Issuu on Google+

SAVETI STRUČNJAK A, ISHRANA I RECEPTI, NAČIN ŽIVOTA BROJ 1 - SEPTEMBAR-OKTOBAR 2010.

A N CE . n i d

49

HRANA KAO LEK

PARADAJZ GOJAZNOST JE

GLAVNI OKIDAČ DIJABETES & MOJA VI

HALI BERI

BORBA SA DIJABETESOM


BROJ 1 - SEPTEMBAR-OKTOBAR 2010.

17

7

9

11

12

15

POLA MILIONA OBOLELIH Sa šećernom bolešću u Srbiji, prema procenama, trenutno živi preko 400.000 osoba. Iako je u svetu broj obolelih od dijabetesa u drastičnom porastu, do 2025. godine očekuje se da će se taj broj udvostručiti, a u zemljama u razvoju, gde spada i Srbija, čak utrostručiti. GOJAZNOST GLAVNI OKIDAČ Zabrinjava činjenica da na svakog pacijenta sa postavljenom dijagnozom dolaze bar dva neregistrovana bolesnika, a u svetu je šećerna bolest, zbog sve više gojaznih osoba, poprimila razmere epidemije. DUGOROČNE KOMPLIKACIJE ŠEĆERNE BOLESTI Osnovne komplikacije šećerne bolesti javljaju se usled poremećaja u krvnim sudovima i zbog oštećenja nerava (neuropatija). Oštećenje velikih krvnih sudova ugrožava srce, posebno kod srčanih bolesnika i osoba sa visokim krvnim pritiskom, a mogu izazvati i probleme u cirkulaciji nogu. KAKO SPREČITI RAZVOJ ŠEĆERNE BOLESTI Bolest se pojavljuje iz više razloga, ali jednostavno rečeno to je stanje kada nema dovoljno, ili nema nimalo, insulina, hormona koji luči pankreas. Vrlo često u ovoj bolesti ili u njenom razvoju, pankreas luči i povećane količine insulina, ali ćelije su otporne na njegovo delovanje, što nazivamo "insulinskom rezistencijom". NAUČITE DA PRAVILNO JEDETE Pokušajte da prestanete sa emocionalnim prejedanjem i kilogrami će nestati. Ako vam je čokolada lek

DIJABETES & VI

18

21

24

27

28

30

za ljubavni bol, a grickanje čipsa način da se smirite kad ste nervozni, moguće je da patite od emocionalnog prejedanja. HRANA KAO LEK – PARADAJZ Za jačanje odbrambenog sistema organizma, protiv katara creva i želuca, kašlja, plućnih bolesti, bolesti mokraćnih organa, viskog krvnog pritiska, za regulisanje probave, za izbacivanje vode iz organizma i izbacivanje urina, za lečenje dijabetesa, bolesti jetre, reume, gihta. ALTERNATIVNI ZASLAĐIVAČI Širom sveta, postoji velika potreba za materijama, koje će isto kao konzumni šećer hrani davati sladak ukus, a da pri tome te materije ne doprinose sveukupnom unosu kalorija i da ne deluju na nivo glukoze u krvi. GESTACIJSKI DIJABETES Gestacijski dijabetes je vrsta šećerne bolesti koja se javlja u trudnoći i obično nestaje nakon porođaja. NEGA STOPALA KOD DIJABETIČARA Nekoliko minuta dnevno, koje posvetite vašim stopalima, može sprečiti buduće probleme. Sledeći saveti pomoći će vam u tome kako pravilno održavati higijenu stopala. DEVET RAZLOGA ZBOG KOJIH SE DEBLJAMO Pravilna ishrana je ključ uspeha kada je u pitanju gubitak suvišnih kilograma, ali ubrzani tempo života i splet okolnosti često onemogućavaju da se pripdržavamo osnovnih pravila. SAGOREVAČI MASTI Poznata muka: višak masti u organizmu. Bilo da su u vidu omraženih masnih naslaga na bokovima, zadnjici, stomaku ili na drugim mestima, bilo da se talože po krvnim sudovima i povećavaju rizik od infarkta. HALI BERI - MOJA BITKA SA DIJABETESOM Iako je kamera snimala mlada glumica je morala da momentalno da legne, ali pre nego što je uradila bilo šta kolaborirala je na snimanju i hitno odvežena u bolnicu. Holivudska glumica Hali Beri je potom, opasno bolesna, ležala u dijabetičkoj komi nedelju dana pre nego što se vratila u život koji više nikada neće biti kao ranije.


info

INTEGRALNIM PIRINČOM PROTIV DIJABETESA Integralni pirinač je vrsta celovitog zrnevlja koji za razliku od belog pirinča ne izaziva rapidni rast nivoa glukoze Novo istraživanje na Harvardu je zaključilo da ljudi koji jedu dva ili više puta nedeljno integralni pirinač smanjuju rizik od razvijanja dijabetesa tipa 2 za oko 10% u poređenju sa ljudima koji ga jedu manje od jedanput mesečno. A oni koji jedu beli pirinač pet ili više puta nedeljno imaju 20% veće šanse za dobijanje dijabetesa tip 2 od ljudi koji ga jedu manje od jedanput mesečno. Menjanje trećine obroka belog pirinča sa integralnim pirinčom svaki dan moglo bi redukovati rizik od dijabetesa tip 2 za 16 posto. Jedan obrok jednak je šoljici kuvanog pirinča. Ovo nije jedino istraživanje koje navodi na ovakve zaključke. U Šangaju 2007. godine je sprovedeno  istraživanje kojim je zaključeno da su žene u srednjim godinama koje su jele velike količine belog pirinča i ostalih rafiniranih ugljenih hidrata takođe imale povećan rizik za dijabetes.

RIBLJE ULJE MOŽE UMANJITI RIZIK POJAVE RAKA DOJKE Da je riblje ulje zdravo za decu, znamo odmalena, a naučnici sada tvrde da ono smanjuje mogućnost od pojave raka dojke, i to za trećinu. Do sada se smatralo da poboljšava funkcionisanje mozga, ali sada je prvi put utvrđeno da utiče na rak Tokom istraživanja, u kojem je učestvovalo 35.000 žena, učesnice koje su redovno konzumirale dodatke ishrani sa ribljim uljem bile su 32 posto manje izložene riziku od raka. Prema studiji koja je objavljena u Sijetlu u Centru za smanjivanje rizika od raka, i to njegovog najčešćeg oblika, raka dojke, za to bi mogle biti zaslužne omega 3 masne kiseline koje se nalaze u dodacima ishrani. - Moguće je da je nivo omega 3 masnih kiselina u dodacima ishrani sa ribljim uljem viša nego što bi ljudi inače konzumirali uobičajenom ishranom. Bez daljnjih studija ne bismo trebali izvlačiti neke konkretnije zaključke - rekla je dr Emili Vajt koja je učestvovala u istraživanju.

DIJABETES & MI

JOGURT KAO LEK Jogurti su dobri za varenje, ali oni takođe mogu biti dobri u borbi protiv gripe, alergija i lošeg zadaha Jogurt je izvor probiotika, odnosno dobrih bakterija koje blagotvorno deluju na organizam. Probiotici pomažu pri održavanju crevne flore, a novo istraživanje je pokazalo da jogurt može da zašti od dijabetesa tipa 1, gripe i alergija. Šoljica jogurta dnevno je dovoljna da bi ste svome organizmu pružili dovoljnu dozu probiotika. Osobe koje redovno piju jogurt imaju manji rizik od alergija, dijabetesa tipa 1 i zaraze gripom, a uz to imaju i bolji imunološki sistem. Jogurt takođe smanjuje nivo lošeg holesterola u krvi, što je odlično za ljude sa kardiovaskularnim poremećajima. Sve u svemu, uz toliko dobrih stvari koje se vežu uz jogurt bilo bi besmisleno ne uneti ga u svakodnevnu ishranu.

5


info

DEPRESIJA Nakon ispitivanja koje je trajalo 25 godina, psihijatri sa univerziteta u Vašingtonu tvrde da dijabetičari dvostruko više pate od depresije nego zdravi ljudi Prvobitna teorija da je depresija posledica patnji i načina života dijabetičara ozbiljno je uzdrmana. Razmatra se i obrnuti put da depresija dovodi do dijabetesa. Naime, deprimirani ljudi su neaktivni i skloni prkomernom uzimanju hrane, što dovodi do dijabetesa.

DIJABETES I TRAJANJE ŽIVOTA Američki naučnici iz Centara za kontrolu i prevenciju bolesti su izneli procene o trajanju života za osobe koje obole od dijabetesa Prema njihovim procenama za osobe rođene 2000. godine proizilazi da će dečak kojem dijabetes bude dijagnostikovan u 10. godini života živeti 19 godina kraće od očekivanog životnog doba. Slični podaci vrede i za devojčice. Nakon što su 17 godina prikupljali informacije o osobama obolelim od dijabetesa, naučnici procenjuju da će osobe kojima ova bolest bude dijagnostikovana u 60. godini života izgubiti 10-11 godina života. Procenjuje se da će 33% dečaka i gotovo 40% devojčica rođenih 2000. godine u SAD tokom života oboleti od dijabetesa.

6

DIJABETES ODNOSI VIŠE ŽIVOTA NEGO SIDA

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (WHO) svake godine od dijabetesa umre više od 3 miliona ljudi, odnosno više nego od SIDE Ako se nastave postojeći trendovi, ta brojka će i dalje rasti, upozoravaju stručnjaci. Procenjuje se da trenutno u svetu od dijabetesa boluje preko 220 miliona ljudi, ali postoje veliki izgledi da se ta brojka do 2030. udvostruči. Premda je uobičajeno mišljenje kako su najvećem riziku od povećanja broja dijabetičara izložene bogatije zemlje, podaci WHO-a pokazuju kako broj osoba sa dijabetesom najbrže raste u siromašnim zemljama. Stručnjaci predviđaju da će zbog lošeg kvaliteta ishrane u zemljama trećeg sveta broj osoba sa dijabetesom u sledećih 25 godina porasti za 150%. U Indiji bi se tako broj dijabetičara mogao povećati sa 32 na 80 miliona. Iz WHO-a upozoravaju kako bi ova epidemija dijabetesa mogla predstavljati neizdrživi teret za zdravstvene sisteme siromašnih zemalja i dovesti do njihovog kolapsa.

ČASOPIS DIJABETES I MI Izdavač: Ekološko udruženje ZELENO PITANJE Bulevar oslobođenja 11 21000 Novi Sad Telefon: 021 6414 083 Fax: 021 6414 025 E mail: sasjov@nadlanu.com Predsednik udruženja: Bogdan Đurđev Glavni i odgovorni urednik: Saša Jovanović Tehničko uređenje: TIME TRAVEL Štampa: COLOR PRINT, Novi Sad Distribucija: DISTRI COLOR, Beograd Deo tekstova je preuzet sa interneta i gde god je bilo naznačeno potpisan je izvor koji je korišćen. Zahvaljujemo se svima koji svojim tekstovima pomažu borbu u prevenciji i lečenju gojaznosti i dijabetesa. Pre svake radikalne izmene režima ishrane, fizičkih aktivnosti ili dugogodišnjih navika, potrebno je da se konsultujete sa svojim lekarom, koji će proceniti da li ste Vi sposobni, i u kojoj meri, da takve izmene i sprovedete u delo. U suprotnom, možete ozbiljno narušiti svoje zdravlje. PODRŽITE NAS! Oglasom ili donacijom podržite rad časopisa za borbu protiv šećerne bolesti i gojaznosti. Informisanost u lečenju dijabetesa je jedna od glavnih karika i zbog toga želimo da najšira populacija što više sazna o dijabetesu. Pravovremena informisanost će omogućiti sprečavanje gojaznosti, rano otkrivanje dijabetesa i time doprineti smanjivanju pojave kasnih komplikacija. CIP - Katalogizacija u publikaciji Biblioteka Matice srpske, Novi Sad 616.379(05) DIJABETES i mi / glavni i odgovorni urednik Saša Jovanović - 2010, br. 1 - . - Novi Sad : Ekološko udruženje građana "Zeleno pitanje", 2010-. - Ilustr. ; 30 cm Dvomesečno. ISSN 2217-2890 COBISS.SR-ID 255012871

DIJABETES & MI


srbija - Dijabetes tipa I javlja se kod veoma mladih ljudi i verovatno nastaje zbog procesa u kome organizam sam razara svoje ćelije koje luče insulin. Ovaj tip se od početka leči insulinom. U nastanku ovog tipa dijabetesa značajnu ulogu ima nasledni faktor, kao i neke virusne infekcije koje unište pankreas - kaže endokrinolog Čaparević. Drugi oblik javlja se kod odraslih osoba, posle četrdesete godine. Osoba postepeno oboleva, a najčešće se otkrije tokom pregleda zbog neke druge bolesti, kao što su kardiološki ili neurološki poremećaji. Simptomi dijabetesa, međutim, pojavljuju se kasno, kada su vrednosti šećera u krvi znatno povećane u odnosu na normalne. Karakteristični simptomi su: suvoća usta, žeđ, uzimanje velike količine tečnosti, obilno i često mokrenje, mršavljenje uprkos pojačanoj gladi i uzimanju veće količine hrane, pojava infekcija i svraba kože i polnih organa, slabost, malaksalost...

Uzroci bolesti

POLA MILIONA OBOLELIH

- Nastanku ovog tipa dijabetesa, osim nasledne sklonosti, znatno doprinosi gojaznost i način života, kao na primer smanjena fizička aktivnost, kalorična i brza hrana, kao i hronični stres - kaže dr Čaparević. - Preventivnim merama, kao što su pravilna ishrana, fizička aktivnost, smanjenje prekomerne telesne težine, pojava pravog dijabetesa se može sprečiti ili odložiti. Dijabetes tipa II, kod nekih bolesnika se može lečiti samo dijetom i fizičkom aktivnošću, a ukoliko to nije dovoljno, dodaju se i odgovarajuće tablete. Posle desetak i više godina uspešnog lečenja tabletama, može nastupiti iscrpljenje funkcije pankreasa kada tablete više ne pomažu, pa se bolesnik mora prevesti na dalje lečenje injekcijama insulina - objašnjava dr Čaparević. Ovaj oblik dijabetesa izuzetno je opasan i za nastanak raznih komplikacija na krvnim sudovima, kao i za ubrzavanje arterioskleroze. Oko 80 odsto osoba koje dobiju dijabetes tipa II su gojazne ističe dr Čaparević.

Raste broj obolelih

- Alarmantna činjenica je i da se poslednjih godina dijabetes tipa II javlja i kod mladih ljudi. Sa šećernom bolešću u Srbiji, prema procenama, trenutno Danas je 22 miliona dece u svetu starije od pet živi preko 400.000 osoba. Iako je u svetu broj obolelih od godina gojazno ili ima prekomernu težinu, a svako dijabetesa u drastičnom porastu, do 2025. godine očekuje gojazno dete je u povećanom riziku za razvoj tipa se da će se taj broj udvostručiti, a u zemljama u razvoju, gde spada i Srbija, čak utrostručiti - kaže za „Blic“ dr Zorica II dijabetesa - ističe dr Čaparević. Kada se dijabetes razvije, posledice su velike, ne Čaparević, endokrinolog KBC „Dragiša Mišović“ samo za pojedinca koji oboli, već i za celokupno društvo i za finansiranje u zdravstvu. - Dijabetes je hronična nezarazna bolest. To je ozbiljno i - Od dijabetesa sve više ljudi oboleva, a posebno našoj zemlji. podmuklo oboljenje koje najčešće počinje neopaženo i Druge, bogatije zemlje zapitale su se da li će finansijski i bez simptoma. Ono što je još opasnije jeste pretpostavka organizovano moći da izađu u susret tolikom broju dijabetičara, da na svakog pacijenta koji ima šećernu bolest dolazi po jer takve osobe se smatraju invalidima ili su delimično radno jedna osoba koja ne zna da ima dijabetes - objašnjava sposobni - objašnjava dr Zorica Čaparević. dr Čaparević. Postoje dva oblika dijabetesa. Petina Sonja Todorović pacijenata ima dijabetes tipa I, a drugi oblik je četiri BLIC puta češći i od njega boluje 80 odsto pacijenata.

DIJABETES & MI

7


info

ZNATE LI KOLIKI JE VAŠ PRITISAK DANAS?

ŠETAJTE DA BI SPREČILI DIJABETES I ŽIVELI DUŽE! Ako ste dobili dijabetes, šetnja od samo dva časa nedeljno može biti ključ za poboljšanje Vašeg zdravlja i produžetak života Najnovija studija sprovedena nad odraslim osobama sa dijabetesom, koja je objavljena u časopisu "Arhiva interne medicine", pokazala je da oni koji šetaju najmanje dva časa nedeljno imaju 39% manji rizik od smrti bilo kog uzroka, od onih koji ne šetaju ni malo. Rizik od smrti usled srčanih problema je manji za 34%. Izgleda da rezultati govore da, što ste aktivniji, duži očekivani životni vek ćete imati. Oni koji šetaju bar tri časa nedeljno mogu očekivati smanjenje smrti od bilo kog uzroka za 54%, a smanjenje rizika od smrti usled srčanih oboljenja iznosi oko 53%.

SOK OD CVEKLE SNIŽAVA KRVNI PRITISAK Visoki krvni pritisak je postao globalan problem s kojim se sve teže boriti. Dobra vest je da čaša soka od cvekle dnevno može pomoći pri snižavanju krvnog pritiska

Cvekla u sebi sadrži nitrate koji nakon što se unesu u organizam, krvni pritisak smanjuju u roku od 24 sata. Što je količina nitrata veća, krvni pritisak je niži. Osim što smanjuje krvni pritisak cvekla, kao i njeni sokovi, imaju izrazito visoku energetsku vrednost, povoljno djeluje kod osteoporoze, smanjuje holesterol i dobra je za anemiju. Cvekla je pristupačna i dostupna tokom cele godine, stoga bi bila prava šteta ne koristiti je kao prirodni lek.

8

 Svaki drugi građanin Srbije umre od bolesti srca i krvnih sudova. Bolesti srca i krvih sudova u velikoj meri se mogu sprečiti - smanjenjem glavnih činilaca rizika bolesti poput povišenog krvnog pritiska, pušenja, loše ishrane i fizičke neaktivnosti. U prevenciji je izuzetno važno na vreme započeti redovno meriti krvni pritisak u kući. Samostalnim merenjem pritiska moguće je na vreme otkriti i lečiti povišeni krvni pritisak čime se višestruko smanjuje rizik obolevanja i smrti od srčanih bolesti, srčanog i moždanog udara. Samostalno merenje pritiska izuzetno je važno i kod praćenja delovanja lekova i prilagođavanja terapije za postizanje najboljeg učinka.

JEDETE LI PREVIŠE ŠEĆERA? Šećeri su najjednostavniji oblik ugljenih hidrata. Mogu biti prirodni, kao što su mleko (laktoza) i voće (fruktoza) ili rafinirani šećeri (saharoza). Istraživanja su pokazala da konzumiramo puno više rafiniranog šećera od naših deda i baka Zašto je višak šećera loša stvar? Odgovor je prilično jednostavan. Kada jedete hranu, šećer se (u bilo kojem obliku) apsorbuje u krv. Telo prepoznaje ovo i ispušta insulin. Ovo ne samo da pomaže telu da obradi šećer, već i pokreće proizvodnju i skladištenje masnoća što dovodi do debljanja. Neke su studije pokazale da ishrana bogata šećerom može brzo podstaći trigliceride, masnoće u krvi koje mogu začepiti arterije. Takođe, slatka pića i grickalice mogu oštetiti zube, posebno kod dece, ako se dobra oralna higijena ne održava.

DIJABETES & MI


dijabetes

GOJAZNOST JE GLAVNI OKIDAČ Procenjuje se da u Srbiji ima preko 400 hiljada osoba obolelih od dijabetesa, od kojih je oko 60.000 na terapiji insulinom. Zabrinjava činjenica da na svakog pacijenta sa postavljenom dijagnozom dolaze bar dva neregistrovana bolesnika, a u svetu je šećerna bolest, zbog sve više gojaznih osoba, poprimila razmere epidemije Prema rečima profesora Georgine Pudar, dijabetes je bolest koja se u velikom broju slučajeva odgovarajućim načinom života može sprečiti, a oboleli pacijenti mogu se uspešno lečiti, ukoliko sarađuju i slušaju savete lekara. - Oko 90 odsto obolelih ima dijabetes tip 2, koji se dobija u zrelom životnom dobu, a provokativni faktori za nastanak bolesti su genetika i gojaznost. Ali, sve više je gojazne dece i omladine pa je poslednjih godina ova bolest pomerila granice objašnjava za Danas dr Pudar i dodaje da je kod nas u poslednjih nekoliko godina učinjeno dosta na polju prevencije i lečenja dijabetesa, a između ostalog zaživeo je Vodič kliničke prakse pa su sada opšte usvojeni standardi da povišen šećer u krvi preko 7,5 nije povoljna dijagnoza. Ona napominje da kod nas ljudi često ignorišu bolest ili je doživljavaju kao nešto tragično, iako to nipošto nije tako. Trebalo bi objasniti pacijentima da je dijabetes uslovna bolest sa kojom, ukoliko se pravilno leči, pacijent može normalno živeti i nema razloga da ni privatno ni poslovno bude isključen iz uobičajenih tokova života. Simptomi dijabetesa su žeđ, učestalo mokrenje, glad, ali trebalo bi znati da se takvi simptomi pojavljuju u već uznapredovaloj bolesti.

DIJABETES & MI

- Osnovni terapijski postupak je pravilna ishrana, umerena fizička aktivnost, tablete ili posle izvesnog vremena insulin injekcije. Kod lečenja je važna motivacija pacijenta. Kada su uslovi lečenja pacijenta sa šećernom bolesti u pitanju, u našoj zemlji je sada situacija jako dobra, jer su na pozitivnoj listi savremeni i komforni lekovi, kao što je lantus, i savremeni pen isnulini. Iako genetski faktor utiče na nastanak bolesti, okidač je ipak gojaznost, koja nastaje usled savremenog načina života i konzumiranja brze hrane. Gojaznost se može sprečiti pravilnom ishranom i kretanjem, a samim tim i ova bolest od koje boluje preko 200 miliona ljudi u svetu. Bolest je u izrazitom porastu što pokazuje i podatak da je pre deset godina u svetu od dijabetesa bolovalo 80 miliona osoba. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije čak 30 odsto dijabetičara ostaje slepo, 50 odsto ima moždane probleme i 60 odsto umire od

kardiovaskularnih bolesti. Pored toga, 50 odsto dijabetičara ide i na dijalizu, a 70 odsto svih amputacija koje se obave u svetu je baš zbog komplikacija nastalih zbog uznapredovalog dijabetesa. Ove crne brojke, objašnjava sagovornica, mogu se sprečiti ranim otkrivanjem i pravilnim lečenjem obolelih, a izuzetno veliku pažnju trebalo bi posvetiti i edukaciji pacijenata. Udruženje za edukaciju dijabetičara tokom svakog aprila i novembra organizuje niz predavanja za pacijente sa temom šećerne bolesti - lečenje, komplikacije, kontrola i samokontrola. U poslednje vreme, navodi dr Pudar, lekari su primetili veliki napredak kada je stav pacijenata prema bolesti u pitanju, jer su shvatili da se bolest može uspešno lečiti, poboljšali sprovođenje dijetetske kontrole i fizičku aktivnost. Milena Prstojević DANAS

9


n

dijabetes

DUGOROČNE KOMPLIKACIJE Osnovne komplikacije šećerne bolesti javljaju se usled poremećaja u krvnim sudovima i zbog oštećenja nerava (neuropatija). Oštećenje velikih krvnih sudova ugrožava srce, posebno kod srčanih bolesnika i osoba sa visokim krvnim pritiskom, a mogu izazvati i probleme u cirkulaciji nogu. Promene na malim krvnim sudovima mikrovaskularne posebno su opasne za oči i bubrege U velikom procentu slučajeva uzrok smrti kod bolesnika koji boluju od šećerne bolesti je srčani udar, dok je moždani udar uzrok smrti kod 25% bolesnika. Oba tipa šećerne bolesti ubrzavaju aterosklerozu, proces kod kojega se slojevi žućkastih naslaga holesterola, masti i drugih čestica nakupljaju na zidovima arterija. Arterije se sužavaju, krvotok usporava i može doći do začepljenja krvnih sudova. Tako nastaje bolest koronarne arterije (koja krvlju snabdeva srce) i kao posledica srčani udar (infarkt miokarda.) Kod šećerne bolesti visoki krvni pritisak je obično posledica oštećenja bubrega. Visoki pritisak je takođe jedan od glavnih uzročnika srčanog udara, moždanog udara ili zatajenja srca. Stoga osobe obolele od šećerne bolesti moraju redovno da kontrolišu krvni pritisak, uzimaju predviđene lekove za snižavanje pritiska kao i da redovno kontorlišu vrednosti masnoća u krvi odnosno uzimaju terapiju za snižavanje istih ako to lekar odredi.

10

Neuropatija i amputacije Kod 60% do 70% pacijenata dijabetes uzrokuje neuropatiju, oštećenje nerava. Simptomi su trnci, osećaj peckanja, koji obično počinje u prstima i zatim se širi na ruke i noge. Bolesnik ponekad ne oseća bol pa neće osetiti da je došlo do infekcije žuljeva ili manjih ranica posebno na stopalima. Ovaj problem postaje još veći jer se javljaju problemi sa cirkulacijom izazvani oštećenjem krvnih sudova. Čak i manje infekcije mogu izazvati povredu dubokih tkiva. Ponekad je potreban veliki hirurški zahvat, a u ekstremnim slučajevima čak i amputacije stopala ili noge. Ranim i pravilnim lečenjem osoba posebno izloženih problemima sa stopalima i nogama amputacije se mogu sprečiti u 50% slučajeva. Preventivna nega stopala mogla bi da smanji opasnost od amputacije za 44% do 85%. Pacijenti trebaju svakodnevno da pregledaju svoja stopala i prate promene boje, strukture i mirisa i pojavu čvrstih i otvrdnulih delova, koji mogu ukazivati na pojavu infekcije ili

potencijalnih oštećenja. Voda kojom se peru noge mora biti topla (ne vruća), a područja između prstiju treba nakon pranja dobro osušiti. Koriste se vlažne kreme, ali ne između prstiju. Kurje oči i zadebljanja treba nežno strugati, a nokte na nogama kratko rezati i ivice turpijati kako ne bi povredili susedne prste. Pacijentima se ne preporučuje korišćenje lekovitih flastere ili pokušavanje rezanja kurjih očiju. Treba izbegavati visoke potpetice, sandale, kaišiće i ne treba hodati bos. Cipele tokom dana treba često menjati i izbegavati uske čarape i odeću koja steže noge i stopala. Ako se pojave bilo kakvi problemi treba se savetovati sa lekarom. Ako šećerna bolest zahvati autonomni nervni sistem, mogu se pojaviti patološke promene u kontroli krvnog pritiska, funkciji creva i bešike, kao i polnoj funkciji kod muškaraca. U nekim slučajevima neuropatija može blokirati anginozni bol u grudima koji upozorava na srčanu bolest i srčani udar (infarkt miokarda). Oboleli od šećerne bolesti trebali bi prepoznavati

DIJABETES & MI


dijabetes i druge znakove koji upozoravaju na srčani udar uključujući nagli umor, znojenje, kratkoću daha, mučninu i povraćanje.

Komplikacije na očima  Šećerna bolest je glavni uzročnik slepila kod odraslih u dobu od 20 do 74 godine. Usled dugog trajanja bolesti, a posebno ako nije disciplinovano lečena gotovo kod svih pacijenata sa šećernom bolešću se javlja retinopatija, patološke promene krvnih sudova mrežnjače, ali će samo u malom broju slučajeva doći do teškog gubitka vida ili slepila. Oštećenje mrežnjače nastupa kod 50% pacijenata sa šećernom bolesti tipa 1 nakon sedam godina, a nakon 14 godina promene na mrežnici javljaju se kod više od 90%. Bolesnici su izloženi i povećanom riziku razvoja očne mrene i nekih tipova glaukoma. Redovna kontrola kod specijaliste za bolesti oka je nužna svima koji boluju od šećerne bolesti.  

Oštećenje bubrega (nefropatija)  Bolest bubrega javlja se kod skoro trećine bolesnika koji boluju od šećerne bolesti tipa 1 i osnovni je uzrok invaliditeta i smrti. Rizik od pojave ove komplikacije povećava se kod povišenog krvnog pritiska i poremećaja u funkciji urinarnog trakta. Simptomi su oticanje stopala i zglobova, umor i bledilo kože. Često je oštećenje bubrega nepovratno i mora se lečiti hemodijalizom.  

Specifične komplikacije kod žena  Kod žena koje boluju od šećerne bolesti tip 1 neregulisana bolest može povećati opasnost od oštećenja ploda. Budući da glukoza prolazi kroz posteljicu hiperglikemija majke utiče da je dete obično veće nego što bi trebalo biti za svoje doba i trajanje trudnoće. Fetus reaguje na visoke koncentracije glukoze u krvi izlučivanjem velikih količina insulina. Ova kombinacija visokih koncentracija insulina i glukoze uzrokuje prekomeran rast fetusa. Ona takođe može usporiti razvoj pluća ili prouzrokovati smrt fetusa. Šećerna bolest takođe ugrožava trudnicu. Žene koje boluju od šećerne bolesti, a žele zatrudneti trebaju marljivo

DIJABETES & MI

kontrolisati koncentracije glukoze u krvi pre željene trudnoće i planirati trudnoću u dogovoru sa lekarom. Tokom trudnoće glukozu u krvi treba održavati na vrednostima koje su najoptimalnije za razvoj ploda i redovno kontrolisati svoju trudnoću kod ginekologa. Žene koje imaju šećernu bolest češće obolevaju od gljivične infekcije materice, pa tako učestale infekcije često budu i prvi znak da žena možda ima povišenu koncentraciju glukoze u krvi. Kod uznapredovale neuropatije i promene na malim krvnim sudovima postoje problemi i u seskulanoj funkciji kod žena (nedostatak polnog nagona, nepostizanje orgazma)  

Šećerna bolest u trudnoći (gestacijski dijabetes)  Kod oko 0,5% trudnica javlja se šećerna bolest tipa 2 u trećem tromesečju trudnoće. Naziva se gestacijski dijabetes. Nakon porođaja koncentracije glukoze u krvi obično se vraćaju u normalne vrednosti, međutim kod jedne trećine do jedne polovine ovih žena u roku od 10 godina nastaje dijabetes tipa 2.  

Erektilna disfunkcija  Polineuropatija i promene na malim krvnim sudovima dovode kod muškaraca do erektilne disfunkcije, pa bolesnik ne može postići zadovoljavajuću erekciju ili je ne može održati. Šećerna bolest je najčešći organski uzrok erektilne disfunkcije i obično počinje 20 godina ranije kod bolesnika od dijabetesa nego kod ostalih ljudi. Kad se erektilna disfunkcija pojavi to je obično znak jačeg neurovaskularnog oštećenja kod bolesnika koji boluju od šećerne bolesti.  

Druge komplikacije  Bolesnici koji boluju od šećerne bolesti su podložniji gripu i komplikacijama, uključujući upalu pluća, verovatno stoga što ovaj poremećaj neutralizuje učinke zaštitnih proteina na površini pluća. Kod osoba koje dugo boluju od šećerne bolesti može se pojaviti perutanje kože, svrab i gruba koža.

GOJAZNA DECA U najnovijem izveštaju Svetske zdravstvene organizacije navodi se da najmanje 1,5 milijardi ljudi ima prekomernu težinu, dok se oko 400 miliona ljudi smatra gojaznim. Ono što je još šokantnije je činjenica da se milioni dece već smatraju - previše debelom Dva istraživanja obavljena na američkoj deci pokazale su da bi to mogao da bude odraz uznemiravajućeg globalnog trenda. Nije tajna da previše odraslih ljudi širom sveta ima prekomernu težinu. Ali kada se 20 miliona dece, mlađe od 5 godina smatraju predebelom, istraživači su se zabrinuli zbog rizika od dobijanja hroničnih bolesti kada ta deca postanu starija. Istraživanje na najmanje 36 hiljada dece u Severnoj Americi pokazalo je da loše navike u ishrani i manjak fizičkih aktivnosti stvaraju faktore rizika za srčana oboljenja, uključujući visok nivo holesterola, kao i dijabetes. Da bi situacija bila još gora, testovi na nekoj od te dece nagovestili su sužavanje i stvrdnjavanje arterija. To je stanje koje je, inače, povezano sa odraslima. Postoje takođe i naznake da porodične navike u ishrani mogu da utiču na prekomernu težinu dece. Naučnici sa Univerziteta Viskonsin proučavali su najmanje dve hiljade dece iz porodica sa niskim primanjima, starosti ispod tri godine, i ustanovili nešto veoma iznenađujuće: deca su bila iz hispanskih, afro-američkih ali i belačkih porodica. Merenjem težine i visine svakog deteta, rezultati su pokazali da hispanska deca do tri godine imaju dvostruko više šansi da imaju prekomernu težinu i gojaznost nego crna i bela deca istog uzrasta. Istraživači nisu mogli da objasne vezu između rasnog porekla i gojaznosti. Ono što su, međutim, ustanovili je da su deca, čiji roditelji imaju prekomernu težinu, izložena dvostruko većem riziku da i sama budu takva ali i da bebe, koje su dojene najmanje 6 meseci posle rođenja, imaju bolje izglede da ostanu normalne težine.

11


dijabetes

KAKO SPREČITI RAZVOJ ŠEĆERNE BOLESTI? Šećerna bolest je poznata od davnina. Prvi opisi ove bolesti nalaze se na papirusima drevnog Egipta 1552 godine pre Hrista. Ime "diabetes" dao je grčki lekar Aretaeus u prvom veku pre Hrista. Na grčkom to znači "sifon" jer je bolest bila prepoznatljiva po učestalom i obilnom mokrenju. U 17. veku kompletirano je latinsko ime u "diabetes mellitus". Mellitus znači "med" jer su tada lekari ustanovili da je mokraća bolesnika slatka (u to vreme još nema biohemijskog dokazivanja šećera i jedini način da se to ustanovi je bio ukus)

B

olest se pojavljuje iz više razloga, ali jednostavno rečeno to je stanje kada nema dovoljno, ili nema nimalo, insulina, hormona koji luči pankreas. Vrlo često u ovoj bolesti ili u njenom razvoju, pankreas luči i povećane količine insulina, ali ćelije su otporne na njegovo delovanje, što nazivamo "insulinskom rezistencijom". Posledica svega je porast šećera u krvi jer ga mi i dalje unosimo hranom, ali on iz krvi otežano ulazi u ćelije radi nedostatka ili nedelotvornosti insulina.

Tipovi šećerne bolesti

Razlikujemo tri osnovna tipa šećerne bolesti: Dijabetes TIP 1 Dijabetes tip 1 naziva se i dečji, mladalački (juvenilni) ili insulin zavisni oblik šećerne bolesti. Ovom tipu pripada svega 5 do10% od ukupnog broja obolelih. Javlja se najčešće kod dece i vrlo mladih ljudi, iako se zna javiti i kasnije. Kod ovih bolesnika najčešće

12

postoji nedostatak insulina, pa su trajno zavisni od injekcija. Uzrok je autoimuni proces (imuni sistem kod nekih ljudi napada i razara vlastite ćelije u pankreasu koje luče insulin). Kod onih koji imaju genetsku sklonost proces pokreću enterovirusi, a možda i neki sastojci u hrani kao što su proteini iz kravljeg mleka. Dijabetes TIP 2 TIP 2 - najčešći oblik bolesti, od kojeg boluje 90 do 95% obolelih, a karakteriše ga dovoljna količina insulina, ali su ćelije na periferiji otporne na njegovo delovanje. Ovi bolesnici godinama pojačano luče insulin, da bi postepeno došlo do iscrpljivanja pankreasa, smanjenog izlučivanja insulina pa sve do potpunog prestanka lučenja. Na kraju i mnogi među njima moraju primati insulin. Od ovog tipa bolesti obolevaju odrasli (nažalost u poslednje vreme i deca) sa porodičnom anamnezom za šećernu bolest, obično osobe koje su slabo fizički aktivne, s viškom kilograma koji

jedu dosta „brze“ hrane, puno ugljenih hidrata (posebno u obliku slatkiša i slatkih sokova), puno masti i puno mesa, a malo svežeg voća i povrća . Ovaj oblik bolesti javlja se najčešće u okviru tzv. "metaboličkog sindroma", što znači da uz debljinu oko pasa, ovi bolesnici imaju poremećaj metabolizma masti, povišen krvni pritisak, poremećenu funkciju unutrašnjeg sloja krvnih sudova, povećanu sklonost zgrušavanju krvi, povišene upalne markere i drugo. Sve je to vezanu uz istu genetsku sklonost i pogrešan način života, posebno pogrešnu ishranu.

Gestacijski dijabetes

Treći tip je šećerna bolest u trudnoći koja se naziva gestacijski diabetes. Hormoni u trudnoći ometaju delovanje insulina, pa u određenim okolnostima to dovodi do šećerne bolesti kod oko 4% trudnica. Bolest prestaje prestankom trudnoće, ali mnoge žene iz te grupe kasnije su kandidati za tip 2 šećerne

DIJABETES & MI


dijabetes bolesti, pogotovo ako uporno ponavljaju pogrešne prehrambene navike. ŠTA SE MOŽE UČINITI DA SE SPREČI EPIDEMIJA ŠEĆERNE BOLESTI? U bogatim društvima sve deblji postaju siromašniji slojevi radi dostupnije jeftine i nekvalitetne hrane. Tek početkom ovog veka broj debelih ljudi je premašio broj ljudi koji gladuju. Iako još milioni dece umire od gladi, a stotine miliona ljudi gladuje, više od milijardu ljudi ima prekomernu telesnu težinu. Osim Amerike i Indije, sve zemlje u razvoju i slabo razvijene zemlje troše sve više novaca na lečenje metaboličkog sindroma, šećerne bolesti i komplikacija koje se javljaju na krvnim sudovima. Broj bolesnih se povećava svakodnevno, brže nego što su i najveći pesimisti mogli i zamisliti. U regionu više od 50% ljudi umire od bolesti srca i krvnih sudova, a one se dovode u direktnu vezu upravo sa metaboličkim sindromom i šećernom bolesti. Ovi bolesnici imaju i puno više reumatskih bolesti, bilo da se radi o upalnom ili degenerativnom reumatizmu, a i sve maligne bolesti kod njih su češće nego kod ljudi koji imaju normalnu telesnu težinu. Prema najnovijim istraživanjima oko 60% odraslih žena i 45% ima prekomernu telesnu težinu. Stalno se povećava broj dece školskog doba koja imaju znatan višak kilograma.

Uloga medija Moderan čovek je razapet između vrlo agresivnog marketinga i slabo prodorne struke i nauke. Mediji žive većinom od marketinga pa je dalje za očekivati vrlo atraktivne, zanimljive, za decu čak očaravajuće, reklame za voćne sokove, razne napitke, slatkiše, hamburgere, čips i druge "fast food" namirnice. Kažu da prosečno dete u zapadnom svetu dobija kroz marketing u jednom satu najmanje 17 poruka koje su opasne za njegovo zdravlje. Kad god gledamo reklame, moramo se setiti one izreke da je „atraktivno i dobro ispričana laž puno prodornija od loše prikazane istine“. Dete od malih nogu gleda svoje vršnjake na ekranu kako veselo uživaju u grickalicama, slatkišima, gaziranim slatkim sokovima, krompirićima i sličnom. Ono prihvata te poruke kao normalan i uzoran način života i lagano postaje žrtva tog uticaja. Reklame nisu namenjene samo deci, one menjaju i stavove roditelja te imaju uticaj na ljude u svim životnim

DIJABETES & MI

dobima. Potrebno je puno znanja da bi se u toj poplavi informacija moglo razlikovati laž i istinu, dobro i loše, štetno i korisno.

Edukacija o ishrani Naša edukacija o ishrani je nedovoljna na svim stepenima, od porodice, vrtića, preko osnovne škole do fakulteta. Čak i lekari ne uče nutricionistiku, nemamo u programima edukaciju nastavnika niti profesora, pa nema programa po kojem bi mogla raditi "teta" u vrtiću i svaki nastavnik i profesor, lekar ili bilo koji drugi pedagog. Lekari znaju kako je kasnije teško menjati ukorenjene navike i kako veliku energiju treba uložiti da se bar malo poboljša način ishrane i tako poboljša zdravlje. Ipak, nijedan trud nije uzaludan, pa ako se radi dobro može se postići i zadovoljavajući rezultat, što dokazuje jedna studija u Finskoj. Paralelno su praćene dve grupe ljudi u srednjem životnom dobu, kojima je bila zajednička povišena telesna težina i porodična sklonost šećernoj bolesti tipa 2. Polovina grupe je vođena od lekara i medicinskih sestara po posebnom programu edukacije o ishrani, redovne vežbe i stalne kontrole, dok je druga polovina grupe prepuštena samoj sebi, bez edukacije i bez obaveznog programa povećane fizičke aktivnosti. Nakon 6 godina, u grupi koja je bila pod kontrolom i edukacijom, pojava šećerne bolesti je bila čak za 58% manja, nego u grupi koja je ostavljena bez kontrole i edukacije.

Pojačana fizička aktivnost

Obično se najzdravijim načinom života smatra onaj koji se preporučuje bolesnicima sa šećernom bolesti, uz zdravu ishranu insistiranje i na povećanoj fizičkoj aktivnosti. Takvim načinom ishrane sigurno se može sprečiti razvoj metaboličkog sindroma i šećerne bolesti tip 2. Za tip 1 šećerne bolesti malo možemo učiniti u prevenciji, osim što majkama možemo savetovati da što duže doje svoju decu jer ih tako štite i od mnogih bolesti. Poslednje vreme se dosta spominje mediteranska ishrana kao posebno zdravi oblik ishrane. Sve je povezano s tzv. "francuskim paradoksom" jer se pokazalo da Francuzi u odnosu na stanovnike Amerike, daleko više vremena provode za stolom, jedu više vrsta i više obroka, a manje su debeli i imaju daleko manje ljudi koji

obolevaju i umiru od bolesti srca i krvnih sudova. Tajna je izgleda u daleko manjoj konzumaciji šećera i slatkiša, većoj konzumaciji voća i povrća, ribe (posebno plave) i druge hrane koja je bogata omega 3 masnim kiselinama, u maslinovom ulju i redovnoj konzumaciji manjih količina vina. Tako je mediteranska kuhinja postala jedan od preporučljivih oblika ishrane. Francuzi su tako uspeli da pruže otpor većini negativnih uticaja koje sa sobom nosi moderan način života. Danas je poznato da zdravom ishranom možemo sprečiti mnoge metaboličke poremećaje i bolesti, pa tako i šećernu bolest tip 2. Čak i kad se bolest i razvije, energična promena načina života, koja uključuje povećanu fizičku aktivnost i zdrav način ishrane uz značajno smanjenje telesne težine, može dovesti do normalizacije metabolizma i prestanka bolesti. Porast telesne težine i vraćanje starim navikama, obično znači i ponovnu pojavu bolesti. OSNOVNI PRINCIPI ZDRAVE ISHRANE I ZDRAVOG NAČINA ŽIVOTA Da bi izbjegli ovakvu sudbinu važno je poznavati osnovne principe zdrave ishrane i zdravog načina života: 1. Osnova ishrane trebaju biti integralne žitarice. Ponuda hleba je znatno unapređena pa ima puno raznih vrsta, ali pravi integralni hleb od celovite žitarice, ili kombinacije žitarica retko ćete naći u našim pekarama. Ako želimo da jedemo integralni hleb najčešće moramo da kupimo integralno brašno i pečemo hleb sami. Hleb treba jesti samo jednom dnevno, a ne uz svaki obrok i međuobrok. Beli hleb i sve vrste hleba koji nisu od integralnog brašna treba smanjiti na najmanju moguću meru, a kad želimo smršaviti mora se potpuno izbaciti iz upotrebe. 2. Mesa ne treba jesti puno. Poželjno je da bar jedan dan u nedelji bude bez mesne hrane. Samo jedan obrok u danu treba da sadrži meso. Prednost treba dati kada je god moguće ribi, posebno plavoj jer sadrži omega 3 masne kiseline, i peradi te eventualno mesu divljači. Ne treba izbaciti svinjetinu, govedinu i jagnjetinu, ali ta mesa ne mogu biti osnova mesne ishrane. Svinjetina je tradicionalno prisutna i iz ekonomskih razloga, jer sopstveni uzgoj i proizvodnja osiguravaju najjeftinije meso. Problem nastaje kada se svakodnevno, danima jede svinjetina, više puta dnevno.

13


dijabetes

3. Mleko i mlečni proizvodi su odlična zamena za meso i masti. Mleko je jedina kompletna namirnica. Od mlečnih proizvoda preporučljivo je uzimati sveži kravlji sir, razne acidofile (bioaktiv, kefir, jogurt i kiselo mleko) jer deluju pozitivno na crevnu floru, a mlečni šećer je već prerađen pa ga lakše podnose i osobe sa deficitom enzima za razgradnju mlečnog šećera. Punomasni sirevi, pavlaka i neobrano mleko su kalorična hrana koju smemo samo povremeno dopustiti. 4. Svaki dan jedite sveže voće i povrće. Voće nemojte jesti kuvano ili konzervisano. Povrće jedite kuvano, ali što više i sveže. Kulinari preporučuju da se voće jede sveže i pre obroka, obično oko pola sata, a nutricionisti i lekari preporučuju da to bude svakodnevno. Sušeno voće i povrće jedite samo ako je osušeno bez konzervansa odnosno dodatka šećera. Poslednje vreme se sve više spominju bademi, orasi i lešnici. Oni sadrže zdrave masne kiseline a pokazalo se da ljudi koji manje više redovno konzumiraju orahe i bademe imaju manje srčanih i moždanih udara. Krompir treba jesti što ređe i tretirati ga kao hranu, a ne kao prilog. Kad se jede uz njega treba jesti dosta salate i drugog povrća, a bez mesa. Kao prilog je prihvatljiv jedino kuvan u ljusci ili kuvan i oguljen uz razna povrća ( kupus, kiseli kupus, kelj). Pirinač i testenine treba u principu jesti integralne. 5. Jedite što manje masti. Masti životinjskog porekla jedite samo izuzetno jer sadrže nepoželjne zasićene masne kiseline. U svakodnevnoj ishrani treba se osloniti na biljna ulja

14

bez holesterola - maslinovo ulje. Radi raznovrsnosti ishrane prihvatljiva su i druga biljna ulja kao ulje od soje, sezamovo ulje itd. 6. Kolače, bombone, druge slatkiše i industrijske sokove ne jedite i ne pijte osim izuzetno. Izuzetak je crna čokolada koja sadrži više od 70% kakaa što povoljno deluje na zdravlje i popravlja raspoloženje. Med se takođe može preporučiti, ali vodeći strogo računa da je dozvoljen samo ljudima koji nemaju šećernu bolest. Njegovi mnogobrojni sastojci mogu biti i lekoviti, ako se uzima često u malim količinama. Štetno na naš organizam deluje najviše ono što godinama uporno i svakodnevno ponavljate kao krivu naviku, što posebno vredi za svakodnevnu konzumaciju slatkiša i slatkih sokova. 7. Od pića je preporučljiva izvorska voda, voda iz vodovoda, sokovi od svežeg voća i povrća koje sami cedite, čajevi sa malo meda bez šećera, kafa bez šećera. Vino je alkoholno piće koje se može smatrati zdravim, ali naravno u ograničenim količinama. Preporučljiva je količina do pola litre dnevno. Stručnjaci se još uvek ne slažu u tome da li to vredi isto za muškarca i ženu. Dakle, ako se pije alkohol prednost treba dati vinu. Očito taj "sok od grožđa" sadrži u sebi, osim alkohola koji je nastao iz fruktoze i stotine drugih sastojaka i antioksidanta (flavonoida kao u svežem voću i povrću) koji su korisni i imaju povoljne efekte na naše zdravlje. Crno vino sadrži više antioksidanata nego belo. Treba računati i sa dodatnim kalorijama jer alkohol se brže od glukoze troši u

energetske svrhe, pa tako štedi drugu energiju, što znači da ćete imati koji kilogram više ako redovno pijete nego ako uopšte ne pijete. Pivo takođe nije nezdravo piće, ali ne preporučuje se redovna konzumacija. Lekari u principu retko preporučuju konzumaciju alkoholnih pića jer su svesni veličine problema koji u društvu nastaje usled alkoholizma. Kako je u pristupu bolesniku daleko češće borba protiv prevelike konzumacije alkohola, kao jednog od najčešćih uzroka zavisnosti, koja je mnogim ljudima potpuno uništila zdravlje, službena medicina nerado preporučuje alkoholna pića. 8. Fizička aktivnost mora biti sastavni deo životnog stila. Opšte je poznata ljudska sklonost prevelikom lenčarenju, pa ga moramo izbegavati. Kad god možete radite nešto korisno: uređujte baštu, kopajte, kosite, nosite drva ili ribajte pod ili bilo koji drugi fizički posao. Korisna je i jednosatna šetnja nešto bržeg koraka ili bilo koji drugi prikladan sport. 9. Jedite polako. Barem uz jedan obrok u danu ne žurite. Uživajte u društvu svojih najbližih ili prijatelja da obrok dobije svoj psihološki, estetski i društveni zna čaj. 10. Pušenje je dokazano štetno za zdravlje. Nikotin izrazito štetno deluje na krvne sudove i doprinosi razvoju ateroskleroze, pogotovo kod onih pušaća koji imaju druge faktore rizika (prekomernu težinu, povišene masnoće u krvi, visoki pritisak ili šećernu bolest). Kako je nikotin i genetski otrov i maligne bolesti su znatno češće kod pušaća, a rak pluća je i dvadesetak puta češći. SVI OVI SAVETI MOGU BITI KORISNI, ALI I DALJE ZLATA VREDI ONA BIBLIJSKA "BUDI UMEREN U JELU I PIĆU", JER NAJVEĆU CENU PLAĆAJU NEUMERENI. NEUMERENOST I NEZNANJE VODE U KATASTROFU I SLOM METABOLIZMA. ZDRAV ŽIVOTNI STIL NIJE VAŽAN SAMO RADI TRAJANJA ŽIVOTA, JER VEĆINA ONIH KOJI NEZDRAVO ŽIVE I NEMAJU RAZVIJEN OSEĆAJ SAMOODGOVORNOSTI ZA SVOJE ZDRAVLJE, VELIKI DEO SVOJE I ZRELOSTI I STAROSTI PROVODE U AMBULANTAMA I BOLNICAMA DUBOKO NESREĆNI I NEZADOVOLJNI USLED OZBILJNO NARUŠENOG KVALITETA ŽIVOTA.

DIJABETES & MI


ishrana

NAUČITE PRAVILNO

DA JEDETE

Pokušajte da prestanete sa emocionalnim prejedanjem i kilogrami će nestati

A

ko vam je čokolada lek za ljubavni bol, a grickanje čipsa način da se smirite kad ste nervozni, moguće je da patite od emocionalnog prejedanja. Taj problem, koji češće pogađa žene nego muškarce, javlja se kad se hranom počinjemo služiti kako bismo ispunili neke emotivne potrebe, a ne samo da bismo utolili glad. Povremeno se utešiti nekim slatkišem nije strašno, ali ako steknete naviku da na svaku emocionalnu nelagodnost reagujete tamanjenjem najčešće nezdrave hrane, neizbežna posledica je gomilanje suvišnih kilograma. Klasične dijete neće vam pomoći da ih se rešite jer odricanje od hrane predstavlja dodatan stres, pa ćete lako doći u iskušenje da se smirite uz sočnu porciju sladoleda, što izaziva osećaj krivice i tako upadate u začarani krug. Da biste smršali, najpre se trebate obračunati sa svojom lošom navikom. DA LI JE TO ONO ŠTO MI JE POTREBNO? Pre nego što počnete jesti setite se rečenice koja će vam pomoći u teškim

1

trenucima. Od velike je pomoći redovno sebi postavljati pitanje: “Da li je to ono što mi je potrebno?”. Tu rečenicu možete i negde zapisati i nositi sa sobom. Postavite sebi to pitanje kad god ste u iskušenju da na stres odgovorite hranom ili kad shvatite da jedete iz emocionalnih razloga, a ne zbog osećaja gladi. UPOTREBITE PODSTICAJNE SLIKE Izradite kolaž od slika i ilustracija koje vas inspirišu. Na primer, možete uključiti svoje fotografije sa najvećom i najmanjom težinom ili slike iz časopisa koje prikazuju lepe i zdrave žene u dobroj formi. Takvi vizualni podsetnici podstaknuće maštu i dodatno vas motivisati da raskrstite sa lošom navikom emocionalnog prejedanja. I na frižider možete nalepiti neku sliku. RAZMIŠLJAJTE O SVOJOJ MOTIVACIJI Najbolje rezultate u prekidu emocionalnog prejedanja postižu ljudi koji imaju definisanu motivaciju za gubitak suvišnih kilograma. To može biti želja da odlično

2

3

izgledate u kupaćem kostimu, zablistate u nekoj posebnoj prilici ili, jednostavno, da se osećate bolje i zdravije. Koja god bila vaša motivacija, važno je svakodnevno na nju se podsetiti kako biste ostali na pravom putu. POKRENITE SE NA OSAM MINUTA Vežbanju se posvetite pre doručka ili čak jutarnje kafe jer što god da se dogodi kasnije tog dana imaćete osećaj da ste nešto postigli. Jutarnje vežbanje ubrzava metabolizam tako da trošite više kalorija i podstiče lučenje endorfina, hormona dobrog raspoloženja. Dovoljno vam je osam minuta jutarnje vežbe. POJEDITE NEŠTO SVAKA TRI SATA Ako neprestano nešto grickate, ograničite se na jedenje svaka tri sata, bez ijednog zalogaja između obroka. Ključ je u tome da uspostavite rutinu i shvatite da postoji vreme i mesto za hranu, dok ostatak dana treba biti posvećen nečem drugom. Iako to na prvi pogled zvuči jednostavno, to vam može teško pasti ako ste naviknuli stalno da jedete. Ipak, istrajte!

4

5

GOJAZNOST UMANJUJE AMBICIJE Devojčice već od pete godine života počinju da brinu o svom izgledu, u svetu gde vlada diktatura mršavosti, pokazalo je istraživanje predstavljeno na međunarodnom kongresu o gojaznostii u Sidneju. "Deca postaju sve ranije osetljiva na svoj fizički izgled. Uticaj težine na samopouzdanje kod devojčica se može pratiti od pete godine života", kazao je profesor Endrju Hil sa univerziteta Lids. "Psihološki elementi kao što su primećivanje vlastite zavodljivosti, samopouzdanje i fizički kapacitet mogu biti poboljšani umerenim

DIJABETES & MI

Devojčice od 5. godine počinju da brinu o težini

gubitkom težine", kazao je Hil. U odraslom dobu taj se fenomen nastavlja i žene koje pate od prevelike težine više su izložene riziku od obolevanja od depresije. Novija istraživanja sprovedena u Australiji pokazala su da prevelika telesna težina i fizička neaktivnost predstavljaju predispozicije za pojavu depresije. Gojazne žene takođe imaju manje ambicije u studiranju i češće su nezadovoljnije poslom i društvenim vezama nego drugi.

15


info

DIJABETES I RIZIK OBOLEVANJA OD RAKA DOJKE

Žene sa dijabetesom imaju povećani rizik da će oboleti od raka dojke, pokazuje istraživanje američkih naučnika sa univerziteta Harvard

U istraživanju je utvrđeno da žene sa dijabetesom tipa 2 u odnosu na ostale žene imaju za 17% veći rizik da će oboleti od raka dojke. Dijabetes tipa 2 je najčešći oblik ove bolesti, najčešće se javlja u odraslom dobu, a u poslednje vreme sve češće se javlja i kod gojazne dece. U ovom istraživanju naučnici su u obzir uzeli i druge činioce koji mogu uticati na rizik obolevanja od raka dojke, kao što su konzumacija alkohola, gojaznost i prethodni slučajevi raka dojke u porodici. Studija je počela još 1976. godine, a učestvovalo je 116.488 žena u dobu između 30 i 55 godina. Povezanost između dijabetesa i raka dojke je bila naročito uočljiva kod žena koje su prošle menopauzu. Naučnici ne mogu sa sigurnošću objasniti uzrok ove pojave, ali pretpostavljaju da je povećani rizik obolevanja od raka dojke povezan sa visokim nivoom insulina u krvi žena sa dijabetesom.

DIJABETIČARKE ČEŠĆE UMIRU OD SRČANIH BOLESTI Žene koje boluju od dijabetesa izložene su većem riziku umiranja od srčanih bolesti nego muškarci sa istim zdravstvenim problemom "Agresivnije lečenje kardiovaskularnih rizika kod dijabetičarki moglo bi neutralizovati porast mortaliteta od srčanih bolesti kod starijih žena u postmenopauzi", izjavila je dr Rašel Haksli. Šećerna bolest jedan je od rizičnih faktora za razvoj kardiovaskularnih bolesti, koji udvostručuje rizik za smrtni ishod. "Ali, još uvek se raspravlja o tome da li je rizik različit za žene i muškarce", rekla je dr Haksli, epidemiolog sa univerziteta u Sidneju. Analizirajući podatke o 450.000 odraslih osoba, dr Haksli i njen tim najprije su isključili pušenje, krvni pritisak, holesterol i druge kardiovaskularne rizike i ustanovili da dijabetičarke imaju značajno veći rizik umiranja od srčanih bolesti od dijabetičara. U poređenju sa ljudima koji ne boluju od te bolesti, rizik od kardiovaskularne smrti kod žena je veći 2,48 puta, a kod muškaraca 1,87 puta, objavili su australijski nanučnici.

16

NE ZABORAVITE REDOVNU KONTROLU OČIJU Dijabetičarima se savetuje da jednom godišnje kotrolišu oči kako bi sprečili neizlečivu bolest nazvanu dijabetičarska retinopatija Ova bolest, koja može dovesti do slepila, povezana je sa dijabetesom tipa 2, koji nije zavistan od insulina. Ljudi koji boluju od tog tipa dijabetesa ili su otporni na insulin ili je narušeno lučenje insulina u njihovom organizmu. Devet organizacija preporučuje redovne kontrole očiju za dijabetičare u saopštenju izdatom u Berlinu uoči "Nedelje vida" u Nemačkoj. Lek za tu bolest nije pronađen. Međutim, ako se bolest otkrije u ranoj fazi može se lečiti laserskim zahvatom i na taj način usporiti razvoj bolesti ili je čak i zaustaviti. Dijabetičarska retinopatija rapidno se razvija kod mladih ljudi, dok se kod starijih razvija sporije.

DIJABETES & MI


hrana kao lek

Za jačanje odbrambenog sistema organizma, protiv katara creva i želuca, kašlja, plućnih bolesti, bolesti mokraćnih organa, viskog krvnog pritiska, za regulisanje varenja, za izbacivanje vode iz organizma i izbacivanje urina, za lečenje dijabetesa, bolesti jetre, reume, gihta

P

PARADAJZ

aradajz (Solanum lycoperiscum L.) je jednogodišnja zeljasta biljka velikih plodova crvene boje, izuzetno zdravih za jelo. U Evropu je prenesena tek po otkriću Amerike, u početku je gajena kao ukrasno povrće, jedno vreme je važila za otrovnu biljku što je u 19. veku i potvrđeno (ali ovo važi samo za list i stabljiku). Zbog toga u narodu postoji izreka - "ako hoćeš da oteraš komarce, na terasi gaji paradajz". Iako male kalorične vrednosti paradajz je jedna od biološki najvrednijih povrtnih biljaka. Pored vode, koje ima najviše, nešto ugljenih hidrata i belančevina, u plodu paradajza ima izuzetno mnogo vitamina i mineralnih soli, što ga čini zdravom hranom. U paradajzu, koji se ne sme koristiti zelen zbog prisustva solanina, ima vitamina C koliko i u limunu ili pomorandži, karotina koji organizmu daje vitamin A, zatim dovoljno vitamina B, K i P. Visoku biološku vrednost mu daju i mineralne soli kalijuma (250-300 miligrama), natrijuma, magnezijuma, kalcijuma, gvožđa, kao i nešto manje bakra, mangana, bora, kobalta - stoga se koristi i kao lekovito sredstvo.

PARADAJZOM DO ČISTOG TENA Presni paradajz je i odlično sredstvo za negu kože lica. Pre spavanja lice treba oprati mlakim čajem od kamilice, nane

DIJABETES & MI

ili lipe, a zatim natrljati sokom svežeg paradajza. Ostaviti da se lice samo osuši i oprati ga tek sutradan ujutru mlakom vodom. Ten će vrlo brzo postati belji, čišći i mekši.

LEKOVITA SIROVA SUPA OD PARADAJZA Kilogram zrelog paradajza popariti ključalom vodom i oguliti. Pasirkom ili mikserom napraviti kašu od njega i dodati još sitnu naseckanu ili narendanu glavicu crnog luka, malo ruzmarina, majčine dušice, komorača. Dodati vode koliko treba i 2-3 kašike domaćeg crnog vina. Zagrejati supu do vrenja ali izbeći kuvanje. Kada se makne sa vatre dodati još sok od sveže isceđenih čenova belog luka (5-6 čenova), 1 kašiku seckanog peršunovog lišća, 1 kašiku celerovog kao i narendanu najsitnije moguće šargarepu i koren peršuna i celera. Promešati i ostaviti da odstoji malo poklopljeno. U supu jos staviti pirinač ili zobene pahuljice. Ovako pripremljena supa ima mnoga lekovita svojstva. Podstiče rad organa za varenje, čisti i jača krv, snižava krvni pritisak, reguliše stolicu, čisti pesak i kamenac u bubrezima, pomaže funkciji žuci i jetre i u toplim danima ublažava žeđ.

Paradajz je povrće izvanrednih kvaliteta, koje je, zbog bogatstva kalijumom (290 mg u 100 grama) odlična hrana za osobe koje boluju od šećerne bolesti i imaju oslabljen rad srčanog mišića.

100 grama paradajza sadrži: - 17 kCal - 3,1 gram ugljenih hidrata - 0,7 grama belančevina - 0,3 grama masti - 1,5 grama dijetnih vlakana - 3 mg natrijuma - 290 grama kalijuma - 13 mg kalcijuma - 11 mg magnezijuma - 0,4 mg gvožđa - 0,2 mg cinka - 0,5 μg selena - 100 μg vitamina A - 0,7 mg vitamina B3 - 0,11 mg vitamina B6 - 20 mg vitamina C - 1,2 mg vitamina E

PARADAJZ PROTIV KOŽNIH UPALA Za razne kožne upale lakše prirode, za upalu zanoktica, koje su veoma bolne, paradajz je pravi lek. Jednostavno obložite njime upaljeno mesto, pričvrstite lagano zavojem i ponavljajte to nekoliko puta dnevno, sve do izlečenja.

17


alternativni zaslađivači Nenutritivni zaslađivači su alternativni zaslađivači, uglavnom nekoliko stotina puta slađi od konzumnog šećera, koji nemaju nikakvu kalorijsku vrednost te ne utiču na nivo glukoze u krvi. Na tržištu, bilo kao sastojci hrane, pića, kozmetičkih i farmaceutskih proizvoda ili kao zaslađivači za hranu i pića, najčešće su prisutna četiri alternativna nenutritivna zaslađivača: aspartam, saharin, acesulfam K i ciklamat.

Aspartam

ASPARTAM, SAHARIN, ACESULFAM K I CIKLAMAT Širom sveta, postoji velika potreba za materijama, koje će isto kao konzumni šećer hrani davati sladak ukus, a da pri tome te materije ne doprinose sveukupnom unosu kalorija i da ne deluju na nivo glukoze u krvi. Ove kriterijume, kao i svojstvo da ne podstiču razvoj karijesa već dugi niz godina zadovoljavaju nenutritivni zaslađivači 18

Aspartam je nenutritivni zaslađivač, ukusa sličnog konzumnom šećeru, ali otprilike 200 puta slađi. Jedinstven je među niskokaloričnim zaslađivačima jer se u organizmu u potpunosti razgrađuje na svoje osnovne komponente aminokiseline, aspartat i fenilalanin, te malu količinu metanola. Visoku popularnost i ubrzan rast potrošnje kako među konzumentima, tako i proizvođačima hrane, aspartam zahvaljuje brojim pogodnostima koje pruža njegova upotreba, a koje među ostalim uključuju: 1. ukus vrlo sličan ukusu konzumnog šećera 2. sposobnost inteziviranja i produženja voćnih ukusa 3. sigurna upotreba među svim dobnim grupama 4. pogodan za dijabetičare i osobe na redukcionim dijetama 5. ne uzrokuje stvaranje karijesa Aspartam je sastojak preko 6.000 proizvoda širom sveta, uključujući gazirana pića, napitke u prahu, žvakaće gume, bombone, želatine, mešavine za deserte, pudinge, jogurte, sladolede, zaslađivače, kao i neke farmaceutske proizvode (vitaminsko-mineralne preparate, sirupe protiv kašlja). S obzirom da nije stabilan pri visokim temperaturama, aspartam je najbolje koristiti kao dodatak gotovim jelima i pićima.

Sigurnost Aspartam je jedan od najproučavanijih sastojaka prehrambenih namirnica. Pre nego što je 1981. godine proglašen sigurnim za upotrebu od strane FDA-a, testiran je u preko 100 naučnih studija. Studije su uključile testiranja na životinjama i ljudima, uključujući zdravu novorođenčad, decu, odrasle, dojilje, dijabetičare, gojazne osobe. Zaključeno je, da s obzirom da je

DIJABETES & MI


alternativni zaslađivači fenilalanin jedan od produkata razgradnje aspartama, aspartam nije siguran za osobe obolele od fenilketonurije.

Saharin Saharin je otkriven 70-tih godina devetnaestog veka i koristi se kao nenutritivni zaslađivač za hranu i piće preko 150 godina. Posebnu važnost imao je u razdoblju između dva svetska rata kada je u Evropi bila nestašica šećera. Za veliki broj ljudi, saharin predstavlja sastavni deo životnog stila, ali posebno je važan osobama na redukcionim dijetama i dijabetičarima. Saharin je od konzumnog šećera slađi 300 puta, ali bez obzira na to, nema kalorijsku vrednost. U organizmu se ne apsorbuje i nema uticaja na nivo glukoze u krvi. Proizvodi u kojima se saharin koristi kao zaslađivač uključuju gazirane napitke, pekarske proizvode, džemove, žvakaće gume, konzervisano voće, bombone, kozmetičke i farmaceutske proizvode. Saharin je stabilan pri visokim temperaturama te se može koristiti kao zaslađivač u prozvodima koji zahtevaju termičku obradu, ali ipak ne osigurava teksturu i konzinstenciju kao konzumni šećer. Zbog gorkog ukusa koji ostavlja u ustima saharin se neretko zamenjuje ili nadopunjuje drugim zaslađivačima

da pokažu vezu između konzumacije saharina i razvoja bilo kojeg oblika raka kod čoveka. Takođe se naglašava da, s obzirom da prolazi kroz organizam nepromenjen, odnosno, ne metabolizira se i ne reaguje sa molekulom DNA, saharinu nedostaju dve osnovne karakteristike karcinogena. S time u vezi, upotreba saharina kao zaslađivača smatra se sigurnom i dozvoljena je u preko 100 zemalja sveta.

Acesulfam K Acesulfam kalijum je nenutritivni zaslađivač 200 puta slađi od konzumnog šećera. Široko je rasprostranjen i zbog svojih karakteristika vrlo primenjivan zaslađivač. Upotrebljava su u nekoliko hiljada proizvoda koji uključuju različite namirnice, napitke, farmaceutske proizvode i proizvode za higijenu usta. Acesulfam K može biti pomoć kod redukcionih dijeta jer ne doprinosi kalorijskom unosu, a osigurava sladak ukus hrani i piću. Pogodan je za dijabetičare jer nema nikakvog delovanja na nivo glukoze, holesterola ni triglicerida u krvi. Stabilan je pri visokim temperaturama i ne rastvara se kuvanjem. Acesulfam K nakon konzumacije ne ostavlja nikakav ukus u ustima te ne pogoduje stvaranju karijesa. Vrlo lako se skladišti i stabilan je pa mu je i rok trajanja dug.

Sigurnost Acesulfam K se u zemljama evropske unije koristi od 1983., a u SAD-a od 1988. i od tada nije dokumentovna ni jedna neželjena nuspojava. Odobren je od strane FDA te se smatra sigurnim za ljudsko zdravlje

Ciklamat Ciklamat je otkriven 30-tih godina 19. veka. Spada u grupu nenutritivnih zaslađivača, a od konzumnog šećera ja slađi 30 puta. Poput ostalih nentritivnih zaslađivača, ciklamat je pogodan za osobe koje nastoje da kontrolišu ili redukuju svoj kalorijski unos, za dijabetičare te za prevenciju karijesa. Koristi se kao dodatak hrani i piću i farmaceutskim proizvodima. Stabilan je pri visokim temperaturama i ima svojstvo da intezivira ukuse.

Sigurnost Zaključak da se ciklamat može konzumirati bez bojazni od negativnih posledica na zdravlje čoveka zajednički je za 50-ak zemalja sveta uključujući Evropu koja je odobrila upotrebu ciklamata i stavila ga na listu dozvoljenih zaslađivača. Međutim, uprkos brojnim naučnim dokazima koji ukazuju na sigurnost ciklamata, u nekim zemljama, uključujući i SAD, ciklamat je zabranjen. Kontroverza vezana uz sigurnost ciklamata uglavnom se bazira na jednoj eksperimentalnoj studiji u kojoj je visok unos ciklamata doveden u vezu sa razvojem raka bešike kod miševa. Iako je studija kritikovana od strane naučnika, pa i od strane samog autora, FDA još nije izdala odobrenje za upotrebu ovog zaslađivača.

Sigurnost Iako sveukupne studije ukazuju da je saharin siguran za konzumaciju, u prošlosti je bilo kontroverza oko njegove sigurnosti. Zabrinutost oko sigurnosti saharina za zdravlje čoveka seže još iz razdoblja 1900-te godine, a kulminira 1977. godine kada FDA čak razmatra mogućnost zabrane njegove upotrebe. Razlog tome bili su eksperimentalni podaci koji su pokazali da postoji veza između konzumacije prekomerne količine saharina i povećane incidencije raka bešike kod laboratorijskih miševa. Od toga razdoblja pa do danas, saharin je predmet brojnih istraživanja, koja do sada ni u jednom slučaju nisu uspela

DIJABETES & MI

19


dijabetes

UZROK SMRTI MILIONA LJUDI Međunarodna federacija za dijabetes saopštila je da se broj ljudi širom sveta koji pate od te bolesti drastično povećao u poslednje dve decenije, sa 30 miliona na 230 miliona

O

va privatna organizacija, sa sedištem u Briselu, navodi da su medicinski problemi povezani sa dijabetesom uzrok smrti miliona ljudi, većinom u zemljama trećeg sveta. Međunarodna federacija za dijabetes navela je da se sedam od deset zemalja sa najvećim brojem dijabetičara nalazi među zemljama u razvoju. Najveći broj je u Kini, 39 miliona ljudi, dok je za njom Indija sa 30 miliona. Dodaje se da se u nekim karipskim i bliskoistočnim zemljama procent dijabetičara kreće od 12 do 20 odsto. Martin Silink je predsednik Međunarodne federacije za dijabetes. «Oko 70 odsto dijabetičara nalazi se u zemljama u razvoju. To je toliko veliko povećanje u tim zemljama da potkopava koristi od ekonomskog razvoja».

20

Dijabetes je prouzrokovan visokim nivoom šećera u krvi što je rezultat nesposobnosti organizma da proizvede insulin, hormon koji pomaže ćelijama da lakše razlože glukozu. Nedostatak insulina može da dovede do ozbiljnih komplikacija, uključujući oštećenje bubrega i slepilo. Silink takođe kaže da genetske predispozicije doprinose riziku od dobijanja dijabetesa kao i da promene u stilovima života širom sveta vode ka povećanju takvog stanja. To uključuje manjak fizičke aktivnosti i povećanu količinu kalorija u hrani, što uzrokuje da ljudi postaju previše gojazni, što ih čini podložnijim bolesti.  «Način na koji smo izbacili fizičke aktivnosti iz škola, na primer. Postoje različiti izbori u hrani koju jedemo, ali su oni nezdravi izbori».

Grupa navodi da mnogi ljudi umiru od dijabetesa u najsiromašnijim zemljama zbog nedostatka zdravstvene nege. U Africi na primer, dijabetičar u Mozambiku kojem je potrebna injekcija insulina može da živi godinu dana, dok je životni vek na Maliju, za dijabetičare, dve ipo godine. «U zemljama u razvoju, mnogim ljudima koji imaju dijabetes nije postavljena dijagnoza. Tako da one nisu u stanju da pruže čak i najjednostavniju zdravstvenu negu. One jednostavno ne znaju da imaju dijabetes. Ta bolest smanjuje njihov nivo energije i kvalitet života». Federacija traži od Ujedinjenih Nacija rezoluciju kojom bi se ustanovila ozbiljnost problema, kako bi zemlje mogle da povećaju zdravstvenu negu zbog dijabetesa, za koji se očekuje da pogodi 350 miliona ljudi u narednih 20 godina.

DIJABETES & MI


trudnoća Gestacijski dijabetes je vrsta šećerne bolesti koja se javlja u trudnoći i obično nestaje nakon porođaja. Kod ove učestale bolesti, visoka koncentracija glukoze u krvi se po prvi put javlja u trudnoći. Povećava se prema sredini trudnoće, kao posledica hormonalnih promena u telu majke. Ukoliko se ne leči, ova bolest može prouzrokovati komplikacije i za majku i za dete Kome preti opasnost od gestacijskog dijabetesa? Ženama, preko 30 godina starosti, kojima je neko u porodici bolovao od dijabetesa tipa 2, preterane težine, iz određenih etničkih grupa, na primjer iz Indije, Azije, Pacifičkog ostrvlja, sa Srednjeg Istoka. Kako se dijagnostikuje gestacijski dijabetes? Dijagnoza se postavlja nakon posebnog testa. Ispitivanje krvi se vrši pre i posle uzimanja glukoznog napitka. Ovaj test se najčešće obavlja otprilike u šestom mesecu trudnoće. Svim trudnicama se preporučuje obavljanje pretraga za dijabetes, između 26. i 28. nedelje trudnoće. Ako dobijete gestacijski dijabetes, najbolje je da Vas nadzire lekar specijalizovan za trudnice s dijabetesom.

Lečenje Lečenje se zasniva na zdravoj ishrani i redovnom vežbanju kao što je šetnja. Uzimajte raznovrsnu hranu, uzimajte redovne obroke i manje međuobroke kao na primjer tri umerena obroka i tri mala međuobroka, u pravilnim intervalima tokom dana, u svaki obrok i međuobrok uključite ugljene hidrate (skrob) kao što su hleb od integralnog brašna, žitarice, bobičasto povrće, testo, integralni pirinač, voće i povrće, izbegavajte hranu i pića sa visokom količinom šećera, kuvajte sa malo masnoća i birajte proizvode sa niskim količinama masti, pijte puno vode. Plan zdrave ishrane će pomoći i Vama i Vašoj bebi. Preporučuje se razgovor sa nekim ko je specijalizovan za zdravu ishranu, na primer sa dijetetičarom. Zamolite svog lekara da Vam to organizuje. Važno je da žene svakodnevnim testom krvi kod kuće održavaju dijabetes pod kontrolom. Lekar ili medicinska sestra za dijabetičare će Vam pokazati kako se taj test obavlja. Nastojte održavati nivo glukoze u krvi ispod 7 mmol/l, dva sata nakon obroka. Ako se gestacijski dijabetes ne može održavati pod kontrolom putem pravilne ishrane i redovne vežbe, možda ćete do kraja trudnoće trebati primati injekcije

DIJABETES & MI

insulina. To je bezopasno i za Vas i za bebu. Tokom trudnoće se ne daju tablete za lečenje dijabetesa. Ako nema nikakvih drugih problema, trudnoća se može normalno odvijati, a novorođenče će biti zdravo. Kako će se gestacijski dijabetes odraziti na bebu? Ako se ne leči, dijabetes može izazvati probleme kao na primer preveliku bebu, što otežava porođaj. Osim toga, beba može nakratko posle rođenja imati nizak nivo glukoze. Ako dođe do nekih problema, bolničko osoblje će znati kako negovati bebu.

ŠTA JE GESTACIJSKI DIJABETES?

Hoće li se beba roditi sa dijabetesom? Ne, beba se neće roditi sa dijabetesom. Ali, sklonost dijabetesu je često nasledna, pa dete može kasnije u životu oboleti od dijabetesa. Šta se događa nakon rođenja djeteta? Nakon rođenja deteta, dijabetes najčešće nestaje. Šest nedelja posle porođaja se obavlja poseban test glukoze, kako bi se ustanovilo da li se koncentracija glukoze vratila na normalu. Međutim, kod žena koje su imale gestacijski

dijabetes, povećava se opasnost od pojave dijabetesa tipa 2 kasnije u životu. Za sprečavanje pojave dijabetesa tipa 2, važno je nastaviti sa pravilnom ishranom, održavati normalnu težinu, redovno vežbati, kontrolisati koncentraciju glukoze u krvi svake jedne do dve godine.

21


ishrana

REDOVNA KONTROLA Bolesnik sa šećernom bolešću mora redovno kontrolisati šećer u mokraći, jer je izlučena količina šećera u toku 24 časa bitna da bi se dijeta pravilno odredila

K

oličina ugljenih hidrata u hrani mora biti usklađena sa davanjem insulina kada lekar odredi da sama dijeta ne omogućava pravilno korišćenje skrobne hrane (npr. 200 g ugljenih hidrata) i bolesnik mršavi na dijeti. Jedan od znakova šećerne bolesti jeste i velika glad koju bolesnik oseća, bilo zbog poremećaja u metabolizmu, bilo zbog ranije stečenih navika da se preobilno hrani. U tim slučajevima može se davati bolesniku da jede više dopuštenog povrća: spanać, karfiol, kupus, kelj i boranija. Ova povrća sadrže oko 5% ugljenih hidrata, ali se kuvanjem u više voda sadržaj može smanjiti na oko 1%. Pritom treba sasvim ograničiti količinu ulja - bolje je bareno povrće začiniti kiselim mlekom ili sirćetom. Kod iznenadne pojava acetona, koju bolesnik brzo oseti, bolesnik treba da uzme 2 g  bikarbone sode, da pojede 100 g belog hleba, voće i povrće i da odmah legne i pozove lekara. Ukoliko bolesnik ima problema sa povišenim krvnim pritiskom ili ima otečenu, oštećenu jetru, mora da smanji unos masnoća. Jela treba da budu barena, sa posnim mesom, supe od povrća i treba izbegavati prerađevine koje u sebi kriju masnoće. Dijeta, zapravo režim ishrane, kod dijabetesa mora da uključi raznovrsnu ishranu, tako da sadrži sve hranljive materije (belančevine, masti i ugljene hidrate), ali se mora pravilno podesiti njihov međusobni odnos. Pre svega, potrebno je obezbediti dovoljno hrane da bolesnik ne bi gubio na svojoj težini i da se ne bi osećao bolesnim i iscrpljenim. U slučaju da je bolesnik gojazan, on ne treba da se prehranjuje, već da mršavi.

22

DIJABETES & MI


ishrana Ugljeni hidrati

SVE VIŠE DECE BOLUJE OD DIJABETESA

Dijabetičar mora da koristi iz hrane najmanje 150 g ugljenih hidrata i treba trenirati njegov organizam da koristi veće količine od ovog minimuma (količine šećera u mokraći 20 g za 24 časa su tolerantne).

Šećer Treba predvideti da se dnevno unosi 20-30 g putem voća. Preporučuju se grožđe (ali ne prezrelo i suviše slatko), jagode, breskve i kajsije. Ukoliko bolesnik ima veliki prohtev za sletkišima, može se zameniti porcija krompira porcijom voća ili krema sa orasima i sl.

težine. Starijim ljudima, naročito ako je potrebno da omršave, dovoljno je i 0,5 g/ kg telesne težine.

Masti Masti samo dopunjavaju kalorijsku vrednost obroka, do vrednosti dnevnih potreba. One daju najviše energije, jer sagorevanjem 1 g masti oslobađa 9 cal (belančevine i ugljeni hidrati daju po 4 cal).

Vitamini i minerali

U svakom slučaju, šećer se mora oduzeti od ukupne količine ugljenih hidrata! Kod zamenjivanja se računa da 15 g brašna ili 20 g hleba treba zameniti sa 10 g šećera.

Belančevine Na 1 kg telesne težine potrrebno je 1-2,5 g belančevina. Prosečno se računa 1,5 g/ kg telesne težine. Deci i mladima, koji se još razvijaju, dodaje se još 2,5 g na kilogram telesne

U dijetu se moraju uvrstiti optimalne količine vitamina i mineralnih materija jer su oni katalizatori i regulatori metabolizma. Primer namirnica koje bi, u proseku, dijabetičari trebali da unesu za jedan dan dat je u donjoj tabeli. Ovo je samo gruba šema, koja može da posluži za orijentaciju u smeru uravnotežene ishrane, a precizan jelovnik odrediće samo lekar. Ovaj unos obezbeđuje zadovoljavanje dnevnih potreba, sa sledećom zastupljenošću hranljivih sastojaka: Belančevine - 60-70 g Masti - 60-70 g Ugljeni hidrati - 200 g.

Za stariji uzrast i za gojazne osobe navedene količine bi trebalo umanjiti namirnice koje se  uključuju u dijetu  povrće  mleko hleb meso  krompir voće jogurt ili kiselo mleko ulje za kuvanje sir kajmak ili maslac  brašno kao začin  jaja 

DIJABETES & MI

Sve više dece širom sveta boluje od dijabetesa, a roditelji i lekari ne prepoznaju na vreme tu bolest. "dijabetes je postao hronična i česta bolest među decom i ta deca često umiru", rekla je na konferenciji za novinare na svetskom dijabetološkom kongresu u Kejptaunu Frensin Kaufman, profesorka pedijatrije na medicinskom fakultetu univerziteta Južne Kalifornije Novi podaci Međunarodne federacije za dijabetes pokazuju da od dva najčešća tipa dijabetesa, tip 1 obično pogađa mlade i reguliše se redovnim  uzimanjem insulina, a tip 2, koji je nekada nazivan staračkim, sada je zabrinjavajuće čest kod dece. Procenjuje se da 70.000 dece mlađe od 15 godina svake godine dobije dijabetes tipa 1, a i od dijabetesa tipa 2 oboljevaju deca od samo osam godina i to i u razvijenim i u zemljama u razvoju. U Japanu se učestalost dijabetesa tipa 2 među učenicima viših razreda osnovne škole gotovo udvostručila i narasla je od 1980. do 1995. godine na 14 odsto, pa je taj dijabetes tamo češći od dijabetesa tipa 1. Prema rečima Frensin Kaufman, lekari još uvek ne shvataju tako brz porast dijabetesa kod dece, ali veruju da uzroci leže u lošim prehrambenim navikama i izostanku vežbanja. "Epidemija dečije gojaznosti je zapravo pokretač dečijeg dijabetesa", kaže Kaufman.

količina namirnica na dan 600-700 g  200 g  200 g 150-200 g  150 g  100 g  100 g  50 g  30 g 20 ili 15 15 g 1-2

23


saveti

Nekoliko minuta dnevno, koje posvetite vašim stopalima, može sprečiti buduće probleme. Sledeći saveti pomoći će vam u tome kako pravilno održavati higijenu stopala

Š

ećerna bolest narušava sistem čula u nogama i stopalima, što uzrokuje slabljenje osećaja za bol, dodir i toplinu. Tako bilo kakvu ozledu na stopalu (npr. žulj) nećete odmah osetiti, što može prouzrokovati veće probleme kao što je infekcija rane. Šećerna bolest narušava i cirkulaciju krvi u stopalima i nogama. Tako stopala postaju hladna i počinju da bole. Zbog toga se takve povrede stopala teže leče i podložna su infekcijama. Infekcije na stopalima može prouzrokovati i oštećena koža. Zbog toga je važno redovno pregledati da li vaša stopala imaju ozlede kao što su ogrebotine, žuljevi, plikovi i otoci. Ako ih sami ne možete dobro uočiti zamolite nekoga da to učini umesto vas. Pipanjem stopala isto tako možete uočiti kvrge, otoke i mesta koja su ili topla ili hladna. Ako uočite bilo kakvu ozledu, operite je, stavite flaster i posetite pedikira ili lekara. Važno je prati i pregledati stopala svaki dan. Uvek koristite toplu vodu i blagi sapun. Stopala obrišite dobro, ali nežno. Ne zaboravite da obrišete i prostor između prstiju. Posle svakog pranja dobro je naneti hidratantnu kremu koja pomaže koži da ostane meka i gipka. Kremu nemojte nanositi na prostor između prstiju jer time možete povećati vlažnost kože. Mnogi ljudi koji boluju od dijabetesa imaju oslabljen osećaj za toplinu, hladnoću i bol u stopalima. Zato je važno preduzeti neke mere opreza. Pazite da se ne opečete kada kuvate. Ako koristite električno ćebe uvek proverite da li ste ga isključili pre odlaska na spavanje. Ne prinosite stopala preblizu vatri ili radijatoru. Temperaturu vode u kadi proverite koristeći lakat. U toku hladnog vremena pazite da imate tople čarape. Prsti su posebno osetljivi

24

NEGA STOPALA KOD ŠEĆERNE BOLESTI na hadnoću (često mrdajte prstima dok hodate po snegu a posle šetnje po hladnom vremenu obavezno ih lagano izmasirajte). Ako se promrzline pojave idite kod lekara. Nokti na nožnim prstima bi se uvek trebali seći ravno. Nemojte ih seći sa strane. Ako imate oslabljeni osećaj ili cirkulaciju, bilo bi sigurnije da zatražite pomoć i savet kod lekara. Neki pedikirski saloni posebno su specijalizovani za negu stopala ljudi koji boluju od šećerne bolesti. Kurije oči i žuljeve treba lečiti. Nemojte nikako sami pokušavati da ih odstranite i nemojte koristiti nikakve lekove. Idite kod pedikira ili se posavetujte sa lekarom. Ako idete kod pedikira obavezno napomenite da bolujete od šećerne bolesti. Cipele koje nosite trebaju da budu udobne, po mogućnosti na vezivanje sa puno prostora za prste i sa mekanim vrhom. Time ćete omogućiti pravilan rad nožnih mišića i sprečiti stvaranje žuljeva. Prilikom kupovine cipela, uvek tražite da vam se izmere stopala i u početku nove cipele nosite samo sat ili dva dnevno. Isto tako često menjajte čarape. Čarape vam moraju biti čitave i ugodne za nošenje. Pre oblačenja proverite da se u njima ne nalaze kamenčići ili nokti koji mogu oštetiti vašu kožu.

JETRA

DIJABETES POVEĆAVA RIZIK ZA RAK Dijabetičari imaju trostruko veći rizik da će oboleti od raka jetre, utvrdili su američki naučnici iz „Houston Veteran Affairs Medical Center“-a Naučnici su u istraživanju koristili bazu podataka korisnika zdravstvenog osiguranja koje pruža Medicare. Poređenjem 2.061 osobe starije od 65 godina obolele od raka jetre sa trostruko brojnijom kontrolnom grupom vršnjaka koji nisu bolovali od raka naučnici su otkrili da je udeo osoba sa dijabetesom dvostruko veći u grupi ljudi obolelih od raka jetre. Nakon što su u obzir uzeli i demografske činioce kao i druge faktore rizika, pokazalo se da dijabetes utrostručuje izglede za obolevanje od raka jetre. Istraživanje je pokazalo i da hepatitis C u interakciji sa dijabetesom može dodatno povećati rizik za pojavu raka jetre.

DIJABETES & MI


ishrana

DIJETA ZA HIPERHOLESTEROLEMIJU I HIPERTRIGLICERIDEMIJU Opšta upustva

1 2 3

Neophodno je da se doživotno pridržavate upustva za ishranu Uspeh lečenja prvenstveno zavisi od pravilne ishrane Telesnu težinu treba da održavate u normalnim granicama (od telesne visine u cm oduzmite 100). Za količinski unos hrane konsultujte svog lekara. Merite težinu najmanje jednom u dve ili tri nedelje Svakodnevno se bavite fizičkom aktivnošću (brz hod 3-4 km, trčanje, plivanje, vožnja bicikla, jutarnja gimnastika i sl) Alkohol i pušenje nisu dozvoljeni. Smanjite i unos kuhinjske soli Hranu pripremajte isključivo na ulju, povrće skuvajte i dodajte ulje na kraju kuvanja. Jednom upotrebljeno ulje ne sme se ponovo koristiti za pripremanje hrane Preporučuju se manje količine mesa, a dva puta nedeljno obrok zameniti morskom ribom. Jednu količinu mesa, recimo petinu, zamenite sojom Povećajte unos dijetalnih vlakana (hleb od neprosejanog brašna, mekinje, cele jabuke, pasulj, grašak, neljušteni pirinač, kelj, krastavac, celer) Najbolje je da se naviknete na nezaslađenu hranu ili je zasladite saharinom ili drugim vestačkim sredstvom Jedite što više raznovrsne sveže salate s malo ulja ili bez njega.    Dopušteno l obrano mleko, jogurt, kiselo kravlje mleko, posni sirevi, sve u malim količinama l biljna ulja (od suncokreta, kukuruznih klica i soje), maslinovo ulje l meso živine bez kožice, osim patke i guske, riba, posebno plava morska, junetina, govedina, teletina, kuvana jagnjetina, divljač, sardine iz ulja, ali oceđene, belance l sve vrste povrća, pripremljene bez masnoća, sve salate l jabuke, trešnje, višnje, kruške, šljive,

4 5 6 7 8 9

10 11

DIJABETES & MI

grejp, mandarine, maline, kupine, ribizle, borovnice, limun, jagode l crna kafa i čaj sa veštačkim zaslađivačem ili bez šećera, mineralna voda, svi voćni sokovi koji su bez šećera l crni hleb, polubeli, hleb sa celim zrnima, zobene pahuljice i druge žitarice l marmelada za dijabetičare u manjim količinama l so, biber, senf, sirće, kim, timijan, bosiljak, origano i sve ostalo začinsko bilje

Zabranjeno l punomasno mleko, ovčije kiselo mleko, pavlaka, punomasni sirevi, kajmak, maslac, margarin, šlag l meso i mesne prerađevine l masno, posebno svinjsko meso, masnija govedina, sve iznutrice, sve prerađevine od svinjskog mesa (šunka, slanina, čvarci, kobasice, salama, mesni doručak i sl.)

l žumance l masnoće l svinjska mast, maslac, margarin, loj l avokado, krompir, pirinač i testenine jedite najviše 2-3 puta nedeljno u manjim količinama, tada uz obroke ne jedite hleb l orasi, lešnici, badem, urme, suvo grožđe, banane, dinje, lubenice, sušeno i kandirano voće, kokosov orah, sve vrste kompota sa šećerom, slatko tropsko voće l svi sokovi sa dodatkom šećera, sva alkoholna pića, koka-kola i slični napitci, kakao i čokolada. l beli hleb i pecivo, lisnato testo, masleno testo, čips, smoki, štapići, krompirovo testo pripremljeno na bilo koji način l kolači bilo koje vrste, torte, keks, čokolada, bombone, med i šećer u bilo kojem obliku, sladoled, palačinke, uštipci i slično l upotreba svih vrsta majoneza.

25


ishrana

RAZLIČITA ISHRANA ­OTKRIVA RAZLIČITE POREMEĆAJE

N

arodna izreka “koliko ljudi, toliko ćudi” zaistia vredi kad razgovaramo o kulturi ishrane i sastavljanju jelovnika. Prema odabiru namirnica i pravaca ishrane, postoji čitav niz tipova osoba, počevši od ljudi koji su život podredili zdravoj hrani, preko onih kojima je najvažniji izgled, pa ne biraju sredstva kako bi postigli i zadržali vitku liniju, pritom zanemarujući zdravlje, do sasvim druge krajnosti, simpatičnih debeljuca koji se ne zabrinjavaju preterano težinom, nego jednostavno uživaju u hrani, sve dok im kilogrami ne počnu smetati. Međutim, postoje i situacije kada ljudi nisu ti koji biraju šta će jesti jer godine i bolest preuzimaju komandu i određuju šta sme, a šta ne sme biti na jelovniku. Osobe starije od 65 godina, zbog problema sa zubima i varenjem, imaju sužen krug namirnica koje mogu i smeju da jedu. Ishrana im postaje jednolična, sa nedovoljno svežih namirnica, što uzrokuje nedostatak vitamina B6, C, E, ali i folne kiseline, cinka i selena, a posledica je premali broj antitela i limfocita za obranu organizma od infekcija. Često se javljaju i depresije, koje dodatno pogoršavaju ukupno stanje. Hronični bolesnici imaju oslabljen apetit, a prema savetima lekara, iz jelovnika moraju da izbace pojedine namirnice, pa u strahu od pogoršanja zdravstvenog stanja i sami u potpunosti izostavljaju pojedinu hranu, poput mesa i mesnih prerađevina, svežeg voća i povrća. Jelovnik im se svodi isključivo

26

na lagane, kuvane obroke, uz koji kao prilog najčešće jedu pirinač i testenine. Međutim, posledica takve dugotrajne, siromašne ishrane često je anemija, poremećaj ravnoteže vode u ogranizmu, kržljanje mišića, razne upale i proliv. Ishrana je ta koja nas efikasno štiti od bolesti, ali ako nije primerena ili ide u krajnost, može biti direktan uzrok mnogih oboljenja.

Hrana koja prevladava ili nedostaje na jelovniku može razotkriti koja oboljenja i bolesti prete čoveku u bližoj ili daljoj budućnosti

jede sve na čijoj deklaraciji piše da sadrži vitamine i minerale, obogaćene i oplemenjene namirnice, i ostale probiotike i mikrokulture. Česta je posledica prestimulacija pojedinih imunoloških mehanizama, a postoji i opasnost da se bioaktivne materije međusobno sukobe i tako oslabe delovanje susednih.

DIJETNI  FANATICI 

Po pitanju prehrambenih navika, najčešći su prosečni tipovi koji ne prave velike greške i ni u čemu ne preteruju, ali ipak puno toga rade neispravno. Jelovnik im obiluje proteinima, kao što su meso, kobasice, pavlaka, razni sosovi, puno začina, šećera i soli. Ali redovno im nedostaje vitamina, minerala zbog čega se debljaju, a to povećava rizik od  infarkta. Ishrana bogata belančevinama može uzrokovati giht i oslabiti imunitet.

Ovom tipu nedostaju gotovo svi važni sastojci iz hrane koji su potrebni da bi organizam normalno funkcionisao i bio zdrav. Opsednuti vitkom figurom podvrgavaju se rigoroznim dijetama, ne misleći pritom na zdravlje, a samo jedna nedelja stroge dijete, koja zakida organizmu sve potrebne materije, može potpuno da uništi kompletan imunološki sistem. Zbog poremećaja koji nastaje, u telu nema dovoljno B i T-limfocita, a posledica je direktna ugroženost organizma svim mogućim bolestima.

GOJAZNIMA PRETI INFARKT

RIZIK OD RAKA ZA STRESNI TIP

Dobrodušne debeljuce jedu mnogo ugljenih hidrata i masti, a malo povrća, voća i žitarica. Posledice loše ishrane su rizik od infarkta, bolesti srca i krvotoka, dijabetesa i povišen pritisak.

Menadžeri, poslovnjaci i ostali stresni tipovi koji su u neprestanoj žurbi i utrci s vremenom ne jedu redovito te preskaču obroke. U kratkoj pauzi jedu brzu hranu, bogatu mastima životinjskog porekla, a voće i povrće su im gotovo nepoznati. U ishrani im nedostaju vitamini, minerali, biljne masti i balastne materije. Njihov imunitet slabi zbog visokog nivoa stresa i štetnih materija, ne može normalno funkcionisati, pa se povećava rizik od virusnih infekcija i malignih oboljenja.

PROSEČNA NERAZNOVRSNOST

ZAVISNICI OD PRAVILA Funkcionalan tip želi u ishrani da napravi baš sve po pravilima, pa u tom nastojanju često preteruje. Čita svu moguću literaturu, slepo se pridržava saveta, bezrezervno upija poruke sa reklama,

DIJABETES & MI


ishrana

DEVET RAZLOGA ZBOG KOJIH SE DEBLJAMO Pravilna ishrana je ključ uspeha kada je u pitanju gubitak suvišnih kilograma, ali ubrzani tempo života i splet okolnosti često onemogućavaju da se pripdržavamo osnovnih pravila. Proverite koje su to zamke u koje najčešće upadamo i izbegnite ih

V

ažno je i odrediti veličinu porcije i ne prejedati se. Ne volite bacati hranu, pa radije pojedete sve što ste pripremili. U tome leži zamka jer ukoliko pojedete sve uneli ste previše hrane u organizam. Stavite manju porciju na tanjir i jedite polako. Pre nego što ustanete kako bi uzeli još razmislite, da li je to uopšte potrebno ili ste siti. Ostatke hrane spremite za sutra.

Ne postavljajte zabrane

malo sira i zasladiti se čokoladom ili kolačem. Na kraju shvatite da ste pojeli previše, a da obrok nije sadržao zdrave i hranjive sastojke. Jedno od mogućih rešenja je pripremiti malo povrća i komad belog mesa i u samo nekoliko trenutaka pripremiti obrok od kojeg se nećete udebljati.

Zašto bih uopšte pazili na ishranu? Zamka u koju lako možete upasti je i ona kada ne vidite razlog zbog kojeg bi se počeli zdravo hraniti. Podsticaj morate

U redu je povremeno se zasladiti omiljenim poslasticama. Ukoliko pred sebe postavite zabrane teško da ćete ih se i pridržavati. Istraživanje sprovedeno između trideset žena normalne telesne težine pokazalo je da su one kojima je rečeno da je čokolada zabranjena poslastica za njih, pojele više od grupe koja je mogla pojesti koliko želi.

Zaboravite na odustajanje! Jedan od razloga zbog kojih ne možete izgubiti suvišne kilograme je i odustajanje. Ukoliko vam nije uspelo do sada, nema razloga zašto vam ovaj put ne bi uspelo. Razmislite, kalorični obrok će vas razveseliti na trenutak, ali već posle nekoliko minuta ćete se ponovo osećati loše.

Želite da jedete kao drugi Ljubomorni ste na one koji za ručak mogu da pojedu hamburger i pomfrit i ostanu mršavi. Pošteno ili ne, neki ljudi jednostavno imaju brzi metabolizam. On je povezan i sa količinom kretanja i vežbanja pa je i to jedna od mogućnosti koja može ubrzati vaš metabolizam. Ipak najbolje rešenje je otkriti koja vam hrana najbolje odgovara i držati se toga.

Kuvanje za jednu osobu Ukoliko često večerate sami zaključili ste kako vam se ne isplati da pripremate kuvane obroke. Najjednostavnije je napraviti brzi obrok od ostataka testenine,

DIJABETES & MI

Hrana nije i ne može biti zamena za zagrljaj ili lepu reč. Kesica čipsa ili veliki sladoled neće rešiti vaš problem niti će nadomestiti potrebu za ljudskim kontaktom.

Kalorični obrok nije lek protiv stresa

pronaći u sebi, jer na kraju krajeva to i radite zbog sebe, zar ne?

Obilni obrok nakon napornog dana je ono što nas sve veseli iz jednostavnog razloga. Nesrećni ste i jedete kako bi se smirili. Pronađite bolji način, meditirajte ili poslušajte omiljenu pesmu i učinak će biti isti.

Hranom protiv tuge

Donesite odluku!

Negativne emocije je ponekad najlakše sakriti hranom. Ukoliko ste imali stresan dan na poslu razmišljate samo o velikom komadu torte koji će vas utešiti. Pronađite alternativu i učinite nešto dobro za sebe. I odlazak u šoping je bolja solucija od prejedanja!

Prestanite da čekate veliki događaj kako bi promenili svoje prehrambene navike. Seksi haljina koju želite da obučete na venčanje je dobar razlog, ali zašto ne bi jednostavno doneli odluku i pridržavali je se bez obzira idete li na važnu proslavu ili ne?

27


ishrana Cvekla: pospešuje rad metabolizma i protok žuči, a to je veoma važno za sagorevanje masti. Gvožde i folna kiselina, koji se nalaze u cvekli, snižavaju nivo masti u krvi, tako da se ne taloži na krvnim sudovima. Nije loša ideja da sok od cvekle pomešate sa sokom od pomorandže - vitamin C pospešuje dejstvo gvožda. Surutka: u njoj je jako veliki sadržaj vode, a sadržaj kalorija i masti je vrlo mali. Pored vode, surutka sadrži veliku količinu kalijuma, kalcijuma, belančevina i vitamina B2, a sve to pospešuje razgradnju masti, a uz to jača i imunološki sistem. Surutku možete naći u svim bolje snabdevenim prodavnicama zdrave hrane, a može se naći i surutka u prahu, koja se pomeša sa vodom. Celer: usled visokog sadržaja eteričnih (veoma zdravih!) ulja, celer ima veoma specifičan, veoma jak ukus. Zbog eteričnih ulja i jakog ukusa, celer ubrzava varenje i razmenu materija u organizmu; pored toga, celer sadrži i kalijum, koji podstiče izlučivanje tečnosti. Koren celera se često koristi za spremanje supa i sosova, a može da se jede i svež recimo, kao salata od celera. Ananas: ima veoma važno i korisno dejstvo na organizam. Sadrži bromelin,

važan enzim koji podstiče razmenu materija i razgradnju masti. Ovo voće podstiče i izlučivanje tečnosti iz organizma, čime se zatežu vezivna tkiva (zato je, između ostalog, odličan u borbi sa celulitom). Enzim bromelin je aktivan samo u svežem voću; komadići i kolutovi ananasa iz konzerve takođe sadrže veliku količinu vitamina i naročito su korisni ako se jedu sa jogurtom. Đumbir: pikantni koren koji sadrži veliku količinu eteričnih ulja koja podstiču rad žuči, a samim tim i razgradnju masti i izlučivanje štetnih materija iz organizma. Enzimi iz đumbira pospešuju varenje. Jedan od načina upotrebe đumbira jeste da iseckate 10-20 grama đumbira, prelijete ih vrućom vodom ili surutkom i popijete. Vitamin C: najčuveniji kao "vitamin protiv prehlade", takođe dosta potpomaže sagorevanje masti. On podstiče proizvodnju hormona koji utiče na to da se masnoća brže pretvara u energiju. Vitamin C se najviše može naći u kiviju, limunu, grejpfrutu, paprikama, brokoliju i šipku. Posebno dejstvo vitamin C imaće noću, i to u kombinaciji sa belančevinama. Zato može da bude dobra "fora" da pred spavanje popijete čašu surutke ili mleka u koje ćete dodati nekoliko kapi soka od limuna.

Cerealije: lešnici i žitarice u sebi sadrže veliku količinu magnezijuma, koji u telu podstiče razmenu materija. Tako se povećava potrošnja energije, pa mast ne uspe da se zadrži u organizmu. Kiseli kupus: pored velike količine vitamina C, čije smo dejstvo na sagorevanje masti već opisali, kiseli kupus je bogat i mlečnim kiselinama, koje su važne za prirodnu floru u crevima. Zato kiseli kupus pospešuje varenje i izlučivanje štetnih materija iz organizma. Slično dejstvo ima i rasol, koji može da se pije i u kombinaciji sa voćnim sokovima. Biber: pomaže već samim tim što je ljut - čim pojedete nešto ljuto, postane vam toplo, a to podstiče razmenu materija i cirkulaciju i otvara pore. Sve to ubrzava razgradnju masti. Slično dejstvo imaju i kari, čili i paprika - plus, svi ovi začini zdraviji su od soli (koja, zbog natrijuma, zadržava vodu u organizmu). Papaja: egzotično voće bogato aktivnim sastojcima. Osim vitamina C, sadrži i enzim papain, koji podstiče varenje i razmenu materija, što vaše telo oslobađa od štetnih sastojaka. Zrela papaja je žute boje; ne treba je držati na temperaturi nižoj od sedam stepeni. Seče se po sredini i iz nje se vade koštice.

Poznata muka: višak masti u organizmu. Bilo da su u vidu omraženih masnih naslaga na bokovima, zadnjici, stomaku ili na drugim mestima, bilo da se talože po krvnim sudovima i povećavaju rizik od infarkta. Jasno je: viška masnoća treba se otarasiti - a evo i neke hrane koja vam može pomoći u tome i saveta kako da je upotrebite

KOJI SU DOBRI SAGOREVAČI

MASTI?

28

DIJABETES & MI


info

JELOM PROTIV STARENJA

P

rerađena hrana puna nezasićenih masti, industrijsko zagađenje, aditivi i veštačke boje u namirnicama, pušenje, bakterijske infekcije, jonizujuće zračenje, stres... samo su neki od faktora koji dovode do povećanog stvaranja slobodnih radikala, izazivača bolesti. Da bi smanjili štetni uticaj takozvanog oksidativnog stresa, koji se u organizmu akumulira i do 20 godina, ishranu treba obogatiti maslinovim uljem, ruzmarinom, origanom, brokolijem, keljom, paradajzom, paprikom, belim i crnim lukom... Od voća, snažni antioksidansi su jabuka, limun, malina, kupina, ribizla i grožđe, a od integralnih žitarica ječam, ovas, pšenica i kukuruz. Treba jesti još i livadski med, crnu čokoladu i piti vino. Istraživanja su intenzivirana poslednjih 20 godina i ustanovljeno je da redovno korišćenje namirnica biljnog porekla sa visokim antioksidantnim potencijalom predstavlja dobru preventivu ne samo srčanih bolesti, već i starenja kože i vezivnih tkiva, degenerativnih oboljenja lokomotornog i kardiovaskularnog sistema (reumatoidni artritis, hipertenzija, arterioskleroza), degenerativnih očnih bolesti (katarakta), kognitivne disfunkcije i neurodegenerativnih promena (senilna demencija), astme i nekih oblika dijabetesa i karcinoma. Antioksidansi su supstance koje u niskim koncentracijama odlažu, ili sprečavaju nastanak slobodnih radikala i time štite ćelije od oksidacionog delovanja.

SMEH

DIJABETIČARI BI SE TREBALI SMEJATI DOK JEDU Istraživanje japanskih naučnika pokazuje da dijabetičari bolje prerađuju šećer koji unose hranom ako se za vreme obroka smeju Naučnici sa univerziteta u Tsukubi su otkrili da osobe sa dijabetesom tipa 2 nakon jela imaju manji porast nivoa glukoze u krvi ako su za vreme obroka gledali humorističnu seriju umesto da slušaju neko neduhovito predavanje. Isti rezultati su dobijeni i u istraživanju u kojem su učestvovale osobe koje nemaju dijabetes. Nedostatak kontrole nivoa šećera u krvi može kod dijabetičara povećati rizik od bolesti srca, poteškoća u radu bubrega, pa čak i slepila. Naučnici rezultate svog istraživanja objašnjavaju činjenicom da smejanje zbog rada trbušnih mišića može povećati potrošnju energije, a pretpostavljaju i da smeh utiče na neuroendokrini sistem koji kontroliše nivo šećera u krvi. Prethodna istraživanja su pokazala da smeh može smanjiti visoki krvni pritisak, poboljšati cirkulaciju, stimulisati nervni sistem i ojačati imunološki sistem.

DIJABETES & MI

Odabirom onoga što jedemo mi sami možemo da utičemo na rad našeg biološkog časovnika i usporimo ga tako da nas starost ne stigne pre vremena kao i bolesti koje ona sa sobom nosi

LEČENJE POČINJE

PREKASNO

Dva od tri dijabetičara koji umru od komplikacija prouzrokovanih dijabetesom pravilnim tretmanom bi bili spašeni Najvažnije je dijagnostikovati bolest na vreme. Prema podacima jednog od vodećih udruženja u Velikoj Britaniji, dijabetičari boluju u proseku 9-12 godina pre nego što im se bolest dijagnostikuje. Za to se vreme razviju propratne pojave kao što su visoki krvni pritisak, slaba cirkulacija ili problemi sa očima.

29


hali beri

MOJA BITKA SA DIJABETESOM Iako je kamera snimala mlada glumica je morala da momentalno da legne, ali pre nego što je uradila bilo šta kolaborirala je na snimanju i hitno odvežena u bolnicu. Holivudska glumica Hali Beri je potom, opasno bolesna, ležala u dijabetičkoj komi nedelju dana pre nego što se vratila u život koji više nikada neće biti kao ranije

D

ijabetes me je zgrabio totalno nespremnu. Niko u mojoj porodici nije bolovao od dijabetesa i, iako sam u školi bila malo bucmasta, smatrala sam da sam prilično dobrog zdravlja. Dramatično sam se razbolela tokom snimanja tv emisije 1989. godine. Iznenada sam pala i trebala mi je energija ali nisam imala ni trenutak vremena da se povratim i uzmem kocku čokolade. Dijagnostikovan mi je dijabetes tip 2, gde telo nije sposobno da proizvede dovoljno insulina. Dijabetes tip 2 ponekad može da se razvija godinama sa simptomima kao što je kod Hali bilo konstantno osećanje umora i malaksalosti. Drugi simptomi su pomućen vid, gubitak težine, konstantna žeđ, genitalne infekcije i pečenje u stopalima i šakama. Eksperti veruju da

30

u Velikoj Britaniji više od pola miliona ljudi živi sa dijabetesom a da to ni ne zna. Najčešći preduslovi su prekomerna težina, smanjena fizička aktivnost, prekomerno konzumiranje slatkiša... Zbog genetskih predispozicija, bolest se češće razvija kod ljudi afrokaribskog i azijskog porekla, tako da Hali, koja je rođena u Londonu od majke bele engleskinje i afroameričkog oca, spada u ovu grupu. Kada je hospitalizacija završena lekari su joj objasnili ozbiljnost njene situacije. Iako je njen pankreas još uvek proizvodio neku količinu insulina bilo je očigledno da je njeno stanje prešlo onaj stepen gde promena režima ishrane, dijete i vežbe mogu da zaustave napredovanje dijabetesa. Rečeno joj je da će do kraja života morati svakodnevno da uzima

insulin kao i da promeni režima života. Da bi sve bilo jasnije i da ne bi bila u nedoumici lekari su joj naglasili šta nekontrolisani dijabetes može da znači. – Rekli su mi da mogu da oslepim ili da izgubim noge. Bila sam na smrt preplašena, mislila sam da ću da umrem, sećala se. Objasnili su joj da prisustvo šećera u organizmu nosi pet puta veći rizik za razvoj srčanih oboljenja i da osamdeset posto ljudi sa dijabetesom nosi rizik da umre od kardiovaskularnih komplikacija. – Ušla sam u bolnicu u poslednjem tenutku a izašla sam u sto puta boljem stanju. Znala sam da je vreme da se bolje brinem o sebi i iskreno mogu da kažem da sam sada zdravija osoba nego što sam bila pre odlaska u bolnicu. Prva stvar koju je Hali uradila je

DIJABETES & MI


hali beri prelazak na ishranu siromašnu masnoćama, šećerom i ugljenim hidratima. Izbacila je slatkiše, brzu hranu i uvela novi način ishrane. – Počela sam da jedem velike količine sjajnog svežeg povrća, piletinu, svežu ribu... Izbacila sam crveno meso i voće koje može da sadrži puno šećera. Jedno od mojih omiljenih jela je nešto jednostavno ali ukusno kao što je tunjevina na grilu i paradajz sa lukom. Ali nije samo ishrana ono što je morala da promeni. - Morala sam da obratim pažnju na sve ono što je moglo da utiče na nivo šećera u krvi, uključujući dijete, vežbe i stres. Tako sam angažovala ličnog trenera sa kojim sam vežbala četiri puta nedeljno, svakodnevno sam upražnjavala jogu i vozila rolere. Najbitniji deo novog načina života je kontrola nivoa šećera i insulina u krvi. – Morala sam da kontrolišem nivo šećera

DIJABETES & MI

nekoliko puta u toku dana pomoći male spravice koja mi je govorila koliko visok ili nizak je nivo šećera u mojoj krvi. Potom sam, prema uputstvu, ubrizgavala sebi potrebnu količinu insulina da bi se iznivelisao nivo šećera u krvi. Ustvari, osećala sam se veoma srećnom jer sam mogla da uzimam insulin koji me je spasao od bolesti. Sada je Hali sebi uzela misiju da prosvetli ljude o opasnostima koje nosi dijabetes. Ona je portparol kompanije Novo Nordisk koja je specijalizovana za proizvode namenjene dijabetičarima i javno govori o načinu života u novim uslovima. – Dijabetes se promenio u dar. Dao mi je snagu i čvrstinu jer sam se suočila sa stvarnošću bez obzira kako je ona bila nelagodna i bolna.

BIOGRAFIJA Hali Marija Beri (Halle Maria Berry) je afroamerička glumica, koja je rođena 14. avgusta 1966. godine u Klivlendu, Ohajo (SAD). Majka joj je engleskinja, a otac afroamerikanac. Njeni roditelji su se razveli kad je imala četiri godine, a ona je nastavila da živi sa majkom. Beri je bila veoma popularna u Bedford High School, jer je bila čirlidersica, počasni školski član, urednik školskih novina, predsednik razreda i kraljica na maturi. Pre nego se počela baviti glumom bila je na raznim takmičenjima za lepotu, prva na Mis Ohajo, prva na „Miss Teen All-American“, druga za Mis SAD i šesta na „Miss World“ 1986. godine. Kasnih osamdesetih odlazi u Čikago, da se bavi glumom i modom. Jedna od njenih prvih uloga je bila u TV seriji „Chicago Force“. Kasnije igra u još nekoliko tv serija, a posle dobija uloge i za filmove. Njeni prvi filmovi su bili: „Jungle Fever“ (1991), „Strictly Business“ (1991), „The Last Boy Scout“ (1991) i „Bumernag“ (1992) u kome je glumila sa Edijem Marfijem. Posle toga igra u sve poznatijim filmovima kao što su: „Executive Decision“, u tri serijala Iks ljudi (X-Men, X2: X-Men United, X-Men: The Last Stand), „Umri drugi dan“, „Gotika“, „Žena mačka“ i „Bal monstruma“, za koji dobija Oskara kao najbolja glavna glumica (ona je jedina afroamerikanka koja je dobila ovu nagradu). Beri se udavala dva puta, prvi put 1992. godine za bejzbol igrača Dejvida Džastisa, a drugi put 2001. godine za muzičara Erika Beneta. Danas, kao holivudska ikona i jedna od najbolje plaćenih glumica, ima i ulogu majke rodivši 2008. godine devojčicu Obri.

31


telesna težina

Osnovni cilj prilagođavanja prehrambenih navika kod šećerne bolesti je postizanje primerene telesne težine. To se posebno odnosi na osobe sa šećernom bolešću tipa 2 jer je ona direktno povezana s debljinom

R

izik za šećernu bolest, povišeni krvni pritisak i bolesti krvnih sudova, povećava se uz povećanu težinu, a još više ako ga prati povećani obim struka. Dokazano je da i umereni gubitak kilograma kod osoba s povećanom težinom omogućava efikasnije delovanje insulina i značajno smanjuje rizik bolesti. Održavanje telesne težine određeno je ravnotežom unešene i potrošene energije pa ako je kalorijski unos prevelik, a fizička aktivnost premala, telesna težina će se povećavati. Dijete za smanjenje težine temelje se na kalorijskom unosu koji je manji od dnevnih energetskih potreba kako bi se postigla negativna energetska ravnoteža.  Sve promene trebaju da se sprovode strpljivo. To omogućava postupno, ali uporno prilagođavanje koja jedino može da donese dugoročne rezultate. Ciljevi koji se postavljaju moraju biti dostižni. Očekivani gubitak težine trebao bi biti u rasponu od 5 do 10%. Brze dijete s vrlo niskim unosom kalorija (manje od 1.000 do 1.200 kcal) se ne preporučuju. Iako dovedu do brzog gubitka težine, rezultati tih dijeta su kratkotrajni: kilogrami se brzo vraćaju čim se počne ponovo više jesti. Glavni uzrok neuspeha u gubljenju telesne težine je odustajanje. Potrebno je biti istrajan bez obzira na eventualni pa čak i ponavljani neuspeh. Kako bi se održala snaga volje, izuzetno je važno osigurati sebi podršku u svom okruženju, u porodici i na poslu. S druge strane, u savetovanju sa stručnjakom, dijetetičarom treba razmotriti prehrambene navike, u prvom redu pronaći greške koje treba ispraviti, a zatim i naučiti kako najlakše uključiti

32

UMESTO GLADOVANJA, JEDITE PAMETNO zdrave navike u svoju svakodnevnicu. Najčešća greška je što puno ljudi jede više od svojih potreba. U savremenom okruženju hrana se poslužuje u porcijama koje su neprimereno. Jedan od najjednostavnijih načina za smanjenje količina hrane je smanjenje porcija pa se kao prvi korak preporučuje uzimanje manjeg tanjira. Treba jesti sporije, dobro sažvakati, čak i odložiti pribor između zalogaja, a svakako ne jesti pred televizorom. Ako se grickanje između glavnih obroka ne može preskočiti, dobri saveti su sirovo voće, hrskavo povrće (šargarepa ili paprika) te manje količine neslanih orašastih plodova poput badema. Masnoće su dvostruko kaloričnije od ugljenih hidrata i belančevina pa se u dijetama za smanjenje telesne težine preporučuje izbegavanje previše masne hrane. U to spada svakako sva hrana pripremljena prženjem u ulju poput krompirića, čipsa, mesa ili ribe. Masti ima puno u majonezu i salatnim prelivima, a skrivene masti sadrže mnoge belančevinama bogate namirnice poput nekih mesa, sireva i suhomesnatih proizvoda.

Slatkiši su često siromašni hranjivim materijama, a kalorijski vrlo bogati jer osim što sadrže velike količine prostih ugljenih hidrata, šećera, takođe imaju i puno masnoće. U ishrani osoba sa šećernom bolešću ne treba uzimati posebne dijabetičke proizvode poput keksa jer se u njima na račun smanjene količine ugljenih hidrata vrlo često nalaze povećane količine masti. Sledeća najvažnija preporuka je povećati količine voća i povrća u ishrani. Voće i povrće doprineće šarenilu duginih boja hrane u tanjiru: crveno, narančasto, žuto, zeleno, plavo, ljubičasto. Što je više boja u obroku, to je jača garancija da se jede zdravo i raznovrsno. Povrće je dobro sirovo, kuvano odnosno pripremljeno na pari, obogaćeno dodavanjem belog ili crnog luka. Nemasnoj i neslanoj hrani za više ukusa odgovara i dodatak začina, limunovog soka ili vinskog sirćeta. Voće je uvek bolje uzeti celo nego kao voćni sok. U tom obliku slično kao i preporučene integralne žitarice sadrži više prirodnih vlakana pa povećava i produžuje osećaj sitosti. Napokon, u svim dijetama za smanjenje težine vredi staro pravilo da treba piti puno tečnosti, posebno čiste vode.

DIJABETES & MI


KAKO POZNATI BRINU O KILOGRAMIMA... DŽENIFER ANISTON Popularna glumica i bivša supruga Breda Pita upražnjava dijetu koja održava konstantan nivo insulina u krvi.

NIKOL KIDMAN Siguran hod i gotovo dečačka vitkost najpopularnije Australijanke nisu rezultat slučajnosti. Ova glumica i bivša supruga Toma Kruza dva puta nedeljno upražnjava jogu u trajanju od 90 minuta.

Neka hrana bude Vaš lek, a lek Vaša hrana.  Hipokrat

MIŠEL FAJFER Mišel je veliki fan trčanja na duge staze. Bez obzira na godišnje doba i vremenske (ne)prilike, ona pet puta nedeljno uskače u svoje patike za trčanje da bi sačuvala svoju savršenu figuru. Osim toga, ona svakodnevno radi trbušnjake.

NOVI IZUMI

ŽVAKAĆA GUMA ZA MRŠAVLJENJE

SARA DŽESIKA PARKER

Uskoro bi razne mukotrpne dijete trebale postati prošlost, a mršavljenje bi trebalo biti toliko jednostavno poput žvakanja gume za žvakanje

U seriji “Seks i grad” ova glumica tumači ulogu seksi kolumniste, žene koja osvaja intelektom, sigurnim korakom na visokim potpeticama i hrabrim modnim kombinacijama. Kao nekadašnja balerina i mlada majka, Sara održava kondiciju zahvaljujući pilatesu.

Upravo je žvakaća guma novi naučni izum koji sadrži hormon za gubljenje apetita. Istraživači sa londonskog „Imperial College“-a rade na projektu koji će uz pomoć prirodnog hormona, polipeptida iz pankreasa do čijeg izlučivanja inače dolazi nakon svakog obroka, smanjiti potrebu za hranom. Nivo ovog hormona varira kod svakog pojedinca, a skupljanje suvišnih kilograma negativno utiče na njegovo izlučivanje, stvarajući tako zatvoreni krug. Preliminarna testiranja sugerišu da umerene doze ovog hormona kod zdravih ispitanika s prevelikom težinom uzrokuju smanjenje konzumacije hrane za 15 do 20 posto. Stručnjaci napominju da se za 5 do 8 godina na tržištu mogle pronaći injekcije i nazalni sprejevi s ovim hormonom, a s obzirom da s radi o dugotrajnom projektu još ćemo neko vreme pričekati da mršavimo dok žvaćemo.

33



ČASOPIS DIJABETES I MI broj 1