Page 1

SAVETI STRUČNJAK A, ISHRANA I RECEPTI, NAČIN ŽIVOTA BROJ 7 - SEPTEMBAR-OKTOBAR 2011.

A N CE . n i d

49

ČAROBNA KUHINJA

RECEPTI ZA LAKŠI ŽIVOT

MEĐUNARODNI DIJABETES KAMPOVI Dijabetološki savez Srbije DIJABETES & VI

Ser STIVEN REDGREJV

DIJABETIČAR SA PET OLIMPIJSKIH MEDALJA


Lična iskustva o korišćenju insulinske pumpe plus baza namirnica sa nutritivnim podacima. Knjiga koja će vam pomoći da pravilno brojite ugljene hidrate, korigujete doze u odnosu na ishranu i fizičku aktivnost, uz savete za mnoge situacije. Namenjena je kako korisnicima insulinske pumpe, tako i osobama koje daju insulin više puta dnevno. Recenzenti: Doc. dr Teodora Beljić Živković i Doc. dr Aleksandra Jotić. Preporučuje Dijabetološki savez Srbije. Knjigu možete naručiti na sledeće načine: 1. na e-mail stela@sezampro.rs (430 din + PTT, plaćanje pouzećem) 2. preko web knjižare www.knjizara.com 3. preko web knjižare www.korisnaknjiga.com

top

Zdravlje • Stručnjaci odgovaraju na vaša pitanja o zdravlju • Naučite kako da sačuvate zdravlje • Saveti nutricioniste • Saznajte koji su najefikasniji načini da izlečite bolest koja vas muči

35

top

Broj 53, avgust 2011. • Cena: 35 din. • CG 0,50 € • BH 1,00 KM • MK 20 den. • EU 2,00 € • CH 3,00 CHF

www.topzdravlje.rs

Psorijaza se može kontrolisati

Najbolja terapija

tromboZ boZe bo Ze

iNtErNa MEdiCiNa:

Kako pobediti

hepatitis? Fizijatrija:

rEšitE sE KrstoBoljE GiNEKoloGija:

Upala jajNiKa

Komplikacije dovode do steriliteta ISTINITA PRIČA

Jelovnik Zbog trovanja salmonelom, za brži završio sam na intenzivnoj nezi oporavak

POTRAŽITE NA KIOSCIMA svakog 10. u mesecu


U svakom broju:

• Saveti vrsnih travara • Ispovesti čitalaca • Lekovito bilje kao sredstvo za rešavanje zdravstvenih problema • Recepture za spravljanje čajeva, melema, obloga...

Lekovito

Bilje

NA KIOSCIMA SVAKOG 25. U MESECU!


BROJ 7 - SEPTEMBAR-OKTOBAR 2011.

7

8

10

PLAVI KRUG I LETNJI ZDRAVSTVENI KUTAK NA ADI CIGANLIJI Dnevni list Politika u saradnji sa Adom Ciganlijom je organizovao tokom celog meseca avgusta Zdravstveni kutak, koji se održavao na platou ispred Centra vodenih sportova na Adi Ciganliji, svakog ponedeljka i srede od 11 -13 časova. Na “Politikinom zdravstvenom kutku” gostovali svi eminetni stručnjaci iz sveta medicine, sporta, velnesa, lepote i nege koji su zainteresovanim građanima održali predavanja, odgovarali na postavljena pitanja. Na predavanjima se govorilo o značaju pravilne ishrane, celijakliji, osteoporozi, oboljenjima kože, važnosti davanja krvi, pravima pacijenata … MEĐUNARODNI DIJABETES KAMP „OHRID 2011.“ Peti po redu letnji dijabetes kamp u Ohridu održan je od 16.-23.07.2011. u hotelu "Metropol". Na kampu je učestvovalo preko 30 dece i omladinaca iz Makedonije, Crne Gore i Srbije. Održavanje kampa omogućili su „Lions Club International District 132 Makedonija“ u saradnji sa Klinikom za endokrinologiju IDF OMLADINSKI KAMP 2011. ROGLA, SLOVENIJA Prvi međunarodni letnji kamp za osobe sa dijabetesom održan je na Rogli u Sloveniji od 22. do 29. Jula 2011. godine. Na kampu su učestvovali predstavnici 24 evropskih zemalja. Našu zemlju je predstavljala aktivistkinja Udruženja za borbu protiv dijabetesa grada Beograda „Plavi krug“, Tijana Milanović

DIJABETES & VI

11

3. INTERNACIONALNA ACCU-CHECK KONFERENCIJA O EDUKACIJI O DIJABETESU I SAMOKONTROLI U Hotelu Metropoliten u Sofiji, od 17. do 19. juna 2011. godine, održana je međunarodna Konferencija o značaju samokontrole i edukacije u kontroli glikoregulacije i brizi za dijabetes. Konferenciji su prisustvovali učesnici iz pentaestak evrpskih zemlja.

12

NAJČEŠĆE GREŠKE U ZDRAVOJ ISHRANI ! Koliko se god trudili, pokušaji zdrave ishrane nisu vas doveli do željenih rezultata?! Bilo da je reč o dijeti iz estetskih razloga ili jednostavno želite da poboljšate režim unosa hranjivih materija u organizam, postoji niz grešaka kojih često niste svesni. Zdrava ishrana u kombinaciji sa zdravim životom, barem u onolikoj meri koliko nam to život (posao, škola, porodica...) dozvoljava, učiniće da se osećate dobro u svom telu. Stoga pripazite na ovih nekoliko sitnica koje su često zanemarene čak i u najstrožim dijetama

13

ISHRANA KOD DECE

16

TRETIRANJE OBOLJENJA STOPALA

22

ŠEĆERNA BOLEST I FIZIČKA AKTIVNOST Svetska zdravstvena organizacija (WHO) je u svom godišnjem izveštaju iz 2002. godine naglasila da su smrtnost, oboljevanje i invaliditet koji su povezani sa hroničnim nezaraznim bolestima, odgovorni za više od 60% smrtnosti u svetu, a da su nezdrav način ishrane i manjak fizičke aktivnosti glavni faktori rizika tih bolesti

24

ČAROBNA KUHINJA RECEPTI ZA LAKŠI ŽIVOT SA DIJABETESOM

31

SER STIVEN REDGREJV DIJABETIČAR SA PET OLIMPIJSKIH MEDALJA Od kada mu je dijagnostikovan dijabetes 1997. Stiv je postao izvor inspiracije za mnoge dijabetičare


info

PET MALIH TAJNI

ZA VITKU LINIJU Male promene mogu doneti velike rezultate kada je reč o mršavljenju! Nije to ništa neobično i ne pokušavamo vam prodati "čarobnu dijetu", nego upravo suprotno - još jednom potvrditi kako tajna dugotrajne vitkosti i zdravlja nije u stalnom izgladnjivanju ili "čudotvornim dijetama", nego u promenama prehrambenih i drugih životnih navika Odbacite industrijske sokove: iako su voćni sokovi prehrambeno vredniji nego kola i druga gazirana pića, i jedni i drugi sadrže podjednako šećera, odnosno podjednako su kalorični. Jedite voće, a ako baš ne možete bez sokova, pijte sveže isceđeno, nezaslađeno voće (no, tako se lišavate nekih vrednih sastojaka kojih ima u kori). Jednom čašom industrijskog soka dnevno manje, verovali ili ne, uštedećete 150 kalorija. Smanjite potrošnju ulja: iako je maslinovo ulje znatno bolji izbor nego majonez, prelivi za salate, pavlaka i većina drugih ulja, sve su to kalorične namirnice, koje treba uzimati u umerenim količinama. Salate začinite sa malo maslinovog ulja, soli i sirćeta (ili limunovog soka).  Potpuno izbacite majonez: želite li smršati, majonez ide iz svakodnevne ishrane, a smete ga priuštiti samo izuzetno, u dane kad odlučiti ''zgrešiti'' (pazite da to ne bude previše često). Možda će vas motivisati činjenica da svaka supena kašika majoneza manje u jelovniku znači uštedu od 110 kalorija.  Povećajte unos vlakana: jedite što više sirovog, hrskavog povrća, kao i neoguljenog voća, te proizvode od integralnih

HRANOM PROTIV

HOLESTEROLA

Povišen nivo holesterola u krvi značajno povećava rizik od obolevanja kardiovaskularnog sistema i šloga

Većina onih koji imaju ovaj problem poseže za lekovima, ali holesterol se može sniziti i promenom načina ishrane. To je zdraviji i prirodniji način borbe sa nezdravim masnoćama u krvi. Američka asocijacija za srce napravila je listu deset namirnica koje utiču na smanjenje nivoa holesterola u krvi: 01. kaša od algi - aktivna komponenta u ovoj kaši, eritadenin, utiče na prirodno razlaganje i izbacivanje masti iz krvi 02. koštunjavo voće i masline - obezbeđuju organizmu korisne omega-3 masnoće, niskokalorične su i nivo holesterola mogu sniziti čak za trećinu 03. sveža soja - proteini iz soje snižavaju holesterol za gotovo deset odsto, isto koliko i sve vrste cerealija

DIJABETES & MI

(celih) žitarica. Industrijske grickalice zamenite šargarepom, celerom, zelenom salatom, gljivama, spanaćem ili brokulom. Ne volite li sirovo povrće, kratko ga skuvajte u slanoj vodi. Zaboravite prženu hranu: pravilo koje smo naveli kao poslednje možda je i najvažnije, jer je u prženoj hrani najviše skrivenih masnoća. Prženo i pohovano je većini ljudi fino, pa se takve hrane više i pojede. Naučnici kao jedan od glavnih uzroka masovne gojaznosti Amerikanaca navode njihovu sklonost prženoj i pohovanoj piletini, a franšiza KRC (Kentucky Fried Chicken) među najozloglašenijim je američkim simbolima, naravno, kada pitate lekare, nutricioniste i zdravstveno osveštene pojedince. 

04. borovnice - u sebi sadrže antioksidans ferostilbin za koji je takođe potvrđeno da povoljno utiče na razlaganje masnoća u krvi 05. losos - bogat je omega-3 masnim kiselinama i dobrim, HDL masnoćama 06. beli luk - uz sve druge kvalitete, pospešuje regulaciju LDL masnoća i redukciju loših masti u krvi 07. avokado - osobe sa visokim vrednostima holesterola koje su se podvrgle dijeti temeljenoj na ovom voću, za samo jednu nedelju nivo holesterola svele su na poželjne vrednosti 08. crni pasulj - preporučuje se u gotovo svim dijetama za snižavanje telesne težine i odličan je "sagorevač" masti 09. jabuke - odličan su antioksidans koji veoma uspešno pospešuje i izbacivanje masnoća 10. sveže voće i zeleno povrće - obezbeđuje organizmu neophodne vitamine, minerale, prirodan šećer, vlaknaste materije, a pošto su i odlični antioksidansi, utiču i na razlaganje i izbacivanje masnoća iz organizma. www.politika.co.rs/viva

5


info ČASOPIS DIJABETES I MI

8

Izdavač: Ekološko udruženje ZELENO PITANJE Bulevar oslobođenja 11 21000 Novi Sad Telefon: 021 6414 083 E mail: sasjov@open.telekom.rs

ZNAKOVA DA VAŠE DIJETE MOŽDA IMA DIJABETES

Predsednik udruženja: Bogdan Đurđev Glavni i odgovorni urednik: Saša Jovanović Stručni konsultatnti: Stela Prgomelja Violeta Orešković

TIPA 1

Tehničko uređenje: TIME TRAVEL Štampa: COLOR PRINT, Novi Sad

Dijabetes tip 1 obično se dijagnostikuje tokom detinjstva, često u dobu između 10 i 13 godina. Roditelji ne mogu učiniti ništa kako bi sprečili ovaj tip dijabetesa. Međutim, ako primetite znakove da vaše dete možda ima bolest, možete preduzeti korake kako bi sprečili ozbiljnu komplikaciju koja se naziva dijabetička ketoacidoza. Tada je šećer u krvi povišen uz pojavu ketona (acetona) u krvi i mokraći Ako vaše dete pokazuje naznake dijabetesa tip 1, što pre posetite pedijatra. Testirajte dete kako bi bili sigurni da nema dijabetes. A ako se ispostavi da je vaše dete dijabetičar, zapamtite da dok je god bolest pod kontrolom, može uživati u dobrom i zdravljem ispunjenom životu. Evo na što trebate pripaziti.

Neutaživa žeđ

Deca sa dijabetesom tip 1 mogu biti stalno žedna. To je zato što njihov nivo glukoze u krvi raste, a tečnost se izdvaja iz tkiva. Ova deca posebno mogu žudeti za slatkim, hladnim pićima.

Učestalo mokrenje

Dete koje više pije, češće će morati na toalet. Ako vaše dete neobično često mora u toalet, možda postoji ozbiljniji razlog za to. Mlađe dete koje je ranije samo odlazilo u toalet može početi ponovno da mokri u krevet.

Gubitak težine

Telo koje ne može koristiti energiju iz šećera može početi da gubi mišićnu masu i masnoće. Gubitak telesne težine kod dece sa dijabetesom tipa 1 je često opisan kao iznenadan i brz.

Nedostatak energije

Vaše dete se može osećati stalno umorno, jer nije u mogućnosti da šećer u krvi pretvori u energiju koju mišići i organi mogu da koriste.

6

Intenzivna glad

Kada je telo lišeno energije zbog niskog nivoa insulina, može doživeti osećaj ekstremne gladi. Međutim, smanjen apetit takođe može biti znak upozorenja, jer je to jedan od simptoma dijabetičke ketoacidoze.

Promene vida

Visok nivo glukoze u krvi uzrokuje da se tečnosti izdvajaju od ostalih tkiva, uključujući i oči. To može dovesti do zamućenog vida ili drugih problema sa vidom.

Gljivične infekcije

Devojke sa dijabetesom tip 1 mogu razviti gljivične infekcije. Gljivična infekcija kod beba ili male dece može da izgleda kao osip od pelena.

Dijabetička ketoacidoza

Može se dogoditi detetu sa dijabetesom koji je još nedijagnostikovan. Kada telu ponestane insulina, ono počinje da sagoreva masti za energiju. Ovo dovodi do nakupljanja kiselih nusproizvoda koji se nazivaju ketoni. To je opasno stanje koje zahteva hitnu medicinsku brigu. Simptomi mogu uključivati povraćanje, bol u želucu, brzo disanje, bledo lice, voćni miris daha i umor. Dijabetička ketoacidoza napreduje vrlo brzo i može biti kobna. Ali, može se i sprečiti. www.dijabetes.hr

Distribucija: DISTRI PRESS, Beograd Fotografija na naslovnoj strani: Violeta Orešković

Deo tekstova je preuzet sa interneta i gde god je bilo naznačeno potpisan je izvor koji je korišćen. Zahvaljujemo se svima koji svojim tekstovima pomažu borbu u prevenciji i lečenju dijabetesa. Podaci dostupni na ovim stranicama ne mogu, niti teže za tim da budu zamena za lekarski pregled. Ekološko udruženje „Zeleno pitanje“ nije i ne može biti odgovorno za provizorno postavljenu dijagnozu i lečenje na osnovi podataka dostupnih na ovim stranicama. Brigu za sopstveno zdravlje uvek poverite vašem lekaru. Pre svake radikalne izmene režima ishrane, fizičkih aktivnosti ili dugogodišnjih navika, potrebno je da se konsultujete sa svojim lekarom, koji će proceniti da li ste Vi sposobni, i u kojoj meri, da takve izmene i sprovedete u delo. U suprotnom, možete ozbiljno narušiti svoje zdravlje.

CIP - Katalogizacija u publikaciji Biblioteka Matice srpske, Novi Sad 616.379(05) DIJABETES i mi / glavni i odgovorni urednik Saša Jovanović - 2010, br. 1 - . - Novi Sad : Ekološko udruženje građana "Zeleno pitanje", 2010-. - Ilustr. ; 30 cm Dvomesečno. ISSN 2217-2890 COBISS.SR-ID 255012871

DIJABETES & MI


događaji Dnevni list Politika u saradnji sa Adom Ciganlijom je organizovao tokom celog meseca avgusta Zdravstveni kutak, koji se održavao na platou ispred Centra vodenih sportova na Adi Ciganliji, svakog ponedeljka i srede od 11 -13 časova. Na “Politikinom zdravstvenom kutku” gostovali svi eminetni stručnjaci iz sveta medicine, sporta, velnesa, lepote i nege koji su zainteresovanim građanima održali predavanja, odgovarali na postavljena pitanja. Na predavanjima se govorilo o značaju pravilne ishrane, celijakliji, osteoporozi, oboljenjima kože, važnosti davanja krvi, pravima pacijenata

PLAVI KRUG NA ADI CIGANLIJI

Organizovani su dani posvećeni sportskim aktivnostima (gde su prezentovani razni sportovi i gde su građani imali mogućnost da zajedno sa trenerima i instruktorima vežbaju), altrenativnoj medicini, boravku u banjama, radionici prevencije kancera i pružanja prve pomoći. PLAVI KRUG je pozvan da bude prijatelj ove akcije i pruži mogućnost da se proveri zdravstveno stanje građanima kao i da ih informiše o prevenciji od dijabetesa. Kao i na dosadašnjim akcijama na kojima se promovišu zdravi stilovi života na kojima je Udruženje učestvovalo i ovaj put je štand PLAVOG KRUGA bio najposećeniji. Provereno je 1800 osoba, konstatovano je 10 novootkrivenih slučajeva, 60 osoba u riziku od dobijanja dijabetesa tip 2. Redovni aktivisti udruženja su ih posavetovali da se jave izabranom lekaru, ponove vađenje krvi, skrenuli pažnju da promene loše životne navike, izmene način ishrane, da uvedu svakodnevnu šetnju ili neku fizičku aktivnost, kao i da izbace iz upotrebe alkohol i cigarete. Ovom prilikom nas je posetilo preko 120 osoba koje imaju dijabetes (tip 1 i tip 2). Većina njih je došla da proveri nivo šećera u krvi jer nema mogućnost da radi proveru kod kuće. Građani su bili oduševljeni ovom akcijom i pohvalili su vredne aktiviste PLAVOG KRUGA kojima nije bilo teško da na visokim temperaturama sa osmehom na licu mere niove šećera, savetuju i podižu svet kod građana koliko je bitno voditi računa o zdravlju i pravilnom načinu života. Svako ko je posetio štand je imao mogućnost da izabere bedž sa različitim porukama (KISS ME IM SWEET, JA SAM SLATKIŠ, ŽIVIM SLADAK ŽIVOT, ŽIVIŠ ZDRAVO BRAVO BRAVO, SA DIJABETESOM JE LAKO PITAJ ME KAKO…) koji su osmislili aktivisti udruženja i prijatelji PLAVOG KRUGA (mlade osobe iz Makedonije koji takođe žive sa dijabetesom). Tokom celog avgusta koliko je trajao Politikin zdravstveni kutak Plavi krug je dobio podršku od dosta osoba koje su došle da se upoznaju sa aktivistima i da vide kako izgledaju akcije udruženja. Mnogi su izrazili želju da se priključe i postanu redovni aktivisti a time dopirenesu podizanju svesti kod građana o važnosti prevencije i edukaciji javnosti šta je zapravo dijabetes i kako se sa njim živi. Bojana Marković

DIJABETES & MI

7


događaji

MEĐUNARODNI DIJABETES KAMP "OHRID 2011."

Peti po redu letnji dijabetes kamp u Ohridu održan je od 16.-23.07.2011. u hotelu "Metropol". Na kampu je učestvovalo preko 30 dece i omladinaca iz Makedonije, Crne Gore i Srbije. Održavanje kampa omogućili su „Lions Club International District 132 Makedonija“ u saradnji sa Klinikom za endokrinologiju

O

snivač i koordinator kampa je profesor droktorJordan Saveski. Tim lider je dr Goran Petrovski, dijabetolog iz Skopja. Medicinski tim su činile dr Iskra Bitovska, dr Biljana Jovanova i medicinske sestre Tatjana Gorgovski i Zore Dimoska. Specijalni gosti kampa bio je Fil Saderlend, osnivač profesionalnog biciklističkog tima Team Type 1 koji je učestvovao u vožnji biciklima po ohridskoj rivijeri i ispričao svoju životnu priču sa dijabetesom, inspirišući mlade da preuzmu kontrolu u svoje ruke. Takođe jedan od međunarodnih gostiju je bio i naš Ninoslav Rašković, maratonac i autor bloga pobedidijabetes. rs, koji je preneo osnovne poruke 8

mladima kako da ne odustaju od svojih ciljeva i da drže šećer pod kontrolom uz pomoć fizičke aktivnosti. Glavna poruka kampa je "Living Well - AKCIJA. ODGOVORNOST. KONTROLA.", kako bi život sa

dijabetesom bio bez komplikacija, sa ciljem da rezultat HbA1c bude ispod 6.5%. Tokom svih 7 dana program je bio veoma dinamičan i pokrivao je sve aspekte života sa dijabetesom. Na svakodnevnim edukativnim


događaji radionicama pričalo se o brojanju ugljenih hidrata, doziranju insulina, hipo i hiperglikemiji, a jedan deo je bio posvećen aktivnom kuvanju, gde su tokom pripreme slatkiša učesnici sami određivali količinu ugljenih hidrata za svaki komad poslastice. Fizička aktivnost je bila zastupljena tokom većeg dela dana. Svaki dan je započinjao vežbama na plaži koje je vodila dr Nataša Nikolovska. Organizovana je odbojka na pesku, košarkaške i fudbalske i vaterpolo utakmice. Večernje aktivnosti bile su organizovane kao tim bilding radionice koje je vodila Ilijana Petrovska, gde su kamperi mogli bolje da se upoznaju i steknu nove veštine. Tokom dva dana stomatolog dr Ilijana Muratovska je vršila zubne preglede svim učesnicima i edukovala ih kako da pravilno sprovode oralnu higijenu. Ishrana u hotelu "Metropol" je bila na bazi švedskog stola za sva tri obroka i svi kamperi su jeli istu hranu kao i ostali gosti, uključujući i kolače. Takav način ishrane je moguć jer svi kamperi znaju šta je to što im podiže šećer u krvi i na koji način treba da doziraju za svaku namirnicu. Impresivno! Kulturno-istorijski aspekt programa je bio na zavidnom nivou. Organizovan je izlet brodom do Svetog Nauma, poseta Nakolnoj Naselbi u Peštanima staroj preko 2000 godina, kao i obilazak Ohrida i njegovog kulturnog nasleđa. Sve vreme trajanja kampa medicinsko osoblje je vršilo proveru glikemije pre svakog obroka i noću, obezbeđivanje užina i napitaka, a dodatna edukacija je sprovođena kad god je bila potrebna. Iz Srbije je učestvovalo sedam omladinaca uzrasta od 15 do 20 godina iz Beograda, Novog Sada, Pančeva i Zaječara. Boravak na kampu je potpuno besplatan za svu decu, osim puta. Za učesnike iz Srbije troškove puta pokrio je Dijabetološki savez Srbije. Dijabetološki savez Srbije se najtoplije zahvaljuje celom timu, a posebno dr Goranu Petrovskom na pozivu da i deca iz Srbije učestvuju na ovom jedinstvenom kampu, koji je po svim aspektima bio organizovan na svetskom nivou. Naša saradnja se nastavlja na obostrano zadovoljstvo. Stela Prgomelja, podpredsednica Dijabetološkog saveza Srbije

DIJABETES & MI

9


događaji

IDF OMLADINSKI KAMP 2011. ROGLA, SLOVENIJA Prvi međunarodni letnji kamp za osobe sa dijabetesom održan je na Rogli u Sloveniji od 22. do 29. Jula 2011. godine. Na kampu su učestvovali predstavnici 24 evropskih zemalja. Našu zemlju je predstavljala aktivistkinja Udruženja za borbu protiv dijabetesa grada Beograda „Plavi krug“, Tijana Milanović dok je održavanje kampa omogućila farmaceutska kompanija Lilly Plan i program kampa je bio veoma uzbudljiv i dinamičan, a osmišljen je tako da su svakoga dana bila predavanja predstavnika IDF- a, a nakon toga je organizovana fizička aktivnost. Predavanja su bila osmišljena kao radionice, gde su i učesnici mogli da izlažu svoja mišljenja i ideje i da rade u malim grupama, a kasnije i prezentuju obavljen zadatak. Kris Delikata, predsednik IDF- a je održao prvo predavanje i upoznao nas sa radom IDF- a i sa planom i programom kampa. Leks Herebrug je već sledećeg dana osmislio radionicu gde smo predstavljali ukratko sebe i svoje planove i očekivanja u budućnosti. Imali smo radionice i predavanja sa temama o komunikaciji i odnosima s javnošću, kao i strateškom planiranju i odnosima s medijima. Ove radionice su vodile Anamari Bevers, Sofi Pereson, Ana Luca Tavares i Karmen Vintila. Za predavanje sa temom “Odnosi s

10

medijima”, imali smo domaći zadatak da sastavimo saopštenje za javnost. Ovaj zadatak smo radili u sastavu od po 4 člana. Ideja je bila da se napiše saopštenje vezano za dijabetes koje će ostaviti utisak na medije, a koji će oni kasnije objaviti. Radionica je bila osmišljena tako da predavači budu novinari, a po jedan član iz svake grupe da odgovara na pitanja. Ostali učesnici su posmatrali verbalnu i neverbalnu komunikaciju između novinara i sagovornika i ocenjivali i davali komentare na njihovo ponašanje tokom intervjua. Sofi Pereson nam je zadala domaći zadatak sa našim udruženjem kada se vratimo kući. Ideja je da napravimo mini projekata koji će sadržati akcioni plan, SWOT i SMART, na tri glavne teme na kojima moramo da radimo: dostupnost lekova, podizanje svesti o dijabetesu i zdrav život, fizička aktivnost, ishrana i urbano planiranje. Svaki učesnik pojedinačno ima zadatak da sa svojim

udruženjem uoči ove probleme i da predloge za njihovo rešavanje. Neki predavači su nam predstavili prednosti i lepote življenja sa dijabetesom, kao i nova dostignuća u lečenju ove bolesti. Alojz Rudolf nam je na interesantan način predstavio temu Finansije. Ovde smo odgovarali na pitanja zašto nam je uopšte novac potreban, koje izvore finansiranja znamo i kako uopšte da počnemo da prikupljamo novčana sredstva. Takođe smo saznali neke prihode i rashode IDF- a za 2010. godinu. Slično predavanje smo imali i sa Kristijanom Andrisiukom sa kojim smo diskutovali o pokretanju sopstvene organizacije. Nabrajali smo elemente koji su nam potrebni, kao što su cilj, strategija, misija, vizija, ljudi, materijalni i finansijski resursi… Ova predavanja su nam u mnogome pomogla da shvatimo funkciju lidera i liderstva i kako da pomognemo

DIJABETES & MI


događaji našim udruženjima da se bore sa problemima u kojima se nalaze. Nakon predavanja igrali smo fudbal, odbojku, košarku, stoni tenis, plivali u bazenu, posetili saunu, šetali kroz šumu i imali nordijsku šetnju. Na kraju samog dana, nakon večere, po četiri učesnika je prezentovalo sebe, državu iz koje dolazi, kao i udruženje koje ga šalje. Srbija je imala odličnu prezentaciju u kojoj su objašnjene sve akcije u kojima je Udruženje za borbu dijabetesa grada Beograda “Plavi krug” učestvovalo, kao i ono čime se udruženje uobičajeno bavi. Učesnici su celu prezentaciju pozdravili velikim aplauzom, a i tokom prezentovanja nisu se ustručavali da daju svoje komentare i postavljaju pitanja. Za mene je ovo veliko iskustvo i velika čast što sam Srbiju predstavljala na jednom ovakvom kampu. Volela bih kada bih sa ovim sada stečenim znanjem uspela da doprinesem i pomognem svom udruženju. Ovo je bila neverovatna prilika za mene, kako zbog upoznavanja novih ljudi i sklapanja prijateljstava, tako i zbog saznanja novih stvari u vezi dijabetesa i ostvarivanje kontakata sa predstavnicima IDF. Na ovoj sjajnoj prilici želela bih da zahvalim Plavom krugu i Dijabetološkom savezu Srbije. Tijana Milanović

DIJABETES & MI

3. INTERNACIONALNA ACCU-CHECK KONFERENCIJA

U Hotelu Metropoliten u Sofiji, od 17. do 19. juna 2011. godine, održana je međunarodna Konferencija o značaju samokontrole i edukacije u kontroli glikoregulacije i brizi za dijabetes. Konferenciji su prisustvovali učesnici iz pentaestak evrpskih zemlja. Ideja sastanka bila je razmena iskustava u strukturiranom testiranju glikemije, uključivanje informacije o veličini obroka i nivou fizičke aktivnosti u glikemijski profil

Nebojša Lalić Aleksandra Jotić, Slobodan Antić, Miodrag Ðorđević

S

vako poboljšanje glikoregulacije osoba sa dijabetesom, mereno snižavanjem glikoliziranog hemoglobina (HbA1c) povezano je sa smanjivanjem troškova lečenja dijabetesa u nekoj zemlji. Cela ideja strukturiranog testiranja glikemije zasniva se na analizi ušteda koja se time postiže a objavio ju je nemački Fond zdravstvenog osiguranja. U Nemačkoj je proračunato da je, zahvaljujući strukturiranom praćenju glikoregulacije (testrianje glikemijskih profila uz zapisivanje nivoa fizičke aktivnosti i veličine obroka), postignuta ušteda od 5% u troškovima ukupnog lečenja dijabetesa. Cena programa bila je oko 150 evra po pacijentu, što je iznosilo oko 450 miliona evra godišnje, međutim, ušteda troškova lečenja komplikacija bila je 220 evra po pacijentu, ukupno 660 miliona evra. To je dovelo do 220 milona uštede u Fondu zdravstvenog osiguranja, odnosno 5% ukupnih troškova lečenja dijabetesa. Kompanija Rosh započela je pre nekoliko godina kampanju strukturirane glikoregacije i mnoge zemlje su je više ili manje prihvatile. Među prikazanim iskustvima postojao je veliki spektar

razlika. Od toga da je samokontrola ostavljena osobama sa dijabetesom na odogovornost i finansiranje (kao redimo u Albaniji) do vrlo velikog pokrivanja troškova od strane osiguranja (kao što je to slučaj sa Hrvatskom). Dr Maja Rodman, prikazala je iskustva Hrvatske u strukutiranoj glikoregualaciji i broj tračica koje jedna osoba dobija godišnje zavisli od broja doza insulina. Jedna doza dnevno, 356 tračica godišnje; 2 doze, 750 tračica, 3 doze, 1000 tračica godišnje i 4 i više doza, 1500 tračica godišnje. Iskustva Srbije prikazali su prof dr Nebojša Lalić, doc dr Katarina Lalić i ass dr Aleksandra Jotić a 50 tračica za osobe koje su na 4 doze insulna, potpuno je neadekvatno za nivo zdravstvene zaštite koji u Srbiji postoji. Dr Goran Petrovski iz Makedonije prikazao je interesantan koncept korišćenje Facebooka u brizi za dijabetes u Makedoniji. Dijabetološki Savez Srbije ima u planu da krajem 2011. započne internet forume o samokontroli glikemije i u planu je da model Accu Check 360 bude jedan od modela za diskusiju. Prim. dr mr sc. Miodrag Đorđević 11


hrana

NAJČEŠĆE GREŠKE U ZDRAVOJ ISHRANI! Koliko se god trudili, pokušaji zdrave ishrane nisu vas doveli do željenih rezultata?! Bilo da je reč o dijeti iz estetskih razloga ili jednostavno želite da poboljšate režim unosa hranjivih materija u organizam, postoji niz grešaka kojih često niste svesni. Zdrava ishrana u kombinaciji sa zdravim životom, barem u onolikoj meri koliko nam to život (posao, škola, porodica...) dozvoljava, učiniće da se osećate dobro u svom telu. Stoga pripazite na ovih nekoliko sitnica koje su često zanemarene čak i u najstrožim dijetama

Slatkiši koji sadrže pravo voće

Tokom dana, pogotovo leti, poželjno je u organizam uneti bar četiri do pet komada voća. Slasne slike na omotima zdravih slatkiša i nalepnice koje tvrde da je proizvod izrađen od voća mogu vas zavarati da njime zamenite obrok pravog voća. Kako proizvođači nisu dužni navesti koliki se procenat pravog voća nalazi u proizvodu, moguće je da se sastoji samo od voćnih sokova koji sadrže i šećer. Nije zanemarivo da većina njih sadrži gotovo isti broj kalorija kao i 'pravi' slatkiši. Umesto toga da takve slatkiše računate kao zdravi zalogaj, radije im pristupite kao i svakom drugom slatkom iskušenju.

Preterano konzumiranje dodataka ishrani

Često se zaboravlja da su vitamini u tabletama dodatak ishrani, a ne zamena hrane koja se ne unosi u organizam. Osim toga, preterano korišćenje vitamina može ugroziti zdravlje. Svi vitamini i minerali u telu međusobno sarađuju pa se vrlo lako se može poremetiti njihova ravnoteža koncentrisanim dozama jednog od vitamina ili grupe vitamina. Umesto toga ne uzimajte više od jedne vitaminske tablete dnevno. Isključivo uz savet lekara ili nutricioniste posegnite za dodatnim vitaminskim grupama.

Mali broj obroka ili nedovoljni unos hrane

Preveliki i premali unos hrane, iako u suprotnosti, međusobno su povezani. Ukoliko ne jedete u pravilnim razmacima tokom dana, poremećuje se nivo šećera i insulina u krvi. Tada organizam zadržava masnoće koje se unose u organizam pa dolazi do usporavanja metabolizma, što rezultira debljanjem. Umesto toga ne uskraćujte obroke. Jedite svaka četiri sata i nikako se ne izgladnjujte do sledećeg obroka.

Korišćenje veštačkih zaslađivača

Ovo se pravilo ne odnosi na unošenje kalorija, jer oni su nesumnjivo manje kalorični od šećera. Ali su zato 200 do 300 puta slađi od konzumnog šećera. Stavljaju se u puno manjim 12

količinama, ali vrlo često izazivaju žeđ i povećavaju apetit. Istraživanja su dokazala povezanost veštačkih zaslađivača sa migrenama i vrtoglavicama. Umesto toga pijte vodu ili iscedite omiljeno voće, zasladite medom po potrebi i uživajte u zdravom i finom napitku. Kafu ili čaj zasladite smeđim ili voćnim šećerom.

Dijeta poznatih

Iako zvuči primamljivo držati se dijete koja je pomogla Dženifer Aniston da postigne željenu težinu, nutricionisti upozoravaju na neprimerenost određenog režima ishrane. Ako je dijeta dobra za Dženifer, ne znači da je korisna i svima ostalima. Većina dijeta poznatih temelji se na izbacivanju ugljenih hidrata, koji su sastavni deo uravnotežene ishrane. Prednost se daje proteinima, zbog čega telo može gubiti kalcijum. Umesto toga okrenite se uravnoteženoj ishrani koju će sačinjavati voće, povrće, ćuretina, riba, crni hleb, pirinač.

Aromatizovane vode

Iako su označene kao dijetetski proizvod, aromatizovane vode u sebi sadrže šećer koji je na proizvodu ponekad označen kao suva materija. Zavisno od proizvođača, može sadržavati 44 do 65 grama šećera u flaši od 1,5 litara. To je kao da se u organizam unese pet supenih kašika šećera. Proizvođači voda unos šećera smatraju nužnim jer bi bez njega voda bila bljutava. Umesto toga da aromatizovanu vodu konzumirate kao čistu, izvorsku, uzmite u obzir i nezanemarivu količinu šećera. Posegnite za običnom vodom u koju možete i iscediti malo limuna i na taj je način obogatiti okusom svežine.

Razmišljanje na 'kratke staze'

Dijete na kratke staze sa minimalnim brojem kalorija, pri čemu se telo drži gotovo u gladnom stanju, ne donose nikakve rezultate. Ako se i izgubi nekoliko kilograma, budite sigurni da će se sigurno i vratiti. Umesto toga zdravoj ishrani pristupite kao stilu života. Bez odricanja, u umerenim količinama možete sebi priuštiti gotovo sve. Uz više samodiscipline i predanosti, ali s dugoročnim rezultatima.

DIJABETES & MI


deca

ISHRANA KOD

DECE 1

Koliko je bitna zdrava i uravnotežena ishrana kod dece? Ishrana kod dece ima poseban značaj, jer se deca intezivno razvijaju, fizički su dosta aktivna, a psihički angažovana (učenje). Ishrana dece treba da bude zasnovana na principima pravilne ishrane, koju najbolje reprezentuje piramida ishrane. Isto tako je važno za decu da znaju i kada i koliko da jedu. Decu je potrebno od najranijeg detinjstva navikavati na tri glavna obroka i dve užine. Veliki broj anketa ukazuju na to da deca ne doručkuju, što ima niz negativnih posledica po rast dece. Gladna deca su najčešće nervozna, razdražljiva, manje koncentrisana i slabije pamte. Ne treba decu prepustiti brzoj hrani i praznim kalorijama, jer to može dovesti do izrazito teških zdravstvenih posledica po nih. Sve je više gojazne dece, pa ako ubrzo nešto ne promenimo, životni vek naše dece može biti kraći od našeg. Roditeljima bi trebalo skrenuti pažnju da budu aktivni učesnici u procesu edukacije dece o zdravoj i uravnoteženoj ishrani.

2

Šta je to zdrava ishrane dece – od čega treba da se sastoje obroci za jedan dan i satnicu? Zdravi obroci su oni u kojima ima mnogo vitamina i minerala, dijetnih vlakana a malo ili nimalo industrijskih šećera i masti. Idealno je da deca uzimaju dosta mlečnih proizvoda, pre svega mleka, jogurta i mladog sira, kao i dosta voća i povrća. Naravno, proizvode od belog brašna bi bilo bolje zameniti integralnim, a slatkiši i grickalice i sokići ovde ne treba da se ni pominju. Idealno bi bilo da deca na svaka 3-4 sata imaju obroke, odnosno užine. Zašto deca većinom odbijaju povrće i pribegavaju slatkišima i brzoj hrani? Sve je stvar navike i ukusa, jer deca više vole slatkiše, čokoladice, sladolede ili brzu hranu od onoga što je zdravo: povrća i voća. Baš zbog toga je potrebno decu na vreme naučiti da jedu zdravu hranu. Ova druga, nezdrava hrana se reklamira od TV-a, radija, časopisa, bilborda do interneta, pa ako ste roditelj, objasnite deci da shvate zašto je takva hrana loša i zašto je bolje da umesto čokoladice i hamburgera pojedu recimo breskvu ili bananu. Slatkiši ne treba da budu pravilo, već izuzetak. Zašto povezuju “zeleniš” sa svime što je “bljak”? Pogrešno je mišljenje da ako je nešto sa pijace, to je „bljak“. Potrebno je promeniti mišljenje

3

4

dece ali i nas, odraslih i uvesti novi moto: ako nije prirodno, onda je bljak. Sada važi ono prvo samo zato što deca samostalno otkrivaju da za obrok mogu umesto integralnog peciva uz jogurt, salatu i voćku pojesti veliku čokoladu i zaliti je sa limenkom kole. I deca misle da je to „fensi“. Sve polazi od kuće, odgovornost je na roditeljima. Da li treba potpuno da im ne dajemo ništa od tih “loših” namirnica ili ipak može u nekim malim količinama? Ne treba decu sprečavati da jedu i slatkiše i ostale industrijske namirnice, ali ih svakako treba ograničiti. Tu se pre svega vodite razmišljanjem da to nije hrana, već poslastica, dakle, može da se konzumira samo u posebnim prilikama. Učite na vreme decu da shvate ovu prostu činjenicu. Koliko je nezdravo da se deca hrane samo slatkišima i brzom hranom? Kako to utiče na zdravlje, gojaznost, manjak energije, psihičke i fizičke? Ishrana u kojoj dominira brza hrana, slatkiši, grickalice i osvežavajući napici može da dovede do ozbiljnih oboljenja, od kardiovaskularnih do dijabetesa, gojaznosti, visokog krvnog pritiska. Brza hrana je oskudna hranjivim materijama, a taj nedostatak minerala i vitamina direktno utiče na rast i razvoj deteta, kako fizičkog, tako i mentalnog. Brza

5

6

13


deca

hrana je izrazito kalorična, pa ne čudi pojava gojaznosti kod dece. Statistike kažu da 14% dece predškolskog uzrasta ima problem sa viškom kilograma, a procenat školske dece je oko 18%. Problem je u tome što deca nisu ni svesna koliko je brza hrana loša za njih, a dostupna je na svakom koraku. Koje su najčešće greške roditelja kada pokušava da na silu natera dete da jede ono što mora? Roditelji čine grešku time što detetu ne objasne sve što je potrebno da znaju o brzoj hrani, već im samo nameću ono što misle da bi trebalo, što u detetu rađa otpor. Druga greška koju roditelji čine je da podmićuju dete, na primer „pojedi ovo pa ću ti dati čokoladu“, što je kontraproduktivno. Šta ako dete već ima nagradu (čokoladu), ko će ga naterati da pojede nešto zdravo? Ne treba potceniti ni ulogu baba i deda, jer oni uvek kao po pravilu deci daju ono što deca žele, što je sasvim suprotno od onoga što roditelji žele. Držite zato, babe i dede na oku i objasnite im da ne čine to. Kako to utiče na dete? Dete upija sve što čuje i želi sve da proba. Ne treba ga pustiti da jede sve što poželi, ali ni isključivo ono što vi želite. Ako detetu date novac za užinu, a niste ga naučili da razlikuje dobru hranu od loše, napravićete još veći problem. Dete treba da učite, a ne da mu slepo namećete šta da jede. Nađite pravu meru i dozvolite mu povremene, ali ne česte, poslastice i dete će biti zadovoljno. Koliko se deca ugledaju na prehrambene navike roditelja i koliko im primer mogu predstavljati? Ugledaju se u velikoj meri. Od svog rođenja dete posmatra svet oko sebe i ako raste u porodici u kojoj se neguje pravilna i pravovremena ishrana i ono će se tako hraniti. S druge strane, ugledaju se i prema drugarima u vrtiću i školi, što može da promeni detetov način ishrane.

7

8

9

14

Važno je da roditelj to zna i razgovara sa detetom na tu temu. Ne ograničavajte se samo na prehrambene navike, već radovno sa decom idite i na rekreaciju: hodanje, plivanje, trčanje, vožnju bicikla, jer se razvojom svesti o fizičkoj aktivnosti razvija i svest o zdravoj ishrani. Koji je najbolji način da ih navedemo da se zdravo hrane? Lični primer. Ako se vi zdravo hranite i vodite aktivan zdrav život i dete će poželeti isto. Važno je da bude motivisano, baš kao i vi. Dete uvek najpre se ugleda na roditelja. To vidite po načinu kako se ponaša, obuva vaše cipele i nosi vašu tašnu ili kapu, do toga šta obeduje. I vama i njemu stavite u tanjir isto jelo (naravno, porcija ne treba da bude ista) i jedite zajedno. Učite ih šta je dobro jesti i zbog čega, upravo dok to jedete. Navike u ishrani iz detinjstva često ostaju za ceo život. Mislite o tome. Deca vole čokoladu. Koliko je ona zdrava? Čokolada je najpopularnija poslastica, ali skromna u pogledu nutritivne vrednosti. Crna čokolada je manje slatka od mlečne i sadrži veći procenat kakaoa, što je čini vrednijom u pogledu minerala. Ipak, svaka čokolada je kalorična i deca ne trebaju da je jedu u većoj količini. Čokolada nikako ne sme da zameni užinu ili obrok, iako je to kod šlolske dece čest slučaj. Da li gazirana pića davati deci? Gazirana pića su veoma popularna i imaju veliki uticaj na gojaznost kod dece. Ta pića su puna šećera, dakle, veoma su kalorična. To je obično prva

10

11

12

www.nadijeti.info

namirnica koju ograničavamo kada krećemo na dijetu. Vitaminski napici nisu ništa bolji, jer je sastav takođe šećer uz dodatak sintetičkih vitamina. Gusti sokovi su bolje rešenje, ali samo ako su od 100% voća. Najbolje i najzdravije rešenje je praviti sveže sokiće od svežeg i smrznutog voća u sokovniku. Naučite dete kako se to radi i zavoleće ih više od kole. Ako dete voli „vesele mehuriće“ ponudite mu mineralnu vodu. Testenine: da li je integralna testenina bolja? Integralna testenina je dobijena od brašna koje se melje od celog zrna žita i zbog toga je bogatija vitaminima i mineralima od testenine od belog brašna. Pored toga, bolja je i za varenje, lakše se prazne creva. Pojedinim osobama teže pada na želudac, a u suštini potrebno je malo vremena da se naviknete na drugačiji ukus. Grickalice: da li je bolje jesti brusketi ili čips? Ako birate između ovo dvoje, naravno – brusketi, ali još bolje rešenje su kokice koje ćete sami napraviti. I što je najbolje, u njima se neće nalaziti začin koji u sebi sadrži pojačivač ukusa. Pored toga dobro je uvesti i suvopečeni kikiriki, lešnike i bademe, ali u manjoj količini, jer su veoma kalorični. Od slatkih grickalica probajte suvo voće. Kako da povrće učinimo zanimljivim deci, kako da ga spremimo? Šta treba da pričamo detetu, kako da mu objasnimo? Za povrće koje se može jesti u svežem stanju dovoljno je da ga dobro operete i ako je potrebno ogulite. Ono povrće koje se kuva, skuvajte tako da se ne prekuva, jer će deca da povežu lošu pripremu i vezanost za to povrće. Aranžirajte ga lepo, možda i napravite neku figuricu. Postoji mnogo načina kako možete prezentovati povrće deci. Dete treba da poveže dve stvari: jedenje povrća sa nekom karakteristikom koju to povrće poseduje ili obezbeđuje ogranizmu. Možete da poistovetite i neki lik iz crtaća sa određenim

13

14

15

Sajt nadijeti.info je nastao sa idejom da se na jedostavan i razumljiv način objasne principi zdrave ishrane zdravim i bolesinim ljudima. Na jednostavan način su objašnjeni mnogi segmenti kao što su: namirnice, ishrana bolesnih, pravilna ishrana, mršavljenje i dijeta. Svi članci su autorski, pa stoga u zaglavlju sajta stoji moje ime. Sajt ima formu bloga i nastao je sredinom maja 2010. godine, a poseta od tada beleži konstantan porast. Na sajtu www.nadijeti.info možete naći puno informacija o ishrani bolesnih i zdravih osoba, o namirnicama, pravilnoj ishrani i dijetama. Ako vam je potreban individualan plan ishrane prilagođen vašem zdravstvenom stanju, javite se na email: nadijeti@gmail.com ili telefon 063-769-47-49.


deca povrćem, na primer mornar Popaj i spanać, Duško Dugouško i šargarepa. Ograničeni ste samo svojom maštom. Koliko je bitno da hrana izgleda primamljivo da bi deca želela da je jedu? Ovo je od velike važnosti, posebno za probirljivu decu. Kada je sve na tanjiru lepo servirano, dete će tome dati veću pažnju. Primećeno je da deca vole šarenilo boja, pa kombinujte povrće na ovakav način. Kada se detetu ne sviđa hrana u tanjiru, ono se često igra sa tim i uzima male zalogaje i dugo ih žvaće. Pokušajte da rasporedite hranu na interesantan način, neka dete poželi da je pojede. Poseban je problem što su deca veliki deo dana u školi, tamo jedu peciva. Šta možemo da im spakujemo za užinu, da to bude lagano i zdravo? Peciva u najvećoj meri sadrže ugljene hidrate koji su osnovni izvor energije naročito školskoj deci. Da bi imali zdravu alternativu proizvodima od belog brašna, deca mogu da probaju integralna peciva, recimo sendvič od integralne kifle sa sirom, praškom šunkom i povrćem. Međutim, ako deci spremate obrok kod kuće za školu, vodite računa o tome da koristite namirnice koje nisu lako kvarljive na sobnoj temperaturi. Dakle, to isključuje mlečne proizvode. Postoje i drugačijekombinacije, tako da deca mogu na primer da ponesu voće i integralne pločice iz prodavnice zdrave hrane. Ako imaju prodavnicu blizu škole, mogu da kupe i jogurt, tako da im obrok bude kompletan i zdrav. Banana je voće lako svarljivo i bogato energijom, pa ga lako možete spakovati vašem đaku. Koliko je presudno to što zavole da jedu u detinjstvu na dalji njihov razvoj i

16

17

18

prehrambene navike i kako to utiče na dečje dugoročno zdravlje? Detinjstvo je vreme svakog od nas kada zavolimo nešto i to najčešće traje ceo život. Ako u detinjstvu zamrzite grašak, pirinač ili karfiol, teško da ćete ikada kao odrasla osoba poželeti da ga probate. U slučaju da je spisak namirnica koje ne volite veoma kratak, vaši roditelji su uradili solidnu stvar i dali vam mogućnost da izrastete u osobu kakva ste sada. Probirači su u ovoj priči izvukli deblji kraj, jer ne možete zameniti namirnicu koju ne volite drugom, a da opet imate dobar unos svih potrebnih nutrijenata. Ovakve osobe imaju slabiji imunitet i podložnije su ozbiljnijim bolestima. Zato je roditeljima veoma važno da detetu daju mogućnost da zavoli sve što je u ishrani dobro, a ograniče ono što je loše. Na taj način će dete prihvatiti zdravu ishranu kao integralni deo zdravog života što je jedan od najboljih načina prevencije mnogih bolesti savremenog sveta. Ako tek treba da postanete roditelj, mislite o ovome od početka i učinite sve što je u vašoj moći da ne zapostavite ishranu vašeg potomka. Dajte mu šansu da izraste u zdravu osobu. Koje mogu biti posledice loše ishrane? Posledice loše ishrane utiču na svaku osobu različito, ali u celini posledice mogu biti veoma loše. Gojaznost, dijabetes, kardioavaskularne bolesti, osteoporoza, povišen holesterol, rahitis, anemija, oslabljen imunitet i druge. Deca spadaju u najugroženiju grupu, zajedno sa trudnicama, dojiljama, adolescentima i rekovalescentima. Aditivi koji se koriste u industriji hrane se u organizmu gomilaju, a uticaj mnogih od njih na zdravlje nije detaljno proučen. Zbog slabe ekonomske situacije, sve manje stanovništva može da priušti kvalitetnu i zdravu ishranu. Po konzumiranju ribe smo već na samom dnu u poređenju

19

sa razvijenijim zemljama, a i povrće ne jedemo u dovoljnim količinama. Koje mogu biti dugotrajne dobre strane zdrave ishrane? Zdrava ishrana je preduslov zdravog života. Dobre strane se sastoje u smanjenju rizika od velikog broja bolesti tipičnih za lošu ishranu, što posledično dovodi do dugovečnosti i većeg kvaliteta života. Čime zameniti popularne (nezdrave) namirnice koje deca vole? Kečap: Energetska vrednost 63 kcal/100g, sadrži stabilizatore (guar i ksantan guma) i konzervans (kalijum sorbat ili natrijum benzoat). Zamenite ga sa kuvanim paradajz sokom. Hamburger (meso): Energetska vrednost 270-320 kcal/100g, od toga 2/3 iz masti. Holesterol: min.75mg/100g. Zamenite ga nemasnom piletinom, ćuretinom, junetinom spremljenu kuvanu, dinstanu ili pečenu na teflonu, u kesi za pečenje ili na papiru za pečenje u rerni. Viršla: Energetska vrednost 320 kcal/100g. Sadrže razne aditive: veštačke boje, konzervanse, nitrate, nitrite, polifosfate, soli, emulgatore. Zamenite ga pilećim belim mesom. Pašteta: Energetska vrednost 330kcal/100g. Sadrži meso, iznutrice, mast, proizvode od soje, šećer, stabilizatore i druge aditive, konzervanse. Zamenite ga sa kuvanom piletinom koju ćete samleti u paštetu u multipraktiku. Mesni narezak/Parizer Energetska vrednost 420-520 kcal/100g. Sastav: svinjsko i goveđe meso, masno tkivo, začini i aditivi. Zamenite ga sa ribom ili mesom. Topljeni sir za mazanje: Energetska vrednost 355kcal/100g sadrži polifosfate, emulgatore i konzervanse. Zamenite ga sa mladim sirom. Majonez: Energetska vrednost  732kcal/100g. Sadrži 70% ulja, koje sadrži zasićene masnoće i aditive. Zamenite ga sa kiselom pavlakom od 12% mm. Pomfrit: Energetska vrednost 319 kcal/100g, od toga 20% je od ulja. Zamenite ga suvopečenim ili kuvanim krompirom. Kola, Orandž đus: Energetska vrednost 43 kcal/100ml, iz šećera. Zamenite ih prirodnim sokovima od voća koje sami možete iscediti sokovnikom. Jasna Anđelković, nutricionista www.nadijeti.info

20

21

15


stopala vam može postati suvlja. Koristite kremu za hidriranje svakodnevno dok se suvoća ne popravi. Ukoliko vam je koža veoma suva, ispucala ili crvena, ili se ljušti, posetite podijatra. Tvrda koža: Ukoliko imate manje delove tvrde kože možete nežno koristiti eksfoliator ili odgovarajuću turpiju za stopala, da je odstranite. Exfoliator koristite samo na tvrdoj, ne i na zdravoj koži. Ukoliko imate puno tvrde kože, posetite vašeg podijatra da vam je ukloni. Napukle pete: One se mogu razviti kada tvrda koža oko vaših peta pukne. Ovo se može lečiti nanošenjem posebne kreme za stopala iz vaše apoteke. Ukoliko vas koža boli, krvari ili izgleda inficirano posetite vašeg podijatra.

Za ove potražite pomoć:

TRETIRANJE OBOLJENJA

STOPALA Kako da se pobrinem za svakodnevne probleme stopala? Mnogo ljudi povremeno ima probleme sa stopalima u ukoliko imate dijabetes, verovatno niste izuzetak. O nekim problemima ćete moći

16

sami da se pobrinete ali za neke će vam trebati pomoć stručnjaka.

Za ove se pobrinite sami: Suva koža: Ukoliko imate dijabetes i stopala vam se manje znoje, koža

Žuljevi: Žuljevi su mali, obično okrugli delovi veoma debele kože na vrhovima vaših nožnih prstiju ili sa strane malog prsta. Nemojte koristiti flastere da biste ih izlečili jer flasteri sadrže kiselinu koja može izazvati probleme ukoliko imate dijabetes. Posetite podijatra da biste ih izlečili. Gljivične infekcije: Gljivične infekcije izazivaju krte i lako lomljive nokte koji takođe mogu biti debeli i beli ili žuti u boji. Atletsko stopalo ponekad može napasti taban ili stopalo sa strane i može izazvati suvu i perutavu kožu. Atletsko stopalo se takođe može pojaviti između vaših prstiju gde koža zna da svrbi, postaje crvena i puca. Nijedno od ovih oboljenja ne bi trebalo sami da lečite. Ukoliko mislite da imate gljivičnu infekciju posetite podijatra, medicinsku sestru ili vašeg doktora. Bradavice: To su čirevi koji rastu na tabanima. Bilo koje od lečenja bradavica potencijalno je štetno za osobe sa dijabetesom, zato uvek potražite pomoć kožnog lekara, medicinske sestre ili doktora pre nego što bilo šta sami uradite. Urasli nokti: Ovo se dešava kada uglovi vašeg nokta rastu na dole i počinju da se usecaju u kožu vašeg prsta (najčešće palca). Vaš prst postaje crven, naduven i ponekad veoma boli. Nemojte sami lečiti urasle nokte. Posetite podijatra. Izbočeni čukljevi: Ukoliko vrh vašeg nožnog palca počinje da se pomera ka drugom prstu to može prouzrokovati da kost na osnovi vašeg palca bude

DIJABETES & MI


stopala izbočena. Ovo se zove izbočeni čukalj. Ukoliko se razvije kod vas možda će biti potrebno da se naprave specijalne cipele da bi vam olakšale pritisak na čuklju. Obratite se podijatru.

ODLAZAK NA KONTROLU JEDANPUT GODIŠNJE Svako ko ima dijabetes bi trebalo jedanput godišnje da ide na kontrolu stopala. Medicinski stručnjak koji je obučen za lečenje pacijenata sa dijabetesom će izvršiti kontrolu. Ovo može biti vaš podijatar, medicinska sestra ili doktor. Redovnim odlaskom na kontrole moći ćete ranije da saznate sve o bilo kom problemu i dobiti savet o nezi stopala, cipela ili nečemu što vas muči. Čak iako mislite da je problem mali i da nije vredan brige, uvek kažite vašem zdravstvenom stručnjaku ukoliko primetite bilo kakve promene na stopalima. Ukoliko vam je potrebna pomoć između vaših kontrola, zakažite pregled kod osobe koja se obično stara o vašem dijabetesu. On ili ona vam mogu pomoći da zakažete pregled kod podijatra. Takođe možete i privatno ići kod podijatra, a da ne idete kod vašeg lekara ali uverite se da imaju sertifikate za posao koji obavljaju. Ukoliko ne možete da dohvatite vaša stopala ili da ih vidite kako treba, a nemate nikoga kod kuce ko bi vam pomogao sa svakodnevnom negom stopala, onda će vam vaš doktor obezbediti pomoć. Tako što ćete razumeti kako dijabetes može uticati na vaša stopala i tako što ćete razviti vašu ličnu rutinu nege stopala bićete u stanju da se brinete o vašim stopalima sa samopouzdanjem. Napravićete pozitivan i aktivan korak ka tome da doživotno imate zdrava stopala.

NA ODMORU Ukoliko obično nemate problema sa vašim stopalima ne postoji ništa što bi trebalo drugačije da uradite kada ste na odmoru. Međutim, malo planiranja unapred i nekoliko razumnih mera zaštite,

DIJABETES & MI

pomoći će vam da uživate na vašem odmoru i da sprečite pojavu bilo kakvih problema. Ukoliko dugo putujete, neka vam stopala i noge budu u pokretu. Ako dugo sedite noge vam mogu oteći i usled toga će vam i obuća postati uska i može vam se trljati o kožu. Ustanite i hodajte što češće da bi mišići na nogama bili aktivni. Obavezno spakujte vašu kremu za hidriranje i ponesite kremu za sunčanje sa visokim faktorom ukoliko vam je potrebna. Ponesite cipele koje ste ranije nosili i koje su udobne za vaša stopala. Nemojte poneti nove, nenošene cipele. Ukoliko idete na more ponesite cipele koje možete nositi po pesku ili u vodi, npr. cipele koje smeju da se pokvase. Ponesite mali pribor za prvu pomoć koji će vam pomoći da izlečite bilo koje male povrede na vašim stopalima. Ukoliko posećujete zemlju gde ima komaraca ili drugih insekata koji vas mogu ujesti, ponesite i neko sredstvo za to.

Sve vreme nosite cipele. Pesak na plaži, pločice kraj bazena i trotoar mogu se pregrejati i mogu vam izgoreti tabane ako idete bosi. Cipele takođe mogu sprečiti povrede oštrim predmetima sakrivenim u pesku na plaži i na dnu mora, posebno ako je dno neravno i puno kamenčića. Možete kupiti plastične cipele koje će štititi vaša stopala a neće biti oštećena slanom vodom. Ukoliko povredite vaša stopala odmah zatražite pomoć, ne čekajte da stignete kući. Čim primetite povredu, očistite je i stavite antiseptik kremu i suv zavoj. Izbegavajte da pritiskate povredu koliko god možete.

TRETMANI LEPOTE

Nastavite sa vašom svakodnevnom rutinom dok ste na odmoru. Ukoliko ste negde gde je veoma toplo ili veoma hladno, možda ćete morati da koristite više kreme jer vam koža može biti suvlja nego obično.

Ukoliko želite da ugodite vašim stopalima tako što ćete uraditi pedikir ili koristiti banju za stopala, sledeće informacije vam mogu pomoći. Možete nositi lak na noktima. Međutim, ukoliko ga stalno nosite nećete moći da primetite bilo kakve probleme ili infekcije na vašim noktima. Zbog toga, skinite pa ponovo namažite lak za nokte, redovno, da biste mogli da proveravate stanje vaših noktiju. Ponekad nemojte uopšte nositi lak za nokte. Možete takođe ići na pedikir ali neka osoba koja ga radi bude stručna i neka bude obučena za pedikir za ljude koji pate od dijabetesa. Recite vašem kozmetičaru da imate dijabetes kad budete zakazivali tretman.

17


stopala Mnogi ljudi sa dijabetesom mogu takođe koristiti banje za stopala. Proverite temperaturu vode da biste bili sigurni da nije vrela, pre nego što stavite stopala unutra. Međutim ako vam je vaš kožni lekar, medicinska sestra ili doktor rekao da imate oštećenje nerava na stopalima, nemojte koristiti banje. Tetovaža na stopalu može potencijalno postati veoma bolna ukoliko imate dijabetes. To je zbog toga što tetovaže oštećuju kožu i to dovodi do infekcije.

Plikovi Ukoliko nađete plik, nemojte ga probušiti jer se može inficirati. Umesto toga, stavite suv i sterilan zavoj preko njega i povremeno ga proveravajte. Ukoliko pukne očistite ga kao što biste i posekotinu, i pokrijte ga sa zavojem.

LEČENJE POVREDA I OŠTEĆENJA KOŽE Može doći vreme kada ćete se povrediti, tako da morate znati čega da se čuvate, šta da uradite i kome da se obratite. Budite spremni, uvek imajte pribor za prvu pomoć u kući ili na poslu, razmislite šta biste uradili u određenim situacijama i imajte pripremljen plan. Držite važne telefone pri ruci i znajte koga i kada treba da pozovete.

Posekotine i ogrebotine Za male posekotine i ogrebotine se često i sami kod kuće možete pobrinuti. Očistite ranu sa toplom vodom i upotrebite antiseptik – ili dodajte tečni antiseptik u vodu ili namažite antiseptik kremu direktno na ranu. Stavite suv i sterilan zavoj preko posekotine ili ogrebotine.

Opekotine Prvo i osnovno, upotrebite hladnu vodu da ohladite povređeni deo stopala. Ili stavite stopalo u posudu sa hladnom vodom ili natopite čistu tkaninu da biste nežno pokvasili ranu istiskajući vodu iz nje. Potapkajte povređeni deo sa čistim peškirom, da biste ga osušili i pokrijte ga sa zavojem. Ukoliko bilo koja mala rana nije počela da zarasta čak i posle povrede, odmah posetite vašeg podijatra, medicinsku sestru ili doktora. Ukoliko imate oštećenja na nervima ili vam je oslabljen dotok krvi u stopala, nemojte čekati, već posetite vašeg lekara što je pre moguće, koliko god da je rana mala.

KAKO ĆU ZNATI DA LI IMAM INFEKCIJU? Kada imate ranu ili povredu, činjenica da imate i dijabetes znači da imate više šanse od drugih ljudi da dobijete infekciju. Infekcija je takođe verovatnija ukoliko ne kontrolišete vaš dijabetes redovno. Postoji veliki broj različitih znakova infekcije, iako ne morate imati baš sve: Bol – međutim, ukoliko su vaši nervi oštećeni nećete osećeti bol ili neprijatnost; Promena u boji kože – ukoliko je vaša koža bela, postaće roze ili crvena, a ukoliko vam je ten crn postaće tamniji u boji; Otok – deo kože koji je zahvaćen može izgledati naduveno.

18

Teško pomeranje stopala zbog bola i otoka – ovo zavisi od toga gde je infekcija i ne mora biti slučaj i sa vama ako imate oštećenje nerava; Vrelina – na mestu na kome je infekcija možete osećeti vrelinu pri dodiru; Rana koja curi – infekcija na rani može stvoriti gnoj zelene ili žute boje; Ukoliko vi, ili vaš partner ili staratelj vidi ili oseća bilo koju od ovih stvari, treba da zakažete pregled kod podijatra, medicinske sestre ili doktora što pre možete – tog istog ili sledećeg dana. Nemojte čekati, rane i infekcije se uspešno mogu izlečiti i što pre počnete sa lečenjem biće uspešnije. Nekad se infekcija na rani može i proširiti. Ukoliko se ovo desi imaćete visoku temperaturu i verovatno ćete se osećati loše. Ukoliko izgleda kao da se infekcija proširila odmah posetite lekara ili idite u Urgentni centar.

ŠTA DA RADIM UKOLIKO JE PROBLEM OZBILJNIJI? Ponekad treba odmah da odete u Urgentni cenar, a ne da sami pokušate lečenje kod kuće. Idite u Urgentni centar ukoliko: nagazite na nešto oštro kao špenadla ili esker, imate ozbiljniju povredu, kao duboku posekotinu ili opekotinu, deo vaše noge ili stopala je postao taman ili crn, razvijete infekciju, vaše stopalo ili noga odjednom počne da boli i postane bledo Važno je da kada stignete u Urgentni centar kažete osoblju da imate dijabetes i da vas moraju odmah pregledati. Što ranije počnete sa lečenjem brže ćete se oporaviti. www.scholl.rs

DIJABETES & MI


magnetni nakit

KAKO NAM

MAGNETNA TERAPIJA

POMAŽE?

Magnetna terapija je vrhunska prirodna terapija, bez komplikovanih medicinskih tretmana. Magnetno polje, kao prirodni fenomen, bezopasno prožima kožu i tkivo. Naučno je dokazano da su stalni magneti izuzetno efikasni u obnavljaju energije i poboljšanju funkcionisanja imunog sistema čoveka. Samim tim, blagotvorno utiču na mnoga oboljenja i bolove bez vidnih uzroka Milioni ljudi širom sveta koriste pozitivna dejstva magnetne terapije za: poboljšanje opšteg stanja organizma, smanjenje i otklanjanje svih bolova, ublažavanje nervoze, stresa i depresije, veću prokrvljenost perifernih krvnih sudova. Magnetna terapija se koristi u lečenju sledećih oboljenja: Migrena, artritis, stres, menstrualni bol, nesanica, loša cirkulacija, malaksalost, manjak energije, depresija . Magneti se u terapeutske svrhe koriste već više hiljada godina. Korišćenjem magnetnog nakita, spajajući korisno sa lepim, možete učiniti Vaše telo jačim i imunijim, štiteći ga time od mnogobrojnih bolesti. Moderna medicina i magnetna terapija se međusobno dopunjuju, a nikako isključuju. Suština je da se magnetima poboljšava cirkulacija, čime se ćelijama obezbeđuje dodatna količina kiseonika i hranljivih materija, vitamina, minerala i belančevina. Samim tim, toksini se brže izbaciju čime se generalno poboljšava stanje celog organizma! Nošenje magnetnog nakita nije preporučljivo za osobe sa ugrađenim pejsmejkerom, trudnicama, dojiljama,

DIJABETES & MI

ako imate metalne delove u organizmu, ako ste težak srčani bolesnik ili imate maligni proces i deci do 8 godina. Mnogi ljudi osećaju prva pozitivna dejstva u roku od nekoliko dana. Drugi, pak, počinju da konstatuju promene tek posle 2 do 3 nedelje. To je individualno i različito. To zavisi i od raznih faktora, kao na primer od vrste tegoba i koliko je dugo osoba bolovala od istih. Normalno je da prvi znak kojim se eksponira terapija bude povećanje energetskog nivoa i bolje opšte osećanje. Kod magnetne terapije veoma je važno da se pije dosta vode. Preporučuje se najmanje dva litra vode na dan. Magnetnu terapiju ne treba primenjivati povremeno. Magnet deluje samo ako se koristi stalno. Ako ste puni energije i ako ste u top formi, ako nemate posebnih tegoba, onda nećete osećati nikakve ostene promene. Upravo kao što redovno uzimate vitamine i minerale da biste sprečili bolest, preporučuje se da nosite magnete i kao preventivu. Možete da nosite Vaš magnetni nakit danju i noću (mnogi ljudi nikada ne skidaju nakit), ili možete Vaš magnetni nakit nositi samo preko dana ili, ako je to uslovljeno Vašim pozivom, samo

noću. Magnetna terapija je prirodna terapija i osobe na nju reaguju različito. Isprobajte na šta Vi najbolje reagujete. Možete na primer da nosite Vašu narukvicu labavo na ručnom zglobu. Naši magneti su dovoljni jaki da bi imali uticaj na cirkulaciju krvi i sa nekoliko milimetara distance od kože. Magnet utiče na cirkulaciju krvi. Što više krvi protiče kroz magnetno polje, to može biti veći efekat magneta. Iz tog razloga preporučujemo vam narukvicu ili ogrlicu kao primarni izvor magnetne energije. Narukvica može da se nosi na istoj ruci gde i ručni sat. Vaš sat može zbog magneta da stane samo onda (i samo toliko dugo), dok ne sklonite magnete iz direktnog kontakta sa baterijom, ili ako deo Vaše narukvice sa magnetima stoji u direktnom kontaktu sa baterijom sata. Magnet na unutrašnjoj strani ručnog zgloba neće zaustaviti Vaš sat koji se nalazi na spoljnoj strani ručnog zgloba. Pošto je protok krvi jednak na obe ruke, ne bi trebalo da postoji neka velika razlika u tom smislu. Ipak, možete probati da li primećujete neku razliku, jer prema orijentalnom shvatanju medicine naše telo je asimterično.

19


info Genetska predispozicija Neki ljudi lako stiču prekomerne kilograme, dok drugi godinama ostaju sa istim brojem kilograma bez ikakvog posebnog truda. Ove razlike najverovarnije nastaju zbog različitih genetskih faktora. Već je indentifikovana većina gena koje prouzrokuju preterani apetit ili odsustvo apetita, što znači da neki ljudi osećaju veću glad od drugih ili moraju da jedu više da bi bili siti, što povećava šanse da postanu debeljuškasti i dobijaju kilograme.

Način ishrane Ljudi koji biraju namirnice bogate masnoćama već u malim porcijama obroka unose puno kalorija i imaju više šanse da dobiju na težini od ljudi koji pune svoje tanjire kabastom hranom koja ne sadrži puno kalorija, kao što je hleb, krompiri i povrće. Preterano unošenje masnoća takođe uvećava rizik od kardiovaskularnih oboljenja. Mnogi ljudi se okreću hrani kada su umorni, uznemireni ili kada se dosađuju. Uzimanje hrane na ovaj način, tj. kada nisu zaista gladni može da dovede do problema sa viškom kilograma. Kada se nađete u ovakvim situacijama, probajte da pronađete drugi način da poboljšate raspoloženje, pozovite prijatelja, krenite u kratku šetnju, obavljajte neki posao van kuće kako bi se udaljili od kuhinje i frižidera.

Fizička aktivnost

ŠTA PROUZROKUJE

PRETERANU

DEBLJINU? Ljudi iz mnogih razloga postaju preterano popunjeni, ali istina je da prekomerna težina zavisi od tri glavna uzroka ili kombinacije sva tri: genetska sklonost, način ishrane i manjak kretanja

Ljudi koji vode aktivan život mnogo manje su podložni gojenju od onih koji veći deo vremena provode sedeći na poslu, ispred kompjutera, TV-a ili u kolima. Redovno vrebanje pomaže u kontroli telesne težine a poboljšava i zdravlje, pogotovo smanjuje verovatnoću od kardiovaskularnih oboljenja. Debljina se ne stiče tako lako, potrebno je uneti oko 3,500 više kalorija od prosečnih potreba kako bi se dobilo 0,5 kg. Manji broj ljudi dobije više od 1 do 3 kg. godišnje. Težina je promenjva od dana do dana pa bi trebalo da cilj bude da održite stabilnu težinu od nedelje do nedelje. Ako primetite konstantno povećanje težine pokušajte da stabilizujete svoju težinu dok ona ne preraste u ozbiljan problem. Počnite da smanjujete količinu masnoća u ishrani i uvedite 20 do 30 minuta aktivnosti dnevno.

ZDRAVI ZUBI

I dijabetes uzrokuje probleme sa zubima. Ako bolujete od dijabetesa, pravilna briga za zube je izuzetno važna. Ako imate dijabetes, povišeni nivo šećera u krvi deluje na celo telo – uključujući zube i desni. Dobra vest? Prevencija je u vašim rukama. Naučite protiv čega se borite, i preuzmite u vlastite ruke oralnu higijenu Nezavisno od toga imate li dijabetes tipa 1 ili tipa 2, kontrolisanje nivoa šećera u krvi je ključno. Što je viši šećer, pod povećanim ste rizikom od zubnog karijesa. Vaša usta prirodno sadrže brojne vrste bakterija. Kada skrob i šećer iz hrane i pića dođe u kontakt sa tim bakterijama, na zubima nastaje plak. Kiselina u plaku napada zubnu caklinu što vodi nastanku karijesa. Što je viši nivo šećera u krvi, veći je opticaj skroba i šećera u ustima, te se povećava rizik od nastajanja karijesa. Rane bolesti desni (gingivitis). Ako ne uklonite plak sa zuba redovnim

20

DIJABETES & MI


info

SMANJITE UNOS SOLI I SAČUVAJTE

ZDRAVLJE

Čovek današnjim načinom ishrane unosi prosečno pet do deset grama soli više nego što je potrebno ljudskom telu. Uzimanje prekomerne doze soli narušava zdravlje čoveka, oštećuje bubrege, povišuje krvni pritisak, a osobe koje imaju probleme sa hipertenzijom, svakako bi trebale pripaziti na unos soli u organizam. Najveći deo soli unosimo gotovom ili polugotovom hranom

K

uhinjska je so nužna za pravilno funkcionisanje organizma i ima ključnu ulogu u mnogim fiziološkim procesima. Iako pomaže u održavanju krvnog pritiska i pravilnom radu nervnog sistema, savremene prehrambene navike dovele su do toga da dnevno unosimo u organizam čak pet do deset grama soli više nego je potrebno ljudskom telu. Zbog neznanja, loših navika i preterane upotrebe, so je tako postala 'belo zlo' koje uzrokuje više štete nego dobrobiti za ljudski organizam. Najveći deo soli unosimo gotovom ili polugotovom hranom i konzumacijom obroka u restoranima. Iako ljudi

uglavnom ne vode računa o unosu soli u organizam, pretpostavljaju da se velika količina soli nalazi u proizvodima kao što su: suhomesnati proizvodi, paštete, tvrdi sirevi i sirni namazi, grickalice poput čipsa, štapića, kikirikija, pistacija, gotovih sosova, senfa, majoneza, hamburgera, supe iz vrećice i mnoga druga. Kome bi palo na um da se skrivena so nalazi u slatkom korn fleksu, koji se reklamira kao lagan i zdrav doručak? Hleb, namirnica koju svi svakodnevno jedemo, takođe uveliko pridonosi količini soli unesenoj u organizam. Važno je paziti na dečju ishranu, što znači da ne smemo decu navikavati na pržene namirnice i

četkanjem i korišćenjem zubnog konca, on će se stvrdnuti u zubni kamenac. Što duže plak i kamenac ostaju na zubima, više se iritira gingiva zuba. S vremenom desni postaju natečene i lako krvare. Uznapredovale bolesti desni (periodontitis). Nelečeni gingivitis vodi nastanku ozbiljne infekcije koja uništava meko tkivo i kosti koje podupiru vaše zube. Ta se bolest zove periodontitis, a zbog nje se zubi mogu opustiti i postati klimavi, te čak i ispasti. Periodontitis je ozbiljniji kod osoba koje pate od dijabetesa, jer takve osobe imaju smanjenu sposobnost otpora infekcijama i njihove rane sporije zaceljuju. Infekcija poput periodontitisa može povisiti nivo šećera u krvi, te je stoga dijabetes teže kontrolisati. Kako biste sprečili ozbiljnija oštećenja zubi, trebate ozbiljno shvatiti dijabetes i oralnu higijenu: Pobrinite se za pravilno kontrolisanje dijabetesa. Proveravajte nivo šećera u krvi, te sledite savete lekara kako biste dijabetes držali pod kontrolom.  Što je manji nivo šećera u krvi, manja je i opasnost od ozbiljnih problema sa zubima.  

DIJABETES & MI

hranu koja je izgubila vitalitet, a ukus joj se održava raznim hemikalijama. I pre nego što probaju jelo mnogi posegnu za solju i nekritično sole supu, povrće, meso… Začinsko bilje poput bosiljka, origana, vlasca, mažurana i čitavog niza egzotičnih začina može poboljšati i promeniti ukus hrane. Svrha ishrane je da se omogući normalno funkcioniranje svih ćelija organizma i stvaranje energije za sve metaboličke procese. Kako se priviknuti na manje slano? Konzumiranje jako slane hrane receptore slanosti u ustima čini manje osetljivim pa se normalno slana ili neslana hrana može činiti neukusnom i bljutavom. Smanjujemo li slanost hrane već za dve, tri nedelje, receptori će postati osetljiviji pa će vam hrana sa malom količinom soli biti sasvim ukusna. Ne dosoljavajte hranu prilikom kuvanja i jela. Naučite čitati deklaracije i kupujte hranu sa manje soli. Ukus jela mnogo je bogatiji i zdraviji dodaju li mu se razni začini, od luka, bibera, začinskih trava do sirćeta i soka od limuna. Izbegavajte u ishrani kečap, sojin sos, senf, majonez - svi imaju velik procenat kuhinjske soli. Jedite što više svežeg ili sušenog voća i povrća, mladog kravljeg sira, ribe, domaće juhe, mocarela sira, jogurta, žitarica bez dodatka soli. Deci je dovoljno sasvim malo soli i nemojte ih hraniti različitim grickalicama, slanim prženim krompirićima i gotovim proizvodima. Ordinacija.hr

Četkajte zube najmanje tri puta dnevno. Zube perite obavezno ujutro i naveče, ali i iza svakog obroka. Koristite mekše četkice i zubne paste s fluorom, a izbegavajte tvrde četkice koje mogu iritirati zube. Ako imate artritis ili neku drugu bolest zbog koje ne možete dobro iščetkati zube, koristite električnu četkicu za zube. Koristite zubni konac najmanje jednom dnevno. Zubni konac će efikasno ukloniti plak i ostatke hrane koja se zadržala između vaših zubi. Redovno posećujte stomatologa. Zubara trebate posećivati najmanje dva puta godišnje, te ga svakako podsetite kako imate dijabetes. Kako biste sprečili nizak nivo šećera u krvi tokom posete zubaru, jedite pre dogovorenog sastanka. Pripazite na rane znakove bolesti desni. Bilo koji znak problema sa zubima – crvenilo, oteknuće i krvarenje – odmah javite stomatologu. Pripazite i na druge simptome, poput  suvih usta ili boli u ustima. Nemojte da pušite. Pušenje povećava rizik od komplikacija s dijabetesom, uključujući bolest desni.   D. Šorgić

21


naziv rubrike (mozga, srca, očiju, ekstremiteta) i nervima(neuropatije i gangrene). Stav kod sporta sasvim je drugačiji. Kod deteta i mlade osobe (koji uglavnom oboljevaju od dijabetesa tipa 1) sport je želja i unutrašnja potreba. Osim toga, kod mladih ljudi javlja se i želja da se profesionalno bave sportom. Tu želju podupire i saznanje da su neki sportisti dijabetičari učestvovali na olimpijskim igrama, osvajali medalje i primali injekcije insulina (npr. Garry Hallu Jr. na olimpijskim igrama u Sidneju 2000. osvojio je zlato u elitnoj plivačkoj disciplini 50 m slobodno i zlato u štafeti 4x100m slobodno). Iako je fizička aktivnost važnija kao preventivni oblik zaštite od pojave dijabetesa i osobe koje već boluju od te bolesti oba tipa imaju višestruke koristi od aktivnosti. Pokušaćemo da nabrojimo koristi od fizičke aktivnosti koje mogu imati osobe sa dijabetesom,

ŠEĆERNA BOLEST I FIZIČKA AKTIVNOST S

vetska zdravstvena organizacija (WHO) je u svom godišnjem izveštaju iz 2002. godine naglasila da su smrtnost, oboljevanje i invaliditet koji su povezani sa hroničnim nezaraznim bolestima, odgovorni za više od 60% smrtnosti u svetu, a da su nezdrav način ishrane i manjak fizičke aktivnosti glavni faktori rizika tih bolesti Šećerna bolest ili diabetes mellitus (u daljnjem tekstu dijabetes), jedna je od vodećih hroničnih bolesti naše populacije, a direktno je vezana uz način života. U osnovi bolesti je poremećaj u transportu šećera glukoze iz krvi u ćelije tkiva i organa. Glukoza je šećer koji je produkt razgradnje ugljenih hidrata koji dospeva u krv. Hormon koji omogućava glukozi da iz krvi uđe u ćelije, a luči ga gušterača ili pankreas, zove se insulin. Postoje 2 osnovna tipa: diabetes mellitus tip 1 ili dijabetes zavisan o insulinu i diabetes mellitus tip 2, ili insulino nezavisan dijabetes. Dijabetes tipa 1 nastaje zbog lučenja premalih količina insulina. Dijabetes tipa 2 nastaje kao posledica smanjene osjetljivosti tkiva

22

na insulin, dok samo izlučivanje insulina može biti normalno ili čak pojačano. Nije pravilo, ali u većini slučajeva šećerna bolest koja se otkrije kod deteta, obično je tipa 1 te se još zove i mladalački ili juvenilni dijabetes, dok je ona koja se otkrije kod odraslih, mahom starijih ljudi, tipa 2 pa je još poznat kao starački ili nasledni dijabetes. Ovaj tip je direktno vezan za način života i ishranu Ovo je ujedno i najčešći oblik dijabetesa. Pristup dvema vrstama bolesnika takođe je različit. Dok nam je kod dijabetesa tipa 1 sasvim jasno kako trebamo održavati, po mogućnosti u svako doba dana, normalne vrednosti šećera u krvi, kod dijabetesa tipa 2 to je generalna preporuka, koja nije tako sudbonosna. Održavanje normalnog nivoa šećera u krvi dijabetičara tipa 1 sigurna je zaštita od kasnijih komplikacija šećerne bolesti, dok kod dijabetičara tipa 2 to nije tako sigurno (kod njih se komplikacije mogu razviti uprkos dobro održavanom šećeru u krvi). Komplikacije, koje nastaju nakon više godina, uočavaju se pre svega na krvnim sudovima

kao i slučajeve kad sportisti, rekreativci ili profesionalci, obole od dijabetesa, a žele nastaviti svoju aktivnost.

Kakva je korist od fizičke aktivnosti? Fizička aktivnost povećava osetljivost ćelija organizma na insulin tako da ćelije tkiva povećavaju svoju sposobnost vezivanja insulina (omogućeno je "otvaranje vrata") pa osoba s dijabetesom koja vežba može povećati unos glukoze (hrane) kod iste koncentracije insulina, ili pak postepeno smanjiti doze insulina ili oralnog antidijabetika. Fizičkom aktivnošću kontroliše se telesna masa. Gubitak na težini kod osoba s dijabetesom tipa 2 povećava kontrolu nivoa glukoze u krvi. Mnogo obolelih, kada počnu sa programom vežbanja, pažljivije kontrolišu ishranu i pažljivije prate nivo šećera (glukoze) u krvi. Kontrola glukoze je ključni faktor u sprečavanju komplikacija dijabetesa! Na studiji u koju je bilo uključeno oko 14 000 osoba s dijabetesom uočeno je, da su oni koji su kontrolisali šećer u krvi

DIJABETES & MI


naziv rubrike 4 ili više puta dnevno, imali i 50 - 70% manje komplikacija od onih koji to nisu. Fizička aktivnost smanjuje kardiovaskularne faktore rizika koji u kombinaciji sa dijabetesom dovode do aterosklerotske bolesti srca i krvnih sudova, smanjuje nivo serumskih lipida, smanjuje stres. Vežbanje ima veliki psihološki učinak. Uspostavljanje kontrole nad šećernom bolešću reflektuje se i na druga područja života. Povećava se samopouzdanje, manja je zavisnost o lekovima - kontrola nad svojom bolešću je zapravo kontrola nad jednim važnim delom svakodnevnog života.

Kada osobe obolele od dijabetesa ne bi trebale vežbati? Najveći razlog protiv su posledice dijabetesa. Potrebno je uzeti u obzir postojanje periferne neuropatije i mikroangiopatije (oštećenja živaca i krvnih sudova na udovima koja u završnici uzrokuju dijabetičko stopalo). Vežbanje bi u tom slučaju moglo pogoršati stanje dijabetičkog stopala pa fizičku aktivnost po pravilu treba izbegavati dok se stanje ne sanira. Ukoliko je zbog bolesti smanjena senzitivna funkcija treba izbegavati aktivnosti kod kojih dolazi do snažnog kontakta stopala sa tlom, a to su skakanje i trčanje - treba praktikovati plivanje ili vožnju bicikla. Potrebno je svakodnevno pregledati stopala, držati ih dobro namazanima da se koža ne tare o obuću, nositi obuću koja je odgovarajuće veličine, nositi čarape koje ne uzrokuju žuljeve i svaku ozledu kože stopala odmah početi tretirati. Osobe koje imaju dijabetičku retinopatiju (oštećenje krvnih sudova u unutrašnjosti oka), treba da izbegavaju aktivnosti koje podižu sistolni pritisak iznad 180 mm Hg, a u tu kategoriju spadaju dizanje tegova i vežbe kod kojih dolazi do kratkotrajnog, ali snažnog naprezanja muskulature (sklekovi, trbušnjaci, vratilo). Ronjenje treba izbegavati jer povišeni pritisak vode deluje na već oštećenu mrežnjaču oka (retinu - retinopatija). Na kraju najvažnija napomena: ako se glukoza u krvi ne kontroliše redovno, propisno i dobro - treba izbegavati fizičke aktivnosti.

Neke specijalne napomene Prva i osnovna napomena je da početak bavljenja sportom ili drugim

DIJABETES & MI

oblikom fizičke aktivnosti, treba učiniti u konsultaciji sa lekarom koji prati vas i vašu bolest . Trebate imati uvid u vlastito stanje šećera u krvi pre obroka i pre spavanja kao i u glikolizirani hemoglobin, koji je pokazatelj stanja šećera unatrag mesec dana. Treba potražiti bilo kakve znake mikroangiopatije ili neuropatije. Proveriti stanje mrežnjače, urin, ureu i kreatinin kako bi se uočili eventualni znaci oštećenja bubrega. Trebalo bi uraditi EKG u naporu (ergometrija) u slučaju ako je osoba starija od 40 godina i ako boluje od dijabetesa više od 25 godina ili ima jedan ili više faktora rizika za aterosklerotsku bolest srca. Nakon toga lekar će vam pomoći da uđete u ritam vežbanja, ishrane i terapije dijabetesa.

Kada vežbati? Jutro je najbolje vreme za vežbanje jer je dnevni ritam lučenja nekih drugih hormona, koji su u sadejstvu sa insulinom, takav, da je jutro najpogodnije, a veče najlošije vreme dana za vežbanje.

Kada kontrolisati nivo šećera u krvi u odnosu na vežbanje? Glukozu u krvi treba kontrolisati i pre i posle fizičke aktivnosti. Ukoliko je ta aktivnost dugotrajna ili jakog intenziteta, trebalo bi je meriti i tokom same aktivnosti.

Kako sprečiti pad glukoze u krvi tokom vežbanja? Meriti glukozu u krvi pre vežbanja: vrednost manja od 7.2 mmol/L: tada

treba uzeti oko 120 ccal ugljenih hidrata za svakih 30-45 min laganog do umerenog vežbanja i oko 180 ccal pre napornog vežbanja. (Jedan voćni jogurt ima otprilike 60ccal, 2 kriške belog hleba imaju otprilike 60ccal, a na različitim sportskim napitcima pišu njihove enrgetske vrednosti) vrednost između 7.2 i 10 mmol/L: tada treba uzeti 60 ccal ugljenih hidrata pre laganog do umerenog i oko 120 ccal pre napornog vežbanja. Vrednosti više od 10mmol/L ne zahtevaju uzimanje dodatnih ugljenuh hidrata pre laganog do umerenog vežbanja i do 30 min napornog vežbanja, a duže naporno vežbanje zahteva drugo merenje tokom vežbanja i uzimanje ugljenih hidrata u skladu sa smernicama koje su gore navedene za vrednosti iznad 14 mmol/L preporučuje se odlaganje vežbanja jer bi prisustvo kontraregularnih hormona moglo uzrokovati rast šećera u krvi i ketona tokom vežbanja. Za aktivnost koja traje nekoliko sati (maratoni, duge vožnje biciklom, triatloni): Doze insulina bi se trebale smanjiti za 20-50%. Suplimirana ishrana u vidu 60 ccal ugljenih hidrata koje treba uzeti svakih 30-45 min. Meriti glukozu u krvi tokom aktivnosti! Pre eventualnog takmičenja dobro bi bilo na treningu simulirati uslove slične aktivnosti (trajanje, napor) da bi se videlo kako se kreću vrednosti glukoze u krvi.

Šta ukoliko i pored svih mera opreza i regulacije šećer u krvi ipak padne ispod normalnog nivoa? Ukoliko uočite znake pada šećera u krvi treba prekinuti aktivnost i nadoknaditi šećer. Za početak dovoljni su jednostavni šećeri (bombone, sok, dekstroza) na šta treba nadovezati složene ugljene hidrate za duži učinak (energetski gel, obična testenina, integralni hleb). Prepoznavanjem pozitivne povezanosti sporta, fizičke aktivnosti i zdravlja, Svetska zdravstvena organizacija donela je 2004. godine dokument o Globalnoj strategiji zdrave ishrane, fizičke aktivnosti i zdravlja i Rezoluciju o promovisanju zdravlja i zdravog stila života (Global Strategy on Diet, Physical Activity and Health and a Resolution Health Promotion and Healthy lifestyles). Oba dokumenta naglašavaju važnost sticanja navika redovnih fizičkih aktivnosti već u dečijoj dobi. dr Zoran Đurđev Dispanzer medicine sporta, Dom zdravlja Pančevo

23


čarobna kuhinja

Lakše sa

dijabetesom O MASTIMA Masti u organizmu imaju višestruku ulogu. Pored obezbeđivanja potrebne energije, masti ulaze u sastav svih ćelijskih membrana, imaju zadatak pre­nosa (transporta) vitamina A, D, E i K, rastvorlji­vih u masti. Štite organe poput jetre, srca, bubrega, štite organi­ zam od temperaturnih “šokova” pri naglim promenama temperature okoline,

učestvuju u procesu zadržavanja kalcijuma u zubima i kostima, jer prenose vitamin D... Postoji razlika među pojedi­nim mastima u njihovu hemijskom sastavu, i upravo ta različitost određuje koje su masti dobre, a koje loše. Masti se, uglavnom, sastoje od glicerola i materija koje se nazivaju masne kiseli­ne, različitih među sobom po sastavu.

Tri jednostavna načina da se izbegnu loše masti Izbegavajte spakovanu, dugotrajnu hranu kad god je to moguće. Umesto toga jedite hranu koju sami pripremate kod kuće. Jedite proteinsku hranu sa malo masnoća, mlečne proizvode od obranog mleka, integralne žitarice, leguminoze (razne vrste pasulja, boranije, graška), voće i povrće. Koristite zdrava ulja kao što je to maslinovo, ulje uljane repice ili suncokretovo ulje i male količine soft margarina za popravak ukusa namirnica. Prim. dr Miodrag Đoređević

U sledećem broju, pored novih recepata, moći ćete da pročitate više o proteinima! 24

Dnevni unos masti u organizam treba da čini 25–30% ukupnog dnevnog unosa kilokalorija. Od toga zasićene masti treba da čine najviše 7–10%, mononezasićene masne kiseline 7–10% i polinezasićene masne kiseline 7–10%. Zasićene masne kiseline služe, uglavnom, kao izvor energije i nalaze se u mastima životinjskog porekla (mast, loj, puter, margarin), koje su na sobnoj temperaturi u čvrstom stanju. Ima ih i u namirnicama biljnog porekla kao što su palmino i kokosovo ulje, a sadrže ih neki gotovi proizvodi (krekeri, čips…). Mononezasićene masne kiseline ulaze u sastav namirnica biljnog porekla i nazivamo ih biljnim uljima. Najrasprostranjenija mononezasićena masna kiselina jeste oleinska, glavni sastojak maslinovog ulja. Polinezasićene masne kiseline ulaze u sastav biljnih ulja, poput suncokretovog, kukuruznog i susamovog, a najpoznatija je linolna kiselina kojom je posebno bogata plava riba. Trans-masne kiseline su biološki neaktivni oblici i u našem organizmu deluju isto kao i zasićene masne kiseline. Nalaze se u prirodnom sastavu nekih namirnica, ali se u većim količinama nalaze u hidrogenizovanim mastima – tvrdom i mekom margarinu, proizvodima na bazi margarina, pavlake i putera, biljnim uljima lošeg kvaliteta, prženoj i pečenoj hrani. Omega-3 masne kiseline, kao što su DHA (dokoheksanoična kiselina) i EPA (eikosapentanoična kiselina), imaju centralnu ulogu u razvoju mozga i vida kod dece kao i kod očuvanje zdravog srca. Smanjuju nivo triglicerida, rizik od začepljenja krvnih sudova srca i mozga, a doprinose i normalnom srčanom ritmu. Ove masne kiseline organizam može sam proizvesti iz alfalinoleične kiseline koja se može naći u orahu i semenu lana ali je iskorišćenje manje od 10%. Masna riba hladnih mora kao što je to skuša, haringa, losos, sardela ili tuna bogate su omega-3 masnim kiselinama. Violeta Orešković, autor kuvara

DIJABETES & MI


čarobna kuhinja ČORBA OD PEČURAKA

Potrebno je za 4 osobe 250 g šampinjona 0.7 l domaće supe ili vode sa kockom za supu 80 g krem sira ELLA (0% m. m.) 15 g peršuna (jedna šaka) so, začini po ukusu   Priprema Šampinjone iseckati na listiće, spustiti ih u proključalu supu, začiniti i prokuvati oko 5 minuta. Sve presuti u blender, dodati peršun i krem sir pa blendirati (pasirati) dok se čorba ne ujednači (1–2 min.). Služiti toplo.

PASTIRSKI ĐUVEČ Potrebno je za 4 osobe 400 g junećeg ili konjskog mesa, od buta 70 g mesnate slanine 400 g krompira 100 g crnog luka 300 g crvene paprike 15 g ulja od grožđanih koštica ili ulja od komine masline 1 dl belog vina za marinadu 30 g ulja od grožđanih koštica ili ulja od komine masline 1 kašičica kima (potopiti ga u vodu) 1 kašičica aleve paprike 2–3 čena belog luka (zgnječiti ih) rendana kora od 1 limuna so, biber, začini po ukusu čili papričica po ukusu   Priprema Pomešati sve sastojke za marinadu i dodati meso isečeno na sitnije kocke. Dobro promešati, poklopiti i ostaviti da odstoji najmanje jedan sat, a poželjno je duže. Luk iseći na rebarca, papriku na krupnije komade, krompir na kolutove, a slaninu na listiće. Slaninu poređati na dno vatrostalne činije ili pleha, preko toga rasporediti polovinu paprike i krompira i malo posoliti, pa dodati polovinu

DIJABETES & MI

mariniranog mesa i polovinu luka. Sve ponoviti još jednom, preliti sa dve kašike ulja i poklopiti poklopcem ili prekriti aluminijumskom folijom. Peći na 1800C jedan sat, otvoriti, lagano promešati i preliti vinom. Dodati malo vode, poklopiti i peći još jedan sat. Isključiti rernu i ostaviti činiju u rerni dok se ne ohladi. Servirati toplo, uz salatu!

25


čarobna kuhinja SATARAŠ

Potrebno je za 4 osobe 500 g paprike (crvene, žute, zelene) 500 g paradajza 300 g crnog luka 40 g ulja od grožđanih koštica so, začini po ukusu Priprema Na ulju dinstati luk isečen na rebarca, podlivajući vodom, oko 10 minuta. Dodati papriku isečenu na tanje kolutove i dinstati još 15 minuta. Na kraju dodati paradajz, oljušten i isečen na krupnije komade, začiniti i dinstati dok ne ispari skoro sva tečnost. Servirati toplo, uz ribu ili pečurke!


čarobna kuhinja

SLANE KOKTEL KUGLICE

  Potrebno je za 15–17 kuglica 250 g pilećeg belog mesa 2 jaja 100 g krem sira ELLA (0% m. m.) 100 g stišnjene šunke 130 g kačkavalja (gaude, edamera ...)    Priprema Pileće belo meso iseći na krupnije komade i skuvati. Ohladiti i usitniti u električnoj seckalici. Šunku iseći na kockice, a jaja tvrdo skuvati i isto iseći na sitne kockice. Kačkavalj sitno izrendati. Dobro izmešati usitnjeno meso, sir, jaja i šunku (nije potrebno soliti) i rukama oblikovati kuglice težine oko 35 g. Svaku kuglicu uvaljati u izrendani kačkavalj tako da podseća na rafaelo kuglice. Dobro ohladiti, da se kuglice stegnu, pa servirati!

BAKLAVA Potrebno je za 4 osobe 500 g kora za pitu od ovsenog brašna 4 jaja 180 g zaslađivača DIAMEL 240 g ulja od grožđanih koštica 250 g mlevenih oraha 230 g jogurta (0.9% m. m.) 1 prašak za pecivo za preliv 6 dl vode 240 g zaslađivača DIAMEL tečni zaslađivač, po ukusu   Priprema Penasto umutiti jaja sa šećerom, dodati ulje, jogurt i prašak za pecivo pa sve dobro izmešati. Kore za pitu podeliti u dva dela pa ih ređati u podmazan pleh. Svaku koru premazati pripremljenom smesom. Posle potrošene jedne polovine kora posuti orahe, pa poređati ostale kore na isti način, premazujući ih pripremljenim premazom. Baklavu staviti u rernu, zagrejanu na 2500C, posle 10 minuta smanjiti na 2000C i peći još oko 30 minuta, dok gornja kora ne porumeni.

DIJABETES & MI

U međuvremenu prokuvati 6 dl vode sa zaslađivačem DIAMEL i tečnim zaslađivačem, pa pečenu baklavu preliti vrućim prelivom čim se izvadi iz rerne. Ostaviti da se ohladi i upije svu tečnost. Seći na romboidne komade i služiti hladno!

27


upitnik

PROCENA RIZIKA OD NASTANKA DIJABETESA TIPA 2 Ukoliko sumnjate da Vama ili nekom bližnjem preti dijabetes tip 2, evo jednostavnog načina da proverite. Odgovorom na nekoliko jednostavnih pitanja sa velikom sigurnoću možete utvrditi da li ste u riziku od nastanka dijabetesa tipa 2 6. Da li ste koristili lekove za sniženje krvnog pritiska? BODOVI      ODGOVOR 0                       NE 2                       DA

Ovaj upitnik primenjuju i lekari i uveden je u Nacionalni vodič za prevenciju tipa 2 dijabetesa. Bitno je samo da budete iskreni i da stvarno uzmete metar i izmerite struk. Merenje izvršite u predelu pupka, u opuštenom stanju (nemojte „uvlačiti“ stomak). ITM ili indeks telesne mase se računa tako što se Vaši kilogrami podele sa kvadratom Vaše visine. Primer: osoba težine 80 kg i visine 1,80 će imati ITM od 24,7 (80 / 1,80x1,80) Ukoliko dobijete rezultat Umeren, Visok i Vrlo visok, odmah se konsultujte sa vašim izabranim lekarom, kako biste uneli neophodne izmene u Vašim životnim navikama.

7. Da li Vam je ikada izmerena povišena vrednost šećera u krvi (u rutinskom pregledu, tokom bolesti ili u trudnoći)? BODOVI      ODGOVOR 0                      NE 5                      DA

1. Starost BODOVI 0               2               3               4              

8. Da li je neko u vašoj porodici imao ili sada ima dijabetes? BODOVI    ODGOVOR 0                 NE 3                 DA (deda, baba, tetka,ujak, stric ili prvi rođaci, ali ne roditelji, braća, sestre ili deca) 5                 DA (roditelji, braća, sestre ili dete)

ODGOVOR <45 45-54 55-64 >64

2. ITM - odnos telesne težine i visine (kg/m2) BODOVI    ODGOVOR 0                 <25 1                 25-30 3                 >30 3. Obim struka (u cm)  Veoma je važno da sada izmerite obim struka. Merenje izvršite u opuštenom stanju, u visini pupka.   BODOVI           ODGOVOR                       M          Ž 0                   <94       <80 3                   94-102     80-88 4                   >102     >88 4. Da li uobičajeno tokom dana upražnjavate najmanje 30 min. fizičke aktivnosti na poslu i/ili tokom odmora (uključujući i normalnu dnevnu aktivnost)? BODOVI    ODGOVOR 0                   DA 2                   NE 5. Koliko često jedete povrće ili voće? BODOVI    ODGOVOR 0                 Svaki dan 1                 Ne svaki dan

DIJABETES & MI

Rizik za razvoj tipa 2 dijabetesa u narednih 10 godina je: Zbir bodova <7                Nizak (1 od 100 osoba će dobiti dijabetes) 7 - 11           Lako povišen (1 od 25 osoba će dobiti dijabetes) 12 - 14         Umeren (1 od 6 osoba će dobiti dijabetes) 15 - 20         Visok (1 od 3 osoba će dobiti dijabetes) >20              Vrlo visok (1 od 2 osoba će dobiti dijabetes) Prema Nacionalnom vodiču za lekare u primarnoj zdravstvenoj zaštiti "PREVENCIJA TIPA 2 DIJABETESA" PODSETNIK - Kontrole šećera, holesterola i krvnog pritiska sprovedite jedanput godišnje nakon navršene 40 godine života. - Zdrava ishrana i redovna fizička aktivnost održaće duže Vaše zdravlje i lepši izgled. - Boravak u prirodi oslobađa od stresa, smanjuje potebu za cigaretama i produžava život. VAŽNO JE ZNATI - Smanjenjem prekomerne telesne težine za samo 10%, smanjujete rizik za dijabetes za 50%, redukujete krvni pritisak za 10 mmHg i ukupni holesterol za 10%! - Dijabetes je bolest koja ne boli - možete je imati više godina, a da je ne osetite! - Dijabetes je često nasledan. - Rano otkriveni dijabetes obezbeđuje dug i kvalitetan život uz poštovanje nekoliko jednostavnih pravila. - Kasno otkriveni dijabetes ozbiljno ugrožava srce i krvne sudove, bubrege, nervni sistem, vid.

29


poznati

MNOGI POZNATI LJUDI SU BOLOVALI ILI BOLUJU OD

Teško je pobrojati i evidentirati sve čuvene ljude koji su imali neki oblik dijabetesa, ali ovde ćemo pokušati da sažmemo samo neka imena, kako bismo Vam pokazali da se sa ovom bolešću može biti uspešan

N

ije uvek bilo lako dijabetičaru priznati svojoj okolini i javnosti da boluje od ove bolesti, zato što je društvo imalo i ima poteškoća u prihvatanju onih koji se malo razlikuju od zdravih. Ipak, danas znamo da dijabetičar koji redovno uzima svoju terapiju, koristi fizičku aktivnost i održava nivo glukoze na normali jeste zdrav čovek. Da li ste znali da je osnivač McDonald's-a, Rej Kroc, dijabetičar? Takođe, malo je poznato da je najveća zvezda rock 'n' rol-a, Elvis Prisli bio dijabetičar. Dijabetes su imali ili imaju i teniseri Bili Talbert i Artur Eš, političari Nikita Hruščov, Gamal Abdul Naser, Menahem Begin, Fransoa Duvalier, Jurij Andropov, Anvar el Sadat, Josip Broz Tito, Žorž Klemanso. Zamislite koliko bi svet bio siromašniji da dijabetičari Tomas Edison, Ernest Hemingvej, Džordž Lukas i H. Dž. Vels nisu bili u stanju da kontrolišu svoj dijabetes, a samim tim i da stvaraju. Pevačice božanstvenog glasa Ela Fitzdžerald i Mahalija Džekson takođe su u ovom društvu. Izbockani prstići ne smetaju slavnom B.B. Kingu da svira gitaru, kao ni Hale Beri da osvaja filmske nagrade. Stiv Redgrejv, veslač iz Velike Britanije, osvajač zlatne medalje na Olimpijadi u Sidneju 2000. godine i Nikol Džonson, Miss Amerike za 1999. godinu, takođe imaju dijabetes i oni su današnji idoli mladih.

ŠEĆERNE BOLESTI 30

DIJABETES & MI


ser stiven redgrejv Od kada mu je dojagnostikovan dijabetes 1997. Stiv je postao izvor inspiracije za mnoge dijabetičare

S

tiv je prvo pomislio da je njegova karijera gotova, ali je odmah uz lekare krenuo da osvoji svoju petu zlatnu olimpijsku medalju na Olimpijadi u Sidneju. To je bio značajan momenat u istoriji sporta, kako za učesnike tako i za one koji su pratili sport kao posmatrači. Njegov uspeh je bio dokaz da dijabetes ne znači kraj sportskih dostignuća bez obzira da li je u pitanju olimpijada ili rekreacija. Danas, Stiv često dobija mejlove od ljudi kojima je skoro dijagnostikovan dijabetes i koji pokušavaju da se prilagode životu sa dijabetesom. „Vrlo rano sam odlučio da dijabetes mora da živi sa mnom a ne ja sa dijabetesom“, kaže Stiv. „Ne postoji razlog zašto ne možete da dostignete svoje snove ali je potrebno dosta predanosti da bi se to postiglo.“ „Moj konsultant je stručnjak na polju sporta i dijabetesa i ima odličan veb sajt www.runsweet.com gde možete da nađete veliku količinu informacija. Sajt ima odeljke za široku lepezu ljudi, od sportista do dece. Uvek preporučujem ovaj sajt onima kojima treba vodič. Ja sam imao potrebu za stručnim savetima kada mi je dijabetes bio dijagnostikovan i morao sam da imam pomoć u pronalaženju rešenja koje mi odgovara. Svako treba

OLIMPIJAC SA PET MEDALJA da nađe svoj put do života sa dijabetesom koji njemu odgovara. Profesionalno treniranje sa dijabetesom je bilo strašno teško. Uspevao sam da treniram na najvećem mogućem nivou sledeći veoma jednostavna pravila. Trenirao sam 16 do 24 puta nedeljno u veoma napornom sportu – veslanju. Devedeset posto naših treninga značilo da srce kuca između 120

i 160 puta u minuti tokom jednog sata i četrdesetpet minuta. Morali smo da postignemo takav režim koji mi je omogućavao da radim kao i ostatak mog tima i koji mi je omogućavao da kontrolišem nivo šećera u krvi. Moj savet mladim sportistima sa dijabetesom je da ne budete tvrdoglavi i da prihvate svu pomoć koju mogu da dobiju kako bi postigli svoje ciljeve. Biti tvrdoglav je veoma korisno za ustajanje ujutro iz krevete i teranje sebe kroz teške treninge ali nije dobro za učenje kako živeti sa dijabetesom.

31


NOVO POGLAVLJE U PROMOCIJI

DIJABETESA

„Jedno od najlepših iskustava je probuditi se zdrav nakon duge bolesti.“ – Harold Kušner

„Nije fora ostati zdrav, treba naći bolest koja vam se sviđa.“ Džeki Mason

„Biti zdrav znači imati iste bolesti kao i vaše komšije.“ Kventin Krisp

32

Veoma sam ponosan na ovu trku jer su po prvi put na ovim prostorima trojica dijabetičara učestvovala kao štafeta na jednom Ironman triatlonu Iako je Karlo ovu trku završio sam prošle godine a Nenad Šimunko iz Hrvatske također završava Ironman triatlone meni je bio cilj da nas  još učestvuje u sportskim takmičenjima i da to ne bude samo trčanje naravno. Ironman triatlon je veoma teška disciplina u kome jedan čovek treba prvo plivati 3.8 km, zatim voziti bicikl 180 km i posle svega toga istrčati maraton. Na sreću ova trka je imala i mogućnost štafetnog takmičenja i meni se odmah javila ideja da pronađem još dva dijabetičara i da zajedno oformimo tim koji će se takmičiti. Simbolično smo se nazvali SWEET DREAMS i bili smo jedina strana štafeta na trci. Sam triatlon se održava između dva mesta Gyékényes u kome je bio start i plivanje, bicikl se vozio u krugovima do Nagyatad-a gde je bio finiš i trčanje. Hladno jutro na startu trke ali lepo, vedro, svi su nervozni, nameštaju se bicikli, ide zagrejavanje za plivanje. Voda je bila hladna i skoro svi su nosili neoprenska odela, start trke počinje pucnjem iz topa koji sve iznenadi a stotine plivača skače u vodu. Od tog momenta kreće borba sa samim sobom i koja za neke traje i po 14 sati. Start glavne trke i štafeta je pomeren i mi smo startovali sat vremena kasnije. Za SWEET DREAMS je plivao Zoran Damjanović iz Rume koga mnogi znaju jer se družimo na trkama gde Zoća trči polumaratone. Pliva se dva kruga i Zoća prvi završava za sat vremena, ja ga čekam na izlasku iz vode i on mi se žali da mu je jako teško i da ima problem sa grčevima. Ono što mnogi neznaju jeste to da se hipoglikemija ne oseti u vodi dok se pliva i ja sam Zoćin drugi krug bio ni živ ni mrtav jer sam

DIJABETES & MI


se bojao da ga negde na sred jezera ne pogodi hipo i da mu stvori probleme. Mnogi od vas koji plivaju niste svesni koliko je ovakvo plivanje rizično za jednog dijabetičara i Zoća je u ovoj trci od nas trojice bio izložen najvećem riziku. Naravno da on ne odustaje već hrabro ulazi u drugi krug i završava plivanje za 02:01:50. Karlo startuje bicikl veoma raspoložen i odlazi na put od 180 km a za to vreme Zoća se oporavlja i oblači i mi krećemo ka Nagyatad-u gde se završava bicikl i počinje trčanje. Ono što bih rekao jeste da je veoma naporno raditi ovakve štafete jer se puno vozi automobil, mi smo spavali 40 km od starta trke pa posle još toliko to mesta gde je finiš, ukupno sam za ova dva dana vozio 1000 km, ako budemo radili ovako nešto sledeće godine potrebno je povesti četvrtog koji bi bio vozač i logistika. Karlo bicikl završava jednim lepim ritmom, bez kvarova i većih problema za 05:55:07. Meni su glikemije na dan trke stalno bile preko 10, adrenalin i brojne obaveze koje su morale da se završe su uradile svoje. Startovao sam trčaje sa šećerom 16 i po krugu sam padao za 2-3 vrednosti što je bilo jako puno i nisam se lepo osećao već nervozno ali imao sam snagu i lakoću u nogama. Trčalo se 11 krugova, za mene možda najdosadnijim maratonom koji sam ikad istrčao. Nakon četvrtog kruga, negde oko 16 km, tj oko 01:20 min od početka trčanja šećer mi je bio 5.2! Bez obzira šta sam konstantno jeo tablete

DIJABETES & MI

glukoze i gelove ja sam tonuo u hipo i jedva sam zaustavio taj tobogan. Da napomenem da sam i ovaj put nosio senzor(CGM) i svakog sekunda sam imao uvid u visinu šećera u krvi. Negde oko dvadesetog kilometra me počelo jako boleti mesto gde je bio senzor i ja sam uvideo da se on odlepio i da me antenica neprestano bode u stomak. Još jednom se pokazalo kao tačno da držanje tog senzora nije dobro napravljeno i da on nije praktičan i pouzdan za nekog ko je veoma aktivan i puno se znoji. Ja sam to očekivao i uvukao

33


naziv rubrike

sam majicu u šorc da mi slučajno ne bi ispao mali Mini Link koji košta 1.000 evra. Da stvar bude još teža negde oko 23.-eg kilometra počinje strašan pljusak koji se ne zaustavlja do kraja trke. Na sreću Zoća mi dodaje kesu u koju ja stavljam inzulinsku pumpu da bi je zaštitio od kiše jer ona nije vodootporna. Do kraja trke trčim po pljusku, sve je mokro na meni, nemam ni pumpu ni CGM (kontinuirano merenje glikemije) ali nema govora o odustajanju, setio sam se Zoće i njegovog mučenja sa grčevima, ako je on toliko rizikovao šta je jedan pljusak, mokre gaće i patike... Staza kojom sam trčao mi nije bila nešto interesantna, padala je kiša tako da sam trčao sporije i završio svoj deveti maraton za 04:22:43. Nikad nisam doživio hipotermiju posle trke, jedva sam se dovukao do auta da se ugrejem, sav sam se tresao, veoma jako, gotovo nekontrolisano. Hteo sam da vidim i osetim atmosferu jednog Ironman takmičenja ali moram priznati da se nisam nešto oduševio. Previše mi je sve to stresno i konfuzno u odnosu na trčanje maratona. A atmosfera barem meni nije ni približna velikim svetskim maratonima. Nemam želju da završim Ironman takmičenje ali moram odati veliko priznanje pojedincima koji ga sami završe - to je stvarno nadljudski napor. Momci i devojke, svaka vam čast na hrabrosti da se upustite u ovako nešto. Mi smo sa ovom trkom otvorili novo poglavlje u promociji dijabetesa i učešću samih dijabetičara u raznim sportovima pa

34

i u ovakvim izuzetno teškim disciplinama. Lopta je zakotrljana i biće nas sve više a svest društva će biti promenjena kada su u pitanju dijabetičari i njihove mogućnosti za bavljenje različitim stvarima. Ovu trku će obeležiti momenat kada sam jedući lubenice koje su se delile kao okrepa začuo „Born to be Wild“ koju je svirao hard rok bend u parku na polovini kruga. Iako sam bio mokar do gole kože pogledao sam nebo i rekao hvala, jer smo po prvi put kao tim uspešno pobedili dijabetes i pomerili granice za stepenik više. Zorane i Karlo, svaka vam čast na trudu i hrabrosti, juče smo disali kao jedan i zato smo uspeli. Velika sloga i požrtvovanje su doneli rezultat i pokazali svima da prepreke postoje samo u našim glavama! Na trci smo imali i podršku - Nenad Šimunko (on je također dijabetičar) je prešao biciklom 300 km da bi nas bodrio i ja mu se ovim putem na tome zahvaljujem!! Ninoslav Rašković http://pobedidijabetes.rs

DIJABETES & MI


prsten raspoloženja, zdravlja i sreće

PRSTEN KOJI

MENJA BOJU

VAŠA SOPSTVENA ENERGIJA ĆE NATERATI PRSTEN DA PROMENI BOJU PRSTENA I OTKRIJE VAŠE UNUTRAŠNJE EMOCIJE I ZDRAVSTVENO STANJE A NJEGOVO NOŠENJE ĆE VAM DONETI SREĆU Još mnogo pre evropskog naseljavanja Australije, starosedeoci - Aboridžini, su pretraživali planine zapadne Australije u potrazi za zlatom. Tokom svog napornog traganja otkrili su čudni kamen koji je menjao boju u njihovim rukama. Proglasili su kamen božjim darom pa su mu i ime dali prema svom božanstvu MIKATARA. Kamen je u početku koristio samo plemenski vrač prilikom ritualnih obreda kada je i otkrivena zdravstvena moć kamena i dato mu ime MIKATARA - KAMEN RASPOLOŽENJA, ZDRAVLJA I SREĆE. Kamen je imao moć da prepoznaje zdravstveno i emotivno stanje čoveka i to pokazuje određenom bojom. Ako je čovek koji ga drži u odličnom zdravstvenom i emotivnom stanju kamen je dobijao tamno plavu boju, ako je zdravstveno i emotivno stanje bilo osrednje, kamen je dobijao zelenu boju a kada je kamen postajao svetlo braon boje to je značilo da je čovek lošeg

emotivnog i zdravstvenog stanja. Kasnije su primetili da kamen vremenom menjajući boju u ruci čoveka vodi do poboljšanja njegovog emotivnog i zdravstvenog stanja, kao i da donosi sreću. Od tada su Aboridžini počeli da nose MIKATARU uvek sa sobom - što se zadržalo i danas među njihovim potomcima. Kamen se obrađuje na drevni način i nosi u obliku prstena koji poseduje nepromenjene moći.

VAŽNA NAPOMENA!!! Prsten nije otporan na vodu! ZNAČENJE BOJA Prsten raspoloženja u dodiru sa prstom menja boju u skladu sa vašom unutrašnjom energijom, raspoloženjem i zdravstvenim stanjem...

VELIČINE PREČNIKA PRSTENA od 1,6 cm do 2 cm. Plaćanje prilikom preuzimanja.

CRNA – pod stresom, napetost, nervoza, premorenost, malaksalost, klonulost, loše zdravlje SIVA - velika zabrinutost i nervoza, isceđenost ĆILIBAR (BRAON/ŽUTA) – promenjive emocije, mala uznemirenost, hladnoća ZELENA – normalno-osrednje stanje, bez velikog stresa PLAVO-ZELENA – delimična opuštenost, LJUBIČASTA – hladnokrvnost PLAVA – opuštenost, smirenost, sve na svom mestu, TAMNO PLAVA – velika sreća, zaljubljenost, strast, romantičnost, puna kondicija, dobro zdravlje

PRSTEN MOŽETE DA NARUČITE NA TELEFON 065 814 0 002 po ceni od 299,00 + ptt troškovi.


časopis DIJABETES I MI broj 7  

Časopis DIJABETES I MI broj 7 - 2011. godina