Osećaj pobuđen pogledom s vidikovca iznad najvećeg kanjona u Evropi. Uzbuđenje splavarenja niz uzburkanu reku. Zvuk trube koja se „sluša stomakom”. Gutljaj lokalnog vina. Opuštanje u lekovitoj banjskoj vodi. Monumentalna freska iz pravoslavnog manastira. Praistorijske figurine. Neznanac koji te oslovljava s „brate” i „prijatelju”. To je ono što ćeš doživeti u Srbiji.
Odavde Vas putevi vode ka gradovima, selima, banjama, rekama, spomenicima i festivalima. Otisnite se na živopisno putovanje u predele s očuvanom prirodom neizmerne lepote. Upoznajte autentičnu kulturu koja traje vekovima. Osetite sigurnost koju pruža iskreno gostoprimstvo.
Otkrijte Srbiju tako što ćete je okusiti, pomirisati, poslušati i dodirnuti.
Srbija je doživljaj.
Legenda
Državna granica
Pokrajinska granica
Oznake naseljenog mesta
Reke i jezera
Planine
Autoput
Državni put
Regionalni put
Aerodrom
Praistorijsko arheološko nalazište
Antičko rimsko nalazište
Manastir
Tvrđava
Banja
Seoski turizam
Aktivni odmor
Planinski centri
Nacionalni park
Šarganska osmica
UNESKO
Gradovi puni energije
Na današnji izgled i duh srpskih gradova uticali su mnogi narodi i civilizacije.
Od metropolitskog Beograda na ušću Save u Dunav, preko
Novog Sada, evropske prestonice kulture 2022., do Niša na jugu gradovi Srbije su stotinama i hiljadama godina bili mesta na kojima struji život.
Ukoliko Vam se ukaže prilika, upoznaj i neke od brojnih ljupkih gradova i varošica koji neguju osoben način života.
Beograd
Postoji nešto uzbudljivo i intrigantno u vezi sa Beogradom. U njemu se Sava bezrezervno predaje Dunavu, a mirna i ravna Panonska nizija počinje polako da se „talasa” i prerasta u brežuljke i planine. Smešten na raskrsnici kulturnih uticaja, taj grad nikada ne miruje. Tajna njegovog šarma je u prihvatanju raznovrsnih, ponekad i suprotstavljenih ideja i pogleda na svet.
Duh Beograda prepoznaje se na njegovim ulicama, u arhitekturi, spomenicama, izletištima, a pre svega u gostoprimstvu i otvorenosti njegovih stanovnika.
Hram
Svetog Save
Na Vračarskom platou nalazi se jedan od najvećih pravoslavnih hramova na svetu posvećen Svetom Savi, osnivaču Srpske pravoslavne crkve. Građen je u srpsko-vizantijskom stilu i može odjednom da primi više od 10.000 posetilaca. U unutrašnjosti hrama poseban utisak ostavlja impozantan mozaik površine od skoro 15.000 kvadratnih metara.
Kosančićev venac
Iskusite jedinstven doživljaj najstarijeg sačuvanog gradskog tkiva, s primerima gradnje tradicionalne balkanske arhitetekture i evropskih stilova 19. i 20. veka. U nekadašnjem upravnom, duhovnom i ekonomskom centru obnovljene srpske države nalaze se znamenitosti poput Saborne crkve, Konaka kneginje Ljubice, Muzeja primenjene umetnosti i kafane „?”.
Novi
Beograd
Fascinantno je koliko slojeva, atrakcija i istorije može da krije mesto s odrednicom „novi”. Nakon Drugog svetskog rata, po uzoru na Le Korbizjeove postulate i arhitekturu internacionalnog duha, na levoj obali Save nikla je urbana celina koja je bila veran odraz estetike i vrednosti jedne epohe.
Na Novom Beogradu nalaze se neke od monumentalnih građevina: Palata federacije, kongresni centar „Sava”, Muzej savremene umetnosti i sportska hala „Beogradska аrena”. U poslednjih nekoliko decenija, Novi Beograd doživeo je transformaciju u moderan poslovni centar sa savremenim hotelima, tržnim centrima i poslovnim zgradama.
Delovi obale uz Savu i Dunav pretvoreni su u uređena šetališta.
Novi Sad
U Novom Sadu se živi mirno i bez žurbe. Tako ga treba i upoznati – kroz lagane šetnje po galerijama, muzejima, Petrovaradinu i njegovim lagumima, rečnim plažama i šarmantnim ulicama koje skrivaju ljupke restorane i kafe barove. Sve se stigne natenane. U Novom Sadu, sporo je otmeno.
Drugi po veličini grad u Srbiji proglašen je Evropskom prestonicom kulture za 2022. godinu.
Široka ravnica kroz koju se ležerno valja Dunav, bila je blagotvorno tlo za stvaranje grada širokih shvatanja, u kome se skladno nadovezuju spomenici različitih kultura i veroispovesti.
Gradska kuća je impresivno neorenesansno zdanje sa četiri kupole i tornjem na sadašnjem Trgu slobode.
Gradska kuća Rimokatolička crkva Imena Marijinog
Trg slobode
Nacionalni park Fruška Gora
Nacionalni park Fruška Gora, nadomak Novog Sada, u sebi spaja duhovnost, vinogorja, termalne vode i izuzetne uslove za razne aktivnosti u prirodi.
Sinagoga
Sinagoga je izgrađena u stilu secesije i predstavlja jednu od četiri sinagoge koje danas postoje u Srbiji.
Saborna
crkva Svetog Đorđa
Saborna crkva Svetog Đorđa najznačajniji je i najveći pravoslavni hram u Novom Sadu. Unutrašnjost crkve ukrašena je vitražima što doprinosi opštem utisku raskoši.
Dunavska ulica
Petrovaradinska tvrđava
Petrovaradinsku tvrđavu, izgradila je Habzburška monarhija zbog stalne opasnosti od Turaka. Tvrđava ima Gornji i Donji grad. Gornjim gradom dominira Toranj sa satom.
Štrand
Štrand je popularna gradska plaža na Dunavu koja tokom leta vrvi od života. Dunavska ulica jedna je od najstarijih ulica u pešačkoj zoni. Veliki broj pasaža krije prodavnice, suvenirnice, poslastičarnice i restorane.
Niš
Ako želite da osetite istinski duh južne Srbije, posetite Niš. Život s „merakom” treba doživeti da bi se razumeo.
Mnoštvo istorijskih tragova koji sežu sve do epohe starog Rima, spomenici snažne simbolike i svedočanstva o dramatičnim prelamanjima svetskih tokova, nisu sprečila Nišlije da razviju osobenu umetnost uživanja i pronalaženja onoga što je dobro u sadašnjosti.
U centru Niša nalazi se impozantna tvrđava koju su pomalo gradili i Rimljani i Vizantinaci i Srbi, a konačan izgled dale su joj Osmanlije 1730. godine.
U Naisusu, današnjem Nišu, rođen je rimski car Konstantin Veliki, poznat po tome što je doneo Milanski edikt kojim hrišćanstvo postaje zvanična religija Rimskog carstva. Ostaci luksuznog predgrađa iz vremena njegove vladavine mogu se videti na arheološkom nalazištu Medijana iz 4. veka.
Na svom toku kroz Srbiju, Dunav se pokazuje u svoj širini, lepoti i raskoši. Reka pruža mogućnosti za istraživanje kulturnih tokova i prirodnih lepota iz sasvim drugačije perspektive.
On hrabri bicikliste dok se zajedno sa njima probija kroz planinske klance i ljuljuška putnike na kruzerima. Nakon posete Srbiji, ovu reku ćete zvati Moj Dunav, jer će Vas podsećati na nezaboravna, samo tvoja iskustva.
Kulturni mozaik
Krenite na čarobno putovanje kroz srpski kulturni mozaik. Otkrijte tvorevine ljudskog duha koje na ovim prostorima datiraju još iz praistorije. Oživite slike Rimskog carstva obilazeći ostatke carskih rezidencija. Oslušnite odjek vekova u tišini i miru manastira. Obiđite tvrđave na kojima su se sudarale civilizacije i menjali tokovi istorije.
Duh ovog podneblja i živahan kreativni puls savremenih kretanja ima moć da nadahne i oplemeni.
Sava Šumanović, Lipina aleja, 1941, Galerija slika Sava Šumanović, Šid
Privlači Vas ideja o putovanju kroz vreme?
Samo par desetina kilometara nizvodno od Beograda možete da se vratite nekoliko hiljada godina unazad, u kulturno središte najstarije Evrope.
Praistorija Srbija u doba Rimskog carstva
Početkom naše ere, područje današnje
Srbije bilo je značajan graničan pojas
Rimskog carstva koje je iznedrilo 16 od 52 rimska imperatora.
01
Arheološki lokalitet
Lepenski Vir, 6.000 p.n.e.
02
Arheološki lokalitet Feliks Romulijana, 4. vek
03
Arheološki lokalitet Viminacijum, 4. vek
Lepenski Vir
6000. godine p.n.e.
Otkrijte najstarije stalno stanište na prostoru Srbije, s više od 100 urbanistički raspoređenih kuća i prvim primercima monumentalne skulpture u Evropi.
Vinča
od 5300. do 4300. godine p.n.e.
Upoznajte metropolu kamenog doba i raskošnu neolitsku kulturu. Vinčanci su živeli u urbanoj sredini, kreirali figurine ženskih božanstava i komunicirali uz pomoć sistema pisanih znakova.
Feliks Romulijana
Feliks Romulijana sagrađena u 4. veku je carska rezidencija i najatraktivniji sačuvani lokalitet iz antičkog doba u Srbiji.
Viminacijum
Viminacijum je između 1. i 5. veka bio vojni logor i jedan od najvećih rimskih gradova na Balkanu. O njegovom sjaju danas svedoče očuvani ostaci amfiteatra, javnih kupatila, akvadukta i nekropola.
Početkom XIV veka srpska kultura preobražava se u direktnom dodiru s carskom Vizantijom. Predstavnik tog stila je Gračanica, skladna i dinamična građevina koja odaje utisak lakoće i stremljenja u visinu
Manastir Gračanica, detalj freske, 14. vek
01 Manastir Gračanica, 14. vek
02 Manastir Manasija, 15. vek
03 Manastir Krušedol, 18. vek
Pred najezdom Turaka na Balkansko poluostrvo krajem XIV i u prvoj polovini XV veka grade se manastiri opasani moćnim zidinama i ojačani visokim kulama. Ravanica i Manasija su primeri tzv. Moravske škole iz tog perioda.
Povlaćeči se pred turskim osvajačima, srpski kaluđeri zidaju manastire u gotovo nepristupačnim predelima Ovčarsko-kablarske klisure.
**Kosovo i Metohija je autonomna pokrajina u sastavu Republike Srbije i na osnovu Rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 od 10. juna 1999. godine nalazi se pod privremenom civilnom i vojnom upravom Ujedinjenih nacija. https://www.srbija.gov.rs/ kosovo-metohija/83395
Krajem XV i početkom XVI veka težište srpskog duhovnog i kulturnog života pomereno je na sever, u susedno Austrougarsko carstvo gde dolazi do plodnog spoja sa zapadnoevropskom kulturom. Podižu se manastiri na planini Fruškoj Gori, koje krase prepoznatljivi ikonostasi s pozlatom, duborezima u drvetu i uticajem baroknog slikarstva.
Tvrđave
Nekada je život i doslovno bio – borba. „Osvojte” utvrđenja koja su građena na uzvišenjima i uz reke, kako bi se lakše kontrolisala teritorija i odbili zavojevači. Mesta na kojima se nekada branilo i osvajalo, njih su gradili i razarali, u njima se tugovalo i slavilo.
Smederevska tvrđava
Podignuta je kao nova prestonica zemlje koja se borila za opstanak pred prodorima Turaka u 15. veku u formi tipičnog utvrđenja na vodi utvrđenja.
Ramska tvrđava
Slikovitu Ramsku tvrđavu Osmanlije su podigle u 15. veku u obliku nepravilnog poligona sa četiri ugaone i centralnom Donžon kulom kao tipično artiljerijsko utvrđenje.
Golubac
Veličanstveno vojno utvrđenje s devet masivnih kula podignuto u 14. veku na strmom uzvišenju na samom ulazu u Đerdapsku klisuru.
01
Smederevska tvrđava, 15. vek
тврђава, 15.
Na strani desno
tvrđava, 14. vek
Muzeji
Organizujte sebi kulturno-istorijski spektakl!
Prošetajte se kroz vekove, razgledajte praistorijske skulpture, šlemove rimskih legija i srednjovekovne ikone. Pogledajte insignije srpskih vladarskih dinastija, ali i pokućstvo tipičnog srpskog domaćinstva kroz vreme. Uživajte u uzbudljivim delima svetski poznatih umetnika.
Istražite umetničke kolekcije za čije stvaranje je bila neophodna hrabrost – da se zakorači u nepoznato i bude spreman za eksperimentisanje i kreiranje po sopstvenim pravilima:
Upoznajte se s velikim naučnim i tehničkim dostignućima velikih vizionara koji su dovodili do dalekosežnih društvenih promena i načina života celokupnog čovečanstva.
01
Katarina Ivanović, Autoportret, 1836, Narodni muzej Srbije 02
Nadežda Petrović, Stari šedrvan u Prizrenu, 1913, Umetnička galerija Nadežda Petrović 03
Muzej Nikole Tesle 04
Muzej savremene umetnosti Vojvodine 05
Kecelja, 20. vek, Zavičajni muzej Knjaževac
Galerije
Kreativan duh jedne sredine najbolje se upoznaje kroz dela njenih umetnika. Pojedini stvaraoci su svojim delima uticali na kulturni identitet čitavih gradova, zbog čega su zaslužili galerije sa sopstvenim imenom.
Živa i dinamična, likovna scena Srbije otvorena je za dijalog i nove odgovore na stare ljudske dileme.
Uzbudljiva priroda
Osetite iskonsku slobodu u nekom od nacionalnih parkova i harmoniju divljine u specijalnim rezervatima sa nestvarnim kreacijama prirode.
Odmorite se od gradske vreve u idiličnom okruženju srpskog sela. Doživite prirodan „reset“ u lekovitim banjama sa tradicijom koja seže u rimsko i osmansko doba.
Bićete iznenađeni koliko raznovrsnih iskustava može da pruži prirodno okruženje Srbije.
Nacionalni parkovi
U Srbiji je priroda blagorodna i raznovrsna – od širokih tokova reka i ravnica na severu, preko ustalasanog centralnog dela ukrašenog voćnjacima, do monumentalnih rečnih kanjona i planinskih visova.
Takvo okruženje poziva na avanturu! Izvedite bravuru na skijama dok se spuštate sa osunčanog planinskog vrha. Kad otopli, dohvatite veslo i napravite spust niz reku ili uzjašite konja i obiđite netaknutu prirodu. Uživate u mirnijim aktivnostima i opuštanju? Zabacite udicu na Dunavu ili Savi. Posmatrajte i fotografišite retke vrste ptica i životinja. Uživajte u šetnji.
U prirodi Srbije ima mesta za sve: avanturiste, rekreativce, kreativce, ali i one koji bi samo da se opuste.
Nacionalni
park Tara
Kada bismo pitali medveda gde bi voleo da boravi na slobodi, on bi sigurno izabrao planinu Taru. Dođite i uverite se sami. Postoje organizovane ture za posmatranje medveda u divljini. Ovaj neobično živopisan svet oivičen rekom Drinom, nalazi se na zapadu Srbije, na planini obrasloj četinarskim šumama, prošaranoj pešačkim i biciklističkim stazama.
01 Tara, vidikovac
02 Кopaonik
03 Mrki medved
04 Šar planina
05 Đerdap
06 Fruška Gora
07 Kopaonik
Nacionalni park
Šar planina
Na krajnjem jugu Srbije** prostire se planinski masiv s vrhovima iznad 2000 metara nadmorske visine koji predstavlja pravi planinarski i adrenalinski izazov za sve odvažnije ljubitelje prirode i skijaše.
Nacionalni park Fruška
Gora
Nekada davno, sever današnje Srbije prekrivalo je veliko Panonsko more. U međuvremenu, more se povuklo, ali je ostalo ostrvo. I to kakvo! Fruška Gora je pitoma zelena oaza, idealna za beg od gradske vreve i užurbanosti. Novi Sad i Beograd su odmah tu, dovoljno blizu, a dovoljno daleko.
**Kosovo i Metohija je autonomna pokrajina u sastavu Republike Srbije i na osnovu Rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 od 10. juna 1999. godine nalazi se pod privremenom civilnom i vojnom upravom Ujedinjenih nacija. https://www. srbija.gov.rs/kosovometohija/83395
Nacionalni park Đerdap
Šta se desi kada se sudare vodeni div i planinski masiv, a niko neće da se povuče? Nastane Đerdap, najveća klisura probojnica u Evropi. Karpati se nisu povukli, ali je ogromna snaga Dunava pronašla svoj put. Može se obići brodom, automobilom, biciklom ili peške, a kad se popnete na vidikovce, svet vidite očima orla.
Nacionalni park Kopaonik
Na konju, biciklu ili skijama, ova planina pružiće Vam osećaj divlje nesputane slobode. Kopaonik je prekriven snegom već u decembru, i nastavlja da se beli sve do aprila. U tom se periodu ova planina pretvara u najpopularniji skijaški centar u Srbiji. Kopaonik je atraktivan i tokom letnjih meseci. Zbog velikog broja sunčanih dana tokom godine, prozvali su ga još i „planinom sunca”.
Specijalni rezervati prirode
Specijalni rezervat prirode Uvac
Fotografije meandara reke Uvac kod Nove Varoši ostavljaju bez daha, ali ne mogu da zamene pravi doživljaj – ljuljuškanje na katamaranu, veslanje, obilazak pećina koje se prostiru kilometrima, susret uživo s retkom vrstom beloglavog supa I penjanje na vidikovce s kojih se pruža nestvaran pogled. Uvac nam svojim vijuganjem kroz divlje klisure daje vremena da se opustimo I osetimo kako najlepši putevi ne moraju uvek da budu oni najkraći, najbrži I pravolinijski.
Rezervat biosfere
Bačko Podunavlje
Rezervat biosfere Bačko Podunavlje u blizini gradova Sombor I Apatin, nalazi se na Svetskoj listi rezervata programa UNESKO. Prostrane plavne šume, ade, rukavce, peščane rečne obale I raznovrstan životinjski svet možete obići čamcem ili biciklom.
Beloglavi sup –najveća ptica koja živi u Srbiji, sa rasponom krila od oko 2.8 metara.
Park prirode
Golija
01
Specijalni rezervat
prirode, Uvac
02
Beloglavi sup
03
Rezervat biosfere Bačko
Podunavlje
04
Spomenik prirode
Đavolja Varoš
05
Park prirode Golija
06
Park prirode
Zlatibor
Spomenik prirode Đavolja Varoš
Na jugu Srbije, u blizini Kuršumlije, priroda je „izvajala” neobičnu galeriju skulptura koje svojom monumentalnošću izazivaju strahopoštovanje. Nadrealan prizor sačinjen od 202 zemljane figure s kamenim „kapama” visine do 15 metara, dugo je podsticao ispredanje narodnih legendi o njihovom nastanku. Po jednoj od njih, figure predstavljaju okamenjene svatove koji su hteli da venčaju brata I sestru.
Park prirode Zlatibor
Pitoma planina obrasla gustim šumama u jugozapadnoj Srbiji dom je mnogim biljnim I životinjskim vrstama. Jedan vremešni planinski javor uspeo je na njoj da preživi čak I ledeno doba.
Na obodu ovog parka prirode nalaze se dva izuzetna manastira iz 12. Veka: Studenica I Gradac.
Zamislite da prostranu visoravan prepunu borova vidite iz potpuno drugačije perspektive. U parku prirode Zlatibor tu priliku će Vam pružiti najduža panoramska gondola na svetu u dužini od 8950 metara. Zatalasane padine Zlatibora je pravo mesto za ljubitelje pešačenja, planinarenja I biciklizma ili terenskog jahanja konja. Ljubitelji adrenalinskih sportova mogu da se oprobaju u paraglajdingu.
Uživajte u miru i privatnosti prirodnog okruženja. Nakon celodnevnog boravka na otvorenom, osetićete onu pravu glad. Utolite je ukusnom domaćom hranom pripremljenom na tradicionalan način, od zdravih sastojaka uzgajanih na suncu. Ugođaj zaokružite vinom iz starih podruma.
Odmor na selu
Usporite ritam. Osetite dublju povezanost s prirodom i lokalnim stanovništvom. Otkrijte život s manje stresa, tamo gde „rokove” diktiraju sunce, oblaci i smene godišnjih doba. Uz iskrenu posvećenost srdačnih domaćina, Vaša porodica osećaće se dobrodošlo i sigurno.
Naspavajte se dobro, daleko od gradske vreve i užurbanih turističkih centara. Izbor je raznolik. Na ravničarskom severu, među poljima žita i suncokreta, načičkani su salaši poznati po „slou fud” tradiciji i ljubavi prema konjima. Brdovita centralna Srbija dočekuje goste u kućama koje proviruju iz voćnjaka. U istočnoj Srbiji ističu se staroplaninske kuće s verandama i kamenim vinskim podrumima. Na planinama zapadne Srbije, nakon šetnje kroz četinarske šume, očekuju Vas tople brvnare i vajati.
Tradicionalni
Nakon odmora na srpskom selu –bićete kao novi.
Banje
Redovno dopunjavamo baterije na raznim uređajima da bi nas dobro služili, a koliko vodimo računa o sopstvenom telu? S više od hiljadu izvora tople i hladne mineralne vode koja revitalizuje, Srbija Vam nudi priliku da dopunite sopstvene resurse na prirodan način.
Na tim mestima još su se rimski imperatori i njihova svita brčkali u rimskim termama. Nešto kasnije, Turci su oko toplih izvora pravili hamame i turska kupatila. Između dva svetska rata, banje su bile mondenska mesta za srpsku elitu.
Danas su banje turistička mesta za odmor i rekreaciju, za pripreme sportista i organizaciju kongresa. U banjama se nalaze bazeni s termalnom vodom, finske saune, turska kupatila, velnes /SPA centri, fitnes centri, tereni za sportove, staze zdravlja, biciklističke staze i drugi sportski sadržaji.
U srpske banje dolazi se zbog vode i vazduha, prevencije i rehabilitacije. U specijalizovanim zdravstvenim ustanovama medicinskim tretmanima osvežiće vas stručno osoblje.
Udahnite svež šumski vazduh u podnožju planine. Osetite kako plutate u mineralnoj geotermalnoj vodi. Uživajte u šetnji kroz pitoreskne predele. Otkrijte srpske banje i dozvolite isceljujućoj snazi prirode da obnovi Vaš um i telo… Vrnjačka Banja, Sokobanja, Prolom i Lukovska, banja Koviljača, banja Kanjiža, Ribarska banja…
01 Velnes
02 Ovčarsko-kablarska klisura
03 Spa tretman
Vino
Ako želite da okusite i naslutite „osobenost” neke zemlje, probajte njena vina. Tzv. teroar je odraz podneblja, klime i tradicije.
Vina s peska
Njihov karakter ogleda se u voćnoj svežini belih vina i nežnijim taninima crvenih. Peskoviti tereni, umereno kontinentalna klima i kvalitetne sorte vinove loze daju vina, koja se odlikuju lakoćom i višim sadržajem kiselina.
SORTE GROŽĐA:
• Neoplanta
• Кreaca
• Кadarka
• Фrankovka
Vina rečnih dolina
Difuzna svetlost velikih reka, uz veliki broj sunčanih sati, utiču na to da vina budu pitka i harmonična. Skladne kiseline upotpunjene voćnim aromama spajaju se u prijatnu završnicu belih i crvenih vina.
SORTE GROŽĐA:
• Smederevka
• Моrava
• Тамјanika, crna
• Portugizer
Vina s blagih padina i pobrđa
Prepoznatljiva po mirisnim notama belih i izražajnosti boja i eleganciji crvenih. Blago „zatalasane” kotline daju pitka i harmonična vina, slamnastožute boje, sa zelenim odsjajem, kao što su ona od tamjanike, stare autohtone sorte grožđa i crvena vina boje rubina, mirisa zrelog crvenog voća.
SORTE GROŽĐA:
• Тamjanika, bela
• Prokupac
• Vranac
Hrana
Ništa primamljivije nego kada priča o kulturi, istoriji i tradiciji jedne sredine izađe iz korica knjiga i bude servirana pred Vama – na trpezi. U svakom obedu prelamaju se porodične navike, običaji, kulturni uticaji, pa i prirodni uslovi od kojih zavisi izbor tipičnih namirnica.
Upoznajte Srbiju na najukusniji mogući način – probajte njena tradicionalna jela.
U ravnici na severu, hrana na trpezu stiže ustaljenim sledom. U njoj se uživa polako – natenane: šunka i slanina, supa, pohovano guščje meso i makovnjača za slatkiš.
S pašnjaka zatalasane Srbije stižu kajmak, kiselo mleko i sirevi koji uz kačamak, gibanicu, pite, pršutu i duvan čvarke čine osnovu gorštačke trpeze.
U kafani krenite redom, od laganog predjela i obavezne salate od sezonskog povrća ili turšije i ajvara. Glavno jelo je najčešće meso pripremljeno po lokalnom receptu: pečenje, ćevapčići, pljeskavica... Za dezert probajte vanilice, orasnice ili pitu s malinama.
Ispijanje kafe je tradicionalan dnevni ritual, momenti koji se dele s drugima ili se posvećuju sebi.
Mesto sastanaka i iskustava
Srbija pamti velike susrete. Neki od njih odjekivali su istorijom, drugi su beleženi na filmskoj traci, a ima i onih sasvim ličnih, koji su nastavili da žive u intimnim zapisima i sećanjima. Jezici sa svih strana sveta tu su pronalazili zajednički jezik, a neke od najživopisnijih ličnosti postale su istorijski značajne.
Gradovi s jedinstvenim kulturnim nasleđem i mesta s inspirativnim prirodnim okruženjem – na planinama, pored reka i u banjama – nude vrhunske uslove za organizaciju velikih poslovnih događaja, konferencija, sastanaka i podsticajnih putovanja.
Tehnologija može da nam olakša komunikaciju, ali ništa ne može da zameni susret uživo. Zajednička iskustva koja tada stvaramo čine da se osećamo i da radimo kao da smo zajedno – čak i kada su nam radna mesta na različitim krajevima sveta.
Značajnu prednost Srbije čine njena geografska pozicija i odlična saobraćajna povezanost. Organizatore i posetioce velikih događaja u Srbiju takođe privlači odlična vrednost koju dobijaju za novac, bezbednost i mogućnost prilagođavanja usluga njihovim specifičnim potrebama.
Srbija i Beograd redovno se, u svojim kategorijama, nalaze među 50 vodećih svetskih destinacija za sastanke, prema broju organizovanih međunarodnih skupova.
Glavne destinacije za sastanke, konferencije, velike događaje i izložbe su gradovi Beograd, Novi Sad, Niš i Subotica, kao i planinski centri Zlatibor i Kopaonik, i banjski Vrnjačka banja, s većim brojem konferencijskih centara, hotela, restorana i zabavnih sadržaja.
Sava centar, Beograd
Manifestacije
Šta je to što decenijama dovodi hiljade ljudi na livadu pokraj malog mesta, staru tvrđavu iznad Dunava, hangar u rečnoj luci ili u intrigantne umetničke prostore u centru grada? Oko čega se okupljaju? Čemu aplaudiraju? Šta ih fascinira?
Umešajte se malo u gužvu. Najbolji način da osetite duh ovog podneblja je da neposredno učestvujete u popularnim dešavanjima.
Exit, Novi Sad
U julu se Petrovaradinska tvrđava pretvara u mesto najvećih imena svetske muzičke scene. Festival otvorenog duha nas iznova podseća da je svaki IZLAZ ujedno i ULAZ – na koji nadire pozitivna energija iz svih krajeva naše planete. Danas, više generacija Evropljana smatra EXIT delom svog odrastanja.
Ljubičevske konjičke igre, Požarevac
U septembru proveravamo ko zaslužuje vitešku titulu. Nakon galopskih i kasačkih trka i takmičenja u preskakanju prepona sledi ljubičevski višeboj – nadmetanje na konjima u tradicionalnim disciplinama.
Dragačevski sabor trubača, Guča
Svetski poznat festival tradicionalne trubačke muzike donosi četiri dana uzavrele atmosfere koja ne jenjava ni danju ni noću. U malo mesto svakog avgusta slije se više stotina hiljada domaćih i stranih ljubitelja ovog instrumenta.
Bitef, Beograd
Preispituje. Provocira. Poziva na interakciju. Prikazuje stvari ogoljeno, ali nikada prosto. Bitef je elitni festival alternativnog pozorišta na koji se dolazi u patikama. Alternativa koja je prerasla u tradiciju.
Belgrade Beer Fest, Beograd
Na impozantan prostor kod ušća Save u Dunav u Beogradu tokom BBF festivala slivaju se reke posetilaca privučene nastupima najpopularnijih regionalnih rok sastava. BBF je toliko masovan, glasan i velik da jednostavno mora da se čuje, vidi i doživi.
Beogradski maraton
Ukoliko cenite izdržljivost i istrajnost, Beograd je pravo mesto da se oprobate u maratonu. Pozitivna energija koja neprekidno struji ulicama ovog grada, tokom maratona prerasta u najveću i najmasovniju sportsku manifestaciju u Srbiji.
Na strani levo Dragačevski sabor trubača 01 Beogradski maraton 02 Bitef
Roštiljijada, Leskovac
Čuli ste za ćevape, a da li ste probali leskovačke? Tokom tradicionalne gurmanske manifestacije u gradu na jugu Srbije ulicama se šire neodoljivi mirisi specijaliteta od mesa, paprike i pasulja čija se receptura prenosi s kolena na koleno.
Zanimljive činjenice
Nikola Tesla
U Muzeju Nikole Tesle nalazi se urna čuvenog naučnika, po njegovoj želji. Arhiva Nikole Tesle je deo UNESKO nasleđa.
Ivo Andrić
Ivo Andrić dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1961. Godine.
Naučnici
Poznati naučnici Nikola Tesla, Milutin Milanković, Mileva Ajnštajn, Mihajlo Pupin vuku korene iz male zemlje, ali su im dometi – svemirski.
Mamuti
Mamuti u Srbiji – U arheološkom parku Viminacijum, nalazi se ceo skelet mamuta iz perioda od pre 5.000.000 godina, a u Narodnom muzeju Kikinda skelet mamuta star preko 70.000 godina.
Kolo
Tradicionalna igra koja se igra svuda, u svim radosnim prilikama, kao srpski recept za pojačani osećaj zajedništva i održavanje dobre linije.
Vampiri
Srpska reč koja se koristi u mnogim jezicima.
Ćirilica Latinica
U Srbiji se ravnopravno koriste ćirilično i latinično pismo i niko se zbog toga ne hvali da smo pismeniji od ostalih.
Novak Đoković
Lako mnogi misle da je vanzemaljac, Novak Đoković zapravo dolazi iz Srbije.
Orijent ekspres
Orijent ekspres, čuveni voz koji se pojavljuje u krimi romanima Agate Kristi, filmovima, pa i kompjuterskim igrama, imao je stanicu u Beogradu.
Đerdapska klisura
Đerdapska klisura, kroz koju protiče Dunav, najduža je klisura u Evropi. Geopark Đerdap je deo UNESKO nasleđa.
007
Džejms Bond je Srbin! U stvari, osmišljen je na osnovu pravog špijuna srpske nacionalnosti – Duška Popova, njegovih briljantnih akcija i načina života.
Beli anđeo
Freska „Beli anđeo” iz Mileševe (XIII vek), smatra se jednim od najlepših radova srpske i evropske umetnosti srednjeg veka. Poslata je u prvom satelitskom video-prenosu, 1963. godine, kao pozdrav Evrope Americi.
Živeli
U Srbiji se nazdravlja uz „živeli” i srpsku šljivovicu!
Ramonda Serbika
Ramonda Serbica - poznata kao biljka feniks, može da oživi i kada se potpuno osuši, što simbolizuje obnovu srpske države posle Prvog svetskog rata.
Za izdavača: Mr Marija Labović, v.d. direktora
Urednik: Smiljana Novičić
Tekst: Jovan Jovanović
Dizajn: Metaklinika
Lektura: Isidora Sekulić Kumanudi
Fotografije: Aleksandar Marić, Aleksandar Milić, Aleksandar Milutinović, Andrej Nihil, Arheološki park Viminacijum, Bela Szabo, Beogradski maraton, Bel Guest arhiva, BITEF festival –Jelena Janković, Vladimir Živanović, Dragan Bosnić, Dragan Vildović, Galerija slika „Sava Šumanović“, Zavičajni muzej Knjaževac – Saša Milutinović Leteći, Zoran Spremo, Luka Šarac, Marko Rupena, Muzej Savremene umetnosti Vojvodine – Marko Ercegović, Muzej Nikole Tesle, Narodni muzej Beograd, Oksana Skendžić, Predrag Vučković, Rozana Sazdić, Sava centar, Skijališta Srbije, Turistička organizacija grada Novog Sada, Turistička organizacija „Dragačevo“, Turistička organizacija grada Požarevca, Turistička organizacija Vojvodine – Martin Candir, Umetnička galerija Nadežda Petrović, iStock. com/miniseries, poludziber/Shutterstock.com, Bojan Živkov¬ić/Shutterstock.com, Stocksy.com/Lumina, Stocksy. com/Jova¬na Milanko, Stocksy.com/Brat Co, Stocksy.com/ Studio Firma, iStock.com/StockPlanets, Stocksy.com/Dejan Beokovic, Nataliya Nazarova/Shutterstock.com, SoneNS/Shutterstock. com, iStock.com/Dimensions
Kartografska podloga: Merkur SV Konsultant za kartu: dr Olgica Miljković
Štampa: Birograf, Beograd
Prvo latinično izdanje na srpskom jeziku, 2025. Tiraž: 5.000
338.48(497.11)(036) ЈОВАНОВИЋ, Јован, 1972Srbija : doživi! / [tekst Jovan Jovanović]. - 1. latinično izd. na srpskom jeziku. - Beograd : Turistička organizacija Srbije, 2025 (Beograd : Birograf). - 47 str. : fotogr. ; 27 cm
Podatak o autoru preuzet iz kolofona. - Tiraž 5.000.
ISBN 978-86-6005-752-7 а) Србија -- Водичи COBISS.SR-ID 163069961
