Записници са седница Наставничког већа, 2000/01. Летопис школе, 2001/02.


175 година Митровачке гимназије

која је претходних пет година водила Летопис школе и бележила сва најзначајнија дешавања, отишла је у пензију. Нови Дан школе По први пут у постојању Гимназије, 12. април 2002. обележен је као Дан школе. Тог датума, на велики четвртак 1928. године, општински инжењер Бошко Стојановић оборио је шест ораха и два 100 багрема у гимназијском дворишту, на месту где ће се градити нова школска зграда, тј. Просветни дом под именом Краља Петра I Великог Ослободиоца, који је завршен две године касније. Рођендан револуционара по коме је школа још увек носила име, није више ни формално обележаван. Те школске године су штампана два броја ученичког листа „Гимназија“, који је одмах након тога престао да излази. Одлуком Наставничког већа за ђака генерације изабран је Душан Бараћ. Школске 2002/03. године у Гимназији „Иво Лола Рибар“ било је 583 ученика и 37 професора. Грађанско васпитање и веронаука, у зависности од опредељења ђака, постали су обавезни изборни предмети. На овај начин ученици су додатно оптерећени, што је било у супротности са сталним залагањем просветних власти за смањењем ученичких обавеза и растерећењем наставног плана и програма. Већ у октобру четврти разреди су извели тродневну екскурзију у Војводини са преноћиштем у Зрењанину. Крајем првог полугодишта за директора Гимназије постављен је Милан Глумац, који до тада није радио као професор у овој школи. Кабинет музичке и ликовне културе на другом спрату, у којем се током историје одвијала чак и настава физичког васпитања, а најдуже је био у функцији „цртаоне“, адаптиран је у Свечану салу, први пут употребљену за прославу школске славе 2003. године. Тим 101 поводом уприличена је и изложба „Живот и дело Светог Саве“ у организацији ученика. Од 4. фебруара почели смо да живимо у Државној заједници Србија и Црна Гора. Председник Владе Србије Зоран Ђинђић убијен је 12. марта. Проглашено је ванредно стање. Дан школе је обележен низом активности од којих је најзанимљивија била представа на енглеском језику у извођењу матураната. Поред тога, истог дана, одржано је низ спортских догађаја, интересантних представљања професора и предмета, рецитала и изложби ликовних радова. Екскурзије су ђаке прве две године у априлу одвеле на Лепенски вир, односно Златибор. Следећег месеца ученици трећег разреда отпутовали су на екскурзију у Будимпешту. Завршна свечаност доделе диплома матурантима одржана је у Позоришту „Добрица Милутиновић“. Ове школске године ђак генерације је био ученик IV4, Ненад Кепчија. Престолонаследник Александар Карађорђевић започео је приређивање пријема на Белом двору за најбоље ученике средњих школа Додела диплома, 2003. године (Летопис школе) из Србије, на који су редовно одлазили и ученици из Сремске Митровице. Након завршеног наставног процеса, запослени у Гимназији извели су екскурзију у Италију. Више од стотину митровачких средњошколаца који су учили веронауку, од којих су половину чинили гимназијалци, на крају школске године посетили су манастир Острог. Била је то и прва ђачка екскурзија из Србије која се, након ратних година, у повратку зауставила и прошетала Сарајевом. Школска 2003/04. година почела је уобичајеним наставним активностима, одласцима на Сајам књига и прославом Дана просветних радника заједно са професорима осталих митровачких основних и средњих школа. У Гимназији је било 572 ученика. Друго тромесечје обележила је саобраћајна несрећа у којој је 14. новембра 2003. године страдао тадашњи директор Гимназије Милан Глумац. „Био си и виши 100 101

Душан Познановић, Други у аутобиографији, стр. 15. Летопис школе, 2002/03.


Године, када је време спорије пролазило 102

него што је изгледало“, написано је у опроштајној поруци ђака и професора. Друго полугодиште је почело 16. јануара 2004. године и тог дана је за директора школе именован професор музичке културе Слободан Радивојевић, који се до тада двадесет и две године налазио на месту директора Музичке школе „Петар Кранчевић“ у Сремској Митровици. Дан школе 12. април обележен је квизом опште културе, скечевима, спортским турнирима, занимљивим предавањима и несвакидашњом изложбом ускршњих јаја. Из штампе је изашао и први број обновљеног издања Школског листа „Гимназијалац“ под називом „Повратак у будућност“. У другом делу априла започео је одлазак ученика на екскурзије, и то: првог разреда у Будимпешту, другог у Беч, а трећег у Италију, где су обишли Фиренцу, Пизу, Верону и Венецију. Овакав распоред је планиран да се устали и наредних година, али просветне власти нису за то имале разумевања. Завршна матурантска прослава одржана је 20. маја. Као најбољи ученик генерације проглашена је Александра Христов, која се нашла и на насловној страни другог броја школског листа. Побољшани су услови рада у целој школи, адаптиран је део подрумских просторија, а оформљен је и још један Додела диплома, 2004. године (Летопис школе) кабинет за рачунарство и информатику. Наставна година је завршена студијским путовањем професора у увек очаравајући Париз. И у школској 2004/05. у Гимназију је у први разред примљено три одељења друштвено-језичког и два одељења природно-математичког смера. Иако је наставничко веће тражило повећање броја одељења просветне власти, из објективних разлога, ни овај пут нису прихватиле професорску идеју. У школи је поново формиран мешовити хор од ученика свих годишта. Крајем октобра изведена је матурантска екскурзија у Будимпешту и наставничка у Грчку. Посећено је и Српско војничко гробље на Зејтинлику где су сахрањени војници погинули на Солунском фронту. У сусрет Новој години у просторијама школе организована је симболична томбола у којој су сви добили награде. Свечано је обележена слава Гимназије. Навршило се 270 година од када је први пут у Сремским Карловцима 27. јануар празнован као школска слава. Након 1945. године овај облик богопоштовања је био забрањен. Гимназијалци су те 2005. године Екскурзија колектива у Грчку 2004. године (Школска библиотека) освојили шеснаест општинских Светосавских повеља. Обновљен је и рад драмске секције извођењем представе по комаду Бранислава Нушића „Ожалошћена породица“. У априлу су ученици првог разреда путовали у Будимпешту, другог у Беч, а трећег у северну Италију. Школа је почетком пролећа учествовала на Првом сајму професионалне оријентације намењеном основцима и за те потребе снимљен је видео запис о Гимназији у продукцији „Сирмијум филма“. На самом крају школске године део ученика укључен је у уређење дворишног комплекса манастира „Петковица“, а школу је посетио и јапански амбасадор. Титулу ђака генерације

102

Ђорђе Домазет - главни уредник, Гимназијалац, број 1, Гимназија „Иво Лола Рибар“, Сремска Митровица, март 2004, стр. 2.


175 година Митровачке гимназије 103

понео је Милош Дугошија. Ова година у школи била је јединствена по томе што су ученици, који си имали негативне оцене, могли да полажу поправни испит не само у августовском, него и у јунском року. Серију опроштајних концерата, само за ту прилику поново окупљено Бијело дугме, завршило је 30. јуна свирком на Београдском хиподрому, која је остала упамћена више по лошем озвучењу, него по самом наступу. Аналитичари су ову групу сматрали „првим производом Устава из 1974. године“, али зато и „првом жртвом распада СФРЈ“, који је уследио петнаест година касније. У новој школској 2005/06. години у Гимназију „Иво Лола Рибар“ уписано је три одељења друштвено-језичког, два одељења природно-матеМатурско вече у хотелу „Сирмијум“ (Фото Фортуна) матичког смера, али и први пут једно одељење општег типа. У Срему су гимназије гасиле природно-математичка одељења, а дугогодишњим непланским уписом у средњим школама и посебно на факултетима, просветне власти на нивоу републике образовале су непотребне вишкове у друштвеним делатностима. Проблем је решаван, или боље рећи додатно компликован, увођењем у школе „измишљених“ предмета и парадоксалних одлука, као што је на пример она, да у нижим разредима основних школа наставу физичког васпитања изводе професори овог предмета. И док се број ученика смањивао, растао је број оних који су им држали предавања. Део матураната, у улози статиста, у октобру је учествовао у снимању филма „Синовци“. Филм је режирао познати драмски писац Синиша Ковачевић, ученик Гимназије у Сремској Митровици од 1968. до 104 1972. године. Ђаци прве и четврте године у октобру су боравили на екскурзијама у Будимпешти, а друге у Аустрији и Бечу. Школа је почела сарадњу са Фондом за рад са талентованом децом, стипендирање и награђивање студената и ученика са територије Општине Сремска Митровица „Атанасије Стојковић“, захваљујући којем су набављена савремена наставна средства за математику, физику и 105 енглески језик. На згради Гимназије су у трећој недељи новембра измењени сви прозори, а кроз неколико месеци обновљена је и фасада са дворишне стране зграде. “Windows 2005“ упамћен је и по непријатним дешавањима, која су остала забележена у школском летопису. Емитовање веома популарне емисије митровачких гимназијалаца „Систем Г“ на радију „Смарт“, која је уз обиље интересантних и гостију вредних пажње, ишла у етар сваке среде од 16 до 18 часова, почело је 23. новембра. Уз рок свирку крајем календарске године у градској библиотеци представљен је нови Замена прозора (Летопис школе) 106 број школског листа. Гимназијалци су захваљујући изузетним резултатима на такмичењима у претходном периоду освојили чак двадесет и две Светосавске повеље. Драмска секција је припремила представу „Маратонци“, а кошаркаши школе постали су на домаћем паркету Хале „Пинки“ прваци републике. Дан Гимназије обележен је забавно-популарном наставом у учионицама и тражењем „неке тајне везе“ на музичко-поетској вечери посвећеној Душку Трифуновићу, који нас је напустио претходног јануара. Ученици школе су средином маја, на промоцији 103

Ђорђе Домазет - главни уредник, Гимназијалац, број 3, мај 2005, стр. 2-16. Зоран Максимовић, у: Знамените личности Срема, стр. 367. 105 Ђорђе Домазет - главни уредник, Будућност науке, Фонд „Атанасије Стојковић“, Сремска Митровица, јануар 2008, стр. 8-13. 106 Ђорђе Домазет - главни уредник, Гимназијалац, број 4, децембар 2005, стр. 2-16. 104


Године, када је време спорије пролазило

приређеној у згради некадашњег Српског дома, били укључени у обележавање 150 година рођења најпризнатијег српског научника Николе Тесле. Трећа година је најлепши месец искористила за екскурзију по италијанским градовима. Црна Гора је прогласила независност 3. јуна, па је Србија силом прилика, после много година, обновила своју државност. Ђак генерације била је ученица IV1, Ива Мишчевић. Школска година је завршена троделном представом на енглеском језику и промоцијом још једног броја „Гимназијалца“ у градској библиотеци. Након усмених и позива за променом упућених у школском листу, крајем ове наставне године започео је процес измене назива Гимназије. Формирана је комисија коју су чинили: Ђорђе Домазет, Драгица Новаковић, Нада Петровић, Ненад Лемајић, Душан Познановић и Љубица Јанковић. Они су на седници одржаној 27. јуна донели одлуку којом је Школском одбору упућен предлог да најстарија Матурско вече, 2006. године (Фото Фортуна) образовна институција у граду понесе на107 зив Митровачка гимназија, што је подржало и Наставничко веће. Школска 2006/07. година почела је неочекиваним подношењем оставке дотадашњег директора Слободана Радивојевића, који је прешао на место професора музичке културе. За новог директора је 20. новембра изабрана професор српског језика и књижевности Саша Недељковић. Тог месеца је у школској сали за физичко одржан концерт гимназијских бендова “Spiritus movens“ и „Киша од слаткиша“. И у наредном периоду ђаци су формирали доста привремених рок састава који су наступали на ученичким, али и другим скуповима. У децембру је изашао шести, а на крају школске године и седми број „Гимназијалца“ које је припремило ново уредништво. У току ове школске године преуређене су специјализоване учионице за историју, географију, математику, српски и латински језик, као и учионица за стране језике. Купљен је комплетан нов намештај за три кабинета, повећан број књига у школској библиотеци и усељен Кабинет физике, 12. април (Документација школе) домар у зграду школе. Кабинетска настава у све већем проценту узимала је примат у школи. Почело је закључавање учионица, што је наишло на различите ракције, али се одржало и до данас. Дан школе, 12. април, обележен је рециталом, представама на енглеском о Џону Ленону (John Lennon), Ерику Клептону (Eric Clapton) и Мику Џегеру (Mick Jagger), надметањем ученика и професора у квизу знања, турниром у малом фудбалу и представом „Укроћена горопад“ у градском позоришту. Љубитељи енглеског језика међу гимназијалцима са професорицом Мајом Цвијетић превели су и штампали књигу Кети Хопкинс „Занимљиви ликови, невоље и трикови“. Трећа година је у мају путовала на велику екскурзију у северну Италију. Ученицу Ану Ивановић Наставничко веће је прогласило најбољом у генерацији. Носиоца овог 108 признања градски Ротари клуб је, по традицији која се још увек негује, наградио летовањем.

107 108

Летопис школе, 2005/06. Летопис школе, 2006/07.


175 година Митровачке гимназије

Митровачка гимназија Решењем Трговинског суда од 23. августа 2007. године, после верификације од стране 109 покрајинских власти, променио се назив школе тако да гласи Митровачка Гимназија. Сходно тада важећем Закону о средњој школи, примена новог назива почела је 1. септембра 2007. године. На овај начин школа је после педесет и две године ослобођена идеолошког имена, које је заузело своје место у историји и остало као спомен на другу половину ХХ века, тадашње друштвено уређење, нечије младости, успехе и успомене, који имају право и обавезу да буду сачувани, али не смеју да обележавају и оптерећују младости и резултате, нити умањују слободу и нарушавају идентитет, оних који долазе. Те школске 2007/08. године уписано је шест одељења првог резреда који ће све време похађати школу под називом Митровачка гимназија. Свих 550 ученика било је у другом полугодишту, на себи прилагођен начин, укључено у припреме за обележавање 17 деценија постојања Гимназије. Први пут у историји српског парламентаризма, 26. октобра, заседању Народне скупштине Републике Србије присуствовали су и ученици. Били су то ђаци IV4 Митровачке гимназије. Крајем октобра трећа година отпутовала је на екскурзију у Италију. Прешли су Поља чуда, возили се гондолама, сликали са Јулијом и испунили јесен новим сазнањима о ненадмашним културним постигнућима наше цивилизације. У организацији ђачког парламента, 9. новембра приређен је маскенбал. Током 2007. године реконструисан је главни 110 градски трг „Ћире Милекића“, пешачка зона и парк, попуДан школе 2008. године (М - новине) ларно називан „Мајмунац“. На нов и урбанији изглед најужег градског језгра навикавали су се постепено и гимназијалци. Школа је прославила своју славу, а ученици су у резултате уписали још седам освојених Светосавских повеља. Године 2008, 17. фебруара Скупштина Косова и Метохије једнострано је прогласила независност и широм Србије дошло је до протеста који су у неким срединама утицали и на наставу. У марту су ђаци учествовали у квизу „Колико се познајемо“ Радио-телевизије „Војводина“. Поводом великог јубилеја и недеље у којој је обележен Дан школе, Гимназију су посетили њени некадашњи ученици Рале Дамјановић и Синиша Ковачевић, а испоставиће се, последњи пут у животу је у своју школу закорачио и великан нашег глумишта Петар Краљ. У разговорима приређиваним током неколико дана у Свечаној сали присетили су се тренутака када су и они били ђаци. Од 7. Наступ школског хора и оркестра 2008. године (Жељко Петрас) до 11. априла организовано је низ активности у Митровачкој гимназији, преко којих су презентовани готово сви предмети. Завршна академија „170 година живота Митровачке гимназије“, која је представљала путовање кроз време, организована је 109

Документација секретаријата школе. Нада Симић - Лемајић, Биљана Шимуновић - Бешлин, у: Сремска Митровица град вреднији од царске кћери, Сремска Митровица, Историјски архив Срем, 2008, стр. 214. 110


Године, када је време спорије пролазило

11. априла у Позоришту „Добрица Милутиновић“, а остаће упамћена по наступу великог хора и оркестра под вођством Слободана Радивојевића, које је чинило више од 200 гимназијалаца. Изашао је осми 111 последњи број „Гимназијалца“ у дотадашњем облику. Мајкл Вернер (Michael Werner), археолог из Њујорка, одржао је почетком јуна интересантно предавање у Гимназији. Звање ђака генерације те године је припало ученику IV5 Станиславу Милошевићу. И тај пут матуранти су у свечаним тоалетама прошетали улицом Светог Димитрија и поздрављени од неколико хиљада грађана, задржали се на Тргу Ћире Милекића пре завршне прославе окончања свог средњошколског образовања у сали Хотела „Сирмијум“. Школске 2008/09. Митровачка гимназија је уписала три одељења друштвено-језичког, једно одељење природно-математичког смера, једно одељење општег типа и први пут, након много времена, једно огледно одељење информатичког смера. Прилагођавајући се захтевима времена и ученичким жељама, у школи је одлучено да у наредне четири године настава буде извођена и у одељењу таквог образовног профила. У ту сврху најсавременијим рачунарима опремљен је још један кабинет информатике на првом спрату. Образлажући то потребом да се смањи спољнотрговински дефицит, Влада Републике Србије укинула је екскурзије у иностранство ученицима прва два разреда средњих школа и гимназија, па су ђаци прве године у октобру Свечани пријем ученика првих разреда 2008. године (Ирена Достанић) путовали на екскурзију у Врњачку Бању, друга година је била на Палићу, трећа у Грчкој, док је четврта посетила престоницу Аустрије - Беч. Поводом завршетка првог полугодишта организована је добро посећена, хуманитарна „Трезна журка“ у некадашњем Дому омладине, који је сада своја врата отварао само неколико пута годишње. У јануару је у хладној Сави неколико ученика пливало за Богојављенски крст, а уобичајеним активностима обележена је и школска слава. Матуранти су почетком пролећа већ традиционално учествовали у акцијама добровољног давања крви. Уместо дотадашњег директора Саше Недељковић, за вршиоца дужности постављен је дипломирани правник Илија Милиновић. Дан школе је обележен у Свечаној сали приредбом „Љубав и младост“. Те године, у генерацији која је матурирала, било је десет вуковаца, осамдесет одличних, тридесет и седам врло добрих и седам добрих ученика. Наставничко веће је за ђака генера112 ције изабрало Марију Мацановић. У школској 2009/10. години у Гимназију је уписано шест одељења првог разреда, и то три друштвено-језичка и по једно природно-математичко, информатичко и опште одељење. На самом почетку извођења наставе разумевањем Месне заједнице „Центар“, у којој се школа и налази, гимназијска зграда је добила видео надзор. Новоговорне речи, као што су: евалуације,

111 112

Матуранти на екскурзији у Италији 2009. године (Летопис школе)

Јелена Јовичић, Све наше успешне године, у: М новине, 16. април 2008, стр. 4,5. Летопис школе, 2008/09.


175 година Митровачке гимназије

стандарди, инклузије, пројекти и друге, почеле су све више да загађују школски простор у Србији. Доласком првих јесењих падавина, фискултурна сала је упорно прокишњавала и у таквим условима наставу физичког васпитања некада није било могуће ни изводити. Гимназијалци су све више времена проводили у виртуелном свету друштвене мреже Facebook, а за своје неуспехе и поразе политичари широм планете су пронашли најновији изговор под именом „Светска економска криза“. Ученици две завршне године су у последњој недељи септембра отишли на екскурзије у Италију. Трећа година је поред северног дела земље посетила и Рим. Појавио се и нови разлог за неодржавање часова и неодлазак у школу. Од 10. до 16. новембра Покрајински скретаријат за образовање и Министарство просвете су обуставили наставу због пандемије грипа А(Х1Н1), познатијег под називом „свињски грип“. Његова светост архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски Г. Г. Павле, умро је 15. новембра. Четири дана касније, више ученика и професора присуствовало је сахрани поглавара СПЦ. На опелу су цитиране његове речи: „Кад се човек роди, цео свет се радује, а само он плаче. Али, треба да живи тако да, кад умре, цео свет плаче, а само он се Светосавска прослава 2010. године (Фото Фортуна) 113 радује.“ Ђаци су посетили новоустановљени Фестивал науке у Београду, а после двадесет месеци паузе изашао је нови број Школског листа „Гимназијалац“. Поводом пандемије грипа 14. децембра Школска управа је поново прекинула наставу, а два дана касније је Покрајински секретаријат прогласио ванредни рапуст, који је завршен 11. јануара 2010. године. Након недељу дана рада окончано је прво полугодиште, а куриозитет представља чињеница да је друго почело 18. јануара. Митровачки гимназијалци су освојили четири Светосавске повеље, а школска слава је обележена у Свечаној сали неуобичајено лепом академијом. Крајем марта Гимназија је објавила публикацију „Наше 172 године“ намењену бољем информисању ученика осмих разреда. Дан школе је прослављен у градском позоришту програмом „Гимназија бира таленат“, по угледу на тада популаран телевизијски шоу. Своје, углавном музичке способности, показали су не само ученици, него и професори. Драмска секција је, настављајући свој рад, Обележавање Дана школе 2010. године (Фото Фортуна) извела представу „Госпођа министарка“. У другој половини априла, у сарадњи са Карловачком богословијом, у школи је организовано предавање „Пазите да вас неко не превари“. Одељење II4 те године је одгледало чак седам позоришних представа у Београду. Наставничко веће је за ђака генерације изабрало Јелену Остојић. Уместо Илије Милиновића, вршилац 114 дужности директора постала је педагог Мирјана Ђорђевић. И нова школска 2010/11. година почела је одласцима ученика треће године на екскурзију у Италију, а друге на студијско потовање у Мађарску, приликом којег су посетили Српску гимназију у Будимпешти, са којом је Митровачка гимназија започела успешну сарадњу. Покрајинска Влада је на свечаности у згради некадашње Бановине прогласила Милана Корњачу за најбољег ученика у Војводини. Професор физике Златко Шалић победио је на Ликовном салону Срема, чиме је још једном потврђен значај Гимназије у ликовном животу града. Мирјана Ђорђевић, која се претходних седам месеци налазила на функцији вршиоца дужности, изабрана за директора школе 22. децембра 2010. године. Митровачка гимназија је 27. јануара први пут организовала Светосавски бал у ресторану

113 114

Матија Бећковић, Цео свет плаче, а само он се радује, у: Политика, 8. децембар 2007. Ђорђе Домазет - главни уредник, Гимназијалац, број 10, јун 2010, стр. 1-28.


Године, када је време спорије пролазило

„Пробус“ на Сави, подсетивши ученике и грађане Митровице на некадашње балове на краљевском двору. Гимназијалци су освојили дванаест Светосавских повеља у различитим областима. После десет година пролонгирања и много пута поновљених обећања, 28. марта 2011. године почело је рушење старе фискултурне сале, што је био први корак ка изградњи нове. О дужини одлагања реализације овог пројекта говори и податак да је 90% гимназијалаца у, за потребе школског листа, неколико месеци пре тога, одржаној анкети, изјавило да мисли како они као ученици неће дочекати изградњу сале. Дванаестог дана у априлу навршено је педесет година од првог човековог лета у свемир, али је и Гимназија обележила свој празник. Дан школе је украсио несвакидашњи програм „Знање је моћ“ у амбијенту новоотвореног визиторског центра „Царска палата“ и режији професорице књижевности Владиславе Вукашиновић. У атрактивним „Играма без граница“ на градском тргу учествовали су као такмичари ученици свих митровачких основних школа. Гимназија се придружила Светосавски бал 2011. године (Милан Милеуснић) пројекту “Connecting Classrooms“ Британског савета, а у мају и „Плесу са Европом“ заједно са матурантима из великог броја градова бивших југословенских 115 република. Титулу ђака генерације понела је ученица природно-математичког смера Нина Фат. Пре завршног дела своје вечери, матуранти су бацили преко стотину балона у облику црвених срца, који су полетели плаветнилом неба изнад Сремске Митровице. Почетак школске 2011/12. обележило је трагично студијско путовање ученика друге године у Будимпешту, приликом којег је страдао ученик Ђорђе Марицки. Некадашњи ђак Митровачке гимназије и првак Атељеа 212, Петар Краљ, напустио је глумачку и животну сцену 10. новембра. „Краљ из царског града“ великим и неукаљаним уметничким делом ставио је свој потпис и на 116 глумачку вечност. Ученици треће године посетили су Дан школе у Царској палати (Љубица Мишковић) северну Италију и у своја сећања уписали нове неизбрисиве слике које су их пратиле током стотина километара овог путовања. У оквиру DILS пројекта, у који се школа укључила, организована је акција „Слаткиш за свако дете“, као помоћ и подршка ученицима Специјалне школе „Радивој Поповић“. Гимназијалци су поново били доминантни и освојили чак десет Светосавских повеља. Други Светосавски бал Гимназије, још раскошнији од претходног, одржан је у Дому ученика. Исте вечери Митровачка гимназија имала је своје представнике и на републичкој Светосавској академији у београдском Центру Сава. Школа је приступила реализацији још неколико нових пројеката. Почетком фебруара пало је нешто више снега од очекиваног, и то је био довољан разлог да Влада прогласи ванредну ситуацију на територији целе државе и пошаље све ученике на изванредни распуст дужи од недељу дана. Године 2012, 1. марта, Србија је постала кандидат за улазак у Европску Изградња спортске сале (Ђорђе Домазет) унију, а 5. априла отворена је, средствима градског са-

115 116

Летопис школе, 2010/11. Недељко Терзић, Краљ из царског града, у: Сунчани сат, број 19, новембар 2012, стр. 15-19.


175 година Митровачке гимназије

модоприноса изграђена репрезентативна спортска сала и гимназијско двориште добило је потпуно нов изглед. Пројекат на који су чекале генерације ученика, коначно је попримио и свој завршни облик. Дан школе је обележен „Отвореним вратима Гимназије“ у оквиру којих су представљене сви предмети и школу обишле стотине основаца, гимназијском слагалицом, даном језика на градском тргу и представом „Причајмо о љубави“ на свим језицима који су од те године учени у Гимназији (српски, енглески, латински, немачки, италијански, француски, шпански и руски). У априлу је већина ученика школе посетила Специјални резерват природе „Засавица“ и погледала изложбу „Свет диносауруса“. Митровачка гимназија је, захваљујући завршеној спортској сали у мају учествовала и у организацији Деветих школских олимпијских игара, које су окупиле преко четири хиљаде младих у Сремској Митровици. Поред тога што су били добри домаћини својим вршњацима из читаве Србије, ученици Гимназије су говорили, свирали и плесали у програму отварања и затварања игара. На такмичењима из Матуранти 2012. године, IV4 (Фото Ђенка) различитих предмета гимназијалци су имали више успеха него икада у историји, а прва генерација информатичког смера завршила је своје школовање у Митровачкој гимназији. За ђака генерације Наставничко веће једногласно је и без двоумљења изабрало 117 ученика најбољег одељења у школи, IV4 - Милана Корњачу. Милан Корњача је најуспешнији ученик школе од усмереног образовања до данас, а вероватно и у неком дужем временском раздобљу. У току похађања Митровачке гимназије освојио је четири прве награде на републичким такмичењима из хемије (изборио је и пласман на Међународну олимпијаду из овог предмета), две прве и једну другу награду на републичким такмичењима из математике, а две треће и једну прву награду на републичким такмичењима из физике, као и бронзану медаљу из овог предмета на Међународној олимпијади у Естонији 2012. године. За своје резултате добио је Светосавску награду Министарства просвете, проглашен је више пута за најбољег ученика од стране Владе АП Војводине и до118 био је девет Светосавских повеља Скупштине Града Сремска Митровица. На прелазу из јуна у јул, професори Митровачке гимназије су посетили Сарајево. Поводом Олимпијских игара, одржаних тог лета у Лондону, гимназијалци су снимили кратак филм подршке спортистима Србије, који је приказан на порталу прве јавне националне телевизије на свету ВВС. Милан Корњача са мајком и сестром Одлуком о преносу права коришћења на згради у Сремској Митровици, (Летопис школе) улица Светог Саве 2, број: 464-85/2012 од 15. августа 2012. године, коју је 119 донела Влада АП Војводине, Митровачка гимназија је коначно постала власник своје старе зграде у коју се вратила још пре четрнаест година. Година јубилеја120 У школску 2012/13. годину - годину јубилеја, Митровачка гимназија је закорачила са 24 одељења равномерно распоређених у све четири године. Сваки разред има три одељења друштвено-

117

Ђорђе Домазет - главни уредник, Гимназијалц, број 14, јун 2012, стр. 1-28. Летопис школе, 2011/12. 119 Документација секретаријата школе. 120 О историји школства у Хабзбуршкој Монархији и чињеници да се оснивање Гимназије у Сремској Мировици везује заправо тек за 1887. годину, видети више у: Оливера Делић (Дрезгић), Дискутабилна година оснивања гимназије у Сремској Митровици, у: Сунчани сат, број 17, април 2009, стр. 71-82. 118


Године, када је време спорије пролазило

језичког и по једно одељење природно-математичког, информатичког и општег смера. Школу похађа 576 ученика и у њој је 64 запослених, од којих 51 ради у непосредној настави. Митровачка гимназија представља најстарију, али истовремено идејама најмодернију школу на овим просторима. Гимназијалцима се сваке године пружа прилика да учествују на преко педесет такмичења свих степена и категорија, и они са истих, на понос свој, својих родитеља, школе и града, доносе најзапаженије резултате и највреднија признања у области природних и друштвених наука, математике, књижевности, уметности и спорта. Ипак, акценат је годинама стављан на што квалитетнију редовну наставу, као темељу за успешно уписивање жељених факултета свих профила, јер је Гимназија намењена првенствено оним ученицима, који након средњошколског желе без проблема да стекну и факултетско образовање. Своје креативне идеје и акције ученици Гимназије реализују кроз постојање великог броја секција и ваннаставних облика рада. Они у позориштима, галеријама и на трибинама, нису само гледаоци и слушаоци, већ и активни учесници који пуно тога имају да покажу. Митровачка гимназија остварује добру комуникацију са свим културним установама града, сродним образовним институцијама, факултетима, а успоставила је и сарадњу са сличним школама у више земаља света. Гимназија у Сремској Митровици је велика радионица, али и велики резервоар памети, школа у центру, али и школа за амбициозне, светлост која је младима потребна за живот, али и „стара дама“ која се не стиди својих 175 година, велики храм мудрости, лепоте и наде, али и велики доказ да су враћање у будућност и победе знања ипак могући. Пуна неугасиве духовне радозналости, са бунтовним гласом заједничке савести, још једна генерација гимназијалаца засијала је у школском спектру. И за њих ће дани проведени у Митровачкој гимназији засигурно представљати нешто највредније и најлепше што им се може догодити у периоду одрастања и интелектуалног сазревања.

Из Митровачке гимназије је, од периода Пред полазак на матурско вече, 2012. године (Жељко Петрас) усмереног образовања до данас, изашло око пет хиљада матураната. Старост од деветнаест година је право време да човек има милион жеља, а завршетак Гимназије је прави тренутак да почне и да их претвара у стварност. У те животне подвиге они су, из учионица Гимназије, кренули сигурно наоружани са довољно осмеха, оптимизма и пре свега довољно знања. Многи од њих покушали су на боље да промене свет, кренули у потрагу за истином, лепотом и


175 година Митровачке гимназије

срећом, нису престајали да сањају, али нису ни буднима дозволили да им било када украду снове. Неки су достигли „највише лукове до којих се може извити српска реченица“, а неки, без обзира не оне који су желели да им их покваре, никада нису престали да као Архимед цртају своје кругове. Ма како широка била мисао до које је човек стизао, морао је проширивати, и ма како имао иновативну идеју, морао је неговати, да би из ње израстали нови и оригиналнији путокази. Нису могли никада велики људи учити мале, али ни велики од малих бити научени. Величина је била потребна на оба краја, а они који су, свих тих година, стрпљиво и предано другима преносили своја знања, како би их ови надмашили, силом прилика понекад су морали и да их оцењују. Постоје ствари које вредношћу и значајем надвисе трајање и не дозволе времену да их оно обележи, него на крају оне обележе време. Митровачка гимназија се, и након тренутака у којима је губила идентитет, враћала својим вредностима и са још већим поносом их надограђивала и промовисала. Похађати такву школу много је више од учења, то је пењање до њених највиших спратова, који су много бројнији од она два, која видимо шетајући Доситејевом, или улицом Светог Саве. То је као спознавање ширине и лепоте погледа из крошње дрвета сазнања. Митровачка Улаз у Гимназију (Летопис школе) Зграда Митровачке гимназије (Историјски архив „Срем“)


Године, када је време спорије пролазило

гимназија је све оно ненадокнадиво и бајковито што је чинило и исписивало толико сличних, а толико различитих младости. Сваки најлепши посао је и најтежи, а казивање о ономе што смо некада волели је као реквијем за бившу драгу. Прича о Гимназији у Сремској Митровици још траје. Путовање њеном историјом је само на кратко заустављено да направимо портрет њеног непрегледног живота, да неки путници уступе места другима, а неки само на кратко да се одморе. Многи ће пронаћи делић себе на тој чаробној слици, у нераскидивим контурама пожутелог рама, а они који су били и који ће бити део те бескрајне и лепе приче, имају и имаће зашто да буду поносни.

Бивши гимназијалци у посети школи (Документација школе)

Професори на матурској вечери (Документација школе). Гимназијалска журка (Документација школе)

Балони на Тргу Ђире Милекића (Ђорђе Домазет)

Модна ревија у Гимназији (Документација школе)


175 година Митровачке гимназије

Идеологија, прославе, датуми, спорт Гимназије су као образовне установе од изузетног значаја, увек биле у служби виталних државних интереса на пољу политике, идеологије и система друштвених вредности. Током свог постојања, Митровачка гимназија је била институција Хабзбуршке монархије, потом Краљевине СХС (односно касније Југославије), НДХ, социјалистичке Југославије и коначно Републике Србије. Основни систем вредности о друштву и држави и поштовање државе њених симбола, институција, владара и лидера уграђиван је у школске програме и ваншколске обавезне и необавезне активности. У Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, створеној у тешким условима и пуној унутрашњих противречности, морало се водити рачуна о традицији династије, националном наслеђу сваког народа, идеологији уједињења у јужнословенску државу и традиционалним државним пријатељима. Зато се током тог периода обележавао велики број датума, на чему је изричито инсистирано, а њихово неквалитетно обележавање значило је тежак прекршај. Од значајних народних празника српског народа редовно су обележавани: Дан Светог Саве (27. јануар) и Видовдан (Косовска битка), а хрватског народа: Дан успомене Зринског и Франкопана (30. април) и Штросмајеров дан (4. фебруар). Обележавани су дани везани за чланове династије Карађорђевић: Дан рођења краља Александра (17. децембар), дан рођења краља Петра Другог (6. септембар) и помен краљу Александру (9. октобар) а повремено и рођендан краљице Марије (9. јануар). Државни празник је био Дан ослобођења и уједињења Срба, Хрвата и Словенаца у једну државу (1. децембар), а пригодно и на „округле“' годишњице су обележавани Кумановска битка (24. октобра) и почетак Првог српског устанка (15. фебруар). У одабиру датума важних за формирање лојалног става према држави и њеним вредностима, водило се рачуна и о празницима пријатељских и савезничких држава. Тако је капитулација Немачке у Првом светском рату слављена као Дан захвалности Француској (11. новембар). Редовно је обележаван и Дан Чехословачке (28. октобар). Држава је водила рачуна да у празницима јасно подели верску и државну компоненту, тако је у вези са прославом Светог Саве 27. јануара 1929. стигло Упутство из министарства да се прослава подели на црквени обред и световни програм. Део школског Летописа (Историјски архив „Срем“) Римокатолици нису имали обавезу присуства 1 црквеном обреду, али су световном требали да присуствују. Од локалних догађаја се у пригодним приликама обележавао улазак српске војске у Митровицу и Битка на Легету. О протоколу примереном државним потребама водило се рачуна и приликом значајних прослава. Када је Гимназија довршена крајем априла 1930. а свечано освећена 15. јуна 1930. године, протокол је поштовао све државне потребе. На свечаност су позвани највиши државни руководиоци и сам краљ Александар, али су сви послали изасланике. Краљев изасланик потпуковник Радошевић открио је спомен плочу и бисту краља Петра I. Римокатоличко свештенство осветило је спомен-плочу и бисту а певали су ученици римокатоличке вере и Хрватско певачко друштво „Нада“. Потом су у цртаоници на другом спрату православни свештеници на челу са Владимиром Милутиновићем, окружним протом, одржали помен краљу Петру I и свечано осветили зграду. Код свечаног обреда 1

Историјски архив „Срем”, Гимназија – Сремска Митровица, Летопис школе: 1926 – 1933, књига 1, стр. 48 – 51.


Часови, дани, школске године

певала је Српска црквена певачка дружина. Потом се обратио градски начелник Сава Милутиновић, а мешовити хор је отпевао државну химну. Стеван Рељић директор Гимназије, одржао је поздравни говор и изнео историју градње а одговорио му је изасланик Министра просвете Риста Цветковић. Мешовити хор је на крају отпевао песму од Гостинчара: Нека живи Југославија. На шеталишту Променада крај Саве соколско друштво је послеподне одржало гимнастички час. Свечана забава са бираним програмом је 2 одржана у сали српског дома. Област спорта била је такође у служби развоја патриотизма и словенске солидарности. Соколска друштва су настајала по читавој земљи, а гимназије су увек са њима најтешње сарађивале. Гимнастичке вежбе, поред тога што су јачале здравље нације, развијале су и дух патриотизма и родољубља. Митровачка Гимназија је имала најтешњу сарадњу са митровачким соколским друштвом поготово после изградње соколског дома. Често је баш у соколском дому обележаван Дан чехословачког народа, а 3 председник митровачког сокола био је Чех доктор Ханосек. Колико се ценила Чехословачка држава видимо и из чињенице да су 7. априла 1937. ученици изашли на железничку станицу и у пет по подне и 4 поздравили Председника братске Чехословачке Републике Едварда Бенеша. Митровачки гимназијалци били су веома активни у соколском покрету. Тако је 6. јуна 1930. отпутовало 210 ученика на Свесоколски слет у Београд. У Београду су боравили 6. 7. и 8. јуна, а 9. јуна су се вратили кући. Ученици су учествовали у свим вежбама и бројним утакмицама, а и у свечаном дефилеу. По повратку у 5 Митровицу на станици их је дочекала музика. 17. маја 1936. Гимназија је одржала јавни час 6 гимнастике са Соколским друштвом. Гимназија такође сарађује са бројним културним, уметничким и спортским друштвима у граду: Соколским друштвом краљевине Југославије, Колом српских сестара, Српском црквеном певачком дружином, Хрватским пеСоколско друштво (Историјски архив „Срем“) вачким друштвом „Нада“, Српским занатлијским певачким друштвом „Стражилово“, а најчешће са Српском грађанском читаоницом. Сарадња са православном и католичком црквом била је изузетна. Водило се рачуна да се на манифестацијама које су захтевале присуство цркве раздвоје световни део (обавезан за све) и верски, коме су присуствовали ученици одговарајуће конфесије. Представници школе обавезно су учествовали у обредима свих конфесија и присуствовали службама у католичкој цркви на Штросмајеров дан и Дан Зринског и Франкопана, односно православној на Дан Светог Саве. После убиства краља Александра, ученици и професори су два пута излазили на железничку станицу 13. октобра да поздраве краља Петра који је возом ишао за своју престоницу, а 15. октобра да присуствују проласку краљевог воза који је носио тело покојног краља. У Гимназији је одржано неколико комеморативних скупова. Директор Михајло Симић је говорио о краљевој љубави за Југославију коју је са челичном вољом и беспримерном истрајношћу бранио и чувао целину државе и народно јединство, истакавши да је подједнаком љубављу поступао према сва три племена нашег народа, без трунке 7 покрајинског или племенског шовинизма. 2

Историјски архив „Срем”, Гимназија – Сремска Митровица, Летопис школе: 1926 – 1933, књига 1, стр. 92 – 95. Тако је 26. октобар 1930. у соколском друштву обележен дан ослобођења чехословачког народа. Говорио је др Ханосек старешина соколског друштва, Историјски архив „Срем”, Гимназија – Сремска Митровица, Летопис школе: 1926 – 1933, књига 1, стр. 101. 4 Историјски архив „Срем”, Гимназија – Сремска Митровица, Летопис гимназије 1933/34 – 1940/41, књига 2. 5 Историјски архив „Срем”, Гимназија – Сремска Митровица, Летопис школе: 1926 – 1933, књига 1, стр. 91 – 92. 6 Историјски архив „Срем”, Гимназија – Сремска Митровица, Летопис гимназије 1933/34 – 1940/41, књига 2. 7 Историјски архив „Срем”, Гимназија – Сремска Митровица, Летопис гимназије 1933/34 – 1940/41, књига 2. 3


175 година Митровачке гимназије

Револуционарне промене после 1944. године имале су значајног одраза на школски систем. Гимназије су постале центри образовања у којима се поред стицања нових знања васпитавао и стварао нови социјалистички човек. У условима огромне беде власти су улагале изузетне напоре да од гимназија направе квалитетне образовне установе. Идеолошки и вредносни систем је утемељен на марксистичком социјализму и југословенском социјалистичком патриотизму. Бројне школске и ваншколске активности усмерене су у том правцу. Народно ослободилачка борба, њен вођа Јосип Броз Тито, социјалистичке револуције, Маркс, Енгелс, Лењин, Црвена армија, Југословенска народна армија, а до 1948. Совјетски Савез и Стаљин, означени су као основне тачке новог система вредности. Професори су се одмах после рата званично ословаљавали са „друже“ и „другарице“, а не као до тада са „господине“ и „госпођо“. Већ у извештају за школску 1946/47. на насловној страни постављена је фотографија маршала Ф.Н.Р. Југославије Јосипа Броза Тита, како се испод фотографије наводи, пријатеља просвете и омладине. У школи је форПравила понашања и опхођења (Историјски архив „Срем“) мирана организација Народне средњошколске омладине, преко које је међу младима требало спроводити политику Комунистичке партије. Од целокупног броја ученика, у овој организацији није било само шест ученика. Када се у време избора за Конституанту (конституалну скупштину) неколико ученика декларисало против начина на који је организација Народне средњошколске омладине радила избачени су из организације а четворо је кажњено и избацивањем из свих школа у држави. Организација Народне средњошколске омладине била је задужена и за мотивисање ученика. Како би се побољшао успех у школи, формиране су групе за учење. Омладина је организовала и низ радних акција. Тако су ученици имали 1822 радна дана на берби кукуруза у Чалми и 56 радних дана на раду у руднику Врдник. Израда зидних новина и одржавање усмених новина биле су узузетно цењене и пожељне активности. Књижевне и фискултурне приредбе такође су престављале значајан 8 део активности. Раскид са Совјетским Савезом пребацио је идеолошки фокус на југословенски патриотизам, развој братства и јединства, глорификацију НОБ-а (народно ослободилачке борбе) и ЈНА (Југословенске народне армије), као и сталан развој култа личности Јосипа Броза Тита. Поред школских програма који су глорификовали ове вредности, развило се и низ рутинираних манифестација и обележавања значајних датума. На првом Прослава 1. маја у граду месту, омладина је обележавала Титов рођендан као Дан Младости и бри(Историјски архив „Срем“) нула се о Титовој штафети путем које су се Титу слали поздрави из читаве 9 земље. Штафету су по правилу носили најбољи ученици, а тај чин је сматран великом личном почашћу. Поред дочека штафете у Гимназији је у годинама после Другог светског рата веома свечано обележаван и Титов рођендан (25. мај) углавном уз пригодне академије, што ће престати тек у позном периоду 10 Титове владавине. Смањењем директног идеолошког притиска и отварањем ка западним утицајима, 8

Извештај за школску годину 1945 -46, Потпуна мешовита гимназија у Сремској Митровици, 19-20. 23. маја 1945. дочекана је штафета која је из Вуковара ишла за Београд, а носила је маршалу Титу пламени поздрав омладине. Историјски архив „Срем”, Летопис гимназије 1933/34 – 1940/41, књига 2; 25. мај 1946. Испраћена је Титова штафета. У штафети је трчало 7 ученика и 13 ученица ове школе.; 24. маја 1958. 100 ученика и ученица учествовало у ношењу штафете. Сви ученици и наставници присуствовали митингу поводом доласка штафете младости. Историјски архив „Срем”, Гимназија – Сремска Митровица, Летопис гимназије 1956 – 1963, књига 3.; 10 Историјски архив „Срем”, Летопис гимназије 1933/34 – 1940/41, књига 2. 25. мај 1945. Прослављен рођендан Маршала Тита уз пригодан говор наставнице Вере Новаковић, рецитације и песме Уз маршала Тита, Москва, Чује се одјек корака; Свечаност је 9


Часови, дани, школске године 11

ове манифестције временом добијају рутинско церемонијални карактер, али увек остају обавезне. У оквиру обележавања мајских дана који су почињали манифестацијама везаним за празник рада 1. мај, а завршавали се Титовим рођенданом, од доба формирања сремскомитровачког среза одржавани су и спортски сусрети омладине Срема, најважнији спортски догађај за митровачку Гимназију и све друге школе. Сваке године су одржавани у различитим општинама 12 Срема, а ученици митровачке Гимназије су на њима постизали сјајне успехе. Традиција Народноослободилачке борбе (НОБ-а) веома се неговала кроз редован систем образовања, али чак и више кроз низ манифестација. Често се ова традиција развијала у сарадњи са гарнизонима Југословенске народне армије (ЈНА). Сарадња митровачке Гимназије и гарнизона била је веома плодна. Тако су 18. децембра 1956. официри ЈНА одржали предавања по одељењима о прослави дана ЈНА 22. децембра 1956. Потом је тридесет ученика школе посетило касарне 13 ЈНА, а двоје ученика је примило награду за радове са темом борбе и живота ЈНА. Следеће године, 21. децембра 1957. поводом прославе Дана армије официр из гарнизона говорио је ученицима преко разгласне станице о својим доживљајима Иво Лола Рибар из НОБ-а а сутрадан је двадесет ученика школе били у гарнизону ЈНА на прослави 14 15 Дана ЈНА. Литерарне награде за радове са темама из НОБ-а обично су свечано предаване у Дому ЈНА. Када је 1956. школа и званично добила назив „Иво Лола – Рибар” развиле су се и додатне 16 манифестације везане за биографију овог народног хероја. Те године је 16. новембра одржан скуп

држана сваке године, јер је постала својеврстан државни празник. 24. маја 1956. одржана школска свечаност поводом 64. рођендана друга Тита. Историјски архив „Срем”, Гимназија – Сремска Митровица, Летопис гимназије 1956 – 1963, књига 3. 11 Организација дочека штафете се измешта ка омладинској организацији, а ученици и професори су тада само имали обавезу присуства. Већ седамдесетих година се не предузимају санкције против ученика који нису присуствовали овом догађају. У школским летописима се ови догађаји бележе тих година рутинирано, више као форма која не дотиче превише живот школе. 29. априла 1973. Штафета младости прошла је кроз град. Присуствовали сви ученици и професори Гимназије. Историјски архив „Срем”, Гимназија – Сремска Митровица, Летопис гимназије 1971/72 – 1975, књига 4.; 12 17, 18, 19. маја 1956. одржан Мајски фестивал средњих школа у Руми, где се у свим фестивалским дисциплинама такмичило 250 ученика из митровачке Гимназије. Историјски архив „Срем”, Летопис гимназије 1956 – 1963, књига 3.; 10. 11. 12. мај 1957. Четврти мајски фестивал одржан је у Митровици, на њему учествују гимназије из Сремске Митровице, Руме, Шида, Старе Пазове, Сремских Карловаца. Школа учествује са дисциплинама хор, инструментални и вокални солисти, балет, драма, рецитације, уметничко читање, литерарни радови, изложба ликовних радова, ногомет, кошарка, одбојка (м. и ж.), рукомет (м. и ж.), атлетика (м.и ж.), вежбе на справама (м. и ж.), стрељаштва (м. и ж.), стони тенис (м. и ж.), шах (м. и ж.), Историјски архив „Срем”, Гимназија – Сремска Митровица, Летопис гимназије 1956 – 1963, књига 3.; 16 – 18 мај 1958. Пети мајски фестивал учествовало 220 ученика. Историјски архив „Срем”, Гимназија – Сремска Митровица, Летопис гимназије 1956 – 1963, књига 3; 23. и 24. маја 1959. одржан шести Фестивал омладине Срема. У спортском и културно уметничком програму учествовали омладинци школе. Историјски архив „Срем”, Гимназија – Сремска Митровица, Летопис гимназије 1956 – 1963, књига 3. 13 Историјски архив „Срем”, Гимназија – Сремска Митровица, Летопис гимназије 1956 – 1963, књига 3. 14 Историјски архив „Срем”, Гимназија – Сремска Митровица, Летопис гимназије 1956 – 1963, књига 3. 15 Тако су 20. децембар 1959 на прослави дана армије у Дому ЈНА ученицима гимназије предане награде за најбоље радове на тему „Армија – народ то је једно“. Историјски архив „Срем”, Гимназија – Сремска Митровица, Летопис гимназије 1956 – 1963, књига 3. 16 Иво Лола Рибар (1916 — 1943), правник и студент филозофије, један од организатора и предводника омладинског и студентског револуционарног покрета у Југославији, секретар ЦК СКОЈ и председник УСАОЈ, члан Врховног штаба НОВ и ПОЈ и народни херој Југославије. Рођен је 23. априла 1916. године у Загребу. Син је познатог хрватског и југословенског политичара др Ивана Рибара. Основну школу похађао је у Карловцу и Београду, а Гимназију је завршио у Београду. На почетку школске 1934/35. године, Лола је отишао у Париз где је почео да студира политичке науке. У јесен 1935. године вратио се у Београд и уписао се на Правни факултет. Идуће 1936. године примљен је и у чланство Комунистичке партије Југославије. Године 1939. је дипломирао на Правном факултету, а 1940. се уписао на Филозофски факултет Београдског универзитета. Током рата обављао је веома одговорне функције у телима КПЈ и народно ослободилачког покрета. Био је секретар СКОЈ-а (Савеза комунистичке омладине Југославије), члан Главног штаба Народноослободилачких партизанских одреда Југославије, члан редакције Борбе, организатор Првог конгреса Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије (УСАОЈ), а потом предводи и Земљски одбор УСАОЈ-а. Погинуо је током припрема за полетање авионом у Каиро, 27. новембра 1943. године, на аеродрому на Гламочком пољу где је био наименован као шеф Прве војне мисије НОВ и ПОЈ у Штабу савезничке команде за Блиски исток. Читава Лолина породица учествовала је у Народноослободилачкој борби. Отац Иван био је председник АВНОЈ-а; млађи брат Јурица погинуо је октобра 1943. код Колашина; мајка Тоница убијена је јула 1944. године у сремском селу Купинову; сестра, по мајци, Божена, била је заточена у логору на Бањици; а вереница Слобода Трајковић, је са читавом својом породицом убијена у гасној комори у Бањичком логору.


175 година Митровачке гимназије

ученика на којем је проглашен резултат наградног конкурса на тему „Иво Лола Рибар као омладински 17 руководилац“. Сутрадан је држана отворена настава уз присуство родитеља, а по подне свечана конференција НО (Народне омладине) школе уз присуство око 300 чланова. Конференцији присуствује председник СК НО Ђорђе Цветковић. Конференцију је отворио Бранко Константиновић, затим је Љиљана Ђорђевић прочитала успомене на Лолу Рибара коју је за школу написао др Иван Рибар, а Вилика Ђерђ један чланак из одабраних чланака Лоле Рибара које је школи поклонио др Иван Рибар. Увече је одржана свечана академија поводом Дана школе, којој је присуствовало око 150 грађана. Академију је отворио Жика Лукић председник школског одбора, в. д. директора школе Миленко Николић је поднео реферат о историјату школе, председник НО Бранко Константиновић о лику Лоле Рибара, Бошко Богдановић је прочитао Лолин чланак „Зашто смо за демократију“, четири ученице су извеле рецитал о НОБ-у и на крају је хор отпевао две песме. Увече је у фис18 културној сали одржано другарско вече омладине. Следеће године, 17. и 18. новембра 1957. као гости у оквиру дана школе боравили су ученици осијечке Гимназије која је такође носила назив Иво Лола Рибар, а том 19 приликом одржани су сусрети ученика две школе. Значај војске у одржавању Титовог култа и тра20 диције НОБ-а био је огроман. Митровачка Гимназија је Посета др Ивана Рибара Гимназији (Секретаријат школе) одржавала изузетне односе са гарнизоном. Сусрети шаховских екипа били су редовни, као и организована такмичења из стрељаштва. Ова такмичења су временом везана за прославу дана Друге војвођанске бригаде чије традиције је чувао митровачки Гарнизон. Седамдесетих година су се почели организовати и квизови везани за историју НОБ-а и Савеза 21 комуниста. Приликом повратка Јосипа Броза Тита са значајних путовања по свету, ученици би излазили да га поздраве. 15. септембра 1957. ученици и наставници су изашли на станицу како би поздравили Тита и пољског функционера Гомулку, који су пролазили Плавим возом. 27. априла 1961. ученици су 22 поздравили „друга Тита” на његовом повратку са пута по афричким земљама. Лола Рибар је у послератној Југославији, био једна од икона Народноослободилачког рата и социјалистичке револуције. Многе основне и средње школе широм Југославије су носиле његово име (а неке и данас - нпр. у Новом Саду, Сомбору, Сплиту, Осијеку, Приштини и др.), као и улице, тргови и др. Његово име носе Културно-уметничко друштво „Иво Лола Рибар“ из Београда, Институт „Иво Лола Рибар“ и фабрика „Иво Лола Рибар“ из Железника. Инспирисан писмом које је Лола написао својој вереници Слободи, Корнелије Ковач, вођа Корни групе, је написао песму „Иво Лола“, која је 1973. године изашла на истоименом сингл-албуму и постала један од хитова југословенске поп културе. 17 Историјски архив „Срем”, Гимназија – Сремска Митровица, Летопис гимназије 1956 – 1963, књига 3. 18 Конференцији су присуствовали и најзначајнији локални руководиоци: Јован Крмпотић, секретар СОССРНЈ, Стојшић Ђорђе, секретар ОК СКС, Николчин Милош, председник НО општине, Мелвингер Златко. Историјски архив „Срем”, Гимназија – Сремска Митровица, Летопис гимназије 1956 – 1963, књига 3. 19 Историјски архив „Срем”, Гимназија – Сремска Митровица , Летопис гимназије 1956 – 1963, књига 3. Данас је то Трећа математичка гимназија у Осијеку. 20 Бојан Б. Димитријевић, Армија – ослонац Титовог култа личности 1945-1954, Историја XX века, 22/2, стр. 97 – 122. 21 Тако су у летопису забележени бројни шаховски сусрети који су се одигравали бар једном годишње, 14. новембра 1956. шаховски двомеч на десет табли између Гимназије и Гарнизона ЈНА. Историјски архив „Срем”, Летопис гимназије 1956 – 1963, књига 3.; 4. март 1973. сусрет шаховских екипа Гарнизона и Гимназије.; 9. новембра 1974. ученици Гимназије учествовали у квизу „Како се калио комуниста“ у организацији ОКССО и гарнизона ЈНА, а 16. априла 1975. одржано је такмичење из стрељаштва у организацији Гарнизона у оквиру прославе дана Друге војвођанске бригаде. Историјски архив „Срем”, Гимназија – Сремска Митровица, Летопис гимназије 1971/72 – 1975, књига 4. 22 Историјски архив „Срем”, Гимназија – Сремска Митровица, Летопис гимназије 1956 – 1963, књига 3.


Часови, дани, школске године

Материјална помоћ школи Без обзира што је држава директно преко министарства просвете или нижих нивоа власти општине, среза, бановине, покрајине, града, финансирала рад митровачке Гимназије, она се као и све школе повремено суочавала са финансијским проблемима. У периоду између два светска рата често је у критичним тренуцима прискакао „Фонд за помагање сиромашних ученика и ученица Државне реалне гимназије Краља Петра Првог Великог Ослободиоца“. Чланови одбора су поред професора били 23 угледни добростојећи Митровчани. Добротвор је постајао онај члан, који би Фонду завештао најмање 500 динара, а члан утемељивач 200 динара. У специјалним приликама стизала је и додатна помоћ од Министарства просвете које је одобрило 250 000 динара за набавку школског намештаја у време изградње нове зграде крајем 24 1928. године. Понекад се дешавало да је школа остајала без грејања јер министарство није успевало да обезбеди довољна средства. Тако је 1929. градска општина Сремска Митровица поклонила седам хвати дрва како би се настава могла одржа25 вати. Те године купљено је још пет хвати дрва скупљањем прилога од 10 динара по ученику, осим од сиромашних, јер би се у противном школа морала затворити пошто министарство није могло да обезбеди ноТито у посети Сремској Митровици (Историјски архив „Срем“) 26 вац. Ипак је у фебруару школа морала 27 бити затворена због велике хладноће када се температура спустила до -28 степени. Помоћ ученицима је пружана и у периоду после II светског рата. Поред тога што су најсиромашнији ученици били 28 смештени у гимназијском дому, најслабије стојећим ученицима је куповано зимско одело. Формална равноправност ученика се одржавала и кроз школске униформе. Тек седамдесетих година униформе су престале бити део гимназијског фолклора. Последњи покушај инсистирања на њиховом ношењу био је у јесен 1975. године, али се веома брзо показало да је време униформи дефинитивно прошло. Екскурзије Екскурзије су биле саставни део живота Гимназије. Чим су се створили какви такви материјални услови, гимназијалци су кретали на вишедневне екскурзије. Екскурзије су у времену после I светског рата организоване са веома скромним средствима и уз подршку других школа. Било је уобичајено да преноћиште обезбеђују друге гимназије на правцима путовања. Митровачка Гимназија је такође примала ученике из разних места који су пролазили кроз град. Тако је 8. јула 1929. примила ученике и 23

Тако су 1930/31. чланови одбора међу другима били Паја Стојановић штампар, Рудолф Волер грађевински предузимач, Бранко Томић предузимач, Стеван Јовановић адвокат, Стојан Негован трговац, др Стева Сремчевић адвокат, браћа Черих индустријалци, инг. Људевит Веслај директор водне задруге Биђ – Босут, др Никола Радојевић адвокат, Филијала Српске банке д.д. у Сремској Митровици, Општина Града Сремске Митровице, др Илија Бајић градски физик у Сремској Митровици и други. Извештај за школску годину 1930/31, Државна реална гимназија Краља Петра I Великог – Ослободиоца Сремска Митровица, Сремска Митровица, 1931. 24 Историјски архив „Срем”, Гимназија – Сремска Митровица, Летопис школе: 1926 – 1933, књига 1, стр. 43. 24. децембар 1928. 25 Историјски архив „Срем”, Гимназија – Сремска Митровица, Летопис школе: 1926 – 1933, књига 1, стр. 46. 26 Историјски архив „Срем”, Гимназија – Сремска Митровица, Летопис школе: 1926 – 1933, књига 1, стр. 53. 27 Школа је распуштена 11. фебруара 1929. Историјски архив „Срем”, Гимназија – Сремска Митровица, Летопис школе: 1926 – 1933, књига 1, стр. 53 – 54. Школа због велике хладноће није радила ни 1956. године у периоду од 1. до 16. фебруара, Историјски архив „Срем”, Летопис гимназије 1956 – 1963, књига 3. 28 Историјски архив „Срем”, Гимназија – Сремска Митровица, Летопис гимназије 1956 – 1963, књига 3.


175 година Митровачке гимназије

професоре Гимназије у Белој Цркви. Ученици су били смештени у Палестини а професори у учионици 29 шестог разреда. 26. априла 1930. допутовала је у град екскурзија ученика Учитељске школе из Карловца. Преспавали су у „Палестини“, а окупали се у школској поликлиници. Потом су имали 30 заједничку вечеру у хотелу „Зелено дрво“, а сутрадан су отпутовали возом за Карловац. У летопису школе остао је забележен опис екскурзије по источној Србији који илуструје начин њиховог извођења тих година. Ова екскурзија је изведена између 7. и 12. априла 1928. После путовања возом гимназијалци су од Београда до Прахова путовали лађом „Краљ Петар”. Током вожње видели су средњовековни голубачки град, таблу цара Трајана, данас потопљено острво Ада Кале и прошли кроз најужи део Ђердапа уз пратњу два речна капетана лоца. Од Прахова до Зајечара су путовали возом. На железничкој станици су их дочекали професори зајечарске Гимназије који су их повели на преноћиште организовано у учионицама школе. Следећег дана ученици су посетили борски рудник у организацији директора локалне основне школе и стигли до Параћина, где су преноћили и обедовали у просторијама параћинске гимназије. Смештај у просторијама Гимназије био је обезбеђен и у Нишу, где су се митровачки гимназијалци задржали два дана. На екскурзији су учествовала 23 ученика, два професора и директор школе а финансирана је приходима од забаве, прилогом 31 градске општине и Прве хрватске штедионице. Због проблема везаних за опуштено понашање ученика на екскурзијама, школа је донела и посебна упуства о понашању на ексГимназијалци на екскурзији у Сарајеву (Документација школе) курзији из којих доносимо неколико одломака: 1. Сви ученици морају бити у истом вагону. 2. За време вожње не сме ниједан ученик-ца да стоји на платформи вагона, а најмање да отвара спољашња врата платформе. 3. У вагону не сме бити промаје. 4. Ученици-це се морају пристојно владати и бити апсолутно послушни не само за време вожње, већ непрестано за време трајања екскурзије. 9. У излазној станици кад већ воз савим стане излазе ученици-це из вагона и то у реду без гурања и ларме, али само са оне стране где је станица. 10. У местима где се вожња прекида морају сви ученици-це ићи заједно. Не може се дозволити појединачно одвајање од групе. У местима где су ученици-це смештени по приватним кућама водиће вођа екскурзије писмену евиденцију о томе где и код кога су ученици-це смештени. Исто тако и наставници-це не могу се одвајати од ученика-ца. Ученици имају да коначе сасвим одвојено од ученица. Са ученицима ће коначити и наставници а са ученицама наставнице, ако коначе у групи. За време разгледања места има да буде мир и пристојно владање. 12. ... Дужност је наставника да непрестано имају на оку све ученике-це. 19. април 1930. 32 Сремска Митровица Гимназијалци су екскурзије ради лакше организације обично изводили у два правца. Понекад су екскурзије трајале веома дуго. Тако су 27. и 28. маја 1956. ученици седмих разреда отишли у две

29

Историјски архив „Срем”, Гимназија – Сремска Митровица Летопис школе: 1926 – 1933, књига 1, стр. 65 – 66. Историјски архив „Срем”, Гимназија – Сремска Митровица, Летопис школе: 1926 – 1933, књига 1, стр. 88. 31 Историјски архив „Срем”, Летопис школе: 1926 – 1933, књига 1, стр. 17 – 23. У Летопису је забележену да је од забаве прикупљено 6760 динара, градска општина је дала 500 динара, Прва хрватска штедионица 300 динара, остали приходи 840 динара, а ученици и наставници су приложили 5000 динара, што је укупно било 13420 динара. Пошто су трошкови екскурзије били знатно мањи, свим ученицима и наставницима је враћен новац. 32 Историјски архив „Срем”, Гимназија – Сремска Митровица, кутија 304, редовни списи, 19. април, 1930. 30


Часови, дани, школске године 33

групе на дванаестодневну екскурзију ка Загребу и Марибору, односно Загребу и Сплиту. Тек ће подизање животног стандарда седамдесетих година омогућити смештај по хотелима и организовање екскурзија на комфорнијем нивоу. Поред великих екскурзија које су организоване обично у трећем (раније седмом) разреду, извођене су и мале једнодневне или дводневне. Њихов циљ је најчешће била посета местима везаним за догађаје из Првог светског рата, односно у време социјализма, историју Народноослободилачке борбе и социјалистичке револуције. Тако је 6. маја 1930. организован традиционални Ђурђевдански уранак на Чеврнтију у коме је учествовало око 250 ученика бродом Шумадија која је имала још два шлепа за путнике. Код споменика на Легету свечаном помену присуствовали су и Шапчани предвођени епископом Шабачким Михајлом и Шабачким певачким 34 друштвом. Једнодневна екскурзија целе школе у Фрушку гору (Црвени Чот, Змајевац, Пинкијев гроб) 35 изведена је 1963. године. Посећивале су се и удаљеније локације па су ученици присуствовали 36 37 великом школском часу у Шумарицама или посећивали Козару и Јасеновац. Место окупљања гимназијалаца Писати о Митровачкој гимназији а не поменути „Мајмунац“, место где се већина гимназијалаца скупљала по завршетку школе, значило би занемарити део прошлости који је Гимназији давао посебан шарм. „Мајмунац” је био опште прихваћен Поглед на парк и центар града (Историјски архив „Срем“) назив за данашњи Трг Ћире Милекића, посебно део наспрам зграде полиције. Овде су се првенствено скупљали ученици Гимназије и Економске школе и то у периоду по завршетку наставе углавном послеподневне али и преподневне смене. Уједно било је то и место састанака оних који су се спремали за вечерњи излазак у град. Сваки завршетак школе и вечерњи излазак почињао је на „Мајмунцу“. Било је то место одрастања и осамостаљивања. Ученици старијих разреда временом су оформили своја места за сакупљање у оквиру овог простора, и обично су се на њима задржавали петнаестак минута до пола сата по завршетку школе. На популарност „Мајмунца“ веома је утицала и релативно мала понуда места за забаву у граду. Млади су излазили углавном у једина два биоскопа: „Фрушку гору“ и „Јединство“. „Фрушка гора“ се налазила веома близу „Мајмунца“, крај пролаза „Зелено дрво“, биоскопске представе су почињале у 17.30 и 20.00 часова, а „Јединство“ на углу Пиварске и Водне улице. Диско клуб у који је излазила средњошколска омладина радио је петком, суботом и Градски парк (Историјски архив „Срем“) недељом у Дому омладине, садашњем Хрватском дому, а постојао је и Диско клуб у „Завичајном клубу студената“, у оквиру данашњег „Сирмиум арта“, углавом за мало старију и „алтернативнију“ групу младих. Близина свих тих места чинила је од „Мајмунца“ идеално место за сусрете. Преко четрдесет година „Мајмунац“ је сваке вечери био пун младих, а међу њима су доминирали баш ученици Гимназије, дајући му посебан шарм. Многе љубави започеле су на овом месту. 33

Историјски архив „Срем”, Гимназија – Сремска Митровица Летопис гимназије 1956 – 1963, књига 3. Историјски архив „Срем”, Гимназија – Сремска Митровица Летопис школе: 1926 – 1933, књига 1. 35 5. мај 1963. Историјски архив „Срем”, Гимназија – Сремска Митровица Летопис гимназије 1956 – 1963, књига 3. 36 21. октобар 1973. Историјски архив „Срем”, Гимназија – Сремска Митровица Летопис гимназије 1971/72 – 1975, књига 4. 37 23. октобар 1973. На ову екскурзију су ишли ученици првог, другог и трећег разеда. Историјски архив „Срем”, Летопис гимназије 1971/72 – 1975, књига 4. 34


175 година Митровачке гимназије

Традиција састајања на „Мајмунцу“ нестала је почетком деведесетих година, а на то је утицало неколико фактора: смањење интересовања за биоскоп по отварању видео клубова, затварање простора „Мајмунца“ почетком деведесетих више од годину дана у време реконструкције Српског дома и његове куполе, изградња Пословно спортског центра „Пинки“, где је отворен диско клуб, па је плато испред Хале за неко време постао простор где су се млади скупљали, и измештање Гимназије из њене аутентичне зграде. Вишедеценијска традиција по којој је град био познат тако је прекинута, а нова диверзификована и бројна места забаве расула су младе по читавом граду. Осим тога, да бисмо данас некога пронашли, нема потребе ићи на одређено место - довољан је и мобилни телефон. Ипак ова лепа традиција, остала је у сећању бројних генерација гимназијалаца и свакако заслужује да буде део књиге о Митровачкој гимназији. Понашање ученика Дисциплина у школи је била изузетна. Лоше оцене и неоправдани изостанци били су довољан разлог за искључење ученика из школе. У односу на данашњу праксу број искључених ученика због ових разлога био је изузетно висок. Школска документација сведочи о изузетној ригидности по овом питању. Тако је на пример неколико ученика кажњено вишегодишњим искључењем из школе, али се не наводе 38 разлози. Кажњавани су читави разреди, па је тако б кажњен 5 разред скидањем оцене из владања за Део матичне књиге (Историјски архив „Срем“) један степен плус додатни час из латинског језика. 39 Кажњени су зато што су без дозволе пропуштали часове. Водило се рачуна и о понашању ученика ван школе. Дуго времена ученицима било забрањено да посећују забаве. Једна таква Одлука од 29. децембра 1930. Министарства просвете забележена је у 40 школској документацији. Оваква пракса наставила се и у послератном периоду, када је ученицима забрањено појављивање на јавним местима у вечерњим часовима. У јеку опште немаштине ученицима је свашта падало на памет, па су 14. маја 1956. одлуком наставничког већа и школског одбора четири ученика избачена из школе због фалсификовања биоскопских 41 улазница. Због различитих идеолошких ставова нико Један од разлога кажњавања ученика (Историјски архив „Срем“) није истеран из школе, али су поједини ученици избацивани из „напредних организација“. Тако је 25. априла 1956. одржана школска конференција Народне 42 омладине на којој је искључено четири члана из Народне омладине ради става по питању религије. 10. априла 1962. Школски одбор је потврдио одлуку наставничког већа о искључењу тројице ученика из 43 школе, а под 14. фебруаром 1973. Летопис бележи 54 укора разредног старешине, 26 разредног већа 44 и 17 директора школе. Ипак су се и поред изузетне дисциплине у школи догађали и тежи инциденти. Тако је 6. а фебруара 1930. Никола Рокић ученик V разреда пуцао на професора Милана Перенчевића. Он је тог дана на почетку првог часа због веома рђавог владања био удаљен из школе. Метак је промашио 38

Историјски архив „Срем”, Гимназија – Сремска Митровица, Летопис гимназије1926 – 1933, књига 1, стр. 84. Историјски архив „Срем”, Гимназија – Сремска Митровица, Летопис гимназије 1933/34 – 1940/41, књига 2. 40 Историјски архив „Срем”, Гимназија – Сремска Митровица, Летопис гимназије 1926 – 1933, књига 1, стр. 107. 41 Историјски архив „Срем”, Гимназија – Сремска Митровица , Летопис гимназије 1956 – 1963, књига 3. 42 Историјски архив „Срем”, Гимназија – Сремска Митровица, Летопис гимназије 1956 – 1963, књига 3. 43 Историјски архив „Срем”, Гимназија – Сремска Митровица, Летопис гимназије 1956 – 1963, књига 3. 44 Историјски архив „Срем”, Гимназија – Сремска Митровица, Летопис гимназије 1971/72 – 1975, књига 4. 39


Часови, дани, школске године 45

Перенчевића и није погодио никог. О овом случају је вођена посебна истрага међу ученицима, јер се у једном моменту помислило да је реч о комунистичкој завери, али су испитивања показала да је реч о 46 индивидуалном чину веома проблематичног ученика. Касније је овај ученик кажњен искључењем из 47 свих средњих школа у Краљевини, без права полагања приватног испита. 27. септембра 1930. десила се експлозија у хемијском кабинету. Професор Јелица Николић је раздвајала водоник. Том приликом је 48 дошло до експлозије, епрувета се распала а комадићи стакла су је повредили испод десног ока. Понекад је професорима и прећено. 17. фебруара 1929. професор Матија Крмпотић је примио анонимну карту са претњама да ће га тући, полупати му прозоре и и напасти његове укућане ако не промени понашање према ученицима. Директор је констатовао да понашање професора није рђаво, али да је 49 мало строжи у испитивању и оцењивању. У школи су се дешавале и друге врсте инцидената, тако је 25. 50 децембар 1962. око 20 часова избио пожар који је веома брзо локализован. Овакви случајеви су наравно изузеци. Много више је дивних и позитивних примера ученика и професора којима се Митровачка гимназија мора с правом поносити. Одевању се у Митровачкој гимназији придавала посебна пажња. У годинама на почетку прошлог столећа тадашњни директор Гимназије Милан Зделар је инсистирао на униформисању ученика. Затражио је да сви ученици као униформу користе светлоплава одела, капу и црне пелерине. Због опште немаштине велики број ученика није могао да испоштује ту одлуку. Предложено је да се купе само капе. Пошто директор није одустао од намере да спроведе своју одлуку, ученици су одлучили да не долазе у школу. У сукоб се морао умешати тадашњи градоначелник Теодор 51 Василић, па је спор изглађен у корист ученика. Печат Гимназије (Историјски архив „Срем“)

Технички напредак и иновације увек су привлачиле професоре и ученике Гимназије. Опште одушевљење је изазвала прва биоскопска пројекција са школског кино апарата. Кино апарат је био марке „Пате беби” и коштао је 3750 динара а набављен је на отплату од фирме Кинофот Субашић Загреб. Две пројекције за ученике трајале су свака по сат и по. Цена улазнице је била 1 динар. Приказани су филмови: Њихова Величанства у Загребу у јануару 1931, Опсада Калеа 1347, Блед, Годишња доба, У краљевству Лилипутанаца. Пројекција је била 52 у гимнастичкој сали. Изабран је и одбор за руковођење школским кином. Изгледа да гимназијски биоскоп није био дугог века, јер су се гимназијалци брзо вратили пројекцијама које су одржаване у Српском дому. Филм као веома моћно пропагандно средство кориштен је у свим периодима. Тако су на 53 пример ученици Гимназије у Српском дому гледали филм „Балкански ратови 1912. и 1913. године“. Таква пракса настављена је и касније. Већ 23. априла 1945. руски филм за читаву генерацију приказан је 54 бесплатно у Српском дому. Државни филмови са темама из НОБ-а су постали обавезан репертоар.

45

Историјски архив „Срем”, Гимназија – Сремска Митровица, Летопис школе: 1926 – 1933, књига 1, стр. 83. Историјски архив „Срем”, Гимназија – Сремска Митровица, кутија 304, редовни списи, 14. фебруар, 1930. 47 Историјски архив „Срем”, Гимназија – Сремска Митровица, Летопис школе: 1926 – 1933, књига 1, стр. 85. 48 Историјски архив „Срем”, Гимназија – Сремска Митровица, Летопис школе: 1926 – 1933, књига 1, стр. 99. 49 Историјски архив „Срем”, Гимназија – Сремска Митровица, Летопис школе: 1926 – 1933, књига 1, стр. 54. 50 Историјски архив „Срем”, Гимназија – Сремска Митровица, Летопис гимназије 1956 – 1963, књига 3. 51 Р. Прица, Историја Митровачке гимназије до 1914. године, Сунчани сат, 10, 181. 52 5. март 1931, Историјски архив „Срем”, Гимназија – Сремска Митровица, Летопис гимназије 1926 – 1933, књига 1, стр. 113 – 114. 53 Извештај за школску годину 1935/36, Државне реалне гимназије Краља Петра I Великог Ослободиоца Сремска Митровица, 13. 27. септембар 1935, 19. 54 Историјски архив „Срем”, Гимназија – Сремска Митровица, Летопис гимназије 1933/34 – 1940/41, књига 2. 46


175 година Митровачке гимназије 55

Тако су сви ученици гледали 13. септембра 1962. године, филм Козара о великој ратној епопеји, а 56 десетак година касније Сутјеску, филм који је организовано гледало неколико милиона Југословена. 57 Велики гимназијски добротвор Људевит Веслај поклонио је 24. јуна 1931. динамо машину школи. Људевит Веслај, али и други угледни грађани често су материјално помагали школу. Школска сала Деценијама су ученици и професори Гимназије чекали на изградњу школске хале. Мала и потпуно неадекватна сала сматрала се застарелом још од раних шездесетих година када су у граду подигнуте нове модерне основне школе и Технички спортски центар (данас Прехрамбено - шумарска и хемијска школа), чија се хала користила и за такмичења спортских клубова. Гимназијалцима је једино преостало да са завишћу гледају у хале других школа. Одлучујућу улогу у остварењу идеје о изградњи данашње модерне спортске сале имао је дирекРушење старе сале (Летопис школе) тор Слободан Радивојевић. На његов предлог председник одбора за реализацију градског самодоприноса др Ненад Лемајић уврстио је као седми пројекат самодоприноса за период 2006 – 2011. изградњу гимназијске хале. Градски самодопринос је био уобичајени начин градње инфраструктурних објеката у периоду самоуправног социјализма. После политичких промена 2000. године по инерцији је уведен 2001. на период од пет година. Политичке структуре општине дуго су размишљале да ли ће покушати да га уведу 2006. године. Преовладала је жеља за уређењем пешачке зоне за коју су се средства могла обезбедити само кроз градски самодопринос. Одређено је шест пројеката који је требало да се реализују из заједничких средстава (две трећине средстава самодоприноса је ишло на заједничке пројекте, а једна трећина је остајала месним заједницама града за њихове мале пројекте). Самодопринос је изгласан у свим месним заједницама у пролеће 2006, али је пројекат изградње хале морао чекати до 2010. и реализован је као последњи пројекат самодоприноса. Технички део везан за организацију изградње поверен је ЈП Дирекцији за изградњу Града СремОтварање нове спортске сале (Летопис школе) ска Митровица а непосредно га је координирала 58 инжењер Зорица Жигић. Техничка комисија је 17. априла 2012. године предложила да се хала прими и изда употребна дозвола. У документу су наведене и димензије хале 22.05 м X 49.5м, укупна бруто 2 2 59 површина 1164.38м а нето површина 1064.97m . Халу је неколико дана касније заједно са директором Мирјаном Ђорђевић отворио градоначелник Бранислав Недимовић, иначе и сам некадашњи ученик ове школе. Вредност радова на изградњи хале била је 67 371 020 динара, од чега је на саму халу потрошено 59 683 314 динара, опрему 5 204 862 динара а инфраструктурне радове око хале (спољно игралиште и прилази) 2 482 844 динара. 55

Историјски архив „Срем”, Гимназија – Сремска Митровица, Летопис гимназије 1956 – 1963, књига 3. Историјски архив „Срем”, Гимназија – Сремска Митровица, Летопис гимназије 1971/72 – 1975, књига 4. 6. децембар 1973. 57 Историјски архив „Срем”, Гимназија – Сремска Митровица, Летопис гимназије 1926 – 1933, књига 1, стр. 119. 58 Основни руководиоци радова на изградњи били су дипл. инг. грађевине Мирјана Поповић, дипл. инг. машинства Љубомир Субашић и дипл. инг. електротехнике Зоран Крстић. 59 Документација у ЈП Дирекција за изградњу општине Сремска Митровица, број ТП – 256/12 од 17. 04 2012. 56


Часови, дани, школске године

Репертоар школског хора (Историјски архив „Срем“)

Улаз у школу (Школска библиотека)

Правилник о кажњавању ученика (Историјски архив „Срем“)

Појава компјутера (Сремске новине)

Једна од радних акција у граду (Сремске новине)

Документ о историјату школе (Историјски архив „Срем“)

Извештај са такмичења из математике (Историјски архив „Срем“)


175 година Митровачке гимназије

Ниједну школу није могуће упознати кроз записе о њеној прошлости, приче о њеном оснивању, сведочења о променама назива и статуса, и праћење одсјаја њених неизбрисаних трагова, него само кроз одјек њених резултата у ћудљивом времену, и кроз дела и биографије оних који су је и учинили великом. Појединци који су достигли највише научне, интелектуалне и културне висине, а остварили су као ђаци или професори нераскидиву везу са Митровачком гимназијом, заслужују да се свакоме од њих посвети макар неколико реченица. Листа таквих гимназијалаца дужа је него што неки могу и замислити. У њу су уписани првоборци најкреативнијих научних идеја, произвођачи безграничне интелектуалне енергије, Дучићеви трагаоци за „благом цара Радована“ и културни поседници победничке дрскости која је топила превазиђене окове и предрасуде. Са циљем да непрекидно престижу све оне који су испред њих, а након тога и себе саме, такви људи су том задивљујућом трком и само човечанство водили напред. Њихове победе су документ једне образовне истрајности и снаге какву поседује мали број школа. Они који су се издвојили у односу на остале, који су уз велики стваралачки напор и одрицање себе обележили изузетним резултатима и постигнућима, поЗастава Републике Србије на згради Гимназије некад су неправдом времена били и запостављени и (Ђорђе Домазет) заборављени. Гимназија у Сремској Митровици дала је дванаест академика, стотине изузетних лекара, инжењера, уметника и великих умова у најразличитијим областима људског рада. Неке смо можда и ми у овој причи, услед личног незнања, изоставили, али је сигурно много више оних који су убрали златне плодове сазнања, који су себе овенчали признањима и наградама, а који су нашли своје заслужено место и на овим страницама. „Само ће онај који је рано научио да широко разапиње душу моћи доцније у себи обухватити цео свет.“1 Украсти најнежније и најсуптилније нијансе живота и уобличити их у слику, музику или стих, одувек је био изазов за уживаоце уметничких страсти. Писана и изговорена реч, својом моћи и вредности, подстицала је људе у свим временима да њом овладају и загосподаре, па тако и оне који су својим одрастањем или радом били везани за Гимназију у Сремској Митровици. У град на Сави књига је стигла веома рано. У почетку су је доносили путујући продавци, трговци, али и ђаци који су студирали по јужној Угарској. Прва продавница књига у Митровици била је Књижара 2 Стевана Билића, основана 1904. године. Кроз литературу се упознавао живот и ван ових простора, а када је она временом постала доступна готово свима, почео је да расте и број оних који су желели да буду њени аутори. Најраспрострањенији облик уметничког изражавања, писање, имало је, у протеклих 175 година, много својих представника, како међу ђацима, тако и међу професорима Митровачке гимназије. Пера су се латили многи, остварујући изузетне литерарне домете, али и остајући у оквирима много пута прочитане просечности. Хумориста, писац за децу, а понекад и преводилац Васа Крстић (1849 - 1910), иако рођен у Сремској Митровици, у Гимназији је завршио само један разред. Написао је десетак књига, а стварао је и приче, песме и кратке драме, које је објављивао по различитим часописима. 1

Штефан Цвајг, Јучерашњи свет, Службени гласник, Београд, 2009, стр. 60. Живко А. Попов, Митровица град и људи у времену, Завод за заштиту споменика културе, Сремска Митровица, 2010, стр. 537-541. 2


Највиши спратови Митровачке гимназије

Јосип Ловретић (1865 - 1948) је био писац цртица, приповедака и песама. Овај свештеник, који се посебном пажњом занимао народним обичајима, играма, ношњама и песмама, предавао је веронауку у митровачкој Гимназији. Наставу веронауке у школи је изводио и Владимир Милутиновић (1875 - 1949). Протојереј митровачког округа писао је теолошке, књижевне и историјске радове и био истакнути културни радник који је помогао великом броју људи. Један од виђенијих Митровчана прве половине ХХ века био је Јован Удицки (1881 - 1951). Афирмисани дечији писац, учитељ и школски надзорник, основну школу и Гимназију завршио је у Сремској Митровици. Објављивао је у „Невену“, „Голубу“ и другим тадашњим часописима, а имао је контакте са Јованом Јовановићем Змајем, Лазом Костићем и осталим значајним ствараоцима тога времена. Још једну свестрану личност налазимо у лику Стевана П. Бешевића (1868 - 1942). Песник, новинар, судски чиновник и уредник неколико мање познатих листова, у Митровици је завршио два разреда Ниже реалне гимназије. Написао је око 800 сатиричних песама, а највише радова је ипак посветио деци. Најтрагичнију судбину имао је писац три збирке поезије Ненад Митров (1896 - 1941), чије је право име Алфред Розенцвајг. Био је међу најбољим ђацима митровачке Гимназије, а даље школовање је наставио у Загребу и Грацу. Одузео је себи живот после духовне и физичке тортуре од стране фашиста. Песник, путописац, есејиста и преводилац Владислав Кушан (1904 - 1985), свих осам разреда тадашње Гимназије завршио је у Митровици. Био је значајан представник међуратне поезије, бавио се и ликовном критиком и теоријском страном уметности, али је и сликао, свирао и рецитовао. Доктор права Сава Кличковић (1916 - 1990), рођен у Лаћарку, у митровачкој Гимназији је као један од најбољих ђака заКаталог изложбе одржане 1988. године вршио свих осам разреда. Упамћен је као несвакидашња појава у (Школска библиотека) југословенској књижевности, јер је поред поезије и есеја писао и басне, изграђујући јединствену теорију ове прозне врсте код нас. После рата радио је у Министарству иностраних послова и служба га је одвела у велики број земаља широм света. Књижевно стваралаштво мотивисано завичајем стварао је и Чедомир Брашовац (1927 - 1983). Будући лекар и књижевник у Сремској Митровици је завршио седам разреда Гимназије. Активно је учествовао је у Другом светском рату, а дела су му превођена на више светских језика. У читанкама и школским лектирама и данас су заступљена нека од остварења Мирка Петровића. Врло познат дечији писац и новинар, рођен је 1927. године у Сремској Митровици, где је и завршио четири разреда Ниже гимназије. Петровић је, такође, био непосредни учесник рата, али се након истог, због болести посветио писању и уређивању дечијих часописа. У својим делима описао је догађаје из младости везане за свој родни град. Много пута награђиван, умро је 1988. године у Београду, оставивши иза себе велики број приповедака. Романописац и есејиста Благоје Јастребић (1941 - 1979) завршио је Гимназију у Сремској Митровици. Магистар књижевности, чије је сваки рад понео Мирко Петровић неко признање, био је и главни уредник издавачке куће „Просвета“. По трагично (Школска библиотека) преминулом Јастребићу данас библиотека у родној Вашици носи име, а живе и 3 књижевни сусрети под називом „Јастребићеви дани“. 3

О сваком од наведених књижевних стваралаца видети више у: Душан Познановић, Други у аутобиографији, КПЗ Сремске Митровице, Пројекат „Ја волим Митровицу“, Сремска Митровица, 1998, стр. редом: 205, 156, 206, 128, 147, 176, 137, 184, 158, 167 и 215.


175 година Митровачке гимназије

Од савремених сремскомитровачких песника треба неизоставно поменути некадашњег ученика Гимназије Недељка Терзића (1949). Поред дуготрајног новинарског, веома значајног рада са младим писцима и оснивања бројних песничких колонија и фестивала, Терзић је написао преко седамдесет 4 књига и превођен је на више од двадесет светских језика. Осим набројаних имена, дела писане речи су објављивали и: Светлана Алтер Велемир, Баја Бајић, Ђорђе Беочанин, Марина Васиљевић, Мирјана Вукмировић, Мирослава Вулетић, Срђан Динчић, Ђорђе Домазет, Стеван Дробац, Ђорђе Ђурић, Александар Ердељан, Златко Зрилић, Љубица Живанић, Бранка Јешић, Јасна Калаузовић, Иванка Кузминац, Мирјана Марковић, Слађана Миленковић, Миодраг Миловановић, Мирјана Милошевић Недељковић, Мирко Модић, Бошко Радић, Светлана Трифуновић, 5 Предраг Удицки, Маја Цвијетић, Николина Црнобрња и Недељко Шуљманац. Многи од ових стваралаца утемељили су и обележили рад Књижевне заједнице Сремска Митровица у последњих двадесет година њеног постојања. За Митровачку гимназију од посебног је значаја дело њеног некадашњег ученика Душана Познановића (1951), који се до сада најсистематичније посветио осветљавању прошлости ове институције. Он је завршио новинарски смер Факултета политичких наука у Београду. Био је уредник неколико листова и часописа, а писао је и о знаменитим личностима Срема. Године 1988. објавио је књигу „Други у аутобиографији“, а четири године након тога збирку портрета „Благородне душе“. Ова дела представљају изузетно вредне записе о историји, 6 наставницима и ђацима Митровачке гимназије. Успехе у различитим видовима познавања језика и надметањима у лепоти исписане речи, које су гимназијалци постигли у последњих 175 година, није могуће ни реконструисати, ни набројати. Истаћи ћемо само оне које су остварени последњих деценија. На такмичењима из српског језика, која се сваке године приређују у Тршићу, гимназијалци су имали доста успеха: године 1995. Часлав Божић је освојио трећу награду, 2003. Александра Христов такође трећу награду, као и Милан Андоновић годину дана касније. Николина Црнобрња је 2007. и 2009. освајала другу награду, а Даница Вученовић Душан Познановић „Благородне душе“ 2011. и 2012. трећу. Године 2012. трећу награду су освојили и: Милан (Школска библиотека) 7 Нинковић, Ивана Петровић и Бојана Шарошковић. Професорица Добрила Носовић била је ментор ученицама Милици Бербер и Николини Црнобрња које су два, односно три пута освајале друге награде на Републичком такмичењу из књижевности, док је Предраг Радованчевић, ученик професорице Катице Бабић, на истом такмичењу понео прву награду. У време и након усмереног образовања, ученици који су побеђивали на више од три литерарна конкурса републичког нивоа су: Јасна Хованец, Светлана Прица, Анђелка Мајкић, Мирослава Дукић, 8 Ђорђе Домазет, Дубравка Вејновић, Николина Црнобрња и Даница Вученовић. Тамо где се чувају галаксије и сазвежђа речи Школска библиотека Гимназије данас се налази на крају северног ходника у приземљу зграде и заузима површину од 24 квадратна метра. Простор је прилагођен потребама њених корисника. 4

Видети више у: Ружица Станковић, Биобиблиографија Недељка Терзића, AM Graphic, Лаћарак, 2011. Попис већим делом начињен на основу: Весна Петровић, Каталог завичајних збирки у библиотекама Срема, Библиотека „Глигорије Возаревић“, Сремска Митровица, 2003. 6 Душан Познановић, Други у аутобиографији, стр. 226. 7 Летописи школе, 1883 - 1997 и 1997 - 2012. 8 Летописи школе, 1883 - 1997 и 1997 - 2012. 5


Највиши спратови Митровачке гимназије

Библиотечка грађа је смештена на 70 метара полица. Сачувана је и скамија, која је ту да подсети на прошла времена. На два стола посетиоци могу обрађивати књиге које се не износе из библиотеке, а у прибављању потребних информација могу користити и компјутер. Наставницима и ђацима Гимназије на располагању је 7841 библиотечких јединица распоређених по УДК систему који је у функцији потреба школе. Више од половине грађе обухвата књижевност, а у оквиру тога највише је заступљена школска лектира. Остатак чини стручна литература и издања на страним језицима: француском, руском, немачком, енглеском, италијанском и шпанском. Ангажовањем школског библиотекара формирано је Одељење хронике историјата Митровачке гимназије, које прати развој школе. Током школске године број корисника библиотеке креће се од 2300 до 2500 ученика и професора, који библиотечку грађу користе за стручно усавршавање или писање семинарских, односно матурских радова. С обзиром на укупан број ученика и запослених, може се закључити Школска библиотека Митровачке гимназије да током школске године сваки корисник долази у (Летопис школе) 9 библиотеку у просеку три пута. Старим и ретким књигама сматрају се сва дела објављена до победе Вуковог правописа, односно 1867. године. Навешћемо неке такве књиге које поседује књижни фонд школске библиотеке Митровачке гимназије: О. Андрије Качића Миошића, Разговори угодни, Разпошња књижара А. Јакић, Загреб, 1862; Ђ. Малетић, Теорија поезије, у Државној књигопечатњи, Београд, 1868; Ђура Даничић, Облици, штампарија Драгутина Албрехта, Загреб, 1869; Пушкин, Евгениј Онјегин, Наклада Матице Хрватске, Загреб, 1881; Веџбања у говору, краљевско-угарско свеучилиштна штампарија, Будим, 1870; Ђура Даничић, Српска граматика, Државна штампарија, Биоград, 1874; Гј Даничић, Пословице, 10 књижница фр. Жупана, Загреб, 1871... Друга страна књижевности Много је било гимназијалаца, али и гимназијских професора, који су свој животни век посветили књижевној теорији и тој врсти научног и стваралачког рада. Међу њима је и једна од занимљивијих личности у српској култури са сремских простора Милан Јовановић Бáба (1849 - 1935). Познати становник Ирига је два разреда Гимназије завршио у Митровици. Поред писања, бавио се и превођењем са неколико језика, позоришним и библиотечким радом, радом у просвети и другим културним институцијама. Један од првих утемељивача литерарне критике био је Глигорије Годић (1879 - 1934). Књижевни критичар и есејиста завршио је четири разреда Ниже гимназије у Сремској Митровици. Службовао је као професор у Карловцу, Вараждину и Крагујевцу, а бавио се још и сликарством и новинарским радом. Својим делом Бошко Новаковић (1905 - 1986) је заузео врло високо место у области књижевне теорије. У митровачкој Гимназији је завршио свих осам разреда, а у њу се касније враћао више година и више пута и као професор. Као доктор историје књижевности, између два рата, пишући о Сремцу, Змају, Станковићу, Бојићу и другим поетским великанима, био је један од најзначајнијих књижевних критичара тога времена. Доспео је и на место проректора Универзитета у Новом Саду и обављао је низ значајних уређивачких функција у књижевној области.

9

Писање текста о школској библиотеци помогао школски библиотекар Радослав Нешић. Видети више у: Радослав Нешић, Старе књиге у библиотеци Митровачке гимназије, у: Сунчани сат, број 19, КПЗ Сремска Митровица, Сремска Митровица, 2011, стр. 81-87. 10


175 година Митровачке гимназије

Крешимир Георгијевић (1907 – 1975.) је у митровачкој Гимназији завршио седам последњих разреда. Признати књижевни критичар и преводилац докторирао је на Филолошком факултету у Београду, где је и радио као професор, а упамћен је по значајним студијама српскохрватске, чешке и пољске књижевности, као и раду на речницима ових језика. Дугогодишњи уредник Српског културног друштва „Просвјета“ у Загребу био је Станко Кораћ (1929 - 1994). Као доктор историје књижевности предавао је две године српскохрватски језик и у сремскомитровачкој Гимназији. Дао је значајан допринос књижевној критици, историји и теорији 11 романа српског и хрватског народа. Колико вреди човек...

Милош Ђурић „Историја хеленске књижевности“ (Школска библиотека)

Превођење књижевних дела посебан је вид уметности, који је понекад недовољно цењен, али му је потребно посветити значајну вредносну пажњу. Међу ђацима и професорима Гимназије у Сремској Митровици нашао се велики број врсних преводилаца. Најистакнутије место међу њима заузима академик Милош Н. Ђурић. Овај српски класични филолог, хелениста, професор, филозоф и преводилац, рођен је у Бенковцу 1892. године. Предавао је у митровачкој Гимназији од 1916. до 1920. године, пре него што је прешао на катедру Филозофског факултета у Београду. Наш највећи хелениста ће свакако остати упамћен по преводима „Илијаде“ и „Одисеје“, али и као писац „Историје хеленске етике“. До смрти у Београду 1967. године, објавио је преко 300 научних и књижевних радова. Као професор у митровачкој Гимназији се кратко задржао и Димитрије Ђуровић (1882 - 1945). Син црногорског официра докторирао је филологију, бавио се преводилачким радом, говорио је више језика, а радио је и као средњошколски, и као универзитетски професор. Страдао је на крају Другог светског ра-

та у Маутхаузену. Међу преводиоцима издваја се и Стјепан Мусулин (1885 - 1969), који је био и филолог и члан ЈАЗУ (Југословенска академија знаности и уметности), рођен у Сремској Митровици, где је и завршио четири разреда Гимназије. Школовање је наставио у Осијеку, Кракову, Прагу и Загребу. У временима која су долазила много је средњошколаца који су граматике српског и хрватског језика учили из Мусулинових уџбеника, а он је поред тога написао и граматику чешког језика, са кога је преводио бројне писце. Значајно име представља и Глигорије Ерњаковић, рођен 1914. године у Мартинцима, који је завршио осам разреда Гимназије у Сремској Митровици, а преводио је дела из области друштвених наука и књижевности да би 1985. године добио, највредније признање у области преводилаштва, Награду „Милош Н. Ђурић“. И носилац ордена Легије части Кирил Свинарски (1916 - 2004), универзитетски професор, аутор уџбеника руског језика и председник Савеза удружења и друштава конференцијских преводилаца Југославије, остао је забележен у свету преводилаштва. Наградом „Милош Н. Ђурић“ за превод књиге награђена је такође и 1990. године Мирјана Вукмировић (1936). Она је завршила Гимназију у Сремској Митровици, а објавила је више десетина 12 есеја, записа и критика. Преводила је са руског и француског језика.

11

О сваком од наведених стваралаца видети више у: Душан Познановић, Други у аутобиографији, стр. редом: 194, 221, 189, 140 и 151. 12 О сваком од наведених преводилаца видети више у: Душан Познановић, Други у аутобиографији, стр. редом: 124, 202, 222, 185, 168 и 207.


Највиши спратови Митровачке гимназије

Настава и учење страних језика има дугу традицију у свим школским системима. Језици се и по званичним међународним конвенцијама сматрају драгоценим потенцијалом који треба чувати и развијати. Зависно од историјских прилика, и у Митровачкој гимназији поједини страни језици имали су „повлашћени“ положај. Тако је након Другог светског рата руски језик био обавезан у гимназији класичног типа, док је други страни језик био француски или енглески. Тек је 1968. године, бар на папиру, уведен равноправни третман и процентуална заступљеност четири страна језика у нашим школама: енглеског, француског, немачког и руског. Развојем савремених компјутерских технологија и променом глобалне спољнополитичке оријентације, енглески језик постаје примаран у већини школа, па тако и у Гимназији у Сремској Митровици. Увођењем преводилачког смера 1982. године, битно је унапређено изучавање страних језика. Тих година кабинет за енглески језик имао је савремено опремљену језичку лабораторију, док Представа на енглеском језику (Летопис школе) данас наменска учионица поседује Smart таблу и обогаћену језичку библиотеку. У периоду и након усмереног образовања, професори страних језика и ученици Гимназије приредили су велики број представа и музичко-поетских рецитала. Године 1987. професор Анђелка Карајовић организовала је представу „Пиши као што говориш, читај као што је написано“, да би три године касније приредила и комад под насловом “Love, Beauty and Nature“. Пре девет година одржана је представа “My Family and Other Animals”, коју је са ученицима треће и четврте године приредила професор Неда Фабри. Године 2006. Јасмина Максић и Неда Фабри припремиле су уз помоћ ђака представу “Timeless”, да би неколико месеци након тога уследио музичко-сценски перформанс у Свечаној сали Гимназије у којем су на оригиналан начин представљени великани светске музичке сцене. Две године касније на дан годишњице Шекспировог рођења гимназијалци су извели представу „Богојављенска ноћ“ (“The Twelfth Night”) у оквиру пројекта “Shakespeare International - All the World's a Stage”, и тако постали део глобалног тима који је истог дана у исто време изводио представе у част овог великана широм света. У новијем периоду сарадња са институцијама као што су Британски савет, Гетеов институт и Француски културни центар, значајно је помогла и проширила видове и могућности учења страних језика. Већ две године, у организацији професора Марине Јовић, чијим доласком у школу Гимназија постаје лидер у броју реализованих пројеката у подручју страних језика, ђаци учествују у повезивању ученика европских земаља на енглеском језику “Connecting Classrooms”, a 2012. године посетили су и Школу „Атанас Делчев“ у Софији у оквиру пројекта ACES. Сарадња професора страних и српског језика „Причај ми о љубави“ (Летопис школе) и педагога, посебно је исказана 2012. године, када су поводом Дана школе организовали програм „Причај ми о љубави“ на свим језицима који се данас уче у 13 Митровачкој гимназији. Добар рад на подручју страних језика није остао без резултата ни на различитим такмичењима. Године 2005. ученица Ивана Лазић освојила је 3. место на Републичком такмичењу из енглеског језика. 13

У писању текста о страним језицима помогла професор енглеског језика Неда Фабри.


175 година Митровачке гимназије

У пролеће 2010. и 2011. године екипе Митровачке гимназије освајале су прва места у познавању енглеског језика на међународном такмичењу у Бијељини (Р. Српска). Данас професор српског језика и књижевности у Гимназији Катица Бабић (тада Катица Дукић) је 1989. године освојила 3. место на Савезном такмичењу из руског језика у Титограду. На Републичком такмичењу из немачког језика 2012. године Огњен Ћосић је заузео 1. место и пласирао се на Међународну олимпијаду немачког језика (Internationale Deutche Olympiade) у Франкфурту. Гимназијалци су имали успеха и на Републичким такмичењима у познавању латинског језика. Ивана Пајчин је 2006. и 2007. године освајала 1. место, што су учиниле и Александра Раковић 2007. и Катарина Милошевић 2009. године. Кристина Фришчић је 2012. године на истом такмичењу освојила 14 трећу награду. Седма сила из гимназијских клупа Није био мали ни број људи везаних за Митровачку гимназију који су били укључени у новинарску делатност, који су писали различите публикације, уређивали их и штампали. Велику новинарску каријеру остварио је митровачки гимназијалац Никола Капетановић (1908 - 1976). У Сремској Митровици је завршио осам разреда Гимназије и након тога почео да ради у београдским листовима „Правда“ и „Време“. Након рата прешао је у „Борбу“ у којој је радио за време њених најбољих дана. Године 1952. постао је главни и одговорни уредник листа „Спорт“ и на том месту је остварио врхунац своје професионалне каријере. Међу митровачким новинарима треба издвојити и Милана Шкргића (1909 – 1941), који је био оснивач и главни уредник предратног листа „Срем“. Део гимназијског школовања провео је у Сремској Митровици, а усмереност листа, који је основао 1938. године, одвешће га три године касније у један од логора смрти у којем је и завршио свој живот. Завидну новинарску каријеру остварио је и Живојин Стекић (1923 - 1996). У митровачкој Гимназији је, уз један прекид, завршио свих осам разреда. Био је дописник угледних београдских листова из многих европских, афричких и азиј15 ских земаља. Данас као новинар и водитељ у културној редакцији Другог програма радио Београда ради Ратомир Рале Дамјановић (1945). Овај некадашњи сремскомитровачки гимназијалац у почетку се бавио глумом, 16 а афирмацију је стекао као рецитатор, новинар, писац и публициста. Приликом последње посете Митровачкој гимназији, пре пет година, тадашњим ђацима, али и својим некадашњим професорима, говорио је незаборавне песме: „Мостарске кише“ и „Не дај се, Инес“. У току и након усмереног образовања, Гимназија у Сремској Митровици је са променљивим успехом штампала више школских листова. Године 1978. изашао је часопис „Гимназијалац“ поводом обележавања 140-годишњице школе. Редакцијски одбор су чинили: Зорица Рауш, Рале Дамјановић Марица Папишта, Данијела Салатић, Владимир Обрадовић и Александар Декански. Након тога, до 1995. није сачуван ниједан примерак школског листа, нити има података о

14

Летописи школе 1883 – 1997, 1997 - 2012. О сваком од наведених новинара видети више у: Душан Познановић, Други у аутобиографији, стр. редом: 180, 133 и 154. 16 Анђелко Ердељанин, у: Знамените личности Срема, Музеј Срема, Музеј Војводине, Филозофски факултет, одсек за историју Нови Сад, Сремска Митровица, 2003, стр. 338, 339. 15


Највиши спратови Митровачке гимназије

њиховом штампању. Те године излази први, а наредне други број листа „Гимназијалац“ у чијем су уредништву били ученици: Слободан Утвић, Андреј Мићић и Часлав Божић. Часопис се опет гаси, да би на кратко оживео 2001. и следеће године када излазе два броја листа „Гимназија“ које као уредник потписује Мирослав Живковић. Нову обнову лист доживљава у периоду од 2004. до 2006. године, када излази заредом пет бројева које уређује Ђорђе Домазет. Они носе називе: „Повратак у будућност“, „Школа за амбициозне“, „Лепота стварања“, “Windows 2005“ и „Победе знања“. У прва два броја технички уредник је био Душан Стојнић, а последња два часопис је уређивала и ученица Нада Константиновић. Од 2006. до 2008. године излазе нова три броја, главни и одговорни уредник часописа је Катица Бабић, а у уредништву су ђаци Кристина Пејић и Немања Миловановић. Часопис више од годину дана не излази, да би у периоду од 2009. до данас, изашло нових шест бројева у којима је главни и одговорни уредник поново био Ђорђе Домазет. Наслови ових издања су: „Почнимо љубав испочетка“, „Кругови живота“, „Школски спектар“, „Мање од три, а више Неки од бројева Школског листа „Гимназијалац“ (Школска библиотека) од четири“, „Највиши спратови Митровачке гимназије“ и „Лажу, они који кажу да школу не воле“. У деветом и десетом броју уредник је била ученица Сања Павловић, а у тринаестом и четрнаестом, у уредништву су били и Владислав Миленковић, 17 Марина Јовић и Дуња Крстић. Подигнута завеса гимназијске сцене Из Митровачке гимназије изашло је много људи који су свој уметнички израз везали за позориште. Међу драмским писцима, који су стварали на словачком језику, не треба заобићи Владимира Хурбана Владимирова (1884 - 1950). У Нижој гимназији у Митровици завршио је четири разреда, крио се иза разних псеудонима и шифара, а као аутор оставио је преко седам18 десет драма. Читав свој живот Јован Јеремић (1889 - 1972) посветио је такође позоришту. Рођен је у Сремској Митровици, где је и похађао четири разреда Краљевске мале реалке. Медицину је студирао у Бечу, а права у Београду, али се ипак прикључио путујућим позоришним дружинама. Био је и редитељ, и глумац, сценограф и преводилац у позориштима Београда, Новог Сада, Спли19 та, Сарајева, Цетиња, и других места некадашње Југославије. Бард српске позоришне сцене Петар Краљ, значајан део Петар Краљ у канцеларији директора Гимназије свог живота везао је за Митровачку гимназију, у којој је његов (Фото Фортуна) отац Ђорђе био директор са најдужим стажом од 13 година, а мајка Станислава предавала географију. Рођен је у Загребу 1941. године, а у Митровици је завршио два разреда Гимназије. По завршетку глуме на београдској Академији, потпуно се посветио свом позиву. 17

Примерци набројаних школских листова налазе се у школској библиотеци Митровачке гимназије. Душан Познановић, Други у аутобиографији, стр. 135. 19 Душан Познановић, Други у аутобиографији, стр. 178. 18


175 година Митровачке гимназије

Био је првак Атељеа 212 и најмлађи Хамлет. У позоришту је остварио преко 100 улога, али је глумио и у 20 више од 70 телевизијских драма и више од 40 филмова. За своје уметничко дело небројено пута је награђиван. Умро је 2011. године, а приликом последње посете својој средњој школи ученицима је извео део култне монодраме „Живео живот Тола Манојловић“. Синиша Ковачевић је један од највећих и најнаграђиванијих савремених српских драмских писаца. Рођен је 1954. године у Шуљму, а у Сремској Митровици је од 1968. до 1972. године похађао четири разреда Гимназије природно-математичког смера. Дипломирао је на Факултету драмских уметности у Београду. Вишеструки је добитник Нушићеве и Стеријине награде за своје драмске текстове. Написао је и сценарио за неколико филмова и телевизијских серија, а данас се поред примарног драмског стваралаштва бави 21 педагошким радом са младим глумцима и режијом. Писањем филмских сценарија, телевизијских и позоришних драма заокупљен је и некадашњи професор Гимназије Јован К. Радуновић (1934). Он је дипломирао на Филолошком и Факултету драмских уметности у Београду, а поред стварања поетских дела, 22 присутан је и у новинарском и преводилачком раду.

Године 2005. у Гимназији је обновљен рад драмске секције. Гимназијалци су под Драмски писац Синиша Ковачевић водством професора Саше Недељковић у периоду до 2011. године извели седам представа: „Ожалошћена породица“, „Маратонци…“, „Укроћена горопад“, „Покондирена тиква (у времену садашњем)“, „Чудо у Шаргану“, „Госпођа министарка“ и „Чекајући Годоа“. Поред Општинских смотри, представе су учествовале на Окружним смотрама драмског стваралаштва у Беочину, на Школском позорју Војводине у Новом Саду и на Фестивалу драмских секција гимназија Србије у Крагујевцу. На овим манифестацијама освојено је и више вредних 23 награда. Последњих петнаест година знатно је подигнут квалитет и осмишљеност сценских програма које организује Гимназија. Захваљујући пре свега ангажовању професора српског језика и књижевности, догађаји као што су Нова година, Савиндан, Дан школе и други, у Гимназији се обележавају увек на оригиналан и другачији начин. ДоПозоришна представа драмске секције (Летопис школе) деле новогодишњих пакетића од периода када их организују професори Владислава Вукашиновић, а касније и Катица Бабић и Сандра Петровић, за децу запослених у Гимназији, представљају изузетан догађај. Обележавање школске славе је, уз ангажовање и професора других предмета и великог броја ученика, прерасло у Светосавски бал, а 12. април је постао датум који својом визуелном инвентивношћу и идејним богатством премашује квалитет програма које приређују друге институције културе у граду. 20

Зоран Максимовић, у: Знамените личности Срема, стр. 369, 370. Зоран Максимовић, у: Знамените личности Срема, стр. 367. 22 Весна Петровић, Каталог завичајних збирки у библиотекама Срема, стр. 120. 23 Летопис школе, 1997 - 2012. 21


Највиши спратови Митровачке гимназије

Савремене уметничке форме Ни бављење филмом није заобишло Гимназију у Сремској Митровици. У домаће и светске енциклопедије филмске уметности ушло је име митровачког гимназијалца Славка Воркапића. Он је рођен 1894. године у Добринцима, да би након завршене Гимназије и уметничке школе отишао у Будимпешту да студира сликарство. У Првом светском рату прешао је Албанију, а након тога се 1920. године нашао у Америци. Најпре је био глумац, а касније се посветио режији и филмској монтажи у којој је постигао највеће резултате. Умро је у Шпанији 1976. 24 године. Допринос позоришној и телевизијској режији дао је и Петар Зец (1950). Положивши матуру у митровачкој Гимназији 1970. године, Славко Воркапић на снимању (Документација школе) отишао је на Факултет драмских уметности у Београд, где је дипломирао, а касније и докторирао. Режирао је преко педесет позоришних представа и мноштво телевизијских филмова. Објавио је велики број стручних публикација и књига. За свој рад више 25 пута је добијао значајна друштвена признања. Партитура непрекидног музичког комада Настава музичке културе у сремскомитровачкој Гимназији, као и других облика уметности, одувек се могла посматрати из једног много ширег угла, који се са уобичајених школских часова проширивао на читав културни, па самим тим и музички живот у граду. Ово је посебно било изражено до оснивања Основне музичке школе 1. новембра 1962. године, а нарочито каснијим увођењем и средњошколског узрасног нивоа у њен састав. Гимназија је, уз цркву и војску, до тада била један од центара музичког рада, оличеног у хорском певању, концертним активностима, наступима инструменталних ансамбала, али и незанемарљивом стваралачком раду. У граду су у XIX веку постојале 26 многе певачке дружине (најпознатија Српска певачка дружина основана је 1864. године ), Војни оркестар је приређивао концерте, а Добровољно ватрогасно друштво игранке. Певачка друштва 27 „Нада“, „Владислав“ и „Стражилово“ окупљала су велики број грађана. Након Првог светског рата основано је Хрватско пјевачко друштво „Хрватска омладина“, а након Другог, Српска црквена певачка дружина и Српско занатлијско певачко друштво „Стражилово“ удружили су се у Српско певачко друштво „Кранчевић“. Бивши и тадашњи гимназијалци, а још чешће гимназијалке, представљали су окосницу ових друштава и предњачили у њиховој афирмацији. Они су били најбројнији и у женском омладинском хору „Sirmium Cantorum“ основаном 1974. године. Музичка школа, својом појавом и организовањем преко стотину концертних дешавања годишње, преузима примат у овој области уметничког изражавања, што је допринело знатно квалитетнијем и бољем музичком образовању становника Сремске Митровице. Гимназија се ипак и даље труди да не запостави своје учешће у музичком животу. Са променљивим успехом у различитим краћим временским интервалима ради на организацији школског хора, али и постојању модерних инструменталних састава под својим окриљем.

24

Соња Црвенковић, у: Знамените личности Срема, стр. 360, 361. Весна Крчмар, у: Знамените личности Срема, стр. 363, 364. 26 Ђорђе Ђурић, у: Сремска Митровица – град вреднији од царске кћери, Историјски архив Срем, Сремска Митровица, 2008, стр. 139. 27 Миомир Филиповић Фића, Лексикон школа општине Сремска Митровица, Удружење културних стваралаца Републике Србије „Завичај“, Сремска Митровица, 2003, стр. 78. 25


175 година Митровачке гимназије

Богатим петнаестогодишњим музичким и педагошким радом, Петар Кранчевић је оставио неизбрисиви траг у животу Сремске Митровице. Овај композитор, клавирски педагог, хоровођа и власник дивног лирског баритона, рођен је 1869. године у Панчеву. Настављајући породичну традицију школовао се на Трговачкој академији у Грацу, али је истовремено похађао и приватне часове певања. По повратку у родни град водио је галантеријску радњу и даље унапређивао свој глас. Године 1904. прелази у Сремску Митровицу где је изабран за руководиоца хора Српске црквене певачке дружине, али је и предавао певање ђацима митровачке Гимназије. Неуморно се бавио и стваралачким радом и иза себе оставио преко педесет вокалних композиција, а неке од њих је, због своје лепоте и популарности, народ прихватио и као своје. Кранчевић је живот завршио у 28 Сремској Митровици 1919. године. Суграђани су му у знак сећања подигли споменик, по њему назвали једну градску улицу, да би коначно и 1979. године Музичка школа, чији се део налази и данас у згради Гимназије, понела његово истакнуто име. Један од значајнијих музичких стваралаца који су као ученици похађали Гимназију у Сремској Митровици је и Станислав Препрек (1900 - 1982). По професионалном опредељењу био је учитељ, али по уметПетар Кранчевић са чланицама певачке дружине (Историјски архив „Срем“) ничком опусу врсни композитор, оргуљаш и диригент. Рођен је у Шиду, а како му се породица селила из места у место, четири нижа разреда Гимназије завршио је од 1910. до 1914. године у Сремској Митровици. Часове музике похађао је приватно, а након завршене учитељске школе остатак животног и радног века провео је у Петроварадину. Написао је четири гудачка квартета, једну клавирску сонату, неколико циклуса соло песама, композиција за оргуље, клавирских минијатура и једну недовршену симфонију. Писао је песме и 29 новеле и превео „Еп о Гилгамешу“. Учионицама митровачке Гимназије одзвањало је много „великих гласова“ међу којима треба истаћи и глас који је свету подарио Жарко Цвејић. Познати оперски певач рођен је 1907. године у Баноштору. Основну школу је завршио у Шуљму, а први разред Ниже гимназије у Сремској Митровици. Студирајући југословенску књижевност истакао се као певач у Хору „Обилић“, што га је подстакло да касније своје певање усаврши и у Бечу. У Београдској опери први пут је наступио 1929. године, и све до 1970. био је носилац њеног басовског репертоара. У својој значајној уметничкој каријери остварио је преко осамдесет великих улога. Са ансамблом Београдске опере снимио је и неколико плоча. Као 30 добитник великог броја уметничких признања, живот је окончао у Београду 1984. године. Међу професорима у области музичке уметности у митровачкој Гимназији један од најпризнатијих стваралаца је и Тодор Скаловски (1909 - 2004). Најзначајнији стуб музике у Македонији током читавог ХХ века рођен је у Тетову. Музичко образовање је стекао у Београду и Салцбургу. Након тога радио је у Скопљу и главном граду Краљевине Југославије. Године 1939. постављен је за привременог учитеља вештина у митровачкој Гимназији, где је до априла 1941. године предавао певање и руководио хоровима. Био је учесник НОБ, а након Другог светског рата покретач целокупног музичког живота у Македонији. Основао је Филхармонију, којом је и лично управљао. Дириговао је широм Европе. Године 1989. песму „Данас над Македонијом“ адаптирао је у званичну химну нове македонске

28

Видети више у: Душан Познановић, Благородне душе, Српска књига, Рума, 2002, стр. 22-37. Говор Јасне Танасијевић у читаоници Градске библиотеке, на промоцији монографије Ивана Баленовића Прогнаник из свијета свјетлости, живот и дјело Станислава Препрека, у Новом Саду, 18. децембра 2012. године. 30 Стана Ђурић - Клајн, у: Музичка енциклопедија, Књига I, Југословенски лексикографски завод, Загреб, 1958, стр. 310. 29


Највиши спратови Митровачке гимназије

државе. До краја свог богатог уметничког живота, бавио се компоновањем и музичком 31 публицистиком. Музичко стваралаштво са тематиком из НОБ, након Другог светског рата, заузимало је значајан део планова и програма предмета музичке културе. Међу ауторима који су оставили дубок траг у транскрипцији, оркестрацији и прилагођавању постојећих музичких дела идејама револуције истиче се и Будимир Гајић. Рођен је 1933. године у Бановом Пољу, други разред Ниже гимназије похађао је у Сремској Митровици, а Средњу музичку школу „Станковић“ и Факултет музичке уметности заршио је у Београду. Као диригент, композитор, музички уредник и начелник Музичког одељења ССНО, аутор је много уметничких обрада, али и оригиналних дела 32 на подручју музике са револуционарном тематиком. Један од оснивача симфонијског прогресивног рок бенда „Тако“ био је Ђорђе Илијин. У Гимназији у Сремској Митровици, познати клавијатуриста и флаутиста, матурирао је 1971. године, а неколико година касније је као професор предавао гимназијалцима музичку уметност. Након распада групе, Илијин се бавио професорским позивом, успешно је радио као продуцент и као етнолог, а затим је објавио и чувени соло албум „Забрањено прислушкивање“ на којем је певао и свирао све инструменте сем бубњева. Данас живи у САД, бави се компоновањем, и у области класичне музике је тренутно по слушаности први у САД, а други на светској ранг листи. Импозантну уметничку каријеру у данашњем времену остварује мецосопран Милијана Николић, која је завршила све четири године Гимназије „Иво Лола Рибар“. Милијана је живот започела 1974. године у СремМатурска фотографија, Ђорђе Илијин 33 ској Митровици, где је матурирала у Гимназији, али и у Средњој музичкој школи коју је похађала у Шапцу и Београду. Дипломирала је на Факултету музичке уметности, а по завршетку студија певала је у Народном позоришту у Београду, да би потом прешла у чувену Миланску Скалу. Данас живи у Сиднеју, где пева у Аустралијској државној опери и наступа широм света. Велики број гимназијалаца у Сремској Митровици завршио је упоредо са основном школом и Основну музичку школу, а има чак и оних који паралално са Гимназијом похађају и Средњу музичку школу „Петар Кранчевић“. Ово свакако доприноси проширивању њиховог укупног образовања и богаћењу њихових живота високим музичким и уметничким вредностима. У граду тренутно егзистира неколико музичких фестивала, као што су: Митровачки Jazz Blues Fest, Митровачка песма и у организацији Музичке школе: Фестивал гудача (String Fest), Фестивал детета (Вивковизија) и Фестивал пијанизма. Мали је број гимназијалаца који на њима учествује, али им се свакако пружа лепа прилика да буду посетиоци ових значајних културних до34 гађаја. Наступ хора Гимназије 2005. године (Летопис школе)

Од гимназијских ученика у новијем времену на музичком пољу истакао се саксофониста Стеван Радановић. Он је 2001. године освојио специјалну награду на Међународној смотри лимених дувача, као и прву награду на Републичком 35 такмичењу у истој дисциплини. 31

Душан Познановић, Изложба академици наставници и ђаци Митровачке гимназије, Гимназија „Иво Лола Рибар“, Сремска Митровица, 1988. 32 Видети више у: Душан Познановић, Други у аутобиографији, стр. 153. 33 Видети више у: Јасна Калаузовић, Вера Сладић, На плодном тлу сремске равнице, Принтекс, Мачванска Митровица, 2011, стр. 133-135. 34 У писању текста о овом делу уметности помогла музиколог Јасна Танасијевић.


175 година Митровачке гимназије

„Постоје сликари који Сунце преобраћају у жуту мрљу, али постоје и они који, захваљујући својој уметности и уму, жуту мрљу преобраћају у Сунце." 36 Сремска Митровица је град који се сигурно може похвалити својом занимљивом ликовном традицијом, а још више изузетно узбудљивом и вредном ликовном стварношћу. Мало је места која се могу поносити толиким бројем мурала, осликаним иконостасима, античким подним мозаицима, али и бројем људи свих доби заљубљених и укључених у ликовну уметност. Овој констатацији Митровачка гимназија дала је, не одлучујући, али изузетно велики допринос. У школи се најпре проучавало цртање (zeichnen), за које су постојале описне оцене, да би оно прерасло у просторно рисање, које је као предмет постојало све до Другог светског рата. Након тога, ликовно образовање заузима своје место у наставним плановима и програмима и задржава га до данашњих дана. У Митровачкој гимназији школовао се велики број ликовних стваралаца и педагога. Како су предавачи цртања у Гимназији некада били и једини сликари у граду, око њих се одвијала и најзначајнија уметничка активност у овој области. Ипак, млади ствараоци су били приморани да своје ликовно образовање стичу у већим центрима, где су 37 се обично и задржавали. Отварање Галерије „Лазар Возаревић“ 17. новембра 1973. године, која је понела име најпризнатијег ликовног ствараоца рођеног у Сремској Митровици, значајно је допринело квалитету ликовног живота овог града. Након тога, 1981. године оснива се и Ликовни студио Дома омладине „1. новембар“ под вођством Мирољуба Вујичића, да би његову улогу две године касније преузео Драган Мартиновић. Овај студио, који је окупљао углавном средњошколце (најчешће гимназијалце), али је био отворен и за све људе који су желели да науче „ликовни правопис“, одвојио се 1993. године од Дома омладине (тада већ Центра за културу „Сирмијумарт“) и наставио свој самостални рад као Мајсторска радионица лепих уметности. Из Студија и Радионице 1997. године створено је Ликовно удружења „Еснаф“, које је још више обогатило ликовне садржаје у Сремској Митровици. У трајању „Еснафа“ и „осликавању Својим делима митровачки сликари су улепшали град града“ посебан печат су оставили бивши гимнази(Историјски архив „Срем“) јалци: Драган Мартиновић - идејни творац удружења, Јелена Секулић Вољанек - сликарка урбанијег израза и Дамир Савић - сликар поетског реализма. Рад ликовних удружења у граду веома је испреплетен, па је још пре оснивања Ликовног студија створено Удружење ликовних уметника „Сирмијум“. Први председник овог удружења био је академски сликар и некадашњи гимназијалац Мирољуб Вујичић, који је дипломирао на Ликовној академији у Загребу, а ликовно образовање усавршио у мајсторској радионици Крсте Хегедушића. Својим сликарством он је спојио апсолутну традицију са савременом уметношћу. Од 1983. године до данас ради као професор на Високој школи струковних студија у Сремској Митровици. У једном периоду УЛУ „Сирмијум“, у чијем оснивању су учествовали и Ивица Ковачић, др Брана Иванковић, Иво Грабовац, Штефица Радованов, Алберт Леш и други, готово је престало са радом, али је последњих година поново 38 покренуло своју делатност. Бивши, али и садашњи митровачки гимназијалци активни су у сваком од наведених удружења која окупљаују професионалне и ликовне ствараоце аматере. 35

Летопис школе 1997 - 2012. Пабло Пикасо, у: Иван Д. Ковачевић, Ризница мудрости, Заслон, Шабац, 2003, стр. 163. 37 Бора Чекеринац, Сирмијум Сремска Митровица, Музеј Срема, Сремска Митровица, 2011, стр. 104. 38 Видети више у: Владислава Белановић Шевић, У част јубилеја - 30 година УЛУ „Сирмијум“, у: Сунчани сат, број 18, 2010, стр. 131137. 36


Највиши спратови Митровачке гимназије

Средњовековни грб града Митровице насликан 1897. године дело је академског сликара Драгана Мелкуса. Мелкус је рођен 1860. године у Бегтежу код Славонске Пожеге, а уметничко образовање стицао је у Бечу, Минхену, Диселдорфу и Паризу. Дванаест година радио је у Краљевској малој реалној гимназији у Митровици. Био је врло свестрана личност и поред цртања предавао је геометрију, краснопис, немачки језик и гимнастику. Бавио се и публицистичким радом, књижевном и позоришном критиком. На његовима сликама видљиви су мотиви Митровице и околине. Живот је окончао 1917. године у Осијеку. Након прве изложбе слика у историји града коју је приредио Драган Мелкус 1893. године, прошло је тридесет и три године до наредне коју је организовао Милан Крен (1893 - 1978). Овај рођени Загрепчанин, недуго након завршене ликовне академије постављен је за професора реалне Гимназије у Сремској Митровици. Сликао је пејзаже у уљу и акварелу, али се бавио и исликавањем фресака и примењеном уметношћу. Када се Милан Крен 1933. године вратио у Загреб, његово Иза актуелног градског грба налази се стари, који је место у митровачкој Гимназији преузео је сликар Жељко Хегенасликао Драган Мелкус (Историјски архив „Срем“) душић. Млађи брат много познатијег Крсте, рођен је у Тузли 1906. године и ипак је успео да изађе из његове сенке и себи обезбеди значајно место међу домаћим ликовним уметницима ХХ века. Дипломирао је на Академији ликовних уметности у Загребу, а своје уметничко усавршавање наставио је у Паризу. Шест година је радио у Државној реалној гимназији у Сремској Митровици, где је оставио велики траг. Све до своје деведесет и осме године, и краја живота, није престајао да слика. Године 1938. на стогодишњицу постојања Гимназије, у тадашњој цртаони (данашња Свечана сала) организо39 вао је велику изложбу слика ученика своје школе. Међу ђацима сремскомитровачке Гимназије који су било својим сликама, било својим делом, били директно везани за НОБ, треба истаћи аутора низа нацрта за индустријско обликовање Николу Шкргића, као и ученицу Жељка Хегедушића, Богдану Будисављевић. Кроз Гимназију је прошло доста и оних који су се бавили теоретским приступом ликовном стваралаштву, па тако међу историчарима уметности посебно место заузима академик Војислав Ј. Ђурић (1926 - 1996). Рођен је у Великој Писаници код Бјеловара. Део свог школовања, тј. четврти и пети разред завршио је у митровачкој Гимназији. Дипломирао је на Филозофском факултету у Београду на групи за историју уметности. Писац је бројних студија и монографија о уметности средњег века. Био је члан САНУ и Атин40 ске академије наука. Сликар, песник и филозоф, доктор историје уметности Димитрије Башичевић, који је деловао под псеудонимом МанДело Војислава Ј. Ђурића (Документација школе) гелос, завршио је седам разреда Гимназије у Сремској Митровици. Рођен је 1921 године у Шиду, што га је сигурно и навело да тема његове докторске тезе буде живот и дело Саве Шумановића. Мангелос је умро 1987. године у Загребу, оставивши иза себе велики број студија, монографија и уметничких приказа. Митровачка гимназијалка Мирјана Лесек, рођена 1928. године, је историчар уметности који је годинама водио борбу за спас сликарства и дуборезбарства XVIII и XIX века на територији Војводине.

39

Емица Милошевић, Наставници и ученици митровачке гимназије ликовни уметници, Галерија „Лазар Возаревић“, Сремска Митровица, 1988. 40 Душан Познановић, Други у аутобиографији, стр. 119, 161.


175 година Митровачке гимназије

Докторирала је на теми барокног сликарства у Срему, којем је и посветила своју професионалну 41 каријеру радећи у Музеју Срема и Заводу за заштиту споменика културе. На почетку XXI века на најзначајним ликовним позорницама широм света Драган Мартиновић је одржао преко сто четрдесет самосталних изложби. Рођен је 1957. године у Богатићу, Гимназију је завршио 1976. године у Сремској Митровици, а потом дипломирао и магистрирао на Факултету ликовних уметности у Београду. Још са петнаест година постаје члан Мачванске сликарске школе. Након рада у Народном позоришту у Шапцу и Центру за културу „Сирмијумарт“ у Сремској Митровици, од 1993. године има статус слободног уметника, води Удружење ликовних уметника „Еснаф“ и оснива Удружење за 42 културу живљења „Око“. Мартиновић је један је од најактивнијих људи у културном животу Сремске Митровице. Митровачка гимназија је изнедрила мноштво ученика који су се професионално или аматерски бавили ликовном уметношћу. Од њих се истичу: Адалберт Кузмановић, Владимир Гавриловић, Славољуб Воркапић, Звонимир Мушић, Владимир Миросављевић, Димитрије Башичевић, Радојка Радојевић, Вера Обрадовић Гавриловић, Штефица Пењашковић Радованов, Михајло Љаховић, Милена Митровић, Весна Лемајић, Бранко Васиљевић, Љубица Рикић, Божидар Достанић, Марина Попсавин, Невен Вуканац, Вања Јовановић, Татјана Марељ ЗечеДраган Мартиновић у свом атељеу. вић, Драган Настасић, Милан Нешић, Евица Никшић, Душан Павлић, (Драган Мартиновић) Милан Павловић, Срећко Радуловић, Драган Стојановић, Владимир Товић, Александра Хорват, Иван Цањар, Александар Цвијетиновић, Жељко Лаушевић, Дамјан Мартиновић, Милан Кардаш, Вања Кристина Петровић, Мирјана Вашут, Рајка Миланковић, Предраг Ковачић, Ивана Прокоповић, Дуња Пејовић, Снежана Репајић, Јована Владисављевић, Вукашин Говедарица, 43 Марија Станковић и други. И професори ликовне културе у Гимназији након Другог светског рата Бранко Јолер, Лазар Кузманчевић и Иво Грабовац, представљали су митровачкој публици своје радове. Њима су се у овој уметничкој области у каснијем периоду придружили: професор физике др Брана Иванковић, професор физике Златко Шалић, професор психологије Зоран Ђорић и професорица енглеског језика Анђелка Карајовић. У школи се и данас чувају скулптура и уље Иве Лоле Рибара које је урадио Бранко Јолер. Професорица енглеског језика Неда Фабри више пута је награђивана за уметничку фотографију.

Аутопортрет (Дамир Савић)

Поводом обележавања 150, а потом и 160 година постојања школе, у сарадњи са Галеријом „Лазар Возаревић“ организоване су занимљиве изложбе слика некадашњих ученика и професора Гимназије 44 у Сремској Митровици.

Митровачку Гимназију похађао је и Марко Видаковић (1890 - 1967), који је након тога завршио Високу техничку школу у Бечу и Прагу и постао инжењер архитектуре. Године 1940. промовисан је као

41

Душан Познановић, Други у аутобиографији, стр. 139. Светозар Борак, у: Знамените личности Срема, стр. 188, 189. 43 Већи део списка сачињен на основу података из каталога изложби поводом 150, тј. 160 година Гимназије. 44 Александра Кутузов - Антић, у: Изложба ликовних радова наставника и ученика Гимназије у Сремској Митровици, Гимназија „Иво Лола Рибар“, Сремска Митровица, 1998. 42


Највиши спратови Митровачке гимназије

први доктор Техничког факултета у Београду и као први доктор у области урбанизма у Југославији 45 уопште. Издао је више ауторских књига и превода у својој научној области. Архитекта Бранко Василић (1900 – 1972) потиче из угледне митровачке породице. Његов отац Теодор био је градоначелник од 1907. до 1914. године. После завршене Гимназије у Сремској Митровици Бранко је дипломирао на Техничком факултету у Дрездену и посветио се архитектури ентеријера. Чудом се извукао из логора Јасеновац, где је био заточен током Другог светског рата. Након повратка у Сремску Митровицу био је први управник Музеја Срема и активно је 46 радио на његовој што успешнијој организацији. Велики познавалац ренесансне архитектуре и теорије архитектуре је редовни професор на Архитектонском факултету Техничког универзитета Унитек (Unitec) у Оукланду Бранко Митровић (1961). Након завршене Гимназије у Сремској Митровици, у Београду је дипломирао на Архитектонском и Филозофском факултету. Докторате на тему историје архитектуре и филозофије стекао је на универзитетима у Пенсилванији, односно Окланду. Добитник је Хумболтове награде за истарживачки рад 2009. године. „Оно што није записано, и не постоји.“ 47

Бранко Василић (Историјски архив „Срем“)

Богато културно и историјско наслеђе Сремске Митровице, које досеже до 336. године пре Нове 48 ере, када је први пут поменуто име Сирмијума, инспирисало је и привукло велики број људи да студиозније приступе проучавању и осталих докумената и трагова које је историја похранила на овом тлу. Музеј и Архив Срема постали су места баштињења традиције свих народа који су живели на овим просторима. Проучаваоци, не само градских него и догађаја у ширим оквирима, били су и ђаци и професори Митровачке гимназије. На том путу неки су се зауставили само на аматерским резултатима, а неки су у овој области достигли и универзитетска звања, као и титуле академика. Један од пионира археолошког истраживања древног Сирмијума је Игњат Јунг (1860 - 1915). Он је био ђак, али и професор Гимназије у Митровици. Познавао је неколико светских језика и био добар сликар и цртач аматер. Својим писмима Народном музеју у Загребу, поставио је темеље топографском истраживању античког града, пратио је грађевинске радове и о свему остављао прецизне записе и цртеже. У Краљевској малој реалној гимназији у Митровици, „повиест и земљопис“ неколико година је предавао и Каменко Суботић (1870 - 1932). Иза ове свестране личности са докторатом проналазимо и књижевника, новинара, библиотекара, драматурга и човека енциклопедијског знања, који је живот провео у различитим делатностима и различитим градовима као што су 49 Грац, Праг, Загреб, Нови Сад... Познати историчар, универзитетски професор, савезни министар и вишеструки академик Васа Чубриловић (1897 – 1990) у митровачкој Гимназији је 1922. године предавао лепо писање и историју. Један је од учесника атентата на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда у Књига Николе Радојчића Сарајеву 1914. године, што је послужило као повод за избијање Првог светског рата. У својој богатој научној каријери уврштен је у чланство скоро свих академија на простору некадашње Југославије, а постао је и директор Балканолошког института САНУ. Као знак сећања на овог 45

Бора Чекеринац - главни уредник, Знамените личности Срема, стр. 168, 169. Анђелко Ердељанин, у: Знамените личности Срема, стр. 245, 246. 47 Меша Селимовић, Тврђава, Свјетлост, Сарајево, 1970. 48 Петар Милошевић, Сирмијум панорама панонске престонице, Сремске новине, Сремска Митровица, 1988, стр.11. 49 Душан Познановић, Други у аутобиографији, 1998, стр. 160. 46


175 година Митровачке гимназије

великог интелектуалног прегаоца, данас једна од најлепших улица у Сремској Митровици носи његово име. Универзални познавалац целокупне наше историје Никола Радојчић (1882 - 1964), рођен у сремском селу Кузмин, завршио је четири разреда Ниже гимназије у Сремској Митровици. Научно усавршавање одвело га је у Беч, Грац, Загреб и Минхен. Дописни члан САНУ постао је 1934, а четири године касније изабран је и за редовног члана ове престижне институције. Његово дело обухвата преко 50 четири стотине радова изузетне научне вредности. Историчар и публициста Радомир Прица (1929 - 1998) основну школу и ниже разреде Гимназије похађао је у Сремској Митровици. Након завршеног факултета у Београду радио је у Градском музеју, да би после тога био распоређен на место професора историје, а једно време и помоћника директора у митровачкој Гимназији. По повратку у Музеј Срема (не51 када Градски музеј) поставио је основе рада Одељења новије историје. Написао је више дела од којих издвајамо публикацију „Гимназија у Сремској Митровици 1838 - 1958.“, штампану поводом прославе 120 година посто52 јања школе. Петар Милошевић (1930 – 2002) је човек који је све своје научне и емотивне потенцијале посветио проучавању, заштити и популаризацији античког Сирмијума. Читав његов животни век нераскидиво је везан за Сремску Митровицу, где је рођен, завршио Гимназију, и у коју се вратио након студирања археологије у Београду. Његово стваралаштво у области публицистике и књижевности и његова докторска теза у области археоКњига Петра Милошевића логије такође се баве Сирмијумом, којем је, радећи у Музеју Срема, остао 53 привржен до краја живота. Професор Универзитета у Новом Саду, Ненад Лемајић бави се углавном тематиком везаном за период после пада средњовековних српских држава. Рођен је 1960. године у Сремској Митровици, где и 54 данас живи, а био је ученик Митровачке гимназије. Поред тога што предаје српску средњовековну историју, уредник је више значајних публикација везаних за град у којем је рођен и у којем је активан учесник јавног живота. Гимназију у Сремској Митровици 1991. године завршио је и Душан Борић. Дипломирао је на Археолошком факултету у Београду, да би докторске студије окончао 2003. године на Кембриџу. Тренутно предаје археологију на Универзитету у Кардифу и бави се праисторијом и археологијом Балкана.

Гимназијалци на такмичењу (Летопис школе)

50

Генерације гимназијалаца давале су сјајне представнике на свим нивоима такмичења у области историје све до државног - некада на нивоу СФРЈ на тему „Тито револуција, мир“, па тематским такмичењима деведесетих година, а нешто више од последње деценије митровачки гимназијалци показују своје знање и освајају највише награде на Републичким такмичењима: године 2005. Никола Теодоровић, 3. награда, 2006. Ирена Ловчевић, 1. награда, 2007. Бојана Банчевић, 2. награда, 2008. Никола Лазић, 3. награда, 2010. Данило Голубовић, 2. награда, 2011. Војин Дражић, 2 награда, Даница Вученовић, 3. награда и 2012.

О сваком од наведених историчара видети више у: Душан Познановић, Други у аутобиографији, стр. редом: 129, 136 и 149. Бора Чекеринац - главни уредник, Знамените личности Срема, стр. 348, 349. 52 Радомир Прица, Гимназија у Сремској Митровици 1838 – 1958, Одбор за прославу 120 – годишњице Гимназије у Сремској Митровици и Подружница Српског историјског друштва, Сремска Митровица, 1958. 53 Павле Поповић, у: Знамените личности Срема, стр. 259. 54 Весна Петровић, Каталог завичајних збирки у библиотекама Срема, стр. 79. 51


Највиши спратови Митровачке гимназије

Мина Кузминац, 3. награда. Ученици радо посећују Музеј Срема приликом различитих предавања, изложби, Фестивала археолошког филма и Ноћи музеја. Многи учествују у раду археолошке секције коју води Јасна Давидовић. Као резултат ове сарадње јануара 2007. године матуранти друштвено-језичког смера Урош Веселиновић, Ана Јокић и Тамара Максимовић са професорицом Зорицом Вукмир, уз помоћ педагошке 55 службе Музеја, приредили су изложбу „Мачва у срцу моме“. „Правда је често пута људима тежа од неправде.“56 Митровачка гимназија је дала велики број угледних адвоката и правника, који су своја знања у почетку усавршавали на страним, а касније и на домаћим универзитетима. Они су били на челу значајних судских установа, али и учествовали у великим суђењима и дуго препричаваним парницама. Преобликовањем друштва почели су се јављати и стручњаци у областима банкарства и економије. Њихов број се повећавао у складу са општим друштвеним потребама. Један од представника познате митровачке породице Бајић, био је и доктор правних наука Милош Бајић (1902 - 1975). У митровачкој Гимназији је завршио три разреда. Права је студирао у Паризу, и на чувеној Сорбони одбранио свој докторат. Као судски приправник, кратко је радио у Сремској Митровици, да би се након тога више пута селио, а највише времена је провео у Сарајеву као редовни професор Правног факултета и члан Државне комисије за испитивање ратних злочина. Вељко Ковачевић (1910 – 1981) је остао упамћен као изузетан правник и човек завидне опште и професионалне културе. Угледни београдски адвокат завршио је осам разреда Гимназије у Сремској Митровици, а након тога и Правни факултет у Београду. На судским процесима бранио је Ђиласа, Михајлова, Дапчевића и друге познате личности. Доктор права Новица Кнежевић (1914 - 1995), ученик митровачке Гимназије, покретач је и уредник часописа „Југословенско банкарство“. Са завршена два факултета постао је један од угледнијих експерата у области банкарства и радио је на високим функцијама у Народној банци и Удружењу банака. Правник Сергије Ђуровић (1909 – 1994) је митровачки гимназијалац који се налазио на месту директора Народне банке ФНРЈ. Завршио је Правни, а потом докторирао и на Економском факултету у Београду. Обављао је више различитих функција како на универзитету, тако и у југословенској политици и Породица Илије Бајића (Историјски архив „Срем“) 57 привреди. Духовна надградња Друго дете доктора Илије Бајића био је Баја Бајић (1896 - 1987). У митровачкој Гимназији је завршио шест разреда. Учествовао је у Првом светском рату, а у заробљеничком логору у Русији први пут се срео са књигама из психологије. После рата отишао је у Париз где је прво дипломирао права, а након тога и психологију. Окупацију је дочекао као ванредни професор Филозофског факултета у

55

У писању резултата помогла професор историје Зорица Вукмир и Летописи школе, 1983 - 1997, 1997 - 2012. Бранислав Нушић у: Иван Д. Ковачевић, Ризница мудрости, Заслон, Шабац, 2003, стр. 125. 57 О сваком од наведених правника видети више у: Душан Познановић, Други у аутобиографији, стр. редом: 218, 203, 188 и 216. 56


175 година Митровачке гимназије

Београду, где је радио и после Другог светског рата. Аутор је неколико књига и уџбеника из опште 58 психологије. Кроз Митровачку гимназију прошла су и имена која су дала свој допринос у подручју духовног уздизања и изградње српског народа. Седам година пре Другог светског рата Макарије Ђорђевић (1903 – 1978) је провео на месту вероучитеља Митровачке гимназије. Пре монашења носио је име Драгутин и завршио је Богословију у Сремским Карловцима и Теолошки факултет у Београду. Био је епископ Будимљанско-полимске, а након тога и Сремске епархије. У свим местима под његовом надлежношћу држао је свету службу, а посебно се залагао за подизање цркава, тамо где су током Другог 59 светског рата порушене. Узвишено служење племенитости Историја медицине и здравствене културе изузетно је богата на тлу Сремске Митровице. Она је еволуирала од античких, преко хришћанских, до савремених, изразито научних начела лечења. За дугу традицију пресудан је и положај града у оквирима Хабзбуршке монархије. Подизање зграде болнице Макарије Ђорђевић 60 1826. године, био је значајан датум и догађај у митровачкој историји. Прве апотеке у граду повезане су са постојањем Војне границе. Егзистенција болнице изискивала је и потребу за лекарима и осталим здравственим особљем, који су своја прва знања пре студија стицали у Митровачкој гимназији. Појавом Медицинске школе у граду пре пола века, значај Гимназије у овом погледу није битно умањен. Од 1983. до 1990. године та школа је била у саставу Средње школе друштвених делатности „Иво Лола Рибар“, па су ђаци здравствене струке у свом каснијем школовању одлазили у великом броју на студије медицине. И данас, када је напредак здравства у најужој вези са развојем пре свега техничких наука, из Гимназије излази много будућих лекара и других медицинских стручњака. Оснивач Медицинског факултета у Београду и његов први декан Милан Јовановић Батут (1847 - 1940), рођен је у Сремској Митровици. У родном граду је завршио два разреда Реалне гимназије, а студије медицине похађао је у Бечу. Боравио је на специјализацији у већини европских престоница, а једно време је радио код Луја Пастера. По повратку у земљу био је професор и ректор Велике школе у Београду. Написао је преко педесет књига у области медицине. Завод за заштиту здравља Србије данас носи име овог великог митровачког гимназијалца. Све што је учињено у митровачком здравству почетком ХХ века заслуга је Илије Бајића (1870 - 1956). Пуних пет деценија био је градски лекар, а поред тога бавио се књижевношћу, лингвистиком и историјом. Ђаке митровачке Гимназије подучавао је хигијени, а написао је и средњошколски уџбеник из тог предмета. Био је човек енциклопедијског знања, а иза себе је оставио шест синова и једну кћер, који су такође исцртали Књига Милана Јовановића Батута видан траг у развоју југословенске науке. Специјалиста у области епидемиологије Славка Удицки Поповић (1921 – 2001) била је истакнути медицински радник и педагог, али и друштвени и политички активиста. Након завршетка Гимназије у Сремској Митровици студирала је медицину у Београду. За рад на отклањању последица земљотреса у Скопљу и сузбијању епидемије вариоле у Београду одликована је и награђивана. 58

Душан Познановић, Други у аутобиографији, стр. 146. Марко Л. Шпановић, Светозар Борак, у: Знамените личности Срема, стр. 524. 60 Живко А. Попов, Митровица град и људи у времену, стр. 403. 59


Највиши спратови Митровачке гимназије

Посебан допринос изучавању и лечењу обољења срца и крвних судова дао је Мирослав Ковачевић (1920 - 1990). Овај Митровчанин, који је у свом граду завршио и Реалну гимназију, објавио је преко стотину научних радова и аутор је неколико универзитетских уџбеника. Дуго је био председник Кардиолошке секције Српског лекарског друштва и генерални секретар Удружења кардиолога Југославије. Један од водећих светских научника у области физиолошког и анатомског истраживања мозга је Пашко Ракић. Рођен је у Руми 1933. године, а у сремскомитровачкој Гимназији је похађао четири разреда. Након завршених студија медицине у Београду, специјализацију обавља у Кембриџу. Професор је на два најпознатија америчка универзитета Харварду и Јелу, а предавао је на више од сто универзитетских центара широм света. Члан је Америчке, Њујоршке и Аустралијске академије наука, а инострани је члан и САНУ. Богдан Граовац (1906 - 1989), аутор уџбеника о плућним болестима, посебан допринос је дао изучавању и лечењу туберкулозе. У Гимназији у Сремској Митровици завршио је шест разреда, а након студија у Загребу и Бечу, дипломирао је на Медицинском факултету у Београду. Пред Други светски рат постао је редован професор Београдског универзитета, где је радио све до пензионисања. За дугогодишњи научни рад добио је више одликовања и признања. Начелник Микробиолошког института ВМА и универзитетски Пашко Ракић професор Анка Турк Дробњаковић (1925 - 1983) дала је велики допринос решавању проблема вирусних болести. Седам година се школовала у сремскомитровачкој Гимназији, а учествовала је и у Другом светском рату. Дипломирала је на Медицинском факултету у Београду и била пуковник ЈНА. Усавршавала се у Прагу и Глазгову и објавила преко педесет научних радова у области микробиологије. Начелник Одсека за оралну хирургију ВМА, доктор стоматологије Ранко Спаић рођен је 1933. године. Гимназијалац у Сремској Митровици је био шест година, а после тога је завршио Стоматолошки факултет у Београду. На служби у армијским здравственим установама стекао је висок лекарски и научни углед. Из митровачке породице медицинара потиче и Душан Поповић, који је живот започео 1928. године у Сремској Митровици. Гимназију је завршио у свом родном граду, а после ње Медицински факултет у Београду. Био је први управник новооснованог Завода за онкологију Клиничке болнице у Новом Саду. Четири године је био и декан Медицинског факултета у том граду. Све време је активно 61 учествовао у раду стручних и сталешких лекарских асоцијација. Специјалиста урологије и професор универзитета Лазар Иванчевић, рођен је у селу Јарак 1935. године. Гимназију је похађао и матурирао у Сремској Митровици, а медицински факултет у Београду, Ријеци и Хамбургу. Новембра 1972. године министар Хелмут Кол поставио га је за ванредног професора урологије на Јоханес Гутенберг универзитету. Написао је велики број радова који су публиковани у 62 националним и интернационалним медицинским часописима. Прва жена дипломирани ветеринар на Балкану била је Јелена Бојкић (1904 - 1987). Рођена Митровчанка, свих осам разреда Гимназије завршила је у свом граду, а након тога се упутила на студије на једини Ветеринарски факултет у Краљевини Југославији, у Загребу, где је 1933. године постала прва жена која је дипломирала. Њен син Душан Макавејев је познати филмски редитељ. Значајан допринос области зоологије дао је Мојо Медић (1855 - 1939), оснивач Гимназије у Руми. Овај научни радник који је природне науке дипломирао на Високој школи у Бечу, заслужан је за

61 62

Михаило Бјелица, у: Знамените личности Срема, стр. 61, 62. Јован Максимовић, у: Знамените личности Срема, стр. 26, 27.


175 година Митровачке гимназије

нашу народну номенклатуру и зоолошку терминологију. Боравак у Митровици и предавање 63 природописа и географије у Гимназији био му је један од најмилијих делова живота. Професор Џорџтаун универзитета у Вашингтону и инострани члан САНУ Бранислав Видић, деценијама се бави утицајем загађеног ваздуха на развој плућног система. Признати молекуларни биолог је рођен у Сремској Митровици 1933. године, а ту је и завршио свих осам разреда Гимназије. Син је познатог адвоката Јеврема Јеше Видића. Студирао је у Београду, а након тога радио у Лозани и САД. Предавања држи широм света и изузетно је активан у помоћи коју 64 српска дијаспора упућује својој матици.

Бранислав Видић

Вредни су и резултати које гимназијалци последњих година постижу на такмичењима из биологије. Њихова константност потврђује значај који се у школи придаје изучавању природних наука. Године 2003. на Републичком такмичењу из биологије, Александра Христов и Бранислава Баста су освојиле 1. награду, а Огњен Недаковић и Јелена Ратковић 2. награду. Две године касније, Дивна Лазић осваја 2, а Ивана Лазић 3. награду. Године 2007, 3. награда је припала Ани Ивановић и Данијели Секулић. 1. награду су освојиле и 65 Јелена Остојић 2010. и Тамара Ђуричић 2011. године.

„И деца знају да се до неба не дижу надувани, него само балони напуњени неком посебном хемијом.“66 И проучавање хемије и области проистеклих из ове природне науке у Митровачкој гимназији оставило је значајан траг. Напредак ових дисциплина усмерава развој човечанства ка неким нестварним, али давно зацртаним циљевима. Редован професор Београдског универзитета Боривоје Бастић (1914 – 1996) основну школу и осам разреда Гимназије похађао је у Сремској Митровици. На технолошком одсеку Техничког факултета у Београду дипломирао је 1938. године, а након тога своје школовање је наставио у Паризу, Белгији и САД. Био је професор хемије и декан београдског Технолошко-металуршког факултета, а оригиналним радовима дао је велики допринос развоју ових области у некадашњој Југославији. Стручњак за пречишћавање загађених вода Љубица Радић Симовић, почела је живот 1946. године у Вишњићеву, а Гимназију је завршила у Сремској Митровици. Више деценија провела је и радила у Канади, где се од дипломираног технолога у области исхране, развила у изузетног стручњака за проблем прераде вода. Војислав Бајић (1910 – 1992) је био један од шест синова, једног од најпознатијих Митровчана свих времена др Илије Бајића. Војислав је у Сремској Митровици завршио свих осам разреда Гимназије, а након тога је дипломирао у области фармације и хемије. Стекао је докторско звање и одиграо битну улогу у развоју хемије као науке и фармацеутске индустрије у Југославији. Први је директор и припада групи оснивача фабрике лекова „Галеника“. На месту професора Техничког и Фармацеутског факултета и функцији декана Технолошког факултета у Загребу налазио се доктор хемијских наука Иван Филиповић (1911 - 1995). У митровачкој Гимназији је завршио седми и осми разред као један од најбољих ученика заједно са своја два брата

63

О сваком од наведених лекара видети више у: Душан Познановић, Други у аутобиографији, стр. редом: 123, 132, 157, 166, 174, 193, 196, 208, 212 и 145. 64 Душан Познановић, Други у аутобиографији, стр. 224. 65 Летопис школе, 1997 – 2012. 66 Ђорђе Балашевић, Додир свиле, Градска народна библиотека „Жарко Зрењанин“, Зрењанин, 2001.


Највиши спратови Митровачке гимназије

Рудолфом и Желимиром. Иван је био пионир у области примене и развоја поларографске методе у 67 Југославији. Године 1977, у чувеној генерацији митровачких гимназијалаца, матурирао је Александар Декански. Дипломирао је на Технолошко-металуршком факултету у Београду, где је касније стекао и академско звање доктора наука. Запослен је у Институту за хемију, технологију и металургију, на Одељењу за електрохемију. Поред изузетних научних резултата, Декански је свестрана личност која пише путописе и на високом нивоу се бави фотографијом, кулинарством, историјом и музиком. У новијем времену резултати гимназијалаца на такмичењима из хемије знатно су допринели укупном успеху школе. Ученица Јелена Поповић освојила је 2005. године 3. награду, а 2007. године 2. награду на Републичком такмичењу из хемије. Највећи појединачни успех у току средњег школовања на Републичкм такмичењима из неког предмета остварио је Милан Корњача у области хемије. Милан је од 2009. до 2012. године освојио четири прва места на такмичењима овог ранга. Последње године изборио 68 је и пласман на Међународну олимпијаду у Вашингтону. Да ли је све релативно? Ширина ученичког размишљања савладава највише научне препреке и ограде. Градитељи нових сазнања из учионица крећу у решавање загонетки света. Најзначајнији допринос развоју сваког друштва дају резултати природних и техничких наука. Митровачка гимназија је током читаве своје историје дала велики број представника на овим веома вредним пољима људског прегнућа. Супруга Алберта Ајнштајна, творца теорије релативности, Милева Марић Ајнштајн (1875 – 1948) у митровачкој Гимназији је завршила други, трећи и четврти разред. Свог будућег супруга, ова ћутљива Војвођанка, упознала је за време заједничких студија у Цириху. Из брака дугог шеснаест година имали су два сина. Милева је била образована жена, изузетан физичар и математичар. Не само да се трудила да њена породица не осећа немаштину, него је свом супругу помагала и у свакодневном научном раду. Доктор електротехнике, генерал-мајор Вукашин Кристић (1930 – 1992) рођен је у Сремској Митровици, где је похађао основну школу и шест разреда Гимназије. Након тога је завршио Поморску академију у ДубровниСведочанство Милеве Марић (Историјски архив „Срем“) ку, па Електротехнички факултет у Загребу. Као универзитетски професор написао је и објавио велики број стручних радова везаних за подморнице и ратну морнарицу. Син румског књижара Роберт Венингер (1936) познат је као предавач на Електротехничком факултету и шеф одељења за трансфер технологије на Универзитету у Бремену. У сремскомитровачкој 67 68

О сваком од наведених научника видети више у: Душан Познановић, Други у аутобиографији, стр. редом: 152, 191, 192 и 199. Летопис школе, 1997 - 2012.


175 година Митровачке гимназије

Гимназији завршио је свих осам разреда, а пут га је даље водио преко Берлина до поменутог места рада и боравка. Специјализовао се за успостављање сателитских веза са објектима на мору, а признато му је 69 више од двадесет тимских патената. Ако погледамо резултате ученика у гимназијама у окружењу, видимо да се ученици Митровачке гимназије издвајају по постигнутим резултатима из физике. Исто важи и у поређењу са неким већим местима у Србији, са изузетком Новог Сада и Београда. На Међународне олимпијаде из физике пласирали су се 1992. године Владимир Мањко - неискоришћено право на учешће и Милан Корњача 2012. године, који је у Естонији освојио бронзану медаљу. На Савезним такмичењима младих физичара Југославије, Владимир Мањко је 1991. у Македонији освојио 1. место, као и годину дана касније у Обреновцу. Године 1993. Горан Миљковић је у Суботици заузео 2. место. Пласмане на Савезна такмичења изборили су и Сања Дамјановић, Милан Максимовић, Ђорђе Цвејановић, Часлав Божић и Ненад Кепчија. На Републичком такмичењу 1992. године Владимир Мањко је остварио 1, а Горан Максимовић 2. место. Душан Костић је 2012. на Републичком такмичењу освојио 1. награду, док је најуспешнији појединац Милан Корњача исте године заузео 1. место, а пре тога је две године заредом 70 освајао 3. награду. Најважнија дисциплина човековог ума Има људи који бројеве доживљавају као мед, а рачунање као цеђење меда, има оних који живот своде на теореме, као и оних који се сваки дан доказују. За неке је математика поезија логичих идеја, чије је тајне лакше научити него без њих радити, за неке је епистемиолошка парадигма. Ипак, кажу да је највредније у овој науци то што математичари никада не могу да умру, они само могу да изгубе неку од својих функција. Током 175 година постојања, кроз непредвидива времена, у Митровачкој гимназији смењивали су се ученици и професори, увођени су нови предмети да би их кроз коју годину заменили други. Математика је, било као целина, било у више својих сегмената, постојала, трајала и опстала свих тих 175 година. Своју доминантну улогу у развоју интелектуалних способности младих људи, ова наука је одиграла и у Гимназији у Сремској Митровици. Велики допринос унапређењу и надградњи математичке теорије графова дао је члан председништва САНУ академик Драгош Драгош Цветковић у градској библиотеци, Цветковић. Рођен је у Сремској Митровици 1941. године, где је за2011. године (Тахир Рамадани) вршио основну школу и Гимназију. Његов даљи научни пут везан је за Електротехнички факултет у Београду, на којем је докторирао и био дугогодишњи професор. Свој значај у развоју дискретне математике потврдио је великим бројем стручних радова у овој области, 71 предавањима одржаним широм света и применом резултата у иностранству. Научни и културни прегалац Миленко Николић (1928 – 1985) у сремскомитровачкој Гимназији је радио и као професор математике, али и као директор. Његово поље деловања је било изузетно широко и кретало се од математике, преко педагогије, андрагогије, кибернетике и политичке економије, до културе и уметности. Учествовао је у Другом светском рату, а велики део живота посветио је раду у 72 највишим просветним органима покрајинске власти.

69

О сваком од наведених научника видети више у: Душан Познановић, Други у аутобиографији, стр. редом: 125, 163 и 171. У писању резултата помогао професор физике Златко Шалић и Летописи школе, 1983 - 1997, 1997 - 2012. 71 Ђорђе Домазет, Може ли рачунар да докаже математичку теорему, у: Сунчани сат, број 18, 2010, стр. 25-33. 72 Сања Јовановић, у: Знамените личности Срема, стр. 581, 582. 70


Највиши спратови Митровачке гимназије

Учешћа на савезним такмичењима из математике у време и након усмереног образовања остваривали су: Синиша Дрмановић, Жељко Пијевац, Владимир Мишић, Павле Благојевић, Слободан Утвић и Ђорђе Цвејановић. Републичка такмичења из математике донела су у новијем периоду доста успеха ђацима Митровачке гимназије. Године 1995. Слободан Утвић је освојио 2. награду. Стеван Радановић је 2002. године освојио 3. награду, а годину дана касније Славко Моцоња 2. награду. Екипа школе у саставу: Сара Седлар, Тамара Ференц, Данијел Фат и Горан Ференц, 2005. године је освојила 3. награду. Сара Седлар је 3. награду добијала 2006. и 2007. године. Ана-Марија Гришић, Сара Седлар, Ана Ивановић и Данијел Фат били су чланови екипе која је 2006. године освојила 3. награду. Две године касније, исти успех је поновио тим школе у саставу: Нина Фат, Сања Павловић, АнаМарија Гришић и Станислав Милошевић. Најуспешнији на Републичким такмичењима био је Милан Корњача који је 2009. освојио 2. награду, а прве награде је освајао 2010. и 2011. године. Душан Костић је 2010. добио 3. награду, 2011. године 2. награду, да би 2012. освојио и 1. награду. У екипној конкуренцији 3. награду су 2011. године добили: Ивана Петровић, Душан Костић, Милана Кендришић и Нина Фат, а годину дана након тога, исти пласман је поновио и састав: Младен Грујичић, Александар Јовановић, Ду73 шан Костић и Владислав Миленковић. Математичка екипа, у Београду, 2005. године Године 2003. Славко Моцоња је освојио 3. награду на (Ђорђе Домазет) Републичком такмичењу из информатике. Исти успех је остварио и Огњен Апић три године касније. Слободан Утвић се пласирао 1996. године на Савезно такмичење, а пласман на исто такмичење, те и наредне године, остварио је и Часлав Божић, који је био учесник и 74 Информатичке Балканијаде 1997.

„Orandum est ut sit mens sanа in corpore sano.“75 Развоју физичке културе у Сремској Митровици је одувек придаван велики значај. Оснивање соколских друштава, спортских секција, а касније и аматерских и професионалних клубова, одвијало се паралелно са напретком града и развијањем грађанске свести о њиховој позитивно усмереној улози. Гимназијалци и њихови професори проналазили су своја места и на пољу спорта и промоције физичке културе. Руководилац соколских друштава у Чехословачкој, Русији и Југославији Веља Ферстер (1887 1973) у митровачкој Гимназији је био пре рата учитељ вештина, а након тога наставник фискултуре. У Прагу је завршио школу учитеља гимнастике, а после демобилизације 1919. године је прешао у Југославију. Поред вођења Соколског друштва у Сремској Митровици је радио и као управник школског 76 интерната. Један од четрдесет југословенских учесника Деветих олимпијских игара у Амстердаму био је и фудбалски репрезентативац Фрањо Гилер (1907 - 1943) познатији под надимком Јожа. У Гимназији у Сремској Митровици, где је и рођен, завршио је шест разреда. Фудбал је у свом месту играо у „Грађанском“, а након тога је прешао у истоимени клуб из Загреба, па у београдску „Југославију“. За

73

Летописи школе, 1983 - 1997, 1997 - 2012. и документација професора математике Ђорђа Домазет. Летописи школе, 1983 - 1997, 1997 - 2012. 75 „Треба се молити за здрав дух у здравом телу“, Јувенал, Сатира Х, стих 356. 76 Душан Познановић, Други у аутобиографији, стр. 223. 74


175 година Митровачке гимназије

репрезентацију је играо шест година и постигао три поготка. Немачки преки војни суд осудио га је на 77 смрт 1943. године. Данас су гимназијалци укључени у рад готово свих клубова и спортских друштава у граду. Највише је љубитеља одбојке, атлетике и кошарке, у чији се развој улажу значајна материјална средства. Испуњавајући своје слободно време бављењем овом врстом активности, ђаци не само да доприносе развоју својих физичких способности, него и поспешују све оне добре особине које спорт собом носи. Митровачка гимназија је имала доста успеха и у области школског спорта, а била је и, у сарадњи са градом, организатор више значајних манифестација везаних за развој физичке културе. Због добрих резултата и учешћа на великом броју такмичења у различитим дисциплинама у току последње деценије, школа је неколико пута проглашавана за најбољу у средњошколском спорту у Сремском округу. Године 1984. на СОШОВ у Зрењанину гимназијалке су освојиле 3. место у рукомету. Пет година касније на СОШОВ у Сомбору шаховска екипа коју су чиниле: Мирјана Хотомски, Александра Јовановић, Оливера Јовановић и Тања Остојић заузела је 2. место. На истом такмичењу 1. место у џудоу остварила је Татјана Њеми. Летопис бележи и да је 1995. године Наташа Меши, као члан државне репрезентације, учествовала на Првенству Балкана у атлетици. У каратеу је Ива Винковић 1998. године на Првенству државе освојила четири златне медеље, годину дана касније добила је два злата, а томе је придодала и медаље са Отворених првенстава Холандије и Италије. Предраг Поповић је такође у каратеу 2000. године био светски јуниорски шампион, а освајао је и медаље на Отвореном првенству Италије. Гимнастичарке су 2002. године освојиле 1. место на Републичком такмичењу. Екипу су чиниле: Татјана Јововић (1. место и појединачно), Гордана Добрић, Бранислава Ристић и Марина Стојковић (2. место појединачно). Највише спортских успеха Митровачкој гимназији донела је женска атлетика. Велики допринос томе дали су и атлетски клубови који постоје у граду, као и изградња стадиона намењеног искључиво „краљици спортова“. Године 2003. на Републичком такмичењу у Крагујевцу екипа коју су чиниле: Бојана Јовановић (3. место, 100 метара појединачно), Ивана Новаковић (2. место, 400 метара појединачно), Александра Павловић, Јелена Шарац, Јована Перић и Бојана Новаковић, освојила је 3. место. Атлетичарке су на Школској олимпијади ученика Србије у Зајечару 2004. године освојиле 1. место. Екипа је била у саставу: Дуња Спајић (1. место, скок увис), Ивана Новаковић, Александра Павловић (1. место, 400 метара појединачно), Ива Мишчевић (2. место, 800 метара), Бојана Јовановић (1. место, 100 метара појединачно), Атлетска екипа, 2009. године (Драгана Предић) Јована Перић и Јелена Кљајин. Републичко такмичење 2005. године донело је 2. место атлетској екипи: Бојана Јовановић (1. место, 100 метара појединачно), Александра Павловић (1. место, 400 метара појединачно), Ива Мишчевић, Јована Перић, Снежана Божић, Јелена Кљајин. Коначно, 2008. године гимназијске атлетичарке на Републичком такмичењу у Нишу освајају 1. место. Титулу су понеле: Виолета Николајевић (2. место, 400 метара појединачно), Милица Мацановић, Марија Мацановић, Ксенија Шојић, Мирјана Милиновић, Сања Квргић и Ивона Шарић (3. место, скок увис). Исти успех је поновљен и годину дана након тога у Сремској Митровици. У екипи су биле: Сања Квргић, Виолета Николајевић (3. место, 400 метара појединачно), Драгана Сладојевић, Ивона Шарић (2. место, скок увис), Софија Бабић, Милица Мацановић (3. место, 800 метара појединачно), Драгица Милошевић и Моника Марић, као и на Републичком такмичењу 2010. године. Тада су у женску екипу чиниле: Сања Квргић, Драгана Сладојевић, Милица Мацановић, Ивона Шарић (1. место, скок увис), Софија Бабић (2. место, скок удаљ), Јелена Остојић, Драгица Милошевић,

77

Душан Познановић, у: Знамените личности Срема, стр. 545, 546.


Највиши спратови Митровачке гимназије

Исидора Бојовић и Моника Марић. Ивона Шарић је 2011. године на Републичком такмичењу у атлетици заузела 2. место у скоку увис. Године 2006. на Републичком првенству средњих школа кошаркашка екипа Митровачке гимназије у саставу: Михајло Страценски, Милан Ђукић, Немања Кокар, Милош Михајловић, Бранислав Ковачевић, Денис Паповић, Владимир Семјанив, Никола Анђелковић, Ненад Грозданић, Ђорђе Лелић, Павле Милосављевић и Миле 78 Иванић, освојила је 1. место. „Хоће ли слобода умети да пева, као што су сужњи певали о њој.“79 Антифашистичка борба и социјалистичка Кошаркашка екипа, 2006. године (Летопис школе) револуција, чији је циљ био уклањање монархистичког уређења и долазак на власт Комунистичке партије обележили су период Другог светског рата у Југославији. У време од 1941. до 1944. године усташке власти су преузеле надзор на Гимназијом у Сремској Митровици. Школске године су прекидане ваздушним узбунама, звуцима авиона и ватрогасних сирена. У току Другог светског рата стрељано је шездесет ученика и пет професора Гимназије, док је осамнаест ученика 80 погинуло учествујући у ратним дешавањима. Митровачку гимназију су похађали: народни хероји Мирослав Миро Попара и Бошко Палковљевић Пинки, члан окружног комитета КПЈ Матија Хуђи, заступник комуниста на предратним суђењима Небојша Малетић, предратни комунисти Урош Стојшић и Александар Радић, сарадник народноослободилачког покрета Славко Плавшић, народни посланик Јеврем Јеша Видић, скојевка Јованка Габошац, истакнути члан КПЈ Теодор Станивуковић, чланица КПЈ и СКОЈ Драгиња Никшић, сарадник народноослободилачког покрета, адвокат Слободан Малетић, један од првих партизанских лекара Лазар Курчулић, партизан и културни радник Драгослав Пармаковић... Постојали су и учесници рата који су поред тога што су као ђаци похађали Гимназију у Сремској Митровици, у њој држали и наставу. То су били: Бојана Матић, Миленко Симоновић и Милорад Лозјанин. Присталица КПЈ био је и професор математике Алексије 81 Петровић. Бошко Палковљевић, матурска фотографија (Историјски архив „Срем“)

Митровачка гимназија је увек имала изузетно добру сарадњу са представницима армије у граду. Гимназијалци су често посећивали Касарну „Бошко Палковљевић Пинки“. Ово је посебно било изражено у време постојања предмета одбране и заштите. Својом ваљаношћу, примерношћу и знањем доста гимназијалаца из Сремске Митровице, служило је на част својој домовини. Много је оних који су завршили војне академије и своју професионалну каријеру градили у војсци. Чин генерала стекли су: Гојко Крстић, Вукашин Кристић, 82 Љубиша Манастирац, Ђорђе Миражић, Богдан Ренчељ... 78

У писању резултата помогла професор физичког васпитања Драгана Предић и Летописи школе, 1983 - 1997, 1997 - 2012. Бранко Миљковић, Поезију ће сви писати, у: Ватра и ништа, Просвета, Београд, 1968, стр. 62, 63. 80 Спомен плоча на улазу у зграду Гимназије. 81 Списак сачињен на основу података из: Душан Познановић, Други у аутобиографији. 82 Видети више у: Душан Познановић, Други у аутобиографији. 79


175 година Митровачке гимназије

Митровачка гимназија је школа кроз коју је пролазио живот у хиљадама различитих облика. Она је ученике увек остављала слободним у профилисању својих унутрашњих светова. Сакупљајући мисаоно богатство које је ширило њихов поглед на стварност и преображавајући њихове естетске вредности, ђаци су из учионица, након школског звона, излазили надахнути новом стваралачком свежином и одлучнијег корака, ведријег погледа и раскриљених мисли ступали у нове дане, у којима ће великим делима своју Гимназију померити са периферије света у његов центар. Више од пет стотина младих људи данас похађа Митровачку гимназију. Пред њима се отварају нови хоризонти знања, неистражене научне области и изазови хуманијег, лепшег и боље усмереног цивилизацијског напретка. Васпитавајући у њима највредније врлине и отварајући им најизазовније видике, школа ће им помоћи да у будућности искажу своје уметничко мајсторство и научну доминацију. Сигурни смо да ће они својим радом и постигнућима освојити нове интелектуалне врхове, померити границе људског сазнања и обележити време које долази.

Гимназијалци пред матуру 1947. године (Славенка Митровић Лазаревић)

Слика Анђелке Карајовић

Такмичење из српског језика, Тршић 2012. године (Летопис школе) Сосина барка (Јелена Секулић Вољанек)


Највиши спратови Митровачке гимназије

Дан језика, 2012. године (Летопис школе)

Акварел Штефице Радованов

Христуш и зелене груди, Жељко Хегедушић

Плес са Европом, 2011. године (Канцеларија за младе)

Гимназија бира таленат, 2010. године (Фото Фортуна)


175 година Митровачке гимназије

Истакнути наставници и ђаци Митровачке гимназије 1

Милан Јовановић-Батут 1847-1940. Оснивач и први декан Медицинског факултета у Београду, рођен је 22. октобра 1847. године у Сремској Митровици. Ту је похађао основну школу и два разреда реалке (1858-1860), а гимназијско школовање наставио у Панчеву, Сремским Карловцима и Осијеку. Завршио је медицину у Бечу 1878. године. Радио је у Новом Саду, Сомбору и Црној Гори. Усавршавао се у великим европским центрима а сарађивао је и са Лујом Пастером. Био је ректор Велике школе у Београду. Умро је 11. септембра 1940. године у Београду. Завод за заштиту здравља Србије носи његово име.

Милош Н. Ђурић 1892-1967. Сматра се најзначајнијим српским класични филологом, преводилац је Илијаде и Одисеје, писац Историје хеленске етике. Био је професор Универзитета у Београду и члан Српске академије наука и уметности. Као наставник митровачке Гимназије радио је четири године (1916-1920). Рођен је 14. јанура 1892. године, у Бенковцу. По завршеној Гимназији коју је похађао у Славонској Пожеги и Загребу, филозофију и класичну филологију је студирао у Загребу и Београду. Докторску тезу под називом „Проблеми философије културе“ одбранио је 1929. године. Умро је 5. децембра 1967. године, у Београду. Удружење књижевних преводилаца Србије из Фонда који носи назив „Др Милош Н. Ђурић“, сваке године награђује најбољи превод.

Милева Марић-Ајнштајн 1875-1948. Мада није успела да испољи своје несумњиве таленте, Милева Марић је позната као супруга Алберта Ајнштајна, творца теорије релативности. После удаје за Ајнштајна, Милева је због породице морала занемарити свој математички таленат. Рођена је 6. децембра 1875. године у Тителу, основну школу је похађала у Руми, а три разреда ниже гимназије у Сремској Митровици. После завршене Обће пучке школе у Руми, Милева се једно време школовала у Митровици где је завршила II, III, IV разред Краљевске мале реалке (1887-1890). Школска документација потврђује да је била међу најбољим ученицима. Умрла је у Цириху 4. августа 1948.

1

Душан Познановић, Други у аутобиографији, Записи о наставницима и ђацима Митровачке гимназије


Трагови у времену

Рудолф Филиповић 1916 – 2000. Рођен је 15. септембра 1916. у Златару у Хрватском загорју. Познати хрватски и југословенски филолог и англиста. Основну школу похађао је у Вараждину, а Државну реалну гимназију - од другог разреда до велике матуре (1935) у Сремској Митровици. Припадао је првој генерацији студената која је дипломирала енглески језик и књижевност на Филозофском факултету у Загребу (1940), да би до краја 1945. провео годину дана на постдипломским студијама у Енглеској у Шефилду и Лондону. Докторирао је на утицају енглеског језика на хрватску књижевност XIX столећа. Редовни професор и декан загребачког Филозофског факултета, оснивач и директор Института за лингвистику а од 1979. редовни члан ЈАЗУ. Био је један од највећих стручњака за енглески језик на овим просторим и писац капиталног Енглеско-хрватског или српског речника. Биран је за председника Европског лингвистичког друштва и Међународне федерације наставника страних језика.

Драгош Цветковић 1941. Рођен је у Сремској Митровици 6. марта 1941, ту је похађао основну школу и гимназију (матурирао 1959). Дипломирао је 1964. на Одсеку за техничку физику Електротехничког факултета у Београду. Докторат математичких наука стекао 1971. на истом факултету, са тезом из теорије графова. У периоду од 1965. до 1973. радио је као асистент на катедри за метематику Електротехничког факултета у Београду где је потом биран у звања доцента, ванредног и редовног професора (1986). Сарађивао је и предавао на универзитетима у Ајндховену, Стирлингу, Единбургу, универзитету Манитоба и другим. Члан је редакција неколико математичких часописа. Књиге су му објављиване на енглеском и руском језику. За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је децембра 1985. а октобра 1994. и за редовног. Пензионисан је 2006. године, после чега је ангажован у математичком институту САНУ.

Никола Радојчић 1882-1964. Никола Радојчић је рођен је 29. августа 1882. у Кузмину. Основну школу је учио у родном месту, нижу гимназију у Митровици (1893-1897), а вишу у Сремским Карловцима испит зрелости положио 1901. године. Историју је студирао је на универзитетима у Грацу, Бечу и Загребу, а византологију усавршавао у Јени и Минхену. Студије је заокружио докторатом „Два последња Комнена на цариградском престолу“ који је одбранио 1907. на Филозофском факултету у Загребу. Потом је предавао историју у Карловцу и Сремским Карловцима. Преломни тренутак у његовом раду настаје 1920. године, када је изабран за ванредног професора историје Срба и Хрвата на љубљанском универзитету, а две године касније и за редовног. Звање дописног члана Српске академије наука добио је 1934, а редовног 1938. године. Пензионисан је 1945. као професор Универзитета у Београду, а његов даљи научни рад је од тада везан за Српску академију наука. Преминуо је 12. новембра 1964. године.


175 година Митровачке гимназије

Војислав Ј. Ђурић 1925-1996. Рођен је 26. фебруара 1925. у Великој Писаници код Бјеловара. Основну школу је похађао у Грубишном Пољу, Пакрацу и Вуковару, а гимназију у Вуковару, Сремској Митровици и током рата Београду, где је 1944. године и матурирао. У митровачкој Гимназији непосредно пред рат завршио је четврти и пети разред (1939-1941). Филозофски факултет у Београду, групу за историју уметности, Ђурић је завршио 1949. Радио је у Народном музеју а потом на Филозофском факултету на Одељењу за историју уметности, где је 1956. године одбранио докторску тезу „Дубровачка сликарска школа XV- XVI века“. За редовног професора Филозофског факултета изабран је 1967, за редовног члана САНУ 1978. Био је члан Атинске академије наука и Британског старинарског друштва. Уређивао је часописе Хиландарски зборник и Зограф. Умро је у Београду 12. маја 1996.

Бошко Новаковић 1905-1986. Рођени Митровчанин, Бошко Новаковић је највећи део школовања провео у родном граду. Пред Сремске Митровице основну школу је похађао у Турији и Ердевику. Свих осам разреда Гимназије је завршио у Сремској Митровици између 1918. и 1926. године. После завршених студија на Филозофском факултету у Београду (1931) где је студирао југословенску и упоредну књижевност, српскохрватски и француски језик радио је краће време у Обреновцу а затим у Гимназији у Митровици (1933- 1941). Докторирао је на Филозофском факултету у Београду 1957. године. Радио је на Филозофском факултету у Сарајеву а од 1959. на Филозофском факултету у Новом Саду, где је постављен за редовног професора савремене српске књижевности. Биран је у два наврата за декана факултета. Био је проректор Новосадског универзитета (1960 - 1963), као и високи функционер Матице српске и секретар њеног књижевног одељења (1965 - 1968). Умро је у Сремској Каменици 1986. године.

Бранислав Видић 1934. Рођен је 20. маја 1934. у Сремској Митровици. Његов отац је био познати адвокат и политичар у периоду између два светска рата др Јеврем Јеша Видић. У Митровици је завршио основну школу и осам разреда гимназије (1945-1952). Стоматолошки факултет у Београду завршио је 1959, а затим две године био асистент на Медицинском факултету у Новом Саду. Између 1962. и 1965. био је асистент анатомије на Медицинском факултету у Лозани (Швајцарска), да би затим отишао у САД. Прво је радио у Сент Луису, а од 1971. је професор чувеног Џорџтаун универзитета у Вашингтону. Последњих година ради на Тексашком техничком универзитетуна Одељењу за биологију ћелије и биохемију. 1991. године Бранислав Видић примљен је за иностраног члана одељења природноматематичких, односно од 1998. хемијских и биолошких наука САНУ. Одржао је приступну академску беседу „Од микроскопске перцепције до атома”. Члан је Њујоршке академије наука, Америчког друштва анатома и Америчког друштва за биологију ћелије и председник добротворне организације Ми бринемо, која је помагала у збрињавању избеглица.


Трагови у времену

Стјепан Матичевић 1880 – 1940.

2

Универзитетски професор, педагог и филозоф. Члан Југословенске академије знаности и умјетности (ЈАЗУ). У Краљевској малој реалној гимназији завршио сва четири разреда (1891/92 – 1894/95). Студирао је филозофију, класичну филологију и историју у Загребу и Бечу. Докторирао је на Бечком универзитету 1907 тезом „Прилог заснивању логике”. Био је управник Педагошког семинара Филозофског факултета у Загребу. Од 1928. је утемељио студије Педагогије на овом универзитету. Важнија дела: Средње школство, Основи нове школе, К’ проблематици функције одгајања и једне науке у њој, Узгој, школа и учитељ у новој педагогији, Наука о дидактичкој артикулацији и Новија психологија мишљења.

Стјепан Мусулин 1885 – 1969. Познати хрватски компаративни слависта и филолог. Преводио је са пољског и чешког језика. Студирао је у Кракову, Прагу и Загребу. Од 1950. дописни а од 1953. редовни члан ЈАЗУ и директор њеног Института за језик, писац граматике српскохрватског и чешког језика. Рођен је 16. јула 1885. у Сремској Митровици. Ту је завршио основну школу и четири разреда Краљевске мале реалне гимназије (1895 – 1899). Припада реду најпознатијих југословенских и хрватских филолога. Читав низ година руководио је стручним тимом који је радио на великом „Рјечнику хрватског или српског језика” Југословенске академије знаности и умјетности. Непосредно је руководио припремом тог капиталног дела односно израдом шест томова (XII - XVII), који су се појавили између 1948. и 1958. године. Написао је и граматику хрватскосрпског језика за I – IV разред средњих школа, чешку граматику и друго. Умро је 19. јануара 1969. у Загребу.

Пашко Ракић 1933. Рођен је у Руми 15. маја 1933. Када му је отац добио службу у Сремској Митровици, преселио се и завршио четири виша разреда у Потпуној мешовитој гимназији. Матурирао је 1952. године. Студирао је медицину у Београду где је дипломирао 1959. године. По дипломирању био је асистент на институту за патофизиологију. Пошто је 1961. започео специјализацију неурохирургије, следеће године одлази у Сједињене Америчке Државе. Овде се усавршава на Универзитету Харвард у Бостону. Докторира у Београду 1968. са темом Пролиферација, миграција и диференцијација неуробласта у сисара, посебно човека. Поново се враћа на Харвард, где је изабран за ванредног професора 1972. године а 1977. прелази на универзитет Јејл у Њухејвену. Један је од водећих светских научника у области физиолошког и анатомског истраживања мозга. Поставио је неколико широко прихваћених хипотеза о развоју мозга. Председник је Друштва за неуролошке науке САД. Члан је више академија наука: Националне академије наука САД, Њујоршке, Аустралијске, ХАЗУ и САНУ. Почасни је доктор универзитета у Сегедину и Загребу. Живи у месту Хемдон у близини Њу Хејвена (САД). 2

Изложба Академици – наставници и ђаци Митровачке гимназије, Сремска Митровица, 1998.


175 година Митровачке гимназије

Тодор Скаловски 1909 – 2004. Био је истакнути македонски композитор и диригент, члан Македонске академије наука и уметности. Рођен је 21. јануара 1909. у Тетову. Образовање из области музике је стекао у Београду, а диригентску вештину је усавршавао на конзерваторијуму у Салцбургу. У Гимназију у Сремској Митровици дошао је августа 1939. где је постављен за „привременог учитеља вештина“. Наредне две године је, до априла 1941. предавао певање а такође је руководио и хором. Истицао се низом културних и уметничких активности међу тадашњим грађанством Митровице. Дириговао је хором Српског црквеног певачког друштва, а позната су и његова предавања на тему музике у „Колу српских сестара“. Био је оснивач Македонске филхармоније 1944. године. Организатор је неколико значајних музичких фестивала у Македонији. Члан је Македонске академије наука и уметности од 1972. године. Добитник је награде АВНОЈ-а 1981. године. Умро је у Скопљу 2004. године.

Мате Храсте 1898 – 1970.

3

Рођен је на Хвару 1897. године. На Филозофском факултету у Загребу дипломирао је 1923. на групи за хрватски или српски језик и југословенску књижевност. Лингвист по образовању, изучавао је хрватска наречја посебно чакавска. Докторирао је у Београду 1938. тезом о говору становника острва Брача. Члан Југословенске академије знаности и умјетности (ЈАЗУ) од 1961. У Краљевској реалној гимназији у Сремској Митровици, школске 1926/27. и 1927/28. године, предавао је латински језик а потом прелази на рад у гимназије у Сиску и Петрињи. Важнија дела: Чакавски дијалект острва Хвара, Чакавски дијалект острва Брача, Особине говора отока Шолте, Чиова, Дрвеника и сусједне обале, Цртице о Марулићевој чакавштини.

3

Изложба Академици – наставници и ђаци Митровачке гимназије, Сремска Митровица, 1998.


Трагови у времену

Ученици погинули у НОБ-у

Догађаји у току Другог светског рата нису заобишли ни Гимназију у Сремској Митровици. У току рата погинули су следећи ученици: Андрић Војислав Габошац Сава Живановић Јован Љубишић Војислав Поучки Душан Рихтарић Стјепан

Андрић Милка Живановић Даница Јаношевић Васа Нићковић Павле Прокоп Бранко Синантић Мустафа

Будисављевић Војислав Живановић Иконија Кртинић Бранко Пашић Дервиш Радојевић Љубомир Трифуновић Момчило

Стрељани су следећи професори и ученици: Професори: Лозјанин Милорад Матић Бојана Петровић Павле Симоновић Миленко Стојановић Никола

Ученици: Бањанин Душан Баленовић Петар Владисављевић Драгољуб Вуковац Вукашин Декански Лазар Ивановић Александар Јовановић Милош Кљајић Стеван Ковач Олгица Краус Мирослав Лазовић Борислав Миличевић Бора Моргенштерн Самуило Мрђанов Вера Радмановић Ненад Скалицки Емил Сремац Софија Топаловић Јела Ферстнер Франташек Франкфуртер Ервин Црњаковић Стојан

Бањанин Олга Буцало Милан Војновић Србислав Габошац Јованка Доронтић Ђорђе Јанковић Нада Јуришић Ђорђе Кузминац Милена Костић Милена Лончаревић Војин Манастирац Стеван Милиновић Петар Моргенштерн Мира Пушић Александар Репајић Борислав Славујевић Миленко Терзић Милан Удицки Лазар Ферстнер Ервин Црњаковић Радослав

Бижић Славко Вајс Леон Вујашковић Александар Гргуров Веселин Дрекић Урош Јовановић Угљеша Киршнер Владимир Ковачевић Радослав Кофман Александар Лолић Михајло Мијатовић Ђорђе Мојић Бошко Моргенштерн Ружа Пушић Гојко Репајић Ирена Рајић Милева Тинтаревић Рајко Ферстнер Александар Ферстнер Златко Црњаковић Слободан


175 година Митровачке гимназије

Ученици који су у митровачкој Гимназији положили испит зрелости

1918/19. Краљевска реална гимназија Јовановић Марко, Бајић пл. Милош, Данеш Зора, Кирхнер Никола, Критовац Михајло, Метлаш Нада, Поповић Милан, Стојановић Богдан. 1919/20. Краљевска реална гимназија Лозјанин Милорад, Поштић Миленко, Срнић Војислав, Јанковић Тривун, Стојановић Милош, Ерента Јосип, Јовичић Радован, Кузмић Антун, Лазић Јован, Лазић Лазар, Миловановић Никола, Станојевић Петар, Стојановић Богдан, Волер Фрања, Гашпар Леополд, Милутиновић Олга, Милутиновић Вера. 1920/21. ална гимназија

Краљевска

ре-

Борковић Тихомир, Чубелић Јосип, Хећимовић Олга, Јанчић Милош, Лебхафт Хермина, Милутиновић Бранко, Милутиновић Васа, Недељковић Петар, Николић Миодраг, Петровић Петар, Поповић Вера, Рајковић Симеон, Станишић Владислава, Стојановић Олга, Шерер Петар, Штајцлингер Владимир, Цајзбергер Ерна, Флајшман Имре, Илић Никола, Василић Бранко, Милутиновић Миленко. 1921/22. ална гимназија

Абитуријенти Реалне гимназије (Музеј Срема, инв. бр. 715)

Краљевска

ре-

Блаженчић Јулка, Бобек Антун, Кнежевић Олга, Метлаш Душан, Поповић Никола, Примус Матија, Собовљевић Јован, Станковић Софија, Стојановић Даница, Шнај-

дер Илија, Волф Стјепан, пл. Бајић Богдан, Вагнер Петар, Волф Иван. 1922/23. Краљевска реална гимназија Чепинчић Гавро, Јакшић Данило, Јовановић Славка, Миросављевић Звонимир, Мудрок Јелка, Руп Ђура, Станишић Ђорђе. 1923/24. Краљевска реална гимназија Блаженчић Милева, Гајић Сава, Горник Олга, Јаицаи Михајло, Јежић Здравко, Константиновић Катица, Крстоношић Јелка, Кушан Владислав, Лончаревић Ивка, Малетић Небојша, Михајловић Милан, Николић Иван, Пасковић Зора, Станковић Јован, Шијак Милица, Тонковић Андрија, Ванек Виктор, Вукашиновић Матија, Барковић Вјекослав, Бужант Велимир, Бошковић Светислав, Јанковић Милена, Каравдић Абдулах, Луцијановић Феликс, Радуловић Давид, Шмит Јулије.


Матуранти Митровачке гимназије

1924/25. Краљевска реална гимназија Финци Мојсије, Лозјанин Драгољуб, Љоље Мартин, Војаковић Драгутин, Цајсбергер Иван, Чича Светозар, Димитријевић Видосава, Георгијевић Крешимир, Граовац Богдан, Хећимовић Ивана, Кери Хуго, Мудрок Надежда, Настасић Александар, Плавшић Радослав, Рајковић Јулијана, Живановић Бранислава, Ћукац Никола, Иванчић Иван, Удицки Ангелина, 1925/26. Краљевска реална гимназија Бојкић Јелена, Бреберина Бранко, Гајић Нада, Грас Адолф, Инверници Фрања, Јакић Јулијана, Ковачевић Алекса, Крмпотић Иван, Љуботина Лазар, Месаровић Иван, Николић Вилма, Новаковић Бошко, Паликовић Дејан, Регел Марија, Смуђ Софија, Спајић Ђорђе, Стојановић Славко, Субић Милеса, Трајковић Нада, Кресојевић Ана, Личанин Јелка, Марјановић Никола, Срнка Драгутин. 1926/27. Краљевска реална гимназија Кнежевић Гојко, Блидовић Бранко, Бреберина Милан, Димитријевић Димитрије, Ердељи Иван, Хелф Јосип, Комерички Јелисава, Личанин Марија, Малетић Слободан, Матић Бојана, Рајтер Иван, Тир Каролина, Војновић Спасоје, Васарић Никола, Божичковић Божидар, Стојановић Надежда, Кнез Фердинанд, Лазић Петар, Луцијановић Ана, Пуђа Даница, Шради Јелисавета, Шупут Марија, Тројер Ђура, Волер Паула. 1927/28. Краљевска реална гимназија Бајић Војислава, Бер Рудолф, Беловић Боривоје, Блаженчић Георгије, Бреберина Софија, Цветков Ангелина, Ђурић Вера, Гроздић Бранко, Јаношевић Драгиња, Капетановић Николај, Кнежевић Милица, Кораћ Бранислав, Лужанин Георгије, Мостарлић Милутин, Павлић Станимир, Поповић Љубомир, Поповић Ненад, Рајковић Мара, Рељић Слободан, Алимпић Урош, Гертнер Давид, Коњевић Михајло, Пивнички Марија, Ружић Бранко, Шкргић Никола. 1928/29. Државна Реална Гимназија Краља Петра I Великог Ослободиоца Горички Антун, Репајић Иванка, Розенберг Маргарета, Араницки Федор, Бер Аугустина, Возаревић Боривој, Георгијевић Светозар, Ђурић Миленко, Матуранти Гимназије 1927. године (Јелена Недић) Кнези Софија, Лазић Марија, Радуловић Никола, Рајтер Стеван, Туцаков Миленко, Улрих Јосип, Царевић Владимир, Бартош Стјепан, Бреберина Федор, Гајић Љубица, Лукетић Феликс, Калац Фрањо, Коларевић Ана, Марицки Бранко, Петриновић Златица. 1929/30. Државна Реална Гимназија Краља Петра I Великог Ослободиоца Сремчевић Даница, Барбул Олга, Василић Војин, Гертнер Леон, Кличковић Добрислав, Курјачки Стеван, Лазаревић Јован, Новковић Лазар, Пејновић Марија, Релић Стевка, Секулић Војислава, Симеуновић Владимир, Симуновић Радован, Филиповић Иван, Драгичевић Сава, Милутиновић Емилија, Моргенштерн Симон, Радић Петер, Станојевић Илија, Страценски Иван.


175 година Митровачке гимназије

1930/31. Државна Реална Гимназија Краља Петра I Великог Ослободиоца Блаженчић Крстивој, Влајинић Михаило, Живановић Вера, Жунтер Антон, Ковачевић Вељко, Копчок Андрија, Косанић Стеван, Лужанин Нада, Малинар Вељко, Матаковић Звонимир, Миловановић Миливој, Стојановић Иван, Филиповић Драгутин, Црнобрнић Живадин, Ивезић Љубица, Каленић Никола, Перић Никола, Пајић Борислав, Цуцић Драгутин, Ћирић Љубомир, Младеновић Војислав, Мрђа Радослав, Самарџија Александра, Станивуковић Миливој, Вршка Ружена. 1931/32. Државна Реална Гимназија Краља Петра I Великог Ослободиоца Вукашиновић Славко, Георгијевић Радован, Димитријевић Угљеша, Ерњаковић Глигорије, Иванчић Јозефина, Кнежевић Новица, Ковачевић Божидар, Новаковић Миле, Орлић Бранко, Радић Александар, Ференц Филип, Цвип Андрија, Горички Драгутин, Флегар Људевит, Целнер Иван, Радуловић Слободан, Стевановић Небојша, Филиповић Мира, Хибер Виктор, Мирчета Митар. 1932/33. Државна Реална Гимназија Краља Петра I Великог Ослободиоца Бајић Јанко, Бастић Боривој, Енгелхарт Јулије, Илић Казимир, Јанковић Славко, Клајн Јохан, Којић Сава, Кораћ Милош, Остојић Емилија, Подушка Фердинанд, Рогуља Дане, Стакић Радивој, Ухрин Казимир, Витасовић Владимир, Чубрило Савета, Сремчевић Драгољуб, Стевановић Небојша, Томић Вера, Тајбл Ана, Ћураковић Гордана. 1933/34. Државна Реална Гимназија Краља Петра I Великог Ослободиоца Броцић Жарко, Васић Предраг, Георгијевић Марија, Касапски Вера, Клајн Елза, Кнези Слободан, Ластавица Лазар, Лукичић Богдан, Марковић Милена, Месаровић Иванка, Милутиновић Милутин, Оченковић Федор, Радовић Радивоје, Радовић Радован, Рачки Нада, Свинарски Кирил, Филиповић Желимир, Челнелч Стјепан, Ђајић Петар, Матановић Зденко, Михаиловић Владимир, Модор Златко, Новаков Вера, Рајзер Јакоб, Репајић Јелисавета, Стојшић Милан. 1934/35. Државна Реална Гимназија Краља Петра I Великог Ослободиоца Буцало Милан, Девчић Стефанија, Кличковић Сава, Ненадовић Добрила, Обрадовић Олга, Параносић Меланија, Попара Мирослав, Сладић Милица, Собола Антон, Топаловић Зорка, Филиповић Рудолф, Фридрих Александар, Цветков Вера, Блага Петар, Гргуров Федора, Страценски Живко, Целнер Иван, Цетушић Бранко, Црнојевић Радован. 1935/36. Државна Реална Гимназија Краља Петра I Великог Ослободиоца Богдановић Даринка, Дукић Маринко, Мединац Јованка, Милутиновић Нада, Михајловић Емилија, Пилих Едуард, Салер Ратимир, Тора Ервин, Филиповић Драгица, Велш Матија, Јеленић Александар, Кузминац Јованка, Маркс Иван, Милованчев Светозар, Пинтар Иван, Репајић Катица. 1936/37. Државна Реална Гимназија Краља Петра I Великог Ослободиоца Влаховић Јелисавка, Горички Јосипа, Јане Ана, Клаин Илма, Крац Мирјана, Кремер Јулија, Лукић Милош, Којић Јелена, Мирковић Злата, Никшић Ђорђе, Пандуровић Бранко, Плавшић Урош, Радак Бошко, Рогулић Војислав, Стевановић Гаврило, Томић Емилија, Томић Миодраг, Тупец Катарина, Форишковић Слободан, Фридрих Звонимир, Хећимовић Вјекослав, Цветков Даринка, Гнип Даниел, Коларић Стеван, Чавић Борислав. 1937/38. Државна Реална Гимназија Краља Петра I Великог Ослободиоца Војновић Милан, Вршка Даниел, Голубић Никола, Гомирац Десанка, Гргинчевић Иван, Доронтић Софија, Драгутинац Димитрије, Ђурђевић Душан, Жагар Ђуро, Јеремић Богданка, Јеремић Десанка, Јовановић Борислав, Јунг Иван, Ковачевић Мирослав, Коларовић Драган, Латинкић Јованка, Лихтлер Фрања, Лолић Михајло, Лужанин Вера, Мединац Јован, Миловац Гојко, Милованчевић Станоје, Нићковић Добрила, Остојић Радмила, Офенбехер Марија, Панић Душан, Прокоп Димитрије, Рајнбергер Јосип, Репајић Мирјана, Тепшић Богдан, Трам Иван, Туцаков Петар, Хорнунг Никола, Шињор Фрањо, Штемер Елизабета, Петриновић Божидар, Ферстер Ана, Шашић Богољуб.


Матуранти Митровачке гимназије

1938/39. Државна Реална Гимназија Краља Петра I Великог Ослободиоца Вељановић Олга, Веслај Инес, Врбанац Олга, Гршковић Рената, Живановић Светозар, Кртинић Илија, Латинкић Душан, Матијашић Звонимир, Матић Звонимир, Милаков Ђорђе, Николић Борислав, Пухар Гордана, Радивојевић Павле, Радосављевић Станко, Рашовић Ксенија, Ребић Милош, Скакун Живан, Таратина Олга, Фукс Зденка, Шуљманац Недељко, Вајс Мирјам, Девчић Иван, Јаношевић Георгије, Јојкић Небесна, Паладин Зденко, Рајзер Драгутин, Ходак Златица. 1939/40. Државна Реална Гимназија Краља Петра I Великог Ослободиоца Андраши Хеда, Беловић Владимир, Будисављевић Богданка, Веслај Божана, Вечерка Јосип, Војводић Звонимир, Вујновић Србислав, Вученовић Роксанда, Граф Марија, Гргуров Веселин, Јанковић Мирослава, Кљаић Стеван, Коларик Аугустин, Лабеј Татјана, Лихтлер Ана, Лончаревић Марица, Машић Душан, Милинковић Добрила, Недељковић Видосава, Радовић Бранислав, Рајић Димитрије, Салер Владимир, Свилокос Живан, Синџић Владислав, Скалицки Емил, Топаловић Јелица, Ћирић Светислав, Удицки Славко, Хилц Марија, Брандајз Александар, Десимировић Нада, Јовановић Иванка, Козбарић Даринка, Љубобратовић Александар, Миловановић Радован, Огњановић Слободан, Ресановић Душан, Секендек Миливој, Форишковић Небојша. 1940/41. Државна реална гимназија Бижић Славко, Бизумић Десанка, Вијуковић Милан, Богојевац Славко, Весели Карло, Веслај Власта, Горички Едуард, Дражић Васа, Ердељи Валерија, Зламалик Вјера, Јанковић Божидар, Јовановић Слободан, Катић Немања, Коларовић Борислав, Лончаревић Владислава, Марковић Звонимир, Перовић Никола, Принц Ема, Рајић Милева, Рајзер Звонимир, Репајић Борислав, Репајић Ирена, Рихтарић Анка, Тако Фрања, Штоковац Софија, Бушић Фрањо, Зигмунд Марко, Бањанин Душан, Вајс Леон, Велики Никола, Габошац Јованка, Гламочлија Данило, Доронтић Милена, Ивануш Јосип, Карапанџић Ана, Лазић Катинка, Марковић Радмила, Медић Божа, Миличић Вера, Мунижаба Ђорђе, Паладин Смиљка, Пармаковић Драгослав, Петковић Станимир, Прокоп Бранко, Радојевић Радојка, Ресановић Ана, Ристић Предраг, Скалицки Ерих, Стејскал Милада, Субашић Александар, Терзић Душан, Црњаковић Слободан, Ширадовић Борислав, Згут Даниел, Радановић Стјепан. 1941/42. Државна реална гимназија Андрашик Ана, Бараћ Јелисавета, Башичевић Војин, Беднар Никола, Безјак Зденка, Биљчевић Марија, Будисављевић Војин, Црнић Угљеша, Даничић Вера, Бабурица Хрвоје, Баленовић Ђура, Дрекић Урош, Дујмовић Ружица, Гоња Мирослав, Губеровић Иван, Хајош Вера, Хавлас Милан, Хорић Сеад, Јанчић Мирослава, Јеленић Владимир, Јовановић Милош, Кадар Владислав, Копф Вера, Копф Златко, Латас Зора, Љубишић Душан, Манастирац Стеван, Мијатовић Ђорђе, Милашиновић Меланија, Милашиновић Нада, Пашић Мунира, Рамић Сакиб, Салихбеговић Хашим, Терзић Милан, Тоцкић Мехмед, Вратарић Стјепан, Вујашковић Катарина, Живановић Јован. 1942/43. Државна реална гимназија Баленовић Властимир, Бартоломе Ивка, Берток Берислав, Цањуга Душан, Ферић Мирко, Кадеј Мирослава, Коларик Јозеф, Кручај Славомир, Лончаревић Јелена, Мачковски Никола, Маронић Јела, Мајкснер Мира, Петриновић Љерка, Радојевић Љубомир, Рихтарић Стјепан, Татић Марија, Тодоровић Борислав, Трам Ернест, Зебец Никола, Даничић Мирослава, Јовичић Борислава, Михајлов Всеволд, Вукичевић Наталија 1943/44. Државна реална гимназија Бардић Владимир, Берток Вера, Бриндл Мирослав, Ивануш Иван, Јунг Мирослав, Кесерић Ковиљка, Ковачић Златко, Љубишић Драгиња, Мафтеј Стјепан, Цивић Стеван, Марковић Предраг, Милашиновић Иванка, Швајберић Никола, Тароди Звонимир, Ухрин Даринка, Велзек Балтазар, Церголерн Љиљана, Хергот Матилда.


175 година Митровачке гимназије

1944/45. Потпуна мешовита гимназија Божић Видосава, Валтровић Оливера, Ђаковић Олга, Ђурђевић Ђурђица, Ивић Милица, Илић Загорка, Ковачевић Мата, Марковић Милан, Међешки Душица, Николић Милица, Радованов Љубица, Сисојевић Пелагија, Топаловоћ Љубица, Јанковић Богдан, Татић Лазар, Адамовић Анастасија. 1945/46. Потпуна мешовита гимназија Беочанин Нада, Вујашковић Вера, Вученовић Александар, Гргуров Зорка, Ивануш Ружица, Игић Драгица, Јовичић Борислав, Крсмановић Љубица, Лежајић Божидар, Луковић Владислав, Милановић Драгица, Мићић Вера, Радмић Нада, Рашић Данило, Садиковић Мунира, Хорнунг Вера, Шимуновачки Марија, Адамовић Цветин, Фукс Звонимир, Секулић Марија, Шрајер Златко, Поповић Душан, Перовић Александар, Абафи Федор, Вујашковић Никола, Ребић Никола, Радојевић Десанка, Боројевић Љубица, Вујашковић Олга, Владисављевић Бранислав, Крсмановић Стојан, Марковић Душан, Сисојевић Милица, Цидилко Марија, Куручевић-Коларовић Мира. 1946/47. Потпуна мешовита гимназија Беговић Злата, Декански Нада, Дражић Нада, Дражић Пава, Дракулић Светозар, Ердељи Ксенија, Жунић Мирјана, Јанковић Софија, Качкин Ђорђе, Ковачић Нада, Ленартић Ђорђе, Малдини Стјепан, Мартиновић Борислав, Милевић Светозар, Мирковић Цвијан, Митровић Милорад, Пантић Јерослав, Радичевић Борислав, Радмић Сава, Скубан Јелена, Ступар Бланка, Татић Даница, Хаџибабић Милена, Цимпл Славољуб, Чаја Катарина, Стекић Живојин, Гагрица Ружица, Дејановић Јелена, Јовановић Андрија, Кузминац Петар, Маслов Татјана, Миливојевић Драгица, Милинковић Никола, Милошевић Душан, Мирковић Анђелка, Наранџић Гордана, Петровић Константин, Ребић Цветин, Сисојевић Милан, Станков Владимир, Стевановић Бојана, Стојковић Радован, Субашић Драгица, Тимотијевић Александар, Челекетић Босиљка, Грковић Радомир, Поповић Димитрије, Франулић Никола, Стамфељ Влада, Бељански Славко, Давидовић Јован, Петровић Милорад, Прокоп Славко, Салај Михајло, Аврамовић Вера, Аларгић Данило, Малички Стјепан, Матијешевић Милена, Ничковић Јелена, Опачић Милица, Радованов Борислав, Филиповић Борислав, Оршанић Владимир, Тешанкић Босиљка. 1947/48. Потпуна мешовита гимназија Бартоломе Владимир, Брашанац Данило, Влајковић Богдан, Волер Фрањо, Декански Вукица, Ивић Јован, Јовановић Сава, Љубишић Станко, Марканов Јелисавета, Мирковић Миленко, Нећак Борислав, Остојић Зора, Прокоп Стеван, Рајковић Дренка, Руђа Немања, Рукавина Јосип, Тајковић Ђорђе, Уметић Петар, Цветинчанин Нада, Црњаковић Љубица, Часар Андрија, Червењак Вјекослав, Чупић Драгутин, Беровић Антун, Десница Вера, Дивић Никола, Константиновић Вера, Костелац Иван, Крсмановић Софија, Лукић Михајло, Марек Ана, Мартиновић Смиља, Нешковић Глиша, Папуга Дионисије, Сремчић Бранислав, Ухрин Божена, Хорватић Берислав, Червењак Звонко, Волф Иванка, Зорановић Јелисавета, Вукадиновић Мирјана, Кнежевић Милан, Црнић Вера, Хајдук Владимир, Брацић Мирјана, Обреновић Ђорђе, Раденковић Ђорђе, Садиковић Мухамед, Сремац Бранко, Сремчић Милена. 1948/49. Потпуна мешовита гимназија Антић Петар, Билушић Иван, Будимировић Бранко, Валентић Злата, Вуков Живојин, Гуцуња Никола, Дујмовић Даниел, Закић Димитрије, Јагодић Божица, Јанковић Добрила, Јовановић Даница, Лашков Мирослава, Лесек Мирјана, Љубишић Милан, Маленковић Драгица, Милојевић Васа, Пејић Васа, Пењашковић Штефица, Петаковић Милана, Поповић Вера, Ракић Вера, Ситер Адолф, Славујевић Делија, Станивуковић Радмила, Татић Бранислав, Топаловић Стеван, Тополски Верона, Цингели Максим, Батовања Злата, Ђукић Вера, Зарин Коста, Коњевић Десанка, Лазић Лазар, Кошутић Вера, Мартић Љубомир, Мартиновић Милош, Милошевић Петар, Перовић Светозар, Радуновић Борислав, Федорш Јулка, Шкрбић Зора, Штаблер Иван. 1949/50. Потпуна мешовита гимназија Бенчик Никола, Благојевић Гордана, Весковић Живко, Војводић Нада, Врховац Љубомир, Драгаш Нада, Дукић Вера, Илић Миодраг, Јанковић Душанка, Јовановић Мирослава, Јовић Радован, Клашња Александар, Марељ Савета, Марицки Борислав, Матијашевић Стеван, Мијатовић Делија, Михаљко Стеван, Обрадовић Вера, Павлетић Нада, Паскаш Ангелина, Примус Срђа, Радованов Катица, Радовановић Светислав, Радовић Даница, Рогулић Иван, Сивац Вера, Славујевић Даринка, Спаић Гордана, Спаић Смиљка, Станојевић Богданка, Шијак Десанка, Бабић Радоје,


Матуранти Митровачке гимназије

Богуновић Наталија, Боројевић Оливера, Ванек Зденка, Ванек Фрања, Вугделић Јанко, Гаћеша Милорад, Дебељак Иванка, Девић Вукосава, Ђалинац Данило, Ердељи Софија, Иванчевић Станка, Јовановић Милан, Јовановић Ћира, Магић Ђорђе, Михајловић Александар, Мошић Сава, Панџић Војислав, Поповић Светислав, Рашовић Војислав, Станишић Василије, Суботић Борислав, Шијак Милорад, Чупић Зденка, Дивнић Радослава, Жунић Борислав, Кунцл Мирослава, Паклар Мара, Поповић Зденко, Радованов Божидар, Радојевић Мирослава, Сисојевић Мирослава, Таши Андрија, Цветинчанин Милица, Брацић Љубиша, Владисављевић Славољуб, Вучић Лепосава, Маленковић Нада, Пузић Стеван, Тадић Смиља, Флеш Мирјана. 1950/51. Потпуна мешовита гимназија Башић Слободан, Башичевић Мирјана, Вегнер Ђорђе, Гуцуња Александар, Драгосављевић Видосава, Живковић Ђорђе, Јовичић Миленија, Јанковић Славко, Мердановић Славко, Митић Милорад, Николчић Даница, Обрадовић Стојанка, Огњановић Драгица, Огњановић Радивој, Пајић Вера, Пејновић Златица, Пузић Ружица, Радовановић Александар, Радовановић Петар, Ранисављевић Гојко, Танасић Стојан, Ханосек Владислава, Чандрлић Стојан, Шијак Никола, Антић Слободан, Габошац Борислав, Ердељан Александар, Керавица Данило, Милетић Душан, Ничковић Момчило, Оршанић Неда, Плетикапић Антун, Радић Славко, Ранисављевић Миленко, Савић Мирољуб, Спаић Ранко, Сремчић Катица, Станковић Александар, Тодоровић Слободанка, Трајковић Слободан, Трифуновић Даница, Штајгервалд Катица, Вегнер Јован, Дочић Милица, Живковић Ђорђе, Лесек Жарко, Миловац Милена, Пауновић Обрен, Радованов Даница, Салај Лука, Станковић Љубица, Стокић Надежда. 1951/52. Потпуна мешовита гимназија Видић Бранислав, Вићентић Невена, Вујић Милош, Грујић Драшко, Дадић Вилма, Ђурић Надежда, Ивић Војислав, Јанковић Никола, Клић Вера, Лаћарац Душан, Маринковић Федор, Матаруга Милорад, Михајловић Бранко, Рокић Славко, Сисојевић Здравко, Стакић Сава, Тадић Маринко, Тадић Радован, Трухар Владимир, Ханосек Ксенија, Чаја Антун, Бродалић Милош, Гајић Миодраг, Желем Теодор, Декански Бранко, Жупунски Милена, Јанаћ Душан, Кечић Љубица, Коларски Марија, Кунцл Љерка, Лазић Делија, Маленковић Смиљана, Мандић Драгица, Милованчев Јелена, Милованчев Милован, Милованчевић Славко, Пајић Радмила, Паклар Љубица, Певац Софија, Подрумац Бранко, Радованов Слободан, Ракић Пашко, Росић Вера, Рохаљ Илија, Соколов Владимир, Танасић Драгорад, Ходоба Лазар, Шаула Слободан, Арсенијевић Никола, Матијашевић Обрад, Адамовић Љерка, Домастовић Савета, Ђонлић Александар, Јецић Емилија, Јовановић Вера, Кун Викторија, Николић Ранка, Петаковић Илија, Поповић Злата, Росић Влада. 1952/53. Потпуна мешовита гимназија Драгаш Милена, Беочанин Милена, Ередељи Јулија, Јевтић Бела, Јовичић Милена, Лазић Анђелка, Марјановић Вукица, Мартиновић Љубинка, Маслов Нада, Недић Лазар, Обрадовић Нада, Окановић Љиљана, Пап Лепоје, Певац Стеван, Приморац Крешимир, Радовановић Петар, Радуновић Јован, Ристић Душан, Субић Љубица, Хабулан Вера, Валентић Владимир, Волчко Нада, Друљин Сава, Ђурђевић Богдан, Јаковљевић Обрад, Капетановић Вера, Ковинчић Бошко, Маринковић Георгије, Матијешевић Љубица, Михајловић Јованка, Михајловић Јелисавета, Ненић Предраг, Новковић Милош, Певац Теодора, Петаковић Добрила, Трифуновић Чедомир, Ћулић Вјекослав, Ћосић Душан, Хорватић Владислав, Џакић Ђорђе, Шаула Љиљана, Шијак Слободан, Ванек Владислав, Витасовић Јованка, Ђурђевић Никола, Зоркић Душан, Јанаћ Бранислав, Мањко Никола, Рајић Јованка, Садиковић Сенад, Спаић Александра, Страценски Татјана, Субић Гордана, Филиповић Милена, Чампраг Живана, Швајберић Виргинија, Ивић Мирјана, Качкин Нада, Лалић Катица, Јекић Радослав, Крстић Мирјана, Радовић Ђурђица, Субић Мирјана, Чикарић Споменка, Бранковић Милена, Зарин Олга, Роглић Веселинка. 1953/54. Виша мешовита гимназија Алимпић Слободан, Босиљкић Вера, Видовић Владислав, Вохалски Јасна, Вукмировић Мирјана, Грчић Павле, Деспот Миленко, Дивјак Војислав, Дивнић Љиљана, Жилић Милош, Зарин Кајка, Јаношевић Душан, Јевремовић Анкица, Јукић Милка, Клашња Мирослав, Крстић Ђурђица, Лакић Чедомир, Матић Ана, Милановић Богданка, Милановић Слободан, Пап Владимир, Ривола Бранка, Рукавина Јелисавета, Сегетски Злата, Субашић Радивој, Хоравтић Марија, Шрајер Љерка, Штрбац Милица, Бараксадић Драгица, Бартош Фрања, Благојевић Марија, Боровић Јован, Будимчевић Живко, Ванек Иванка, Васић Милица, Вулетић Мирослава, Достанић Душанка, Јеликић Зорка, Копрић Славка, Крстић Јован, Ленартић Верица, Љубишић Немања, Малетић Ђорђе, Малетић Цане, Николић Мирјана, Паризек Хелга, Прокић Јован, Росић Милутин, Симић Милован, Симовљевић Јелена, Степандић Томислав, Тадић Славко, Туфегџић Бранислав, Харди Милица, Чоловић Вера, Коберски Ева, Мисиркић Радован, Белобрк Олга, Бошковић


175 година Митровачке гимназије

Александар, Панић Миливој, Додић Првослав, Грбић Милан, Живановић Милена, Јаношевић Јелица, Лемајић Јованка, Росић Бранислав, Спаић Драгица, Достанић Милана, Краник Благоје, Младеновић Љиљана, Малетић Милош, Рајић Александар. 1954/55. Виша мешовита гимназија Антић Љубомир, Батовања Даница, Бежановић Боривој, Беочанин Загорка, Вешић Драга, Гавриловић Милица, Ђуричић Дамјан, Јефтић Живан, Јовановић Александар, Јовановић Илија, Јовановић Сава, Ковачевић Станислав, Мартиновић Вера, Миливојевић Боривој, Недељковић Мирјана, Новковић Љубица, Росић Дејан, Остојић Јелица, Радованов Драга, Радованов Нада, Терзић Милица, Чајка Катица, Шпановић Звонимир, Бошњаковић Мирјана, Гачић Александар, Достанић Иван, Ивић Гроздана, Јакоби Александра, Јеличић Славица, Јурић Петар, Константиновић Дејан, Љубишић Злата, Малетић Љиљана, Милински Никола, Михајловић Катарина, Поповић Злата, Савић Иван, Савић Ката, Спаић Милутин, Стојановић Слава, Удицки Предраг, Црепајац Софија, Цундра Вера, Шијак Мирјана, Арбутина Милутин, Васић Добрила, Вуштар Ђорђе, Грујић Илија, Дугошија Добросав, Дугошија Милош, Зделар Јован, Иванковић Тома, Иванчевић Лазар, Каролић Милош, Келшин Драгутин, Косић Вукосава, Лукетић Здеслав, Малезановић Небојша, Његован Мирјана, Павловић Бранислав, Рокнић Зорица, Свилановић Ђорђе, Секулић Гордана, Сретеновић Милан, Степандић Милосава, Ђосић Вукосава, Шуша Миленко, Богдановић Ангелина, Влајнић Милорад, Ердељи Иванка, Милошевић Душан, Петровић Димитрије, Пражић Ђорђе, Селаковић Радмила, Хофман Нада, Црнић Бранко, Ћупић Томанија, Крмпотић Хрвоје, Суботић Стојанка, Ћупић Душанка. 1955/56. Гимназија „Иво Лола Рибар“

1

Деспот Ксенија, Достанић Вера, Дукић Љиљана, Јанковић Нада, Коларски Борислав, Љубишић Миланко, Милић Зорица, Пап Марија, Петковић Ђорђе, Петропољац Ђорђе, Радојчић Сретен, Стојановић Небојша, Стојшић Ирина, Бировљев Ђорђе, Дундић Љубица, Јанићин Лазар, Крстић Гојко, Крунић Мане, Кунцл Весна, Остојић Славка, Рибарац Драгољуб, Стануловић Ратимир, Ћосић Драгослав, Трухар Желимир, Тешевкић Крешимир, Боровић Павле, Винокић Радослав, Вуковић Ката, Габалдо Мирјана, Жидишић Зоран, Јандрић Радмила, Крстић Стеван, Маринковић Љубена, Милошевић Јованка, Релић Катица, Синђић Борислав, Томић Софија, Филиповић Мирјана, Чанчар Бранко, Бабић Стјепан, Баљен Ружица, Венингер Роберт, Винковић Катица, Јефтић Бранко, Јованчевић Љубица, Јолер Гордана, Лазић Ранко, Кавгић Славица, Марковиновић Марија, Николић Јелка, Окановић Анђелка, Сеничанин Милан, Стојшић Димитрије, Стојшић Растко, Мошић Јелена, Бараксадић Иванка, Бошковић Ђорђе, Брњашевић Станко, Васиљевић Миодраг, Васић Славна, Винковић Олгица, Грбатинић Војислав, Гуцуња Александар, Живковић Драгољуб, Зеленковић Нада, Јаношић Иван, Јовановић Гојко, Кузминац Борислав, Лађевац Миланка, Марјановић Катица, Међедовић Нада, Милошевић Лазар, Мијатовић Драгољуб, Мирчета Мирко, Новковић Радослав, Павловић Љуба, Перуничић Лепосава, Пилић Ђурђица, Прокић Љубица, Рајковић Слободан, Ристић Митар, Рокић Љубомир, Росић Славко, Самарџић Драгиња, Сладојевић Ружица, Талировић Гојко, Теодоровић Борислав, Томић Новак, Тошић Стеван, Ференц Петар, Шевић Ђорђе, Шкорић Лазар, Шуљманац Јелена, Белић Нада, Белобрк Даринка, Кедић Миланко, Обрадовић Ђорђе, Степановић Снежана. 1956/57. Гимназија „Иво Лола Рибар“ Видић Миодраг, Девић Јелена, Пандурчић Јован, Рибић Љубиша, Секулић Гојко, Трифковић Биљана, Шево Милка, Гајић Александар, Достанић Милорад, Дражић Илија, Ђорђевић Љиљана, Зорановић Славко, Јовановић Немања, Кнежевић Ивка, Радмановић Илинка, Радојевић Миланка, Селаковић Јелица, Стојановић Мирослава, ХаџиСтевић Милан, Шијак Миодраг, Вукмировић Љубица, Динић Слађана, Ђерђ Вилика, Јоветић Раденка, Келшин Мира, Лукић Смиља, Максимовић Ружица, Мандић Драган, Маснов Мирјана, Штимац Ана, Бартош Вера, Богдановић Бошко, 1

Пун назив је био Виша мешовита гимназија „Иво Лола Рибар“


Матуранти Митровачке гимназије

Грујић Даница, Јанковић Миленко, Карасиј Борислав, Косић Милош, Павков Јелена, Секендек Ђурђица, Ћелић Ивана, Кордић Јелица, Бељански Јован, Грчић Милош, Ђорђевић Златица, Петриновић Зорица, Рајачић Милош, Ребић Миленко, Стојковић Зорица, Фелди Фрањо, Адамовић Момчило, Милашиновић Вера, Радуловачки Јелисавета, Суић Савета, Шербић Вера, Вујновић Анкица, Петровић Светозар, Поповић Радмила, Радановић Влатко, Рибић Љубинка, Бенка Самуел, Девић Стеван, Живановић Нада, Јовић Миладин, Црнић Миодраг, Шашиначки Стеван, Аћимовић Бранко, Вугделић Милена, Грубишић Рада, Ердег Ирена, Абрамовић Душан, Бесермењи Јелена, Бркић Бошко, Буђановић Јевросима, Јовановић Србислав, Миловановић Божица, Саватић Велибор. 1957/58. Гимназија „Иво Лола Рибар“ Белимарковић Љубинка, Страценски Лидија, Ходоба Марко, Шевчик Јелка, Гајић Вера, Гргетић Славка, Достанић Божидар, Јеросимовић Драгица, Николић Чедомир, Плавшић Слободан, Васић Миланка, Стојчевић Живко, Вранић Крсто, Комадиновић Душан, Курајић Смиљка, Лукић Радован, Пајић Славољуб, Петровић Јелица, Рибарац Невенка, Федорш Вера, Швајберић Лука, Јеловац Немања, Калата Бранислава, Мартоношки Госпојинка, Николић Немања, Поповић Божидар, Ранисављевић Немања, Трифковић Мирјана, Хаџић Марија, Дивнић Вукосава, Марељ Живан, Томић Вукосава, Окановић Радојка, Радојевић Загорка, Сувић Аница, Лалић Драгиша, Радојевић Јован, Хаџибабић Алекса, Влашкалић Јелица, Дупор Радојка, Обрадовић Славица, Певац Даринка, Смољан Стјепан, Аларгић Рада, Беочанин Славка, Билушић Славица, Васић Радованка, Јанаћ Невенка, Димић Мирјана, Јеремић Зорка, Прокић Миленко, Сисојевић Милена, Чампраг Анка, Шивољски Сава, Шуљманац Божица, Гршић Душан, Живановић Радмила, Вијук Душан, Петровић Радослав, Ристић Јован, Салашки Анђелка, Ђукић Миленко, Целнер-Миловановић Бранка, Шарошковић Бојана, Грбатинић Анђелка, Јукић Анђа, Дазгић Мирјана. 1958/59. Гимназија „Иво Лола Рибар“ Воларић Вера, Дамјановић Слободан, Достанић Милорад, Ђаковић Добрила, Зорановић Софија, Ковачевић Негосава, Кузмановић Невена, Милашиновић Љиљана, Миоковић Михаило, Мирковић Бранка, Недимовић Томислав, Николић Павле, Новаковић Момчило, Сантрач Љиљана, Цветковић Драгош, Чемерлић Здравко, Бабић Зденка, Возаревић Зоран, Вукајловић Зорка, Гроза Ђорђе, Далић Славка, Дукић Љубинка, Живковић Меланија, Живковић Станко, Ибрахимова Ђулзаде, Јанићин Ангелина, Крстић Вукосава, Кувељић Ђорђе, Љубинковић Бранка, Марјановић Петар, Михајловић Мирна, Михајловић Мирослав, Папић Љиљана, Радојевић Јованка, Ракић Љубица, Секулић Никола, Томић Марија, Филиповић Бранислав, Бежановић Весна, Бишчић Миланка, Буача Љиљана, Вртачник Зденка, Гарапић Крешимир, Давидовић Олга, Јовешковић Маријана, Ковачић Небојша, Кузмановић Љиљана, Мачвански Гордана, Мирков Звездана, Мишљеновић Драгољуб, Пап Петар, Радуловачки Љиљана, Смољан Мирослава, Срдић Радмила, Станковић Милутин, Станковић Слободан, Стефановић Коста, Стокановић Слободан, Шмит Никола, Беочанин Ђорђе, Благојевић Босиљка, Витасовић Верица, Влаовић Александар, Грујичић Бошко, Ђуричић Светозар, Јесретић Слободан, Јовановић Мира, Лукић Димитрије, Максимовић Радослав, Миланковић Драгица, Миланковић Здравко, Миловац Владица, Радојчић Миленко, Росић Миливоје, Савић Влајко, Срдић Радован, Степановић Бошко, Ћосић Стеван, Шеик Миленко, Арежина Георгије, Баћановић Стана, Вукадиновић Анка, Граовац Ката, Дутиновић Вукосава, Ђукић Радмила, Живанић Јелена, Јукић Матија, Некић Живадина, Рађић Радмила, Симић Невена, Тонковић Ана, Трговчевић Даница, Штаблер Крунослав, Штековић Јован. 1959/60. Гимназија „Иво Лола Рибар“ Богдановић Добривоје, Коџомановић Милена, Малетић Вјера, Суботић Љубинка, Трифуновић Катица, Челић А. Мирјана, Божић Вера, Бернар Меланија, Грабања Вера, Десница Љиљана, Јастребић Благоје, Ковиљац Бранко, Каролић Јасмина, Офенбехер Бранка, Панџић Бојана, Перуничић Радојка, Плавшић Анђелка, Пајић Нада, Радаков Зденка, Рашић Смиља, Стојановић Душан, Стојшић Никола, Хаџибабић Мирјана, Бедричић Божица, Бјелановић Љиљана, Бировљев Бранко, Бјелобрк Љиљана, Вукашиновић Мирослав, Вујановић Нада, Данилов Стеван, Дражић Славица, Ђурђевић Томислав, Јанковић Милан, Јеликић Првослав, Лалић Златица, Лончар Злата, Котрха Иван, Мириловић Стеван, Остојић Петар, Петропољац Ђурђица, Прица Недељка, Рађић Мирослава, Ребић Радован, Смољан Мирослава, Челић Ј. Мирјана, Шкрбић Видосава, Анкарић Миомира, Бјелобрк Слободанка, Беднар Меланија, Ђорђевић Владимир, Јовановић Мирјана, Кољанин Ксенија, Мартиновић Слободан, Михајловић Недељко, Новаковић Радмила, Панишић Михаило, Певац Живана, Поповић Биљана, Поповић Миодраг, Смољеновић Никола, Ћарић Станислав, Чојчић Емилија, Стефановић Димитрије, Бабић Казимир, Буцић Јелисавета, Ераковић Ковинка, Копчок Катарина, Крстић Даница, Милошевић Дејан, Станивуковић Мирјана, Будошан Даринка, Босиљкић Душан, Буцоњић Вера, Врсајковић Злата, Грбатинић Перица, Ђурин Вера, Ивановић Светислав, Јосимовић Славица, Константиновић Ружица, Коњевић Душан, Ковић Слободан, Мијатовић Вукосава, Пејновић Јелица, Петровић Нада, Петриновић


175 година Митровачке гимназије

Мирјана, Цингели Владимир, Маринковић Зорица, Скуратовић Мирјана, Габалдо Јозефина, Достанић Верица, Пајић Милан, Чаја Марија. 1960/61. Гимназија „Иво Лола Рибар“ Нешковић Светлана, Савић Матија, Милованчев Мирослав, Ненадовић Стојан, Аџија Здравко, Бјелобрк Мирјана, Вујков Јованка, Дробац Стеван, Ђели Ела, Келшин Здравко, Кесер Јелица, Марјановић Ана, Маленковић Ђорђе, Миоковић Борислав, Николић Милан, Примус Јелица, Радин Александар, Раић Стана, Станивуковић Сава, Хаџибабић Душан, Адамовић Родољуб, Адашевић Марко, Бесермењи Вера, Лукић Душан, Маленковић Катица, Миловац Хилда, Папић Радмило, Пахор Бруно, Папданко Ана, Поповић Љиљана, Подушка Жељан, Радојевић Мирјана, Секулић Марија, Срдановић Славица, Срдић Владимир, Свилокос Вера, Ференц Иванка, Форо Иван, Хајдук Ђура, Аларгић Јован, Бабић Немања, Бркић Милета, Владисављевић Ђорђе, Девић Ана, Девић Бошко, Зафировић Стојан, Росић Тривун, Трљуг Иван, Челић Ђурђица, Чикеш Зденка, Релић Танкосава, Јовић Нада, Боротић Драга, Вукосављевић Слободан, Дујмовић Томислав, Ђукић Бранко, Јуришић Миодраг, Кускуновић Ђурђица, Љубишић Војислав, Марковић Божидар, Његић Бранислава, Остојић Љиљана, Сувић Нада, Субашић Веселин, Тешевкић Даворин, Толић Душанка, Шмит Славко, Живанић Бојана, Карасиј Гордана, Милетић Лепосава, Татарац Анка. 1961/62. Гимназија „Иво Лола Рибар“ Јурковић Гордана, Личина Милан, Миловановић Бранислава, Миловановић Јелена, Митровић Милица, Панишић Милена, Стојановић Драгомир, Хербут Михаљ, Бибић Стојанка, Богдановић Вера, Ђурђевић Драгиња, Исаковић Душан, Јовановић Катарина, Јосимовић Надежда, Новаковић Миленко, Паланачки Љубица, Радончић Фетија, Рађић Oлга, Ракић Живан, Ратков Боривој, Теслић Ђорђе, Трећак Вера, Вукмировић Гордана, Гарапић Бранко, Достанић Војислав, Јеличић Ратко, Куртовић Јасмина, Миловановић Емилија, Милошевић Оливера, Мирков Владимир, Оступањ Јелкица, Прохаска Стеван, Савић Љиљана, Чадовец Бранка, Шуљманац Јованка, Вучић Миленка, Личина Милан, Росић Никола. Горупић Марија, Бакић Јелка, Михајловић Олга, Јовешковић Мирјана, Плес Карло, Метлаш Душанка, Орешчанин Никола, Петковић Зденка, Ходоба Митар, Химелсбах Гертруда, Јукић Иван, Кличковић Милорад, Тадић Александар, Вукосављевић Биљана, Танасковић Живорад, Веринац Иван, Јолић Љиљана, Римац Марија, Чарапић Драгица, Чупић Бранка, Неофитовић Вукосава, Батричевић Нада, Радонић Нада, Вуковић Бранко, Росић Радослав, Босиљкић Јелица, Сремчић Босиљка, Чупић Борјанка, Радовић Даринка, Кулић Бранка. 1962/63. Гимназија „Иво Лола Рибар“ Ђурин Мирослава, Кекез Даница, Кузминац Јован, Далић Филка, Штрбац Мирјана, Лукић Јела, Трговчевић Ивка, Сисојевић Радмила, Цветковић Љубомир, Сретеновић Роксанда, Максић Слободанка, Којић Златица, Димитријевић Слободанка, Драгојевић Зорица, Јовановић Ружица, Гнип Мирослав, Ђукановић Душанка, Радојевић Петар, Гурка Анђелко, Достанић Миленко, Ердељи Аница, Никитовић Вукмир, Пауковић Георгије, Савић Бориславка, Цветановић Бранислава, Анић Зденка, Богдановић Соња, Добродолац Биљана, Корчок Јелица, Пајић Синиша, Степановић Споменка, Целнер-Миловановић Јасна, Корчок Софија, Хабулан Јосипа, Бошковић Зоран, Константиновић Славко, Шпановић Срета, Десница Никола, Јовановић Гордана, Миленовић Љубица, Чикеш Антун, Буцало Милан, Трифуновић Лепосава, Поспишил Весна, Бесермењи Олга, Бокшан Снежана, Ђорђевић Слободан, Мишковић Јелена, Свилокос Борислав, Кршул Златко, Мартиновић Живко, Радаковић Дамјан, Богдановић Живорад, Ходоба Ката, Бајук Ромео, Симеуновић Сава, Каленић Татјана, Сувајџић Стеван, Петрињац Живка, Гаџурић Живана, Радивојевић Јелена, Белимарковић Драгица, Клашња Растко, Будошан Слободан, Вечерка Иван, Крагл Алберт, Подушка Бранислав, Сухић Даница, Остерман Звонимир, Стефановић Стојанче, Маљковић Слободан. 1963/64. Гимназија „Иво Лола Рибар“ Секора Весна, Очовај Вјачаслав, Свилар Слободанка, Чубрило Софија, Ђукић Живана, Трајковић Душан, Красојевић Иванка, Тојић Предраг, Ловчанин Сава, Камењашевић Слободанка, Стефани Ненад, Ходоба Стефанија, Секулић Мирјана, Зорић Бранислава, Ђорђевић Светлана, Костелецки Љерка, Поповић Олга, Васиљевић Љиљана, Ланцушки Миливо, Фрај Бранка, Ристић Родољуб, Перунски Евгенија, Познановић Смиљка, Бртка Ружена, Чачић Зорица, Миличевић Вера, Рајић Милош, Радуловић Живко, Гурка Мирослава, Радић Љубица, Кечкећ Власта, Милованчевић Невенка, Јовановић Миодраг, Кличковић Гордана, Николин Љиљана, Миланковић Љиљана, Вдаоц Елизабета, Кларић Светлана, Мирков Бранислав, Офенбехер Иванка, Батисвајлер Весна, Бошњак Мирјана, Гајић Софија, Перуничић Михајло, Михајловић Јован, Радовановић Миодраг, Мартиновић Сретен, Метлаш Федор, Стргар


Матуранти Митровачке гимназије

Јосип, Маринковић Мирка, Гаџурић Драгорад, Крстић Милорад, Милашиновић Милан, Ђурђевић Слободан, Томчић Златко, Стојшић Душко, Цветковић Срђен, Страценски Јосип, Кузминац Милош, Сладић Војислав, Марошичевић Љубица, Добреновић Мира, Дивнић Живан, Милић Невенка, Гаџурић Милица, Пепелчевић Влада, Миражић Бранислав, Рупена Весна, Мандић Антон, Штаблер Крунослав, Бандо Јела, Обрадовић Зоран. 1964/65. Гимназија „Иво Лола Рибар“ Чикеш Бранка, Јакшић Десанка, Мајсторичевић Неда, Цимеша Слободан, Мрђа Радослава, Јовић Верица, Трајковић Јелена, Врсеља Невенка, Остерман Зденка, Чоловић Анђелка, Драгојевић Биљана, Богдановић Ђорђе, Сладић Загорка, Туцаковић Татјана, Вулетић Милена, Јакобчић Егон, Мирковић Јелена, Страценски Нада, Цветковић Даница, Банчевић Михајло, Јецић Марија, Марјановић Верица, Грубић Нада, Мирчетин Радован, Јовановић Бранислав, Јаницки Драгиша, Зец Снежана, Радин Оливера, Павловић Мирјана, Радосављевић Љиљана, Симић Рајна, Врховац Василије, Ходоба Бранко, Безбрадица Момчило, Свилокос Бранислав, Ђурђевић Петар, Радованов Слободан, Туцић Василије, Конић Бранислав, Међед Бошко, Јовановић Славиша, Релић Небојша, Станојевић Павле, Краљевић Стјепан, Јакић Петар, Богдановић Никола, Миоковић Бранислав, Хаџиалић Гордан, Дамјановић Ратомир, Витомировић Јелена, Париповић Даница, Симић Добрила, Илић Бисерка, Божић Нада, Пармаковић Миленко, Подушка Неда, Љубишић Немања, Маројевић Светозар, Новичић Каменко, Баћановић Слободан, Галовић Слободанка, Дукић Чедомир, Весковић Љубица. 1965/66. Гимназија „Иво Лола Рибар“ Васић Нада, Васиљевић Никола, Бандо Бранко, Мајсторовић Стојанка, Петровић Јасна, Смиљанић Споменка, Владисављевић Богданка, Ванек Антон, Станојчић Војислав, Валок Вера, Давидовић Милена, Бјелобрк Смиљана, Шојић Сава, Ђетвај Марија, Маричић Душан, Штрбац Љиљана, Црк Јарослава, Полајнер Семеун, Јовановић Александар, Хуђи Иванка, Ђурђевић Бранко, Ђукић Светлана, Нинковић Милан, Чупић Родољуб, Захаријевић Родољуб, Јурета Јозо, Маринковић Бранислав, Ратков Ђорђе, Вујић Милан, Беднар Божидар, Перуничић Нада, Коплић Владимир, Сенђерђи Мирослав, Божић Борислав, Бараћ Гордана, Ходак Зденка, Дојчиновић Слободанка, Ђуричић Мирослава, Милић Весна, Нинковић Ђорђе, Угарковић Олга, Јукић Ивана, Милисављевић Драган, Шимоњић Валерија, Миланковић Соња, Игњатовић Блаженка, Зорановић Верица, Чампраг Драгица, Варцагић Злата, Ковачевић Милева, Илијан Злата, Вученовић Миодраг, Матић Љиљана, Јанковић Снежана, Салитрежић Павле, Чубрило Душан, Вукојевић Петар, Бјелобрк Слободан, Мијатовић Милорад, Пављук Славко, Митровић Стево, Миловановић Милан, Ђокић Слободан, Ратков Смиљка, Смиљанић Мара, Богдановић Мирјана, Гајдашић Марија, Ивковић Јованка, Игњатовић Предраг, Јеличић Мира, Миловановић Љубица, Шеик Вукица, Кресојевић Ђорђе, Прибишић Нада, Савић Душан, Краник Душица, Марканов Љубица, Јовановић Негован, Миладиновић Александра, Станчић Борка, Гаџурић Миленија, Тривковић Милић, Вац Лука, Пауновић Гордана, Савић Славица, Граовац Ката, Киш Ђурђица.


175 година Митровачке гимназије

1966/67. Гимназија „Иво Лола Рибар“ Алтер Светлана, Батисвајлер Јасна, Богдановић Славко, Брунчић Силва, Ђукић Ева, Живанић Даница, Ковљанић Славојка, Корица Радмила, Коров Милена, Кртинић Мирјана, Миленовић Никола, Миличевић Мирослав, Остојић Невена, Поткоњак Смиља, Радивојевић Мирјана, Танасић Верица, Турудић Верољуб, Чобанов Емил, Шуљманац Рајко, Богић Мирјана, Бугарџуја Тамара, Живковић Стеван, Здравковић Јулка, Јовановић Момира, Кецман Слободанка, Креачић Горанка, Кресојевић Ленка, Милановић Милица, Недић Катица, Пејић Миља, Пеиновић Госпојинка, Радивојевић Вера, Самарџија Зорица, Срдић Даринка, Сретеновић Драгица, Ференц Савка, Шарић Јелена, Гријућ Биљана, Гуска Вера, Ђаковић Војислав, Јовелић Стојан, Лађиновић Светлана, Маљковић Љиљана, Матијашевић Радмила, Миланковић Јасна, Недељковић Живан, Новаковић Милан, Петрић Зора, Радуловић Срећко, Ристић Добривој, Срдић Слободанка, Страценски Славица, Томић Драгица, Тупенарац Милан, Ћулић Ђорђе, Ћурчић Владимир, Цвијановић Вељун, Чупић Владимир, Чупић Драган, Шуваковић Радослава, Богдановић Мирјана, Болманац Душан, Винковић Звонимир, Винковић Мирослав, Јунг Драган, Кокар Бранислав, Лајић Недељка, Манић Радмила, Милашиновић Босиљка, Ракић Миленко, Ромаков Стеван, Смиљанић Златко, Тадић Бошко, Туцић Нада, Теодоровић Радојка, Ковачевић Радмила, Радовић (Топалов) Славица, Костелецки Катарина, Коњевић Јован, Лаћарац Бошко, Васић Милена, Дукић Миливој, Спасојевић Зорица, Тимић Бошко, Поповић Слободан, Димник Станислав, Анђелковић Аница, Војновић Добрила, Срећковић Славица, Бабајић Александар, Перућица Јасмина, Стојановић Синиша. 1967/68. Гимназија „Иво Лола Рибар“ Маринков Ружица, Модић Мирко, Терзић Недељко, Дупор Мирјана, Стојшић Љиљана, Хромиш Блаженка, Џагарић Петар, Хорватовић Вера, Милутиновић Смиљка, Радојчић Јован, Радојчић Цвеће, Степанов Иванка, Бјелајац Љиљана, Бошковић Нада, Остојић Мирослава, Савић Милица, Туфегџић Ковиљка, Цветковић Емица, Беднар Димитрије, Хабеишус Билаш Марија, Давидовић Миле, Влаисављевић Љубица, Владисављевић Драгосава, Гаџурић Милица, Стевков Милица, Цветановић Живка, Вулетић Вукица, Дујић Антун, Јанић Гордана, Јовелић Никола, Маринковић Нада, Поповић Павле, Радивојевић Андрија, Радосављевић Слободан, Суша Славица, Богосављевић Јован, Константиновић Дејан, Крстић Дана, Миројевић Светлана, Милованчев Смиља, Николић Станко, Суботин Мирјана, Белић Љубица, Божић Ђурђица, Дражић Радивоје, Зечевић Иванка, Зец Миодраг, Мишчевић Милена, Ребић Слободан, Радованов Мирјана, Симеуновић Миливоје, Утвић Живан, Црнобрнић Душан, Бијуковић Драгана, Дрљача Богдан, Жегарац Стеван, Јанковић Живојин, Јовановић Вукосава, Јовић Славица, Сретеновић Драгорад, Стевановић Ненад, Травица Никола, Ћопић Никола, Мишковић Зоран, Николов Живко, Огњановић Јасминка, Савчић Војислав, Весели Жељко, Гајић Радован, Нешковић Милан, Стефановић Љубомир, Шрајер Крешимир, Шупица Миља, Павковић Радован, Џигурски Божидар, Међешки Марија, Зорић Милева, Љубичић Александар, Митровић Весна, Перге Фрања, Пузић Душанка, Херак Анђа, Максимовић Вукадин, Ребић Слободан, Срдић Драган, Сарић Фрањо, Топић Милутин, Остојић Видовданка, Слијепчевић Владо. 1968/69. Гимназија „Иво Лола Рибар“ Тејић Мирјана, Субашић Светлана, Бабић Зора, Милић Милена, Мартиновић Јелена, Трајковић Борислав, Влаховић Мара, Грабар Миодраг, Јеросимовић Бранко, Антонин Ана, Васић Милена, Андрић Слободан, Белић Верица, Ђукић Гордана, Иконић Слободанка, Пантелић Грозда, Танасић Славица, Бркић Гордана, Гедри Весна, Ивануш Ружица, Крстић Славица, Сантрач Милена, Сретеновић Ружица, Стојадиновић Биљана, Јанић Борка, Мијић Бранислава, Перић Смиља, Познановић Душан, Тубић Анђа, Карастанковић Светлана, Араницки Глигорије, Драгановић Здравко, Комен Небојша, Поповић Мирјана, Червењак Иван, Крстић Драгољуб, Вујичић Мирољуб, Стојшић Миленко, Прокић Милан, Мишковић Ранко, Пандуревић Слободан, Пејновић Златица, Гајин Бранислав, Радоичић Фарук, Смиљански Ђорђе, Шиљак Емир, Бућко Слободан, Ђурђевић Лаза, Мајсторичевић Вера, Вулетић Драгиња, Ковачевић Гордана, Грујић Златица, Танасић Драгосава, Тансић Радуле, Радуловић Владимир, Спасић Љубица, Степановић Бранислав, Стојковић Драгољуб, Цветичанин Јелена, Ђорић Мирјана, Размовски Радојка, Рогуља Гордана, Васиљевић Ковиљка, Ђурђевић Снежана, Ходоба Данило, Ходоба Здравко, Патковић Милан, Чобановић Софија, Жегарац Дубравка, Стојковић Момчило, Јовановић Слободан, Ерић Стана, Мрнаревић Стана, Коканов Борисав, Сретеновић Верица, Бранковић Душан, Брацика Јелица, Весковић Душко, Жупунски Небојша, Колб Жељко, Лерге Ђорђе, Машић Бранислав, Богдановић Селимир, Видовић Окановић Борислава, Вучковић Трифковић Радица, Карић Видосава, Васић Добривој, Томић Борислав, Беломарковић Љиљана, Хатиповић Енес, Шувак Зорислав, Ујевић Владимир.


Матуранти Митровачке гимназије

1969/70. Гимназија „Иво Лола Рибар“ Анђелковић Коча, Белић Верица, Владисављевић Верица, Возаровић Душанка, Вукадиновић Дамљанка, Гаџурић Иванка, Грубишић Нада, Ивић Данка, Јекић Босиљка, Крмпотић Нада, Манастирац Видосава, Манастирац Милан, Ћирић Катица, Бавански Драгутин, Вукин Вера, Живанић Љиљана, Зец Петар, Јелер Златка, Коритник Жељко, Марић Јасмина, Миланковић Љубиша, Нинковић Нада, Павић Радојица, Павловић Мирослава, Поповић Љиљана, Радивојевић Љубица, Теодоровић Вера, Аларгић Цвеје, Бакић Нада, Беговић Милана, Белић Миливој, Богдановић Даринка, Бошковић Душан, Влаовић Владимир, Данојчић Невенка, Еделински Зденка, Јанковић Светозар, Јаношевић Љубоја, Ковачевић Јелица, Лаћарац Радован, Миладиновић Мире, Огњеновић Зоран, Прецеп Вера, Сретеновић Слободан, Стрижан Славица, Штрбачки Зоран, Богдановић Миливој, Бошковић Драгана, Бурић Нада, Јанковић Драган, Јованчић Миодраг, Лево Анђелко, Лош Бранимир, Катић Милован, Љубинковић Србољуб, Марковић Бранка, Митровић Анђелка, Петровић Гордана, Пушић Миленко, Симић Соња, Ћирић Драгана, Хаџи-Стевић Драгослав, Шустра (Казимира) Анте, Бришки Владимир, Домановић Марија, Јовановић Милица, Девић Јелица, Бранковић Зорка, Јолдић Видосава, Бошковић Љубинка, Настић Милена, Сушић Госпоинка, Лукић Владисав, Филиповић Ратко, Кукобат Стеван, Михајловић Љубинка, Репајић Ружица, Филиповић Олгица, Матић Радојка, Анђелић Стеван, Тривковић Зора, Фаист Горан, Милановић Зора, Никодијевић Ратомир, Станковић Љиљана, Станчетић Миланка, Пратес Крнослав, Станић Слободан, Каталенић Желимир, Љељак Мирјана, Рашић Живка, Панић Смиљка, Милашиновић Љубомир. 1970/71. Гимназија „Иво Лола Рибар“ Анчић Добрила, Бркић Нада, Будимир Јованка, Данојлић Надежда, Желем Мирјана, Илић Борјанка, Јадрански Радмила, Јоцковић Драгица, Кнежевић Милена, Корица Гордана, Косановић Милица, Костић Гордана, Латас Мирјана, Мијалчић Јелена, Милановић Богданка, Поповић Гордана, Ребић Анђелка, Савић Сенадинка, Стојшић Зорица, Суботић Мирослава, Томовић Теодора, Божић Александра, Бркић Снежана, Гајин Нада, Глигић Спасенија, Глумичић Јадранка, Грубишић Нада, Драгутиновић Нада, Звонаревић Марија, Илијин Ђорђе, Јанковић Вера, Јаношевић Вера, Јерковић Нада, Јовичић Верица, Марић Драгица, Николић Бранко, Николић Златица, Нићетин Ђурђица, Познановић Гордана, Радојевић Љубица, Стојшић Слободан, Фат Ђура, Цундра Божица, Челекетић Вера, Шарић Љиљана, Вукосављевић Љубица, Глумац Анђелка, Дугошија Радослав, Ђуричић Јелена, Жеравић Јовица, Здравковић Зорица, Комшић Јован, Коруга Светлана, Михајловић Душан, Папић Живан, Радојковић Милица, Стојшић Милица, Ушљебрка Слободан, Чупић Вера, Чупић Љиљана, Базиљевић Нада, Вукашиновић Миомир, Дивнић Бранислав, Зафировић Љубица, Ивковић Славица, Максимовић Милан, Милашиновић Ружица, Михајловић Смиљка, Окановић Ђорђе, Пешић Ружа, Ранитовић Даница, Росић Славка, Сарановац Мара, Стојчевић Јован, Хаџић Јосип, Врањешевић Ружица, Ђукић Бора, Илић Драгица, Јеросимовић Бренка, Панић Зорица, Штрбачки Мирослава, Вукашиновић Славко, Јањић Милорад, Недић Горан, Пишталовић Анђелка, Радмановић Добрила, Стефановић Даница, Хорнунг Дарко, Будимировић Вјекослав, Девић Ружа, Миладиновић Радован, Селенић Јованка, Станојевић Нада, Сударевић Бранислав, Барјактаревић Љиљана, Врабич Младен, Кузминац Љубиша, Миленковић Љиљана, Младеновић Томислав, Ристивојевић Владимир, Синђелић Стеван, Филиповић Душан, Витомировић Радослав, Гајић Миленко, Грубишић Нада, Илић Милија, Котарлић Миодраг, Миливојевић Драгица, Пантелић Зоран, Трећак Небојша, Ћулић Гордана. 1971/72. Гимназија „Иво Лола Рибар“ Бараћ Зденка, Павловић Радмила, Берток Марија, Вукотић Живан, Јовановић Милић, Краљ Јасенка, Милешек Лука, Налетина Вера, Николић Радосав, Рашић Урош, Станков Милан, Тодорић Љуба, Фечко Марија, Анојчић Душанка, Бјелобрк Гордана, Гајчевић Марија, Ковачевић Бранка, Ковачевић Славица, Миловановић Миланка, Павићевић Евица, Тијанић Снежана, Тодоровић Миленка, Ходоба Јасна, Арсеновић Владан, Беговић Миомир, Грујичић Миланка, Константиновић Драган, Лончар Милорад, Марковски Сима, Пејић Милан, Радосављевић Радомир, Станивуковић Светлана, Травица Аница, Филиповић Зоран, Хаџић Мирослава, Чиеф Јарослав, Богићевић Биљана, Вученовић Славица, Гајски Ружица, Јанић Гордана, Кљајин Аница, Кузминац Љиља, Михајловић Јелена, Нешковић Мирјана, Пајић Мира, Пејновић Ђурђица, Пувача Гордана, Ратковић Ружица, Турудић Анђелка, Цветичанин Аница, Шулаја Ранка, Батало Драган, Бркић Александар, Драгичевић Живорад, Живановић Јелена, Жигић Зоран, Јаношевић Владимир, Матић Мирјана, Машић Бранка, Никшић Слободан, Павковић Драгица, Палинкаш Розалија, Пењашковић Аница, Стојчевић Сава, Цветков Бранислав, Бесеровац Мирјана, Виталић Весна, Војновић Драгана, Лекић Драгиња, Мишчевић Гордана, Николић Милица, Николић Мирјана, Радовановић Зора, Сарајлић Фатима, Чоловић Љиљана, Крсмановић Ђорђе, Петровић Мира, Стефановић Стеван, Витасовић Мирјана, Гаџурић Драгица, Мајсторовић Зорица, Николић Рада, Пајић Божица, Саблић Љиљана, Цвејић Јадранка, Штерлеман Гордана, Бешвир Божидарка, Вукадиновић Јован, Ђурић Слободан, Јовановић Борислав, Кљајин Сава, Лазаревић Миланка, Мошић Стеван, Рајић Слободан, Хот Аиша,


175 година Митровачке гимназије

Владисављевић Радослава, Весели Власта, Котарлић Јелица, Николајевић Снежана, Рајић Љубица, Симић Илинка, Цветиновић Светлана, Бараћ Љубица, Бунџа Мирослав, Дабовић Борислав, Ерцеговац Душан, Јакић Ивица, Међешки Предраг, Плавшић Блаженка, Првуловић Миљана, Штетина Рудолф, Беднар Нада, Бркић Мирјана, Вучић Милијана, Заскалицки Оливера, Ловрић Златица, Максимовић Живка, Ковачевић Синиша, Окановић Славко, Перић Босиљка, Пријић Ковиљка, Сретеновић Драгица. 1972/73. Гимназија „Иво Лола Рибар“ Богдановић Бранко, Вучковић Ковинка, Ђорђић Добринка, Јанић Љубиша, Костадиновић Драгица, Лукић Радинка, Мишковић Даница, Милојевић Бранко, Нићетић Миодраг, Нинковић Љубица, Степановић Ђорђе, Ходак Јелица, Тодоровић Драгана, Чампраг Ђурђица, Ференчић Иванка, Шимуновачки Јован, Бојић Војислав, Васић Вера, Грујић Оливера, Грујичић Илинка, Драгичевић Вера, Дураћ Злата, Ђукановић Славица, Јелер Јадранка, Канарев Тамара, Кудић Милица, Миловац Катица, Нинковић Јасминка, Петровић Весна, Радић Бранка, Релић Вера, Рибић Ружа, Црногорац Небојша, Араницки Федора, Батисвајлер Олга, Будимир Ана, Вишекурина Вера, Владисављевић Злата, Вулетић Радмила, Вучковић Светлана, Јовановић Светлана, Јосимовић Милена, Обрадовић Драгица, Павловић Петра, Цветић Гордана, Штерлеман Лидија, Араповић Дамир, Бабић Ђорђе, Брњашевић Јулка, Гаџурић Јованка, Дробњак Радмила, Жутић Живан, Мартиновић Стеван, Певац Анкица, Стрижак Снежана, Свирачевић Бранко, Скакун Синиша, Субашић Љубомир, Џаја Споменка, Бркић Милован, Будошан Јасна, Ветмић Милован, Ковачевић Надежда, Марковић Драган, Милошевић Драгана, Мишић Милорад, Мишковић Василије, Новаковић Владета, Остојић Гаврило, Поповић Ратко, Ристивојевић Анђелка, Савковић Вера, Хорват Вера, Црк Божица, Билбија Станислав, Будишин Весна, Вулетић Споменка, Граовац Славица, Калуђер Владимир, Костић Верица, Кузминац Златко, Маџић Душко, Миланковић Милан, Милованчев Верица, Павловић Томислав, Петровић Дејан, Петровић Јован, Радованов Радомир, Рогуља Златко, Станић Јован, Стојшић Вера, Цвјетковић Јован, Чупић Мирјана, Брабец Драгутин, Вукмировић Верица, Лилић Биљана, Хрњак Верица, Витомировић Софија, Миражић Борислав, Репајић Весна, Будимировић Драгица, Вуковић Радмила, Вучковић Предраг, Мишчевић Љиљана, Оковић Гордана, Радаковић Бранислав, Росић Љиљана, Трнинић Душанка, Цветановић Јермина, Николић Јасминка, Вујичић Јелица, Вучковић Слободан, Гаџурић Драгица, Милић Драга, Саватић Милица, Радовановић Мирјана, Петровић Љиљана, Стојановић Смиља, Радојчић Душан, Спаић Бранислав, Петрас Жељко, Утвић Илија, Буквић Софија, Дупор Бранка, Зрилић Златко, Јадрански Зоран, Јовић Милица, Јовичић Слободанка, Јоксимовић Зоран, Петровић Зорица, Поповић Оливера, Павловић Драгана, Путинчанин Душан, Стојиновић Станислава, Стојковић Мирјана. 1973/74. Гимназија „Иво Лола Рибар“ Живановић Љубица, Миоковић Даница, Молан Фрања, Јојин Сунчица, Кнежевић Биљана, Ковач Весна, Кузминац Богдана, Максић Предраг, Мићић Милена, Пренташевић Рахела, Радованов Јелена, Бошњаковић Жарко, Буђа Весна, Грабић Славко, Дамњановић Миодраг, Ђорђевић Ната, Желем Стеван, Окановић Јовица, Рукавина Ирена, Стевановић Весна, Хаџић Вера, Марић Бранко, Пантелић Милан, Прокоп Бранислава, Величковић Гордана, Жамбок Томислав, Кукуљ Данка, Мирковић Олга, Остојић Марија, Поповић Бошко, Растовац Мара, Уметић Слободанка, Цветичанин Ђорђе, Богдановић Љиљана, Вучковић Александар, Звонаревић Ева, Ковачевић Жељко, Међедовић Златица, Миладиновић Јелица, Минић Драгица, Рагај Златко, Штивић Биљана, Радусин Мира, Бартош Бланка, Гвојић Миланка, Глуваковић Верица, Левајац Зорица, Котаранин Нела, Чоловић Мирјана, Саблић Весна, Станчетић Љубица, Тесла Љиљана, Шеик Гордана, Шкундрић Нада, Ранковић Живана, Бјелобрк Мирјана, Буха Иванка, Долић Павка, Доросулић Јадранка, Зурковић Драгана, Кричка Нада, Малбашић Зора, Радојевић Љубица, Стојковић Љиљана, Живковић Јасмина, Панишић Марина, Савић Мирјана, Рамљак Весна, Чорак Мара, Бенковић Бисерка, Вучковић Вера, Дугошија Госпојинка, Живковљевић Милена, Малетић Мирјана, Мелентијевић Радмила, Мачковски Невенка, Павловић Славица, Стефановић Смиљка, Весковић Душанка, Станојевић Милица, Туршијан Ђорђе, Буквић Биљана, Јовановић Небојша, Крчединац Драган, Обрадовић Александра, Милинов Јелена, Станисављевић Мирослав, Трећак Владислава, Ђукић Драган, Кузминац Драган, Ленђел Весна, Станишић Драгослав, Бобацки Зорица, Вученовић Радомир, Гајић Златенко, Љубичић Милица, Миражић Петар, Гачић Зоран, Ковачевић Братислав, Бакић Љиљана, Врабич Драшко, Ђерђев Стеван, Петровић Александар, Ристић Милунка, Стојшић Лазар, Томашевић Добривоје, Дурсановић Љубинко, Јајић Богољуб, Кокар Јован, Миладиновић Цвеће, Остојић Љиљана, Станојев Здравко, Грујић Мирјана, Дабовић Бранка, Мандић Радивоје, Милеуснић Милан, Лацковић Мирјана, Остојић Љиљана, Драгичевић Драга, Асурџић Гордана, Ковиљац Љубица, Свилокос Бранка, Симић Слободан, Апић Михајло, Веселиновић Славица, Дулић Стана, Живановић Даница, Иконић Слободан, Јанковић Гордана, Јанић Љиљана, Југовић Стана, Матић Бошко, Мијаиловић Драган, Остојић Љиљана, Остојић Мирјана, Павловић Нада, Петровић Никола, Петровић Петар, Плавшић Маргарета, Прпић Ружица, Репар Власта, Спасојевић Драган, Стојановић Миодраг, Телеки Вера, Цветинчанин Бранка, Анђелић Гордана, Божић Анђелка, Владисављевић Драгица, Вулић Тодор, Говедарица Анђелка, Зоркић Сава, Коњевић Радослава,


Матуранти Митровачке гимназије

Кузминац Златко, Милашиновић Радивој, Провчи Владимир, Радуловић Нада, Стаменковић Драгиша, Телеки Катарина, Секулић Љиљана, Цветков Бранка, Будечевић Слободанка, Вулин Сава, Зарић Мирјана, Махмутовић Зоран, Милованчевић Никола, Радмановић Бранислава, Петровић Мирјана , Станојевић Драгица, Ћирић Љиљана. 1974/75. Гимназија „Иво Лола Рибар“ Дишић Милица, Лапчевић Анђелка, Бранковић Биљана, Владисављевић Миленија, Вукајловић Јован, Кардаш Душко, Миличевић Јефта, Теодоровић Нада, Ћендић Милица, Брунчић Бојан, Дабић Славица, Ђурђевић Ђорђе, Јањић Драган, Јосиповић Димитрије, Кртинић Милица, Томановић Небојша, Васић Нада, Симеуновић Верица, Мишчевић Јелица, Рајић Милена, Радосављевић Драгица, Баланац Ружица, Јукић Љубица, Међедовић Борица, Антић Нада, Богић Љубица, Броцић Миладин, Граовац Десанка, Зурковић Јованка, Љубичић Драгољуб, Савковић Верица, Малешевић Љубомир, Рајић Ненад, Тодоровић Бранка, Бундало Нада, Панасиук Бранислава, Веселиновић Љубица, Каран Славољуб, Ивић Бранко, Карановић Јелена, Миливојевић Биљана, Анђелић Љиљана, Богић Смиља, Винокић Дубравка, Илић Јелена, Мијић Славијана, Миладиновић Мирјана, Петровић Драгана, Радичић Зорица, Симић Милена, Чупић Зорица, Кузминац Златенко, Константиновић Лазар, Марковић Љиљана, Сарановац Катица, Клајн Лидија, Червењак Бранислав, Батало Бранка, Добрић Јован, Жунић Радослава, Стојчевић Гордана, Хладик Павле, Хрговић Мирко, Бережни Весна, Остојић Јово, Радуловић Зорица, Костић Љиљана, Кукучка Мирослав, Маринковић Оливера, Михаиловић Милан, Бојанић Светозар, Вучковић Драгослав, Јовичић Зенка, Карић Зорица, Митровић Гордана, Рошка Данко, Трнић Славица, Војновић Љубица, Дробац Милка, Дураћ Блажица, Ивић Верољуб, Јанковић Драгица, Марковић Славица, Павичић Јадранка, Танасић Бранка, Шимон Блажена, Бенка Златко, Вујадиновић Душанка, Поповић Наташа, Андрић Чедо, Грбатинић Иванка, Недаковић Душан, Бркић Љиљана, Костадиновић Вера, Мартиновић Зоран, Прокоп Татјана, Пуђа Драган, Бикић Душко, Благојевић Весна, Иванишевић Дамир, Јовановић Јелена, Мирковић Радинка, Поповић Милева, Тадић Ранка, Бижић Светлана, Војновић Борка, Милковић Биљана, Станојев Дана, Николић Златица, Ђорђић Драгиша, Вукосављевић Славко, Хладик Душан, Бирач Гордана, Радусин Милан, Топаловић Јелица, Бишчић Миомир, Дробац Анка, Милашиновић Љиљана, Маглић Бранимир, Медић Гордана, Поповић Небојша, Веиновић Војкан, Николић Вукосава, Владисављевић Злата, Јанковић Нада, Милић Мирољуб, Озимковић Ђорђе, Ђукановић Милена, Поповић Смиљан, Радивојевић Љиљана, Жилић Верица, Јовановић Бошко, Панић Зоран, Тарле Хелена, Кнежевић Бошко, Видаковић Нада, Стијачић Зоран, Ракић Ђорђе, Шрајер Маргарета, Илијин Јелица, Илић Иван, Мајсторовић Зоран, Стојковић Рајко, Обрадовић Гордана, Радосављевић Душан, Живановић Живан, Молнар Фрањо. 1975/76. Гимназија „Иво Лола Рибар“ одељење 4/1, одељењски старешина: Кошанин Живана Драгичевић Милица, Ненадовић Јелица, Рељић Весна, Глигорић Верица, Аћимовић Драган, Вукомановић Бранислава, Грозданић Бранислав, Ђуричић Момир, Илић Гордана, Јовановић Маја, Крстић Даница, Марковац Ружица, Миланковић Мирјана, Милутиновић Олга, Миљковић Душко, Митровић Недељко, Недић Драган, Никшић Никола, Огњановић Ружица, Петровић Урош, Стајић Јелица, Суботин Весна, Тањга Раде, Цикуша Живан, Цимеша Зорица, Сламај Елизабета, Бељански Зорица, Иванов Вера, Субић Мира, Ивановић Радмила. одељење 4/2, одељењски старешина: Патковић Ана Зорановић Драгица, Кнежевић Озренка, Манић Даница, Попов Славица, Ковачевић Весна, Мутавџић Аца, Бибић Јованка, Бојанић Славко, Бркић Софија, Достанић Гордана, Јовић Јовица, Јојин Весна, Карајко Злата, Кузминац Јелица, Лакетић Боривоје, Лауко Љубослав, Лукић Ружица, Мартиновић Драган, Маџић Душанка, Миклош Владимир, Миленковић


175 година Митровачке гимназије

Бранислава, Милошевић Светислав, Москаљ Љубомир, Никић Блаженка, Петрић Марија, Портнер Никола, Протил Иванка, Павловић Мирко, Чекић Јелена, Владисављевић Смиља, Ловчанин Саша, Окановић Љубица. одељење 4/3, одељењски старешина: Ивић Мирјана Васиљевић Гордана, Настасић Невена, Павловић Сенка, Ћирић Биљана, Богдановић Бисерка, Гајић Милена, Крстоношић Јовица, Мишчевић Здравко, Мићковић Славен, Перковић Мира, Петровић Горан, Цветић Радивој, Дробњак Предраг, Лешчук Славица, Марковић Мирољуб, Маркичевић Бисерка, Миоковић Зоран, Струхар Братислав, Ћурчић Мирјана, Ујфалуш Иван, Шпановић Милић, Фогараши Крешимир, Сарановац Сава. одељење 4/4, одељењски старешина: Јовановић Љубица Жеравић Милица, Кадар Златко, Клепац Радослава, Лепотић Душица, Јањић Снежана, Билбија Јасна, Рабич Весна, Баошић Драган, Божић Стеван, Гаћа Драган, Живковић Јованка, Костадиновић Снежана, Мирковић Анђелка, Нинковић Верица, Прокоп Ђорђе, Ратковић Мирослав, Регодић Душан, Станковић Вера, Ћосић Анђелка, Беломарковић Радојка, Богићевић Лазар, Јелкић Оливера, Радојковић Рајка, Раковић Милена. одељење 4/5, одељењски старешина: Раковић Миљан Спајић Весна, Столић Бојана, Циврић Драган, Варазлић Весна, Владисављевић Ђурђица, Говорчић Златко, Јеремић Милан, Крстић Милорад, Љубинковић Катарина, Мелентијевић Видоје, Миливојевић Тихомир, Петровић Љиљана, Пузић Милена, Радошевић Снежана, Топаловић Јовица, Шулаја Стеван, Влаовић Драгица, Анђелић Лазар, Грковић Александар, Кнежевић Драгица, Куриџа Ружа, Недељковић Љиљана, Францешко Златко, Цветиновић Љиљана, Остојић Жарко. Ванредни: Никшић Евица, Рашић Војислав, Марић Драга, Котарлић Миленко, Писаревић Златко, Радуловић Љубиша, Станојевић Радмила, Мирковић Мирјана.

1976/77. Гимназија „Иво Лола Рибар“ одељење 4/1, одељењски старешина: Грабовац Анђелија Барбуловић Петар, Вашут Мирјана, Дамјановић Даница, Ђукић Зорица, Жеравић Жељко, Јовановић Миљана, Каралић Божидар, Кнежевић Мара, Марић Ружица, Марковић Љубиша, Милошевић Гордана, Мићић Зорица, Перковић Јасна, Томашевић Душица, Жамбок Невенка, Асурџић Мирјана, Звонаревић Славица, Келава Дорица, Пупавац Славка, Рајновић Штефица, Миновска Розика, Јешић Весна. одељење 4/2, одељењски старешина: Томашевић Милица Ванек Јасна, Вукмир Милка, Габошац Миомир, Дабо Бруна, Домановић Весна, Драгојловић Весна, Јанковић Гордана, Јовановић Ранка, Марин Мирјана, Матић Анђелка, Њежић Љиљана, Пенић Зорица, Перић Миланка, Перић Слободанка, Поповић Дивна, Свилар Светлана, Биркаш Звонко, Васиљевић Бранко, Левајац Зоран, Бркић Весна, Ђукић Злата, Шевић Мирјана, Матанић Ђура, Микић Драгана, Цветковић Владислав, Миливојевић Драган, Вукмир Милка, Ђонлић Милена, Гвозденовић Никола. одељење 4/3, одељењски старешина: Јанковић Славко Андријевић Радивој, Божић Ненад, Вељковић Светлана, Живковић Весна, Јовановић Мирослав, Карановић Милица, Остојић Душан, Поповић Слободан, Рамљак Јасна, Станчић Љиљана, Ступар Владимир, Обровачки Мирослав, Панић Нада, Петровић Слађана, Прерадовић Никола, Ходоба Зденко, Цветковић Љиљана, Цундра Весна, Зорановић Бранко, Свирчевић Никола, Буковски Иван, Маринковић Данка. одељење 4/4, одељењски старешина: Мишић Миле Богдановић Миленко, Боричић Јадранка, Буђановац Драгица, Декански Александар, Ердељан Зорана, Јурић Горан, Калаузовић Урош, Кендришић Мирослав, Константиновић Снежана, Крчединац Љиљана, Машић Весна, Опачић


Матуранти Митровачке гимназије

Небојша, Стојковић Миодраг, Ракић Љиљана, Обрадовић Владимир, Матковић Дарко, Станојев Мирјана и Ванек Бранка. одељење 4/5, одељењски старешина: Ковачевић Бранислава Вићентић Драгица, Вукајловић Милорад, Јукић Жељко, Кнежевић Милка, Крсмановић Нада, Кукић Златица, Љубичић Злативој, Маленковић Влада, Милошевић Радојка, Миланковић Злата, Нинковић Иван, Павловић Саво, Радаковић Горан, Живковић Јелица, Какашић Нада, Лађиновић Драган, Шен Марија, Џалета Весна, Антонић Момир, Девић Милица, Петровић Босиљка, Пејновић Светлана, Пејновић Бранислав, Јо Драган, Марицки Жарко. одељење 4/6, одељењски старешина: Подушка Фердинанд Бабић Ружица, Беговић Анђелка, Вученовић Радославка, Томашевић Ранко, Вучковић Нада, Дураћ Љубишко, Ивановић Душанка, Милиновић Илија, Остојић Зорица, Радосављевић Живана, Ристић Савета, Саватић Младенко, Стојаковић Жанка, Ћетковић Мирјана, Топаловић Станка, Милинов Ђорђе, Дугошија Павле, Ђурић Нада, Шашић Дарко, Маленовић Вера, Павић Славко, Радивојков Миленко. Ванредни: Лукић Милица, Гавриловић Весна, Тимотијевић Верица, Перић Светлана, Николић Нада, Ћирић Славица, Штрбачки Јованка.

1977/78. Гимназија „Иво Лола Рибар“ одељење 4/1, одељењски старешина: Радуновић Јован, Станојевић Рада Белић Оливера, Видовић Златко, Витасовић Душко, Гуцуња Милош, Достанић Милена, Драгојевић Димитрије, Јанковић Зоран, Јовановић Љубица, Каралић Ружица, Ловрић Весна, Љиљак Јасмина, Марић Весна, Мартиновић Зоран, Михајловић Милена, Поповић Светлана, Секулић Драган, Секулић Милан, Селенић Биљана, Цвејин Мирко, Цуцанић Пера, Ћосић Радослава, Шербић Биљана, Аћимовић Мила, Росић Стеван, Бисерчић Лидија, Вукосављевић Соња, Денда Верица, Звонар Зоран, Кирш Јадранка, Стефановић Зорана, Перић Миленко. одељење 4/2, одељењски старешина: Јанковић Нада, Подушка Фердинанд Баленовић Јадранка, Белић Ђорђе, Божјаковић Александар, Војновић Оливера, Дињашки Јелена, Живковић Тамара, Јовановић Весна, Јовелић Нада, Лемајић Ненад, Љаховић Михајло, Миловановић Предраг, Протић Драган, Радуновић Светлана, Репајић Светлана, Симовљевић Ђорђе, Сладојевић Марија, Степановић Марина, Тодић Миленко, Шулаја Љубиша, Канарев Владимир, Матић Дарко, Рајновић Катица, Христов Драган, Крстић Марија, Станчетић Драгана, Пешић Драгица, Ерић Зоран, Петровић Славица. одељење 4/3, одељењски старешина: Мирчета Мирко Богдановски Нада, Буђановац Александар, Вујадиновић Владимир, Гаџурић Златомир, Дивљак Драгица, Ерић Милена, Ивановић Ружица, Јос Светлана, Марканов Милица, Каролић Светлана, Костелац Горан, Мачкић Невена, Пиља Мирјана, Познановић Петар, Рољић Јово, Рољић Чедомир, Теодоровић Љубица, Тешанкић Гордана, Тешановић Вид, Томан Анка, Тодоровић Зорица, Туфегџић Љиљана, Туфегџић Мира, Шестановић Станка, Милковић Предраг, Јокић Драган, Дураћ Јован, Пузић Бранислав, Белош Јасмина, Савић Радомир, Јовановић Душан. одељење 4/4, одељењски старешина: Соколовић Вера Живковић Милена, Зељковић Мира, Ивић Миланка, Јеликић Милена, Јеликић Слађана, Јуришић Драгица, Јовић Гина, Милетић Оливера, Николић Љиљана, Палађи Павица, Папић Драгица, Савић Мирјана, Симић Драгица, Стојиновић Вера, Чупић Славица, Штековић Јасна, Гашовић Биљана, Глигорић Славица, Јанковић Мирјана, Чугаљ Бранкица, Шевић Љубица, Пејић Јасминка, Радовановић Гордана, Рибић Драгица, Ивановић Аница. одељење 4/5, одељењски старешина: Билушић Иван, Јовановић Љубица Атанацковић Љубиша, Варга Јелица, Васиљевић Марина, Груловић Биљана, Живковић Мирјана, Јовановић Владан, Јовановић Милан, Ковачевић Радислав, Кривокућа Владан, Крчединац Радован, Лукић Милена, Мартиншић Жељко, Миленковић Драган, Папишта Марица, Рауш Зорица, Савић Предраг, Слепчевић Милана, Станишић Душан, Станишић Светислав, Стојановић Јосиф, Филиповић Мирјана, Фогароши Златко, Црнојачки Обрад, Шарчевић Марија, Машић Олгица, Салатић Данијела, Радотић Ксенија, Попов Марица, Младенов Станка, Пеле Божица, Сисојевић Биљана.


175 година Митровачке гимназије

одељење 4/6, одељењски старешина: Вучетић Миливој Арсеновић Мирослав, Беланчић Марија, Вељковић Весна, Вијук Љубиша, Вулетић Анђелка, Вулетић Жељко, Димовић Гордана, Завиша Љубиша, Илијин Вукица, Јеликић Јелица, Кузминац Јелена, Малетић Драгојло, Матић Горан, Миглински Борислав, Нинковић Жељко, Самарџић Снежана, Свилокос Споменка, Томић Дино, Ференц Жељко, Ћалић Богдан, Ходоба Бранка, Бачванин Анђелко, Бељански Златко, Мартиновић Драган, Регодић Зорка, Савић Радован, Стојановић Јасмина, Маглић Ивица, Ђукић Зоран, Ђукић Мирјана, Вулин Јелица, одељење 4/7, одељењски старешина: Милан Карајовић Адамовић Снежана, Достанић Милорад, Ђорђевић Стеван, Живковић Јован, Јованић Весна, Јовић Радослава, Костић Анђа, Милорадић Јова, Мркшић Жељко, Нинковић Светлана, Павловић Радоје, Петковић Мирјана, Плавшић Јовица, Познановић Драган, Радојчић Милица, Циврић Ђорђе, Чандрлић Соња, Врањеш Драгана, Григоров Момчило, Столић Биљана, Катанић Драган, Шећковић Дуња, Апић Марија, Јовановић Јанко, Крстић Иванка, Милошевић Ранко, Рајић Злата, Вукас Милош, Петковић Ангелина. Ванредни: Видић Живан, Зимица Јован, Хаџић Магдалена, Дукић Љиљана, Цицо Зорица, Јовичић Бранка.

1978/79. Центар за образовање радника у друштвеним делатностима „Иво Лола Рибар“

2

струка: правна, IV1, одељењски старешина: Софија Веселчић Гаврић Снежана Абођи, Славица Ајдуковић, Снежана Анчић, Зденка Бајер, Бранковић Радослав, Анкица Бребан, Мирјана Броцић, Гордана Вучковић, Миодраг Ђуровић, Ружица Елез, Мирјана Ераковић, Марица Живановић, Дарко Жупунски, Љиљана Зорић, Спасоје Зељковић, Раденка Ивић, Љиљана Јанковић, Мирослав Каралић, Мирјана Кличковић, Велимир Кнежевић, Владислава Крстић, Богдан Лукач, Зденка Љубичић, Маргарита Мађар, Мирко Мацановић, Мирјана Недић, Милена Прерад, Светлана Радовановић, Јелица Ристић, Горан Севдинов, Славица Стојановић, Гордана Субић, Снежана Томац, Весна Ћетковић и Бојана Шовљански. струка: правна, IV2, одељењски старешина: Мира Лазић Славица Аврамовић, Борислав Бабић, Станко Бараксадић, Јасна Блажић, Снежана Божић, Недељко Бојанић, Аница Бријак, Светлана Васиљевић, Зорица Вукановић, Јелица Галиот, Ружица Доведан, Миланка Драгановић, Љубица Дивљак, Љиљана Комшић, Јадранка Комненовић, Весна Кривић, Златица Кузминац, Живан Латас, Јасмина Лукичић, Душан Љубинковић, Милорад Милошевић, Милица Недељковић, Драган Новаковић, Снежана Прокоп, Бранка Пејчић, Зоран Петропољац, Душанка Петровић, Владимир Радичевић, Борка Рађевић, Јасмина Ранковић, Смиљка Сарајлић, Радојица Турудић и Владимир Тинтаровић. струка: преводилачка, IV3, одељењски старешина: Милица Томашевић Гордана Анић, Илонка Бајур, Митра Божић, Јелица Брибота, Славица Бркић, Љубица Васиљевић, Марија Видаковић, Јелица Гајић, Бранка Димитријевић, Светлана Ђукић, Јока Ђурић, Мара Ивановић, Госпојинка Јанковић, Нада Јованов, Љубица Капроцки, Пава Лакетић, Емица Ланг, Анђелка Легиновић, Мира Миљановић, Весна Никшић, Снежана Палека, Дивна Радивојевић, Милена Рајаковић, Гордана Скалицки, Видосава Тадић, Љубица Теодосић и Марица Чандра. струка: преводилачка, IV4, одељењски старешина: Божица Стојковић Љубица Андрић, Нада Берендика, Мирјана Вукајловић, Млађенка Вученовић, Смиљенка Вученовић, Милица Ђукнић, Бранислав Ејић, Мара Зељковић, Миланка Ивић, Драган Јагодић, Ђурђица Јанковић, Слободан Јеликић, Љиљана Јеремић, Госпојинка Јовановић, Бојан Кртинић, Марија Крнић, Роса Малешевић, Снежана Ојданић, Мирјана Окановић, Бранка Перенчевић, Снежана Перовић, Душко Стајић, Јелица Стојановић, Снежана Тимотић, Мирјана Хољевац и Горан Шашић. струка: културолошка, IV5, одељењски старешина: Мирјана Малешевић Љиљана Аничић, Винка Бабић, Радинка Бродић, Снежана Вићентијевић, Јово Вуковић, Јасна Глигорић, Јованка Деспотовић, Гордана Жабић, Дана Ивановић, Дрена Ивановић, Ката Јанић, Радослава Јанковић, Зоран Кресојевић, Мика Лаћарац, Зоран Марковић, Верица Машић, Небојша Мејић, Вера Мишчевић, Љиљана Мишчевић,

2

Спискове матураната у време и након усмереног образовања, на основу Матичних књига ученика, које се чувају у Архиви школе, приредио Ђорђе Домазет уз помоћ Владислава Миленковића.


Матуранти Митровачке гимназије

Марија Никшић, Ђорђе Орловић, Борка Остојић, Слађан Папић, Милан Плавањац, Мила Ратић, Ђурица Сарајлић, Вера Сретеновић, Зоран Станковић, Биљана Убипарип, Гостимир Чупић и Радмила Шкорић. струка: културолошка, IV6, одељењски старешина: Вера Соколовић, Босиљка Радовановић Љиљана Благојевић, Мирко Богдановић, Зорица Богичевић, Снежана Вујасиновић, Зоран Вујовић, Љиљана Вукмир, Љиљана Гело, Јулкица Дамјановић, Весна Достанић, Зоран Ђорић, Љиљана Живковић, Влада Илић, Бошко Јурић, Марија Ковчо, Олга Љубишић, Драгослав Мартиновић, Зорица Мијатовић, Божица Мићић, Весна Недић, Љиљана Николић, Марио Павлић, Зоран Пармаковић, Светлана Радак, Мирјана Ранковић, Лила Радојковић, Нада Свилокос, Светлана Секулић, Славица Селенић, Радослава Топаловић, Марица Тренчанин и Анђа Ћетковић. струка: информатичка, IV7, одељењски старешина: Цветко Раднић Душко Алексић, Звонко Беднар, Мирко Бенко, Драган Бобић, Гордана Веселиновић, Нада Веселиновић, Драган Вићентић, Јелица Гаврановић, Радмила Даниловић, Радослав Ковачевић, Госпа Кнежевић, Сава Крчединац, Савета Латас, Милорад Лакетић, Љубинка Лукић, Дубравка Маринковић, Јасмина Марковић, Слободан Миловац, Душанка Незнановић, Бранка Пеле, Радомир Симић, Зоран Тривић, Драгомир Туфегџић, Мирко Шиндрак и Жељко Шијан. струка: математичка, IV8, одељењски старешина: Славко Јанковић Драган Вићентић, Милена Вученовић, Зорица Гријак, Зоран Ердељан, Петар Јакшић, Драган Јовановић, Бошко Крањчевић, Зорица Љубичић, Марија Маљковић, Светлана Милинковић, Драган Михаиловић, Весна Недељковић, Јован Обрадовић, Нада Рунтић, Бранка Салатић, Гордана Синђић, Александар Сисојевић, Владан Тојагић, Синиша Џакић и Анђелка Шијак.

1979/80. Центар за образовање радника у друштвеним делатностима „Иво Лола Рибар струка: правна, одељењски старешина: Радојка Станојевић Милан Аћимовић, Славица Бобић, Јелка Блашчак, Борислав Вукас, Мирка Ердеји, Јелена Зубовић, Васа Јанковић, Миленко Јовелић, Љиљана Јоцић, Весна Карајко, Никола Керавица, Јулка Љиљак, Маја Маринковић, Зорица Марковић, Нада Марковић, Владимир Милић, Драган Миловановић, Јасмина Милошевић, Стојанка Николић, Вера Огњановић, Андрија Папишта, Мира Ерак, Бисерка Петковић, Весна Петрас, Вера Петровић, Јасмина Петровић, Љиљана Пешић, Тихомир Плавшић, Рајка Ратковић, Нада Савић, Стојанка Скакун, Татјана Стеценко, Душко Шакан, Живко Шијан и Јадранка Шуман. струка: правна, одељењски старешина: Радмила Јадрански Милена Беловуковић, Александар Берић, Љиљана Браић, Гордана Врга, Бранко Гвозденовић, Миодраг Дукић, Татјана Ђокић, Борка Живковић, Драгица Илић, Снежана Јовановић, Катица Југовић, Жељко Ковачевић, Љиљана Кузминац, Милена Лакетић, Живко Маринковић, Љиљана Мишчевић, Станимир Недић, Љиљана Ненадовић, Весна Павловић, Звездана Писаревић, Жељка Поповић, Драгица Регодић, Мирјана Скакун, Зора Спасојевић, Бисерка Тесла, Мирјана Томић, Љубинка Тумбасевић, Љубица Црногорац, Синиша Чупић, Мирјана Шајић, Живко Шојић, Весна Штефанац и Љубица Петровић. струка: преводилачка, одељењски старешина: Анђелка Карајовић Нада Авакумовић, Јасминка Бабић, Веселинка Бараћ, Верица Бркић, Цвеће Будимчић, Татјана Вогањац, Весна Вујић, Мира Грбић, Снежана Грујућ, Драгана Ђонлић, Нада Живковић, Наташа Исаковић, Биљана Јапић, Зденка Јашћур, Ђорђе Ковачић, Ранка Маричић, Радмила Марицки, Спасенија Миросављевић, Илонка Олах, Зорица Перић, Љиљана Раданов, Светлана Рашовић, Радинка Симић, Јасна Тепавац, Милка Томић, Стоја Топић, Светлана Шестановић и Јелица Шијак. струка: културолошка, одељењски старешина: Весна Херор Бранка Анђелић, Радија Антић, Горан Бартош, Светлана Владисављевић, Желимирка Дивљак, Душанка Ђуровић, Иван Живановић, Дарко Жилић, Милорад Јевремовић, Гордана Јегдић, Снежана Јелчић, Савета Ковачевић, Биљана Кнежевић, Ђурђица Кузминац, Весна Лемајић, Драган Марић, Станојка Масларић, Снежана Матић, Љиљана Миљевић, Љубомир Мудрић, Соња Нинић, Иван Одак, Владан Перишић, Мира Поповић, Зоран Прерадовић, Славица Пурић, Јованка Станојевић, Весна Стошић, Тихомир Томашевић, Јован Ћирић, Зоран Чолић и Душко Цундра.


175 година Митровачке гимназије

струка: математичка, IV7, одељењски старешина: Мирјана Малешевић, Милан Карајовић Александар Антић, Драгица Биланџија, Љиљана Божић, Милица Бојић, Снежана Буљ, Данка Ђорђевић, Слободанка Ђурић, Драгана Јанићијевић, Бранко Јовановић, Биљана Какашић, Живана Љубичић, Драган Миловановић, Иван Милошевић, Бранко Митровић, Верица Млађеновић, Бошко Нићковић, Драган Новковић, Снежана Петриновић, Снежана Пјевац, Ђорђе Поповић, Горан Радновић, Драган Ранковић, Борислав Рунтић, Слободан Саватић, Лазар Сарановац, Александар Спајић, Александра Станисављевић, Љубинка Станковић, Дара Станчетић, Драган Стојшић, Бранко Страценски и Снежана Христов. струка: културолошка, одељењски старешина: Иван Билушић Татјана Бережни, Лепосава Васић, Весна Васиљевић, Ида Габор, Предраг Гојковић, Драго Голић, Верица Гуцуња, Биљана Дивљак, Александар Ејић, Маријана Живковић, Владимир Жупунски, Биљана Игов, Милица Јанковић, Гордана Јевтић, Иван Јовановић, Снежана Јовановић, Милица Јовић, Зоран Јокановић, Славка Кнежевић, Мирјана Кословац, Душан Милашиновић, Весна Миленковић, Снежана Мишковић, Анђелка Нешић, Гордана Петровић, Марија Ребић, Вјекослава Рибар, Зора Савић, Снежана Савковић, Љиљана Станојевић, Бранка Цвијановић и Еленка Цибуља. струка: информатичка, одељењски старешина: Мирко Мирчета Ружица Бабић, Јадранка Бенковић, Милош Бјелобрк, Иван Ворински, Златко Гаџурић, Гроздана Грабић, Бошко Дамјановић, Весна Добрић, Дана Живковић, Живка Зарић, Сава Јеремић, Мирјана Јовановић, Влада Копестенски, Златоја Коруга, Драго Кусић, Радован Лалевић, Драгослав Милојковић, Јовица Мојић, Милева Никшић, Наташа Ненадовић, Мира Њежић, Евица Орловић, Мирослав Павловић, Славица Пармаковић, Светлана Петровић, Радомир Ракић, Илија Раковић, Синиша Ристић, Петар Станисављевић, Зоран Стојановић, Синиша Страценски, Верица Субић и Желка Фодора.

1980/81. Центар за образовање радника у друштвеним делатностима „Иво Лола Рибар“ струка: правна, IV1, одељењски старешина: Живка Лукић Љиљана Богић, Милева Броцић, Гордана Вуковић, Новена Вујаковић, Горан Вученовић, Горан Глигорић, Драго Дивљак, Ружица Ђенић, Гордана Ђукић, Гордана Зделар, Јелица Зимица, Василије Јовешковић, Бошко Куртовић, Весна Лакетић, Снежана Лукић, Нада Лозић, Бошко Милић, Мирјана Новковић, Љубица Николић, Љиљана Радивојков, Душко Радичић, Драган Радонић, Милица Савић, Слободан Сарић, Милан Смиљанић, Весна Сисојевић, Раде Станић, Славица Тодоровић, Недељка Тодоровић, Анка Шијачки и Десанка Ширадовић. струка: правна, IV2, одељењски старешина: Мирјана Малешевић Драгана Аћимовић, Ивица Бараћ, Милица Васић, Миодраг Весковић, Јасминка Владисављевић, Предраг Владисављевић, Биљана Вученовић, Ружица Грујић, Драшко Драшковић, Мирјана Ђаковић, Живко Ерак, Биљана Јаношевић, Вера Јовановић, Зорка Јовић, Јовица Ковачевић, Лидија Максимовић, Сања Маљковић, Јасна Манђелошки, Милица Миличевић, Светлана Пуђа, Весела Радаковић, Јасминка Радић, Тамара Радованов, Милорад Ранковић, Славко Сладојевић, Невена Станић, Ђурица Страценски, Желимир Трухар, Александар Цветинчанин и Снежана Шкорић. струка: преводилачка, IV3, одељењски старешина: Милица Томашевић Бранка Бабић, Смиљка Батало, Светлана Башић, Чедомир Биуковић, Нада Богић, Лидија Боричић, Гордана Букарица, Зоран Гаћа, Мирјана Дивић, Зоран Зубовић, Миланка Јадрански, Драгица Јашћур, Биљана Јеликић, Слободан Јеркић, Дарко Клајн, Нада Кличарић, Гордана Ковачевић, Раденка Ковачевић, Весна Крстић, Ранко Матаруга, Гордана Новаковић, Стана Пејаковић, Млађен Познановић, Снежана Радић, Наташа Радишић, Милена Топић, Весна Турудић и Мира Џамбић. струка: културолошка, IV4, одељењски старешина: Босиљка Радовановић Верица Богић, Гордана Васиљевић, Светлана Вулић, Беба Вученовић, Бранко Гајдош, Милица Грујичић, Светлана Даничић, Божица Дураћ, Душан Игњатовић, Снежана Илић, Милош Јанковић, Михајло Јанковић, Маја Јовановић, Звонко Љубичић, Борка Матић, Милица Марковић, Станка Николић, Дана Орловић, Миодраг Петровић, Зоран Радовановић, Слободан Радовановић, Ђорђе Радусин, Радојка Росић, Мирјана Салај, Зоран Сердар, Гордана Сретеновић, Ружица Татић, Јованка Топаловић, Гордана Чулић и Рада Шивољски.


Матуранти Митровачке гимназије

струка: културолошка, IV5, одељењски старешина: Мира Лазић Ружица Адамовић, Верица Басичук, Зоран Бережни, Светлана Возаревић, Нада Дакић, Славица Димитријевић, Слађана Димитријевић, Милица Достанић, Маријана Дудка, Мирјана Зубовић, Зоран Кеметер, Катица Клавжар, Светлана Максимовић, Зоран Марицки, Камелија Мигић, Соња Михордин, Ђорђе Митровић, Саша Митрић, Јадранка Плавша, Ружица Племић, Милош Поповић, Јасна Ристић, Мира Симић, Зоран Скорупан, Веселинка Стевић и Милева Цвијановић. струка: информатичка, IV6, одељењски старешина: Цветко Раднић, Мирко Мирчета Нада Бартош, Жељко Буха, Марија Варга, Милан Гачић, Верица Дивљак, Мирјана Думанчић, Станија Ђукић, Драган Иванић, Вера Ивић, Љубица Ивић, Данијела Илић, Бранка Јечменица, Мирјана Кнежевић, Сунчица Котаранин, Ирена Крњајић, Ђорђе Куруц, Снежана Лилић, Стојанка Миличић, Петар Миловац, Снежана Миловац, Марија Милутиновић, Вера Мишурић, Катица Перковић, Весна Поповић, Владислав Рибар, Синиша Стаматовић, Милован Степановић, Драгољуб Стојановић, Милица Филиповић и Милица Шашић. струка: математичка, IV7, одељењски старешина: Славко Јанковић Александар Бировљев, Наташа Гостојић, Душан Дрљача, Драгана Ђурић, Србољуб Иванковић, Александра Козарев, Љиљана Међедовић, Милена Миличевић, Драган Небригић, Вера Николић, Зоран Поповић, Синиша Поповић, Мирјана Пузић, Бранислав Рајић, Зоран Ристић, Споменка Свилокос, Бошко Тадић, Смиљана Тешанкић и Горан Шијак. 1981/82. Центар за образовање радника у друштвеним делатностима „Иво Лола Рибар“ струка: правна, IV1, одељењски старешина: Радмила Јадрански Љубица Бесеровац, Софија Бријак, Слободан Васиљевић, Весна Вујановић, Драгица Гачић, Горан Грбић, Јасмина Давидовић, Јасмина Даниловић, Татјана Ердевички, Миљка Зец, Бранислав Игић, Љиљана Јеросимовић, Лидија Јеликић, Љиљана Јовелић, Јасна Јукић, Јасмина Крстић, Драгица Куриџа, Драгиња Лукић, Бранислава Љиљак, Весна Марковић, Милена Мирчетић, Нада Миајловић, Милан Мишковић, Велимир Мишурић, Миланка Мишурић, Живан Неговановић, Гордана Перић, Николина Портнер, Илија Радованов, Гордана Радојчић, Катица Рацковић, Светлана Ристић, Ивица Савић, Јасна Седларовић, Снежана Симеуновић, Снежана Соларевић, Александра Станковић, Стеван Тир и Мира Томашевић. струка: преводилачка, IV2, одељењски старешина: Анђелка Карајовић Миланка Арнаутовић, Љиљана Бајуновић, Бранко Баџић, Гордана Богдановић, Јасминка Бркић, Слађана Васовић, Весна Веселиновић, Драгана Вујић, Јелица Гајић, Невенка Добринковић, Јасна Држајић, Ана Жамбок, Бранкица Јовићевић, Светлана Кошутић, Саша Лончаревић, Јасна Марковић, Александра Мартиновић, Мирослав Милосављевић, Зоран Наранџић, Биљана Пауновић, Слађана Радић, Предраг Радошевић, Јелена Ранковић, Весна Сабљић, Радмила Станивуковић, Руженка Ухлик, Недељка Фабри, Ружица Филиповић, Слободан Црњаковић и Зорица Шеремет. струка: културолошка, IV3, одељењски старешина: Радојка Станојевић Гордана Бакић, Момир Будимировић, Јадранка Булић, Снежана Видаковић, Светлана Вулетић, Весна Вучковић, Александар Глушчевић, Гордана Девић, Милица Дугошија, Мирјана Ђекић, Зорица Ђорђевић, Винка Илић, Дубравка Јовановић, Љиљана Јосић, Љиљана Кљајић, Славица Лукић, Весна Микић, Петар Миличевић, Мирјана Мочивник, Александра Николић, Роберт Петровић, Ружа Петрушић, Мирјана Радованов, Биљана Рогуља, Снежана Свилар, Мирјана Сикавица, Драгана Станишић, Драгана Станчетић, Љиљана Тимотић, Јасминка Ћендо, Мирослав Мејић и Невена Јанаћ.


175 година Митровачке гимназије

струка: информатичка, IV4, одељењски старешина: Милан Карајовић Радмила Антић, Драгана Вићентић, Младенка Владисављевић, Милић Вученовић, Радован Грбић, Драгослав Даничић, Зоран Дувњак, Снежана Ђорђевић, Рада Ерак, Дарко Игњатовић, Јадранка Јанковић, Зорица Кнежевић, Марија Крагуљац, Златко Крстић, Радислав Лазић, Биљана Максимовић, Мирослав Мијалчић, Милена Милановић, Божидарка Миљуш, Радмила Николић, Ксенија Петровић, Вукица Радојчић, Биљана Радукић, Душан Сердар, Љиљана Станковић, Љиљана Тадић, Јасминка Татић, Јован Теофилски и Вељко Ћорић. струка: математичка, IV5, одељењски старешина: Иван Билушић Соња Антељевић, Радомир Антонић, Љупка Атанацковић, Александра Бошковић, Ивица Бошњак, Невенка Галечић, Живан Гвока, Радивоје Голубовић, Мирјана Грчић, Милисав Даничић, Вера Илић, Предраг Јовановић, Биљана Карапанџић, Немања Коњевић, Гордана Љубичић, Александар Маринковић, Биљана Марић, Лидија Марковић, Снежана Мијајловић, Милица Милинковић, Олгица Милојевић, Слободан Михаљица, Славица Мићковић, Сања Николић, Александра Нинковић, Дејан Првуловић, Јасмина Ристић, Предраг Срејић, Александар Стануловић и Даница Ћурчић.

1982/83. Центар за образовање радника у друштвеним делатностима „Иво Лола Рибар“ струка: правна, IV1, одељењски старешина: Радмила Јадрански Биљана Андријашевић, Александра Булић, Бошко Бирвиш, Славица Вукашиновић, Стево Германовић, Весна Грмек, Марина Ђурић, Гордана Јанковић, Александар Јаневски, Стеван Јовановић, Бранислав Лесек, Љиљана Лукић, Божидар Марић, Ненад Медар, Аница Милошевић, Зорица Милутиновић, Милош Митровић, Светлана Паламар, Бранислав Петаковић, Гордана Плавшић, Борислав Пупавац, Бране Раковић, Снежана Согић, Бранимир Трухар, Домагој Трухар, Љиљана Ћировић, Биљана Џакић и Душко Шарошковић. струка: преводилачка, IV2, одељењски старешина: Милица Томашевић Фатима Ахметовић, Вера Благојевић, Миланка Босанчић, Јелица Бугарски, Богдан Влајић, Славица Ђонлић, Саша Јовановић, Гордана Јошић, Анђелка Лазаревић, Горан Лазаревић, Соња Миросављевић, Славица Мишковић, Весна Николић, Љубица Новоселац, Љубинка Остојић, Маријана Петриновић, Гордана Стефановић, Ружица Стокић, Сања Тиркајло, Бранимир Трајковић и Александар Херцег. струка: културолошка, IV3, одељењски старешина: Босиљка Радовановић Милица Андрић, Мухамед Бегановић, Мирјана Брашанац, Јасмина Будимировић, Радмила Грмуша, Горан Делић, Татјана Ердег, Александар Живанов, Босиљка Јовановић, Ненад Јовановић, Миодраг Јолић, Саша Марковић, Горан Матић, Снежана Милковић, Сузана Милутиновић, Зорица Мирковић, Верица Мркшић, Јасминка Поповић, Марко Пргомет, Јасминка Ранков, Веселинка Савковић, Милица Сарајлић, Татјана Степановић, Биљана Стојановић, Слободанка Стојшић, Бранка Тодоровић, Вера Хавлек и Миленко Убипарип. струка: информатичка, IV4, одељењски старешина: Мирко Мирчета Верица Божић, Верослав Веселиновић, Весна Вукашин, Весна Гаћа, Ружица Гаџурић, Анђелко Доведан, Мара Живковић, Жељко Жунић, Борислав Јовановић, Богдан Кузмић, Драган Лазић, Душко Лазић, Мира Лаловић, Жељана Марицки, Нада Марковић, Драгица Милановић, Ђурђица Миличевић, Слађана Перић, Анђелка Радивојков, Драгица Савић, Славица Савић, Драган Сладојевић, Бранка Томашевић, Звездана Хрнчић, Снежана Чавић, Љубомир Чокеша, Милорад Шојић и Драгица Шушњар. струка: математичка, IV5, одељењски старешина: Славко Јанковић Славко Дерењ, Драган Живановић, Милорад Зделар, Небојша Златковић, Александар Јаношевић, Светлана Козлина, Ђоко Крсмановић, Сенка Кулиџан, Весна Лаћарац, Драган Наранџић, Светлана Перић, Бранко Перуновић, Срђан Петровић, Руженка Поважан, Весна Рибић, Александар Сремац, Маринко Станивуковић, Татјана Татомировић, Предраг Хаџибабић, Славица Ходоба, Ненад Џакић, Борис Шашић, Миљан Штрбац и Весна Шубатлија.

1983/84. Средња школа друштвених делатности „Иво Лола Рибар“ струка: културолошка, IV1, одељењски старешина: Анђелка Карајовић Гордана Антић, Мирјана Берић, Зорица Благојевић, Драгана Бунчић, Татјана Венчеловски, Горица Вишић, Слободан Гачић, Светлана Дадић, Милица Димитрић, Јасна Ђокић, Милица Ђорђевић, Весна Зукић, Саша Каран, Милован Кокиновић, Бранислав Косановић, Данијела Крмпота, Данко Марин, Љиљана Микуш, Наташа Новаковић,


Матуранти Митровачке гимназије

Весна Новчић, Рада Петронић, Слободан Петровић, Дубравка Перуновић, Мирјана Радишић, Цвета Риђошић, Зоран Рибић, Марија Сисојевић, Весна Тешић, Надежда Тошић, Мирослав Фаркаш, Јасна Хованец и Љубица Шипка. струка: математичка, IV2, одељењски старешина: Иван Билушић Вера Билушић, Јелена Бугарски, Предраг Видић, Славица Вујичић, Златица Густин, Снежана Давидовић, Слободан Дамјановић, Слађана Ђурић, Ксенија Јанковић, Александра Лазић, Дејан Мићић, Гордана Момировић, Драгана Момчиловић, Драгана Небригић, Даница Нешковић, Бранислав Нинковић, Милан Обрадов, Дејан Предић, Станислав Савић, Александра Станојевић, Борислав Челекетић, Жељко Шафарик и Миливој Шушкић. струка: информатичка, IV3, одељењски старешина: Славен Мићковић Нада Витасовић, Љубица Војновић, Радислав Вујиновић, Живка Ерак, Весна Згоњанин, Вида Јасиковац, Слободан Јерковић, Мирјана Ковачевић, Драгица Косанић, Јасмин Крајишник, Драгана Лазаров, Зорица Миливојчевић, Нада Мишановић, Невена Молнар, Верица Остојић, Гордана Павић, Биљана Перичин, Сава Радош, Миладин Ратић, Боривоје Секулић, Љепојка Филиповић, Александар Цар, Милица Цвијановић и Мирко Шерфези. струка: здравствена, IV4, одељењски старешина: Дора Нагл Бранка Бијелкић, Биљана Василић, Данило Ивановић, Мирко Ивић, Снежана Илисић, Јасмина Илић, Рената Краљ, Весна Лазаревић, Дејан Маљковић, Зоран Матић, Драгана Милојковић, Звездана Милошевић, Сања Николић, Бранкица Новаковић, Ненад Новковић, Илија Пејновић, Јелица Перичин, Јован Радмановић, Саша Радмановић, Зорица Сенић, Мирко Срнка, Славица Стевић, Тамара Стокановић, Милан Стојишић, Ненад Татомировић, Ђорђе Теодоровић, Ивoна Чачев, Снежана Чолаковић, Јованка Швоња и Мирјана Шојић. струка: здравствена, IV5, одељењски старешина: Јелена Травица Анђелка Аларгић, Оливера Благојевић, Снежана Гојевац, Радмила Јербић, Милена Јеросимовић, Ацо Јовић, Љерка Јосић, Весна Лазаревић, Сања Лукић, Јасна Марковић, Снежана Мијатовић, Станко Николић, Љиљана Панић, Милош Павловић, Бранко Перић, Светлана Петровић, Јовица Познан, Јасминка Пошарац, Снежана Радовановић, Душко Ребић, Анкица Ристић, Милка Раковић, Вилка Савић, Драгана Савић, Сања Сарић, Јасмина Станишић, Бранко Тешановић, Синиша Тодоровић, Душанка Трнић и Влада Чупић. струка: здравствена, IV6, одељењски старешина: Бисерка Мишков Ратка Бандулаја, Милица Бизумић, Снежана Богдановић, Јадранка Буљан, Гордана Габоровић, Сања Дамјановић, Јасна Дукарић, Милка Жеравчић, Дарко Зупанц, Нина Јосифов, Нада Јочковић, Драган Којић, Антоанета Кордић, Катарина Кулпинац, Владимир Љубишић, Татјана Матић, Весна Михајловић, Јасминка Нанић, Драгана Пап, Нада Павковић, Јовица Пинтар, Зорица Познановић, Светлана Прица, Милан Радуловић, Владан Радовановић, Зорица Репић, Олга Синковић, Зоран Стојановић, Весна Тодић, Петра Трнић, Катарина Јумико Хашимото, Борис Шарковић, Бојана Шкорић и Љиљана Шојић. струка: просветна, IV7, одељењски старешина: Мирко Мирчета, Бошко Мабетовић Славица Богосавац, Мирјана Брзак, Бранислава Вуга, Стоја Гуслов, Биљана Грбић, Гордана Ерић, Мира Јурчевић, Снежана Јешић, Сања Лазар, Радмила Мирковић, Драгана Михајловић, Сава Мијалчић, Гордана Папић, Јасмина Пелић, Снежана Продановић, Љуба Петровић, Зоран Петровић, Снежана Перишић, Драгољуб Станић, Вера Спасојевић, Јасна Степановић, Марија Топаловић, Мијајло Топаловић и Даница Тодоровић. струка: просветна, IV8, одељењски старешина: Гордана Јакшић, Весна Чортан Зоран Анђелић, Божица Аришић, Ружана Бажик, Сања Бајаловић, Александра Бијуковић, Ана Броћило, Марица Витрисал, Драгана Дамјановић, Снежана Дујин, Драгица Качар, Зорица Котарлић, Гордана Манојловић, Соња Милошевић, Радица Огњеновић, Оливера Петровић, Снежана Петровић, Нада Савић, Станија Станивуковић, Биљана Стевић, Весна Цвејић и Злата Шулц. струка: просветна, IV9, одељењски старешина: Вера Бења Гордана Боснић, Бранислав Викторовић, Душица Вукашиновић, Јасмина Достанић, Јасмина Ђелић, Весна Ђокић, Светлана Живков, Ана Катарина Зорјан, Катарина Којчевски, Мирјана Клер, Сања Корољ, Зорица Лујић, Љиљана Малбашић, Мирјана Марић, Драгана Мачвански, Јелена Мирковић, Бранислава Нешковић, Бланка Рибар, Татјана Стојиновић, Љиљана Трбојевић, Марина Топић, Светлана Угрешић, Зденка Цеп и Иван Шимулак.


175 година Митровачке гимназије

струка: просветна, IV10 одељењски старешина: Јелена Мишић Сузана Банић, Јасминка Бећагол, Зорица Бјелић, Ружица Божић, Душан Јевтић, Снежана Јоветић, Слађана Каиш, Снежана Крпан, Дубравка Лазић, Мирјана Малешевић, Биљана Маслаковић, Љиљана Маслаковић, Мирјана Матић, Алексанра Миланковић, Мирјана Прпић, Љиља Радојчић, Наташа Русовски, Зоран Сантовац, Снежана Секулић, Биљана Стојаковић, Ана Хорњак, Наташа Црнојакић, Оливера Чалић и Желка Шустер.

1984/85. Средња школа друштвених делатности „Иво Лола Рибар“ струка: културолошка, IV1, одељењски старешина: Босиљка Радовановић Нарциса Божић, Светлуша Бартош, Александра Витомировић, Марина Виторовић, Оливера Гак, Биљана Зубовић, Дејан Јеремић, Нада Капроцки, Светлана Кличковић, Јасна Лукић, Љиљана Љубишић, Драгана Максимовић, Славица Мандић, Мирјана Маслар, Станко Певац, Драгана Перуновић, Зорица Петковић, Весна Поповић, Јасмина Роман, Милена Стојановић, Предраг Симеуновић, Миодраг Спасојевић, Сања Станишић, Мирјана Станковић, Весна Стаменковски, Оливера Шоровић, Невена Сандић, Маја Достанић, Јелица Живковић, Мирјана Влаисављевић и Јелена Вац. струка: математичка, IV2, одељењски старешина: Славко Јанковић Бранко Бировљев, Ненад Буђановац, Дарко Буха, Милан Гнип, Весна Достанић, Бранислав Дрљача, Соња Дувњак, Горан Дукорић, Александра Јовановић, Звонимир Капроцки, Срђан Кличковић, Дејан Ковиљац, Ђуро Копитовић, Снежана Кривокућа, Драгана Крсмановић, Драгиша Лазић, Милица Маринковић, Слободан Маринковић, Јелка Милић, Драган Мићић, Сања Недељковић, Звонко Њежић, Дарко Писместровић, Горан Ранковић, Ивана Савић, Катарина Станковић, Владан Топаловић, Бранкица Ћавар, Вера Фрадл, Горана Цветиновић и Соња Шевчик. струка: здравствена, IV3, одељењски старешина: Катарина Шупут Весна Алтхајм, Снежана Беочанин, Гордана Божић, Љиљана Бошњак, Александар Будимчић, Мирјана Вуштар, Драган Гојковић, Снежана Дамјановић, Александра Ђурђевић, Слободан Зделар, Мирјана Јоцић, Зоран Константиновић, Оливера Леђенац, Дејан Медић, Светлана Милошевић, Марија Миловановић, Бранислава Пауновић, Весна Пауновић, Драгана Петровић, Драгана Поповић, Златомир Росић, Бранка Радојчић, Наташа Стокућа, Драгана Савин, Сања Симић, Владимир Самарџић, Милена Тешић, Драган Топаловић, Весна Тишма, Јасмина Ходоба и Драган Шарац. струка: здравствена, IV4, одељењски старешина: Мара Дукић Јасминка Аћимовић, Сања Бачванин, Горица Бијељић, Звездана Белић, Зоран Беломарковић, Радица Васић, Биљана Владисављевић, Руженка Вираг, Љиљана Глуваковић, Горан Димитријевић, Здравка Дулић, Аница Желем, Душанка Иванчић, Слађана Иванковић, Богољуб Јанковић, Бранка Јастребић, Зорица Коњевић, Радица Ловчевић, Драган Марковић, Драган Малобабић, Биљана Миражић, Јасмина Нанић, Злата Ненадовић, Јасмина Петровић, Радмила Путинчанин, Мирославка Ратић, Биљана Станковић, Гордана Трнић, Бранка Ћопић, Снежана Ходоба, Миодраг Чутурић и Наташа Штрбац. струка: здравствена, IV5, одељењски старешина: Владимир Гарчевић Зоран Бошковић, Гордана Видаковић, Савета Дејановић, Љиља Вукмановић, Бранислав Вулетић, Влада Ђитко, Биљана Ђурковић, Нада Зец, Татјана Иванчевић, Томка Лазић, Драгиња Клинцов, Снежана Кондић, Драгана Крњајић, Љиљана Лукић, Драгана Матић, Љиљана Настовић, Татјана Николић, Миљана Нићифоировић, Душанка Остојић, Владан Поповић, Драгана Поповић, Миодраг Радаковић, Нада Родић, Драган Рољић, Славица Савић, Љубиша Симеуновић, Снежана Скелин, Марија Соколовић, Љиљана Тркуља, Небојша Ћетковић, Јасна Ћурувија, Имелда Петрановић и Вера Палинкаш. струка: просветна, IV6, одељењски старешина: Бранко Петревски Весна Адамовић, Жељка В. Бабић, Татјана Бачић, Вера Богосавац, Александра Божић, Зорица Букинац, Љиљана Дабић, Зора Дангузов, Верица Добројевић, Верица Жунић, Добрила Јелчић, Сања Јеремић, Радмила Карановић, Гордана Костић, Биљана Лазић, Радица Марковић, Светлана Милојевић, Мирослава Павловић, Станојка Петровић, Жељко Станојевић, Верица Станојевић, Станислава Струхар, Гордана Томашевић, Гордана Узелац и Јасмина Филиповић. струка: просветна, IV7, одељењски старешина: Јанко Симовић Драгица Болменац, Новак Божичковић, Гордана Вијук, Бранка Гајић, Љиљана Галовић, Љиљана Дангузов, Снежана Доведан, Зоран Ђурић, Јадранка Кордић, Весна Марицки, Весна Мудринић, Марина Столић, Мирјана Ступар, Марина Суботић, Маријана Тотовић, Весна Чалић и Томислав Церовчевић.


Матуранти Митровачке гимназије

струка: просветна, IV8, одељењски старешина: Вера Бења Снежана Бојчић, Татјана Веселиновић, Гордана Војводић, Светлана Кркић, Вера Дудок, Славица Јеремић, Милица Јовановић, Светлана Јовановић, Катарина Кајчевски, Љиљана Панић, Слађана Пелић, Милена Ралић, Светлана Рукавина, Бранка Седларевић, Оливера Топић, Соња Трцонић, Јармила Чипкар и Жељко Џанко. струка: просветна, IV9, одељењски старешина: Милица Томашевић Јасна Алинчић, Живкица Бајић, Зорица Бајић, Мирјана Баталов, Гордана Бугарски, Љиљана Бараћ, Жељка Блатницки, Светлана Видић, Биљана Владисављевић, Светлана Вукајловић, Десанка Дивљак, Душица Драгановић, Зоран Дробац, Јелица Екмечић, Раденка Јанковић, Богољуб Јовановић, Светлана Јовановић, Славица Кујунџија, Биљана Лазић, Зорица Маџић, Јасмина Миладиновић, Славица Нађ, Снежана Пајић, Татјана Скорупан, Тања Тот и Владан Трифуновић.

1985/86. Средња школа друштвених делатности „Иво Лола Рибар“ струка: културолошка, IV1, одељењски старешина: Мира Лазић Светлана Антуновић, Данијела Бабић, Гордана Босанчић, Љиљана Вујковић, Марио Грабовац, Александра Ђурковић, Зорица Живковић, Гордана Илибашић, Биљана Илић, Љиљана Илић, Светлана Јачменица, Милица Лазић, Биљана Лежајић, Весна Марицки, Нина Мартиновић, Мирјана Милинковић, Светлана Милосавац, Сања Михајловић, Светлана Обрадов, Верица Орловић, Јасна Пантелић, Сања Покрајац, Љубица Солаковић, Никола Стокановић, Весна Травар, Анђелка Травица, Радмила Цвијановић, Зоран Циндрић и Зоран Опачић. струка: математичка, IV2, одељењски старешина: Иван Билушић Бојан Бабић, Нада Бесеровац, Наташа Валентић, Драган Воћкић, Бојан Вукашиновић, Синиша Дрмановић, Јелица Живанић, Дамир Ковачић, Горан Лазански, Драгана Љубичић, Мирјана Марић, Славенка Митровић, Светлана Момчиловић, Мирјана Недимовић, Павле Недељковић, Драгана Петрић, Мирко Равњак, Бранка Радовић, Александар Радојевић, Борка Станивуковић, Маја Стојковић и Адријана Шкорић. струка: здравствена, IV3, одељењски старешина: Божица Стојковић Сања Аћимовић, Марин Баленовић, Јелена Бировљев, Биљана Благојевић, Гордана Брдар, Ђорђе Добросављевић, Марина Ђурић, Мирослава Јанков, Јасна Јовановић, Велерија Калинић, Светлана Карајовић, Срђан Козлина, Жељка Малбашић, Татјана Маљковић, Драгана Марин, Бојана Миленовић, Драгана Милошевић, Радосав Мимовић, Александра Михњак, Сузана Нађиван, Стеван Орељ, Татјана Павловић, Оливера Продановић, Мирослава Радованов, Драгана Росић, Мирјана Росић, Весна Соларевић, Анета Стефановић, Дејан Чанчар и Биљана Гојковић. струка: здравствена, IV4, одељењски старешина: Владимир Гарчевић Радојка Антонић, Нада Владисављевић, Јасмина Вујичић, Мирела Вукмановић, Нада Вукојевић, Снежана Гмизић, Љиљана Димитрић, Сања Достанић, Љиљана Ђорђевић, Бранислава Ђурић, Љиља Ђуричић, Мирослав Ивић, Драгана Исаковић, Љубица Јовановић, Ружица Калаузовић, Татјана Контић, Сања Контић, Гордана Кривошија, Магда Кун, Драган Марић, Даница Милановић, Даница Мићашевић, Јасмина Мицић, Силвана Обровац, Биљана Пајић, Јасна Певац, Драгиша Пеурача, Зорица Половина, Жаклина Селенић, Јованка Сировица, Наташа Танасић, Бранислав Томић и Станислава Шашић.


175 година Митровачке гимназије

струка: просветна, IV5, одељењски старешина: Јела Мишковић Сања Басишћук, Љиљана Бајаловић, Весна Бојкић, Драган Ерцеговчевић, Слађана Живановић, Радица Кантар, Сања Карајловић, Рада Каурин, Маријана Куштер, Анђелка Лујић, Мирослава Марић, Бранислав Маријановић, Верица Марковић, Мирјана Михојлић, Живка Николић, Иванка Пешић, Драгана Почуча, Смиљка Рољић, Наташа Симић, Милка Текић, Владан Трифуновић, Зденка Трцонић, Гордана Цвијановић, Маја Узунов, Андријана Хорватовић, Верица Шељихевеч и Татјана Чарапина. струка: просветна, IV6, одељењски старешина: Бошко Мабетовић Татјана Адамовић, Светлана Божић, Драгана Бокић, Марица Буцало, Љубица Вукашиновић, Јадранка Вулин, Славка Гајдош, Драгана Грбић, Јелена Ђокић, Милица Жилић, Јадранка Зоротовић, Зденка Иванковић, Антонија Јерман, Зденка Коларић, Љиљана Мајкић, Сања Малеташки, Татјана Малеташки, Татјана Мошић, Светлана Славкић, Бранислава Слијепчевић, Биљана Смиљанић, Биљана Стојнић, Софија Томић и Сунчица Чукановић. струка: просветна, IV7, одељењски старешина: Јелена Мишић Весна Белић, Светлана Болманац, Драгана Глувња, Жељко Дангузов, Светлана Ђумра, Петра Звонар, Сузана Иванковић, Драгица Јовичић, Сандра Ковачевић, Бранислава Коларски, Дубравка Коруга, Соња Кулушић, Душан Макевић, Елизабета Маркуш, Јелена Опојевлић, Мирјана Пандуревић, Љиљана Поповић, Јелица Радосављевић, Мира Сарић, Тања Сисојевић, Радмила Станивуковић, Весна Станковић, Александра Станојевић, Јасмина Тодоровић, Светлана Хевка и Сања Чикарић.

1986/87. Средња школа друштвених делатности „Иво Лола Рибар“ струка: културолошка, IV1, одељењски старешина: Босиљка Радовановић Десанка Боровница, Бранислава Виденовић, Зорица Гајић, Гордана Ђурковић, Милена Живковић, Татјана Бараћ, Биљана Илић, Мирјана Ињац, Ивана Ићитовић, Мирјана Јаневски, Јулијана Јованов, Вања Јовановић, Зоран Јосић, Верица Клинцов, Милка Кљајић, Ђурђица Коплић, Весна Лазаров, Тања Мијалчић, Сања Милошевић, Биљана Михајловић, Предраг Нешић, Александра Новаковић, Жарко Ристановић, Светлана Радивојевић, Јасмина Сретеновић, Саша Стојковић, Љиљана Стокућа, Јованка Столић, Светлана Тинтор, Весна Томић, Никола Трнинић, Јелена Тртица, Радован Ћосић, Александра Хорват и Никола Штефанац. струка: математичка, IV2, одељењски старешина: Славко Јанковић Весна Беара, Зоран Бешевић, Павле Благојевић, Наташа Бугарски, Александар Бурсаћ, Душко Виторовић, Биљана Дамјановић, Јасмина Ђукић, Синиша Јешић, Миодраг Јовановић, Предраг Јовановић, Татјана Јовановић, Александар Крагл, Драгана Крнић, Предраг Крњајић, Предраг Кукић, Драган Лазаревић, Нада Лазичић, Роберт Нагл, Зорица Обровац, Јарослав Олејар, Зоран Остојић, Славица Остојић, Бранкица Подорешки, Радмила Пршић, Иванка Радић, Снежана Радић, Ђорђе Радојевић, Душанка Ребић, Бранислава Сремчић, Бранислава Ћираковић, Миодраг Хаџибабић, Тамара Хотомски, Ладислав Шанта и Звонко Штимац. струка: здравствена, IV3, одељењски старешина: Јелица Окановић Марина Бекс, Слободан Беловић, Весна Благојевић, Сунчица Божић, Јасмина Буђа, Љиљана Вулин, Јасмина Ђокић, Драгица Зорановић, Милан Јаснић, Драгана Карапанџић, Данијела Квачановић, Љиљана Клисурић, Драган Лазаров, Данијела Михњак, Татјана Михајлов, Милан Михајловић, Игор Мрваљевић, Нина Николић, Меланија Ненић, Јасминка Плахћински, Недељка Пурановић, Светлана Радић, Радивој Ранков, Мирослава Радишић, Тања Ремецки, Слободан Росић, Мирослав Свилановић, Радојка Селаковић, Љубица Симјановски, Анђелка Стојић, Татјана Цингели и Александра Црномарковић. струка: здравствена, IV4, одељењски старешина: Мара Дукић Светлана Бировљев, Снежана Благојевић, Драгослава Влајић, Маринко Влачић, Бранислава Гргић, Љиљана Дамјановић, Радица Достанић, Небојша Драгановић, Миланка Дукић, Снежана Заблаћански, Јелица Илић, Никола Илић, Снежана Илић, Бошко Јелић, Јелена Јеротић, Биљана Лукић, Милија Маричић, Љубиша Марјановић, Наташа Миладинов, Љубица Митровић, Стана Моцоња, Владимир Павловић, Николина Папуга, Снежана Пеша, Златица Половина, Јованка Ракић, Светлана Ракинић, Ружена Руман, Љиљана Суботић, Славица Ђурић, Миланка Цветинчанин, Драгана Црногорчевић, Сања Чикара, Биљана Шојић и Слaвица Шумањски.


Матуранти Митровачке гимназије

струка: просветна, IV5, одељењски старешина: Анђелка Карајовић Добринка Васиљевић, Љубица Врањеш, Сања Вучемиловић, Душица Даниловић, Марина Дудар, Милица Дудић, Сања Јакшић, Наташа Јовичић, Данијела Кордић, Рената Мозер, Мила Павловић, Зорица Ристић, Сузана Секулић, Снежана Селенић, Зора Стјепановић, Снежана Тотовић, Сања Фрањић, Невена Џанко и Дарко Шћекић. струка: просветна, IV6, одељењски старешина: Јанко Симовић Здравко Адамовић, Светлана Алимпић, Љубица Веселиновић, Љиљана Деспотовић, Сандра Едемински, Светлана Живић, Бранка Јованов, Светлана Јосифовски, Верица Калаузовић, Јадранка Ковачевић, Зорица Костадиновић, Весна Кукић, Славица Мачванин, Снежана Мелентић, Биљана Маленковић, Перица Ненадовић, Гордана Паламар, Јасмина Петровић, Зорица Сабо, Радмила Савић, Ђурђица Смиљанић, Зорица Стаменковић, Златица Цветановић и Сања Ћулафић. струка: просветна, IV7, одељењски старешина: Вера Бења Зорица Аугустиновић, Јасмина Беловуковић, Љиља Божин, Милица Божић, Верица Бочек, Мирјана Влаовић, Биљана Јеросимовић, Мирјана Јовичић, Светлана Јовичић, Андријана Кокар, Драгана Коњевић, Весна Крпан, Данијела Лукић, Сања Љубичић, Мирко Магоч, Зорица Малешевић, Бернардица Марошевић, Весна Миленић, Жељка Милинковић, Зоран Пацковић, Весна Санадер, Снежана Свитлић, Зорица Спасојевић и Соња Тојагић.

1987/88. Средња школа друштвених делатности „Иво Лола Рибар“ струка: културолошка, IV1, одељењски старешина: Мира Лазић Сузана Барат, Александар Бељански, Јасмина Богић, Милица Владисављевић, Драгана Вујаковић, Љиљана Габошац, Слађана Гарапић, Жан Драгишић, Снежана Ивановић, Драгана Кривић, Александра Кутузов, Зорица Ковачевић, Светлана Копрић, Данијела Љубић, Драгана Макивић, Саша Мехић, Снежана Миљаковић, Мина Мирчетин, Ненад Ненић, Марија Нешић, Бранкица Николић, Сања Новаковић, Љиљана Пандуровић, Наташа Савић, Владанка Стојишић, Сташа Тешевкић, Јасминка Тешић, Биљана Ховлак, Емилија Шашић, Светлана Шурјан и Зорица Копестинскиј. струка: математичка, IV2, одељењски старешина: Иван Билушић Ивана Боговић, Маријана Бошковић, Алберт Вечерка, Жозета Вукадиновић, Предраг Вуштар, Владимир Достанић, Сања Ђукић, Милош Ђурђевић, Оливера Зделар, Даница Јеловац, Бранимир Јукић, Дренка Лончаревић, Ранко Лукић, Анђелка Мајкић, Милица Марковић, Оливера Марковић, Радослав Међедовић, Каћа Милошевић, Зоран Мишков, Снежана Молнар, Драган Петров, Душан Петров, Александар Продановић, Мирјана Раднић, Јелена Ракић, Слободанка Раковић, Стеван Ребачек, Ален Русин, Весна Савић, Предраг Стојшић и Љубица Удицки. струка: здравствена, IV3, одељењски старешина: Владимир Гарчевић Сунчица Бошковић, Зорица Делић, Јованка Дробац, Радован Зец, Богдана Карајовић, Тамара Коњевић, Андрија Крмпота, Мирјана Кулушић, Валентина Лазаревић, Жељка Леваја, Дамир Мандушић, Мирјана Међедовић, Александра Најић, Александра Новаковић, Владимир Новаковић, Наталија Остојић, Ненад Пашалић, Љиљана Перић, Душица Петковић, Александар Петковић, Весна Познановић, Дејан Прибичевић, Мирјана Ракић, Предраг Ратковић, Јелена Рибарац, Виолета Симић, Николина Симић, Сања Славић, Александра Станковић, Слободан Стоилковић, Александар Цингел, Смиљка Церовац, Патриција Шкрбић и Горан Шантовац. струка: здравствена, IV4, одељењски старешина: Гордана Рибић Весна Антонић, Јасна Благојевић, Биљана Блажина, Силвија Боговић, Мирјана Бришки, Сања Ванчик, Биљана Даниловић, Тања Дубовски, Душко Дукић, Анђелка Јакшић, Невенка Јовић, Мирјана Катафај, Александра Ковинчић, Владимир Крстић, Сања Кузминац, Ксенија Ликић, Елида Љубинковић, Зорица Моницки, Марија Марошевић, Ката Мујић, Татјана Опојевлић, Светлана Павлов, Зоран Петаковић, Николета Петрић, Јелена Половина, Весна Предојевић, Душица Радосављевић, Бранка Раковић, Бранкица Рунтић, Вукица Сандић, Биљана Стокић, Весна Тијосављев, Рада Тришић, Миодраг Турудић и Лидија Шанта. струка: просветна, IV5, одељењски старешина: Јелена Мишић, Весна Чортан, Ђорђе Красојевић Снежана Вејновић, Слободан Вулетић, Драгана Грачанин, Јелена Гришић, Мира Давидовић, Тања Дражић, Весна Дринић, Светлана Живановић, Драгана Жупунски, Анита Зоротовић, Сања Јовановић, Јасна Копчић, Гордана Крстић, Редена Лазаревић, Весна Посавац, Биљана Ристић, Слађана Суботић, Драгана Томић, Данијела Цвијетић, Весна Чемерлић, Татјана Николовски, Гордана Славкић и Биљана Николић.


175 година Митровачке гимназије

струка: просветна, IV6, одељењски старешина: Јела Мишковић Зорица Андрић, Драгица Антонић, Оливера Борђошки, Виолета Вуковски, Снежана Вук, Нада Глигорић, Нада Добрић, Вјерка Ђурка, Слободанка Калаузовић, Биљана Ковачић, Ђурђица Милаковић, Весна Кукић, Драгана Миличевић, Зорица Миљковић, Наташа Михајловић, Душанка Нешковић, Весна Новаковић, Јосип Новотни, Лидија Рајковић, Јасмина Степановић, Марта Тиринда, Радован Томовић, Јасна Фијала и Зорица Цвијетић. струка: просветна, IV7, одељењски старешина: Бранко Петревски Милица Баштић, Светослава Варга, Адријана Веринац, Љиљана Вукас, Каролина Гићанов, Марина Гмизић, Марина Достанић, Ружица Илић, Биљана Јовановић, Татјана Калинић, Зденка Клешић, Соња Копрић, Наташа Курјега, Хелена Малетић, Гордана Матис, Татјана Марукић, Вера Марковић, Љиљана Мирковић, Славица Никић, Светлана Обрадовић, Славица Поповић, Гордана Пријић, Славица Росић, Весна Станојевић, Лидија Струхар, Јелена Тошић, Милица Ћурчић, Жељка Франковић и Јасмина Шпановић.

1988/89. Средња школа друштвених делатности – Гимназија „Иво Лола Рибар“ струка: културолошка, IV1, одељењски старешина: Босиљка Радовановић Оксана Басишчук, Сања Бошковић, Александар Вулетић, Славка Вучић, Славка Драгојловић, Дејана Дрмановић, Мирјана Ђорђевић, Гордана Ђурђевић, Милица Ђурђевић, Драгана Живић, Александра Иванковић, Данијела Јаначковић, Ивана Јанићијевић, Јасмина Калач, Милена Којић, Предраг Кобаш, Гордана Крстић, Драгана Кутлачић, Снежана Максимовић, Снежана Мандић, Тамара Михајловић, Радмила Обрадовић, Маја Огњановић, Нада Пандуревић, Драган Пејчић, Владимир Петровић, Татјана Поповић, Мирјана Рипић, Дамир Савић, Данијела Симатовић, Снежана Теслић, Верица Шалетић и Соња Штефански. струка: математичка, IV2, одељењски старешина: Горан Миленковић Дејан Аларгић, Вера Алексић, Мирјана Бубало, Пеђа Веселиновић, Драган Врсајковић, Гордана Гањто, Горана Дамјановић, Драгана Дамјановић, Александар Достанић, Јасна Дупало, Наташа Жарков, Светлана Јоветић, Зоран Јокић, Стеван Кузминац, Предраг Лазаревић, Драгана Лукић, Николина Марић, Зоран Милић, Жикица Милошевић, Тамара Милошевић, Александар Николић, Тања Остојић, Жељко Пјевац, Бранислава Покрајац, Ана Радић, Маријана Радовић, Станислав Рачић, Звездана Симић, Анђелка Смиљанић и Младен Шуман. струка: здравствена, IV3, одељењски старешина: Војислав Нешић Драгана Благојевић, Јелена Босиљкић, Светлана Бошковић, Тања Вујић, Јованка Димушевски, Предраг Добрић, Зоран Ђокић, Сандра Живковић, Бојан Јанковић, Бранка Јурчевић, Иван Копитовић, Јулка Ковач, Бранкица Крстић, Милена Лековић, Зорица Лукић, Татјана Љуботина, Даниела Миловановић, Сандра Ненадић, Зора Николић, Мирјана Пањак, Давор Пењашковић, Борис Пинговић, Соња Радош, Сузана Ристић, Татјана Сердар, Игор Степанчевић, Надежда Стојковић, Наташа Томовић, Милена Филиповић, Данијела Хегедиш, Владимир Хорњак, Александра Чолић и Наташа Шипка. струка: здравствена, IV4, одељењски старешина: Бисерка Мишков Жаклина Анђелковић, Оливера Бакша, Милимирка Босанчић, Татјана Будовалчев, Драгана Гудурић, Светлана Ђурић, Драгана Зорић, Снежана Зорановић, Снежана Костић, Тања Љубичић, Дана Љубичић, Жаклина Љубичић, Зорица Љубојевић, Марија Манцета, Зорица Маркићевић, Весела Масларић, Снежана Миладиновић, Ђорђе Миличевић, Гордана Мирковић, Ружа Мрђан, Драгомирка Ненадовић, Јелена Павковић, Љубица Пупић, Светлана Рађевић, Светислав Сувић, Јасмина Танасић, Мирјана Теофановић, Весна Травар, Татјана Црепајац, Мирославка Чигоја и Јелена Шакић. струка: просветна, IV5, одељењски старешина: Вера Бења Оливера Амиџић, Гордана Богдановић, Биљана Гајић, Мирјана Јозић, Живка Керешевић, Александар Кокар, Даница Коплић, Снежана Марић, Душица Марицки, Мирослава Милић, Снежана Миловац, Сања Паушић, Емилија Петрашек, Зорица Петровић, Весна Петрушић, Сања Рогуља, Биљана Сајковска, Хелена Семан, Биљана Сладојевић и Татјана Ферариков. струка: просветна, IV6, одељењски старешина: Вера Селаковић Андрија Авакумовић, Снежана Вазмић, Светлана Давидовић, Иван Живановић, Валентина Ђурковић, Данијела Зорановић, Весна Ивановић, Мира Никшић, Наташа Маричић, Жаклина Пешић, Ксенија Радовић, Радмила Симић, Сандра Сљепчевић, Сања Степановић, Драгана Стојковић, Зоран Томић, Емина Токалић и Драгана Чубрић.


Матуранти Митровачке гимназије

струка: просветна, IV7, одељењски старешина: Милица Томашевић Александра Бабић, Софија Белош, Ружица Видаковић, Снежана Ђукић, Сања Јефтић, Сања Јовичић, Гордана Ковачевић, Руженка Ломен, Љиљана Мајсторовић, Љубица Манастирац, Слађана Милисавац, Снежана Мирковић, Бранислава Мишчевић, Невенка Муратовић, Мирјана Новаковић, Весна Огризовић, Љиља Старчевић, Сања Стијеља, Драгана Стојковић, Драгана Тутић, Љиљана Цветковић, Татјана Цулић и Слађана Чанковић.

1989/90. Средња школа друштвених делатности – Гимназија „Иво Лола Рибар“ струка: културолошка, IV1, одељењски старешина: Радојка Станојевић Душица Брљак, Биљана Васић, Биљана Вељановски, Љубица Весковић, Светлана Вићентић, Јадранка Галиот, Алексанра Гаруновић, Јелена Гламочак, Вера Гојковић, Бранислава Добројевић, Татјана Добросављевић, Јелица Живановић, Кристина Земан, Ђурђица Јовановић, Јелена Јовановић, Гордана Јовановић Илић, Оливера Јовић, Драгана Јурић, Љубомир Коларов, Драгана Крнетић, Весна Круљац, Љиљана Лукић, Мирослав Миладинов, Драган Милошевић, Милијана Милошевић, Татјана Мишковић, Александра Мркић, Лидија Опојевић, Дарко Пејовић, Наташа Симић, Драгана Станисављевић, Бранка Ћирић, Соња Форо и Ирис Темелковски. струка: математичка, IV2, одељењски старешина: Иван Билушић Иван Артуков, Дамир Вечерка, Злата Гајдашић, Александра Јовановић, Наташа Јовановић, Јелена Катановић, Биљана Ковачевић, Маја Ковачевић, Ивана Косановић, Јасмина Кркић, Татјана Кузминац, Сања Лукјанченко, Милица Марић, Татјана Марић, Татијана Нићифоровић, Горан Новковић, Данка Павлић, Јадранка Перге, Никола Петровић, Светлана Петровић, Снежана Петровић, Марија Радић, Петар Радовић, Љиљана Симин, Татјана Симић, Драгица Теслић, Валентина Тресканица, Мирјана Хотомски, Бранко Цвијетић, Весна Ћирковић и Гордана Ћуић. струка: здравствена, IV3, одељењски старешина: Гордана Рибић Мирјана Андрић, Ксенија Борна, Наташа Бербер, Драгица Бребановић, Адријана Врсеља, Маријана Врсеља, Јадранка Гегић, Жаклина Давичевић, Јасна Дакић, Јованка Живановић, Мирјана Жилић, Синиша Јукић, Жења Коњевић, Дамир Куштрић, Весна Лабаш, Слађана Лукић, Наталија Марковић, Дарко Марчак, Александар Милић, Драган Милошевић, Весна Миљковић, Мирјана Мирчета, Наталија Немет, Валентина Обрадовић, Весна Остојић, Маријана Павлић, Александра Павловић, Татјана Петковић, Жељка Ралић, Сања Ринчић, Татјана Рогуља, Драган Шојић, Марина Шимунђа и Слађана Шкода. струка: здравствена, IV4, одељењски старешина: Владимир Гарчевић Мирјана Анџаковић, Јасмина Батановић, Сања Белош, Ивана Врањковић, Мирјана Давидовић, Сања Дивљак, Весна Драгичевић, Ивка Ердевички, Бранислава Жеравић, Госпа Живковић, Сузана Илић, Мирјана Јанковић, Споменка Јовичић, Биљана Крајчиновић, Сања Лукић, Аница Мађарац, Жељко Максимовић, Гордана Маринковић, Љубица Милановић, Александар Милојковић, Мирјана Милошевић, Ружица Миљковић, Слободанка Опојевлић, Сања Пајић, Славица Пешић, Биљана Почуча, Јелена Прица, Сања Рамљак, Гордана Роквић, Татјана Савић, Дејан Савичевић, Лепојка Секанић, Виолета Сретеновић, Стана Тешановић и Милена Тешић. струка: просветна, IV5, одељењски старешина: Младен Челебић Наташа Бажик, Радослава Божић, Наташа Бура, Валентин Васов, Андреа Главаш, Светлана Зељајић, Мирјана Ибраимовић, Мирјана Јосимовић, Иванка Јуришић, Злата Кесеровић, Милена Кузмановић, Љубица Марић, Биљана Милинковић, Јасмина Мустафић, Данијела Новаковић, Биљана Обрадовић, Радмила Ракар, Мирјана Ристић, Јасмина Симић, Маријана Станојковић, Марија Танасић и Драгана Шпехар. струка: просветна, IV6, одељењски старешина: Јела Мишковић Биљана Аврамовић, Миланка Бешлић, Биљана Борић, Сања Вујец, Љиљана Грбатинић, Светлана Девић, Ђорђе Ђурић, Зорана Зечевић, Мирјана Јовичић, Драгана Келебић, Биљана Лончаревић, Мара Мијатовић, Драгана Милинковић, Мирјана Милошевић, Ирена Немет, Слађана Перић, Невена Радојевић, Милка Радош, Власта Ребић, Марија Риц, Наташа Симовљевић, Милица Сомборац, Драгана Станимировић, Снежана Стојковић и Ксенија Ташки. струка: просветна, IV7, одељењски старешина: Бранко Петревски Мирјана Банић, Богдан Божин, Биљана Веселиновић, Драгана Владисављевић, Дијана Вучковић, Љиљана Деврња, Марина Зарић, Нада Зечевић, Верица Карага, Јасмина Клинчаревић, Катарина Ковачевић, Светлана


175 година Митровачке гимназије

Ковачевић, Наташа Копривица, Бошко Марковић, Тривун Крњајић, Милица Маричић, Снежана Миросављевић, Јелка Медић, Наташа Њежић, Љиљана Пашалић, Татјана Стевановић, Лидија Селград, Снежана Чордаш и Милица Џамбић.

1990/91. Средња школа друштвених делатности - Гимназија „Иво Лола Рибар“ струка: културолошко-језичка, IV1, одељењски старешина: Мирко Мирчета Марија Адамовић, Драгана Бурсаћ, Слађана Гајић, Дејан Ђорђевић, Богдан Ђурђевић, Славица Јовић, Јасмина Јокић, Сања Кузминац, Јасмина Мишчевић, Наташа Ракић, Тања Станишић, Слађана Старчевић, Душица Стевановић, Снежана Стевановић, Оља Стојковић, Слађана Шојић, Далибор Михајловић, Драгана Бербер и Анита Лалошевић. струка: културолошко-језичка, IV2, одељењски старешина: Анђелка Карајовић Александар Андрић, Душан Борић, Лана Кабиљагић, Драгана Малешевић, Слободан Марић, Неда Недић, Слађана Радивојевић, Сања Раковић, Љиљана Савић, Синиша Соћанин, Тања Станковић, Силвија Херцег и Никица Чолић. струка: природно-математичка, IV3, одељењски старешина: Мара Цвијановић Дејан Глушчевић, Наташа Десница, Јасмина Добрић, Борис Доланић, Катица Дукић, Драган Живанић, Дарко Јеленковић, Љиљана Лођиновић, Маја Максимовић, Ана Мароши, Милан Маслаћ, Драгана Милићевић, Дејан Несторовић, Петар Нећаков, Мирјана Поповић, Драгана Савић, Татјана Савовић, Татјана Сантрач, Снежана Симић, Александра Старчевић, Слободанка Стојковић, Весна Цингел, Биљана Шарић, Дејан Шеган, Даница Андријевић, Ивана Николић, Сенка Дукић, Гордана Мауна, Јасна Папишта и Биљана Стојановић. струка: природно-математичка, IV4, одељењски старешина: Олгица Марељ Стеван Адамовић, Наташа Бережни, Петар Богдановић, Гордана Јанковић, Илија Максимовић, Миодраг Митровић, Јелена Обрадовић, Дејан Остојић, Синиша Ребуш, Никола Сапун, Љиљана Сентов, Јелена Симовљевић, Соња Страценски, Весна Сушић, Бранкица Турудић, Гордана Урошевић, Милутин Цвијетић, Горан Чулић, Ненад Штрбачки, Зоран Кoлунџић и Богдан Кресовић. струка: просветна, IV5, одељењски старешина: Бошко Мабетовић Љиљана Базо, Слађана Бараћ, Блажица Биуковић, Сузана Валентић, Душанка Весић, Љубица Гојковић, Снежана Задрипко, Мирјана Јаковљевић, Мирјана Јовичић, Сања Караклајић, Јелена Кљакић, Бранислава Кузминац, Мирјана Мајкић, Мирјана Маринковић, Снежана Марић, Нада Марјановић, Весна Марјановић, Мирјана Момировић, Игор Никић, Весна Поповић, Наташа Петковић, Јелена Петропољац, Наташа Станојев, Невенка Хорњак, Александра Шалаић и Тамара Шевић. струка: просветна, IV6, одељењски старешина: Вера Селаковић, Гордана Кутузов Александра Алексић, Мелита Анђелков, Наташа Банчевић, Јелица Батричевић, Маријана Дукић, Драгана Ивошевић, Јелена Јајчанин, Мирјана Јањанин, Споменка Јањић, Оливера Јовановић, Душица Јовичић, Марија Керкез, Слађана Колар, Зорица Куртић, Татјана Марељ, Јасмина Марицки, Гордана Милошевић, Милена Павловић, Валентина Поповић, Биљана Руњанин, Снежана Стаменов, Бранислава Филиповић, Јасмина Хениг, Михаела Црљен, Ивана Челебић и Тамара Павловић. струка: просветна, IV7, одељењски старешина: Гордана Стојиновић Петревски, Владислав Сабо Нада Арсенијевић, Аница Бертић, Слађана Василић, Слађана Вучетић, Весна Домански, Оливера Јефтић, Оливера Јовић, Анкица Магдић, Слађана Малић, Рената Мађарац, Лидија Мађарац, Слађана Мијаиловић, Зоран Мијаиловић, Зорица Мијатовић, Горан Миражић, Нада Митровић, Весна Панић, Татјана Петаковић, Татјана Радосављевић, Радица Рибић, Весна Сеовић, Љиљана Томић, Сања Туфегџић, Сања Ципар, Љубица Шивољски, Ивона Шћибан и Снежана Николић.

1991/92. Гимназија „Иво Лола Рибар“ струка: културолошко-језичка, IV1, одељењски старешина: Станислава Нешић, Војислав Нешић Јелена Аларгић, Јелена Антонин, Александра Бањеглав, Александар Берић, Миљана Влаовић, Драгана Грујић, Драгана Димитријевић, Биљана Допуђа, Сенка Јос, Жељка Кривошија, Данијела Макиш, Сања Марицки, Мирјана Новаковић, Наташа Олујић, Биљана Парлић, Маја Петковић, Данијела Прибичевић, Биљана Приљева, Наташа Рајић,


Матуранти Митровачке гимназије

Јелена Ранисављевић, Јелена Секулић, Слађана Станковић, Наталија Станошевић, Јелена Стојковић, Тања Цингел, Татјана Челекетић и Оливера Чојчић. струка: културолошко-језичка, IV2, одељењски старешина: Анђелија Грабовац Жељка Батиница, Тања Вицковић, Бранислава Владисављевић, Силвана Габела, Весна Грујичић, Татјана Зубовић, Александра Ивковић, Снежана Јоксић, Маја Јосифовић, Предраг Копривица, Љиљана Лукић, Сандра Љубишић, Горан Манојловић, Ђорђе Маховац, Снежана Петровић, Далиборка Писместровић, Снежана Поповић, Бранислава Радованов, Љиљана Ратков, Љиља Ристић, Светислав Срдић, Слободанка Субашић, Каролина Томић, Јелена Тупенарац, Софија Чаја и Сњежана Млађен. струка: природно-математичка, IV3, одељењски старешина: Милан Карајовић Наташа Алексић, Владимир Бараћ, Жељко Брко, Гордана Вучић, Јелена Гаџурић, Слободан Гаџурић, Биљана Жунић, Данијела Иванковић, Александра Јеленић, Драгана Крстић, Андреј Кривошић, Сергеј Кулиџан, Владимир Лукић, Драгица Лукић, Горан Максимовић, Владимир Мањко, Сања Михајловић, Ирена Милошевић, Маја Николић, Рада Петковић, Радивоје Петровић, Зорица Рољић, Шпиро Станивук, Весна Тодоровић, Нада Цагарић и Слађана Цолић. струка: природно-математичка, IV4, одељењски старешина: Мира Лазић, Радослав Нешић Марија Бајић, Јелена Васић, Мирослава Доланић, Драган Дражин, Биљана Василић, Драгомир Зорановић, Маја Јеловац, Биљана Јовић, Зоја Коњевић, Срђан Николић, Мирјана Пејчић, Маја Пантелић, Бранислава Радовић, Бојан Свилокос, Душан Симић, Бошко Суботић, Биљана Стевановић, Миленко Топић, Славица Тешановић, Олгица Чупић, Саша Љубишић, Ђорђе Станивуковић, Дарко Дражић, Сандра Гњидић, Бранислав Радочај и Ранко Радић. струка: просветна, IV5, одељењски старешина: Јанко Симовић, Јела Мишковић, Мирјана Радованов Светлана Божић, Наташа Бранковић, Наташа Гавриловић, Снежана Глигорић, Наташа Давид, Јелена Дошић, Сузана Зељковић, Сања Илијин, Мирела Кресо, Тања Лазански, Рада Марковић, Сања Микуш, Слађана Миленковић, Сања Михаљ, Снежана Поповић, Душица Раданов, Емилија Раденковић, Наташа Рађеновић, Марија Рауш, Ђурђица Симин, Марија Скленар, Драгана Слепчевић, Мирјана Тодоровић, Дејан Тубић и Биљана Вранешевић. струка: просветна, IV6, одељењски старешина: Гордана Слобода Александра Анђелковић, Јасмина Вешић, Мира Вешић, Јасна Видаковић, Драгица Грујић, Александра Дамјановић, Душица Ердељан, Јелена Јанковић, Јасна Кошутић, Мирјана Крнетић, Јасмина Крњета, Светлана Лазаров, Светлана Миловац, Мирјана Огњеновић, Гордана Миланковић, Катица Округић, Снежана Пачирски, Славица Тојић, Раденка Ћосић, Биљана Кривошија и Милица Крњић. струка: просветна, IV7, одељењски старешина: Бранислава Милашиновић, Мирослав Милутиновић Јасмина Берић, Гордана Бероња, Весна Блажић, Гордана Васиљевић, Снежана Граовац, Далиборка Јовановић, Драгана Јовановић, Весна Јовић, Тања Каран, Бранко Конатаревић, Весна Крстић, Невена Максимовић, Сања Митровић, Драгана Нешковић, Сања Остојић, Радмила Петковић, Даниела Старчевић, Зорица Супур, Владимир Поповић, Јелена Тркуља, Сања Филиповић, Славица Илић и Наташа Вићентић.

1992/93. Гимназија „Иво Лола Рибар“ струка: културолошко-језичка, IV1, одељењски старешина: Гордана Стојиновић Петревски, Радојка Станојевић, Радослав Нешић Ивана Бушљета, Ђорђије Вујановић, Мирјана Вујиновић, Владислава Вукашиновић, Драгана Гаџурић, Милош Гајић, Исидора Дујковић, Душанка Живанић, Миланка Живанић, Оливера Костић, Наташа Лукач, Јелена Мартиновић, Биљана Мартиновић, Милена Медић, Снежана Мишић, Зорана Мрваљевић, Далиборка Радак, Марија Савић, Ирена Стевановић, Божица Шарић, Силвија Ћурковић, Татјана Петковић, Олена Трбовић, Снежана Љиљак и Сана Цимеша. струка: културолошко-језичка, IV2, одељењски старешина: Загорка Радаковић Зорица Арсеновски, Бранислав Гаџурић, Предраг Добраш, Далиборка Ђонлић, Јадранка Јовановић, Драгана Лукић, Милкица Масларић, Љиљана Милисавац, Александра Милетић, Милијана Николић, Маја Новаковић, Марија Паклар, Милена Пјевац, Нада Ремецки, Нела Русин, Зорица Скакун, Гордана Соларевић, Весна Степановић, Драгана Филиповић, Татјана Јањанин, Елена Ивошевић, Валентина Никшић, Божана Драгаш и Живана Вујасиновић.


175 година Митровачке гимназије

струка: природно-математичка, IV3, одељењски старешина: Станислава Нешић Машењка Бабић, Владимир Банчевић, Радица Банчевић, Александра Васиљевић, Симона Вуколић, Љиљана Вучетић, Весна Гајчевић, Росанда Гарчевић, Драгана Гаџурић, Бранка Глигорић, Марина Даненбаум, Весна Дупало, Мирко Зељковић, Јелена Јевтовић, Ирина Кечић, Милијан Клисурић, Алексеј Крунић, Милорад Лукић, Мира Ордагић, Зоран Павловић, Сања Покрајац, Биљана Равић, Татјана Раичевић, Владимир Росић, Светлана Субашић, Снежана Томовић, Соња Ходоба, Дубравка Цидилко, Мирослава Цингел, Борис Бизумић, Дејан Вучетић, Марија Иванковић, Наташа Стојчевић и Синиша Пуач. струка: природно-математичка, IV4, одељењски старешина: Славко Јанковић Татјана Бенка, Тања Берић, Мирјана Васић, Владимир Владисављевић, Данијела Вучковечки, Александра Живанић, Зоран Зорић, Сандра Иковац, Игор Илић, Милан Исаковић, Александар Јонић, Драган Јузбашић, Сања Кандић, Мирјана Каран, Сања Кнежевић, Предраг Макивић, Нада Мишковић, Снежана Пажур, Светлана Панић, Игор Петровић, Бранислава Подушка, Зоран Радаковић, Чедомир Ребић, Данијела Рикић, Драган Станковић, Владимир Ухлик, Данијела Фелди, Младен Муљајић, Ненад Лајић, Зоран Бабић, Велимир Вујановић, Владимир Вулановић, Ранко Грујић, Владимир Матијевић, Рада Мочић, Цвијанка Ракић, Гордана Тасковић, Весна Станчетић и Ненад Драгаш. струка: просветна, IV5, одељењски старешина: Вера Бења Татјана Голушин, Јасна Глигоревић, Биљана Дебељак, Татјана Златић, Саша Иванић, Драгана Ивановић, Весна Јовановић, Бранкица Карастанковић, Наташа Кишгатка, Мирела Макивић, Ратко Марјановић, Татјана Миливојац, Катарина Миличевић, Слађана Миличевић, Биљана Миловановић, Љиљана Милутиновић, Тања Олеар, Сања Николић, Ливиа Павловић, Марија Панић, Снежана Радовановић, Татјана Топаловић, Дијана Апић и Слађана Хованец. струка: просветна, IV6, одељењски старешина: Вера Колџић, Јанко Симовић, Младен Челебић Биљана Балај, Љиљана Буновић, Нина Бојанић, Гордана Великић, Мара Владисављевић, Сања Ђуричић, Бранка Караклајић, Зорица Киш, Милица Лалић, Тања Мандић, Биљана Миловановић, Жељко Марковић, Биљана Остојић, Мирјана Пајић, Елизабета Пушкаш, Драгана Радојчић, Валентина Радовац, Мирјана Станојевић, Радојка Теодоровић и Весна Старчевић. струка: просветна, IV7, одељењски старешина: Вера Селаковић, Синиша Петровић Данијела Белић, Биљана Вићентијевић, Наташа Владисављевић, Ранка Влаовић, Биљана Вукмановић, Драгана Ђурковић, Јелена Јовановић, Драгана Максић, Наталија Матијевић, Драгана Пандуревић, Моника Петровић, Весна Перковић, Љиљана Топаловић, Нада Ћетковић, Мирјана Уметић, Јелица Црногорчевић, Весна Шојић, Маријана Штрбачки, Мирјана Јаснић, Даниела Зајац, Сања Ристић и Биљана Сиротко.

1993/94. Гимназија „Иво Лола Рибар“ смер: друштвено-језички, IV1, одељењски старешина: Иван Билушић Татјана Божић, Јелена Возаревић, Наташа Војновић, Сандра Вукићевић, Наташа Живанић, Данијела Јандрић, Нада Кекић, Сандра Корчок, Весна Кочовски, Душанка Кузмановић, Татјана Миленковић, Сања Николић, Катарина Павловић, Јасна Петковић, Татјана Петровић, Данијела Романдић, Јелена Стефановић, Слађана Цвијетић, Јелена Чупић, Јелена Шуљманац, Гордана Пушоњић, Синиша Миланковић, Милена Остојић, Весна Михаљевић, Драган Бурсаћ, Ангела Јањић и Недислав Краљевић. смер: друштвено-језички, IV2, одељењски старешина: Јелица Окановић, Јанко Симовић, Вера Бења Татјана Артуков, Љубица Банчевић, Марија Буковски, Драгана Веселиновић, Милица Витомировић, Јелена Игњатовић, Владимир Јовановић, Јелена Куштрић, Маја Марељ, Марија Михајловић, Весна Миловановић, Гордана


Матуранти Митровачке гимназије

Мунић, Јелена Пелчић, Бојана Ристић, Јелена Ристић, Ксенија Стојановић, Светлана Стојковић, Милан Сретеновић, Данијела Црнобрњић, Рената Цакић и Наташа Лазић. смер: друштвено-језички, IV3, одељењски старешина: Драгица Новаковић Сандра Бижић, Катарина Васиљевић, Сузана Вукмир, Јелена Вучковић, Наташа Грудић, Слађана Дивјак, Светлана Живановић, Тамара Зец, Александра Зубац, Гордана Ивковић, Сандра Јаковљевић, Бојан Јовановић, Биљана Ковачић, Наташа Копестинскиј, Јелена Максимовић, Милан Мартиновић, Кристина Нулеши, Драгана Поповић, Константин Радмановић, Марија Савић, Борислав Селаковић, Наташа Симовљевић, Оливера Станојковић, Дејан Стефани, Тања Тојагић, Мирјана Томашевић, Нада Чавић, Милица Шокчанић, Ивана Красојевић, Милан Босиљкић, Бранислав Остојин, Саша Крагуљ, Сенка Чипчија и Дарија Сунара. смер: природно-математички, IV4, одељењски старешина: Љиљана Кресо Маја Балацки, Александар Гојковић, Игор Добрић, Слободан Дукић, Дана Ђокић, Борислав Зечевић, Радослав Јевремовић, Тамара Квргић, Јелена Кесић, Јован Лаушевић, Соња Марицки, Жељко Милчић, Горан Миљковић, Стеван Мошић, Слађана Николић, Љиљана Нинковић, Дејан Обрадовић, Горан Перге, Немања Петровић, Вукадин Савић, Јелена Симеуновић, Радослав Симић, Весна Стевановић, Властимир Требовац, Дражен Крњета, Борислав Симеуновић, Зорица Капор, Ирена Медар, Дејана Бебић, Александар Радонић, Светлана Сикимић. смер: природно-математички, IV5, одељењски старешина: Бранко Петревски, Бранислава Милашиновић Ивана Адамовић, Дејан Арки, Марио Бартош, Јован Блажић, Жељко Бојић, Јелена Борић, Вања Врховац, Бојан Десница, Јован Ђорђевић, Соња Живковић, Татјана Јанић, Александар Јокић, Сенка Коканов, Данијел Лемајић, Милан Малешевић, Хелена Марјановић, Ивана Међедовић, Сенка Мишковић, Бранислава Новаковић, Снежана Олеар, Ненад Радовић, Виолета Рунтић, Јова Савановић, Снежана Сентов, Слађана Томашевић, Ана Филиповић, Горан Црнојачки и Јелена Шарошковић. смер: природно-математички, IV6, одељењски старешина: Мира Лазић Бојан Беднар, Владислава Белановић, Катарина Бења, Златко Голубовић, Александар Живковић, Милица Жупунски, Весна Зечевић, Станко Зорановић, Драган Зукић, Александар Јањатовић, Славица Карастанковић, Јелена Кнежевић, Бојан Константиновић, Даворин Кресо, Маја Куруц, Маријана Лангенехер, Ивана Маховац, Предраг Михајловић, Жељка Пливелић, Наташа Радовић, Милана Росић, Саша Стефановић, Анђелка Џакић, Даниела Вукушић, Радован Милетић и Милица Илић.

1994/95. Гимназија „Иво Лола Рибар“ смер: друштвено-језички, IV1, одељењски старешина: Јелица Окановић, Радојка Станојевић Тамара Бартош, Јелена Бараксадић, Дубравка Вали, Зорица Гаврановић, Тајка Гарић, Бранка Димушевски, Недељка Јанчић, Наташа Лекаревић, Татјана Матаруга, Данијела Носић, Душица Павић, Сања Пејчић, Јелена Савић, Рената Самарџија, Милан Танасић, Гордана Шуљманац, Дајана Мићић, Ивана Лозјанин, Биљана Кусић и Наташа Вуковић. смер: друштвено-језички, IV2, одељењски старешина: Анђелка Карајовић Александра Белић, Сања Видовић, Наташа Вукићевић, Драгана Димитријевић, Тања Грубишић, Бојана Живковић, Павле Јукић, Катарина Ковачевић, Милица Ковачић, Огњен Копрчина, Слађана Крсмановић, Зорица Лончаревић, Сања Максић, Дејан Милић, Милан Нешић, Маријана Новаковић, Зорица Павичић, Светлана Стаменков, Данијела Филиповић, Јелена Ђуричић, Радован Поповић, Бојана Голијан и Синиша Бојић. смер: друштвено-језички, IV3, одељењски старешина: Гордана Кутузов Бојана Авакумовић, Сања Аничић, Ивана Башић, Родољуб Божовић, Биљана Бошковић, Јелена Будимчевић, Гордана Вукашиновић, Драгица Голић, Соња Дивнић, Наташа Живановић, Нада Заболотни, Гаврило Јанковић, Гордана Лакић, Мирјана Лончар, Андреј Лукач, Емили Марковски, Ана Обренчевић, Богдан Остојин, Нина Пауљев, Снежана Рабич, Стеван Радојевић, Биљана Риђички, Ана Симић, Марко Степанов, Маријана Црнић, Мелина Тољага и Душко Радић. смер: природно-математички, IV4, одељењски старешина: Радоје Павловић Изабела Берић, Александар Благојевић, Тамара Будечевић, Бранислава Гајић, Драгана Гајић, Наташа Давидовић, Ђорђе Домазет, Мирослав Живковић, Татјана Јаношевић, Драган Ковачић, Маја Костић, Александра


175 година Митровачке гимназије

Кркљеш, Сава Крстановић, Милена Малешевић, Маринко Масларић, Љиљана Мушкиња, Ана Пантелић, Александар Пармаковић, Душан Петровић, Милан Петровић, Саша Радивојков, Тања Рајаковић, Јелена Станковић, Сандра Стојковић, Маја Ховањски, Младен Хорватовић, Татјана Чупић и Миладин Ракић. смер: природно-математички, IV5, одељењски старешина: Олгица Марељ, Јанко Јовановић Слободанка Бишчић, Владимир Блажић, Милан Добренов, Далибор Ђонлић, Вера Ђурђевић, Бранко Живановић, Драгана Јокић, Владимир Мартиновић, Емира Мујкић, Драган Нинковић, Горан Нишевић, Александар Перишић, Дејан Рељић, Ксенија Свилокос, Зорица Симић, Бранислав Срдић, Борис Танасић, Ивана Тодоров, Милош Тописировић, Ивана Ћосовић, Светлана Цвијановић, Зоран Исаковић, Мирослава Дукић, Александар Перовић, Хелена Марјановић и Младен Грабовичкић. смер: природно-математички, IV6, одељењски старешина: Мара Цвијановић Селма Бајрић, Александар Брко, Зоран Бугарски, Дејан Буханчевић, Драгана Вогањац, Сања Дамјановић, Јована Живковић, Војислава Исаковић, Ненад Јовелић, Александра Крунић, Сандра Кузминац, Катарина Латковић, Ивана Лукић, Милан Максимовић, Владимир Недељковић, Марко Рајилић, Небојша Рајић, Владимир Раднић, Биљана Радојчић, Драган Савић, Маријана Симовић, Милица Смиљанић, Маја Станковић, Владимир Теодоровић, Срђан Тинтор и Александар Шмит.

1995/96. Гимназија „Иво Лола Рибар“ смер: друштвено-језички, IV1, одељењски старешина: Јасмина Максић Гордана Вицковић, Далиборка Јефтић, Драгомир Јуришић, Татјана Кованџић, Мирослава Марјановић, Татјана Митровић, Нада Недић, Драгана Носић, Тања Симић, Лепа Топић, Госпојинка Урумовић, Владимир Чампрић, Душка Мајсторовић, Марија Кузминац, Данијела Петровић, Радмила Нешковић, Јеленка Тракиловић, Горан Даниловић, Мирела Савић, Злата Комљеновић, Недељко Чулић и Марија Тешановић. смер: друштвено-језички, IV2, одељењски старешина: Анђелија Грабовац Ђорђе Арбутина, Жељка Бајић, Дарко Балаћ, Марина Берић, Снежана Бућин, Александра Гојковић, Јелица Грујичић, Маја Дивљак, Жељко Ињац, Драгана Јаић, Сања Кривошија, Тања Лукић, Мирела Малкоч, Снежана Марковић, Јелена Михаљевић, Јелена Николић, Катарина Поповић, Александра Ранковић, Татјана Релић, Татјана Турудић, Наташа Ховањски, Наташа Цингели и Јелена Ђурић. смер: друштвено-језички, IV3, одељењски старешина: Мирослав Милутиновић Мирјана Авакумовић, Марко Врсајковић, Драгана Даниловић, Раденко Жабић, Слађана Живановић, Дарко Кантар, Жељко Лалић, Бранислав Мањко, Душан Миловац, Драган Паровић, Дарко Рошка, Милица Савић, Драгана Стевановић, Марко Стекић, Милош Ћирић, Милослав Халај, Ђорђе Цвејановић, Јелена Чавар, Мирјана Шимуновачки, Даниела Шојић, Мирјана Јуришић и Јовица Ловрић. смер: друштвено-језички, IV4, одељењски старешина: Гордана Слобода Катарина Алтер, Драган Бандо, Миљан Гарчевић, Марија Гаџурић, Маја Грабић, Гордана Грујић, Драган Долинај, Александар Ђурић, Арсен Ђурић, Радица Жилић, Мирослав Ковачевић, Сања Малетић, Јелена Мартиновић, Гордана Митровић, Ана Младеновић, Маријана Николовски, Наташа Павловић, Катарина Пузић, Љиљана Радаковић, Јeлена Ристивојевић, Бранислав Савић, Јелена Стојановић, Милена Томић, Срђан Тупенарац, Александар Цвијетиновић, Иван Цингели, Данијела Бубањ, Свјетлана Мандић, Весна Јањанин, Биљана Станковић, Боркo Божичковић и Јованка Ракић. смер: природно-математички, IV5, одељењски старешина: Божица Стојковић, Ђорђе Красојевић, Радојка Станојевић Емина Бировљев, Биљана Вулетић, Данијела Здравковић, Милана Јеловац, Нестор Јокић, Александар Кефер, Марко Коњевић, Мирјана Котарлић, Маја Маричић, Марија Мартиновић, Бојана Миловановић, Бојан Муратовић, Жељко Мурић, Бранислав Недимовић, Милош Пердић, Јелена Пуђа, Мирјана Рајилић, Игор Раковић, Љиљана Селаковић, Слободан Срдановић, Игор Томић, Иван Цањар, Александар Шеик, Томислав Давидовић и Предраг Грубор. смер: природно-математички, IV6, одељењски старешина: Милан Карајовић Драгана Бајић, Ивана Вејновић, Драгана Витковић, Александар Дунђерски, Драгиња Жабић, Горица Јевић, Владимир Јовелић, Стојан Јовелић, Дарко Лазић, Драга Љубичић, Милан Максић, Миодраг Милошевић, Гордана


Матуранти Митровачке гимназије

Миљковић, Андреј Мићић, Богдан Мишковић, Ирма Немет, Снежана Никшић, Катарина Радаковић, Жаклина Радишић, Биљана Радовановић, Владимир Ракић, Бранислав Сисојевић, Марко Сић, Биљана Смрзлић, Александар Сретеновић, Маја Стојковић, Небојша Татомировић, Богдан Ходоба и Едвард Шћурк.

1996/97. Гимназија „Иво Лола Рибар“ смер: друштвено-језички, IV1, одељењски старешина: Синиша Петровић Драгана Бијелић, Јелена Богосављевић, Гордана Будечевић, Милица Вогањац, Марија Вујановић, Тања Вучановић, Станислава Живановић, Слободан Јаношевић, Милана Јефтовић, Јелена Јефтић, Сања Јовановић, Тања Јовановић, Јелена Кузминац, Милица Папић, Јелена Паушић, Дејан Перишић, Неда Рађеновић, Маја Релић, Јелена Словић, Николина Сеидл, Гордана Степановић, Гордана Терзић, Виолета Штаблер, Јелена Васић, Наташа Стојчевић и Маја Поњарац. смер: друштвено-језички, IV2, одељењски старешина: Загорка Радаковић Гордана Авакумовић, Милош Божић, Мирјана Васиљевић, Гордана Гаврановић, Горан Гемовић, Сандра Ђорђевић, Милена Живковић, Наташа Жутић, Маја Замберлин, Предраг Ивановић, Сања Јовичић, Наташа Кресојевић, Ливија Кукић, Драган Малбашић, Теодора Марковић, Драгана Носовић, Ђорђе Обреновић, Бошко Петковић, Љиљана Радосављевић, Андријана Симић, Милан Станисављевић, Гордана Старчевић, Виолета Торма, Зоран Жетковић, Анкица Цањар, Драгана Цревар, Дара Врањковић, Весна Ерак, Гордана Маљковић и Емина Добријевић. смер: природно-математички, IV4, одељењски старешина: Станислава Нешић Емира Бајрић, Владимир Беговић, Владимир Белановић, Зорица Делић, Драган Ивановић, Никола Ивановић, Јелена Јовановић, Кристина Краник, Јелена Лињачки, Татјана Максимовић, Мирко Малбашић, Јовица Николић, Јелена Новаковић, Душан Окановић, Јелена Ордагић, Барбара Перковић, Тодор Петковић, Петар Радмановић, Мирослав Радојевић, Срђан Сегић, Никола Симић, Милан Стефановић, Војислав Филиповић, Милена Цвјетковић, Зоран Чича и Чедомир Спасојевић. смер: природно-математички, IV5, одељењски старешина: Мирко Мирчета, Драго Милошевић, Радојка Станојевић Милан Бабић, Маријана Бенчик, Магдалена Белић, Ивана Кирш, Ивана Клајнер, Наташа Марин, Ивана Мијић, Петар Миросављевић, Александра Петаковић, Миљан Раичевић, Миливој Савчић, Бојана Смајић, Бранислав Стевановић, Сергеј Столић, Мирослав Тешић, Бранислав Травица, Ивана Цветков, Богдан Црнојачки, Ненад Шајић, Кристина Зукић, Сања Стојаковић и Вања Малеш. смер: природно-математички, IV6, одељењски старешина: Славко Јанковић Данијела Андријашевић, Дамир Буханчевић, Милан Ђорђевић, Весна Кешељевић, Александра Коларски, Владимир Лукић, Душан Машић, Мирјана Медић, Наташа Меши, Јелена Михајловић, Димитрије Остојић, Душица Остојић, Катарина Павлов, Александар Панић, Мирјана Пејновић, Јован Петровић, Мирослав Писаревић, Мирослава Покрајац, Славко Раковић, Сања Старчевић, Дејан Стефановић, Јелена Тривун, Владимир Цветковић, Татјана Јеликић, Андријана Јовановић, Нада Ћирић и Борислав Самарџија.

1997/98. Гимназија „Иво Лола Рибар“ смер: друштвено-језички, IV1, одељењски старешина: Вера Бења Слађана Адамовић, Весна Богосављевић, Татјана Бура, Татјана Гагић, Радован Драговић, Верица Дринић, Милан Јанковић, Данијела Јеленковић, Александра Јовановић, Бојан Крагуљ, Бојана Крајновић, Мирка Крамарић, Јелена Лисац, Анђела Љубишић, Слободан Максимовић, Бранислав Миличевић, Горан Милошевић, Слађана Милошевић, Мирјана Митровић, Милена Радић, Небојша Славујевић, Миљана Сладојевић, Тамара Сремац, Ивана Стојановић, Милана Стојановић, Слађана Стојиновић, Маја Шмит, Ана Радловић, Зоран Мудринић, Борислав Ђекић, Дина Лађевић и Милена Лончаревић. смер: друштвено-језички, IV2, одељењски старешина: Иван Билушић, Олгица Марељ, Мила Шпановић Бранислава Бошковић, Борис Брзак, Софија Дошен, Марина Дивљак, Илија Дмитровић, Татјана Дудић, Данијела Дујић, Марко Зрилић, Неда Кремић, Наташа Коканов, Дамјан Кривошија, Бранислава Лукић, Александра Мићић, Јелена Милаковић, Марина Миловац, Ивана Михаљевић, Јелена Николајевић, Слободанка Николић, Борис


175 година Митровачке гимназије

Олеар, Софија Радивојевић, Александра Станисављевић, Ана Чајка, Марина Бојанић, Данијела Лекаревић, Оливера Шуљманац, Биљана Граић, Александра Колунџић, Тања Рустињац, Лидија Николић, Душан Петковић и Слађана Ралић. смер: друштвено-језички, IV3, одељењски старешина: Драгица Новаковић Данијела Андријевић, Катарина Беднар, Сандра Вулетић, Вања Живак, Јелена Ивковић, Мирјана Ивковић, Јелена Клинцов, Милан Ковачевић, Сања Лакетић, Марија Лукић, Дејан Марек, Драган Мићић, Душица Ненадовић, Јелена Николић, Слађана Рађевић, Татјана Савић, Неда Сретеновић, Мирјана Стојшић, Никола Ћирић, Богдан Вуканац, Сузана Миливојевић, Вишња Трнинић, Жељана Маричић и Марија Витасовић. смер: природно-математички, IV4, одељењски старешина: Бранислава Милашиновић Часлав Божић, Мирјана Вујновић, Татјана Вукадиновић, Вељко Гарчевић, Зоран Делић, Милан Дмитровић, Ана Лаушевић, Борис Лукач, Зоран Максимовић, Дарко Малбашић, Бранислава Маленковић, Милан Мандић, Ивана Миладиновић, Александар Милковић, Предраг Мујкић, Милица Нешић, Јелена Николић, Љубица Павловић, Ивана Петревска, Маја Петровић, Лазар Радаковић, Драган Радованчевић, Бранислава Ратковић, Мирјана Рацковић, Нада Саватић, Ана Сојевић, Александра Сретеновић, Слободан Утвић, Ивана Чупић и Маријана Ђорђевић. смер: природно-математички, IV5, одељењски старешина: Мира Лазић, Јанко Јовановић Катарина Авакумовић, Владимир Аћимовић, Борис Беднар, Милош Вученовић, Звездан Гагић, Младен Гајчански, Бранимир Живковић, Игор Јевтић, Живан Јованчић, Мирјана Ковачевић, Ивана Косановић, Нада Крстановић, Предраг Крчединац, Душан Лаћарац, Биљана Милинковић, Ђорђе Миловановић, Биљана Милутиновић, Милош Мушкиња, Нела Покрајац, Ђорђе Поповић, Небојша Селенић, Жељко Симић, Јово Требовац, Александра Утвић, Владан Ходоба, Здравко Црнојакић, Дејан Божић, Зорана Зечевић и Саша Васиљевић.

1998/99. Гимназија „Иво Лола Рибар“ смер: друштвено-језички, IV1, одељењски старешина: Гордана Кутузов Славица Бојанић, Бојана Вујичић, Ђорђе Ђорђић, Весна Жабић, Маја Зечевић, Ана Ковачевић, Катарина Ковачевић, Софија Козенко, Биљана Кривић, Данијела Крстић, Тамара Лазовић, Жељко Лаушевић, Слађана Максимовић, Синиша Милошевић, Милица Милинковић, Кристина Милутинчевић, Миомира Николић, Владимир Пауљев, Јелисавета Плавшић, Маријана Познановић, Мирослава Пузић, Данијела Репајић, Татјана Симић, Јасмина Симовљевић, Мирјана Стефановић и Филип Чупић. смер: друштвено-језички, IV2, одељењски старешина: Анђелка Карајовић Марина Андријевић, Татјана Анђелић, Андријана Бауер, Ивана Војтјеховски, Ана Дрезгић, Биљана Жунић, Станислава Јовичић, Наташа Ковачић, Драгана Крстоношић, Слободанка Кусић, Селма Марковски, Добрила Милаковић, Весна Несторовић, Јелена Николић, Милијан Николић, Синиша Нинић, Ненад Петровић, Стеван Пузић, Милена Ребић, Ивана Релић, Ана Станивук, Маја Сулић, Верица Тојић, Милан Чемерлић, Милица Чулић, Амра Шаботић, Валентина Пјевац, Петар Васиљевић, Вања Вуца и Лидија Гајић. смер: друштвено-језички, IV3, одељењски старешина: Саша Недељковић Соња Белић, Данијела Јовановић, Далиборка Лукић, Милица Љубановић, Жељка Миловановић, Владимир Мирчета, Јелена Мошић, Дејан Новаковић, Станко Ребић, Верица Ристић, Ивана Романдић, Марија Росић, Маријана Хрецешин, Јованка Милошевић, Слађана Лалић, Бранко Марковић, Сњежана Лунић, Весна Поњарац, Игор Илић, Бранислава Малетић и Бранимир Томановић. смер: природно-математички, IV4, одељењски старешина: Радоје Павловић Милан Бањеглав, Боривој Божић, Милош Зукић, Наташа Јешић, Љубица Маленковић, Игор Милојевић, Ана Митровић, Предраг Окановић, Предраг Пармаковић, Александра Перишић, Мирослава Петревска, Предраг Радованчевић, Светлана Радуловић, Ксенија Рељић, Синиша Станојевић, Милан Стевановић, Мирко Стојкановић, Јелена Стојшић, Јелена Столић, Бојана Суботић, Јелена Терзић, Милош Тривун, Зоран Увалић, Валентина Утржен, Горан Филиповић и Бранимир Хаџић. смер: природно-математички, IV5, одељењски старешина: Мара Цвијановић Родољуб Бојанић, Драгана Босанчић, Дубравка Вејновић, Драган Јовановић, Слободан Јовелић, Славко Јонић, Милијана Кнежевић, Мићо Ковачевић, Бојан Ковачић, Иван Котарлић, Иван Крстић, Предраг Кузмановић, Михајло Малешевић, Љиљана Маричић, Мирослав Милаковић, Сузана Мирковић, Дарко Мисојчић, Марина Николић, Јелена


Матуранти Митровачке гимназије

Нинковић, Милена Опојевлић, Борко Петровић, Славољуб Радовановић, Маринела Симов, Наташа Ходак, Данка Ловрић и Душан Марић.

1999/2000. Гимназија „Иво Лола Рибар“ смер: друштвено-језички, IV1, одељењски старешина: Јасна Максић Тина Аничић, Андријана Белић, Драган Веселиновић, Далиборка Вученовић, Владислава Вучковић, Милан Димитријевић, Рајна Игнић, Јелена Јеликић, Тања Кљајин, Марко Кончаревић, Драгана Красић, Небојша Крчадинац, Маријана Лулић, Далиборка Малбашић, Маја Пуђа, Дејан Радиновић, Наташа Ракић, Дина Ристивојевић, Миле Сладојевић, Милош Ујфалуш, Александар Цветановић, Душан Чавловић, Јелена Чубра и Драгомир Дошен. смер: друштвено-језички, IV2, одељењски старешина: Гордана Слобода, Катица Бабић Загорка Авакумовић, Маја Борчић, Милијана Василић, Невен Вуканац, Драгана Вукић, Јелена Вукмир, Ивана Гајић, Срђан Дабић, Ивана Достанић, Јелена Достанић, Јелена Ердељан, Јелена Јанковић, Никола Каран, Милица Константиновић, Милан Косановић, Тамара Копрчина, Нада Кричка, Ана Лапчевић, Слађана Лацковић, Татјана Миловановић, Нина Мраовић, Бранислава Николић, Јелена Ожеговић, Милица Радукић, Милан Росић, Младен Сапунџић, Раденко Станковић, Бранислав Утвић, Ивана Штебл, Неда Цветковић, Бланка Цибуља, Милан Лакић, Драгомир Симић, Тамара Бешовић, Милан Бијелић и Сања Јелачић. смер: друштвено-језички, IV3, одељењски старешина: Синиша Петровић, Нада Петровић Смиљка Аћимовић, Јелена Бановачки, Марија Боснић, Маријана Бућин, Тања Варазлић, Александра Врговић, Биљана Гајин, Јелена Гачић, Милица Гуслов, Бојана Живковић, Борис Ивковић, Драгана Јанковић, Срђан Катанић, Мирјана Лончар, Марјан Маруна, Владан Мезић, Ивана Миливојац, Никола Михајловић, Мирослав Мишић, Јован Новаковић, Мирјана Папић, Југослава Прокић, Ксенија Ружак, Јасмина Спасојевић и Невенка Чубрило. смер: природно-математички, IV4, одељењски старешина: Олгица Марељ Владислава Аларгић, Катарина Банчевић, Јован Батало, Ирена Берић, Владимир Бјелобрк, Јелена Бранковић, Милан Војновић, Владимир Вукадиновић, Душан Глумац, Сања Дивнић, Тијана Живановић, Младен Јешић, Ђорђе Куриџа, Бојана Лазић, Саша Милетић, Марко Миљковић, Јована Михајловић, Маја Мишковић, Жарко Оџић, Мирко Раковић, Вукашин Свирачевић, Александра Сојевић, Веран Станчетић, Милан Стојановић, Сања Тодић, Бранислава Утвић, Федор Ференц, Стеван Филиповић и Драгана Шагановић. смер: природно-математички, IV5, одељењски старешина: Симо Ракита Тања Армаковић, Ивана Аћимовић, Небојша Богдановић, Јелена Божић, Сандра Бугарски, Петар Врговић, Малина Вукић, Кристина Вучетић, Живан Даниловић, Бранислава Зељковић, Зарко Иличић, Милица Јовановић, Мирослав Јовановић, Мирјана Колибар, Александар Костић, Олгица Латковић, Вера Маленковић, Милош Маљковић, Милијана Масларић, Ивана Милојевић, Бранислав Николић, Александар Ожеговић, Петар Петровић, Игор Плазовић, Бранислав Радовановић, Петар Родић, Драгана Росић, Александра Топић, Ненад Травица, Милан Црнојакић, Александра Џал, Драган Савић, Ивана Брдаревић, Игор Веселиновић и Нинослав Игњатовић.

2000/01. Гимназија „Иво Лола Рибар“ смер: друштвено-језички, IV1, одељењски старешина: Анђелија Грабовац, Недељка Фабри Маја Бајић, Јадранка Букорац, Марина Ђерђев, Тамара Ђуровић, Марко Ерцеговац, Владимир Зарев, Милијана Јокић, Сенка Илијин, Јелена Кузминац, Горан Лучић, Дамјан Мартиновић, Горан Мајсторовић, Зоран Малбашић, Ивана Можек, Драгана Мишурић, Добривој Недић, Ивана Петаковић, Бојана Петровић, Марина Попсавин, Мирјана Пурковић, Јенена Ребић, Милица Ребић, Горан Ресановић, Милан Станојевић, Маријана Тришић, Мирјана Црљеница, Петар Цветковић, Наташа Шарац и Јелена Шокчанић. смер: друштвено-језички, IV2, одељењски старешина: Бранко Љубишић Тихомир Бешовић, Драгана Владисављевић, Богдан Вујичић, Сања Деспић, Радован Ђуричић, Душан Јовановић, Ивана Јовановић, Марина Јовић, Марина Лукић, Снежана Мајкић, Биљана Мићић, Мина Мунижаба, Немања Мучаловић, Марија Николић, Томанија Николић, Дијана Николовски, Анита Павичић, Владимир Риђошић, Љубица Силић, Драгана Соларов, Гордана Стојић, Сандра Субашић, Маја Трајковић, Александар Ћирић, Радослав Ћурчић, Јасмина Цвијановић, Александра Чизмић, Ивана Шагановић, Љиљана Ђуричић и Марина Јованчић.


175 година Митровачке гимназије

смер: друштвено-језички, IV3, одељењски старешина: Загорка Радаковић, Добрила Носовић Наташа Барјактар, Мирослав Вершеги, Бојана Вуколић, Бранислав Вулета, Радица Вученовић, Маја Гемовић, Слађана Ерић, Јелена Живковић, Јелена Зељковић, Јелена Јовичић, Тијана Костић, Софија Крстић, Тања Љубинковић, Јелена Кулић, Анђелија Кузминац, Ивана Милановић, Бојан Митровић, Бранислав Никшић, Адријана Николовски, Данијела Орловић, Данијела Петровић, Наташа Пјевац, Љиљана Стојковић, Радмила Стојчић, Сања Страценски, Иван Татић, Јелена Терзић, Ђорђе Туфегџић и Рената Хорнунг. смер: природно-математички, IV4, одељењски старешина: Милан Карајовић, Александра Пантић, Јасмина Обровац, Нада Петровић Маја Азлен, Јелица Аларгић, Никола Бајић, Ана Брзак, Марица Булатовић, Сања Влаовић, Јелена Вујновић, Тамара Грбић, Јелена Драчар, Марија Ђорђић, Соња Зафировић, Биљана Јефтовић, Анђелка Јовановић, Ненад Краник, Марко Ловрић, Татјана Малић, Жарко Марковић, Борко Милашиновић, Жарко Милашиновић, Васиљ Милошевић, Биљана Мирковић, Марко Мунижаба, Марина Поповић, Душан Сретеновић, Синиша Станковић, Татјана Стојаковић, Душан Сударевић, Милош Хаџи-Стевић и Саша Шапоња. смер: природно-математички, IV5, одељењски старешина: Станислава Нешић Јован Андрић, Марија Андрић, Јелена Бајуновић, Никола Барош, Ненад Батало, Борислав Босављевић, Јадранка Витасовић, Александар Грујичић, Милош Јакић, Драгана Јовановић, Александра Крчединац, Ана Милатовић, Тања Мирић, Дејан Мисојчић, Владимир Озимковић, Бранислав Пажур, Ивана Петровић, Владимир Поповић, Јелена Поповић, Сања Ристић, Горан Соћанин, Милан Стевановић, Бојан Ћорић, Ивана Цингели, Мидхат Шаботић и Бранислав Шојић.

2001/02. Гимназија „Иво Лола Рибар“ смер: друштвено-језички, IV1, одељењски старешина: Вера Бења Ана Барзут, Владимир Сердар, Сузана Ћорић, Весна Росић, Горан Пјевац, Живан Пенић, Јелена Пауновић, Ненад Нинковић, Ивана Пакић, Милица Панишић, Владимир Малешевић, Дубравка Могић, Славиша Крсмановић, Мирослава Ковачевић, Вукашин Ковачевић, Драгана Карајловић, Ивана Јовановић, Вељко Јовановић, Добринка Живановић, Снежана Ђорђић, Дубравка Ђурђевић, Саша Дринић, Михаела Драгичевић, Александра Драгичевић, Светлана Гојковић, Јелена Веселиновић, Сузана Бајуновић, Бранислава Апић и Сузана Алексић. смер: друштвено-језички, IV2, одељењски старешина: Александра Кутузов, Нада Петровић Данијела Арсеновић, Иван Биркаш, Валентина Благоје, Дејана Вукин, Милијана Вуковић, Ана Вученовић, Мирка Гмизић, Радивој Ђорђић, Сања Ерић, Борис Јовановић, Драган Јовановић, Јелена Јовановић, Јелена Јоцић, Бранка Кљајић, Ивица Козенко, Душица Коменовић, Јелена Кремић, Јелена Панић, Радослав Плечко, Милош Поповац, Владислава Поповић, Ана Радић, Катарина Радојчић, Бранислава Ристић и Лена Симјановски. смер: друштвено-језички, IV3, одељењски старешина: Драгица Новаковић Вања Балтић, Ивана Вученовић, Саша Грабић, Давид Грујић, Ирма Ердеји, Ивана Зорановић, Јелена Ивановић, Ксенија Јанковић, Јелена Јеремић, Ивана Јованчић, Татјана Јововић, Рајко Котарлић, Љиљана Лончаревић, Тина Лаћарац, Јелена Марковић, Александра Новаковић, Данијела Остојић, Јелена Перишић, Љупка Петревска, Бранислав Пејновић, Владимир Радосављевић, Милан Самарџић, Зоран Симић, Слађана Станић, Весна Стефани, Татјана Царић, Јасмина Чубра и Јелена Шупут.


Матуранти Митровачке гимназије

смер: природно-математички, IV4, одељењски старешина: Бранислава Милашиновић Петар Аларгић, Никола Беднар, Иван Варга, Наташа Ветмић, Вања Влаовић, Ђорђе Гаџурић, Гордана Добрић, Војин Живановић, Александар Зорановић, Миленко Јакић, Ивана Ковачевић, Петар Куриџа, Данијел Лончаревић, Биљана Лукић, Богољуб Милашиновић, Никола Милић, Жарко Миловановић, Невана Нешић, Љиљана Павичић, Владислава Пејновић, Предраг Поповић, Предраг Стевановић, Предраг Тополић, Драгослав Трифуновић, Ивана Шагановић, Слађана Шућура и Милош Тешевкић. смер: природно-математички, IV5, одељењски старешина: Јанко Јовановић Татјана Анђелковић, Бранислав Антонић, Душан Бараћ, Сандра Беговић, Зоран Богданов, Стеван Божић, Ања Бунџа, Горан Вујић, Јелена Дамјановић, Андреа Дујмовић, Срђан Ерак, Драган Зукић, Здравко Иванковић, Марија Ивановић, Мирослав Ивановић, Иван Јевтић, Ивана Касабашић, Ненад Крсмановић, Бранко Митровић, Младен Николић, Никола Обрадовић, Милан Петаковић, Павле Питка, Марија Станчетић, Марина Стојковић, Иван Утржен, Јелена Цицмил, Милош Чубрило и Бранка Чупић.

2002/03. Гимназија „Иво Лола Рибар“ смер: друштвено-језички, IV1, одељењски старешина: Синиша Петровић Бојана Андрић, Ивана Анђелић, Бранислава Бојанић, Мирела Видаковић, Тамара Влајнић, Александра Војновић, Анђелка Дивљак, Светлана Ђорђевић, Миладин Ерцеговчевић, Маја Жагар, Милица Иносављевић, Милан Јакшић, Невена Кешељ, Владимир Ковачевић, Марина Лазаревић, Мирослава Лукић, Мирослав Мартиновић, Драгана Мирнић, Александра Митровић, Николина Павковић, Милутин Пауновић, Бојан Покрајац, Маја Поповић, Матеја Станојевић, Славица Стевановић, Марија Стојановић, Александра Божић, Снежана Ребуша, Дуња Пејовић, Марко Никшић и Милош Шатора. смер: друштвено-језички, IV2, одељењски старешина: Анђелка Карајовић, Нада Петровић Бојан Адамовић, Новка Бабић, Иван Васиљевић, Ива Винковић, Јована Вуколић, Мирела Дерајић, Дарко Диглисић, Срђан Динчић, Милан Гњидић, Недељко Карпић, Емина Ковачевић, Мирјана Латас, Бранислав Ловчанин, Николина Матијевић, Марина Моцоња, Моника Мрђеновић, Јована Недељковић, Марина Николић, Никола Новаковић, Мирослава Палић, Јелена Пејновић, Наташа Радосављевић, Урош Ристивојевић, Вук Симић, Драгица Спасојевић, Мирослав Станивук, Тања Стевић, Срђан Стојнић, Игор Ћосић, Драгана Чавловић, Ненад Радмановић и Душан Радивојшић. смер: друштвено-језички, IV3, одељењски старешина: Саша Недељковић Станислава Покрајац, Ивана Алимпић, Драгана Бенић, Маја Бобар, Милка Васиљевић, Алексанра Вујичић, Милица Грбић, Небојша Исаковић, Оливера Јањић, Никола Каралић, Младен Каровић, Бојана Лукић, Јелена Лукић, Наташа Лукић, Маја Мартиновић, Биљана Миланковић, Драгана Милутиновић, Милан Недљковић, Јелена Нешић, Владимир Пајичић, Кристина Папуга, Марија Петронијевић, Јелена Пјевац, Снежана Репајић, Дејан Станковић, Марко Станковић, Ивана Стојановић, Марина Тинтор, Бојана Цикуша, Мирјана Цундра, Кристина Чолић, Срђан Шулаја, Зорана Новаковић, Драган Дробац и Слађана Халиловић. смер: природно-математички, IV4, одељењски старешина: Радоје Павловић, Владислава Вукашиновић Јелена Белић, Јована Вилипић, Милана Вукић, Илија Гајчевић, Борислав Дугошија, Ненад Кабашај, Ненад Кепчија, Данијел Крмар, Дејан Крсмановић, Горана Лемајић, Јелена Лукић, Ивана Мартиновић, Драган Мијајиловић, Славко Моцоња, Милан Нешковић, Маја Никић, Бојана Новаковић, Душан Сладојевић, Младен Станковић, Весна Стојкановић, Миливоје Тодоровић, Радован Тодоровић, Душан Туфегџић, Иван Филиповић и Иван Штетина. смер: природно-математички, IV5, одељењски старешина: Мара Цвијановић Милан Баошић, Александра Бараћ, Мирослава Баста, Бранислав Батало, Горан Бјелобрк, Јованка Бобић, Горан Дмитровић, Тодор Грабић, Милош Јеремић, Игор Калуђер, Ивана Костић, Ивана Котарлић, Нина Крако, Јелена Кузманчевић, Милош Марковић, Гордана Мартиновић, Александар Миловановић, Милица Милутиновић, Огњен Недаковић, Бојан Остојић, Данијел Павловић, Томислав Перичин, Петар Растовац, Јелена ратковић, Бранислав Симић, Љубо Симић, Славен Трифковић, Игор Хаџић, Марија Челић, Александар Чупић, Младен Чупић и Марко Веселиновић.


175 година Митровачке гимназије

2003/04. Гимназија „Иво Лола Рибар“ смер: друштвено-језички, IV1, одељењски старешина: Јасминка Максић Саша Велимировић, Јована Брженац, Катарина Бугарски, Марио Врсеља, Саша Девић, Ивана Димитрић, Ивана Дураћ, Александра Живановић, Словодан Јуришић, Ивана Котур, Наташа Лазић, Јелена Лакетић, Стево Лапчевић, Сања Мајсторичевић, Нада Маленковић, Сандра Мијатовић, Петар Милаковић, Ђорђе Остојић, Мирјана Ожеговић, Анита Паламар, Јелена Перишић, Сузана Поје, Драган Симић, Марко Симурдић, Јована Скакун, Крстина Стојиновић, Марко Сударевић, Ана Чемерлић, Сњежана Тодоровић, Алексанра Топић, Милица Фаор, Милица Шулаја, Јелена Мијић, Марија Золотић и Јована Ракетић. смер: друштвено-језички, IV2, одељењски старешина: Јасминка Обровац Маја Анчић, Горан Бизумовић, Биљана Богданов, Весна Величковић, Горан Голо, Јован Давидовић, Сузана Драгановић, Кристијан Ђерђев, Бојана Живковић, Станислава Зарић, Горица Јевтић, Снежана Јовановић, Даница Кекић, Мирела Кондић, Дуња Крстић, Јулијана Лазић, Драгица Лемајић, Бранкица Михајловић, Михајло Пенић, Цвијета Петричевић, Биљана Петровић, Вања Петровић, Маријана Радић, Звездана Радовић, Соња Радуловић, Јелена Ратковић, Сузана Томашевић, Вера Филиповић, Милош Маџић и Милена Станишић. смер: друштвено-језички, IV3, одељењски старешина: Александар Достанић, Катица Бабић Марија Бараксадић, Владимир Брабец, Зорана Брљак, Оливера Ветмић, Дејана Вуковић, Војислав Дабовић, Петар Жегарац, Александар Жеравић, Јована Живановић, Далибор Јокић, Дејана Калањ, Предраг Ковачић, Драгана Кузминац, Мирослав Малић, Тамара Милак, Катарина Миловановић, Светлана Обрадовић, Драгана Пачарић, Ивана Пранић, Бранислав Руњанин, Јована Рупар, Татјана Савић, Мирослав Сапунџић, Мирјана Симић, Тања Танасић, Вишња Теодоровић, Јована Трнинић и Бранислава Шовић. смер: природно-математички, IV4, одељењски старешина: Олгица Марељ Ален Ванчина, Душан Азлен, Стеван Армаковић, Весна Баланац, Александра Бараћ, Алекса Јовановић, Сања Клер, Андреј Кризманић, Свјетлана Лонћаревић, Зоран Малетић, Ненад Малетић, Љиљана Мирчета, Владимир Младенов, Александар Остојић, Јосип Павловић, Небојша Павловић, Владимир Писаревић, Стеван Радановић, Игор Стојшић, Владимир Францешко, Ива Хладик, Александра Христов и Јована Шавија. смер: природно-математички, IV5, одељењски старешина: Сања Бачванин Милош Андрић, Душан Буљ, Мирјана Зоркић, Милан Калабић, Драгана Кнежевић, Наташа Косовац, Јелена Марковић, Зорица Марић, Бојан Ненадовић, Татјана Недаковић, Јован Пуђа, Јелена Петровић, Зорица Рауш, Данијела Ристић, Марија Сретеновић, Радмила Стојшић, Радослав Цвијетиновић и Зорица Цвијетић.

2004/05. Гимназија „Иво Лола Рибар“ смер: друштвено-језички, IV1, одељењски старешина: Добрила Носовић Ивана Алексић, Тамара Васић, Теодора Вујовић, Радмила Гаџурић, Ивана Грубишић, Дијана Ђурић, Тамара Јеремић, Јована Каран, Милан Кардаш, Милош Кнежевић, Марина Максић, Нађа Маричић, Биљана Марковић, Ђорђе Мачкић, Владимир Милорадић, Дарија Недељковић, Ивана Новаковић, Соња Остојић, Бранислава Певац, Драгана


Матуранти Митровачке гимназије

Поповић, Милован Рољић, Бранислава Сајић, Тијана Секулић, Јелена Сладојевић, Душан Стојнић, Ања Тодић, Јелена Шарац и Драган Бероња. смер: друштвено-језички, IV2, одељењски старешина: Недељка Фабри Наташа Стефановић, Милица Бербер, Дарија Биков, Бранислава Блајваз, Ања Боснић, Јасмина Вукић, Маја Ђурић, Радмила Зарић, Ирена Иковац, Бојана Јовановић, Соња Јовановић, Ивана Јукић, Марко Јукић, Петар Ковачевић, Радован Ловчанин, Ненад Матијашевић, Љубица Митровић, Анита Мраовић, Андријана Николић, Марина Озимковић, Наташа Пајичић, Милена Поповић, Биљана Селаковић, Милица Соларевић, Тодора Стојиновић, Ивана Трнић, Татјана Чикара, Вања Ерак, Тања Радивојев и Јелена Јовановић. смер: друштвено-језички, IV3, одељењски старешина: Бранко Љубишић, Синиша Петровић Мирјана Антонић, Ана Богдановић, Ђорђе Возаревић, Јелена Вујић, Маја Вулин, Јелена Гаџурић Којић, Неда Дамеска, Љиљана Дикић, Дубравка Додиг, Наташа Ђурђевић, Маја Ђурић, Бојан Жабић, Сандра Максимовић, Бранислава Митровић, Адријана Нујић, Тамара Опачић, Марио Пакић, Јасмин Поповић, Маја Петковић, Тамара Петровић, Огњен-Вук Поповић, Александра Радосављевић, Драгана Раковић, Ана Репајић, Огњен Седлар, Вања Слијепчевић, Бранислава Спасојевић, Весна Стошић и Никола Теодоровић смер: природно-математички, IV4, одељењски старешина: Снежана Ђинић Александар Машић, Далибор Бандић, Јасминка Мујановић, Горан Ференц, Наташа Ћурчић, Ђорђе Тадић, Петар Симић, Новка Рауш, Иван Николић, Ивана Миљевић, Ранко Миловановић, Владимир Милетић, Марина Мармелић, Јелена Мандић, Ивана Лукић, Бранислав Лаћарац, Дивна Лазић, Бранко Кљаић, Бојана Јовановић, Ивана Ђорђић, Горан Добрић, Бојан Делић, Ранко Гвозденовић, Бранислав Вукић, Горан Влаовић, Младен Видаковић, Милена Бранковић, Јелена Бобић, Јован Бајић и Марија Бегић. смер: природно-математички, IV5, одељењски старешина: Станислава Нешић Михајло Левајац, Горан Мартиновић, Тамара Можар, Катарина Нинчић, Никола Остојић, Марко Петровић, Зоран Пресјечан, Славко Пузић, Милица Равић, Јелена Радановић, Петар Радовић, Младен Регодић, Весна Симеуновић, Сунчица Станивуковић, Душан Стојковић, Ана Трајковић, Милица Турудић, Вељко Цвјетковић, Вера Авакумовић, Ђорђе Антонић, Ивана Банчевић, Андреј Басарић, Милан Божић, Бранислав Веселиновић, Тамара Денић, Милош Дугошија, Марија Јеликић, Милан Јовановић и Ивана Лазић.

2005/06. Гимназија „Иво Лола Рибар“ смер: друштвено-језички, IV1, одељењски старешина: Драгица Новаковић Бојана Анђелић, Јелена Аћимовић, Славица Дугошија, Бранка Ђукановић, Бранкица Ђуричић, Јована Ивић, Ђорђе Каралић, Јелена Кљајин, Нада Константиновић, Јелена Костић, Неда Крстић, Тамара Латас, Владимир Лукић, Бојан Марић, Дејан Милићевић, Стеван Миличевић, Павле Милосављевић, Сања Митровић, Ива Мишчевић, Јован Нинковић, Синиша Обровац, Александра Оступањ, Сања Радованов, Борислав Ракашевић, Бранислава Симић, Биљана Стојић, Ана Ћосић и Милена Шевић. смер: друштвено-језички, IV2, одељењски старешина: Драгана Предић Инес Бесермењи, Снежана Божић, Марина Вукас, Гордана Гмизић, Лазар Грбић, Иван Ђорђевић, Јелица Ђорђић, Марко Ђукић, Јована Ковачевић, Јован Комненовић, Јелена Кремић, Јелена Лођиновић, Марина Мандић, Сања Мачкић, Бојан Миланковић, Александар Миливојевић, Бранка Моцоња, Ивана Николић, Милица Радованов, Драгана Ракашевић, Ивана Рогуља, Јелена Симић, Мирјана Симић, Младен Симовљевић, Бојан Стојановић, Александра Фрајтовић, Никола Цветановић, Вања Цвјетиновић и Милана Цвијетић. смер: друштвено-језички, IV3, одељењски старешина: Александра Кутузов Антић Бранислав Абјановић, Даринка Банчевић, Маја Бисерчић, Саша Вучковић, Наташа Динић, Јелена Ђорђевић, Милан Живковић, Ана Ивануш, Марина Илић, Младен Илић, Дајана Ковачевић, Јован Комленац, Ивана Мојић, Јелисавета Павлић, Драгослава Павловић, Милош Папић, Марко Петрењ, Наташа Поповић, Ивана Прокоповић, Драгана Равић, Бојан Радисављевић, Иван Ратковић, Тамара Слијепчевић, Данијел Ћетојевић и Бранислава Шкара. смер: природно-математички, IV4, одељењски с