ko zivi u šumi

Page 1

-1-


Саша Јовановић КО ЖИВИ У ШУМИ? Стручне конултације: ЈП „Војводинашуме“, Петроварадин Издавач: Еколошко удружење грађана „Зелено питање“ Змај Јовина 28 Спрат 2, локал 238 Нови Сад Специјално издање Дечијег еколошког часописа „Чувари равнице“ Главни и одговорни уредник Саша Јовановић Штампа Ондреј принт - ХД Гложан

-2-


Хеј, ти! Да, да, баш ти! Теби говорим! Тек што си узео књигу у руке већ гледаш где је даљински управљач од телевизора, где је компјутер а мобилни ти је ионако у крилу... Хајде књижицу под мишку и лепо да изађеш мало напоље. Доста је затвореног простора. Ако још можеш негде да одеш у природу то би било изванредно. Усваком случају прошетај до оближњег парка, реке, неке зелене површине... Ко сам ја да ти наређујем? Ја сам Чика Кека, велики љубитељ природе и не наређујем ти! Ја те наредбодавно саветујем! Ја те у ствари молим да изађеш у природу... Хајде, не мораш баш одмах ако већ киша пада... Лепо би било да сваку прилику искористиш да одеш негде у природу. Било би лепо ако имаш прилику да одеш и у неку шуму да доживиш шумску авантуру! Кроз ову књижицу ћемо покушати да истражимо ко све живи у шуми! -3-


-4-


ИСТРАЖИМО ШУМУ! Шума је станиште многобројних животиња. Оне у шуми налазе свој дом, место где се одмарају, спавају, где доносе на свет своје младунце и где их хране и подижу. Шума је и место где се животиње сакривају од опасности, где налазе заштиту и уточиште. Шума је место мира и тишине где човек може да доживи и осети истински мир, осети мирис природе, осети њену снагу и лепоту. Шума сваки дан живи свој живот, она има своје законе по којима живи и опстаје. Шума је заједница биљака и животиња које су нашле међусобан склад живота и зависе једни од других. Шуме треба да чувамо ради њене лепоте, биљака и животиња које је сачињавају, ради користи коју дају човеку у његовом опстанку на планети Земљи. Многобројне су врсте животиња које живе у шуми. Без тих животиња шуме би биле празне, тихе, можда и мртве. Шумске животиње дају шуми њену чар и лепоту. Из ове повезаности између животиња и биљака које видимо у шуми ми би, људи, требали нешто да научимо. Требали би да научимо о нама самима, о лепоти међусобног дружења и уважавања. Гледајући шуму и проучавајући њене природне законе живљења и опстанка можда нађемо решења и за опстанак нас људи на овој планети. Чувајмо природу, чувајмо шуме и њене становнике, биљке и животиње. -5-


Шума се истражује најбоље када директно одемо у њу (да будете као чувени детектив Шерлок Холмс) а може путем школског градива... Човек кроз историју непрекидно открива шта све има у шуми, ко је некада живео у шуми и ко сада живи.

-6-


Шума је дом многобројним биљкама, животињама, гљивама... Према причама и бајкама шума је дом и добрим вилама, злим чаробњацима, разним нестварним бићима као што су духови, караконџуле, митска бића... Ми ћемо се потрудити да истражимо, откријемо и сазнамо ко данас живи у нашим шумама. Највећа помоћ у оваквим врстама истраживања су свакако деца. Деца су најбољи истраживачи јер су најрадозналија, најспретнија, највреднија и најбистрија да добро истраже шуму, да знају у који грм смеју да завире, да знају којом ливадом се сме ићи, прегледају свако дрво и без пењања, да пазе да не упадну у рупу... Деца знају да биљке не треба дирати, животињама се не сме прилазити нити их узнемиравати, да се треба кретати даље од воде... Без деце одрасли би упали у свакакву невољу зато је битно да одрасли у шуму никако не иду без деце. Не смеју ићи чак ни на излет а камоли у неку озбиљнију шетњу. Деца су ту и да пазе да се одрасли не повреде, да не разбацују смеће, да не праве галаму, да не секу дрвеће и беру цвеће.

-7-


КОЈЕ ДРВЕЋЕ ЖИВИ У ШУМИ? Када кренемо у шуму прво на шта ћемо наићи је свакако дрвеће, јер каква би то шума била без дрвећа. Код нас у Војводини шуме су углавном листопадне. Понегде се може наћи по које зимзелено дрво, али врло ретко. Ако нисте знали у шумама живи високо дрвеће, ниско дрвеће, младо дрвеће, старо дрвеће... У шуми расту разне врсте дрвећа као што су липа, врба, топола, багрем, храст, јасен – а свака од тих врста има још и подврсте које имају особине врсте али постоје и неке мале и велике разлике. Ако мене питате које дрво највише волим мој одговор је да волим сво дрвеће! А ако ме питате које бих дрво издвојио свакако бих рекао да је то храст. Посебно ми је занимљив храст лужњак. Зашто? Ево рећи ћу вам нешто о храсту лужњаку па ви сами процените да ли је ово дрво вредно помена. ХРАСТ ЛУЖЊАК има и своје латинско име а оно гласи Quercus robur. Кад само изговорите то латинско име већ и то делује важно. Као што му име каже храст лужњак је дрво из рода храстова. Поред латинског назива ово дрво има и народни назив а то су дуб, храстовина, лужник, рани храст. Ово дрво, веровали ви или не, може понекад да нарасте и -8-


до 50 метара висине, а стабло може досећи пречник и до 3 метра. Када томе додамо да ово дуговечно дрво може досећи старост од 500 до 800 година онда вам је јасно зашто сам ја издвојио храст лужњак као дрво коме се дивим. Крошња му је широка, неправилна и добро разграната. Кора му је у младости глатка с лаганим сиво-зеленкастим сјајем, а касније испуца. У старости постаје дебела (чак и преко 10 центиметара), сивосмеђе боје и уздужно испуцала дубљим (до 3-4 центиметра), а попречно плитким браздама. Коренов систем му је јако развијен, с централним кореном, који продире у дубину по неколико метара; бочни корени се шире знатно у ширину. Размножавање може бити семеном и вегетативно. За свој раст храст лужњак захтева дубока, глиновита или песковита, плодна, претежно влажна земљишта, с високим нивоом подземних вода. Теже успева на плитком и сувом земљишту. Овај горостас међу дрвећем образује чисте шуме али се јавља и у заједници са грабом, пољским јасеном и још неким врстама дрвећа. Храст лужњак расте у готово целој Европи, на Кавказу и у малој Азији. Могао бих вам ја причати још пуно о храсту лужњаку јер сам убеђен да се после ових података и ви слажете да је храст лужњак вредан приче.

-9-


Споменуо бих вам и ЦРНУ ТОПОЛУ чији је латински назив Populus nigra. ЦРНА ТОПОЛА је једна од најзначајниих врста шумског дрвећа у Европи. Њена природна станишта постепено су смањена људском активношћу, а ово дрвеће је угрожено изградњом канала, насипа и брана и великом осетљивошћу на рак коре, као и на лисна обољења. С обзиром на тренутно стање које влада у подручју распострањења црне тополе,потребно је хитно изврштити заштиту овог дрвећа. Црна топола је листопадно стабло из породице врба. Ово дрво нарасте до 30 метара висине. Дебло је у просеку ширине око 150 центиметара. Кора је у почетку сивобела и глатка, касније постане црна и дубоко уздужно наборана. Пупољци су купасто ушиљени и смоласти. Листови су троугласти, зелени на обе стране.

- 10 -


КОЈЕ БИЉКЕ ЖИВЕ У ШУМИ? Е, драге моје и драги моји... Које биљке живе у шуми? То је као да сте ме питали колико има капи воде у океану... Чак би ми лакше било да одговорим како се по имену зове сваки мрав у шуми... У шумама живе на стотине, чак и хиљаде, врста биљака. Ја, на пример, јако много пуно волим шумске јагоде. Волим их и свеже а и када ми бака направи слатко од шумских јагода па их онда стављам у палачинке које ја правим тако што... Ех, како их правим? То б сте хтели да знате? То је тајна. Али, када их будем правио бићете позвани да свако од вас смаже бар једно двадесетак комада! Да ли се слажете? У шуми расте и мед... Волим и палачинке са медом. Добро, добро, није мед биљка али га баш волим! Тако је, он ни не расте у шуми већ њега праве пчеле у кошници... Добро, немојте да баш будете толико строги према мени... Него, да се ми вратимо на биљке. Све биљке су битне за живот шуме и целе ове наше једине Планете. Овога пута ћу вам представити четири биљке које су по мени посебне. Прва је биљка по имену ИЂИРОТ што на латинском значи Аcorus calamus. Иђирот је вишегодишња зељаста биљка са разгранатим, снажним подземним стаблом дужине од 25 до 50 центиметара док цела биљка може да нарасте и до 150 центиметара. Стабло је карактеристичног мириса а листови су узани, по ивици фино таласасти, при основи црвенкасто љубичасте боје. Цваст је цилиндрична 4 до 12 центиметара дуга, грађена од ситних жуто - 11 -


зеленкастих двополних цветова. Цвета у јуну а плод је црвена бобица. Расте на влажним и мочварним теренима. У Европи се одомаћила у 16. веку и јавља се у приобалним деловима споротекућих и стајаћих вода. Иђирот је биљка која је битна због својих лековитих својстава. Она је у нестајању, због интензивног коришћења подземног дела стабла у фармацеутској индустрији које се користи осушено а употребљава се и као зачин. Због угрожености ова биљка је заштићена Правилником о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива. Друга биљка коју ћу вам представити је ДРЕМОВАЦ или, како би стари латини рекли Leucoјum aestivum. Ова вишегодишња зељаста биљка има јајолику луковицу, стабло високо од 35 до 65 центиметара, а на врху носи између 3 и 8 цветова. Цветови су беле боје, звонасти и надоле повијени. Плод је чаура а цвета од априла до јуна месеца. Дремовац расте поред река, потока, на адама, у шумама храста и јасена, као и у тополовим шумама. Он се још гаји као украсна и медоносна биљка. Луковица је богата алкалоидима и користи се у фармацији. Због бриге о њеном опстанку ова биљка се налази у „Црвеној књизи“ флоре Србије где се налазе најугроженије биљаке. - 12 -


Следећа врста коју вам представљам је Stratiotes aloides. Ако неко од вас не зна латински ми је овде зовемо и ТЕСТЕРИЦА. И ова вишегодишња биљка је заштићена. Она се из воде издиже горњом трећином листова и цветова. Она је слободно-пливајућа или у плиткој води, дугим кореновима, укорењена биљка. Листови су скупљени у розете без дршке, које лети у време цветања вире из воде, а касније се потапају. У облику су мача, на пресеку троугаони, а постепено се сужавају у врх. Обод листа је тврдо назубљен, зупци су кукасти, шиљасти и управљени према врху. Тестерица цвета од маја до септембра и плод је бобица. Четвта биљка у овом представљању је КОВИЉЕ, на латинском Stipa joannis. Ковиље је заштићена, вишегодишња, бусенаста врста, висока 30 до 80 центиметара. Расте на степским ливадама, на сувим стаништима песковитих и лесних терена а цвета у мају. У време цветања прави је украс и специфично обележје степских ливада Делиблатске пешчаре, а све ређи остаци ове врсте налазе се на Вршачким планинама и у Бачкој. Поред спонтаног повлачења, директна опасност јој прети од излетника, пошто је врло декоративна у доба цветања. Прете јој и биљари, који је сакупљају ради продаје. - 13 -


КОЈЕ ЖИВОТИЊЕ ЖИВЕ У ШУМИ? Најједноставније да вам одговорим је да у шуми живе дивље животиње. Назив дивље животиње користи се за животиња које живе у свом природном станишту, подаље од човека. То их разликује од припитомљених, односно, домаћих животиња. Готово свуда на свету постоје дивље животиње, али најмање дивљих животиња још живи у дивљини коју човек није на неки начин преобликовао. Свака животињска врста има одређене потребе у односу на средину у којој живи, које су у довољној мери задовољене и у подручјима које је човек прилагодио својим потребама. Неке су животиње чак развиле навику коришћења предности близине човека као што је бела рода, неке врсте мишева... Са друге стране, људске активности као што су пољопривреда и градња насеља су разориле, или у најмању руку осетно смањиле површине на којима иначе живе дивље животиње. Број дивљих животиња које због својих посебних потреба не могу променити станиште и даље ће се смањивати. У разним шумама живе разне животиње. Мој другар професор Аркадије ми је рекао да је на Делиблатској пешчари видео лава. Не би ме он лагао мада сам мало сумњичав... У нашим шумама живе сисари, птице, водоземци, гмизавци, инсекти... Бројност многих животиња се смањује. У подручјима које настањују људи, многе су врсте већ изумрле или су из њих нестале.

- 14 -


ВЕЛИКИ ОДМОР! Као и у свакој школи, вртићу, на послу, у спорту..., постоји пауза и време за одмор. Ето, и код нас је сада време за ВЕЛИКИ ОДМОР. Током нашег одмора ми ћемо се мало занимати и покушати да решимо неки задатак, нешто обојимо и нешто нацртамо... За почетак, обојите ове прелепе цветове!

- 15 -


У шуми су се изгубили кртица, миш и буба... Помозите им да свако нађе пут до своје куће! У свакој кући постоји слика њеног становника.

- 16 -


А какви сте цртачи? Овде имате започета два цртежа и ви треба да повежете линије од броја до броја по бројчаном редоследу да би завршили цртеже!

- 17 -


Ко где живи? Овде имате пчелу, малог глодара, веверицу и птицу и гнездо са јајима, кошницу, гнездо од лишћа и рупу. Ваш задатак је да линијом спојите животињу са њеним домом. Наравно, цртеж можете и да обојите!

- 18 -


НЕКЕ ШУМСКЕ ЖИВОТИЊЕ Прва животиња коју бих вам представио је CICONIA NIGRA... Извините, у питању је ЦРНА РОДА. Заборавим често да мало људи зна латински као ја... Ја тај латински причам као да сам тамо живео! Ова птица је веома ретка. Просто човек да не поверује да ових птица у нашој земљи има само око 100 парова. Заштићена је разним конвенцијама, директивама и правилницима како би се ова птица спасила од нестајања. Величина птице је од 95 до 100 центиметар. Насељава влажне и водоплавне шуме храста лужњака, црног јасена и врбе. Гнезди се на дрвећу, најчешће на бочним странама, на висини од 7 до 15 метара и леже од 3 до 5 јаја. Стигло лето, звуци годе Вратиле се наше роде И док траје лето вруће Делићемо пола куће И на кући често стоје Наше роде беле боје Ал' у шуми поред воде Појавиле се црне роде Чувају нам кућу, шуму То имајмо сви на уму Запамтите овај стих Па чувајмо и ми њих - 19 -


Животиња о којој бих вам причао је HALIAEETUS ALBICILLA. Ох, опет ја... Говорим вам о птици познатој као ОРАО БЕЛОРЕПАН. За разлику од рода ова птица је станарица. Велика је између 70 и 90 центиметара и насељава водоплавне шуме и велике мочваре местимично обрасле шумом. Прави велика гнезда уз стабло, при врху дрвета на висини од 15 до 30 метара и једно гнездо користи више година. Леже од 1 до 3 јајета. Популација у нашој земљи броји око 60 - 70 парова. Угрожен је тровањем и криволовом. Исхрана му је врло разноврсна. Орао белорепан је такође многоструко заштићен и сви ми на неки свој начин треба да помогнемо угроженим птицама. Макар да понешто знате о њима.

Дивна птица с репом белим Небом плови нашим целим Зато сваком увек кажи Белорепан мир свој тражи

- 20 -


ЦРНА ЛУЊА, или како је већ ми стручњаци зовемо на латинском - мilvus migrans, је дневна птица грабљивица из породице јастребова. Можете ми слободно веровати када вам кажем да је дугачка између 65 и 72 центиметара са распоном крила од 140 до 150 центиметара. Јако је битно да запамтимо да су луње птице селице. То су велике и витке птице, које имају слабији кљун, благо савијене канџе, сразмерно врло велика и дугачка крила и дугачак, мање-више, рашљаст реп. Старији мужјаци имају светлу главу и врат. Потиљак и предњи део груди су им рђасто-црвени а пера на леђима и раменима су смеђасто-црна са рђасто-црвеним порубом. Лети полако, али јако истрајно, тако да благо једри по ваздуху. Ретка је и врло угрожена врста, која полако нестаје из наших крајева иако је заштићена разним правилницима, директивама, законима... Као и свим угроженим врстама не могу пуно помоћи све те заштите ако се свако од нас појединачно не брине о њима.

- 21 -


Надам се да се нећете уплашити јер бих вас сада упознао са змијом БЕЛОУШКОМ, која има занимљиво латинско име natrix natrix. Ова неотровна змија, је препознатљива је по витком телу са уздужним пругама и жућкасто-белим прстеном иза главе, који подсећа на огрлицу. Тело белоушке је маслинасто-зелено, смеђе или сивкасто са светлијим доњим делом. Живи у влажним равницама на мочварном земљишту. Одличан је пливач и ронилац, а под водом може да издржи и до пола сата. Већи део хране проналази у води и око ње. Највише воли жабе, али неће пропустити прилику да улови и коју рибу, младунче птице или ситног сисара. Одрасле белоушке дугачке су око 120 центиметара. И ова животиња спада у заштићене врсте.

Белоушка се змија зове Ал' шта виде очи ове Тих ушију нигде нема Шта се овде сада спрема? - 22 -


Када бих вам рекао да ћу вам причати о врсти која се на латинском зове BOMBINA BOMBINA, разумем да не бисте знали да ли је то животиња или биљка. Када бих вам рекао да се на српском та врста зове ЦРВЕНОТРБИ МУКАЧ ништа вам не би било јасније. Да вам помогнем, у питању је врста жабе! Ове жабе су благо отровне. Када пресвлаче кожу, надимају се и производе звук који личи на кашаљ. Затим устима кидају стару кожу и једу је. Црвенотрби мукач има светло-зелена леђа са црним мрљама и стомак наранџасте или јарко црвене боје са црним пругама. Кожа је благо неравна, а очи постављене високо што помаже жаби при боравку у води. Спада у заштићене врсте. Сигуран сам када вам кажем латинско име ове животиње, RANA DALMATINA, да сигурно знате да је у питању ШУМСКА ЖАБА. Шумска жаба је дужине око 8 центиметара. Глава јој је издужена са оштрим врхом и са израженом слепоочном мрљом. Насељава ливаде са густом и високом травом и пропланке шума. Оглашава се једино у периоду парења када је везана за водена станишта. Храни се ситним копненим бескичмењацима, пре свега, инсектима. Ова жаба, најбоља скакачица у даљ од свих сличних рођака, прави скокове од 1 - 1,5 метар и полаже од 600 до 1.400 јаја. Да ли треба да нагласим да је и ово заштићена врста? - 23 -


ЈЕЛЕН ОБИЧНИ, познат као ЕВРОПСКИ ЈЕЛЕН или да вам буде јасније, на латинском Cervus elaphus, је шумска животиња из фамилије виторогих преживара. Распрострањен је у Европи најчешће у шумским комплексима већих река - Дунава, Саве, Драве и брдским и планинским шумама Мађарске, Румуније, Чешке, Словачке, Хрватске, Словеније, Немачке, Аустрије, а у мањем броју и у Пољској, европском делу Русије, Норвешкој, Шведској, Шпанији, Француској и Данској. У Србији су најбројнији у Војводини. Има складан облик тела, у раменима виши него у крстима, високе снажне ноге доказују, да је грађен за дуго и истрајно трчање. Облик и величина рогова указују на прилагођеност кретању на отвореним просторима а не срединама обраслим густом вегетацијом По понашању јелен је животиња сумрака, али је активан и за време дана. У понашању је уочљив јак социјални нагон, тако да кошуте готово целу годину живе у крдима док је јелен више воли да буде мало подаље. Јако стари мужјаци живе самотњачким животом. Мужјаци се оглашавају риком а када су у опасности дубљим тоном. Јелен је преживар и храни се искључиво биљном храном. У природи једе изданке и пупољке разног шумског растиња, разне траве, плодове дивљег и питомог кестена, дивље крушке и јабуке, гули кору нарочито меких лишћара, јер преко коре добија минералне соли. Највећа посластица су кукуруз, јечам, зоб, раж и остале врсте усева. Током дана тражи храну 5 до 7 пута и за то му је потребно време од 7 до 10 сати. - 24 -


ДИВЉА СВИЊЕ су животиње које се између себе зову на латинском Sus scrofa. Током својих истраживања сам закључио да је то врста из рода свиња. Дивље свиње су блиски рођаци домаћих свиња а живе у чопорима, углавном око влажних шума. Изузетно брзо трче и добри су пливачи. Углавном се задржавају по ободима шума где постоје водотоци. Воле да се ваљају по каљугама и блату и на тај начин се освежавају, бране од комараца и решавају кожних паразита. За старије је карактеристично да живе усамљеничким животом и чопору се прикључују само у време парења. Млади вепрови се често налазе у близини чопора, али никада као његов део. Када се посматра кретање крда, уочи се да се на челу креће најстарија крмача. По начину исхране спадају у сваштоједе, што значи да ће поред хране биљног порекла појести животиње које успеју ухватити, па ће чак јести и стрвине. По каљузи та се ваља Да од блата боли глава У том блату и жир једе Баш је свиња права

- 25 -


Драге моје и драги моји, Скромно признајем да сам ја највећи познавалац шума у нашој земњи, у Европи, на свету, у свемиру... Мада ја све знам, ипак, понекад нешто морам да питам и шумара јер ипак је он први човек који брине о шуми. Сваки шумар је задужен за одређено подручје шуме. Надзире радове као што су сеча дрвећа, пошумљавање тј. садња младих садница. Слободно можемо рећи да су шумари чувари шума. Ја му не постављам питања јер ја то не знам већ су то ситнице за нас највеће познаваоце... Питам тако нешто шумара да бих проверио шта он зна. Ево како изгледа један мој разговор са шумаром... РАЗГОВОР СА ШУМАРОМ Коју школу шумар мора да заврши? Да бисте постали шумари потребно је да завршите средњу школу и стекнете диплому шумарског техничара. Које је најквалитетније дрво у нашим шумама? Најквалитетније и најпознатије дрво у шумама Војводине је храст. Што је то пошумљавање? Када садимо младе саднице шумских врста дрвећа, или сејемо семе, на површини где није било шуме, кажемо да вршимо пошумљавање. - 26 -


Када се обавља садња младих садница? Овај веома важан посао се обавља на јесен или у пролеће док природа не почне да се буди из свог зимског сна. На местима где је извршена сеча шуме и где су голети подижемо младу шуму. Које врсте пошумљавања постоје? Пошумљавање може бити природно и вештачко. Ветар, птице и друге животиње у шуми разносе зреле семенке. Када оне падну на погодно тло клијају и тако расте млада шума. То је ПРИРОДНО ПОШУМЉАВАЊЕ. Шумски радници, су највећи стручњаци за овај посао а често им око садње на терену помажу и деца. То је ВЕШТАЧКО ПОШУМЉАВАЊЕ . Колико треба времена да дрво нарасте? Да би млада садница израсла у дрво потребно је пуно година, храсту је потребно и до 150 година. Зашто се поједина стабла почињу сушити? Стабла се најчешће суше ради болести и штетних инсеката а понекад и због оштећења од стране животиња или човека. За шта се користе стара и оштећена стабла? Стара и оштећена стабла шумског дрвећа људи користе за огрев док се здрава стабла плански секу. Шта значе ознаке на појединим стаблима? Поједина стабла су означена а ознаке нас упознају са посебним значајем неке шуме.

- 27 -


ОБОЈИ И ОДГОВОРИ ШТА СЕ НЕ СМЕ РАДИТИ У ШУМИ?

- 28 -


ОБОЈИ И ОДГОВОРИ ШТА ЈЕ ЛЕПО РАДИТИ У ШУМИ?

- 29 -


ШУМЕ Војвођанске шуме наше Наша плућа зраком хране Од сунца нас лети крију Од хладноће зими бране Многи живот ту се рађа Многи живот ту опстаје Војвођанска шума наша Не узима - само даје Војвођанске шуме старе Од столетног храста здане Многа бића, многе биљке У њима се стално хране Војвођанске шуме мале По равници разбацане Да нападну неће никог Само хоће да се бране Зато чувај свако дрво Зато чувај сваки луг Зато чувај сваку шуму Природе си онда друг

- 30 -


Драге моје и драги моји, мислим да је било довољно информација за ово дружење. Надам сте нешто ново научили или подсетили се на оно што већ знате. Наравно прича о шуми је прича која се никада не може да заврши. Зато сам убеђен да ћемо се убрзо сви заједно наћи у некој новој, интересантној причи. Све вас воли ваш Чика Кека и да вас види једва чека!

- 31 -


CIP – Каталогизација у публикацији Библиотеке Матице српске, Нови Сад 502/504 ЧУВАРИ равнице / главни и одговорни уредник Саша Јовановић. 2013. Бр. 1 (јесен) - . – Нови Сад : Еколошко удружење „Зелено питање“ 2013. Илустр.: 30 цм Четири путе годишње. ISSN 2334-7953 COBISS SR. – ID 278688775

- 32 -