Ирина Папуґа - Руска "Просвита" у Бачинцох

ИРИНА ПАПУҐА

РУСКA „ПРОСВИТA” У БАЧИНЦОХ

ИРИНА ПАПУГА

РУСИНСКA „ПРОСВЕТA” У БАЧИНЦИМА

www.rusnaci.org

1

Ирина Папуґа

РУСКА „ПРОСВИТА” У БАЧИНЦОХ 80 РОКИ ОД СНОВАНЯ

50 РОКИ ОД ШМЕРЦИ О. МИХАИЛА ЧЕРНЯКА

Ирина Папуга

РУСИНСКА „ПРОСВЕТА” У БАЧИНЦИМА 80 ГОДИНА ОД ОСНИВАЊА

50 ГОДИНА ОД СМРТИ О. МИХАИЛА ЧЕРЊАКА

Дружтво за руски язик, литературу и културу Друштво за русински језик, књижевност и културу НовиСад 2013

www.rusnaci.org

2 Eдиция: Одняте од забуца 14 ════════════════════════════════════════════════

Eдиција: Отето од заборава 14 ════════════════════════════════════════════════

www.rusnaci.org

3

Пошвеценє: Як знак здогадованя на членох Месного одбору рускей ”Просвити” у Бачинцох, на чолє зоз Йовґеном Планчаком, предсидательом Автор Посвета: У знак сећања на чланове Месног одбора русинске „Просвете” у Бачинцима, на челу са Јовгеном Планчаком, председником Аутор

www.rusnaci.org

4 Ирина Папуґа РУСКA „ПРОСВИТA” У БАЧИНЦОХ 80 РОКИ OД СНОВАНЯ (1932-2012) Видавателє Дружтво за руски язик, литературу и културу, Нови Сад Секция Дружтва у Бачинцох Културно-просвитне дружтво „Драґен Колєсар”, Бачинци Основна школа „Бранко Радичевич”, Шид Оддзелєнє у Бачинцох Месна заєднїца Бачинци Редакция Mр o. Дарко Рац Ромко Папуґа Светлана Жанплонґ Владимир Задрипко Милан Радивойшич Златица Сивч Здравич Владимир Дїтко Славко Цупер Рецензенти Дюра Латяк Оленка Папуґа Мартица Папуґа Тамаш Лекторe Др Юлиян Рамач Мр Гелена Медєши Наталия Рамач За видавателя Мр Далибор Фарбаш Слободан Лазаров Владимир Джуня Мр Вера Дупало Владимир Салонски Компютерски обробок Logic line, Нови Сад ISBN 978-86-85619-28-1 Нови Сад-Бачинци-Шид 2013

www.rusnaci.org

5 Ирина Папуга РУСИНСКА „ПРОСВЕТА” У БАЧИНЦИМА 80 ГОДИНА ОД ОСНИВАЊА (1932-2012) Издавачи Друштво за русински језик, књижевност и културу Секција Друштва у Бачинцима Културно-просветно друштво „Драгутин Колесар”, Бачинци Основна школа „Бранко Радичевић”, Шид Одељење у Бачинцима Месна заједница Бачинци Редакција Mр o. Дарко Рац Ромко Папуга Светлана Жанплонг Владимир Задрипко Милан Радивојшић Златица Сивч Здравић Владимир Ђитко Славко Цупер Рецензенти Ђура Лаћак Олена Папуга Мартица Папуга Тамаш Лектори Др Јулијан Рамач Мр Хелена Међеши Наталија Рамач За издавача Мр Далибор Фарбаш Слободан Лазаров Владимир Џуња Мр Вера Дупало Владимир Салонски Компјутерска обрада Logic line, Нови Сад ISBN 978-86-85619-28-1 Нови Сад-Бачинци-Шид 2013

www.rusnaci.org

6

УВОДНЕ СЛОВО Кнїжка „Рускa ’Просвитa‘ у Бачинцох” виходзи як здогадованє на роботу Рускей ”Просвити” у Бачинцох з нагоди 80-рочнїци снoваня (1932-1941) и треца є кнїжка Ирини Папуґа, по походзеню зоз Бачинцох. Ирина Папуґа, професор педаґоґиї, потераз обявела двоязичне виданє кнїжки (по сербски и руски) „Русинска гимназија – Руска ґимназия” (2000) и кнїжку „Основна школа Бачинци” (2008). Tота треца кнїжка, а друга o теми културного и просвитного живота Бачинцох, єй доприношенє очуваню културней, образовней, язичней и духовней традициї того места. Кнїжка виходзи у Едициї „Одняте од забуца” Дружтва за руски язик, литературу и културу як 14. по шоре, у рамикох хторей уж обявени виданя о Руснацох у Шидзе, Сримскей Митровици, Новим Орахове, Миклошевцох, Руским Керестуре, Коцуре. Дружтвo за руски язик, литературу и културу ма ище и тоти едициї: Образованє, Предшколске вихованє, Литература, Словнїки, Катедра и Подобова творчосц. Кнїжки Ирини Папуґа о Рускей ґимназиї и Основней школи у Бачинцох обявени у Едициї Образованє. У рамикох 80-рочнїци „Рускей ’Просвити‘ у Бачинцох” означена и 123-рочнїца народзеня и 50-рочнїца шмерци о. Михаила Черняка, бачинского пароха, хтори поховани на Руским теметове у Бачинцох, та у кнїжки обявени и пригодни написи о його живоце и роботи. Потримовку означованю рочнїцох и видаваню кнїжки о 80-рочнїци снованя Рускей ”Просвити” у Бачинцох Секциї Дружтва за руски язик, литературу и културу у Бачинцох дали Културно-просвитне дружтво „Драґутин Драґен Колєсар” Бачинци, Основна школа „Бранко Радичевич” Шид, Оддзелєнє у Бачинцох и Месна заєднїца Бачинци.

Редакция

www.rusnaci.org

7

ПРЕДГОВОР Књига „Русинска ’Просвета‘ у Бачинцима” излази као сећања на рад Русинске ”Просвете” у Бачинцима поводом 80-годишњице оснивања (19321941) и трећа је књига Ирине Папуга, пореклом из Бачинаца. Ирина Папуга, професор педагогије, до сада је објавила двојезично издање књиге (на српском и русинском) „Русинска гимназија – Руска ґимназия” (2000) и књигу „Основна школа Бачинци” (2008). Ова трећа књига, а друга о теми културног и просветног живота Бачинаца, представља њен допринос очувању културне, образовне, језичке и духовне традиције овог места. Књига излази у Едицији „Отето од заборава” Друштва за русински језик, књижевност и културу као 14. по реду, у оквиру које су већ објављена издања о Русинима у Шиду, Сремској Митровици, Новом Орахову, Миклушевцима, Руском Крстуру, Куцури. Дружтво за русински језик, књижевност и културу има још и ове едиције: Образовање, Предшколско васпитање, Књижевност, Речници, Катедра и Ликовно стваралаштво. Књиге Ирине Папуга о Русинској гимназији и Основној школи у Бачинцима објављене су у Едицији Друштва Образовање. У оквиру 80-годишњице „Русинске ’Просветe‘ у Бачинцима” обележена је и 123-годишњица рођења и 50-годишњица смрти о. Михаила Черњака, бачиначког свештеника, који је сахрањен на Русинском гробљу у Бачинцима, тe су у књизи објављени и пригодни написи о његовом животу и раду. Подршку обележавању годишњица и издавању књиге о 80-годишњици оснивања Русинске „Просвете” у Бачинцима Секцији Друштвa за русински језик, књижевност и културу у Бачинцима дали су Културно-просветно друштво „Драгутин Колесар” Бачинци, Основна школа „Бранко Радичевић” Шид, Одељење у Бачинцима и Месна заједница Бачинци. Редакција

www.rusnaci.org

8

www.rusnaci.org

9

Ирина Папуґа

РУСКА „ПРОСВИТА” У БАЧИНЦОХ 80 РОКИ ОД СНОВАНЯ (1932-2012)

www.rusnaci.org

10

www.rusnaci.org

11

РУСКA „ПРОСВИТA” У БАЧИНЦОХ 80 РОКИ ОД СНОВАНЯ (1932-2012) УВОД Спрам потераз доступних информацийох, роботу Рускей „Просвити” у Бачинцох медзи двома войнами и нєпостредно по Другей шветовей войни мож подзелїц на два, односно три периоди: I - перши, од сновательней схадзки Руского народного просвитного дружтва, або популарно наволаней „Просвити” у Новим Садзе, як першей рускей културно-просвитней орґанизациї, на хторей 2. юлия 1919. року до новооснованого Одбору РНПД вошли и двоме представителє з Бачинцох и то: о. Цирил Дрогобецки и Михал Папуґа, II - други, од 1932. року, кед формовани Месни одбор РНПД, такв. „Просвита”, та по 1941. рок и III - треци, одгуки Месного одбору „Просвити”, нєпостредно по Другей шветовей войни, насампредз на театралним планє1. Члени Одбору Руского народного просвитного дружтва (РНПД) Члени Одбору Руского народного просвитного дружтва (РНПД), основаного 2. юлия 1919. року у Новим Садзе, на скупштини дзе предшедал о. Йован Хранилович, хтори предшедал и на Велькей народней скупштини о присоєдинєню Войводини ґу Кральовини Сербиї, 25. новембра 1918. року, тиж у Новим Садзе, були: предсидатель: о. Михаил Мудри, парох у Руским Керестуре, подпредсидателє: о. Дюра Биндас, парох у Дюрдьове и Емилиян Ґубаш, учительдзияк у Коцуре, секретаре: Михаил Поливка, директор школи у Керестуре и о. Юрий Павич, капелан у Керестуре, касире: Михал Шимко, ґазда у Керестуре и Петро Колєсар, тарґовец-качмар у Коцуре.

1

Ирина Я. Папуґа, „Активносц ‚Просвити‛ у Бачинцох”, „Руски календар”, Нови Сад, 1992, 45-53.

www.rusnaci.org

12

До ширшого одбору РНПД вибрани 30 представителє зоз штернац руских местох: 1. Руски Керестур: Янко Малацко, Михал Колошняй, Янко Гафич и Дюра Шимко 2. Коцур: Дюра Шанта, Дюра Шарик и Михал Стрибер 3. Вербас: о. Александер Абодич и Богумил Контра 4. Дюрдьов: Грицо Михняк и Михал Балїнт 5. Нови Сад: о. Йован Хранилович и Дюра Колєсар 6. Бачинци: о. Цирил Дрогобецки и Михал Папуґа 7. Сримска Митровица: Янко Страценски и Янко Лабош 8. Шид: о. Дюра Бесерминьски и Емил Яким 9. Беркасово: Осиф Ґубаш и Янко Лусканци 10. Бикич: Янко Страценски 11. Миклошевци: Дюра Орос и Яким Костелник 12. Петровци: о. Спиридон Петранович и Антон Штефанчик 13. Раєво Село: о. Михал Гирйоватий и Штефан Кашовски 14. Пишкуревци: о. Павле Ґвозданович и Янко Сивч. Зоз снованьом Руского народного просвитного дружтва у теди новоствореней Кральовини Сербох, Горватох и Словенацох, 1918. року, познєйше Кральовини Югославиї, почали нови часи културно-просвитного живота и роботи нашого народу2.

2

Др Федор Лабош, „История Русинох Бачкей Сриму и Славониї 1745-1918”, Вуковар, 1979, 275-278.

www.rusnaci.org

13

I ПЕРШИ ПЕРИОД РУСКЕЙ „ПРОСВИТИ” У БАЧИНЦОХ (1919-1932) Одношеня и вязи медзи Главним одбором РНПД и членами з Бачинцох у першим периодзе на тот завод останю за анализу познєйше, док ше о тим пренайдзе вецей податки. Заш лєм, треба наглашиц же спрам Именика (евиденциї) членох РНПД, хтори обявени у „Руских календарох” од 1922. по 1941. рок Бачинчанє мали 56 членох и то: од 1922-1934. рок 13, 1935. 16, 1937.

14, а 1938. року 13 членох3. Число членох Руского народного просвитного дружтва (РНПД) зоз Бачинцох (1922-1938) Рок

Почесни члени

1922-1934 1935 1937 1938

2 2 2 1

Утемелїтельни Утемелїтельни члени I класи члени II класи

8 8 8 7

3 3 3 3

Рочни члени

Вєдно

3 1 1

13 16 14 13

СПИСОК Членох Руского народного просвитного дружтва и других даровательох зоз Бачинцох (1922-1938) Попри мена и презвиска членох РНПД назначене хто кельо уплацел членарину, односно даровал. Перших рокох по снованю РНПД плацело ше у корунох, а познєйше у динарох Почесни члени: 1. Папуґа Михал, младши, 2 000 2. Лендєр Симеон, касир, 1 000

Михал Папуґа Папуґа, мл мл.

(1882-1938) 3

„Руски календари”, РНПД, 1922-1941

www.rusnaci.org

14 Утемелїтельни члени I класи: 1. о. Провчи Янко, грекокат. священїк, 200 2. Папуґа Михал, старши, 200 3. Папуґа Юла, 200 4. Папуґа Андри, 200 5. Папуґа Штефан, 200 6. Папуґа Янко, 200 7. Папуґа Дюра, 200 8. Папуґа Дюра Дюров, 200

Михал Папуґа ст.

(1855-1939)

Юла Папуґа (1857-1932)

Андри Папуґа (1886-1945)

Штефан Папуґа (1892-1922)

Янко Папуґа (1895 -1961)

Дюра Папуґа (1901-1993)

www.rusnaci.org

15 Утемелїтельни члени IІ класи: 1. Лендєр Мелана, 100 2. Папуґа Шайтош Мария, 100 .

3. Колєсар Яким, дзияк, 100 4. Планчак Йовґен, млєчар, 100 Рочни члени: 1. Венчельовски Янко, 10 2. Папуґа Михал Стрибер, 10 3. Гирйовати Иґор, 10 4. Гирйовати Ксения, 10 5. Гирйовати Мирон, 10 6. РНПД, 10/1937 и 30/1938/ Други дарователє даровали на РНПД: 1. о. Гирйовати Михал, декан, 1 000 2. Гирйовати Ксения, шк. III класи, 20 3. Папуґа Йовґен, шк. III класи, 6 4. Планчак Йовґен, 100 Даровали на Руски просвитни дом: 1. п. Гирйовати Ирина, народз. Олеар, 600 2. Папуґа Михал Михалов, 50 Назберане за РНПД: На Кирбай св. Луки

На Св. Петра и Павла

1924. року, 1925. ” 1928. ” 1930. ” 1925. року,

142 100 206 100 34

Надгробни памятнїк Михала Папуґи старшого (1855-1939), утемелїтельного члена Просвити на теметове у Бачинцох, Руски календар, 1941 (прадїдо авторки кнїжки)

www.rusnaci.org

Йовґен Папуґа

16

II

ДРУГИ ПЕРИОД РУСКЕЙ „ПРОСВИТИ” У БАЧИНЦОХ Снованє Месного одбору „Просвити” и його активносци (1932-1941) О тим же снованє Месного одбору „Просвити” у Бачинцох нє ишло лєгко и гладко, зазначели „Руски новини”, ч. 11 од 13. марца 1935. року4, дзе медзи иншим стої: „Уж досц длуго ше нє чуло о нас, а досц того ше случело од теди, як зме ше явели остатнї раз. Писали зме же зме 1932. року основали Месни одбор Просвитного дружтва, алє зме мушели длуго чекац док нас власц нє припознала. Тирвало то вецей як єден рок. Як пришло одобренє (найвецей ше о тим старал наш предсидатель Е. Планчак), отримала ше главна схадзка и вибрала ше управа, председник (предсидатель) Йовґен (Евґен) Планчак, касир Лука Сивч, тайник Янко Папуґа и одборнїци Янко Венчельовски и Дюра Кечкеш Дупаль. Членох єст понад штерацец.”. Гоч же зме по тераз нє були у можлївосци пренайсц податки о датуме снованя Месного одбору Просвитного дружтва у Бачинцох (1932), факт же вон робел може потвердзиц допис, писмо од 12. мая 1933. року, зачуване у Архиве Войводини5, у хторим слово о Правилох Руского просвитного дружтва у Бачинцох, а хторе Просвитне оддзелєнє Кральовскей банскей управи Дунайскей бановини з Нового Саду, под числом 23066 (вяза число 30853/32), послало срезкому началнїкови за школского надзорнїка у Шидзе, а хторе глаши:

4 5

„Руски новини”, РНПД, ч. 11.13. 03.1935. Архив Войводини, Кральовска банска управа Дунайскей бановини, Нови Сад, 1929-1941, фонд 126 IV 23066/33.

www.rusnaci.org

17

Факсимил допису Просвитного оддзелєня Кральовскей банскей управи Дунайскей бановини з Нового Саду о правилох Руского просвитного дружтва у Бачинцох (12.05.1933)

www.rusnaci.org

18 „Най ше пачи обвисциц Управу Руского просвитного дружтва у Бачинцох, же би у шицким поступела по преднїм розказу Министeрства просвити ч. 23513, од 4. априла 1933. року и свойо правила дополнєла спрам означених заувагох Министерства просвити на першим прикладнїку приложених правилох. Срезки началнїк при доручованю тих правилох у шицким поступи по преднїм розказу Министерства просвити и поднєше звит о тим дзе тото дружтво змесцене. Тиж да думанє о члeнох Управного и Надпатраюцого одбору и о тим хтори учителє зоз места сотрудзую у дружтве”. Писмо, 15. мая 1933. року евидентоване (заведзене) у Шидзе, 16. мая є преписане, а 18. мая 1933. року унапрямене, односно послате до Бачинцох.

Месни одбор „Просвити” у Бачинцох (Руски календар за 1938. рок)

У „Руских новинох” ч. 9. од 28. фебруара 1941. року6 призначене (подписани „Присутни”) же внєдзелю, 16. ІІ на 2 годзин пополадню у „Просвити” отримана Главна схадзка РНПД-а, зоз таким програмом (програму, односно шлїдуюцим дньовим шором): 1. отверанє схадзки и привит предсидателя; 2. виберанє (вибор) двох оверовательох записнїку; 3. звит секретара о роботи „Просвити” у прешлих трох рокох; 4. звит касира о финансийней роботи през три роки; 5. виберанє (вибор) новей Управи и Надзорного (надпатраюцого) одбору и 6. евентуалиї (рижне).

6

„Руски новини”, РНПД, ч. 9, 28.02.1941.

www.rusnaci.org

19 Кед у питаню просториї Месного одбору „Просвити”, дума ше на окремни будинок (хижу) на главней улїци прейґа од церкви и парохиї. У нєй була читальня, просториї за роботу и театер зоз бину. О тим дознаваме и зоз напису хтори обявени у „Руским слове” 16. марца 1990. року, у хторим медзи иншим стої: „Окрем церкви св. Луки єст и Парохиялни дом, алє то дакеди нє бул єдини маєток грекокатолїкох у Бачинцох. Прейґ драги у хижи котра по войни национализована були просториї Руского народного просвитного дружтва, популарно воланей „Просвити”. Читальня мала коло 600 кнїжки, алє вони скапали так же нїхто од предвойнових просвиташох нє зна точно повесц дзе би ше их могло найсц.”7

Руска „Просвита” - Етно-хижа (2012)

Тота хижа и тераз стої, лєм єй намена роками була друга. Од 60-их рокох там бул квартель учителя школи. После вецей як 50 рокох, 2010-2011. року реновирала ю Месна заєднїца и валалчанє, насампредз Руснаци. У нєй ше тераз находзи Етно-хижа. Далєй ше дава опис самого цеку схадзки. Отворел ю предсидатель Йовґен Планчак, а потим вибрани двоме струкаторе (оверйовачє записнїку) и то: Дюра Лацко и Янко Колєсар. Звит о просвитно-културней роботи Дружтва од 20. ІІ 1938. по 16. ІІ 1941. рок поднєсол секретар „Просвити”. Звит бул вислухани з вельким интересованьом и прияти од шицких присутних. Касир тиж так дал звит, у хторим обгрунтовал шицки приходи и розходи „Просвити” през остатнї три роки, а тиж винєс и стан каси у 1940. року. Источашнє предложел же би ше, пре „вельку драготню”, членарина звекшала за 1 динар, тє. зоз 2 на 3 динари мешачно, цо зоз гласаньом и прилапене.

7

С. (Др Стеван) Константинович, „Кульки и екуменизем”, „Руске слово”, Нови Сад, 16.03.1990.

www.rusnaci.org

20 На спомнутей схадзки окончени и виберанки нового Управного одбору. За предсидателя ознова „вигласани” п. Йовґен Планчак, за секретара п. Кирил Бесерминї, учитель, а за касира Яким Горняк и двоме одборнїки – Штефан Бучко и Лукач Кечкеш. До Надзорного (надпатраюцого) одбору вибрани Йовґен Тимко, Михал Ковач и Михал Гарновски. Зоз спомнутого напису у Руских новинох дознаваме и о самей „атмосфери” на схадзки, та остало записане же прешла у найкасшим порядку, мирно и цихо „так же кажди член чувствовал як Йовґен Планчак заєднїцке, так и личне (особне) задоволєнє”. Источашнє, новей Управи пожадане вельо успиху у будуцей роботи же би розвивала „ ... свою акцию на добро, щесце и красшу будучносц народа.” О роботи предсидателя п. Йовґена Планчака (народзени бул 11 12. 1898. року у Бачинцох, у Матичней кнїжки народзених у Бачинцох записани як Еуґен, оцец му бул Петро, а мац Єлена, дзивоцке Бурчак) призначени похвални слова, медзи иншим и тоти: „Як Просвита постої, од 1932. року, його ше редовно виберало за предсидателя. Сцелосц, труд и жертви, цо их вон дава за „Просвиту”, надвишую шицко, па му ше то и признава. Шицки активносци до тераз добре водзел, а прето же тераз водзи найактуалнєйшу акцию да ше подзвигнє просвитни дом, то ше наздаваме же и дожиєме!” Предсидатель Йовґен Планчак брал учасц и у роботних целох РНПД. Так зоз Записнїка XX засидания Главного собрания РНПД-а, отриманого у Руским Керестуре 6. X 1938. року дознаваме же п. Евґен Планчак делеґат з Бачинцох на чийо мено ше ма посилац дописи Читальнї и Дружтву. Од числених акцийох Месного одбору „Просвити” у Бачинцох под час дзешецрочней роботи (1932-1941) вшелїяк треба визначиц театралну дїялносц, зберанє за фонд Рускей историї, отверанє руских оддзелєньох основней школи, як и други активносци културного, просвитного и церковного живота у месце. З тим у вязи надпомнєме цо записал учитель Михал Ковач у „Руским календаре” за 1939. рок у статї „Просвитни живот Руснацох у Кральовини Югославиї”. Прето же и сам бул активиста „Просвити” и добре познал роботу на културним планє Михал Ковач по наших местох, констатовал же ше „Сримци лапели до роботи”. Источашнє визначел: „Ми мушиме похвалїц активносци у остатнїх рокох Петровцох, Миклошевцох и Бачинцох и вериц, же тота робота принєше векши хасен за просвитну и културну роботу”8.

8

„Руски календар”, РНПД, 1939, б. 40-48

www.rusnaci.org

21

ТЕАТРАЛНА ДЇЯЛНОСЦ (забави) До роботи на театралним планє Месного одбору „Просвити” у Бачинцох були укапчани шицки, як млади так и старши починаюци од школярох, та по їх родичох. Заш лєм найчастейше „ґлумели” дзивчата и хлапци-дзивки и леґинє. Так наприклад зоз вистки хтору „Руским новином”9 послал „Бачинчань” (подписани на концу текста у марцу 1935. року, число 11), дознаваме же на Мясопусну нєдзелю „Просвита” дала малу забаву у карчми п. Дюри Колєсара. Представяли школски дзеци зоз нашого календара „Служнїца нє добре приповеда!” Дзеци добре бавели, особено отца крашнє бавел Янко Джуньов, було шмиху, кед оцец положел сина до кишенки. У предлуженю програми младеж: леґинє и дзивки давали забаву „Заврачане благо” (Петра Ризнича). Шицки добре „виучели свойо ролї”, а особнє були похвалєни: Василь Хома, хтори бавел старого Тука, Янко Колєсар, адвоката, Данил Абоджи, старого Циґана Тумру, як и Амала Венчельовски, хтора у забави була млада Циґанка Аза. У цеку забави було надосц шмиху, а окреме весело „.. кед ше стари Тук одрекал милиона”, записал подписани „Бачинчань” и констатовал же забава була добре виведзена и же за тото, попри ґлумцох треба подзековац (режисерови) дзиякови „котри ше з нїма трудзел” (по здогадованю дзепоєдних Бачинчаньох, то бул Мирон НярадиМикловш, дзияк, по походзеню зоз Руского Керестура, хтори познєйше жил у Вербаше). Як уж звичайно, после представи була „шлєбодна забава”, на хторей младши шпивали, а старши бешедовали о роботи „Просвити”. Тиж так, треба спомнуц ище єден забавни вечар, хтори отримани 16. януара 1938. року, о хторим у „Руских новинох” ч. 310 информує К. Б. (Кирил Бесерминї). Вон пише: „Внєдзелю, дня 16. т. м. мали зме красну представу. Нащивели нас школярки Гражданскей школи зоз манастира сестрох Василиянкох у Шиду, зоз свою настоятельку с. Любов и префекту с. Агнету. Представа ше отримала у нашей школи на 6 годзин вечар. На програми бул прекрасни фалат ‚Мученїце Христова, опросц ми’, у хторей приказани живот перших християнох”. Далєй наводзи мена особох хтори бавели у спомнутей представи: Емилияна (Меланка Корпаш), Цирила (Феброна Тимко), Фруктоза (Леонка Планчак), Памфилия (Иринка Фирак), Хилария (Павлина Колбас); рабинї (Меланка Колошняї, Наталия Джуня, Марча Провчи, Ганча Тиркайла и Верунка Планчак), тарґовкиня (Цила Буила), тамнїчар (Натала Провчи), ангел (Натала Провчи), дяблїк (Меланка Колошняї). „Шицки заслужели вельки похвали, бо свойо улоги (ролї) прекрашнє научели”, констатовал автор напису. Окрем того театралного фалата, хтори тирвал годзину и пол, школярки виведли 9 „Руски новини”, РНПД, ч. 11, 1935.

10 „Руски новини”, РНПД, ч. 3, 1938.

www.rusnaci.org

22 ище два франти, а потим вецей красни церковни и шветово шпиванки. Медзи шпиванками хтори одшпивали, зоз краснима школованима гласами, були и тоти: Дивная новина, Спи, Исусе, спи, Краю ридни, Дому, шугай, дому, О ходила, Ой не ходи, Грицу и др.

Театрални кружок Просвити у Бачинцох (Руски календар, 1940)

Же тих трицетих рокох робел Театрални кружок у Бачинцох шведочи фотоґрафия обявена у „Руским календаре” за 1940. рок11 на хторей висликовани тоти члени: у горнїм шоре, з лївого на прави бок, стоя: Сенка Сивч, Рафо Папуґа, Владо Киш Медєшов, Яким Папуґа (жил у Дюрдьове), Яков Абодї, Йовґен Сивч и Сенка Папуґа-Бучко. У стреднїм шоре стоя: Кирил Бесерминї, учитель и режисер, Йовґен Джуджар, Ксения Бучко-Кечкеш, Янко Джуня, Меланка КанюхДїтко, Мирон Канюх, Мария Папуґа-Канюх, Петро Кечкеш, Мария ГорнякМайхер и Йовґен Планчак, предсидатель „Просвити”, а шедза тоти особи: Сенка Папуґа-Скубан, Данил Папуґа, Пава Венчельовски-Рац, Йовґен Емейди, Юстина Варґа-Семан, Мирон Джуджар, Веруна Колошняї и Владо Папуґа. При чишлєню женских менох и презвискох написани и їх познєйше одати презвиска, хтори автор напису дознал од Ксениї Сенки Папуґа, одатей Бучко, хтора жила у Дюрдьове.

11 „Руски календар”, РНПД, 1940, б 107.

www.rusnaci.org

23

Насловни бок „Руского календара” (1940)

Ширше о роботи театралних кружокох РНПД по наших местох у тот час остала зазначена констатация Михала Ковача у „Руским календаре” за 1939. рок, у напису „Дацо о дилетантских представох” – у хторим, медзи иншим стої: „Мало нє у каждим нашим валалє, при каждей читальнї и ‚Просвити’ єст и дилетантски кружок. Каждого року дава тот кружок менєй-вецей успишни ‚забави’ – представи. Же би ше дало подстрека домашнїм писательом да створя добри драмски фалати, могли би Читальнї и дружтва у Руским Керестуре, Коцуре, Бачинцох оддзелїц по 100-150 дин. як награду за найлєпшу драму. На тот способ думам же би ше могла рочно достац єдна, або два добри драми”12.

Насловни бок „Руских новинох” зоз 1925. року 12 „Руски календар”, РНПД, 1939, б.77-84.

www.rusnaci.org

24

ЗБЕРАНЄ ЗА ФОНД „РУСКЕЙ ИСТОРИЇ” Єдна од значних акцийох хтору на предкладанє РНПД-а запровадзовала „Просвита” у Бачинцох, а хтору вшелїяк треба визначиц, то зберанє за фонд „Рускей историї”. О значеню тей подїї членох „Просвити” 10. фебруара 1935. року, после представи „Заврачане благо”, упознал о. Михайло Гирйовати. Вон у привитней бешеди наглашел: „Наш народ треба да зна, чи(й) є и яки є, да добре позна свою прешлосц. Да то упозна, требало би да чита свою историю, котрей на жаль, ище нєт на нашим диялекту”. Тиж так наглашел, же за видаванє историї потребни материялни средства, тє. пенєжи. На поволанку пароха Гирйоватого, истого вечара назберани 54 динари, цо призначели и „Руски новини” у ч. 11, од 15. III 1935. року13.

Бачински дзивчата колядую на Руску историю

На Фонд „Рускей историї” ше у Бачинцох, по шицким судзаци, нє забувало анї познєйше, бо у януарским чишлє „Руских новинох”, ч. 3, зоз 1938. року14, читаме о колядованю за „Историю”, медзи иншим и тото: „Як по други роки, так и того, колядовали нашо руски дзивчата и то слїдующи: Леонка Планчак, Павка Венчельовски, Ксения Бучко, Лидия Венчельовски, Верунка Планчак и Меланка Планчак – „наколядовали 158 дин. и тот пенєж послати за Фонд „Рускей историї”. Истого року у „Руским календаре” за 1938. рок15 обявена фотоґрафия на хторей бачински дзивчата колядую на „Руску историю”.

13

„Руски новини”, РНПД, ч. 11, 15.03.1935.

14 „Руски новини, РНПД, ч 3,1938.

15 „Руски календар”, РНПД, 1938, б. 42.

www.rusnaci.org

25

О РУСКЕЙ ШКОЛИ Познате же у сримских валалох у хторих жию Руснаци 20-30-их рокох нє було руски школи. О тим дознаваме зоз схадзки РНПД-а, отриманей 20. авґуста 1927. року у Шиде. У записнїку зоз тей схадзки, хтори обявени у „Руским календаре” за 1928. рок16, медзи иншим пише же єст руски кнїжки за школски дзеци, алє же ше у Сриме нє можу хасновац, бо нєт руски школи. Як причина тому наводзи ше шлїдуюце: „Модлєло ше руски школи, алє дозвола нє пришла. Наш державни Устав (Устав Кральовини Сербох, Горватох и Словенцох або тв. Видовдански устав, принєшени 28. VI 1921. – И.П.) дава меншином право на народни школи. У школи дзе єст 30 руски дзеци, маю Русини право на свойо класи. То муши народ захтевац. У школ. одборох муша Русини захтевац, да ше за руски дзеци купя руски шк. кнїжки”. Суґестия РНПД-а мала свойо позитивне одраженє при Руснацох у Бачинцох, о чим вецей дознаваме зоз зачуваних записнїкох Школского одбору Основней школи у Бачинцох од 1933-1947. рок, хтори ше чуваю у Историйним архиве у Сримскей Митровици17. Так у записнїку остало записане же 18. децембра 1933. року Школски одбор розпатрал акт – вимаганє родичох и Грекокатолїцкей парохиї у вязи з отвераньом руских школских оддзелєньох. У молби стої же спрам чл. 45. Закона о народних школох (1929. – И.П.) у Бачинцох мож основац руски оддзелєня, бо єст 30 руских школярох. У Школским одборе у тим чаше були тоти члени: Дьордє Ердевички, предсидатель, Боґдан Ракич, касир, Михал Папуґа, Михал Джуня, Митар Лазаров, Михал Скубан, члени, и Сава Шаула, учитель. Коло спомнутого питаня Школски одбор бул подзелєни. Єдна часц членох Одбору ше закладала же би ше потримовало отверанє руских оддзелєньох, маюци у оглядзе же Руснаци у Бачинцох жию 100 роки (насельовали ше 1834, 1841. року – И. П), же затримали свой язик, зачували обичаї, виру! Друга часц наглашовала же треба учиц (лєм) державни сербски язик „.. бо зме шицки Югославянє!” И попри тих „суґестийох”, молба уважена зоз предкладаньом же би ше вияшнєли, однодно подписали особнє родичи школярох хтори ше жадаю учиц по руски. Познєйше, 8. априла 1934. року, на схадзки Школского одбору ше констатує же сцигол одвит, алє же ше исти (Школски одбор), после упису школярох до І класи за 1934/35. школски рок, муши обрациц ище и Кральовскей Дунайскей бановини у Новим Садзе. Надпомнуце: На чесц тей рочнїци, после 60 рокох, 4. юния 1994. року у Бачинцох основани Стретнуца руских школох, хтори ше у орґанизациї Дружтва за руски язик, литературу и културу з Нового Саду уж 19 роки вше у другим месце отримую (у Бачинцох 2004. року було ювилейне 10. стретнуце, а 2014. року ше планує, тиж ювилейне двацете).

16 „Руски календар”, РНПД, 1928.

17 Историйни архив, Сримска Митровица, фонд 327/5.

www.rusnaci.org

26 О снованю Рускей школи, односно отвераню руских оддзелєньох у Бачинцох писали и „Руски новини” ч. 11 од 15. марца 1935. року18, шлїдуюце: „Тераз, у фебруару (1935) зме достали и свою Руску школу (манїнске оддзелєнє) да ше нашо дзеци можу учиц на своїм мацеринским язику у школи. Цагало ше то до рока и Богу слава вишло и тото на шветло, лєм нам нє послали и нашого учителя, котри би учел нашо дзеци на мацеринским язику. Школски предрачун (предрахунок) уж составени и за тото оддзелєнє. Ми ше тераз стараме и питаме нашого учителя, алє чежко то идзе. Обецано нам, же най препоручиме дакого и кед така сила учительска уж ма место, та ю душнє премесца до нас, а кед треба початнїк, та годно буц аж у новим предрачунским року (предрахунковим чаше). Чежко то було, бо було препреки (препреченя, почежкосци) – гоч маме по школским закону на то право. Найбаржей нам завадзало, бо зме нє були досц поучени, цо требало приложиц ґу молби, та ше кажди мешац врацала – ище тото треба, па гевто. Прето, кед даєден наш валал, а требало би, да кажди дзе єст нашо 35-40 дзеци глєда руску школу – най ше обраци на нас пре упути, як у тей ствари треба поступац.” Отверанє руского оддзелєня у Бачинцох мож подкрипиц и зоз документами Кральовскей банскей управи Дунайскей бановини яки зачувани у Архиве Войводини, фонд: 126 IV (1929-1941), медзи хторима найзначнєйша Одлука зоз хтору Министерство просвити Кральовини Югославиї, Оддзелєнє за основну наставу, Београд, под ч. 1, од 23. януара 1935. року информує Просвитне оддзелєнє Кральовскей банскей управи у Новим Садзе о шлїдуюцим: „Пан Министер просвити одлучел же би ше у Державней народней школи у Бачинцох, срез шидски, Бановина дунайска, отворело єдно оддзелєнє зоз руским наставним язиком, и заварло треце оддзелєнє зоз державним наставним язиком. Оддзелєнє зоз руским наставним язиком буду твориц шицки штири класи основней школи. Доручує ше предня одлука з молбу за оконченє” (у подпису Милутин Михайлович.19 Министер просвити у тот час бул Стеван Чирич (1886-1955). Одлука у Кральовскей банскей управи Дунайскей бановини Нови Сад прията и заведзена 26. януара 1935. року под числом IV 3773/35. Иста по розказу шефа одсеку просвитного оддзелєня Бана Дунайскей бановини и прешлїдзена срезкому началнїкови за школского надзорнїка у Шидзе (28. I 1935. М. Мандич), а исти такой (30. I 1935)20 дал знац бачинскей школи, зоз чим ше подкрипює горе наведзена констатация же „Тераз, у фебруару, достата руска школа, односно манїнске оддзелєнє”.

18 „Руски новини”, РНПД, ч. 11, 15.03.1935.

19 Архив Войводини, Нови Сад, фонд 126 IV 3773/35.

20 Архив Войводини, Нови Сад, фонд: 126 IV 3772/35.

www.rusnaci.org

27

Факсимил допису Министерства просвити о отвераню оддзелєня з руским наставним язиком у Бачинцох од 23. януара 1935. року

www.rusnaci.org

28

СТЕВАН ЧИРИЧ (1886-1955), министер просвити Стеван Чирич (1886-1955), министер просвити и предсидатель Народней скупштини Кральовини Югославиї (1931-1939), народзени у Сримских Карловцох. После школованя у Новим Садзе, Дебрецину, Будaпешту и Бечу (як стипендиста Матици сербскей), врацел ше до родного места и робел як професор историї у Карловскей ґимназиї. Бул городоначалнїк Сримских Карловцох, бански заступнїк (вечнїк) Дунайскей бановини и член Бановинского одбору. До Народней скупштини Кральовини Югославиї вошол 1931. року. Децембра 1934. року бул поставени за министра просвити, а у юнию 1935. року вибрани є за предсидателя Народней скупштини. На тим положеню бул до децембра 1938. року. У чаше док Стеван Чирич бул предсидатель Скупштини, закончени и 18. октобра 1936. року шветочно отворени нови (терашнї) скупштински будинок (у тим периодзе, односно од юния 1935. по 1939. рок министер просвити бул Добривоє Стошович). Фебруара 1939. Стеван Чирич ознова бул министер просвити и на тим положеню остал до авґуста 1939. року. Дружтвена улога Стевана Чирича тиж була значна. Бул член Матици сербскей (секретар Матици и редактор Лїтопису 1928), подпредсидатель Историйного дружтва Нового Саду, член Ротари-клубу и почесни член вецей спортских, шпивацких и гуманитарних дружтвох. Стеван Чирич под час Другей шветовей войни дожил числени нєприємносци (єден час бул и у лаґре Ядовно). Повойново часи були чежки и за ньго и за його фамелию. Умар 1955. року у Сримских Карловцох (по напису: мр Гордани Петкович, 2010)21. Стеван Чирич бул брат епископа бачкого др Иринея Чирича (1884-1955), на чию чесц єдна улїца на Новим населєню у Новим Садзе ноши його мено. Бачинска школа, а окреме руски школяре, їх родичи и потомки могли и можу буц подзековни министрови Стеванови Чиричови, хтори з Одлуку Министерства просвити у Беоґрадзе, од 23. януара Улїца Владики Чирича 1935. року оможлївел же би ше у Школи у Бачинцох отворело оддзелєнє зоз руским наставним язиком22. У Архиве Войводини зачувана и досц обсяжна документация о кореспонденциї Основней школи у Бачинцох, хтора тих 30-их рокох ношела 21 Мр Ґордана Петкович, Вистава о Стеванови Чиричови (18.10.2010), www Сербска правослaвна церква, Београд 22 Архив Войводини, Нови Сад, фонд: 126 IV 3772/35

www.rusnaci.org

29 назву Державна народна основна школа у Бачинцох, зоз Срезким школским началством у Шидзе, як и преписка Срезкого школского началства зоз Шиду зоз Просвитним оддзелєньом Кральовскей банскей управи у Новим Садзе23. Длужносц срезкого школского надзорнїка теди окончовал Спасоє Томич (18771942), длугорочни учитељ и музични педаґоґ, дириґент хора „Явор ґусле” у Шидзе24. Документация Просвитного оддзелєная Кральовскей банскей управи Дунайскей бановини, Нови Сад, хтора ше чува у Архиве Войводини (фонд 124 IV)25, одноши ше, скорей шицкого, на звити о чишлє школярох и ходзеню на наставу, на учительох хтори преподавали у школи, означованє школских шветох, на роботу Школского одбору итд. Зоз звитами облапени школи Шидского срезу, хторому припадали и места: Бачинци, Беркасов, Привина Глава и Шид, а до хторих ходзели и школяре рускей националносци грекокатолїцкей вири. Так за школу у Бачинцох стої же у юнию 1934. року було вєдно 185 школярох (95 православней вири, 89 грекокатолїцкей и єден римокатолїцкей). У октобре 1934. року число школярох ше досц звекшало и виношело вєдно 219 (115 православних и 103 грекокатолїкох). Беркасов у юнию 1934. року мал 158 школярох (74 православних, 56 грекокатолїкох и 28 римокатолїкох), а у новембре 152 (71 православних, 57 грекокатолїкох, 20 римокатолїкох и 4 евангелистичей вири). Привина Глава, до хторей ходзели и дзеци зоз Бикичу у юнию 1934. року мала 85 школярох (42 православней, 37 грекокатолїцкей и 6 римокатолїцкей вири). И на початку идуцого школского року, односно у новембре 1934. року, евидентоване исте число дзецох, тє. 85. Шид, як шедзиско срезу и школского началства, мал у юнию 1934. року 632 школярох (332 православней вири, 108 грекокатолїцкей, 100 евангелистичей, 88 римокатолїцкей и 4 других), а у новембре 1934. року 623 (319 православней, 118 грекокатолїцкей, 99 евангелистичей, 83 римокатолїцкей и 4 других вирох).

23 Исте 24 Ирина Папуґа, Спасоє Томич, учитель, музични педаґоґ, дириґент и школски надзорнїк (18771942), „Основна школа Бачинци”, Нови Сад-Шид-Бачинци, 2008, 107, 123-125.

25 Архив Войводини, Нови Сад, фонд: 126 IV 24605/34 и.51056/34

www.rusnaci.org

30

Факсимил звиту о стану школи у Шидзе (октобра 1934) зоз пописом наставних особох, медзи хторима були и Руснаци: Ґриґориє Дуда и Наталия Майхер

www.rusnaci.org

31 Настава ше одвивала на сербском язику, а наставни кадер бул шлїдуюци: у Бачинцох преподавали Помпея Б. Живкович, Катица Неделькович и Сава Шаула, у Беркасове: Радивой Яношевич, Милица Араницки и Дюра Рамач, у Привиней Глави: Єлена Мамузич и Славко В. Мамузич (заменєли их Заґорка Стоянович и Добросав Стоянович), а у Шидзе: Ґреґориє (Григорий, Гриц) Дуда, Наталия Майхер, Христина М. Спаич, Люба Шуманович, Радослава В. Маховац, Мара З. Месинґер, Милена Дуда, Лазар Дєкич и Мартина Т. Краско, коло чийого мена призначене же учел школярох I и II класи евангелистичней вири у чехословацким оддзелєню, а маюци у оглядзе же у Шидзе жили, а и тераз жию Словаци, настава ше по шицким судзаци одвивала на словацким язику26. Зоз приложеного мож замерковац же у спомнутих местох: Бачинцох, Беркасове, Привиней Глави (дзе на наставу ходзели и дзеци зоз Бикичу) и Шидзе було значне число дзецох рускей националносци грекокатолїцкей вири (на початку шк. 1934/1935. року аж понад 300, т. 313, же було и учительох Руснацох (Дюра Рамач, Ґриґориє Дуда, Наталия Майхер), алє настави на руским язику анї у єдним месце нє було27. Порушану инициятиву РНПД-а за отверанє руских оддзелєньох зоз схадзки, отриманей 20. авґуста 1927. року у Шидзе28 и Школского одбору, источашнє родичох и Месного одбору рускей „Просвити” у Бачинцох, 18. децембра 1933. року, по шицким судзаци, перши реализовали Бачинчанє, бо 23. януара 1935. року достали согласносц Министерства просвити зоз Беоґраду же можу отвориц оддзелєнє на руским язику29. Но, анї початок роботи руского оддзелєня нє ишол так лєгко як ше думало, о чим писали и коментаровали нє лєм „Руски новини” 15. марца 1935. року30, алє о тим гутори и „интензивна преписка” (зачувана у Архиве Войводини) хтора ше одвивала под час шк. 1935/1936. року, а хтору водзели Помпея Б. Живкович, управителька Школи у Бачинцох и Спасоє Томич, школски надзорнїк зоз Шиду зоз Кральовску банску управу Дунайскей бановини у Новим Садзе. Требало обгрунтовац, односно послац звити о чишлє дзецох, списки школярох и документовац закладанє Школского одбору, чий предсидатель теди бул Срета Радакович и члени Стеван Венчельовски, Живан Милинкович, Дюра Варґа и Никола Ґачич же би ше з отвераньом руского оддзелєня нє шмело загашиц треце оддзелєнє на державним сербским язику (скорей були три, а предкладанє министра було же би було два), маюци у оглядзе же ше число дзецох праве того шк. 1935/1936. року досц звекшало и було понад 200 школярох (260), цо у бачинскей школи анї пред тим, анї после того нїґда нє було евидентоване31.

26 27 28 29 30 31

Архив Войводини, Нови Сад, фонд: 126 IV 24605/34 и 51056/34 Исте „Руски календар”, РНПД, 1928. Архив Войводини, Нови Сад, фонд: 126 IV 3773/35. „Руски новини”, РНПД, ч. 11, 15.03.1935. Архив Войводини, Нови Сад, фонд: 126 IV.144&936

www.rusnaci.org

32

Факсимил виводу зоз Записнїку Державней народней школи у Бачинцох од 20. октобра 1935. року зоз списком членох Школского одбору у чиїм составе були: Срета Радакович, предсидатель, и члени Стеван Венчельовски, Живан Милинкович, Дюра Варґа и Никола Ґачич и їх закладаня же би у школи (зоз руским) робели и три оддзелєня державного язика хтори и по теди постояли

Як зоз приложеного Виводу зоз записнїка Державней основней школи у Бачинцох (Точка IV) од 20. октобра 1935. року мож видзиц, Помпея Б. Живкович, управитељка школи, виявела же ше число дзецох звекшало и же пан министер просвити послал ище 3 (трох) нових учительох и же их у школи тераз єст пейц, а же (зоз руским) єст шицкого три оддзелєня, а треба же би було штири, односно же треба же би ше отворело и треце оддзелєнє державного язика хторе и по теди постояло. Так ше у допису о отвераню оддзелєня Срезкому началству у Шидзе, од 23. януара 1936. року, а у вязи з розказаним Кральовскей Банскей управи Дунайскей бановини ч. 144/36, од 1. януара 1936. року, приклада таблїчка о чишлє школярох хторих од I-IV класу зоз V, односно I класу висшей настави (опетовну обуку) було 260, од того сербскей, теди уписованей як югославянскей националносци було 131 и рускей 129. Приложени були и списки дзецох народзених 1929. року хтори доросли за упис, односно требали буц уписани идуцого 1936/1937. школского року, а хтори за сербски православни дзеци (26) пририхтал єрей Ник. Младенович, а за руски грекокатолїцки (22) парох М. Гирйоватий, вєдно 48 нащивительох32.

32 Архив Войводини, Нови Сад, фонд 126 IV 144/936

www.rusnaci.org

33

Список руских дзецох народзених и покресцених 1929. року у Бачинцох (Архив Войводини, Нови Сад, фонд: 126 IV 144/936 )

www.rusnaci.org

34 То були шлїдуюци будуци школяре: Бранко Радин, Миленко Радивойшич, Милан Миражич, Бранко Лазаров, Бояна Лукич, Витомир Милинкович, Даринка Маринкович, Радован Страхинич, Милош Еракович, Никола Катанович, Миланка Иштокович, Неманя Панич, Славко Петрич, Спасоє Ковачевич, Єлица Миливоєвич, Славко Видич, Милена Божин, Златица Ґачич, Бранко Новакович, Нада Стекич, Миленко Гачич, Бранислава Вуйкович, Живоїн Радакович, Любомир Достанич, Жарко Москаль и Єлица Чирич сербскей (список зоз датумами народзеня дзецох и податками о їх родичох давa ше на бокох 85-86) и Павлина Канюх, Мирослав Канюх, Дионизий Папуґа, Феброна Джуня, Юлиян Папуґа, Ката Мохнацкий, Веруна Варґа, Маґда Джуня, Мирон Шандор, Янко Бучко, Мелана Бурчак, Мелана Загорянски, Веруна Роман, Ана Канюх, Любка Ковач, Микола Пап, Мирко Раґаї, Ана Гарвильчак, Михайло Шандор, Драґен Колєсар, Михайло Майхер и Павлина Шовань, рускей националносци (список зоз датумами народзеня дзецох и податками о оцовим мену и занїманю давaю ше у прилогу, бок 35-37). Грeкокатолїцка парохия Число: 28/1936 Бачинци Управи Народней школи у Бачинцох На ценєни допис ч. 7, од 4. фебруара 1936. року посиламе Список дзецох грекокатолїцкей вири – рускей народносци народзених 1929. року за школски 1936/1937. рок 1. Канюх Павлина народзена 14. фебруара 1929. року 2. Канюх Мирослав народзени 3. марца 1929. року 3. Папуґа Дионизий народзени 3. марца 1929. року 4. Джуня Феброна народзена 1. априла 1929. року 5. Папуґа Юлиян народзени 2. априла 1929. року 6. Мохнацкий Ката народзена 1. априла 1929. року 7. Варґа Веруна народзена 14. априла 1929. року 8. Джуня Маґда народзена 28. априла 1929. року 9. Шандор Мирон народзени 28. априла 1929. року 10. Бучко Янко народзени 4. јуна 1929. року 11. Бурчак Мелана народзена 1. авґуста 1929. року 12. Загорянски Мелана народзена 18. авґуста 1929. року 13. Роман Веруна народзена 25. авґуста 1929. року 14. Канюх Ана народзена 26. авґуста 1929. року 15. Ковач Любка народзена 14 септембра 1929. року

оцец Янко, польопривреднїк оцец Дюра, польопривреднїк оцец Петро, коваль оцец Йоаким, польопривреднїк оцец Янко, польопривреднїк оцец Янко, наднїчар оцец Михайло, коваль оцец Василь, польопривреднїк оцец Штефан, польопривреднїк оцец Емил, польопривреднїк оцец Дюра, польопривреднїк (Шид) оцец Евген, польопривреднїк оцец Кирил, коваль оцец, Яким, скравец оцец, Емил, тишлїр

www.rusnaci.org

35 16. Пап Никола 17. Раґаї Мирко 18. Гарвильчак Ана 19. Шандор Михайло 20. Колєсар Драґен 21. Майхер Михайло 22. Шовань Павлина

народзени 14. септембра 1929 року народзени 18. октобра 1929. року народзена 24. септембра 1929. року народзени 7. новембра 1929. року народзени 10. новембра 1929. року народзени 16. новембра 1929. року народзена 5. децембра 1929. року

оцец Янко, тишлїр оцец Михайло оцец Никола (брег, винїца) оцец Мафтей, чобан оцец Йоаким, польопривреднїк оцец Дюра, польопривреднїк „ оцец Михайло, польопривреднїк

У Бачинцох, 4. фебруара 1936. року о. Михайло Гирйовати, парох

Члени рускей „Просвити” у Бачинцох, медзи хторима и школяре (зоз спомнутого списку) народзени 1929. року: Драґен Колєсар (стої горе перши з лївого боку) и Маґда Джуня (стої долу перша з правого боку), а ту и Мирон Няради, режисер стої на лївим боку, Йовґен Папуґа, дзияк на правим боку итд.

У приложеним Таблїчковим препатрунку Державней народней школи у Бачинцох срезу шидского Дунайскей бановини за виводзенє настави у рамикох штирох оддзелєньох (88 бок) дати препатрунок школярох хтори ходзели на наставу 1935/1936. школского року и були розпоредзени до штирох оддзелєньох, од того до трох зоз державним сербским язиком и до єдного на руским, як цо школа и вимагала, а компетентни институциї Дунайскей бановини и Министерства просвити по шицким судзаци допущели. Того, 1935/1936. школского року бачинским децом преподавали тоти учителє: Помпея Б. Живкович у I и II

www.rusnaci.org

36 класи (була и далєй управитель школи), Синиша Михайлович у III, Любица Михайлович у IV и у I оддзелєню висшей опетовней настави, а Кирил Бесерминї у I и II класи на руским язику, хтори таблїчку як заменїк управителя школи и подписал. Дате було и предкладанє (на 88 боку з обгрунтованьом) о отвераню штвартого оддзелєня у Державней народней школи у Бачинцох, зоз подписом Помпеї Б. Живкович, управнительки школи, хторе у дальшей кореспонденциї прейґ школского надзорнїка Спасої Томича у Шидзе доручене Кральовскей Дунайскей бановини у Новом Садзе, о чим шведоча факсимили дописох зачуваних у Архиве Войводини33

Кирил Бесермињи, учитељ

О тим же до бачинскей школи 1935/1936. року пришол учитель Кирил Бесерминї зоз Шиду учиц руски дзеци у I и II класи дознаваме и зоз Огласней кнїжки Oсновней школи у Бачинцох за 1926-1947. рок, хтора ше чува у Историйним архиве у Сримскей Митровици, фонд 327/334. Тиж так дознаваме же учитель Бесерминї того истого року, 17. септембра 1937. бул и урядово зоз Декретом Министерства просвити з Беоґраду, число 51696, меновани „же ма превжац руске оддзелєнє у Бачинцох”, а же тих рокох справди учел дзеци у Бачинцох, най пошведочи и фотоґрафия обявена у „Руским календаре” за 1941. рок (бок. 57), на хторей є висликовани зоз своїма школярами35. Бачински школяре и їх учителє сотрудзовали зоз школярами з других руских местох, приклад фот. на 67. боку Руского календара за 1938. рок, на хторей керестурски школяре зоз своїма товаришами у Бачинцох36.

33 34 35 36

Архив Войводини, Нови Сад, фонд 126 IV 144/936. Историйни архив, Сримска Митровица, фонд 327/3. „Руски календар”, РНПД, 1941. б. 57. „Руски календар”, РНПД, 1938. б. 67.

www.rusnaci.org

37

Руски школяре зоз учительом Кирилом Бесерминьом (Руски календар за 1941. рок)

Школяре з Руского Керестура у Бачинцох (Руски календар за 1938. рок)

www.rusnaci.org

38

Кореспонденция школского надзорнїка Спасої Томича зоз Шиду и школи у Бачинцох у вязи зоз числом школярох и списком дзецох хтори доросли за упис у 1936/37. школского року37

37 Архив Войводини, Нови Сад, фонд 126 IV 144/936

www.rusnaci.org

39

О ЦЕРКОВНИМ ЖИВОЦЕ У БАЧИНЦОХ У Бачинцох єст два церковни општини: Сербска православна и Руска грекокатолїцка, а и саме место краша два церковни будинки. О вирским и церковним живоце православних Сербох у Бачинцох мож дознац зоз Лїтопису школи, дзе медзи иншим стої и шлїдуюце: На початку XIX вику збудовали жителє православней вири церкву, a року 1805. збудовали на церковней порти будинок, хтори ше хасновало за школу по 187738. Тиж ше зоз Путешествених и литерарних записох може дознац и (додатни) податки o тим же вибудов церкви (нa месце скорейшей, збудованей з пруца и закритей зоз шиндлями, а звалєней 1760. року) тирвала од 1791. пo 1805. рок. Церква пошвецена преношеню посмертних остаткох св. oтца Николая. Иконостас у класицистичним стилу зоз богатима рошлїновима орнаментами и декорацию резбарел карловски древорезбар Mарко Koнстантинович (од 1826. по 1833. рок), а позлацел го Георгиє Боареско зоз Митровици (1830-1835). Икони нa иконостасу и крилосох мальовал Константин Пантелич 1835. року39. Руска грекокатолїцка парохия у Бачинцох основана 1850. року. Терашня парохиялна церква збудована 1905. року и пошвецена є на чесц святого апостола Луки. Було то у чаше кед парох грекокатолїцкей церкви у Бачинцох од 1903. по 1918. рок бул Марко Малич. Зоз його стараньом и закладаньом церква ма и нєшка свой красни випатрунок и звонка и зоднука. Длугока є 30, широка 10, а турня єй висока 35 метери. Исти парох, Марко Малич, поставел до церкви иконостас вишньовей фарби, хтори и нєшка украшує єй нукашньосц40. При церкви и Парохиялни дом. Парохиялни матрикули ше водзи тиж од 1850. року. Од 1850. по 1888. рок богослуженя у церкви приходзели отримовац священїки зоз Шиду: Янко Санич, Никола Сеґеди, Йосиф Валковски, Янко Панїк, Михаил Уйфалуши, Илия Хранилович, Штефан Киш и Владислав Хранилович. Од 1888. року священїки бивали у Парохиялним доме у Бачинцох. Були то: Павло Ґвозданович, Михайло Ґолубич, Марко Малич, Кирил Дрогобецки, Янко Шимрак, Янко Провчи, Михаил Гирйовати, Гавриїл Дудаш, Йосиф Меленюк, Михаил Черняк, Кирил Бесерминї, Дюра Фейса, Михайло Й. Гарди и Славомир Ґалик. После одходу Славомира Ґалика, богослуженя отримовали священїки Михайло Режак, хтори приходзел зоз Шиду, Йосип Селин (зоз Беркасова), мр Михайло Малацко (зоз Шиду) и Зиновий Вовк (зоз Сримскей Митровици). Тераз, односно од 2011. року, бачински паноцец мр Дарко Рац, хтори зоз фамелию бива у парохиялним доме.

38 Школска памятнїца, Памятнїца за нїзшу народну школу у Бачинцох, Лїтопис школи 1805-1931, Историйни архив Сриму, Сримска Митровица, фонд: 327/1.

39 Mr Đorđe Čanadžić, dr Veselin Lazić, „Crkve u Zapadnom Sremu, Srpska pravoslavna crkva sv.

Nikole u Bačincima, „Seoske i salašаrske crkve u Vojvodini”, KID „Pčesa”, Novi Sad, 1998, 555-557.

40 Християнски календар, Руски Керестур, 1975. б. 100-102.

www.rusnaci.org

40 Руска грекокатолїцка церква у Бачинцох

1941.

2011.

Як два значни датуми церкви у Бачинцох зоз того периоду тримаю ше 1929. рок, кед крижевски владика др Дионизий Няради пошвецел церкву, и 1951. рок, кед з нагоди преславйованя 100-рочнїци парохиї учасц вжал крижевски владика архиепископ др Гавриїл Букатко („Християнки календар” за 1975. рок, бок 100-102). Церковни одбор постої одкеди церква пошвецена. Предсидатель по длужносци вше бул паноцец, а члени Одбору ше зменьовали кажди штири роки41. Так з „Руских новинох” ч. 11. од 15. марца 1935. року42 дознаваме: „На Месопусну нєдзелю пришагали и нововибрани церковни одборнїци – єденац з нїх и по вечурнї ше конституовали, тє. Др Дионизий Няради вибрали спомедзи себе двох туторох Йоана Киша и Дюру Кечкеша Дупаля, котри прияли од старих (одборнїкох) церковну касу. Дай им, Господи, же би добре управяли и шицко у найлєпшим шоре отримовали. На многая!”, пожадал автор напису у спомнутих новинох.

41 „Християнки календар”, Руски Керестур, 1975. б. 100-102 42 „Руски новини”, РНПД ч. 11, 15.03.1935.

www.rusnaci.org

41 Бачински парох у тот час бул о. Михайло Гирйоватий (1883-1962). О штернацрочней роботи паноца Гирйоватого у Бачинцох остал у „Руских новинох” ч. 42. од 16. октобра 1936. року43 запис, хтори вредзи спомнуц. У нїм медзи иншим стої: „По одлуки нашого Преосв. Владики (др Дионизия Нярадия – И. П.) премесцени 1. октобра т. р. наш паноцец, преч. Михайло Гирйоватий, декан, за паноца до Миклошевцох. Остатню нам св. Службу Божу отслужел в нєдзелю, 11. X (1936). На служби ше крашнє одпитал од шицких своїх парохиянох, найперше од малих школских О. Михайло Гирйоватий дзецох, котрих вон вше само добре: любиц Бога, родичох и своїх ближнїх научовал. Потим ше одпитал од шицкей младежи котру исто през вельо роки водзел и поучовал. На концу ше одпитал од шицких їх родичох, з котрима вон през тоти роки вєдно жил и робел.” Далєй пише: „Жаль нам нашого доброго паноца! Вше ше вон старал за свой валал, за своїх Руснацох, лєм да им цо вецей доброго зроби, да их цо лєпше поучи и дзвигнє у вири и просвити. Велї заслуги ма за Бачинци же ше трудзел да ше оснує и Р.Н.П. Друштво, да ше отвори Руске оддзелєнє и цо ширел медзи людзми велї добри кнїжки и новини. Вельо вон ма ище заслуги котри ми будземе вше паметац и за котри му будземе вше захвални (подзековни).”. О. Михайло Гирйоватий познєйше робел у Миклошевцох по 31. авґуст 1960. року, а потим ше преселєл до Сримскей Митровици (ґу синови Миронови, священїкови) дзе 8. октобра 1962. року умар. Поховани є на Руским теметове (при каплїчки) у Сримскей Митровици44. Зоз „Руских новинох” ч. 11. од 18. марца 1938. року45 дознаваме же ше дня 6. фебруара (1938) одбули виберанки нового Церковного одбору у Бачинцох. Записнїк з виберанкох за Одбор послани преч. Духовному столу на потвердзенє и одобренє. Преч. Духовни стол потвердзел нови Одбор 2. марца 1938. року, а у його составе були: Дюра Ковач, Дюра Цупер, Исак Кечкеш, Йовґен Планчак, Янко Майхер, Штефан Бучко, Янко Рац, Папуґа Дюра Дюров, Яким Канюх, Лукач Кечкеш, Янко Ковач и Яким Колєсар. Нови Одбор положел O. Гавриїл Дудаш 43 „Руски новини”, РНПД ч. 42, 16.10.1936.

44 Др о. Роман Миз, „Священїки осєцкого викарияту” 2, Нови Сад, 1994, 31-32.

45 „Руски новини”, РНПД ч. 11, 18.03.1938.

www.rusnaci.org

42 пришагу у церкви по Велькей служби Божей, а истого дня, 6. марца 1938. року, отримане и перше зашеданє Одбору зоз новим паноцом, Гавриїлом Дудашом (1905-1972), предсидательом Церковного одбору. На спомнутей схадзки єдногласно вибрани и нови туторе: Дюра Ковач (1878-1968) и Дюра Цупер. Источашнє, Одбор приял шицок церковни инвентар и церковну касу у тoчносци, односно у порядку46. Зоз „Руского слова” од 16. марца 1990. року47 дознаваме же ше од богослужебних кнїжкох у Бачинскей парохиї чува и „Апостол” зоз 1841. року друковани у Жовкви на України, „Аналиґион” зоз 1901. року, друковани у Бечу, котри церкви у Бачинцох даровал Kерестурец Михал Матиски, потим „Евангелия” зоз 1844. року, друкована у Бечу, „Псалтир” зоз 1871. року, друковани у Львове, а же єст и надосц стари кнїжки за хтори нє мож утвердзиц зоз хторого часу походза и одкаль су, бо перши боки очкодовани. Тиж пише же ше у Парохиї чува и Правилнїк РНПД, кнїжка у котрей евидентоване членство того дружтва, а тиж и Парохиялна памятнїца котру водзел перши парох бачински Павле Ґвозданович.

З нагоди промоциї кнїжки Иринки Папуґовей „Основна школа Бачинци” при олтаре у церкви: Златко Шандор, Єлка Папуґа, Геленка Папуґа, Надинка Киш, Верунка Тимко, Мирко Киш, Иринка Папуґа и Дюра Канюх (17.05.2009)

46 Др о. Роман Миз, „Священїки осєцкого викарияту” 2, Нови Сад, 1994.66-69.

47 С. (Др Стеван) Константинович, „Кульки и екуменизем”, Руске слово, Нови Сад, 19.03.1990.

www.rusnaci.org

43

СТАТИСТИЧНИ ПОДАТКИ О РУСНАЦОХ У БАЧИНЦОХ (1914-1926) „Руски новини” обвисцовали читачох и о статистичних податкох Бачинскей рускей парохиї. Так у ч. 11. од 15. марца 1935. року48 пише же 1934. року кресцени 28 дзеци, умарли 8 особи, а винчали ше 3 малженски пари, а у ч.

6. од 21. януара 1938. року пише же ше народзели и кресцели 22 дзеци, умарли 13 особи, а винчали ше 15 пари. Дзешец роки пред тим, у Руским календаре за 1928. рок, бок 117-120, дата статистика народзених и умартих по наших местох за период од 1914. року по 1926. рок. За Руснацох у Бачинцох ше констатує же их 1926. року було 818. Податки о народзених и умартих (и приросту) випатрали так: 1914.

1915.

1916.

1917.

1918.

1919.

1920.

1921.

1922.

1923.

1924.

1925.

1926.

Народзeни

43

23

14

18

23

42

44

40

35

40

35

36

35

Умарли

16

36

25

14

32

26

26

25

23

16

21

21

18

Прирост

27

4

-9*

16

18

15

12

24

14

21

17

-13* -11*

Зоз податкох мож видзиц же од 13 рокох у дзешец рокох було вецей народзених, дараз аж и дупло як умартих, лєм 1915, 1916 и 1918. року – односно под час Першей шветовей войни вецей умерали як цо ше народзели. Тиж так мож замерковац же народзених, то значи школярох за І класу було вецей як 30, цо 30-их рокох, кед було актуалне питанє отвераня руских оддзелєньох, давало можлївосц тото и реализовац.

48 „Руски новини”, РНПД, ч. 11, 15.03.1935.

www.rusnaci.org

44

ДРУГИ АКТИВНОСЦИ „ПРОСВИТИ” (академиї) О академиї пошвеценей 79 и 80 роком од шмерци українского писателя Тараса Шевченка (1814-1861) писали „Руски новини” 15. марца 1940. року49 и 14. марца 1941. року50. Автор напису у 1941. року подписани зоз инициялами „М. Н”, односно бул то уж спомнути Мирон Наряди, бачински дзияк. Вон писал же внєдзелю, 9. марца, торжествено преславени дзень поети Тараса Шевченка зоз святочну академию, хтору пририхтало Просвитне дружтво и виведло у просторийох „Просвити”. О програми ше старал учитель Кирил Бесерминї, хтори отримал и викладанє под назву „Живот, робота и значенє Тараса Шевченка”. Потим школски дзеци декламовали, шпивали и бавели сценску представу Звада у І дїї. У забави участвовали: К. Тимко, II кл., К. Новта, III кл. и Н. Бучко, IV кл. Крашнє декламовали: В. Катрина, ІІ кл., Заповид, Я. Бучко, IV кл., Молитву за народ, Н. Абодї, IV кл., Яр нам приходзи, Х. Лацко, IV кл., Шкорванчок, М. Колошняї, II кл., Тащок и мачка, а М. Надь, IV кл., Аероплан. Хор школских дзецох шпивал тоти писнї: Заповит, Ревуха, Виє витер, Ой ходила, Ризвивайся, Ой летила горлиця и Боже послухай. Соло шпивали Любка Ковач и Верунка Канюх. Хор провадзел на гармоники Михал Ковач-Чорбов (1912-1973), член „Просвити”. На академиї зберани добродзечни прилоги котри були похасновани за „чисто просвитни цилї.” Рок пред тим, кед 10. III 1940. року означовани 79 роки од шмерци Тараса Шевченка, викладанє о теми „Тарас Шевченко як українски поет, народни борец и апостол правди”, отримал Йовґен (Евґен) Планчак, предсидатель „Просвити”. Потим школски дзеци шпивали и декламовали. Були виведзени писнї: Боже, послухай благаня, Боже, помож од др Мафтея Виная, Шевченкова слика, Яр нам приходзи, Ми смило йдїм, Ой у полю нївка и др. У виводзеню участвовали школяре: Д. (Драґен) Колєсар, IV кл., Д. (Данил) Планчак, ІІІ кл., М. (Меланка) Планчак V кл. и др. У просторийох „Просвити” за тот дзень бул монтирани радио, котри на паузох грал и забавял присутних. „Просвита” була цалком полна народу и то вецей жени як хлопох, записал „Присутни” на академиї у Бачинцох.

49 „Руски новини”, РНПД, .15.03.1935.

50 „Руски новини”, РНПД, .14.03.1941.

www.rusnaci.org

45

„ТЕАТРАЛНИ ЖИВОТ РУСНАЦОХ” ДЮРИ ЛАТЯКА О АКТИВНОСЦОХ У БАЧИНЦОХ О театралних активносцох бачинскей „Просвити” дознаваме и зоз терашнєй, односно новшей литератури. То два томи, односно два кнїжки автора Дюри Латяка „Театрални живот Руснацох” у виданю Театралного музею Войводини и НВУ „Руске слово”, Нови Сад, I часц, 2008 и II часц, 2011. рок51.

У першей кнїжки, у хторей облапени театрални живот Руснацох од початкох по 1945. рок, на бокох 226-234. пише же перша театрална представа бачинских дилетантох зазначена у „Руских новинох” 1934. року, два роки познєйше як там основане Руске просвитне дружтво „Просвита” (1932. року), представа виведзена 7. мая спомнутого року у рамикох мишаней програми, кед одбавени два кратки фалати. „Весели школяре”, а потим „У царству лєнївих”. Перши фалат виведли школяре, а други валалски дзивчата и леґинє. Обидва представи режирал тедишнї дзияк у Бачинцох, чийо мено у новинскей информациї нє наведзене, алє то бул вироятно Мирон Няради, бо у тим чаше вон там (ту) бул дзияк. Шлїдуюцу представу писани жридла зазначели же була виведзена 3. фебруара 1935. року у карчми Дюри Колєсара. Надпомнуце: Дюра Колєсар бул дїдо по оцови Якимови Драґена Колєсара (Бачинци, 10.11.1929-Петроварадин, 20.01.1995), нашого театралного и ТВ режисера, глумца Сербского народного 51 Дюра Латяк, „Театрални живот Руснацох”, Театрални музей Войводини и НВУ „Руске слово”, Нови Сад, I часц, 2008 и II часц, 2011. року

www.rusnaci.org

46 театру у Новим Садзе, хторому на чесц 70-рочнїци народзеня Дружтво за руски язик, литературу и културу постгумно, 10. новембра 1999. року у Основней школи у Бачинцох отримало пригодну литературну програму, а 2010. року у Бачинцох основане Културно-просвитне дружтво зоз його меном (2011). Теди, 3. фебруара 1935. року школски дзеци виведли фалат „Служнїца нє добре приповеда”, хтори преложел Мирон Няради (мено автора тексту нє наведзене), а старши дилетанти виведли Ризничов фалат „Заврачане благо”. Режисера ше нє спомина, алє мож вериц же то бул тиж Мирон Няради. Мирон Няради 8. новембра истого, 1935, року, тиж у карчми Дюри Колєсара (спрам писаней новинскей информациї), виведол зоз школскима дзецми два театрални фалати: „Ангелки” (зоз сербского преложел Михал Няради, керестурски учитель, власни брат тедишнього крижевского владики др Дионизия Нярадия и „Мали вязнї” Мирон Няради Андрия Притуляка (преклад Михайло Ковач). У 1936. року Мирон Няради зоз старшима дилетантами пририхтал аж три кратки театрални фалати, котри вони виведли у рамикох мишаней програми 14. януара (на Нови рок, по старим календаре). Були то: Ризничова „Франтовнїца”, „Хто толвай” Михайла Ковача и „И вредзи” (преклад Якима Костелника, миклошевского учителя (автор тексту представи нє наведзени, анї у Руским календаре за 1931. рок, бок 115-117, дзе є друковани). Истого, 1936. року, зоз бачинскима дилетантами почал робиц учитель Кирил Бесерминї (син пароха Дюри Бересминя, зоз Шиду), кед почал робиц и зоз дзецми у основней школи, котри ше ище 1933. року у Шидзе опробовал як ґлумец и режисер. Вон уж 19. априла 1936. року успишно порихтал „Єфтайову дзивку” Гавриїла Костельника, зоз котру ше 3. мая спомнутого року госцовало у Миклошевцох, а аж два раз ше виступело и пред домашню публику. То було, як пише у новинох, и єдине госцованє бачинских дилетантох по 1941. рок, гоч ше у валалє кажди рок давало театрални представи. Шлїдуюцу театралну представу, єднодїйку Янка Фейси „Брацик и шестричка”, виведли школски дзеци у Бачинцох, 19. децембра 1937. року (на Миколая). Учаснїки були члени Просвитного дружтва: Данил Папуґа (Св. Миколай), Янко Рац (дяблик), Юлин Джуня (оцец), Юстина Бучко (мац), Звонко Джуджар (брацик), Маґда Венчельовски (шестричка), ангелчки: Ганча Югас, Любка Канюх и Меланка Планчак, а режисер бул Кирил Бесерминї.

www.rusnaci.org

47 Идуцого, 1938. року, були поставени вецей театрални фалати, аж шейсц (6) и то: 1. „Хто ма право” Осифа Торми у хторим участвовали члени Просвитного дружтва: Евґен Планчак, Мирон Джуджар, Владо Папуґа, Юстина Варґа, Веруна Колошняї, Данил Папуґа, Пава Венчельовски, Рафо Папуґа, Петро Кечкеш, Евґен Сивч, Мирон Канюх, Мария Горняк, Осиф Джуджар, Евґен Хромиш, Яков Горняк, Яким Папуґа, Ксена Папуґа, Яков Емейди, Ксена Бучко, Мария Папуґа и Мелания Канюх. Режисер бул Кирил Бесерминї, а премиєра отримана 12. фебруара 1938. року; 2. истого дня, 12. фебрура 1938. року, виведзена и сценска сличка „Дурґов и зазрак”, хтору тиж режирал Кирил Бесерминї, а участвовали: Владо Папуґа и Данил Папуґа; 3. представа „На синокосу” Петра Ризнича виведзена 5. юния 1938. року, режисер бул Кирил Бесерминї, а учаснїки члени Просвитного дружтва Евґен Хромиш, Данил Папуґа, Ксена Папуґа, Ксена Бучко, Мелания Рац, Мирон Канюх, Евґен Когут, Мария Торма и Феброна Варґа; 4. „Питанки у корице” (С. Калинеца „Млоди у корице”), у режиї Кирила Бесерминя, тиж виведзени 5. юния 1938. року, а участвовали: Павлина Лазор, Мария Горняк, Мария Канюх, Ганча Кечкеш, Осиф Джуджар и Евґен Киш; 5. представу „Як Штефан постал школяр”, Юри Шкрумеляка, 19. децембра 1938. року, на Миколя, виведли школски дзеци: а тиж и 6. представу Янка Фейси „Брацик и шестричка” (зоз 1937. року), у режиї Кирила Бесерминя. После представи „На синокосу” старши дилeтанти у Бачинцох вецей нє рихтали представи. Зоз драмску дїялносцу занїмаю ше лєм школски дзеци, котри 19. децембра 1939. року виведли „Мижов сон” Янка Фейси, а 19. децембра 1940. року сценску сличку „Святи отец Миколай”. Остатню сценску сличку по початок Другей шветовей войни бачински школяре виведли 9. марца 1941. року. Була то „Звада” Михайла Ковача, а участвовали: К. Тимко, К. Новта и Н. Бучко. Зоз писаних жридлох нє видно же хто режирал спомнути театрални фалати, алє мож предпоставиц же то бул учитель Кирил Бесерминї. Под час Другей шветовей войни нє було театрални активносци, а престала зоз роботу и „Просвита” у Бачинцох52.

52 Дюра Латяк, „Театрални живот Руснацох”, Театрални музей Войводини и НВУ „Руске слово”, Нови Сад, I часц, 2008, б. 226-234

www.rusnaci.org

48

Петро Кечкеш (1920-2012) бул припознати бачински театрални и музични аматер, ґлумел у представох, грал на гармоники. На фотографиї школярки хтори ше (50-их рокох) учели танцовац зоз помоцу гармоники бачика Петра Кечкешового: Ганча Папуґа, Марча Варґа, Мира Ракић, Надинка Сивч, Меланка Сивч, Сея Алексич, Оленка Кечкеш и Ганча Кривошия. На означованю 80-рочнїци рускей „Просвити”, 9. септембра 2012. року у Бачинцох, Петрови Кечкешови додзелєне припознанє. У медзичаше умар, припознанє придате членом його фамелиї на дзень його хованя (20. 10. 2012).

Припознанє Петрови Кечкешови (2012)

Хованє Петра Кечкеша у Бачинцох (2012)

www.rusnaci.org

49 III

ТРЕЦИ ПЕРИОД – ОДГУКИ МЕСНОГО ОДБОРУ „ПРОСВИТИ” У БАЧИНЦОХ НЄПОСТРЕДНО ПО ДРУГЕЙ ШВЕТОВЕЙ ВОЙНИ НА ТЕАТРАЛНИМ ПЛАНЄ Зоз другей кнїжки автора Дюри Латяка „Театрални живот Руснацох”53, у хторей облапени театрални живот Руснацох од 1945. по 1970. рок, стої же медзи першима нашима сримскима валалами у котрих театрална дїялносц обновена уж на початку 1946. року були и Бачинци, котри од 1934. року (у рамикох „Просвити” и руских оддзелєньох основней школи) аж по 9. марец 1941. року кажди рок давали голєм по єдну театралну представу, найчастейше по штири, а було и таки роки кед виведзени и шейсц премиєри. Уж 7. януара Владимир Папуґa 1946. року руски аматере у Бачинцох пред свою публику премиєрно виведли театрални фалат Осифа Торми „Хто ма право” у режиї Владимира Папуґи (Бачинци, 1917-1988). Була то мишана програма, у котрей участвовал и месни хор (у рамикох Месного одбору Рускей матки). Зоз тим фалатом 19. януара 1946. року бачински аматере госцовали у Бикичу. Шлїдуюци наступ бачинских театралних дїячох бул 1949. року, кед у валалє основане Културне дружтво. Тиж так, заключуєме же у тим року члени „драмскей подсекциї” Културного дружтва премиєрно наступели у Шидзе, на змаганю руских дилетантских дружтвох за Срим 5. марца 1949. року зоз фалатом „Аналфабета” Бранислава Нушича у режиї Драґутина Драґена Колєсара54, а аж после того, 7. марца 1949. року представу виведли и пред свою домашню публику. У информациї обявеней у „Руским слове” ше напомина же „фалат бул добре одбавени, а тиж и нащива красна”.

Драґен Колєсар

53 Дюра Латяк, „Театрални живот Руснацох”, Театрални музей Войводини и НВУ „Руске слово”, II часц, Нови Сад, 2011, б. 258-265.

54 Ирина Папуґа,” 70-рочнїца од народзеня Драґена Колєсара”, Нови Сад, Studia

Ruthenica 7, Нови Сад, 1999-2000, 113-114.

www.rusnaci.org

50 Будинок Културно-просвитного дружтва (по Другу шветову войну Месного одбору „Просвити”, хижа на главней улїци прейґа од церкви и Парохиї), котре у медзичаше достало мено „Йовґен Бревак”, 1950. року додзелєни месней Селянскей роботней задруґи, а Дружтво остало без просторийох за роботу. Заш лєм, бачински руски театрални дїяче ше и у тим року пририхтали за змаганє руских дилетантских дружтвох за Срим у Шидзе и там наступели 18. марца 1950. року зоз фалатом Кости Трифковича „Школски надзорнїк”. Медзитим, нє назначени мена учашнїкох у представи, анї мено режисера, алє єст причини вериц же фалат режирала Цецилия Цап, бо ю Секция за културно-просвитну роботу Руснацох при Союзу културно-просвитних дружтвох Войводини, истого року наградзела зоз 2.000 динарами.

Цецилия Цап

Учителька Цецилия Цила Цап, народзена 1928. року у Коцуре. Учительску школу закончела у Суботици 1948. року, истого року пришла до школи у Бачинцох и ту зоз рускима школярами робела по 1954. рок. Остала запаметана як учителька Цила Цапова, а кед ше 1954. року одала за о. Владимира Гаргая зоз Петровцох, пошла зоз Бачинцох. Познєйше робела як учителька и припознати културни дїяч у Райовим Селу, дзе и тераз, 2013. року, жиє. На инициятиву Агнетки Цуперовей, єй дакедишнєй школярки зоз Бачинцох, преглашена є 1979. року за „Наймилшу учительку” (Награда єй додзелєна у рамикох КПЗ Сербиї).55

Йовґен Бревак, по хторим Културно-просвитне дружтво у Бачинцох 50-их рокох ношело мено, бул учашнїк Другей шветовей войни. Його мено и мено Сави Писаревича, по хторим ше 50-их рокох волало сербске Културнопросвитне дружтво у Бачинцох, як и мена других погинутих у Другей шветовей войни находза ше на памятнїку (опрез школского будинку), хтори 16. авґуста 1985. року на Социялистичну славу у Бачинцох, зоз пригоднима стихами писателя Светислава Ненадовича) поставени и на хторим пише:

55 Гавриїл Такач, „Наймилша учителька велїх ґенерацийох Цецилия Цап Гаргаї”,, Studia Ruthenica 7, Нови Сад, 1999-2000, 81-83.

www.rusnaci.org

51 Як знак вичней подзековносци и здогадованя на спаднутих борцох и жертви фашистичного терору Бачинцох, Союз борцох подзвигує тоту памятну плочу

Ноц над Бачинцами, гвиздова, ясна и враца. Ми цо зме Сриму даровали будучносц младосци кажде рано квитнєме над погоренїском штрельби и ґару Светислав Ненадович

АРНОВСКИ ВЛАДО АЛАДИЧ ОСИФ БОЖИН КРСТА БАЛАЖ ПАЯ БОРОЦКИ СЛОБОДАН БРЕВАК ЙОВҐЕН ВРАЧАР БРАНКО ҐАЧИЧ ВЛАДА ҐРУЇЧ ДРАҐОЛЮБ ҐАЧИЧ СЛАВКО ҐАЧИЧ ДРАҐИЦА ДОСТАНИЧ МИТАР ДОСТАНИЧ ДРАҐИЦА ДАМНЯНОВИЧ ЛЮБА ДОСТАНИЧ ВЛАДА ДУДИЧ ЖАРКО ДУДИЧ ЛАЗАР ДИМИТРОВИЧ ЛАЗАР ДИМИТРОВИЧ ДАНИЦА

ЛАЧАРАЦ СТЕВАН ЛАЧАРАЦ МИЛОРАД ЛАЧАРАЦ САВА ЛАЗОР НИКОДИН ЛАЗАРОВ АЛЕКСАНДАР ЛАЗАРОВ МИЛИЦА МАРИЧИЧ МИТАР МАРИНКОВИЧ ЙОВАН МИЛИНКОВИЧ НЕМАНЯ МИЛИНКОВИЧ НЕБОЙША МИЛИВОЄВИЧ ЗДРАВКО НИТИЧ СРЕТА НИТИЧ ЗДРАВКО НАДЬ ЙОВҐЕН ПИСАРЕВИЧ САВА ПЕТРИЧ ЖИВОЇН ПАПУҐА ПЕТРО ПУШИЧ БРАНКО РАДАКОВИЧ СРЕТА

www.rusnaci.org

52 ДИМИТРОВИЧ ТРИВА ДИМИТРОВИЧ КАТИЦА ДИМИТРОВИЧ ПАНТА ДИМИТРОВИЧ АНКА ДИМИТРОВИЧ ЗОРИЦА ДИМИТРОВИЧ ЗЛАЯ ДЖУДЖАР ОЛҐА ЕРДЕВИЦКИ МИЛЕНКО ИВКОВИЧ НЄҐОВАН ЮГАС МИШКО ЯНКОВИЧ БРАНКО КАТАНОВИЧ БОҐДАН КАРАНОВ НЕНАД КЕЧКЕШ ЛУКА КИШ СИЛВЕСТАР КУЗМАНОВИЧ МИЛЕНКО КОВАЧЕВИЧ НЕМАНЯ КОВАЧЕВИЧ ДУШАН

РАДИСАВЉЕВИЧ ЖАРКО РАДИСАВЉЕВИЧ ЗДРАВКО РАЦ МОЙСЕЙ РАКИЧ БОҐДАН РАКИЧ БРАНКО РАШКОВИЧ БОЖА САЛАШКИ ДЬОКА САЛАШКО БОҐДАН ТИМКО НЕСТОР ЧИРИЧ ҐОЙКО УРОШЕВИЧ НОВАК ХРОМИШ ЙОВҐЕН ХАРВИЛЬЧАК ЯКИМ ХОРНЯК АНКИ ЯНКО ЦРНОҐОРЧЕВИЧ МИЛОРАД ЧИЖМАР МАФТЕЙ ДЖУНЯ ЯКИМ ШАНДОР ОЛҐА ШАНДОР ЕМИЛ

У Бачинцох, 16. VIII 1959. року, Месни одбор Союзу борцох

Йовґен Бревак

Школска фотоґрафия зоз 1933/34. шк. року у Бачинцох

На фотоґрафиї зоз 1933/34. школского року (хтору зачувала Вера Катанович зоз Бачинацох, жиє у Беоґрадзе), на хторей и сербски и руски дзеци IV и V класи цо вєдно ходзели до школи народзени углавним 1923. 1924. и 1925. року у Бачинцох, Сава Писаревич шедзи долу штварти з правого боку, а понеже

www.rusnaci.org

53 зоз Йовґеном Бреваком були парняки (истих рокох), можебуц ше и вон находзи на истей. Нажаль, анї Бревакових, анї Писаревичових вецей нєт у Бачинцох, та чежко достац вецей податки о нїх, алє и о других школярох зоз фотографиї, а тиж и о учительови хтори их тих, 30-их рокох учел. Спрам школских записнїкох, то би могол би буц учитель Сава Шаула. Фотографию Йовґена Бревака зме достали од Єлки Дайковей, дзивки Йовґеновей шестри Олґи зоз Миклошевцох (по интернет комуникациї зоз Дюром Лїкаром з Миклошевцох), як и податки же Йовґен учел байберске ремесло у єй оца Якима у Миклошевцох, же бул партизански курир и же є забити у Другей шветовей войни. У Матичней кнїжки народзених у Бачинцох є записани як Евґениє Бревак (оцец Василь, мац Юла, нар. Горняк), же бул народзени 17.10.1925. року и же страдал 20.10.1944. року.

Хижа Писаревичових, познєйше Папуґових у хторей ше народзела и Иринка Папуґа (12.11.1946), автор кнїжки. Од 1962. року там бива фамелия пок. Стеви Уґринчича (Бачинци, Войводянска 6)

Театрална дїялносц у Бачинцох мала свой такповесц найплоднєйши рок 1951. Теди Културно-просвитне дружтво „Йовґен Бревак” мало найвецей госцованя. Уж 4. фебруара воно пред свою публику у Бачинцох дало премиєру театралного фалата Йосипа Павичича „Розум до глави” у режиї Данила Папуґи и учительки Цецилиї Цап. Учаснїки у представи були члени Драмскей секциї КПД „Йовґен Бревак”: Владо Киш (Мирко), Йовґен Волчко (Лукач), Ґенка Шовань (Зорка), Йовґен Папуґа, Владо Папуґа, Владо Катрина, Мирон Колошняї, Нестор Югас, Яким Задрипко, Милена Петрович, Штефка Кечкеш и Мария Колошняї. Потим шлїдзела перша турнея по Бачкей, у рамикох котрей 10. фебруара нащивени Вербас, 11. фебруара Руски Керестур, а 12. фебруара Коцур. Истого року, пре нєпознати причини театрални дїяче нє наступели на змаганю рускей

www.rusnaci.org

54 драми за Срим, котре отримане 3. и 4. марца у Бикичу, алє зато уж 11. марца 1951. року госцовали у Шидзе зоз истим театралним фалатом. Активносц Културно-просвитного дружтва „Йовґен Бревак” у Бачинцох була замеркована и 1952. року, кед подсекция Дружтва 10. януара (на Трокралї) премиєрно пред домашню публику виведла театрални фалат „Дзе єст єдзеня, там нєт звади” („Як ковбаса та чарка, то минеться сварка” од М. Старицкого, у режиї учительки Цецилиї Цап. Зоз исту представу такой концом януара 1952. року нащивени Петровци и Миклошевци, а у планє було и госцованє у Ґосподїнцох, Дюрдьове, Новим Садзе и у ище даєдним руским месце у Бачкей и Сриме. Тиж, зоз истим театралним фалатом бачински дїяче участвовали и на смотри рускей драми за Срим, котра отримана 12. и 13. априла 1952. року у Шидзе. Културно-просвитне дружтво „Йовґен Бревак” у Бачинцох у 1953. року мало таке вельке число дилетантох же Цецилия Цап як режисерка могла поставиц и таки „масовни” (вельочислени) театрални фалат як цо то була представа Михайла Ковача „На швитаню”. Тот театрални фалат премиєрно виведзени у половки фебруара 1953. року, а уж 15. марца истого року дата и друга премиєра. Була то „Франтовнїца” Петра Ризнича, тиж у режиї Цецилиї Цап. Праве зоз тоту представу бачински театрални дїяче участвовали и на смотри рускей драми за Срим, котра отримана 11. и 12. априла 1953. року у Бикичу.

Леона Урошевич

Мария Ракич

Шлїдуюца театрална представа руских дилетантох зоз Бачинцох виведзена 5. марца 1955. року. Бул то театрални фалат Осифа Торми „Хто ма право”, а хтори, у режиї Владимира Папуґи бул першираз виведзени пред 10 роками, односно 7. януара 1946. року. Нє зазначене хто бул режисер обновеней представи „Хто ма право”, алє мож предпоставиц же то ознова бул Владимир Папуґа, хтори источашнє бул и припознати бачински ґлумец, а могли то буц

www.rusnaci.org

55 и учителє Мария (Копчански) Ракич56, або Леона57 и Бошко Бата Урошевич58, хтори у тедишнї час робели у Основней школи у Бачинцох и пририхтовали дзецински представи: „Пепелюґа”, „Златокоса”, „Баш-челик” Иринка Папуґова, автор того напису, здогадує ше же бавела у тих представох главни улоги: була Златокоса и Пепелюґа (принца бавел Ивица Рацанович), а брат Мирон, вєдно зоз Нестором Папуґом, Бранком Миличом и другима бавели у представи „Баш-челик”. Було то 1957-58. року у рускей „Просвити”. У школи теди робели и на театралним планє ше анґажовали и учительки Вера Ковинчич, Драґица Живкович, Госпоїнка Катанович и други.. Такповесц остатня представа бачинских аматерох бул театрални фалат Петра Ризнича „Заврачане благо”, хтори виведзени 17. фебруара 1957. року, зоз хторим ше уж такой 24. фебруара 1957. року госцовало у Руским Керестуре. Нажаль, нє зазначене хто бул режисер представи и хто у нєй участвовал. То бул и конєц значней и припознатей театралней дїялносци Руснацох у Бачинцох. На концу прилога о „Театралним живоце у Бачинцох” автор Дюра Латяк медзи иншим записал и тото: „З вельким жальом мушиме констатовац же чежко предпоставиц же би театрална дїялносц Руснацох у Бачинцох ище дакеди могла буц обновена”59. Ми ше Бачинчанє, сцеме – нє сцеме, зоз тим мушиме помириц, алє ше и цешиме же нашо предки: нашо дїдове, прадїдове, нашо родзини, сушеди и познати на тим планє голєм 20 роки (прешлого XX вику) тоту активносц у обласци култури и просвити пестовали, же мали насампредз: 1. добрих ґлумцох: од наймладших дзецох, школярох, по старших членох – у тедишнїм чаше наволованих-дилетанти, потим 2. режисерох яки були Мирон Няради, Кирил Бесерминї, Драґен Колєсар, учительки Марча Ракичова, Цила Цапова, Леона и Бата Урошевичово, 3. же медзи авторами текстох театралних представох були найвецей нашо руски и то: др Гавриїл Костельник, Петро Ризнич, Михал Ковач, Янко Фейса, Осиф Торма, же 4. бавени и престави сербских писательох: Бранислава Нушича, Кости Трифковича, а тиж и 5. сказки за дзеци: Пепелюґа, Златокоса, Баш-челик итд., же 56 Мартица Тамаш, „Марча Ракичова – наша руска учителька у Бачинцох”, Studia

Ruthenica 7, Нови Сад, 1999-2000, 77-80.

57 Ирина Папуґа, „Цали роботни вик за особне усовершованє и унапредзованє воспитноо-бразовней роботи школи, Леона Лабош Урошевич Гайдук”, Studia Ruthenica 11, Нови Сад, 2006, 143-146.

58 Леона Урошевић Хајдук, „Бошко Бата Урошевић, учитељ и новинар”, Шидина 5, Шид, 2001, 165-171.

59 Дюра Латяк, „Театрални живот Руснацох”, Театрални музей Войводини и НВУ „Руске слово”, II часц, Нови Сад, 2011, б. 262-263.

www.rusnaci.org

56 6. бачински патрачe мали нагоду видзиц такповесц найреномованши представи хтори бавени и у других руских местох: Руским Керестуре, Коцуре, Миклошевцох, Шидзе, а то: „Заврачане благо”, „Франтовнїца”, „На швитаню”, „Хто ма право”, „Аналфабета”, „Єфтайова дивка”, „Мижов сон”, 7. же представи виводзени перших рокох у карчми (Дюри Колєсара, 1932, 1933), як то було звичайно и у других наших штредкох, а потим у власних просторийох на бини у „Просвити”, 8. же ше зоз представами нащивйовало такповесц шицки нашо руски штредки, же ше 9. участвовало на смотрох рускей драми (драмских смотрох Руснацох) у Сриме: Шидзе и Бикичу, 10. же ґлумци и режисере були на вецей заводи похвальовани, а 1950. року учителька Цила достала и пенєжну награду од Союзу културнопросвитних дружтвох Войводини, 11. же о тим єст шлїди у медзивойновей и повойновей преси: у Руских новинох, Руских календарох, Руским слове, тиж и у школскей документациї (записнїкох, огласних кнїжкох), як и на зачуваних фотоґрафийох як жридлє за виучованє и 12. же тот, гоч и кратши период од двох деценийох рускей театралней дїялносци ма, односно достал место у двох томох кнїжки под назву „Театрални живот Руснацох” автора Дюри Латяка, хтори вишли 2008. и 2011. року у Новим Садзе.

ОЗНАЧОВАНЄ 80-РОЧНЇЦИ СНОВАНЯ РУСКЕЙ „ПРОСВИТИ У БАЧИНЦОХ На чесц 80-рочнїци снованя рускей „Просвити” у Бачинцох 9. септембра 2012. року отримана шветочносц у Основней школу „Бранко Радичевич”, зоз пригодну школску програму и документарну виставу, а на Руским грекокатолїцким теметове отримана панахида за покойних и означена 123-рочнїца народзеня и 50 роки шмерци о. Михаила Черняка (1889-1962).

www.rusnaci.org

57

Документарна вистава пошвецена „Просвити” у Бачинцох: младеж – дзивчата (у руских сукньох) и хлапци зоз 50-60-их рокох и фотоґрафиї як здогадованє на оправянє рускей „Просвити”, тераз Етно-хижи 2011. року у Бачинцох

Учашнїки програми означованя 80-рочнїци рускей „Просвити”: др Георгий Джуджар, еґзарх за грекокатилїкох, о. Михайло Режак, парох шидски и декан сримски, Александар Цвитанович, православни паноцец зоз Бачинцох, мр о. Дарко Рац, парох рускей грекокатолїцкей церкви у Бачинцох, Олґа Черняк Ґреґур, дзивка о. Михаила Черняка, Ромко Папуґа, началнїк Општини Шид, Славко Цупер, школски инспектор зоз Шиду, тиж и Иринка Папуґа зоз Дружтва за руски язик, литературу и културу, Вукадин Божович, Светлана Жанплонґ, Нада Ракич, Надинка Киш, Єлка Папуґа, Ксения Саламон, Йовґен Бучко, Йовґен Джуджар, Златица Сивч Здравич, Владимир Задрипко, Славица Папуґа, мр Вера Дупало, Милорад Ракич, школяре Дарко Бучко, Мирослав Надь, Ивана Джуня и други (гол Основней школи у Бачинцох, 9.09.2012. року).

www.rusnaci.org

58 Литература и жридла: Др Федор Лабош, „История Русинох Бачкей, Сриму и Славониї 1745-1918”, Вуковар, 1979. Др о. Роман Миз, „Священїки осєцкого викарияту 2”, Нови Сад, 1994.

Mr Đorđe Čanadžić, dr Veselin Lazić, „Crkve u Zapadnom Sremu, Srpska pravoslavna crkva sv. Nikole u Bačincima, „Seoske i salašаrske crkve u Vojvodini”, KID „Pčesa”, Novi Sad, 1998, 555-557. Ђура Лаћак, „Позоришни живот Русина”, Позоришни музеј Војводине и НИУ Руске слово, Дюра Латяк, „Театрални живот Руснацох”, Театрални музей Войводини и НВУ Руске слово, Нови Сад, I (2008), II (2011). Гавриїл Такач, „Наймилша учителька велїх ґенерацийох: Цецилия Цап Гаргаї”, Studia Ruthenica 7, Нови Сад, 1999-2000. 81-83. С. (Др Стеван) Константинович, „Кульки и екуменизем”, „Руске слово”, Нови Сад, 19.03.1990. Леона Урошевић Хајдук, „Бошко Бата Урошевић, учитељ и новинар”, Шидина 5, Шид, 2001, 165-171. Мартица Тамаш, „Марча Ракичова – наша руска учителька у Бачинцох”, Studia Ruthenica 7, Нови Сад, 1999-2000, 77-80. Ирина Я. Папуґа, „Активносц ‚Просвити’ у Бачинцох”, „Руски календар” Нови Сад, 1992, 45-53 Ирина Папуґа, Спасоє Томич, учитель, музични педаґоґ, дириґент и школски надзорнїк (1877-1942), „Основна школа Бачинци”, Нови Сад-Бачинци-Шид, 2008, 124-125. Ирина Папуґа, Бул добри педаґоґ, Здогадованє на Синишу Михайловича, „Основна школа Бачинци”, Нови Сад-Бачинци-Шид, 2008, 126-128. Ирина Папуґа,” 70-рочнїца од народзеня Драґена Колєсара”, Нови Сад, Studia Ruthenica 7, Нови Сад, 1999-2000, 113-114. Ирина Папуґа, „Цали роботни вик за особне усовершованє и унапредзованє воспитнообразовней роботи школи, Леона Лабош Урошевич Гайдук”, Studia Ruthenica 11, Нови Сад, 2006, 143-146. „Руски календар”, Руски Керестур 1922, 1928, 1931, 1938, 1939, 1940, 1941. „Руски новини”, Руски Керестур 1934, 1935, 1936, 1938, 1940. „Християнски календар”, Руски Керестур 1975. „Руске слово”, Нови Сад, 1990. Архив Войводини, Кральовска банска управа Дунайскей бановини, Нови Сад, 1929-1941, фонд 126 IV Школска споменица,Споменица за нижу пучку школу у Бачинцима, Летопис школе 18051931, Историјски архив Срема, Сремска Митровица, Фонд: 327/1. Записници Школског одбора Основне школе у Бачинцима од 1933-1947. год. Историјски архив, Сремска Митровица, фонд 327/5. Огласна књига Oсновне школе у Бачинцима за 1926-1947. год., Историјски архив Сремска Митровица, фонд 327/3 Матични кнїжки народзених и помартих у Бачинцох, Месна канцелария Бачинци, Кукуєвци-Бачинци.

www.rusnaci.org

59

Ирина Папуга

РУСИНСКА „ПРОСВЕТА” У БАЧИНЦИМА 80 ГОДИНА ОД ОСНИВАЊА (1932-2012)

www.rusnaci.org

60

www.rusnaci.org

61

РУСИНСКA „ПРОСВЕТA” У БАЧИНЦИМА 80 ГОДИНА ОД ОСНИВАЊА (1932-2012) УВОД Према до сада доступним информацијама, рад Русинске „Просвeте” у Бачинцима, у периоду између два светска рата и непосредно после Другог светског рата, може се поделити на два, односно три периода: I - први период: од одржавања оснивачке седнице Русинског народног просвeтног друштва или популарно називане „Просвeте” у Новом Саду, као прве русинске културно-просветне организације, на којој су 2. јула 1919. године у новоосновани Одбор РНПД ушла и два представника из Бачинаца и то: о. Цирил Дрохобецки и Михал Папуга, II - други период: од 1932. године, када је формиран Месни одбор РНПД, такозвана „Просвета”, па све до 1941. године и III - трећи период непосредно после Другог светског рата: као одјеци Месног одбора „Просвете”, пре свега на позоришном плану1. Чланови Одбора Русинског народног просветног друштва (РНПД) Чланови Одбора Русинског народног просветног друштва (РНПД), основаног 2. јула 1919. године у Новом Саду, на скупштини којом је председавао о. Илија Храниловић, који је председавао и на Великој народној скупштини о присаједињењу Војводине Краљевини Србији, 25. новембра 1918. године у Новом Саду, били су: председник: о. Михаил Мудри, парох из Руског Крстура, потпредседници: о. Ђура Биндас, парох из Ђурђева и Емилијан Губаш, учитељпојац у Куцури, секретари: Михаил Поливка, директор основне школе у Крстуру и о. Јуриј Павић, капелан у Крстуру, благајници: Михаил Шимко, земљорадник из Крстура и Петро Колесар, трговац из Куцуре.

1

Ирина Ј. Папуґа, Активност ,Просвете’ у Бачинцима, „Русински календар”, Нови Сад, 1992, 4553.

www.rusnaci.org

62

У шири састав одбора РНПД изабрано је 30 представника из 14 места у којима живе Русини: 1 Руски Крстур: Јанко Малацко, Михаил Колошњај, Јанко Хафич и Ђура Шимко 2. Куцура: Ђура Шанта, Ђура Шарик и Михаил Стрибер 3. Врбас: о. Александар Абодић и Богумил Контра 4. Ђурђево: Хрицо Михњак и Михаил Баљинт 5. Нови Сад: о. Јован Храниловић и Ђура Колесар 6. Бачинци: о. Цирил Дрохобецки и Михал Папуга 7. Сремска Митровица: Јанко Страценски и Јанко Лабош 8. Шид: о. Ђура Бесермињски и Емил Јаким 9. Беркасово: Осиф Губаш и Јанко Лусканци 10. Бикић До: Јанко Страценски 11. Миклушевци: Ђура Орос и Јаким Костелник 12. Петровци: о. Спиридон Петрановић и Антон Штефанчик 13. Рајево Село: о. Михајло Хирјоватиј и Штефан Кашовски 14. Пишкоревци: о. Павле Гвоздановић и Јанко Сивч. Оснивањем Русинског народног просвeтног друштва 1919. године у Новом Саду, у тада новоствореној Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, 1918. године, касније Краљевини Југославији, започео је нови период културнопросвeтног живота Русина у овим крајевима2.

2

Др Федор Лабош, „История Русинох Бачкей Сриму и Славониї 1745-1918”, Вуковар, 1979, 275278.

www.rusnaci.org

63

I ПРВИ ПЕРИОД РУСИНСКЕ „ПРОСВЕТЕ” У БАЧИНЦИМА (1919-1932) О односу и везама између Главног одбора РНПД и чланова из Бачинаца у првом периоду, овог пута нека остане за анализу касније, када се о томе пронађе више података. И поред тога, треба нагласити да су, према Именику (евиденцији) члaнова РНПД, који је објављиван у „Русинским календарима” oд 1922. до 1941. године, бачиначки Русини имали су 56 чланова и то: 1922-1934. године било их је 13, 1935. године 16, 1937. године 14 и 1938. године 13 чланова. Број чланова Русинског народног просветног друштва (РНПД) из Бачинаца (1922-1938)3 Година

Почасни членови

1922-1934 1935 1937 1938

2 2 2 1

Утемељитељи Утемељитељи чланови I реда чланови II реда

8 8 8 7

3 3 3 3

Годишњи членови

Заједно

3 1 1

13 16 14 13

Чланови породице Папуга: отац Михајло, мати Јулија и синови Михал, Андрија, Штефан, Јанко и Ђура били су чланови Русинског народног просветног друштва „Просвета” у Бачинцима 3

„Руски календари” (Русински календари), РНПД, 1922-1941.

www.rusnaci.org

64

СПИСАК Чланова Русинског народног просветног друштва и других дародавалаца из Бачинаца (1922-1938) Поред имена и презимена чланова РНПД назначено је колико је ко уплатио чланарину, односно даровао. Првих година по оснивању РНПД плаћано је у крунама, а касније у динарима.

Почасни чланови: 1. Папуга Михал, млађи, 2.000 2. Ленђер Симеон, благајник, 1.000 Утемељитељни чланови I реда: 1. о. Јанко Провчи, гркокатолички свештеник, 200 2. Папуга Михајло, старији, 200 3. Папуга Јулија, 200 4. Папуга Андрија, 200 5. Папуга Стеван, 200 6. Папуга Јанко, 200 7. Папуга Ђура, 200 8. Папуга Ђуре Ђура, 200 Утемељитељни чланови IІ реда: 1. Ленђер Мелана, 100 2. Папуга Шајтош Марија, 100 3. Колесар Јаким, 100 4. Планчак Јовген, 100 Годишњи чланови: 1. Венчељовски Јанко, 10 2. Папуга Михал Стрибер, 10 3. Хирјовати Игор, 10 4. Хирјовати Ксенија, 10 5. Хирјовати Мирон, 10 6. РНПД, 10/1937 и 30/1938

www.rusnaci.org

65

Други дародавци који су даровали РНПД-у: 1. о. Хирјовати Михал, декан, 1.000 2. Хирјовати Ксенија, уч. III разреда, 20 3. Папуга Јовген, уч. III разреда, 6 4. Планчак Јовген, 100 Дародавци за русински просветни дом: 1. г-ђа Хирјовати Ирина, рођ. Олеар, 600 2. Папуга Михала Михал, 50 Јовген Папуга, судија

Прикупљено за РНПД: На Кирбай „Св. Луке” 1924. године 142 (црквену славу) 1925. ” 100 1928. ” 206 1930. ” 100 На св. Петра и Павла 1925. године 34

Надгробни споменици Михала Папуге мл. (1882-1938), почасног члана РНПД и Михајла Папуге ст. (1855-1939), утемељитељног члана РНПД на Русинском гробљу у Бачинцима (деда и прадеда аутора књиге)

www.rusnaci.org

66 II

ДРУГИ ПЕРИОД РУСИНСКЕ „ПРОСВЕТЕ” У БАЧИНЦИМА Оснивање Месног одбора „Просвете” и његове активности (1932-1941) О томе да оснивање Месног одбора „Просвете” у Бачинцима није ишло лако и глатко, забележиле су Русинске новине, бр. 11. од 13. марта 1935. године4, где између осталог стоји: „Већ дужи период се није чуло о нама, а доста тога се догодило од нашег последњег јављања. Писали смо да смо 1932. године основали Месни одбор Просветног друштва, али смо морали дуго да чекамо док нас власти нису признале. Трајало је то више од једне године. Када је стигло одобрење (највише се о томе бринуо наш председник Јовген Планчак), одржана је главна седница и изабрана управа Месног одбора, председник је Јовген (Еуген) Планчак, благајник Лука Сивч, секретар Јанко Папуга и одборници Јанко Венчељовски и Ђура Кечкеш Дупаљ. Чланова има преко четрдесет.” Иако до сада нисмо били у могућности да пронађемо податке о датуму оснивања Месног одбора Просвeтног друштва у Бачинцима (1932), чињеницу да је оно постојало може потврдити допис, писмо од 12. маја 1933. године, сачувано у Архиву Војводинe 5, у којем је реч о Правилима русинског просветног друштва у Бачинцима, а које је Просветно одељење Краљевске банске управе Дунавске бановине из Новог Сада, под бројем 23066 (веза број 30853/32) послало среском начeлнику за школског надзорника у Шиду, а које гласи: „Изволите позвати Управу Русинског просветног друштва у Бачинцима да у свему поступи по предњем наређењу Министарства просвете бр. 23513, од 4. априла 1933. године и своја правила допуни према означеним примедбама Министарства просвете на првом примерку приложених правила. Срески начелник ће приликом достављања ових правила у свему поступити по предњем наређењу Министарства просвете и поднети извештај где је ово друштво смештено, као и дати мишљење о члановима Управног и Надзорног одбора и о томе који учитељи из места сарађују у истом друштву”. Писмо је 15. маја 1933. године евидентирано (заведено) у Шиду, 16. маја је преписано, а 18. маја 1933. року послато у Бачинце. У „Русинским новинама” бр. 9. од 28. фебруара 1941. године6 забележено је (потпис „Присутан”) да је у недељу, 16. ІІ у 2 сата после подне у „Просвети” одржана Главна седница РНПД-а, са таквим програмом, односно са следећим дневним редом:

4 5 6

„Руски новини” (Русинске новине), РНПД, бр. 11.13. 03.1935. Архив Војводине, Краљевска банска управа Дунавске бановине, Нови Сад, фонд 126 IV 23066/33. „Руски новини”, РНПД, бр. 9, 28.02.1941.

www.rusnaci.org

67

Факсимил писма Краљевске банске управе Дунавске бановине о Правилима Русинског просветног друштва у Бачинцима

www.rusnaci.org

68 1.

2.

3.

4.

отварање седнице и поздравна реч председника; избор два оверача записника; извештај секретара о раду „Просвете” у прошлом трогодишњем периоду; извештај благајника о финансијским пословима током протекле три године; 5. избор нове Управе и Надзорног одбора и 6. евентуалије, односно разно. Кад су у питању просторије Месног одбора русинске „Просвете”, мисли се на посебан објекат (кућу) на главној улици преко пута од цркве и парохије. У њој је била читаоница, просторије за рад и позориште са бином. О тoме сазнајемо из написа који је објављен у „Руском слову” 16. марта 1990. године у којем између осталог стоји и следеће: „Поред цркве св. Луке постоји и Парихијални дом, али то некад није био једини иметак гркокатолика у Бачинцима. Преко пута у кући која је после рата (Другог светског рада) национализована биле су просторије Русинског народног просвeтног друштва, популарно званог „Просвета”. Читаоница је имала око 600 књига, али су нестале, тако да нико од предратних просветаша незна тачно где би се могле пронаћи.”7

Русинска „Просвета”, Етно-кућа у Бачинцима (2011)

Ова кућа и сада постоји, али је њена намена годинама била другачија. Од 60-их година тамо је био стан учитеља школе. После више од 50 година, односно 2010/2011. године реновирали су је Месна заједница и мештани и у њој се сада налази Етно-кућа.

7

С. (Др Стеван) Константинович, „Кульки и екуменизем”, „Руске слово”, Нови Сад, 19.03.1990

www.rusnaci.org

69 Даље се даје опис самог тока седнице. Отворио ју је председник Јовген Планчак, а затим су изабрана два оверача записника и то: Ђура Лацко и Јанко Колесар. Извештај о просветно-културној делатности Друштва од 20. ІІ 1938. до 16. ІІ 1941. године поднео је секретар „Просвете”. Извештај је био саслушан и са великим интересовањем примљен од стране свих присутних. Благајник је такође поднео извештај, у којем је образложио све приходе и расходе „Просвете” током последње три године, а изнео је и стање благајне у 1940. години. Истовремено је предложено да се, пре свега „због велике скупоће”, чланарина повећа за 1 динар, тј. са 2 на 3 динара месечно, што је гласањем и прихваћено. На поменутој седници обављен је избор новог Управног одбора. За председника је поново „изгласан” г. Јовген Планчак, за секретара г. Кирил Бесермињи, учитељ, а за благајника Јаким Хорњак и два одборника: Штефан Бучко и Лукач Кечкеш. У Надзорни одбор су изабрани Јовген Тимко, Михал Ковач и Михал Харновски. Из поменутог написа у „Русинским новинама”, сазнајемо и о самој „атмосфери” на седници. Остало је записано да је седница прошла у најбољем реду, мирно и тихо „тако да је сваки члан осетио како заједничко, тако и лично задовољство”. Истовремено је новој Управи упућено много жеља за будући успешан рад, како би „своје акције развијала за добро, срећу и лепшу будућност народа.”

Јовген Планчак са позоришним аматерими у Бачинцима (седи други са леве стране, 1936)

www.rusnaci.org

70 О раду председника Јовгена Планчака записане су похвалне речи, између осталог и следеће: „Откако (од 1932. године) „Просвета” постоји, он је редовно биран за председника. Истрајност, труд и жртве које он даје за „Просвету”, превазилазе све, па му се то и признаје. Све активности је до сада добро водио, а имајући у виду да сада води најактуелнију акцију у вези са подизањем просветног дома, надамо се да ћемо то и доживети!” Председник Јовген Еуген Планчак (Бачинци, 11. 12. 1898) је узимао учешће и у раду радних тела РНПД. Тако из Записника XX седнице Главног одобра РНПД-а, одржаног у Руском Крстуру, 6. X 1938. године сазнајемо да је г. Планчак делегат из Бачинаца на чије име ће се слати дописи Читаоници и Друштву. Од бројних акција Месног одбора русинске „Просвете” у Бачинцима за време њеног десетогодишњег рада и постојања (1932-1941) свакако треба истаћи позоришну делатност, сакупљање финансијска средстава за фонд Русинске историје, отварање русинских одељења основне школе, као и друге активности културног, просветног и црквеног живота у месту. С тим у вези напомињемо шта је записао учитељ Михајло Ковач у „Русинском календару” за 1939. годину у чланку „Просветни живот Русина у Краљевини Југославији”. Пошто је и сам био активиста „Просвете” и добро познавао рад на културном плану у русинским местима, констатовао је да су се „Сремци латили посла”. Истовремено је с тим у вези истакао: „Ми морамо да похвалимо активности које се последњих година одвијају у Петровцима, Миклушевцима и Бачинцима и треба веровати да ће овај рад бити од користи за просветну и културну делатност”.8

Михајло Ковач

8

„Руски календар”, РНПД, 1939, стр 40-48.

www.rusnaci.org

71

ПОЗОРИШНА ДЕЛАТНОСТ (позоришне представе „забаве”) У позоришне активности Месног одбора русинске „Просвете” били су укључени такорећи сви, како млади, почевши од ученика, њихових родитеља, па све до старијих аматера. Ипак, најчешће су „глумили” млади: дечаци и девојчице, девојке и момци. Тако, на пример, у вестима из „Русинских новина”9, коју је послао „Бачинчан” (потписан на крају текста) сазнајемо да је на Месопусну недељу „Просвета” давала малу „забаву” у кафани г. Ђуре Колесара. Представу су извела школска деца, а текст је био из Русинског календара „Служавка не говори истину!” Деца су добро одиграла улоге, посебно је оца добро глумио Јанко Џуња, било је доста смеха, а посебно је било смешно када је отац ставио сина у џеп. У продужетку програма млади момци и девојке су извели представу: „Зачарано благо” аутора Петра Ризнича. Сви су добро научили и извели „своје роле (улоге)”, а посебно су били похваљени: Васиљ Хома, који је играо старог Тука, Јанко Колесар, адвоката, Данил Абоџи, старог Циганина Тумру, као и Амалија Венчељовски, која је у представи била млада Циганка Аза. У току представе је било доста смеха, а посебно је било весело „... када се стари Тук желео одрећи милиона”, записао је потписани „Бачинчан” и констатовао да је представа била добро изведена, а да је за то, поред глумаца, потребно захвалити режисеру „који се са њима трудио” (према сећању појединих Бачинчана, то је био Мирон Њаради-Микловш, појац у цркви, пореклом из Руског Крстура, који је касније живео у Врбасу). Као обично, после представе је одржано забавно вече, на којем су млади певали, а старији разговарали о раду „Просвете”. Такође, треба споменути још једно забавно вече, које је одржано 16. јануара 1938. године, о којем у „Русинским новинама” бр. 310, обавештава К. Б. (Кирил Бесермињи). Он пише: „У недељу, дана 16. о. м. имали смо лепу представу. Посетиле су нас ученице Грађанске школе манастира сестара Василијанки из Шида, са својом настојатељицом с. Љубов и префектом с. Ахнетом. Представа је одржана у нашој школи у 6 часова увече. На програму је био прекрасан позоришни комад ‚Мученице Христова, опрости ми’, у којој је приказан живот првих хришћана”. Даље наводи имена особа које су играле у поменутој представи: Емилијана (Меланка Корпаш), Цирила (Феброна Тимко), Фруктоза (Леонка Планчак), Памфилија (Иринка Фирак), Хиларија (Павлина Колбас); робиње (Меланка Колошњаји, Наталија Џуња, Марча Провчи, Ханча Тиркајла и Верунка Планчак), трговкиња (Цила Буила), тамничар (Наталија Провчи), анђео (Наталија Провчи), ђаволчић (Меланка Колошњаји). „Сви су заслужили велике похвале, јер су своје улоге (роле) прелепо научили”, констатовао је аутор написа. Поред овог позоришног комада, који је трајао сат и по, ученице су извеле и 9 „Руски новини”, РНПД, бр. 11, 1935.

10 „Руски новини”, РНПД, бр. 3, 1938.

www.rusnaci.org

72 два скеча, а затим су отпевале неколико црквених и световних песама. Међу песмама које су отпевале, лепим и школованим гласовима, биле су и ове: Дивная новина, Спи, Исусе, спи, Краю ридни, Дому, шугай, дому, О ходила, Ой не ходи, Хрицу и др. Да је тих тридесетих година постојао Позоришни кружок у Бачинцима сведочи фотографија објављена у „Русинском календару” за 1940. годину11 (стр. 107) на којој су ови чланови: у горњем реду, са леве на десну страну, стоје: Ксенија Сенка Сивч, Рафо Папуга, Влада Киш Међеши, Јаким Папуга (живео у Ђурђеву), Јаков Абођи, Јовген Сивч и Ксенија Сенка Папуґа-Бучко. У средњем реду стоје: Кирил Бесермињи, учитељ и режисер, Јовген Џуџар, Ксенија БучкоКечкеш, Јанко Џуња, Меланија Меланка Кањух-Ђитко, Мирон Кањух, Марија Папуга-Кањух, Петро Кечкеш, Марија Хорњак-Мајхер и Јовген Планчак, председник „Просвете”, а седе ове особе: Ксенија Сенка Папуга-Скубан, Данил Папуга, Пава Венчељовски-Рац, Јовген Емеди, Јустина Варга-Љикар, Мирон Џуџар, Веруна Колошњаји и Влада Папуга. Поред навођења женских имена и презимена наведена су и њихова касније удата презимена која је аутор написа сазнао од Ксеније Сенке Папуга, удате Бучко, која је живела у Ђурђеву. Шире о раду позоришних кружока РНПД у местима у којима живе Русини остала је забележена констатација Михајла Ковача у „Русинском календару” за 1939. годину, у напису „Нешто о аматерским представама” – у којој, између осталог стоји: „Такорећи у сваком нашем месту, поред сваке читаонице и ‚Просвете’ делује и аматерски кружок. Сваке године тај кружок даје мањевише успешне ‚забаве’ – представе. Да би се дало потстрека домаћим писцима да стварају добре драмске комаде, могла би Читаоница и друштва у Руском Крстуру, Куцури, Бачинцима издвојити по 100-150 дин. као награду за најбољу драму. На тај начин би се могла годишње добити једна, или две добре драме”.12

САКУПЉАЊЕ ЗА ФОНД „РУСИНСКЕ ИСТОРИЈЕ” Једна од значајних акција коју је на предлог РНПД-а реализовала „Просвета” у Бачинцима, а коју свакако треба истаћи, то је сакупљање финансијских средстава на фонд „Русинске историје”. О значају те активности чланове „Просвете” је 10. фебруара 1935. године, после представе „Зачарано благо” упознао о. Михајло Хирјоватиј. Он је у поздравној речи нагласио: „Наш народ треба да зна чији је и какав је, треба да познаје своју прошлост. Да би то упознао, требало би да чита своју историју, коју на жалост још увек немамо написану на нашем дијалекту”. Исто тако, нагласио је да су за издавање историје потребна материјална средства тј. новац. На позив пароха Хирјоватог, исте 11 „Руски календар”, РНПД, 1940, стр.107.

12 „Руски календар”, РНПД, 1939, стр..77-84.

www.rusnaci.org

73 вечери сакупљено је 54 динара, што су забележиле и „Русинске новине”, бр. 11, од 15. III 1935. године13. За Фонд „Русинске историје” се у Бачинцима, по свему судећи, није заборављало ни касније, јер у јануарском броју „Русинских новина” бр. 3 из 1938. године14 читамо о коледарима који су сакупљали новац за „Историју”, између осталог и ово: „Као и ранијих година, тако и ове, коледале су наше русинске девојке и то: Леонка Планчак, Павка Венчељовски, Ксенија Бучко, Лидија Венчељовски, Верунка Планчак и Меланка Планчак – наколедале су 158 дин. и тај новац је послат за Фонд „Русинске историје”. Исте године у „Русинском календару” за 1938. годину15 објављена је фоторафија на којој бачиначке девојке коледају за „Русинску историју”.

Насловна страна „Русинског календара” (1936) у издању РНПД

13 „Руски новини”, РНПД, бр. 11, 15.03.1935.

14 „Руски новини”, РНПД, бр 3,1938.

15 „Руски календар”, РНПД, 1938, стр. 42.

www.rusnaci.org

74

О РУСИНСКОЈ ШКОЛИ Познато је да у сремским местима у којима живе Русини 20-30-их година није било русинских школа. О томе сазнајемо са седнице РНПД-а, одржане 20. августа 1927. године у Шиду. У Записнику са те седнице, који је објављен у „Русинском календару” за 1928. годину16, између осталог пише да постоје русински уџбеници за школску децу, али се они у Срему не могу користити, пошто нема русинских школа. Као разлог томе наводи се следеће: „Молили смо русинске школе, али дозвола није стигла. Наш државни Устав (Устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца или тзв. Видовдански устав, донет 28. VI 1921. – И. П.) даје мањинама право на народне школе. У школи где има 30 русинске деце Русини имају право на своје разреде (одељења). То мора народ сам да тражи. У школским одборима Русини морају захтевати да се за русинске ученике купе русинске школске књиге”. Сугестија РНПД-а је имала свој позитиван одјек код Русина у Бачинцима, о чему више сазнајемо из сачуваних записника Школског одбора Основне школе у Бачинцима од 1933-1947. године, који се чувају у Историјском архиву у Сремској Митровици, фонд 327/517. Тако је у записнику остало записано да је 18. децембра 1933. године Школски одбор розматрао акт – молбу родитеља и Гркокатоличке парохије у вези са отварањем русинских школских одељења. У молби стоји да се према чл. 45. Закона о народним школама (1929. – И. П.) у Бачинцима могу основати русинска одељења, пошто има 30 русинских ученика. У Школском одбору су у то време били ови чланови: Ђорђе Ердевички, председник, Богдан Ракић, благајник, Михал Папуга, Михал Џуња, Митар Лазаров, Михал Скубан, чланови и Сава Шаула, учитељ. Око поменутог питања Школски одбор је био подељен. Један део чланова Одбора се залагао да се подржи отварање русинских одељења, имајући у виду да Русини у Бачинцима живе 100 година (населили су се 1834, 1841. године – И. П), да су задржали свој језик, сачували обичаје, веру! Други део је наглашавао да треба учити (само) државни српски језик „.. јер смо сви Југословени!” Но, и поред тих „сугестија”, молба је уважена са предлогом да је потребно да се изјасне родитељи ученика који желе да њихова деца уче русински језик у школи.

Kасније, 8. априла 1934. године, на седници Школског одбора се констатује да је стигао одговор, али се наводи да се исти (Школски одбор), после уписа ученика у І разред за 1934/35. школску годину, мора обратити Краљевској Дунавској бановини у Новом Саду. Напомена: У част те годишњице, после 60 година, у Бачинцима су 4. јуна 1994. године основани Сусрети русинских школа, који се у организацији Друштва за русински језик, књижевност и културу из Новог Сада, већ 19 година одржавају сваке године у другом месту (у Бачинцима је 16 „Руски календар», РНПД, 1928.

17 Историjски архив, Срeмска Митровица, фонд 327/5

www.rusnaci.org

75 2004. године био 10. јубиларни сусрет, а 2014. године се планира одржавање двадесетог, исто тако јубиларног сусрета). О оснивању Русинске школе, односно отварању русинских одељења у Бачинцима писале су „Русинске новине” бр. 11 од 15. марта 1935. године18 следеће: „Сада, у фебруару (1935) смо добили и своју Русинску школу (мањинско одељење) да наша деца могу да уче на свом матерњем језику у школи. Трајало је то такорећи годину дана и Богу хвала изашло је и то на светло дана, једино што нам нису послали и нашег учитеља, који би учио нашу децу на матерњем језику. Школски предрачун је сачињен и за ово одељење. Ми се сада бринемо и тражимо нашег учитеља, али тешко то иде. Обећано нам је да препоручимо некога и ако таква сила учитељска већ има место, радо ће је преместити код нас, а ако је потребан почетник, то ће највероватније бити тек у новом предрачунском року, односно периоду. Тешко је било, јер је било доста препрека и потешкоћа – иако према школском закону на то имамо право. Највише нам је сметало то што нисмо били довољно обавештени шта је потребно приложити уз молбу, те се сваког месеца враћала – још треба ово, те оно. Због тога, ако неко наше место, а требало би да свако где има 35-40 деце тражи русинску школу – нека се обрати на нас пре свега због упута (информација) како у тој ствари треба поступати”. Отварање русинског одељења у Бачинцима може се поткрепити и документима Краљевске банске управе Дунавске бановине, фонд 126 IV (19291941), сачуваним у Архиву Војводине, међу којима је најзначајнија Одлука којом Министарство просвете Краљевине Југославије, Одељење за основну наставу, Београд, под бр. 1, од 23. јануара 1935. године обавештава Просветно одељење Краљевске банске управе у Новом Саду о следећем: „Господин Министар просвете одлучиo је да се у Државној народној школи у Бачинцима, среза шидског, Бановине дунавске, отвори једно одељење са русинским наставним језиком, и затвори треће одељење са државним наставним језиком. Одељење са русинским наставним језиком чиниће сва четири разреда основне школе. Доставља се предња одлука с молбом на извршење” (у потпису Милутин Михајловић.19 Министар просвете у то време био је Стеван Ћирић (1886-1955) Одлука је у Краљевској банској управи Дунавске бановине Нови Сад примљена и заведена 26. јануара 1935. године под бројем IV 3773/35. Иста је, по наредби шефа одсека начелника просветног одељења Бана Дунавске бановине, прослеђена среском начелнику за школског надзорника у Шиду (28. I 1935. М. Мандић), а који је о истој одмах (30. I 1935)20 обавестио бачиначку школу, чиме се поткрепљује горе наведена чињеница да је „Сада, у фебруару, добијена русинска школа, односно мањинско одељење”.

18 „Руски новини”, РНПД, бр. 11, 15.03.1935 19 Архив Војводине, Нови Сад, фонд 126 IV.3773/35 20 20 Архив Војводине, Нови Сад, фонд 126 IV.3773/35

www.rusnaci.org

76

Факсимил дописа Министарства просвете о отварању одељења са русинским наставним језиком у Бачинцима од 23. јануара 1935. године

www.rusnaci.org

77

СТЕВАН ЋИРИЋ (1886-1955), министар просвете Стеван Ћирић (1886-1955), министар просвете, председник Народне скупштине Краљевине Југославије (1931-1939), рођен је у Сремским Карловцима. После школовања у Новом Саду, Дебрецину, Будимпешти и Бечу (као стипендиста Матице српске), вратио се у родно место и радио као професор историје у Карловачкој гимназији. Био је градоначелник Сремских Карловаца, бански већник Дунавске бановине и члан Бановинског школског одбора. У Народну скупштину Краљевине Југославије ушао је 1931. године. Децембра 1934. године постављен је за министра просвете, а јуна 1935. године изабран је за председника Народне скупштине. На том положају био је до децембра 1938. године. У време док је Стеван Ћирић био председник Скупштине завршена је и 18. октобра 1936. године свечано отворена нова (садашња) скупштинска зграда (у том периоду, односно од јуна 1935. до 1939. године министар просвете је био Добривоје Стошовић). Фебруара 1939. Стеван Ћирић је поново био министар просвете и на том положају остао до августа 1939. године. Друштвена улога Стевана Ћирића била је, такође, врло значајна. Био је члан Матице српске (секретар Матице и уредник Летописа 1928), потпредседник Историјског друштва Новог Сада, члан Ротари-клуба и почасни члан више спортских, певачких и хуманитарних друштава. Стеван Ћирић је током Другог светског рата доживео бројне непријатности, боравећи извесно време и у логору Јадовно. Послератне године биле су тешке за њега и његову породицу. Умро је 1955. године у Сремским Карловцима (према напису: мр Гордане Петковић, 2010).21 Стеван Ћирић је био брат епископа бачког др Иринеја Ћирића (1884-1955), у чију су част Новосађани на Новом насељу једној улици дали његово име. Бачиначка школа, а посебно русински ученици, њихови родитељи и потомци могли су и могу бити захвални министру Стевану Ћирићу, који је Одлуком Министарства просвете 21 Мр Гордана Петковић, Изложба о Стевану Ћирићу (18.10.2010), www Српска правослaвна црква, Београд

www.rusnaci.org

78 у Београду, од 23. јануара 1935. године омогућио да се у Школи у Бачинцима отвори одељење са русинским наставним језиком22. У Архиву Војводине сачувана је и доста обимна документација о кореспонденцији Основне школе у Бачинцима, која је тих 30-их година носила назив Државна народна основна школа у Бачинцима, са Среским школским начелством у Шиду, као и преписка Среског школског начелства из Шида са Просветним одељењем Краљевске банске управе у Новом Саду23. Дужност среског школског надзорника тада је обављао Спасоје Томић (1877-1942), дугогодишњи учитељ и музички педагог, диригент хора „Јавор гусле” у Шиду 24. Документација Просветног одељења Краљевске банске управе Дунавске бановине, која се чува у Архиву Војводине, Нови Сад (фонд 124 IV) односи се, пре свега, на извештаје о бројном стању ученика и њиховом похађању наставе, на наставна лица (учитеље), школске празнике, рад Школског одбора итд. Извештајима су обухваћене све школе Шидског среза којим су припадала и места: Бачинци, Беркасово, Привина Глава и Шид, а које су похађали и ученици русинске националности гркокатоличке веросповести. Тако за школу у Бачинцима стоји да је у њој у јуну 1934. године било укупно 185 ученика (95 православне вероисповести, 89 гркокатоличке и један римокатоличке). У октобру 1934. године број ученика је знатно повећан и износио је укупно 219 (115 православних и 103 гркокатолика).25 Беркасово је у јуну 1934. године имало 158 ученика (74 православних, 56 гркокатоличких и 28 римокатолика), а у новембру 152 (71 православних, 57 гркокатоличких, 20 римокатоличких и 4 евангелистичке вероисповести).. Привина Глава, коју су похађали и ученици из Бикић Дола, у јуну 1934. године имала је 85 ученика (42 православне, 37 гркокатоличке и 6 римокатоличке вероисповести). И на почетку наредне школске године, односно у новембру 1934. године, евидентиран је исти број деце, односно 85. Шид, као седиште среза и школског начелства, бројао је у јуну 1934. године 632 ученика (332 православне вероисповести, 108 гркокатоличке, 100 евангелистичке, 88 римокатоличке и 4 друге), а у новембру 1934. године 623 ученика (319 православне, 118 гркокатоличке, 99 евангелистичке, 83 римокатоличке и 4 других вероисповести). Настава се одвијала на српском језику, а наставни кадар је био следећи: у Бачинцима су предавали: Помпеја Б. Живковић, Катица Недељковић и Сава Шаула, у Беркасову: Радивој Јаношевић, Милица Араницки и Ђура Рамач, у Привиној Глави: Јелена Мамузић и Славко В. Мамузић (заменили су их Загорка 22 Архив Војводине, Нови Сад, фонд 126 IV.3773/35 23 Исто 24 Ирина Папуга, Спасоје Томић, учитељ, музички педагог, диригент и школски надзорник (18771942), Основна школа Бачинци, Нови Сад-Шид-Бачинци, 2008, 107, 123-125 25 Архив Војводине, Нови Сад, фонд 126 IV 24605/34 и 51056/34

www.rusnaci.org

79 Стојановић и Добросав Стојановић), а у Шиду: Грегорије Дуда, Наталија Мајхер, Христина М. Спаић, Љуба Шумановић, Радослава В. Маховац, Мара З. Месингер, Милена Дуда, Лазар Ђекић и Мартин Т. Краско, поред чијег је имена забележено да је учио ученике I и II разреда евангелистичке вироисповести у чехословачком одељењу, а имајући у виду да су у Шиду живели, а и сада живе Словаци, настава се по свему судећи одвијала на словачком језику26.

Факсимил извештаја о стању школе у Беркасову (април 1934) са пописом наставног особља међу којима је био и Русин Ђура Рамач 26 Исто

www.rusnaci.org

80 Из приложеног се може запазити да је у поменутим местима: Бачинцима, Беркасову, Привиној Глави (где су на наставу долазила и деца из Бикић Дола) и Шиду био знатан број деце русинске националности гркокатоличке вероисповести (на почетку 1934/1935. шк. године чак преко 300, тј. 313, да је било учитеља Русина (Ђура Рамач, Григорије Дуда, Наталија Мајхер), али наставе на русинском језику није ни у једном месту било27. Покренуту иницијативу РНПД-а за отварање русинских одељења са седнице одржане 20. августа 1927. године у Шиду28 и Школског одбора, родитеља и Месног одбора русинске „Просвете” у Бачинцима 18. децембра 1933. године по свему судећи први су реализовали Бачинчани, јер су у јануару 1935. године добили сагласност Министарства просвете из Београда да могу отворити одељење на русинском језику29.

Факсимил Извода из Записника Државне народне основне школе у Бачинцима од 20. октобра 1935. год. са потписом Помпеје Б. Живковић, управитељa школе 27 Архив Војводине, Нови Сад, фонд 126 IV 24605/34 и 51056/34 28 „Руски календар”, РНПД, 1928.

29 Архив Војводине, Нови Сад, фонд 126 IV 3773/35

www.rusnaci.org

81 Но, ни почетак рада русинског одељења није текао тако лако, о чему су писале и коментарисале не само „Русинске новине” од 15. марта 1935. године30, већ о томе постоји и говори и „интензивна преписка” (сачувана у Архиву Војводине) коју су током шк. 1935/1936. године водили Помпеја Б. Живковић, управитељ школе у Бачинцима и Спасоје Томић, школски надзорник из Шида са Краљевском банском управом Дунавске бановине у Новом Саду. Требало је образложити, односно слати извештаје о броју деце, спискове ученика и документовати залагање Школског одбора, чији је председник у то време био Срета Радаковић и чланови Стеван Венчељовски, Живан Милинковић, Ђурa Варга и Никола Гачић да се отварањем русинског одељења не би смело угасити треће одељење на државном српском језику (раније су била три, а предлог министра је, према допису од 23. јануара 1935. године, био да буду два), имајући у виду да је број деце баш те шк. 1935/1936. године знатно повећан и износио је преко 200 ученика (260), што у бачиначкој школи ни пре ни после тога неће бити евидентирано31.

Факсимил Извода из Записника Државне народне основне школе у Бачинцима од 20. октобра 1935. године са списком чланова Школског одбора 1935/1936. школске године у чијем саставу су били: Срета Радаковић, председник и чланови Стеван Венчељовски, Живан Милинковић, Ђурa Варга и Никола Гачић и њиховoг залагања да у школи (са русинским) и даље раде и три одељења државног језика која су и до тада постојала 30 „Руски новини”, РНПД, бр. 11, 15.03.1935 31 Архив Војводине, Нови Сад, фонд 126 IV 144/936

www.rusnaci.org

82 Као што се из приложеног Извода из записника Државне основне школе у Бачинцима (Тачка IV) од 20. октобра 1935. године може видети, Помпеја Б. Живковић, управитељ школе, изјавила је да је број деце повећан и да је госп. министар просвете послао још 3 нове учитељске силе (три нова учитеља) и да их при школи има пет, а да (са русинским) има свега три одељења и да је потребно да се отворе четири, односно и треће одељење државног језика, које је и до тада постојало. . Тако се у достави о отварању одељења Среском начелству у Шиду од 23. јануара 1936. године, а у вези са наређењем Краљевске Банске управе Дунавске бановине бр. 144/36 од 1. јанура 1936. године, прилаже табела о броју ученика којих је од I-IV разреда са V, односно I разредом више наставе (опетовном обуком) било 260, од тога српске, тада уписиване као југословенске националности 131 и русинске 129. Приложени су били и спискови деце рођене 1929. године која су стасала за упис, односно требало да буду уписана у школу наредне 1936/1937. школске године, а које је за српску православну децу (26) сачинио јереј Ник. Младеновић, а за русинску гркокатоличку (22) парох М Хирјоватиј, укупно 48 полазника32. То су били следећи будући ученици: Бранко Радин, Миленко Радивојшић, Милан Миражић, Бранко Лазаров, Бојана Лукић, Витомир Милинковић, Даринка Маринковић, Радован Страхинић, Милош Ераковић, Никола Катановић, Миланка Иштоковић, Немања Панић, Славко Петрић, Спасоје Ковачевић, Јелица Миливојевић, Славко Видић, Милена Божин, Златица Гачић, Бранко Новаковић, Нада Стекић, Миленко Гачић, Бранислава Вујковић, Живојин Радаковић, Љубомир Достанић, Жарко Москаљ и Јелица Ћирић српске (списак са датумима рођења деце и подацима о њиховим родитељима дају се у прилогу, стр. 85-86) и Павлина Кањух, Мирослав Кањух, Дионизиј Папуга, Феброна Џуња, Јулијан Папуга, Ката Мохнацкиј, Веруна Варга, Џуња Магда, Мирон Шандор, Јанко Бучко, Мелана Бурчак, Мелана Захорјански, Веруна Роман, Ана Кањух, Љубка Ковач, Никола Пап, Мирко Рагаји, Ана Харвиљчак, Михајло Шандор, Драген Колесар, Михајло Мајхер и Павлина Шовањ, русинске националности (списак стр. 35-37). Српска православна парохија бачиначка Број: 38, 4. фебруара 1936. године у Бачинцима

32

Архив Војводине, Нови Сад, фонд 126 IV 144/936

www.rusnaci.org

83

Списак деце српске православне вероисповести рођене и крштене 1929. године у Бачинцима (Архив Војводине, Нови Сад, фонд 162 IV 144/936 )

www.rusnaci.org

84 Управи Народне школе у Бачинцима Списак деце рођене 1929. године у Бачинцима, српске православне вероисповести Р. б. име и презиме детета 1. Бранко Радин 2. Миленко Радивојшић 3. Милан Миражић 4. Бранко Лазаров 5. Бојана Лукић 6. Витомир Милинковић 7. Даринка Маринковић 8. Радован Страхинић 9. Милош Ераковић 10. Никола Катановић 11. Миланка Иштокович 12. Немања Панић 13. Славко Петрић 14. Спасоје Ковачевић 15. Јелица Миливојевић 16. Славко Видић 17. Милена Божин 18. Златица Гачић 19. Бранко Новаковић 20. Нада Стекић 21. Миленко Гачић 22. Бранисла Вујковић 23. Живојин Радаковић 24. Љубомир Достанић 25. Жарко Москаљ 26. Јелица Ћирић

дан и месец рођења 15. јануар 1929. год.

28. јануар 1929. год.

30. јануар 1929. год.

4. фебруар 1929. год.

6. фебруар 1929. год.

16. фебруар 1929. год.

22. фебруар 1929. год.

20. фебруар 1929. год.

14. март 1929. год.

13. мај 1929. год.

18. јуна 1929. год.

4. јул 1929. год.

21. јул 1929. год.

8. септембар 1929. год.

11. септембар 1929. год.

14 септембар 1929. год.

27. септембар 1929. год.

20 октобар 1929. год.

30. октобар 1929, год.

4. новембар 1929. год.

11. новембар 1929. год.

20. новембар 1929. год.

25. новембар 1929. год.

26. новембар 1929. год.

1. децембар 1929. год.

24. децембар 1929. год.

име родитеља кућни број Милутин и Стојанка 265 Озрен и Пава Душан и Босиљка Обрад и Драга 8 Стеван и Ангелина Стеван и Софија 126 Живан и Видосава 247 Петар и Марија 167 Живан и Љубица Миливој и Олга Боривој и Драга 157 Милош и Драгица 355 Стеван и Јелена 211 Сава и Анка 347 Ђока и Милица 50 Васа и Јела 90 Милорад и Зора 175 Мирослав и Душанка Светозар и Мирослава 78 Јова и Даница 148 Рада и Зора 46 Крста и Зорка 30 Душан и Лепосава 203 Стева и Душанка Љубомир и Перса 220 Љубомир и Олга 376 о. jереј Ник. Младеновић

У приложеном Табеларном прегледу ученика Државне народне школе у Бачинцима среза шидског Дунавске бановине за извођење наставе у оквиру четири одељења дат је приказ ученика који су похађали наставу 1935/1936. школске године и били распоређени у четири одељења (стр. 88), од тога у три са државним српским језиком и у једном на русинском, како је то школа и тражила, а надлежне институције Дунавске бановине и Министарства просвете по свему

www.rusnaci.org

85 судећи и дозволиле. Те, 1935/36. школске године бачиначкој деци су предавали ови учитељи: Помпеја Б. Живковић у I и II разреду (била је и даље управитељ школе), Синиша Михајловић у III, Љубица Михајловић у IV и у I одељењу више опетовне наставе, а Кирил Бесермињи у I и II разреду на русинском језику, који је табелу, као заменик управитеља школе и потписао. Дат је био и предлог (са образложењем) о отварању четвртог одељења у Државној народној школи у Бачинцима, са потписом Помпеје Б. Живковић, управнитеља школе, који је у даљој коресподенцији путем школског надзорника Спасоје Томића у Шиду достављен Краљевској Дунавској бановини у Новом Саду, о чему сведоче факсимили преписке сачуване у Архиву Војводине33. О томе да је у бачиначку школу 1935/1936. године дошао учитељ Кирил Бесермињи из Шида да учи русинску децу у I и II разреду сазнајемо и из Огласне књиге Oсновне школе у Бачинцима за 1926-1947. годину, који се чува у Историјском архиву у Сремској Митровици, фонд 327/334. Исто тако сазнајемо да је те исте године, 17. септембра 1937. учитељ Бесермињи био и званично Декретом Министарства просвете из Београда, број 51696, именован „ ... да преузме русинско одељење у Бачинцима”, а да је тих година уистину и учио децу у Бачинцима, нека потврди и фотографија објављена у Русинском календару за 1941. годину (стр. 57) на којој се налази са својим ученицима. 35

Спасоје Томић

Бачиначки ученици и њихови учитељи сарађивали су са ученицима из других русинских средина, пример је фот. на 67. страни „Русинског календара” за 1938. годину, на којој су крстурски ученици са својим друговима у Бачинцима36.

33 34 35 36

Архив Војводине, Нови Сад, фонд 126 IV 144/936 Историjскии архив, Срeмска Митровица, фонд 327/3 „Руски календар”, РНПД, 1941. стр. 57. „Руски календар!, РНПД, 1938. стр.. 67.

www.rusnaci.org

86

Табеларни преглед ученика Државне народне школе у Бачинцима среза шидског Дунавске бановине за извођење наставе у оквиру четири одељења 1935/1936. школске године у Бачинцима и списак учитеља

Предлог (са образложењем) о отварању четвртог одељења у Државној народној школи у Бачинцима

www.rusnaci.org

87

Кореспонденција школе са школским надзорником Спасојем Томићем из Шида и Просветним одељењем Краљевске банске управе Дунавске бановине у Новом Саду (1936) у вези са табеларним прегледом и извођењем наставе37 37 Архив Војводине, Нови Сад, фонд 126 IV 144/936

www.rusnaci.org

88

О ЦРКВЕНОМ ЖИВОТУ У БАЧИНЦИМА У Бачинцима постоје две црквене општине: српска православна и русинска гркокатоличка, а и само место красе два црквена храма. О верском и црквеном животу православних Срба у Бачинцима може се сазнати из Летописа школе, где између осталог стоји и следеће: При почетку XIX века сазидаше становници православне вере цркву, a године 1805. саградише на црквеном земљишту зграду, која се је за школу употребљавала све до 1877.38 Исто тако се из Путешественог и литерарног записа могу сазнати и (додатни) подаци o томе дa je градња цркве (нa месту раније сазидане плетаре, покривене шиндром - срушене 1760. године) трајала од 1791. дo 1805. године. Црква је посвећена преносу моштију св. oца Николаја. Kaсније, иконостас у класицистичком стилу са богатом биљном орнаменталном декорацијом резбарио је карловачки дрворезбар Mарко Koнстантиновић (од 1826. до 1833. године), а позлатио га је Георгије Боареско из Митровице (1830-1835). Иконе нa иконостасу и певницама сликао је Константин Пантелић 1835. године39. Русинска гркокатоличка парохија у Бачинцима основана је 1850. године. Садашња парохијална црква саграђена је 1905. године и посвећена је светом апостолу Луки. Било је то у време када је парох гркокатоличке цркве у Бачинцима од 1903. до 1918. године био Марко Малић. Његовим старањем и залагањем црква и данас има свој леп изглед и са спољашње и са унутрашње стране. Дугачка је 30, широка 10, а торањ јој је висок 35 метара. Исти парох, Марко Малић је у цркви поставио иконостас боје вишње, који и сада украшава њену унутрашњост40.

Српска православна црква

Русинска гркокатоличка црква

38 Школска споменица, Споменица за нижу пучку школу у Бачинцима, Летопис школе 1805-1931, Историјски архив Срема, Сремска Митровица, фонд: 327/1 39 „Mr Đorđe Čanadžić, dr Veselin Lazić, „Crkve u Zapadnom Sremu, Srpska pravoslavna crkva sv.

Nikole u Bačincima, „Seoske i salašаrske crkve u Vojvodini”, KID „Pčesa”, Novi Sad, 1998, 555-557.

40 „Християнки календар”, Руски Керестур, 1975. стр. 100-102

www.rusnaci.org

89 Поред цркве се налази Парохијални дом. Парохијалне матрикуле се воде такође од 1850. године. Од 1850. до 1888. године богослужења у цркви су долазили да одржавају свештеници из Шида: Јанко Санић, Никола Сегеди, Јосип Валковски, Јанко Пањик, Михајло Ујфалуши, Илија Храниловић, Штефан Киш и Владислав Храниловић. Од 1888. године су свештеници становали у Парохијалном дому у Бачинцима. Били су то: Павле Гвоздановић, Михајло Голубић, Марко Малић, Кирил Дрохобецки, Јанко Шимрак, Јанко Провчи, Михајло Хирјоватиј, Габријел Дудаш, Јосип Мелењук, Михаил Черњак, Кирил Бесермињи, Ђура Фейса, Михајло Ј. Харди и Славомир Галик. После одласка Славомира Галика богослужења су одржавали свештеници: Михајло Режак, који је долазио из Шида, Јосип Селин (из Беркасова), мр Михајло Малацко (из Шида) и Зиновиј Вовк (из Сремске Митровице). Садашњи парох, мр Дарко Рац, пореклом из Руског Крстура, од 2011. године станује са породицом у Парохијалном дому.

Иконостас гркокатоличке цркве у Бачинцима

www.rusnaci.org

90 Као два значајна датума цркве у Бачинцима из тог перода држе се 1929. година, када је крижевачки владика др Дионизије Њаради освештао цркву, и 1951. година, када је поводом прославе 100-годишњице парохије учешће узео крижевачки владика архиепископ др Хавријил Букатко (Христијански календар за 1975. годину, стр. 100-102). Црквени одбор постоји откад је и црква освештана. Председник Црквеног одбора је по дужности био свештеник, а чланови Одбора су се смењивали сваке четири године41. Тако из „Русинских новина” бр. 11 од 15. марта 1935. године42 сазнајемо следеће: „На Месопусну недељу заветовали су се новоизабрани црквени одборници – њих једанаест, а после повечерја су се конституисали, тј. изабрали између себе двојицу тутора: Јоана Киша и Ђуру Кечкеша Дупаља, који су од старих одборника примили црквену благајну. Дај им, Господе, да добро управљају и све у најбољем реду одржавају. На многаја!”, пожелео је аутор у поменутом напису. Бачиначки парох у то време је био о. Михајло Хирјоватиј (1883-1962). О четрнаестогодишњем раду свештеника Хирјоватог у Бачинцима остао је у Русинским новинама бр. 42. од 16. октобра 1936. године43 запис који треба поменути. У њему између осталог стоји: „По одлуци нашег Преосв. Владике (Др Дионизија Њарадија – И. П.) премештен је 1. октобра о. г. наш свештеник, преч. Михајло Хирјоватиј, декан, за свештеника у Миклушевце. Последњу нам је св. Службу Божију служио у недељу 11. X (1936). На служби се опростио од свих својих парохијана, најпре од мале школске деце, коју је он увек само добро: љубити Бога, родитеље и своје ближње поучавао. Затим се опростио од младих, које је више година водио и поучовао. На крају се опростио од родитеља деце, са којима је годинама сарађивао и заједно живео и радио”. У Русинским новинама даље пише: „Жао нам је нашег доброг свештеника! Увек се бринуо о свом месту, о Русинима, својим парохијанима и настојао да за њих што више уради, да их што лепше и боље поучи и подигне у вери и просвети. Многе заслуге он има за Бачинце, трудио се да се оснује Р.Н.П. Друштво, да се отвори Русинско одељење и ширио међу људима многе добре књиге и новине. Много заслуга он још има, које ћемо увек памтити и на којима ћемо му бити захвални” О. Михајло Хирјоватиј је касније радио у Миклошевцима до 31. августа 1960. године, а затим се преселио у Сремску Митровицу (код сина Мирона, свештеника) где је 8. октобра 1962. године умро. Сахрањен је на Русинском гробљу (поред капеле) у Сремској Митровици44.

41 42 43 44

Християнки календар, Руски Керестур, 1975. стр. 100-102 „Руски новини», РНПД, бр. 11, 15.03.1935. „Руски новини”, РНПД, бр. 42, 16.10.1936. Др о. Роман Миз, „Священїки осєцкого викарияту” 2, Нови Сад, 1994, 31-32.

www.rusnaci.org

91 Из „Русинских новина” бр. 11. од 18. марта 1938. године45 сазнајемо да је дана 6. фебруара (1938) изабран нови Црквени одбор у Бачинцима. Записник са избора Одбора био је послат Преч. Духовном престолу на потврђивање и одобрење. Преч. Духовни престол је потврдио састав новог Одбора 2. марта 1938. године, а у његовом саставу су били: Ђура Ковач, Ђура Цупер, Исак Кечкеш, Јовґен Планчак, Јанко Мајхер, Штефан Бучко, Јанко Рац, Папуга Ђуре Ђура, Јаким Кањух, Лукач Кечкеш, Јанко Ковач и Јаким Колесар. Нови Одбор је положио заклетву у цркви после Велике службе Божије, а истога дана, 6. марта 1938. године, одржано је прво заседање Одбора са новим свештеником Габријелом Дудашем (1905-1972), председником Црквеног одбора. На поменутој седници су једногласно изабрани нови тутори: Ђура Ковач (1878-1973) и Ђура Цупер. Одбор је истовремено примио целокупан црквени инвентар и црквену благајну у тачности, односно у реду46. Из „Руског слова” од 16. марта 1990. године47 сазнајемо да се од богослужбених књига у бачиначкој парохији чува и „Апостол” из 1841. године, штампан у Жовкви на Украјини, „Аналигион” из 1901. године, штампан у Бечу, који је цркви у Бачинцима даровао Крстурац Михал Матиски, затим „Евангелија” из 1844. године, штампана у Бечу, „Псалтир” из 1871. године, штампан у Лавову, а има и других веома старих књига за које се, нажалост, не може утврдити из којег су периода, односно времена јер су прве стране веома оштећене. Такође пише да се у Парохији чува и Правилник РНПД, књига у којој је евидентирано чланство тог друштва, а такође и Парохијална споменица, коју је почео да води први бачиначки парох Павле Ґвоздановић.

45 „Руски новини”, РНПД бр. 11, 18.03.1938.

46 Др о. Роман Миз, „Священїки осєцкого викарияту” 2, Нови Сад, 1994.66-69 47 С. (Др Стеван) Константинович, „Кульки и екуменизем”, „Руске слово”, Нови Сад, 19.03.1990.

www.rusnaci.org

92

СТАТИСТИЧКИ ПОДАЦИ О РУСИНИМА У БАЧИНЦИМА (1914-1926) Русинске новине су обавештавале читаоце о статистичким подацима Бачиначке русинске парохије. Тако у бр. 11 од 15. марта 1935. године48 пише да је 1934. године крштено 28 деце, умрло је 8 особа, а венчала су се 3 брачна пара, а у бр. 6. од 21. јануара 1938. год. пише да је рођено и крштено 22 деце, да је умрло 13 особа, а да је венчано 15 пари. Десет година пре тога, у Русинском календару за 1928. годину, стр. 117-120, дата је статистика рођених и умрлих по местима за период од 1914. до 1926. године. За Русине у Бачинцима се констатује да их је 1926. године било 818. Подаци о рођенима и умрлима (и прирасту) су изгледали овако: 1914.

1915.

1916.

1917.

1918.

1919.

1920.

1921.

1922.

1923.

1924.

1925.

1926.

Рођени

43

23

14

18

23

42

44

40

35

40

35

36

35

Умрли

16

36

25

14

32

26

26

25

23

16

21

21

18

Прираст

27

4

-9*

16

18

15

12

24

14

21

17

-13* -11*

Из података се може видети да је од 13 наведених година, у десет година било више рођених, неких година чак и дупло више од умрлих, једино 1915, 1916. и 1918. године, односно за време Првог светског рата било је више умрлих него рођених. Исто тако се може запазити да је новорођене деце, тј. ученика за І разред било и више од 30, што је по свему судећи 30-их година, када је било актуелно питање отварања русинског одељења, давало могућност реализовања истог.

48 „Руски новини”, РНПД, бр. 11, 15.03.1935.

www.rusnaci.org

93

ДРУГЕ АКТИВНОСТИ „ПРОСВЕТЕ” (академије) О академији посвећеној 79. и 80. годишњици смрти украјинског писца Тараса Шевченка (1814-1861) писале су „Русинске новине” од 15. марта 1940. године49 и 14. марта 1941. године50. Аутор написа 1941. године подписан је иницијалима „М. Н”, односно био је то већ поменути Мирон Њаради, појац у цркви. Он је писао да је у недељу, 9. марта, на свечан начин прослављен дан песника Тараса Шевченка са свечаном академијом, коју је припремило Просветно друштво и извело у просторијама „Просвете”. О програму је бринуо учитељ Кирил Бесермињи, који је одржао предавање под насловом „Живот, рад и значај Тараса Шеченка”. После тога су деца рецитовала, певала и одиграла сценску представу под називом Свађа у І чину. У представи су учествовали: К. Тимко, II разред, К. Новта, III раз. и Н. Бучко, IV раз. Лепо је рецитовао В. Катрина, ІІ раз., Заповест, Ј. Бучко, IV раз., Молитву за народ, Н. Абођи, IV раз., Пролеће нам долази, Х. Лацко, IV раз., Шева, М. Колошњаји., II раз., Врабац и мачка, а М. Нађ, IV раз., Аероплан. Хор школске деце је певао ове песме: Заповит, Ревуха, Виє витер, Ой ходила, Ризвивайся, Ой летила горлиця и Боже послухай. Соло су певале Љубка Ковач и Верунка Кањух. Хор је на хармоници пратио М. (Mихал) Ковач (19121973), члан „Просвете”. На академији су сакупљани добровољни прилози који су коришћени за „чисто просветне циљеве.” Годину пре тога, када је 10. III 1940. године обележавана 79. годишњица смрти Тараса Шевченка, излагање о теми „Тарас Шевченко, украјински песник, народни борац и апостол правде”, одржао је Јовген (Еуген) Планчак, председник „Просвете”. После тога су школска деца певала и рецитовала. Биле су изведене песме: Боже послухай благаня, Боже помож од др Мафтеја Винаја, Шевченкова слика, Яр нам приходзи, Ми смило йдїм. Ой у полю нївка и др. У извођењу су учествовали ученици: Д. (Драгутин, Драген) Колесар, IV раз., Д. (Данил) Планчак, ІІІ раз., М. (Меланка) Планчак V раз. и др. У просторијама „Просвете” је тога дана био монтиран радио, који је у паузама свирао и забављао присутне. „Просвета” је била пуна људи и то више жена него мушкараца, записао је „Присутан” на академији у Бачинцима.

49 „Руски новини”, РНПД, 15.03.1935 50 „Руски новини”, РНПД, 14.03.1941

www.rusnaci.org

94

„ПОЗОРИШНИ ЖИВОТ РУСИНА” ЂУРЕ ЛАЋАКА О АКТИВНОСТИМА У БАЧИНЦИМА О позоришним активностима бачиначке „Просвете” сазнајемо и из садашње, односно новије литературе. То су два тома, односно две књиге аутора Ђуре Лаћака под називом „Позоришни живот Русина” у издању Позоришног музеја Војводине и НИУ Руске слово, Нови Сад, I део, 2008. и II део 2011. године51.

У првој књизи, у којој је обухваћен позоришни живот Русина од самих почетака све до 1945. године, на стр. 226-234. се говори и о позоришном животу Русина у Бачинцима и истиче се да је прва позоришна представа бачиначких аматера забележена у „Русинским новинама”, 1934. године, односно две године после оснивања тамошњег Русинског просветног друштва „Просвета” (1932. године), представа је изведена 7. маја поменуте године у оквиру програма, када су приказана два кратка комада „Весели ђаци” и „У царству лењих”. Први комад су извели ђаци, а други сеоска омладина. Обе представе је, иако у новинској информацији то није било забележено, режирао Мирон Няради.

51 Ђура Лаћак, „Позоришни живот Русина”, „Позоришни музеј Војводине” и НВУ „Руске слово”, Нови Сад, I део, 2008 и II део, 2011. године

www.rusnaci.org

95 Писани извори су забележили да је друга представа бачиначких аматера била изведена 3. фебруара 1935. године у крчми Ђуре Колесара. Напомена: Ђура Колесар је био деда по оцу Јакиму Драгутина Драгена Колесара (Бачинци, 10. 11. 1929 - Петроварадин, 20. 01. 1995), познатог позоришног и ТВ режисера, глумца Српског народног позоришта у Новом Саду, којем је у част седамдесете годишњице рођења Друштво за русински језик, књижевност и културу постхумно, 10. новембра 1999. године у Основној школи у Бачинцима одржало пригодан Мирон Њаради књижевни програм, а 2010. године у Бачинцима је основано Културно-уметничко друштво са његовим именом (2011). Тада, 3. фебруара 1935. године, школска деца су извела позоришни комад под називом „Служавка не говори добро”, који је превео Мирон Њаради (име аутора текста није наведено), а старији аматери су извели „Зачарано благо” Петра Ризнића. Режисер представе се не спомиње, али се претпоставља да је то био Мирон Њаради. Мирон Њаради је 8. новембра исте, 1935, године у крчми Ђуре Колесара (према писаној новинској информацији), извео два позоришна комада са школском децом: „Анђелчићи” (текст са српског на русински је превео Михал Њаради, крстурски учитељ и рођени брат тадашњег крижевачког владике др Дионизија Њарадија) и „Мали робијаши” Андрије Притуљака, у преводу учитеља Михајла Ковача. Почетком 1936. године Мирон Њаради је са старијим аматерима припремио чак три краће позоришне представе које су изведене 14. јануара (за Нову годину, по старом календару). Биле су то: Ризничева „Шаљивица”, „Ко је лопов?” Михајла Ковача и „И вреди” у преводу Јакима Костелника, миклушевачког учитеља (аутор текста представе није наведен, ни у Русинском календару за 1931. годину, где је објављен на стр. 115-117). Исте, 1936. године, са бачиначким аматерима је почео да ради учитељ Кирил Бесермињи (син Ђуре Бесермиња, пароха из Шида), односно истовремено када је почео и са наставом русинског језика у основној школи, а који се још 1933. године у Шиду опробао као ґлумац и режисер. Кирил Бесермињи је већ 19. априла 1936. године приредио представу „Јефтајева кћи” Габријела Костељника, са којом су 3. маја поменуте године гостовали и у Миклушевцима, а чак два пута наступали пред тамошњом публиком. То је било, како пише у новинама, и једино гостовање бачиначких аматера до 1941. године, иако су у месту сваке године даване позоришне представе. Следећу позоришну представу, једночинку Јанка Фејсе „Брат и сестрица”, извела су школска деца у Бачинцима, 19. децембра 1937. године (на Св. Николу). Учесници су били чланови Просветног друштва: Данил Папуга (Св. Никола) Јанко Рац (ђаволчић), Јулин Џуња (отац), Јустина Бучко (мајка), Звонко Џуџар

www.rusnaci.org

96 (брат), Магда Венчељовски (сестра), анђелчићи: Ханча Јухас, Љубка Кањух и Меланка Планчак. Режисер представе је био учитељ Кирил Бесермињи. Идуће, 1938. године било је постављено више позоришних комада, чак шест (6) и то: 1. „Ко је у праву” Осифа Торме у којој су учествовали чланови Просветног друштва: Евген Планчак, Мирон Џуџар, Влада Папуга, Јустина Варга, Веруна Колошњаји, Данил Папуга, Пава Венчељовски, Рафо Папуґа, Петро Кечкеш, Евген Сивч, Мирон Кањух, Марија Хорњак, Осиф Џуџар, Евген Хромиш, Јаков Хорняк, Јаким Папуга, Ксена Папуга, Јаков Емеди, Ксена Бучко, Марија Папуга и Меланија Кањух. Режисер је био Кирил Бесермињи, а премијера је одржана 12. фебруара 1938. године;.

2. истога дана, 12. фебрура 1938. године, изведена је и сценска сличица „Блесан и будала”, коју је исто тако режирао Кирил Бесермињи, а участвовали су: Влада Папуга и Данил Папуга.

3. представа „На сенокосу” Петра Ризнића изведена је 5. јуна 1938. године, режисер је био Кирил Бесермињи, а учесници чланови Просветног друштва Евген Хромиш, Данил Папуга, Ксена Папуга, Ксена Бучко, Меланија Рац, Мирон Кањух, Евген Кохут, Марија Торма и Феброна Варга; 4. „Просидба у кориту” (С. Калинеца „Младожења у кориту”), у режији Кирила Бесермиња, изведена је такође 5. јуна 1938. године, а учествовали су: Павлина Лазор, Марија Хорњак, Марија Кањух, Ханча Кечкеш, Осиф Џуџар и Евген Киш; 5. представу „Како је Штефан постао ђак”, Јуре Шкрумељака, на Св. Николу, 19. децембра 1938. године, извела су школска деца; а исто тако и 6. представу Јанка Фејсе „Брат и сестрица” (из 1937. године) у режији Кирила Бесермиња. После представе „На сенокосу” старији дилeтанти у Бачинцима више нису припремали представе. Драмском делатношћу бавила су се само школска деца, која су 19. децембра 1939. године извела „Мижов сан” Јанка Фејсе, а 19. децембра 1940. године сценску сличицу „Свети отац Никола”. Последњу сценску сличицу пре почетка Другог светског рата бачиначки ученици извели су 9. марта 1941. године. Била је то „Свађа” Михајла Ковача. Из писаних извора се не види ко је режирао поменути позоришни комад, али се може предпоставити да је то био учитељ Кирил Бесермињи. Предпоставља се да за време Другог светског рата није било позоришних активности, а зна се да је и „Просвета” у Бачинцима престала са радом52.

52 Ђура Лаћак, „Позоришн живот Русина”, „Позоришни музеј Војводине” и НВУ „Руске слово”, Нови Сад, I део, 2008, стр. 226-234.

www.rusnaci.org

97 III

ТРЕЋИ ПЕРИОД – ОДЈЕЦИ МЕСНОГ ОДБОРА „ПРОСВЕТЕ” У БАЧИНЦИМА НЕПОСРЕДНО ПОСЛЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА НА ПОЗОРИШНОМ ПЛАНУ У другој књизи „Позоришни живот Русина”, аутора Ђуре Лаћака53 (II део, стр. 258-265), у којој је обухваћен позоришни живот Русина од 1945. до 1970. године, пише да су међу првим сремским местима где је позоришна делатност обновљена већ почеком 1946. године били и Бачинци, који су од 1934. године (у оквиру „Просвете” и русинских одељења основне школе) све до 9. марта 1941. године сваке године припремали једну до две позоришне представе, а било је година када су давали и по четири, па чак и шест премијера. Већ 7. јануара 1946. године русински аматери у Бачинцима су пред својом публиком извели премијеру - позоришну представу Осифа Торме „Ко је у праву” у режији Владимира Папуге (Бачинци, 1917-1988). Био је то мешани програм, у којем је учествовао и месни хор (у оквиру Месног одбора Русинске матице). Са тим комадом су 19. јануара 1946. године бачиначки аматери гостовали у Бикић Долу. Следећи наступ бачиначких позоришних аматера био је 1949. године, када је у месту основано Културно друштво. Такође се закључује да су те године чланови „драмске подсекције” Културног друштва премијерно наступили у Шиду, на такмичењу русинских аматерских друштава за Срем, 5. марта 1949. године, са комадом „Аналфабета” Бранислава Нушића у режији Драгутина Драгена Колесара54, а тек после тога, 7. марта 1949. године, представу су извели и пред својом домаћом публиком. У информацији објављеној у „Руском слову” се напомиње да је „комад био добро одигран, а и посета Драгутин Драген Колесар је била задовољавајућа”. Зграда Културно-просветног друштва (до Другог светског рата Месног одбора „Просвете”, кућа на главној улици преко пута цркве и Парохије), које је у међувремену добило име „Јовген Бревак”, 1950. године додељена је била месној Сељачкој радној задрузи, а Друштво је остало без просторија за рад. Ипак, бачиначки русински позоришни аматери су се и те године припремали за 53 Ђура Лаћак, „Позоришни музеј Русина” II део, „Позоришни музеј Војводине” и НВУ „Руске слово”, Нови Сад, 2011, стр. 258-265.

54 Ирина Папуґа,” 70-рочнїца од народзеня Драґена Колєсара”, Нови Сад, Studia Ruthenica 7, Нови Сад, 1999-2000, 113-114.

www.rusnaci.org

98 такмичење русинских аматерских друштава за Срем у Шиду и тамо су наступили 18. марта 1950. године са комадом Косте Трифковића „Школски надзорник”. Међутим, нису наведена ни имена учесника у представи, ни име режисера, али се може веровати да је комад режирала учитељица Цецилија Цап, јер је њу Секција за културно-просветни рад Русина при Савезу културно-просветних друштава Војводине, исте године наградила са 2.000 динара. Учитељица Цецилија Цап, је рођена у Куцури 1928. године. Учитељску школу је завршила у Суботици 1948. године и исте године је дошла у школу у Бачинце. Ту је са русинским ученицима радила до 1954. године. Остала је запамћена као учитељица Цила Цап, а када се 1954. године удала за о. Владимира Хархаја из Петроваца, отишла је из Бачинаца. Касније је радила као учитељица и познати културно-просветни радник у Рајевом Селу, где и сада, 2013. године живи. На иницијативу њене некадашње ученице Ахнете Цупер из Бачинаца проглашена је 1979. године за „Најомиљенију учитељицу” (Награда је додељена у оквиру КПЗ Србије).55 Јовген Бревак, по којем је Културно-просветно друштво у Бачинцима 50их година носило име, био је учесник Другог светског рата. Његово име и име Саве Писаревића, по којем се 50-их година звало српско Културно-уметничко друштво, као и имена других погинулих у Другом светском рату налазе се на споменику који је постављен у центру Бачинаца испред школе (на Социјалистичку славу, 16. августа 1985. године, са пригодни стиховима књижевника Светислава Ненадовића), на којем пише: У знак вечне захвалности и сећања на пале борце и жртве фашистичког терора Бачинаца Савез бораца подиже ову спомен плочу

Ноћ је над Бачинцима, звездана, светла и врела. Ми који смо Срему даровали будућност младости свакога јутра цветамо над згариштем пуцња и пепела Светислав Ненадовић 55 Гавриїл Такач, „Наймилш а учителька велїх ґенерацийох Цецилия Цап Гаргаї”, Studia Ruthenica 7, Нови Сад, 1999-2000, 81-83.

www.rusnaci.org

99 АРНОВСКИ ВЛАДА АЛАДИЧ ОСИФ БОЖИН КРСТА БАЛАЖ ПАЈА БОРОЦКИ СЛОБОДАН БРЕВАК ЈОВГЕН ВРАЧАР БРАНКО ГАЧИЋ ВЛАДА ГРУЈИЋ ДРАГОЉУБ ГАЧИЋ СЛАВКО ГАЧИЋ ДРАГИЦА ДОСТАНИЋ МИТАР ДОСТАНИЋ ДРАГИЦА ДАМЊАНОВИЋ ЉУБА ДОСТАНИЋ ВЛАДА ДУДИЋ ЖАРКО ДУДИЋ ЛАЗАР ДИМИТРОВИЋ ЛАЗАР ДИМИТРОВИЋ ДАНИЦА ДИМИТРОВИЋ ТРИВА ДИМИТРОВИЋ КАТИЦА ДИМИТРОВИЋ ПАНТА ДИМИТРОВИЋ АНКА ДИМИТРОВИЋ ЗОРИЦА ДИМИТРОВИЋ ЗЛАЈА ЂУЂАР ОЛГА ЕРДЕВИЧКИ МИЛЕНКО ИВКОВИЋ ЊЕГОВАН ЈУХАС МИШКО ЈАНКОВИЋ БРАНКО КАТАНОВИЋ БОГДАН КАРАНОВ НЕНАД КЕЧКЕШ ЛУКА КИШ СИЛВЕСТАР КУЗМАНОВИЋ МИЛЕНКО КОВАЧЕВИЋ НЕМАЊА КОВАЧЕВИЋ ДУШАН

ЛАЋАРАЦ СТЕВА ЛАЋАРАЦ МИЛОРАД ЛАЋАРАЦ САВА ЛАЗОР НИКОДИН ЛАЗАРОВ АЛЕКСАНДАР ЛАЗАРОВ МИЛИЦА МАРИЧИЋ МИТАР МАРИНКОВИЋ ЈОВАН МИЛИНКОВИЋ НЕМАЊА МИЛИНКОВИЋ НЕБОЈША МИЛИВОЈЕВИЋ ЗДРАВКО НИТИЋ СРЕТА НИТИЋ ЗДРАВКО НАЂ ЈОВГЕН ПИСАРЕВИЋ САВА ПЕТРИЋ ЖИВОЈИН ПАПУГА ПЕТАР ПУШИЋ БРАНКО РАДАКОВИЋ СРЕТА РАДИСАВЉЕВИЋ ЖАРКО РАДИСАВЉЕВИЋ ЗДРАВКО РАЦ МОЈСЕЈ РАКИЋ БОГДАН РАКИЋ БРАНКО РАШКОВИЋ БОЖА САЛАШКИ ЂОКА САЛАШКИ БОГДАН ТИМКО НЕСТОР ЋИРИЋ ГОЈКО УРОШЕВИЋ НОВАК ХРОМИШ ЈОВГЕН ХАРВИЉЧАК ЈАКИМ ХОРЊАК АНКЕ ЈАНКО ЦРНОГОРЧЕВИЋ МИЛОРАД ЧИЖМАР МАХТЕЈ ДЖУЊА ЈАКИМ ШАНДОР ОЛГА ШАНДОР ЕМИЛ

У Бачинцима, 16. VIII 1959. године, Месни одбор Савеза бораца

www.rusnaci.org

100 На фотографи из 1930/31. школске године (коју је сачувала Вера Катановић из Бачинаца, живи у Београду), а на којој су ученици I разреда рођени 1923. и 1924. године у Бачинцима (и српска и русинска деца су заједно похађала наставу), Сава Писаревић седи поред учитељице са десне стране, а пошто су са Јовгеном Бреваком били истих година, могуће је да се и он налази на истој. Нажалост, ни Писаревићевих ни Бревакових више нема у Бачинцима, те је тешко добити више података, како о њима, тако и о другим ученицима са фотографије и учитељици која их је учила тих година.

Јовген Бревак

Сава Писаревић

Школска фотографија из 1930/31. године у Бачинцима на којој Сава Писаревић седи поред учитељице са десне стране

www.rusnaci.org

101 Фотографију Јовгена Бревака смо добили од Јелке Дајко, ћерке Јовгенове сестре Олге из Миклушеваца (путем интернет комуникације са Ђуром Љикаром из Миклушеваца), као и податке да је Јовген учио берберски занат код њеног оца Јакима у Миклушевцима и да је за време Другог светског рата био партизански курир. У Матичној књизи рођених у Бачинцима је записан као Евгеније Бревак (отац Васиљ, мајка Јула, рођ. Хорњак), да је био рођен 17. 10. 1925. године и да је погинуо 20.10.1944. године.

Кућа Писаревићевих, касније Папугових у којој се родила и Иринка Папуга (12.11.1946), аутор књиге. Од 1962. године ту станује породица пок. Стеве Угринчића (Бачинци, Војвођанска 6)

Позоришна делатност Русина у Бачинцима је имала своју такорећи најплоднију годину, 1951. Тада је Културно-просветно друштво „Јовген Бревак” имало највише гостовања. Већ 4. фебруара оно је пред својом публиком у Бачинцима дало премијеру позоришног комада Јосипа Павичића „Памет у главу” у режији Данила Папуге и Цецилије Цап. Учесници у представи су били чланови Драмске секције КПД „Јовген Бревак”: Владо Киш (Мирко), Јовген Волчко (Лукач), Генка Шовањ (Зорка), Јовген Папуга, Владо Папуга, Владо Катрина, Мирон Колошњаји, Нестор Јухас, Јаким Задрипко, Милена Петровић, Штефка Кечкеш и Мария Колошњаји. После тога је уследила прва турнеја по Бачкој, у оквиру које је 10. фебруара посећен Врбас, 11. фебруара Руски Крстур, а 12. фебруара Куцура. Исте године, из непознатих разлога позоришни аматери нису наступили на такмичењу русинске драме за Срем, које је одржано 3. и 4. марта у Бикић Долу, али зато су 11. марта 1951. године гостовали у Шиду са истим позоришним комадом. Активност Културно-просветног друштва „Јовген Бревак” у Бачинцима била је запажена и 1952. године, кад је подсекција Друштва 10. јануара (на Богојављење) премијерно пред домаћом публиком извела позоришну представу „Уз јело и пиће нема свађе” („Як ковбаса та чарка, то минеться сварка” М. Старицког, у режији учитељице Цецилије Цап. Са истом представом су већ

www.rusnaci.org

102 крајем јануара 1952. године посетили Петровце и Миклушевце, а у плану је било и гостовање у Госпођинцима, Ђурђеву, Новом Саду и у још неким русинским местима у Бачкој и Срему. Исто тако, са истом позоришном представом бачиначки аматери су учествовали и на смотри русинске драме за Срем, која је одржана 12. и 13. априла 1952. године у Шиду. Културно-просветно друштво „Јовген Бревак” у Бачинцима у 1953. години је имало тако велики број аматера да је Цецилија Цап као режисерка могла да постави и тако „масован” позоришни комад као што је била представа Михајла Ковача „У освит зоре”. Тај позоришни комад је премијерно изведен половином фебруара 1953. године, а већ 15. марта исте године је дата и друга премијера. Била је то „Шаљивица” Петра Ризнића у режији Цецилије Цап. Са том представом су бачиначки позоришни глумци учествовали и на смотри русинске драме за Срем, која је одржана 11. и 12. априла 1953. године у Бикић Долу. Следећа позоришна представа русинских аматера из Бачинаца изведена је 5. марта 1955. године. Био је то позоришни комад Осифа Торме „Ко је у праву”, а који је, у режији Владимира Папуге, био први пут изведен пре 10 година, односно 7. јануара 1946. године. Пошто није забележено ко је био режисер обновљене представе „Ко је у праву”, може се претпоставити да је то поново био Владимир Папуга, који је истовремено био и признати бачиначки глумац, а могли су то бити и учитељи Марија (Копчански) Ракић56, или Леона57 и Бошко Бата Урошевић58, који су у тадашње време радили у Основној школи у Бачинцима и припремали дечје представе: „Пепељуга”, „Златокоса”, „Баш-челик”. Иринка Папуга, аутор овог написа сећа се да је играла у тим представама главне улоге: била је Златокоса и Пепељуга (принца је играо Ивица Рацановић), а брат Мирон, заједно са Нестором Папугом, Бранком Милићем и другима играо је у представи „Баш-челик”. Било је то 1957-58. године у Русинској „Просвети”. У школи су тада радиле и на позоришном плану се ангажовале и учитељице Вера Ковинчић, Драгица Живковић, Госпојинка Катановић и други.

56 Мартица Тамаш, „Марча Ракичова – наша руска учителька у Бачинцох”, Studia Ruthenica 7, Нови Сад, 1999-2000, 77-80.

57 Ирина Папуґа, „Цали роботни вик за особне усовершованє и унапредзованє воспитнообразовней роботи школи, Леона Лабош Урошевич Гайдук”, Studia Ruthenica 11, Нови Сад, 2006, 143-146.

58 Леона Урошевић Хајдук, „Бошко Бата Урошевић, учитељ и новинар”, Шидина 5, Шид, 2001, 165-171.

www.rusnaci.org

103

Леона и Бошко Бата Урошевић

Такорећи последња представа бачиначких аматера био је позоришни комад Петра Ризнића „Зачарано благо”, која је изведена 17. фебруара 1957. године, са којом су 24. фебруара 1957. године гостовали у Руском Крстуру. Нажалост, није забележено ко је био режисер представе и ко је у њој учествовао. То је био и крај значајне и признате позоришне делатности Русина у Бачинцима. На крају написа о „Позоришном животу у Бачинцима” аутор Ђура Лаћак је између осталог записао и следеће: „Са великим жаљењем морамо констатовати да је тешко претпоставити да би позоришна делатност Русина у Бачинцима још некада могла бити обновљена”59. Ми, Бачинчани, хтели – не хтели, морамо се са тим помирити, али смо и поносни што су наши преци: наши прадедови, дедови, наши рођаци, комшије и познати на том плану барем 20-ак година (прошлог XX века) ову активност у области културе и просвете неговали и што су, пре свега, имали: 1. добре глумце: од најмлађих – деце и ученика, до старијих чланова, у тадашње време називаних „дилетантима”, затим 2. режисере као што су били: Мирон Њаради, Кирил Бесермињи, Драгутин Драген Колесар, учитељице Марија Ракић, Цецилија Цап Хархаји, Леона и Бата Урошевић, да су 3. међу ауторима текстова позоришних представа били највећим делом русински и то: др Хавријил Костељник, Петро Ризнич, Михајло Ковач, Јанко Фејса, Осиф Торма, да су 4. игране и представе српских писаца: Бранислава Нушића, Косте Трифковића, а исто тако и 5. бајке за децу: Пепељуга, Златокоса, Баш-челик итд., да су 59 Ђура Лаћак, „Позоришни живот Русина”, „Позоришни музеј Војводине и НВУ „Руске слово”, Нови Сад, II део, 2011, стр. 262-263.

www.rusnaci.org

104 6. бачиначки гледаоци имали прилику да виде такорећи најреномираније представе које су игране и у другим русинским срединама: Руском Крстуру, Куцури, Миклушевцима, Шиду, а то су: „Зачарано благо”, „Шаљивица”, „У освит зоре”, „Ко је у праву”, „Аналфабета”, „Јефтајева кћи”, „Мижов сан”, 7. да су представе извођене: првих година у крчми (Ђуре Колесара, 1932, 1933 ..), како је то било уобичајено и у другим срединама, а затим у сопственим просторијама на позорници у „Просвети”, 8. да се са представама гостовало такорећи у свим русинским срединама, местима, 9. да је узимано учешће на смотрама русинске драме (на драмским смотрама Русина) у Срему: Шиду и Бикић Долу, 10. глумци и режисери су били више пута похваљивани, а 1950. године учитељица Цецилија Цап је добила и новчану награду од Савеза културнопросветних друштава Војводине, 11. да о томе има података (записа) у штампи: у Русинским новинама, Русинским календарима, Руском слову, а такође и у школској документацији (записницима, огласним књигама), као и на сачуваним фотографијама као извору за проучавање и 12. да овај, макар и краћи период од две деценије русинске позоришне делатности има, односно да је добио место у два тома књиге „Позоришни живот Русина”, аутора Ђуре Лаћака, које су објављене 2008. и 2011. године у Новом Саду.

ОБЕЛЕЖАВАЊЕ 80-ГОДИШЊИЦЕ РУСИНСКЕ „ПРОСВЕТЕ” У БАЧИНЦИМА У част осамдесетогодишњице русинске „Просвете”, у Бачинцима је 9. септембра 2012. године одржана свечаност у Основној школи „Бранко Радичевић”, са пригодним школским програмом и документарном изложбом, а на Русинском гркокатоличком гробљу одржана је панахида и обележене 123 године од рођења и 50 година од смрти о. Михаила Черњака (1889-1962).

www.rusnaci.org

105

Документарна изложба посвећена „Просвети” у Бачинцима: наставници, режисери, глумци, новинари, писци за децу (9.09.2012)

Учесници програма обележавања осамдесетогодишњице русинске „Просвете”: др Георгиј Џуџар, егзарх за гркокатолике, о. Михајло Режак, парох шидски и декан сремски, Александар Цвитановић, православни свештеник у Бачинцима, мр о. Дарко Рац, парох русинске гркокатоличке цркве у Бачинцима, Олга Черњак Грегур, ћерка о. Михаила Черњака, Мартица Папуга Тамаш, директор НИУ „Руске слово”, Нови Сад, Ромко Папуґа, начелник Општине Шид, Славко Цупер, школски надзорник из Шида, Јовген Бучко, Ђорђе Петрић, Милорад Ракић и други (хол Основне школе у Бачинцима, 9.09.2012)

www.rusnaci.org

106 Литература и извори: Др Федор Лабош, „История Русинох Бачкей, Сриму и Славониї 1745-1918”, Вуковар, 1979. Др о. Роман Миз, „Священїки осєцкого викарияту” 2, Нови Сад, 1994.

Mr Đorđe Čanadžić, dr Veselin Lazić, „Crkve u Zapadnom Sremu, Srpska pravoslavna crkva sv. Nikole u Bačincima, „Seoske i salašаrske crkve u Vojvodini”, KID „Pčesa”, Novi Sad, 1998, 555-557. Ђура Лаћак, „Позоришни живот Русина”, „Позоришни музеј Војводине” и НИУ Руске слово, Дюра Латяк, „Театрални живот Руснацох”, „Театрални музей Войводини” и НВУ Руске слово, Нови Сад, I (2008), II (2011). Гавриїл Такач, „Наймилша учителька велїх ґенерацийох: Цецилия Цап Гаргаї”, Studia Ruthenica 7, Нови Сад, 1999-2000, 81-83 С. (Др Стеван) Константинович, „Кульки и екуменизем”, Руске слово, Нови Сад, 19.03.1990. Леона Урошевић Хајдук, „Бошко Бата Урошевић, учитељ и новинар”, Шидина 5, Шид, 2001, 165-171. Мартица Тамаш, „Марча Ракичова – наша руска учителька у Бачинцох”, Studia Ruthenica 7, Нови Сад, 1999-2000, 77-80. Ирина Ј. Папуга, „Активност ‚Просвете’ у Бачинцима”, Русински календар 1992, Нови Сад, 1991, 45-53. Ирина Папуга, Спасоје Томић, учитељ, музички педагог, диригент и школски надзорник (1877-1942), „Основна школа Бачинци”, Нови Сад-Бачинци-Шид, 2008, 124-125. Ирина Папуга, Био је врстан педагог, Сећање на Синишу Михајловића, „Основна школа Бачинци”, Нови Сад-Бачинци-Шид, 2008, 126-128. Ирина Папуґа, „70-рочнїца од народзеня Драґена Колєсара”, Нови Сад, Studia Ruthenica 7, Нови Сад, 1999-2000, 113-114. Ирина Папуґа, „Цали роботни вик за особне усовершованє и унапредзованє воспитнообразовней роботи школи, Леона Лабош Урошевич Гайдук”, Studia Ruthenica 11, Нови Сад, 2006, 143-146. „Руски календар”, Руски Керестур 1922, 1928, 1931, 1938, 1939, 1940, 1941. „Руски новини”, Руски Керестур 1934, 1935, 1936, 1938, 1940. „Християнски календар”, Руски Керестур 1975. „Руске слово”, Нови Сад, 1990. Архив Војводине, фонд 126 IV, Краљевска банска управа Дунавске бановине, Нови Сад (1929-941) Школска споменица,Споменица за нижу пучку школу у Бачинцима, Летопис школе 18051931, Историјски архив Срема, Сремска Митровица, Фонд: 327/1. Записници Школског одбора Основне школе у Бачинцима од 1933-1947. год., Историјски архив, Сремска Митровица, фонд 327/5. Огласна књига Oсновне школе у Бачинцима за 1926-1947. год., Историјски архив Сремска Митровица, фонд 327/3. Матичне књиге рођених и умрлих у Бачинцима, Месна канцеларија Бачинци, КукујевциБачинци.

www.rusnaci.org

107

О. МИХАИЛ ЧЕРНЯК (1889-1962)

123 РОКИ ОД НАРОДЗЕНЯ И 50 РОКИ ОД ШМЕРЦИ

О. МИХАИЛ ЧЕРЊАК (1889-1962)

123 ГОДИНЕ ОД РОЂЕЊА И 50 ГОДИНА ОД СМРТИ

O. MIHAIL ČERNJAK (1889-1962)

123 GODINA OD ROĐENJA I 50 GODNA OD SMRTI

www.rusnaci.org

108

www.rusnaci.org

109

123 РОКИ ОД НАРОДЗЕНЯ И 50 РОКИ ОД ШМЕРЦИ О. МИХАИЛА ЧЕРНЯКА, ВИЗНАЧНОГО ЦЕРКОВНОГО И КУЛТУРНОГО ДЇЯЧА На руским теметове у Бачинцох поставени памятнїк на хторим пише: Ту спочива о. Михаил Черняк парох бачински 1889-19621 Руски народ щиро любел вєдно зоз нїм Богу служел. Руска жем му була мила прето сцел да ту спочива. Повій вітре з України на мою могилу, розкажи ми буйнесенький про мою родину! О. Михаил Черняк ше народзел 20. новембра 1889. року у месце Каминка Нова, Україна. Школовал ше на України, а богословию закончел у Сеню и Заґребе. За священїк є пошвецени 10. VIII 1919. року у Руским Керестуре, дзе службовал по 1921. рок. Потим од 1921. по 1925. рок бул священїк у Козарцу, а од 1925. по 1930. рок робел як капелан у Руским Керестуре. По одходзе з Руского Керестура, од 1930. по 1952. рок предлужел священїцку роботу у Сибиню. Бачински парох бул од 1952. по 1958. рок, а вец є пензионовани и пошол жиц ґу своїм дзецом до Мостару. Кед после штирох рокох умар, його посмертни остатки пренєшени и поховани на Руским теметове у Бачинцох. Познєйше, 1977. року, при ньому, односно прейґа од нього, похована и панїматка Юлия Черняк (1896-1977), народзена Рамач, по походзеню зоз Руского Керестура. Же би паноцец и панїматка Черняково по шмерци були поховани на бачинским теметове, було їх особне жаданє, а тиж и жаданє и дзека їх парохиянох, окреме дзецох и младежи, хтори их почитовали и любели, а хторих паноцец Черняк учел виронауку и модлїц ше. Памятнїк паноца Михаила 1

Надпомнуце: на гробе пише же паноцец Mихаил Черняк умар 1962. року, а умар 1961. року.

www.rusnaci.org

110 Черняка єден з найкрасших на теметове у Бачинцох. Треба визначиц же вон єдини бачински паноцец хтори поховани при своїх парохиянох у Бачинцох и же його гроб шицки зоз почитованьом обиходза.2 Паноцец Михаил Черняк чесно окончовал свою священїцку длужносц у наших грекокатолїцких парохийох, а робел и на културним планє, окреме у Руским народним просвитним дружтве (РНПД), популарно наволаним „Просвита”, чий бул утемелїтельни член ище док жили у Козарцу, а тиж и дарователь, бо 1930. року приложел РНПД-у 100 динари за Нарони дом. Бул и писатель, прекладал з українского на руски язик, зберал загадки, присловки, писнї, пошвецовал увагу писаню историйних и вирских темох, а писал тиж и о других питаньох дружтвеного живота. Так ище у першим „Руским калeндаре”, хтори видало Руске народне просвитне дружтво 1921. року обявел Кратку историю Русинох (Руснацох).3 У тим досц обсяжним тексту написал, односно дал прегляд живота Руснацох од найстарших часох, кед прияли християнску виру, та по початок XX вику. У тексту визначел: „Ето ту (ци) рускі родзе кратка істория твоіх, наших прадьидох, у хторей сом сцел показац (указац), же Бачки Руснаці спадаю до велького пня (роду) славяньского, до руского треба, да Бачкі як і шіцкі югославянскі Руснаці уча руску історію, історію своіх прадьидох, треба да уча свой язик рускі, треба да кажді Руснак ма сільне увіренє, же вон Славянін, Русін. Зоз своїма братамі Югославянамі треба да Руснаци жию у міру і братскей зложеносці, да ше розвиваю у просвітним рускім духу ... у твардим увіриню, же Русин брат шицкім другім Славяном!”4 Михаил Черняк ше у периодзе од 1921. та по 1930. рок поряднє зявйовал з написами у „Руским календаре”, мал рочно од єдного по пейц-шейсц написи, односно прилоги, а вєдно 27. Так медзи иншим писал о Дружтве „Товариство”, хторе у тедишнїм чаше робело у Львове, о Тарасови Шевченкови, о руских народних писньох, о братох з Галичини, руско-українскей литератури, а тиж и о алкоголу, вихованю дзецох, вчасним малженстве, о правох рускей жени итд. Друковани му були и вецей преклади з українскей литератури (Зоз вашару, Вовк 2 3 4

Ирина Я. Папуґа, „30 роки од шмерци о. Михаила Черняка, визначного церковного и културного дїяча”, „Руски календар” за 1992. рок, „Руске слово”, Нови Сад, 326-328. „Руски календар” за 1921. рок, РНПД, Руски Керестур, б. 12-22. Исте.

www.rusnaci.org

111 и ягнятко), а тиж и позберани народни сказки, шмихи, загадки, мудри виреченя, присловки, кобзарски писнї итд5.

Свадзбa о. Михаила Черняка и Юлиї Рамач, у Руским Керестуре, 19. 09.1918. року.

Же робота и писанє о. Михаила Черняка у руским народзе були припознати, як и других пионирох рускей просвити, хтори у тим чаше творели и писали до Календарох, остала призначена констатация Дюри Биндаса, єдного од сновательох РНПД, секретара и длугорочного редактора Руского календара. Вон з нагоди XV рочнїци РНПД (1934), визначел же Календари мали лєм календарске мено, а у ствари – були народни алманахи, бо у нїх обявйоване богате число поучних и забавних статьох, актовки, историйни статї, писнї, народни и складани зоз прешлосци и терашньосци, народни присловки итд. Вон тиж надпомнул же маме вельке число писательох шицких званийох и наукох хтори писали до Календара и визначел: „Спомнєме лєм даскельо мена пионирох рускей просвити: впр. Дионизий, владика; Др. Ґабор Костельник; И. Крайцар, судия; О. Лабош, апатикар; др Наливайко, др Жильник, лїкаре; Др Гайнал, Гербут, Др. Винай адвокати, Осиф Костельник, Мих. Рамач, судийове; Я. Ерделї, Канюх, Др. Калай – професоре, М. Поливка, Я. Шандор, О Фа, Я. Костелник, Надь, Ф. Еперт, Я. Фейса, М. Няради, М. Ковач... учителє; Мудри, Биндас, Павич, Черняк, Фирак, М. Буила, В. Сабов, священїки и вельо младих школярох (Тимко Е., Саламон, Виславски, Бучко...) и земледїлцох (П. Дудаш, Малацко, 5

Мария Чурчич, „Библиоґрафия кнїжкох, новинох и часописох на руским язику”, Шветлосц, ч. 3, 4. и 5, Нови Сад, 1989.

www.rusnaci.org

112 Биркаш М...) и велї други. Кажди ше радо трудзел и давал цо найкрасше мал и найхасновитше рускому народу6. * То по шицким судзаци значело и значи же о. Михаил Черняк зоз свою роботу и закладаньом спада до плеяди наших визначних церковних и културних дїячох першей половки XX вику. О тим знали велї, та и бачински парохиянє! Вони ше свойому паноцови Михаилови Чернякови чесно оддлужели, бо на його вичней ознаки „вишпивани” стихи записали до каменя. Означованє пол вика од його шмерци тиж указує зоз яким ше вельким почитованьом спомина його мено. На означованю 123-рочнїци народзеня и 50-рочнїци шмерци о. Михаила Черняка учасц вжала и Олґа (Черняк) Ґреґур, дзивка паноца Черняка зоз супругом Владимиром зоз Лепоґлави (Горватска) и унук Ивица Черняк зоз Беоґраду. Источашнє треба надпомнуц же на инициятиву Орґанизацийного одбору за означоває 50-рочнїци шмерци о. Михаила Черяка же би ше паноцов и панїматков гроб пооправяло п. Олґа и Ивица тото предкладанє финансийно потримали и воно було реализоване. Памятнїки оправени и тераз крашнє випатраю.

Мр о. Дарко Рац, Иринка Папуґа и Олґа (Черняк) Ґреґур на програми у школи (на лїво), на право при гробе о. Михаила Черняка: Вера (Сакач) Чинчурак, Владимир Ґреґур, Славко Цупер, Ксения (Югас) Саламон, Иринка Папуґа, Олґа (Черняк) Ґреґур, Ромко Папуґа, еґзарх др Георгий Джуджар, Мартица (Папуґа) Тамаш, Владимир Ґовля и Йовґен Бучко (Бачинци, 9.09.2012)

Иринка Папуґа

6

„Руски календар” за 1935. рок, РНПД, Руски Керестур, б. 33-42.

www.rusnaci.org

113

ФАМЕЛИЯ ЧЕРНЯКОВИХ Mихайло Чeрняк народзени 20.11.1889. року у Kaминки Новей (Рава Руска, Львовска обласц, Україна) oд oцa Ивана и мацери Еуфемиї, нар. Закала. Родичи Иван и Еуфемия Черняк мали штверо дзеци: Ивана, Mиколу, Mихала и Ану. Були парасти. Mихайло як дзецко дожил нєщесце и пре нєадекватне лїченє остал хроми. Як талантованого, aлє хромого и без средствох, вжал го ґу себе єден священїк хтори му оможлївел школованє. До школи ходзел у Рави Рускей и Ужгородзе; бул инструктор у Яворове (манастир), студирал и закончел богословию у Сеню и Заґребе. До стану малженского зоз Юлию Рамач ступел 19. септембра 1918. року у Руским Керестуре. Юлия Черняк (дзивоцке презвиско Рамач) народзена 26. юния 1896. року у Руским Керестуре од оца Михала и Ани, нар. Колошняї.

Mихал и Ана мали два дзивчата: Веруну и Юлию. Юлия ходзела до основней школи у Руским Керестуре, а до ґимназиї (седем класи) у Львове, Приватну учительску школу шестрох Василиянкох нащивйовала у Яворове, a закончела ю у Заґребе у рамикох Женскей учительскей школи у манастире шестрох Mилоснїцох. Нїґда нє робела як учителька – була мац супруга и цали живот пошвецела своєй фамелиї. Свою священїцку службу o. Mихайло почал у Руским Керестуре, дзе є пошвецени 10.08.1919. року и окончовал ю по 11.08.1961. року. Значи, свою священїцку службу o. Mихайло почал у Руским Керестуре, а потим є 1921. року премесцени до Козарцу, oпштина Приєдор (БиГ), дзе службовал пo 1925. рок кед ше врацел до Руского Керестура. Tу службовал по 1930. рок, кед є премесцени до Сибиню при Славонским Бродзе и там бул по 1952. рок, а вец є премесцени до Бачинцох при Шидзе и ту остал по одход до пензиї 1958. року. Потим штири роки бул при синови Михайлови у Мостаре, дзе и умар 11.08.1961. року. Поховани є по власней дзеки у Бачинцох 14.08.1961. року. Супруга, панїматка Юлия, жила при синови Михайлови - Любкови у Мостаре и Трстенику, кратши час при синови Боґданови у Лужняну и при дзивки Олґи у Лепоґлави. Умарла 29.10.1977. року у Вараждинє, a похована є

www.rusnaci.org

114 1.11.1977. року у Бачинцох. Паноцец и панїматка Черняково мали седмеро живи дзеци (двойо – перше и остатнє поумерали им по народзеню). Найстарши син Mихайло - Любко народзени 21.09.1920. року у Козарцу. Закончел Технїчни факултет у Беоґрадзе, напрям aeронаутика. Вєдно зоз супругу Надежду, нар. Йованович робели як конструкторе авионох у Moстаре, Tрстенику, a потим у Беоґрадзе – Батайници. Їх дзеци – Maя и Ивица, тиж инжинєре; жию у Беоґрадзе, a родичи поумерали: Надежда 2.09.1987, a Mихайло 19.08.2009. року. Поховани су у Беоґрадзе. Син Иван - Славко народзени 24.08.1921. року у Козарцу. Закончел ґимназию у Славонским Бродзе, а потим Воєну академию у Беоґрадзе. Нєстал у Другей шветовей войни дзешка при Сарвашу. Нїґда ше нє дознало як и кеди. Його фотоґрафия ше находзи коло оцовей на гробе у Бачинцох. Никола - Koля народзени 22.11.1922. року у Козарцу. Закончел ґимназию у Славонским Бродзе и припадал тедишнєй напредней младежи. Война анї його нє заобишла, бул ранєни у партизанох 1944. року. По войни закончел Економски факултет у Заґребе и робел у Привредней банки по пензию. Жил самотно и умар сам у Заґребе, a поховани є у Сиску 2007. року.

Mирослав - Mирко народзени 14.8.1924. року у Козарцу. Ходзел до ґимназиї у Славонским Бродзе. По ошлєбодзеню закончел Учительску школу у Славонским Бродзе и робел як учитель у Долнєй Бебрини, Старих Петровцох и Ястребарским. Предлужел образованє и закончел ВПШ у Риєки – Горватски язик и литературу. Робел як инструктор, a потим як совитнїк у Републичним заводзе за основне школство по одход до пензиї. Зоз супругу Зденку, учительку, жили у Заґребе. Умар 23.03.2006. року, a поховани є вєдно зоз супругу у Сиску. Дзивка Любов - Любкa, одата Циґлар, народзена 1.11.1927. року у Руским Керестуре. Закончела ґимназию у Славонским Бродзе, ВПШ у Заґребе, предмет Горватски и русийски язик. Кратши час робела як вихователька у домох школярох у Дугей Реси и Вараждинє, a потим такповесц цали роботни вик у Основней школи у Беднї (Горватске заґорє) по одход до пензиї. Зоз супругом Валентином маю двойо дзеци: Весну, хтора роби як библиотекар у Студентскей кнїжкарнї у Заґребе, и Лїлянку, дохторку фамелийней медицини у Иванцу.

Oлґa - Oля, одата Ґреґур, народзена 11.08.1930. року у Руским Керестуре. Закончела Учительску школу у Славонским Бродзе, ВПШ-ПA у Заґребе и Чаковцу, а потим Филозофски факултет у Заґребе, ґрупа Югославянски язики и литератури. Робела як учителька у Истри и Сибиню, тиж и у Вежбальнї Учительскей школи у Славонским Бродзе, потим як наставнїца у Которубу и Лепоґлави и як професорка у Лепоґлави и Иванцу. Нєшка жиє у Лепоґлави зоз супругом Владимиром, наставнїком физичного воспитаня. Наймладши oд седмерих дзецох, Боґдан - Бобо, народзени 9. фебруара 1933. року у Сибиню при Славонским Бродзе. Закончел Учительску школу у Славонским Бродзе; бул учитель у Медулину и Лужняну (Истра), дзе и умар

www.rusnaci.org

115 1.10.1983. року и дзе є на медулинским теметове и поховани. У Медулину основал фамелию: зоз супругу Фумицу маю двойо дзеци – Любицу и Бориса. Боґдан бул барз талантовани, алє нє мал можлївосци тото реализовац у подполносци.

Чернякова фамелия: Славко, Мирослав, Никола и Михайло стоя у горнїм шоре з лївого на прави бок, шедза: панїматка Юлия, Олґа, Боґдан, Любка и паноцец Михайло (1935/1936)

То основни податки o фамелиї Чернякових спрам доступней документациї и здогадованя. Oд фамелиї Черняк жиє лєм Олґа Ґреґур, професорка у пензиї. Фамелия Чернякових ше найдлужей затримала у Сибиню – двацец и два роки. Парохия Сибинь облапя вецей места: Сибинь, Слободницу, Завршє, Буковлє, Горнї Aндриєвци, Oдворци, Ґружичи... Окончовац службу нє було лєгко, праве пре розошатосц населєньох, валалох, алє паноцец Михайло oкончовал свою службу поряднє у шицких условийох, без огляду на оддалєносц и хвилю. Kельо ше здогадуєм, родичи були у добрих одношеньох зоз шицкима людзми, без огляду на националну и вирску припадносц, цо зохабели як нашлїдство и нам, своїм дзецом. Живот фамелиї Чернякових нє бул лєгки. Дзеци требало школовац, старац ше о нїх, дaц им хлєб до рукох, вивесц их нa праву драгу, худоба була и у фамелиї, a тиж и при вирних хтори дзекеди нє могли дац надополнєнє паноцови – руковину. Та заш лєм ше жило, прежило и пожило. Найчежши були войново часи (1941-45) кед нє було такповесц нїчого, кед пановал страх, бриґа, бо штверо од седмерих дзецох були у войни у хторей Славко нєстал ... Анї познєйши часи нє були лєгки, бо у цалей жеми тиж було чежко, алє война ше закончела и надїя же будзе лєпше постояла – 1952. року o. Mихайло Черняк премесцени до Бачинцох.

www.rusnaci.org

116 Бачинци за фамелию Чернякових були препородзенє – и духовне и материялне. Були то наймирнєйши и найлєпши днї на концу службенїцкей длужносци и кариєри o. Mихайла, та и його животней драги. Дзеци як одроснути людзе тиж паметаю Бачинци по добрим; пo добрих людзох, по толеранциї, пo материялней сиґурносци, a шицко дзекуюци родичом, хтори их (нас) учели же у чловекови треба насампредз видзиц чловека. У Бачинцох ше находзи остатнє спочивалїще o. Mихайла и Юлиї Чернякових. Поховани су у месце хторе любели, дзе им було найлєпше, цо указую и стихи Юлиї Черняк виписани на гробе поноца o. Mихайла Черняка: Руски народ, щиро любел, вєдно зоз нїм Богу служел, руска жем му була мила, прето сцел да ту спочива За Україну, хтору як хлапец зохабел, цали живот бановал. Україна була и остала його циха и вична жалосц, нєвиполнєне жаданє и любов. Єдина вяза були писнї хтори нєвистато записовал, шпивал же би их однял од забуца, же би му виполнєли шерцо и ублажели боль и жалосц. Любов ґу України, українскому язику и шпиванки преношел на нас дзеци вечарами кед ше чула циха українска мелодия, кед шпивали шицки члени фамелиї и вигваряли стихи вельких українских писательох Ивана Франка и Тараса Шевченка. На надгробней плочи виписани слова хтори жалую и модля: Повій вітре з України, на мою могилу, розкажи ми буйнесенький про мою родину! * Най спочиваю у мире Божим Mихайло и Юлия Черняк у Бачинцох медзи своїма, а вітер буйнесенький най приносить пісню украінску, галицку ...!

Tекст о фамелиї Чернякових написала дзивка Олґa Ґреґур, нар. Черняк, а преложела на руски язик Иринка Папуґа, професор, по походзеню з Бачинцох.

Остатнї поздрав Чернякових кед зоз Мостару випровадзали паноца Михаила до Бачинцох (1961)

www.rusnaci.org

117

123 ГОДИНЕ ОД РОЂЕЊА И 50 ГОДИНА ОД СМРТИ О. МИХАИЛА ЧЕРЊАКА, ИСТАКНУТОГ ЦРКВЕНОГ И КУЛТУРНОГ AКТИВИСТЕ На русинском гробљу у Бачинцима постављен је споменик на којем пише Овде почива о. Михаил Черњак парох бачински 1889-19621 Русински народ искрено волео заједно са њим Богу служио. Русинска земља била му је мила зато је и хтео да овде почива. Повій вітре з України на мою могилу, розкажи ми буйнесенький про мою родину

Панахиду о. Михаилу Черњаку на Русинском гробљу у Бачинцима служили су др Георгиј Џуџар, егзарх за гркокатолике, мр о. Дарко Рац и о. Михајло Режак 1

Напомена: на споменику пише да је о. Михаил Черњак умро 1962. године, а он је умро 1961.

www.rusnaci.org

118 О. Михаил Черњак је рођен 20. новембра 1889. године у месту Каминка Нова, Украјина. Школовао се у Украјини, а богословију је завршио у Сењу и Загребу. За свештеника је рукоположен 10. VIII 1919. године у Руском Крстуру, где је службовао до 1921. године. Затим је од 1921. до 1925. године био свештеник у Козарцу, а од 1925. до 1930. године радио је као капелан у Руском Крстуру. После одласка из Руского Крстура, од 1930. по 1952. годину продужио је свештеничку дужност у Сибињу. Бачиначки парох био је од 1952. до 1958. године, а затим је као пензионисани свештеник отишао да живи код своје деце у Мостар. Када је после четири године умро, његови посмртни остаци су пренети и сахрањени на Русинском гробљу у Бачинцима. Касније, 1977. године, поред њега (преко пута од њега) сахрањена је и његова супруга, попадија Јулија Черњак (1896-1977), рођена Рамач, пореклом из Руског Крстура. Да би свештеник Черњак и његова супруга после смрти били сахрањени на бачиначком гробљу, била је њихова жеља, а исто тако и жеља и добра воља њихових парохијана у Бачинцима, посебно деце и младих који су га поштовали и волели, а које је он учио веронауку и молитве. Споменик свештеника Михаила Черњака један је од најлепших на гробљу у Бачинцима. Потребно је нагласити да је он и једини бачиначки свештеник сахрањен поред својих парохијана у Бачинцима и да његов гроб са великим поштовањем обилазе сви2. Свештеник Михаил Черняк је часно обављао своју свештеничку дужност у гркокатоличким парохијама, а радио је и на културном плану, посебно у Русинском народном просветном друштву (РНПД), основаном 2. јула 1919. године у Новом Саду и популарно називаном „Просвета”, чији је био утемељитељни члан још док је радио у Козарцу, а био је и дародавац, јер је 1930. године приложио 100 динара за Нарони дом РНПД. Био је и писац, преводио је са украјинског језика на русински, сакупљао загонетке, пословице, песме, посвећивао улогу писању историјских и верских тема, а писао је и о другим питањима друштвеног живота. Тако је још у првом Русинском календару, који је издало Русинско народно просветно друштво 1921. године, објавио Кратку историју Русина3. У томе доста обимном тексту написао је, односно дао преглед живота Русина од најстаријих времена, када су примили хришћанску веру, све до почетка XX века. У тексту је нагласио и следеће: „Ето ту ти је русински народе кратка историја твојих, наших предака у којој сам хтео да покажем да ми Бачки Русини припадамо великом роду словенском, русинском .. треба, да Бачки као и сви југословенски Русини уче русинску историју, историју својих прадедова, треба да уче свој језик русински, сваки Русин треба да има снажно уверење да је 2 3

Ирина Ј. Папуга, „30 година од смрти о. Михаила Черњака, истакнутог црквеног и културног ствараоца”, „Русински календар” за 1992. годину, Руске слово, Нови Сад, 326-328 „Русински календар” за 1921. годину, РНПД, Руски Крестур, стр. 12-22.

www.rusnaci.org

119 Словен, Русин. Са својом браћом Југословенима Русини треба да живе у миру и братској слози, да розвијају своју просвету и русински дух ... у чврстом уверењу да је Русин брат свим другим Словенима!”4 Михаил Черњак се у периоду од 1921. до 1930. године редовно јављао са написима у Русинским календарима, имао је годишње од једног до пет-шест написа, односно прилога (укупно 27). Тако је између осталог писао о Друштву „Товариство”, које је деловало у Лавову, о Тарасу Шевченку, о русинским народним песмама, о браћи из Галиције, русинско-украјинској књижевности, затим о алкохолу, васпитању деце, прераним браковима, о правима русинске жене итд. Штампано му је више превода украјинске књижевности (Са вашара, Вук и јагње), а исто тако и сакупљене народне приповетке, загонетке, изреке, пословице, кобзарске песме итд5. Да су рад и писање о. Михаила Черњака у русинском народу були признати, као и других пионира русинске просвете, који су у то време стварали и писали у Календару, остала је забележена констатација Ђуре Биндаса, једног од оснивача РНПД, секретара и дугогодишњег уредника Русинског календара. Он је поводом XV годишњице РНПД (1934) истакао да су Календари имали само календарско име, а уствари – били су народни алманаси, јер је у њима објављиван велики број поучних и забавних написа, актовке, историјски написи, песме и народне пословице из прошлости, као и новоиспеване о садашњости. Такође истиче да има велики број писаца разних звања и занимања: „Наводимо неколико имена тих пионира русинске просвете впр. Дионизиј, владика; Др. Хавријил Костељник; И. Крајцар, судија; О. Лабош, апотекар; др Наливајко, др Жилник, лекари; Др Хајнал, Хербут, Др. Винај адвокати, Осиф Костелник, Мих. Рамач, судије; Ј. Ердељи, Кањух, Др. Калај – професори, М. Поливка, Ј. Шандор, О Фа, Ј. Костелник, Нађ, Ф. Еперт, Ј. Фејса, М. Њаради, М. Ковач... учитељи; Мудри, Биндас, Павич, Черњак, Фирак, М. Буила, В. Сабов, свештеници као и велики број младих ученика (Тимко Е., Саламон, Виславски, Бучко...) и земљорадника (П. Дудаш, Малацко, Биркаш М...) и многи други. Сваки од њих се трудио да да што најлепше има и што је најкорисније русинском народу6.

4 5 6

Исто Марија Чурчић, „Библиографија књига, новина и часописа на русинском језику”, Шветлосц, б.

3, 4. и 5, Нови Сад, 1989 „Русински календар” за 1935. годину, РНПД, Руски Керестур, стр. 33-42

www.rusnaci.org

120 * То, по свему судећи, значи да о. Михаил Черњак својим радом и залагањем спада у плејаду истакнутих црквених и културних прегалаца прве половине XX века. О томе су знали и знају многи, па и бачиначки парохијани! Они су се свом свештенику Михаилу Черњаку часно одужили, јер су на његовом гробу (надгробном споменику) „испеване” стихове записали у камену. Обележавање пола века од смрти о. Михаила такође показује са каквим се великим поштовањем помиње његово име. На обележавању 123-годишњице рођења и 50-годишњице смрти о. Михаила Черњака учешће су узели Олга (Черњак) Грегур, ћерка о. Михаила Черњака, њен супруг Владимир из Лепоглаве (Хрватска) и унук Ивица Черњак из Београда. Истовремено треба напоменути да су иницијативу Организационог одбора да се гробови о. Михаила и Јулија Черњак поправе, г. Олга и Ивица финансијски подржали, те је иста и реализована. Споменици су поправљени и сада лепо изгледају.

Олга (Черњак) Грегур на служби у Русинској цркви са нина Ангелом Кањух. Службу је служио парох бачиначки мр о. Дарко Рац (9.09.2012)

Ирина Папуга

www.rusnaci.org

121

OBITELJ ČERNJAK Mihajlo Černjak rođen je 20. XI 1889. godine u Kaminki Novoj (Rava Ruska, Lavovska oblast, Ukrajina) od oca Ivana i majke Eufemije, rođ. Zakala. Roditelji Ivan i Eufemija Černjak imali su četvoro dece: Ivana, Mikolu, Mihajla i Anu. Bavili su se poljoprivredom. Mihajlo je kao dječak doživeo nesreću te zbog neadekvatnog lečenja ostao hrom. Kao veoma nadarenog, a hromog i bez sredstava, uzeo ga je k sebi svećenik koji mu je omogućio školovanje. Pohadjao je školu u Ravi Ruskoj, Užgorodu; bio je instruktor u Javorovi (manastir), studirao i završio bogosloviju u Senju i Zagrebu. Brak je 19. septembra 1918. godine sklopio sa Julijom Ramač u Ruskom Krsturu.

Julija Černjak (djevojačko prezime Ramač), rođena je 26.VI 1896. godine u Ruskom Krsturu od oca Mihala i majke Ane, rođ. Kološnjaji. Mihal i Ana imali su dvije kćeri: Verunu i Juliju. Julija je pohađala osnovnu školu u Ruskom Krsturu, gimnaziju (sedam razreda) u Lavovu, Privatnu učiteljsku školu sestara Vasilijanki u Javorovu, a završila je u Zagrebu Žensku učiteljsku školu u samostanu sestara Milosrdnica. Nikada nije radila kao učiteljica – bila je supruga i majka, te je cijeli život posvetila obitelji.

Svoju svešteničku službu o. Mihajlo počeo je u Ruskom Krsturu, posvetivši se 10.VIII 1919. godine i vršio je do 11.VIII 1961. godine. Dakle, svoju svešteničku dužnost počeo je o. Mihajlo u Ruskom Krsturu. Već 1921. godine premješten je u Kozarac, općina Prijedor (BiH), gde je službovao do 1925. goodine, kada se vraća u Ruski Krstur. Tu službuje do 1930. godine. Te iste 1930. godine godine premješten je u Sibinj kraj Slavonskog Broda i tamo je obavljao svešteničku dužnost do 1952. godine, kada je premješten u Bačince kod Šida i tu ostao do umirovljenja, odnosno do 1958. godine. Umirovljeničke dane boravi u Mostaru kod najstarijeg sina Mihajla sve do smrti 11. VIII 1961. godine. Sahranjen je po svojoj želji u Bačincima 14.VIII 1961. godine.

Supruga Julija živjela je kod sina Mihajla - Ljubka u Mostaru i Trsteniku, kraće vrijeme kod sina Bogdana u Ližnjanu, te kod kćeri Olje u Lepoglavi. Umrla je 29.X 1977. godine u Varaždinu, a sahranjena je 1.XI 1977. godine u Bačincima.

Mihajlo i Julija Černjak imali su sedmoro žive djece (dvoje: prvo i poslednje umrlo je nakon rodjenja).

Najstariji sin Mihajlo - Ljubko je rođen 21.IX 1920. godine u Kozarcu. Završio je Tehnički fakultet u Beogradu, smjer aeronautika. Zajedno sa suprugom Nadeždom, rođ. Jovanović radili su kao konstruktori aviona u Mostaru, Trsteniku, a zatim u Beogradu – Batajnici. Njihova djeca Maja i Ivica, također su inžinjeri; žive i rade u Beogradu, a roditelji su umrli: Nadežda 2. IX 1987, a Mihajlo 19. VIII 2009. godine.

Sahranjeni su u Beogradu.

www.rusnaci.org

122

Obitelj Černjak: u gornjem redu sa leve na desnu stranu Nikola, Slavko, Mihajlo i Miroslav u donjem redu su Olga, Jilija, Bogdan, o. Mihajlo i Ljubov (1939/1940)

Sin Ivan - Slavko je rođen 24. VIII 1921. godine u Kozarcu. Završio je gimnaziju u Slavonskom Brodu, te Vojnu akademiju u Beogradu. Nestao je u vihoru Drugog svetskog rata negde kod Sarvaša. Nikad se nije saznalo kako i kada. Njegova slika nalazi se uz očevu sliku na groblju u Bačincima.

Nikola - Kolja je rođen 22. prosinca 1922. godine u Kozarcu. Završio je gimnaziju u Slavonskom Brodu i pripadao naprednoj omladini. Ratni vihor ni njega nije mimoišao, ranjen je u partizanima 1944. godine. Nakon rata završio je Ekonomski fakultet u Zagrebu, te radio u Privrednoj banci do umirovljenja. Bio je sam, živeo je samački život i umro ja sam u Zagrebu, a sahranjen je u Sisku 2007. godine.

Miroslav - Mirko je rođen 14.VIII 1924. godine, također u Kozarcu. Pohađao je gimnaziju u Slavonskom Brodu. Nakon oslobođenja završio je Učiteljsku školu u Slavonskom Brodu i radio kao učitelj u Donjoj Bebrini i Starim Petrovcima, te u Jastrebarskom. Nastavio je školovanje i završio VPŠ u Rijeci – Hrvatski jezik i književnost. Radio je kao instruktor, a zatim kao savjetnik u Republičkom zavodu za osnovno školstvo do umirovljenja. Sa suprugom Zdenkom, učiteljicom, živeo je u Zagrebu. Umro je 23. III 2006. godine, a sahranjen je zajedno sa suprugom u Sisku.

Kćerka Ljubov - Ljubka, udata Ciglar, rodjena je 1. XI 1927. godine u Ruskom Krsturu. Završila je gimnaziju u Slavonskom Brodu, VPŠ u Zagrebu, predmet Hrvatski i ruski jezik. Kratko vreme je radila kao odgajateljica u učeničkim domovima u Dugoj Resi i Varaždinu, a zatim u Osnovnoj školi Bednja (Hrvatsko zagorje) sve

www.rusnaci.org

123 do umirovljenja, gotovo cijeli radni vijek. Sa suprugom Valentinom imaju dvije kćeri: Vesnu, koja radi kao bibliotekarica u Studenskoj knjižnici u Zagrebu, i Ljiljanku, liječnicu obiteljske medicine u Ivancu.

Olga - Olja, udata Gregur, rođena je 11.VIII 1930. godine u Ruskom Krsturu.

Završila je Učiteljsku školu u Slavonskom Brodu, VPŠ-PA u Zagrebu i Čakovcu, te Filozofski fakultet u Zagrebu grupa Jugoslovenski jezici i književnosti. Radila je kao učiteljica u Istri i Sibinju, te na Vježbaonici Učiteljske škole u Slavonskom Brodu, kao nastavnica u Kotoribi i Lepoglavi, te kao profesorica u Lepoglavi i Ivancu. Danas živi u Lepoglavi sa suprugom Vladimirom, nastavnikom telesnog odgoja.

Najmlađi od sedmoro djece, Bogdan – Bobo je rođen 9. veljače 1933. godine u Sibinju kraj Slavonskog Broda. Završio je Učiteljsku školu u Slavonskom Brodu; bio je učitelj u Medulinu i Ližnjanu (Istra) gde je i umro 1. X 1983. godine i gde je na medulinskom groblju i sahranjen. U Medulinu je zasnovao porodicu, te sa suprugom Fumicom ima dvoje djece: Ljubicu i Borisa. Bogdan je bio veoma sposoban i talentovan, no nije se mogao realizovati i iskoristiti te svoje vrline.

Ovo su osnovni podaci o obitelji Černjak prema dostupnim dokumentima i sjećanju. Od obitelji Černjak živa je Olja Gregur, umirovljena profesorica. Obitelj Černjak najduže se zadržala u Sibinju - dvadeset i dvije godine. Župa Sibinj obuhvatala je nekoliko mjesta: Sibinj, Slobodnicu, Završje, Bukovlje, Gornje Andrijevce, Odvorce, Grižići... Obavljati službu nije bilo lako, baš zbog raštkanosti zaselaka i sela, no o. Mihajlo je obavljao službu redovito u svim uvjetima, bez obzira na udaljenost i vremenske prilike. Koliko se sjećam roditelji su bili u veoma dobrim odnosima sa svim ljudima bez obzira na nacionalnost i vjersku pripadnost što su ostavili u nasleđe svojoj djeci. Život obitelji Černjak nije bio lagan. Djecu je trebalo školovati, brinuti o njima, dati im kruh u ruke, izvesti ih na pravi put, a nemaština je bila i u obitelji, a i kod vjernika koji ponekad nisu mogli ni dati nadoknadu svešteniku (lukno). Pa ipak se živjelo, proživjelo i preživjelo. Najteže je bilo ratno razdoblje (1941-45) kada je vladala oskudica, neizvesnost, strah, briga, jer je četvoro od sedmoro djece bilo u ratu u kojem je Slavko nestao ... Ni kasnije nije bilo lakše, jer je i u čitavoj zemlji bilo teško. No, rat se završio i nada u bolje je postojala – 1952. o. Mihajlo Černjak premješten je u Bačince.

Bačinci su za obitelj Černjak bili preporod: duhovni i materijalni. Bili su to najmirniji, najbolji i najlepši dani na kraju službeničke karijere o. Mihajla, pa i njegova životnoga puta. I djeca, kao već odrasli ljudi pamte Bačince po dobrome; po dobrim ljudima, po toleranciji, po materijalnoj sigurnosti, a sve zahvaljujući roditeljima koji su ih učili da u čovjeka treba gledati ponajprije čovjeka.

U Bačincima je poslednje počivalište o. Mihajla i Julije Černjak. Sahranjeni su u mjestu koje su voljeli, gde im je bilo najljepše, što dokazuju stihovi Julije Černjak ispisani na nadgrobnoj ploći o. Mihajla: Rusinski narod iskreno voleo, zajedno sa njim Bogu služio, rusinska zemlja bila mu je mila zato je i hteo da ovde počiva.

www.rusnaci.org

124 Za Ukrajinom, koju je kao mladić ostavio cijeli je život tugovao. Ukrajina je bila i ostala njegova tiha i vječna tuga, neispunjena želja i ljubav. Jedina veza bile su pjesme koje je neumorno zapisivao, pjevao da ih otrgne od zaborava, da mu ispune srce i ublaže tugu. Ljubav prema Ukrajini, prema ukrajinskom jeziku i pjesmi prenosio je na djecu večerima kada se čula sjetna ukrajinska melodija, koju su pjevali svi članovi obitelji i govorili stihove velikana ukrajinske književnosti Ivanа Franka, Tarasa Ševčenka. Na nadgrobnoj ploči ispisane su i riječi koje tuguju i mole: Повій вітре з України, на мою могилу, розкажи ми буйнесенький про мою родину!

Neka počivaju u miru Božjem Mihajlo i Julija Černjak na groblju u Bačincima medju svojima, a вітер буйнесенький най приносить пісню украінску, галицку ...!

Tekst o obitelji Černjak napisala ćerka Olja Gregur, rođ. Černjak, а prevela na rusinski jezik Irinka Papuga, profesor, poreklom iz Bačinaca.

www.rusnaci.org

125

З НАГОДИ 80 РОКОХ OД СНОВАНЯ РУСКЕЙ „ПРОСВИТИ” У БАЧИНЦОХ (1932-2012) И 50 РОКОХ ОД ШМЕРЦИ О. МИХАИЛА ЧЕРНЯКА ПАНАХИДА за покойних владикох, священїкох, дзияцох, дзвонарох и парохиянох хтору отримал др Георгий Джуджар, еґзарх за грекокатолїкох, 9. 9.2012. року на Руским грекокатолїцким теметове у Бачинцох Владикове: 1. Др Дионизий Няради 2. Др Гавриїл Букатко 3. Др Йоаким Сеґеди 4. Кир Славомир Микловш 5. Кир Йоаким Гербут Священїки: 1. о. Янко Санич 2. о. Микола Сеґеди 3. о. Йосиф Валковски 4. о. Янко Панїк 5. о. Михаил Уйфалуши Гроб o. Михаила Черняк 6. о. Илия Хранилович 7. о. Штефан Киш 8. о. Владислав Хранилович 9. о. Павло Ґвозданович 10. о. Михайло Ґолубич, поховани у Сримскей Митровици 11. о. Марко Малич, поховани у Сримскей Митровици 12. о. Цирил Дрогобецки 13. о. Янко Шимрак 14. о. Янко Провчи 15. о. Михаил Гирйоватий, поховани у Сримскей Митровици 16. о. Гавриїл Дудаш, поховани у Новим Садзе 17. о. Йосиф Меленюк 18. о. Михаил Черняк, поховани на бачинским теметове зоз панїматку Юлию Черняк, нар. Рамач 19. о. Кирил Бесерминї, поховани у Новим Садзе 20. о. Дюра Фейса, поховани у Дюрдьове

www.rusnaci.org

126 Дзияци: 1. Петро Папуґа (1879-1932) 2. Данил Папуґа (1919-1987) 3. Янко Рац (1922-1995) 4. Йовґен Папуґа (1934-1994) 5. Михайло Киш (1938-2010) 6. Златко Шандор (1973-2013)

Данил Папуґа

Янко Рац

Дзвонаре: 1. Дионизий Джуджар

Йовґен Папуґа

2. Дюра Гарди

Михайло Киш

Златко Шандор

3. Петро Микловш

Бачински парохиянє - почитователє просвитного, театралного и културного живота 1. Янко Скубан, дописователь „Недилї” у Будапешту 2. Михал Папуґа, младши 3. Михал Папуґа, старши 4. Андри Папуґа 5. Штефан Папуґа 6. Янко Папуґа 7. Дюра Дюров Папуґа 8. Дюра Колєсар 9. Яким Колєсар 10. Янко Колєсар Гроб Янка Скубана 11. Йовґен Планчак, предсидатель Месного одбору „Просвити” 12. Янко Венчельовски 14. Амала Венчельовски Колєсар 14. Михал Папуґа Стрибер 15. Лука Сивч 16. Дюра Кечкеш Дупаль 17. Кирил Бесерминї, учитель зоз Шиду 18. Яким Горняк 19. Штефан Бучко

www.rusnaci.org

127 20. Лукач Кечкеш 21. Йовґен Тимко (жил у Новим Садзе) 22. Михал Ковач (жил у Новим Садзе) 23. Михал Гарновски.

24. Янко Джуня 25. Василь Хома 26. Данил Абоджи 27. Мирон Няради-Микловш (жил и умар у Вербаше) 28. Сенка Сивч 29. Нестор Сивч 30. Мелания Горняк-Сивч 31. Рафо Папуґа 32. Владо Киш Медєшов 33. Яким Папуґа (жил у Дюрдьове).

34. Яков Абодї 35. Йовґен Сивч 36. Сенка Папуґа-Бучко (жила у умарла у Дюрдьове) 37. Ксения Бучко-Кечкеш 38. Меланка Канюх-Дїтко (жила у Петровцох) 39. Мирон Канюх Горняков 40. Мария Папуґа-Канюх 41. Мария Горняк (Трейко) Майхер (жила и умарла у Дюрдьове) 42. Сенка Папуґа-Скубан 43. Владо Папуґа, режисер 44. Йовґен Папуґа, судия, жил и робел у Шидзе 45. Йовґен Емейди 46. Яким Емейди (жил у Вуковаре) 47. Юстина Варґа-Семан (жила у Миклошевцох) 48. Мирон Джуджар 49. Веруна Колошняї 50. Лидия Венчельовски 51. Ксения Бучко 52. Леонка Планчак 53. Верунка Планчак 54. Меланка Планчак 55. Михал Джуня 56. Михал Скубан 57. Йоан Киш 58. Дюра Ковач 59. Дюра Цупер 60. Исак Кечкеш

www.rusnaci.org

128 61. Янко Майхер 62. Штефан Бучко 63. Яким Канюх 64. Лукач Кечкеш 65. Янко Ковач 66. Йовґен Скубан, пекар 67. Верунка Канюх 68. Драґен Колєсар (робел у Новим Садзе, поховани є у Петроварадинє) 69. Данил Планчак (жил у Петровцох) 70. Емил Страценски 71. Юстина Бучко (жила и умарла у Руским Керестуре) 72. Юлин Я. Папуґа 73. Василь Джуня 74. Любка Канюх 75. Мирон Джуджар 76. Евґен Хромиш 77. Евґен Когут 78. Мария Торма 79. Феброна Варґа 80. Павлина Лазор 81. Мария Горняк 82. Мария Канюх 83. Любка Ковач-Кулич (жила у Петроварадинє, дзе є и похована) 84. Осиф Джуджар 85. Евґен Киш.

86. Владо Киш 87. Штефка Кечкеш 88. Йовґен Волчко 89. Мирон Е. Папуґа 90. Владо Я. Папуґа (1933-1999) 91. Мирон Й. Скубан 92. Мирон Колошняї (жил и умар у Ґосподїнцох) 93. Яким Колошняї (жил у Миклошевцох) 94. Андри Югас 95. Нестор Югас 96. Владо Югас 97. Драґен Драґа Задрипко 98. Влада Петрович 99. Иринка Канюх Горнякова (1944-2008), жила и умарла у Сримскей Митровици 100. Мария Копчански Ракич (1923-2009), учителька 101. Бошко Урошевич (1933-1971), учитель

www.rusnaci.org

129 ДРУШТВО ЗА РУСИНСКИ ЈЕЗИК, КЊИЖЕВНОСТ И КУЛТУРУ ДРУЖТВО ЗА РУСКИ ЯЗИК, ЛИТЕРАТУРУ И КУЛТУРУ Секция Дружтва у Бачинцох Основна школа „Бранко Радичевич”, Бачинци Литературни секциї Микола М. Кочиш и Бошко Урошевич Културно-просвитне дружтво „Драґен Колєсар”, Бачинци Грекокатолїцка церква, Бачинци Месна заєднїца у Бачинцох

Нови Сад

Орґанизацийни одбор у рамикох Календара рочнїцох за 2012. рок Под покровительством Општини Шид

ПОВОЛАНКА За означованє: 80-рочнїци снованя Рускей „Просвити” у Бачинцох (1932-2012) и 123 рокох од народзеня и 50 рокох од шмерци о. Михаила Черняка (1889-1962), бачинского паноца хтори поховани на Руским теметове у Бачинцох ПРОГРАМА 9. септембер 2012. року (нєдзеля)

14 годзин – Панахида на Руским теметове у Бачинцох Панахиду служи преосвящени владика кир Георгий Джуджар 15 годзин – нащива Етно-хижи и Основней школи у Бачинцох 15,30 годзин – означованє рочнїцох зоз пригодну литературну програму и рефератами (гол Основней школи): 80-рочнїца снованя Рускей „Просвити” у Бачинцох - слово Иринкa Папуґа 50 роки од шмерци о. Михаила Черняка, Бачинци - слово мр о. Даркo Рац Литерарни прилоги читаю школяре ОШ у Бачинцох и закускa

www.rusnaci.org

130 ДРУШТВО ЗА РУСИНСКИ ЈЕЗИК, КЊИЖЕВНОСТ И КУЛТУРУ ДРУЖТВО ЗА РУСКИ ЯЗИК, ЛИТЕРАТУРУ И КУЛТУРУ Секција Друштва у Бачинцима Нови Сад Основна школа „Бранко Радичевич”, Бачинци Литерарне секције Бошко Урошевић и Микола М. Кочиш Културно-просвeтно друштво „Драгутин Драген Колесар”, Бачинци Гркокатоличка црква, Бачинци и Месна заједница у Бачинцима Организациони одбор у оквиру Календара годишњица у 2012. години Под покровитељством Општине Шид

ПОЗИВНИЦА За обележавање 80-годишњице оснивања Русинске „Просвете” у Бачинцима (1932-2012) и 123 година од рођења и 50 година од смрти о. Михаила Черњака (1889-1962), свештеника који је сахрањен на Русинском гробљу у Бачинцима ПРОГРАМ 9. септембар 2012. године (недеља)

14 часова – Панахида на Русинском гробљу у Бачинцима Панахиду служи преосвештени владика др Георгије Џуџар 15 часова – посета Етно-кући и Основној школи у Бачинцимa 15,30 часова – обележавање годишњица са књижевним програмом и рефератима (хол Основне школе): 80-годишњица оснивања Русинске „Просвете” у Бачинцима - реч Иринa Папуга 50 година од смрти о. Михаила Черњака, Бачинци - реч мр о. Даркo Рац Литерарне прилоге читају ученици ОШ у Бачинцима и закуска

www.rusnaci.org

131

ФОТО-ГАЛЕРИЈА – ФОТО-ҐАЛЕРИЯ (20-60-их година 20. века – 20-60-их рокох 20. вику) БАЧИНЦИ

www.rusnaci.org

132

Детињство је дивно доба, свако га се радо сећа, то сећање за многе је једина и права срећа. Луција Тасић, Пуно је радости

www.rusnaci.org

133

Породица Лазара и Кристине Вујковић била је једна од најугледнијих и најимућнијих у Бачинцима. То се види и по изгледу њихове одеће која је била од блиша, свиле, штофа, чоје, а саставни део женске одеће били су дукати (25). Улица у којој су становали (сада Железничка) звала се Вујковић шор.

www.rusnaci.org

134

ЙОВҐЕН ПАПУҐА правнїк, економиста, судия у Шидзе, по походзеню зоз Бачинцох (1920-1966)

Йовґен Папуґа, народзени 4. децембра 1920. року у Бачинцох, тедишнї срез Шид, Войводина, НР Сербия. Родичи: оцец Дюра Папуґа, по фаху майстор колєсар и мац Олґa, народзена Киш, занїмали ше зоз польопривреду. Мал брата Рафаила и шестру Паву. По националносци, як и його родичи буо Руснак. У Бачинцох закончел штири класи основней школи, ґимназию зоз матуру у Львове (терашнї город у України), а Правни факултет (24. 07. 1946. року) и Економски факултет (21. 06. 1951. року) у Загребе. Под час Другей шветовей войни бул у Бачинцох и єден час робел як општински писар. Дня 10. септембра 1944. року прешол до НОБ и кратши час бул у Команди места Шид, а потим як борец у VII Войводянскей бриґади, 51. дивизиї. Ранєни є до обидвох подколєнкох на преходу Драви при Батини (Бараня) 22. новембра 1944. року. До 15. януара 1945. року лїчел ше у шпиталю у Зомборе и Сримскей Митровици. Од 15. януара 1945. року, док бул рековалесцент та по 26. юний 1945. рок бул секретар Рухомого польского хирурґийного шпиталю число 399 (подполковнїк др Папо, Сараєво). Од 27. юния по 17. октобер 1945. року бул администратор Лїкарско-лєтацкей комисиї при Команди воздухоплївства ЮНА у Земунє (началнїк майор Краус), а 17. октобра 1945. року є демобилизовани пре предлужованє студийох. Участвовал у вибудови младежскей гайзибанскей драги Брчко-Бановичи. Од 24. октобра 1947. по 19. януар 1948. року бул на надослуженю воєного рока у стаємним кадре. Самостойнє почал робиц 1948. року у Статистичним уряду НР Горватскей. З ришеньом Министерства правосудства НР Горватскей, число: 5832/1953. од 2. октобра 1952. року, поставени є за приправнїка референта Котарского (Срезкого) суду у Винковцох, дзе робел по 28. май 1954. року, кад є вибрани за судию Котарского суду у Винковцох. 13. юния 1955. року положел фахови правосудни испит, а 29. децембра 1955. року вибрани є за судию Срезкого суду у Шидзе.

www.rusnaci.org

135 Истого, 1955. року оженєл ше зоз Марию Тот, дактилоґрафкиню тедишнього Срезкого суду у Шидзе зоз хтору мал двох синох: Ромка (народзеного 11. 07. 1957. року) и Иринея (народзеного 23. 10. 1959. року). Зоз ришеньом Народного одбору Среза Сримска Митровица, од 4. юния 1957. року, вибрани є за предсидателя истого Суду, у хторим робел по свою шмерц (погинул) кед окончовал службену длужносц 13. фебруара 1966. року. Йовґен Папуґа ище як школяр III класи основней школи бул укапчани до активносцох Месного одбору рускей „Просвити“ у Бачинцох, цо ше може видзиц зоз Списку членох и даровательох РНПД (б. 17. и 67), а и познєйше у значней мири потримовал єй роботу, як и културно-просвитни активносци хтори у Бачинцох орґанизовани нєпостредно по Другей шветовей войни. Ромко Папуґа

Ириней и Ромко Папуґово зоз мацеру Марию у Шидзе

www.rusnaci.org

136

ЕУГЕН ПАПУГА правник, економиста, судија у Шиду, пореклом из Бачинаца (1920-1966)

Еуген Папуга је рођен 4. децембра 1920. године у Бачинцима, тадашњи котар (срез) Шид, Војводина, НР Србија, од родитеља Ђуре Папуга, који је по струци био колар и мајке Олге, рођене Киш, који су се бавили пољопривредом. Имао је рођеног брата Рафаила и сестру Паву. По националности је као и његови родитељи био Русин. У Бачинцима је завршио четири разреда основне школе, гимназију са матуром у Лавову (садашњи град у Украјини), а Правни факултет (24. 07. 1946. године) и Економски факултет (21. 06. 1951. године) у Загребу. За време Другог светског рата био је у Бачинцима и једно време радио као општински писар. Дана 10. септембра 1944. године прешао је у НОБ и краће време био у Команди места Шид, а затим као борац у VII Војвођанској бригади, 51. дивизије. Рањен је у обе потколенице на прелазу Драве код Батине (Барања) 22. новембра 1944. године. До 15. јануара 1945. године лечио се у болницама у Сомбору и Сремској Митровици. Од 15. јануара 1945. године, док је био рековалесцент па све до 26. јуна 1945. године био је секретар Покретне пољске хируршке болнице број 399 (потпуковник др Папо, Сарајево). Од 27. јуна до 17. октобра 1945. годие био је администратор Лекарско-летачке комисије при Команди ваздухопловства ЈНА у Земуну (начелник мајор Краус), а 17. октобра 1945. године је демобилисан ради наставка студија. Учествовао је у изградњи омладинске пруге Брчко-Бановићи. Од 24. октобра 1947. до 19, јануара 1948. године био је на надослужењу војног рока у сталном кадру. Самостално је почео да ради 1948. године у Статистичком уреду (заводу) НР Хрватске. Решењем Министарства правосуђа НР Хрватске број: 5832/1953. од 2. октобра 1952. године, постављен је за приправника референта Котарског суда у Винковцима, где је радио до 28. маја 1954. године, када је изабран за судију Котарског суда у Винковцима. 13. јуна 1955. године положио је стручни правосудни испит, а 29. децембра 1955. године изабран је за судију Среског суда у Шиду.

www.rusnaci.org

137 Исте, 1955. године оженио се са Маријом Тот, дактилографкињом тадашњег Среског суда у Шиду, са којом је имао два сина: Ромка (рођеног 11. 07. 1957. године) и Иринеја (рођеног 23. 10. 1959. године). Решењем Народног одбора Среза Сремска Митровица, од 4. јуна 1957. године, изабран је за председника истог Суда у коме је радио све до погибије приликом обављања службене дужности 13. фебруара 1966. године.

Еуген Папуга је још као ученик III разреда основне школе био укључен у активности Месног одбора русинске „Просвете“ у Бачинцима, што се може видети из Списка чланова и дародаваца РНПД (стр. 17. и 67), а и касније је у знатној мери подржавао њен рад, као и културно-просветне активности које су у Бачинцима организоване непосредно после Другог светског рата. Ромко Папуга

Евген Папуга са синовима Иринејом и Ромком у Шиду

www.rusnaci.org

138

Так ше облєкали нашо руски жени и дзеци у Бачинцох початком 20. вика. На фотоґрафиї зоз 1917. року Ана Ганя Папуґа, нар. Арва (Руски Керестур, 1982 - Бачинци, 1956) зоз дзецми дзивку Верунку, познєйше одату Бурчак (Бачинци, 1909 - Петровци, 1989) и сином Янком (Бачинци, 1914 - Руски Керестур, 1998), баба, нина и оцец автора кнїжки. На другим боку фотоґрафиї зоз писанима рускима буквами баба Ганя, хтора у свой час була школярка учителя Петра Кузмка у Руским Керестуре написала свойому супругови Михалови (сновательни член РНПД 1919. року, фот. на 15. боку) хтори у Першей шветовей войни бул на фронти у Нишу, шлїдуюце:

Щешлїви Нови рок паро моя. Вширим швеце пришли зме вас опатриц. Апо наш опатриц Верунка и Яник. Идземе по тей драги далєкей дзе вас найдземе. Пришли зме вас оптри, най Бог Нєбесни да мир, любов и най уж вецей нє будзе война, Анна Папуґа.

www.rusnaci.org

139

Руска свадзба – питанки у Югасових у Бачинцох кед ше учителька Ксения Сенка одавала за учителя Янка Саламона до Шиду (1949), старостове були Мирон Ґрайцар зоз Шиду и Данил Саламун з Беркасова, a видавач Василь Джуня и свашки Сенка Скубанова и Анґела Канюхова зоз Бачинцох.

На свадзба Ганчи и Йовґена (дзияка) Папуґових у Бачинцох (1952), старостове були Дюра Папуґа з Миклошевцох и Данил Саламун з Беркасова, видавач Василь Джуня з Бачинцох, а свашки Сенка Папуґа з Миклошевцох и Магда Страценски з Бачинцох.

www.rusnaci.org

140

Ганча (Варґа) Папуґа

Ганча зоз пайташками у руских сукньох: блишових, ризових, кадифох, по осемдзешат ... у Шиду на Кирбаю (1952)

www.rusnaci.org

141

Евґения Ґенка Папуґа

Владо и Ґенка Папуґово после винчаня у церви, старостове на свадзби им були: Владо Павлович (з Керестура) и Владо Киш, видавач Данил Папуґа, свашки: Штефка Киш и Верунка Вереш (з Миклошевцох), на фот. и Мирон Папуґа, Цила Папуґа, Данил Скубан, Осиф Страценски и Яким Ждиняк (з Беркасова), Яким Папуґа, Меланка Канюх и други (1955)

www.rusnaci.org

142

Нада и Негован Лазаров

Срета и Дана Лазаров са децом Десимиром и Негованом (1937)

Сватови Наде и Негована Лазаров, 29.11.1959. година у Бачинцима

www.rusnaci.org

143

Мирјана и Десимир Лазаров

Редуше у сватовима

www.rusnaci.org

144

Jованка Лазаров са сином Жељком (рођен 19.01.1951, живи у Бачинцима)

Олгица Вујковић и син Ђорђе (1950) (рођен 2.10.1949. у Бачинцима, преминуо у 17 години живота 1967)

ЂОРЂЕ ВУЈКОВИЋ (1949-1967) Епитаф – Бачинци Дођи види колико је млад био Млад сам био од седамнаест лета ал’ сам моро да одем са света. Много хтео, много започео, ал’ му Босут живот одузео истргну ме од оца, мајке миле и од моје сестрице једине. Закопа ми живот радост, угуши ми моју младост. Ја оставих село драго, у коме се песме роје и у њему момке чиле и девојке ведре миле које песмом својом тихом успављују село моје Ја оставих и потонух у валима мутне реке и понесох тужни поглед моје мајке, милог деке, ал’ највећи бол понесох родитељске тешке ране и једине сестре моје, њене очи уплакане.

www.rusnaci.org

145

Девојке из Бачинаца

Свадба Мирјане и Лазара Лазаров у Бачинцима

www.rusnaci.org

146

Свадзба – питанки кед Силво Папуґа одавал дзивку Верунку за Йовґена Вольчкового у Бачинцох

Гудаци на свадзби Петра Кечкеша у Бачинцох (30-их рокох 20. вику)

www.rusnaci.org

147

Славко Пап, Янко Рац, зоз гармунику, Мирон Скубан, Яким Задрипко, Мирослав Микловш, Микола Олеяр и Нестор Задрипко (Бачинци, 1954)

Пратки у Задрипкових на Руским ґужлє у Бачинцох: у горнїм шоре Штефан Хромиш, Меланка Емейди, у штреднїм шоре з лїва на право Сенка Венчельовски, Сенка Сеґеди, Сенка Папуґа, Леона Лела Венчельовски, Агнетка Цупер, Данил Провчи, Йозефка Майхер, Оленка Гарновски, Верунка Киш, Мирон Сухань, Славица Субич, шедза Нада Джуджар, Михал Мижо Рац, Влада Задрипко, зоз гармунику, Данил Надь, Драґен Драґа Задрипко, Верунка Емейди, долу куча Яким Задрипко, Йовґен Задрипко и Данил Сухань (1955)

www.rusnaci.org

148

Пратки у „Просвити” у Бачинцох: горе стоя Яким Задрипко, Павле Хромиш и Дюра Джуджар, штреднї шор Марча Варґа, Данил Задрипко, Владо Папуґа, Мижо Киш, Петро Гарвильчак, Владо Скубан, Йовґен Рац, Неманя Новакович, Лазар Лала Вуйкович, Штефка Ґимнаровски и Штефка Яблонски, шедза Оленка Кечкеш, Надинка Сивч, Меланка Сивч, Павлинка Семан, дзивка зоз Петровцох, Маґда Варґа, Сенка Задрипко, Люпка Загорянски и Ганча Папуґа, куча Мирчо Канюх и Данил Провчи (1953)

Пратки у Югасових у Бачинцох: горе стоя Йовґен Рац, Милена Югас, Владо Скубан, Данил Провчи, Штефка Киш, Мижо Киш, Владо Югас (хлапец), Ганча Папуґа, Мирон Канюх, Данил Задрипко, Мирон Папуґа, Данил Майхер и Йовґен Венчельовски, штреднї шор Павлинка Семан, Марча Варґа, Надинка Сивч, Люпка Рац, Ганча Папуґа и Нада Провчи, куча Оленка Кечкеш, Янко Рац, зоз гармунику, и Люпка Загорянски (1956)

www.rusnaci.org

149

Иринка (5) и Мирон (7) зоз шестринїцу Иринка зоз бабку и Мирон зоз заяцом Иринку Рац Дзвонарову (10) зоз Р. Керестура Папуґово кед були дзеци у Бачинцох (1953)

Йовґен и Мирон Папуґово зоз коньом чилашом (1946)

Нестор Югас и Влада Папуґа (1950) на коньох хтори ше волали Вилма и Путко

www.rusnaci.org

150

Руски дзивчата у Бачинцох Верунка Емейди, Агнетка Цупер, Сенка Папуга, Сенка Венчельовски, Нада Провчи и Нада Джуджар (1954)

Руски дзивчата и хлапци у Бачинцох Верунка Емейди, Йовґен Рац, Агнетка Цупер, Леона Лела Венчельовски, Данил Надь и Нада Джуджар (1955)

www.rusnaci.org

151

Зоз учительку Цецилию Цилу Цап: Надинка Сивч, Люпка Рац, Верунка Тимко, Марча Варґа, Меланка Сивч, Оленка Кечкеш, Оленка Рац и Ганча Кривошия, IV класа, 28. мая 1954. року

Оленка Кечкеш, Данил Провчи, Меланка Сивч, Цецилия Цила Цап, учителька и кореоґраф, Надинка Сивч, Владо Скубан, Люпка Загорянски, Михайло Мижо Киш и Мефтод Новта (1953)

www.rusnaci.org

152

Агнетка Цуперова у червеней блишовей рускей сукнї

Дзивчата зоз Бачинцох Верунка Емейди, Ганча Папуґа и Агнетка Цупер и хлапци Любомир Гнатко и Михайло Балащак у Бикичу на Кирбаю

www.rusnaci.org

153

Меланка и Верунка Емейди (1961)

Верунка Емейди и Ксения Сенка Папуґа

www.rusnaci.org

154

Надинка и Сенка Сивч (1961)

Мижо и Надинка Киш Медєшово (1956)

www.rusnaci.org

155

Бачински дзивчата у руских сукньох: Сенка Венчельовски, Сенка Папуґа, Верунка Емейди и Агнетка Цупер (1957)

Иринка Киш, Иринка Папуґа, Меланка Емейди, Ґенка Джуня и Сенка Сивч у руских сукньох (1961)

www.rusnaci.org

156

Яким Папуґа, Иринка Канюх, Нестор Папуґа, Люпка Варґа, Данил Надь, Сенка Сивч, Нестор Сивч, Мирон Папуґа, Иринка Папуґа, Ярослав Папуґа, Меланка Емейди зоз Бaчинцох и шовґор Дюра Виславски Палков зоз Руского Керестура (14. 07. 1962)

Иринка Папуґа, Яким Папуґа, Сенка Сивч, Драґен Драґа Задрипко, Меланка Емейди и Штефан Хромиш (у Бачинцох, 21.01.1962. року кед ше женєл Владо Катринов)

www.rusnaci.org

157

Верни пайташки Сенка Сивч и Иринка Папуґа зоз Бачинцох (1962)

Сенка и Иринка ше ознова стретли после 50 рокох на Кирбай на Лукача 31. октобра 2011. року при теметове у Бачинцох

www.rusnaci.org

158

Яким Шандор, Йовґен Джуджар и Остоя Маркович (2011)

Яким Шандор, Йовґен Джуджар, Милан Радивойшич и Влада Задрипко пооправяли руску „Просвиту” Етно хижу у Бачинцох (2011)

www.rusnaci.org

159

Перша схадзка Орґанизацийного одбору з нагоди означованя 80-рочнїци рускей „Просвити” у Бачинцох: Славко Цупер, мр о. Дарко Рац, Владимир Джуня, Владимир Задрипко, Милан Радивойшич, Златица Сивч Здравич и Иринка Папуґа (у Етно хижи, 23.06.2012)

Члени Орґанизацийного одбору нащивели гроб о. Михаила Черняка на Руским теметове

www.rusnaci.org

160

Друга схадзка Орґанизацийного одбору з нагоди означованя 80-рочнїци рускей „Просвити” у Бачинцох: Иринка Папуґа, Златица Сивч Здравич, Златко Шандор, Милан Радивойшич, Владимир Задрипко, Владимир Дїтко и Славко Цупер (у Етно хижи, 25.08.2012)

www.rusnaci.org

161

Школяре ше зоз наставнїцами Златку Сивч Здравич, Таню Ракич и Светлану Жанплонґ пририхтовали за програму (25.08.2012), а потим на програми (9. 09. 2013) читали стихи

Мирослав Надь, Божидар Загорянски, Андєла Добраш, Божидар Тубић

Ивана Джуня, Оґнєн Цвитанович, Дарко Бучко

www.rusnaci.org

162

На уходзе до школи у Бачинцох: Владимир Джуня, др Георгий Джуджар, eґзарх, мр о. Дарко Рац, парох бачински (9.09.2012)

Др Георгий Джуджар зоз членми Орґанизацибого одбору нащивел Етно-хижу

www.rusnaci.org

163

Учашнїки програми означованя 80 рокох рускей „Просвити” у школи у Бачинцох (Основна школа, 9.09.2012)

www.rusnaci.org

164

Додзелованє припознаньох з нагоди означованя 80-рочнїци рускей „Просвити” у Бачинцох: Вукадин Божович, Владимир Джуня, мр о. Дарко Рац, Иринка Папуґа и Златица Сивч Здравич

Мр Вера Дупало, Иринка Папуґа, Владимир Джуня и мр о. Дарко Рац на програми у Бачинцох (9.09.2012)

www.rusnaci.org

165

Учашнїки програми нащивели гроб Бошка Бати Урошевича на теметове у Бачинцох (9.09.2012)

При гробе учительки Мариї Марчи Ракичовей у Бачинцох (9.09.2012)

www.rusnaci.org

166

Илијa Башичевић Босиљ „Бачиначки брест”

www.rusnaci.org

167

Цвеће Ирини Иринки Папуга од мр Далибора Фарбаша, директора Основне школе „Бранко Радичевић” у Бачинцима и Шиду и наставница: Златице Сивч Здравић и Светлане Жанплонг у „Илијануму” поред слике „Бачиначки брест”, 7.09.2013. год. у Шиду

www.rusnaci.org

168 РЕЦЕНЗЕНТИ О КНЇЖКИ

ТАК ТРЕБА И НАДАЛЄЙ РОБИЦ! (Ирина Папуґа: 80 роки од снованя рускей „Просвити” у Бачинцох) Зоз вельким задовольством и окремну увагу сом пречитал рукопис моноґрафиї Иринки Папуґовей под насловом „80 роки од снованя Рускей просвити у Бачинцох”. Попри моноґрафийох покойного Любомира Рамача „Културни живот Руснацох у Дюрдьове 1900 -2000” (2000. року), редактора Славка Сабоа „КПД ,Карпати’ 1990-2000 Вербас” (2000. року), автора Дюри Лїкара „85 роки културней дїялносци у Миклошевцох”, Штефана Гудака „ПЕТРОВЦИ 85 роки културнопросвитней и уметнїцкей роботи” (2004. року), напису Славка Папа Петраньового „Културно-просвитна робота Руснацох у Сримскей Митровици од 1951. по 1957. рок” у моноґрафиї „Руснаци у Сримскей Митровици, статї и материяли” (2004. року), и публикациї редакторки Леони Лабош-Гайдук „Руснаци у Шидзе и околних местох, три значни ювилеї” (2007. року), то, по рахунки автора тих шорикох, седма по шоре моноґрафия пошвецена културнопросвитному животу Руснацох на просторох Бачкей, Сриму и Славониї. Авторка Иринка Папуґова, професор педаґоґиї, по походзеню зоз Бачинцох, уложела вельо труду до виглєдованя и зазберованя историйних материялох на основи котрих мож було створиц ясну и документовану слику о тим цо витворене у култури и просвити Руснацох у Бачинцох през осем децениї. Єй припада и заслуга за снованє едициї „Одняте од забуца” у рамикох Дружтва за руски язик, литературу и културу, у котрей по тераз обявени тринац наслови, а предложени рукопис ма буц штернаста публикация по шоре. Автор тих шорикох и на тот завод муши похвалїц витирвалосц Иринки Папуґовей у усиловносцох же би ше цо вецей зачувало од забуца тото цо твори идентитет рускей националней заєднїци на просторох Бачкей, Сриму и Славониї. Рукопис предложеней моноґрафиї може послужиц як приклад будуцим хронїчаром же як треба робиц кед ше сце будуцим поколєньом представиц тото цо їх предки створели и з якима ше проблемами борели. Рукопис подкрипени зоз вельким числом документарних фотоґрафийох и поволованьом на виродостойни документи и други релевантни жридла. Окреме треба визначиц документи котри ше чуваю у Архиве Войводини у Новим Садзе, Историйним архиве Сриму у Сримскей Митровици, та руски публикациї зоз периоду медзи двома шветовима войнами и познєйши. Як назначене у уводним слове предложеного рукопису, видаваню тей моноґрафиї з боку Секциї Дружтва за руски язик, литературу и културу у Бачинцох як видавателя, потримовку дали Културнопросвитне дружтво „Драґутин Драґен Колєсар” з Бачинцох, Основна школа „Бранко Радичевич” Шид (Оддзелєнє у Бачинцох), и Месна заєднїца Бачинци. Маюци у оглядзе шицко цо по тераз спомнуте, я цепло препоручуєм тот рукопис моноґрафиї же би ше го видруковало! Рецензент: Дюра Латяк

www.rusnaci.org

169

НАШИМ БАЧИНЧАНОМ НА ДАРУНОК, ПАМЯТКУ И ЧЕСЦ (Ирина Папуґа „Руска ‚Просвита‘ у Бачинцох” – Ирина Папуга „Русинска ‚Просвета‘ у Бачинцима” , 2012) Маме чесц редакциї и видавательом кнїжки сообщиц нашо думанє о рукопису кнїжки Ирини Папуґа „Руска ‚Просвита‘ у Бачинцох”, хтора виходзи як двоязичне виданє на руским и сербским язику. Тема „80 роки рускей „Просвити” у Бачинцох” було авторково викладанє з нагоди означованя 80 рокох од снованя рускей „Просвити” у Бачинцох (1932-2012), хторе отримане 9. септембра 2012. року у Бачинцох. Кнїжка ма вецей часци: Перша часц, хтора пошвецена рускей „Просвити” у Бачинцох облапя три периоди: – перши период роботи рускей „Просвити” у Бачинцох од 1919. по 1932. рок, – други период активносци „Просвити” од 1932. по 1941. рок у рамикох хторого слово о снованю месного одбору, рускей школи, церковним живоце, театралней дїялносци и статистичних податкох Руснацох у Бачинцох и – треци период нєпостредно по Другей шветовей войни як одгуки „Просвити”, насампредз на театралним планє. Друга часц кнїжки пошвецена рочнїцом о. Михаила Черняка, церковного и културного дїяча зоз панахиду хтора отримана 9. септембра 2012. року на Руским теметове у Бачинцох. У трецей часци, под назву Фото ґалерия ше находза фотоґрафиї хтори вязани за културни, театрални и каждодньови живот жительох Бачинцох и означованє 80-рочнїци „Просвити” у Бачинцох 2012. року. Анализуюци начишлєни поглавя мож констатовац же ше авторки удало указац на факт же Руснаци у Бачинцох, хтори ту вєдно зоз Сербами жию блїзко два вики (почали ше насельовац 1843, 1841. року зоз Руского Керестура и Коцура) у периодзе 20-тих по 60-ти роки 20. вику витворели значни просвитни, вирски и културни активносци о хторих могло пречитац у рускей периодики медзи двома войнами: „Руских календарох” и „Руских новинох” и познєйше у „Руским слове”, а тераз су ту у тей кнїжки обєдинєни и подкрипени зоз архивскима материялами и фотоґрафиями. Факт же бачински Руснаци уж на конститутивней схадзки Руского народного просвитного дружтва, 2. юлия 1919. року, мали своїх двох представительох, гутори же були активни у културним и дружтвеним живоце як и Руснаци з других наших (14) местох. Тиж витворели и значну активносц кед 1932. року основали Месни одбор рускей „Просвити”, чийо Правила за роботу 12. мая 1933 року прилапело Просвитне оддзелєнє Кральовскей банскей управи Дунайскей бановини з Нового Саду, а мали и свой власни будинок зоз читальню у хторим отримовали театрални представи и други културни активносци. Месни одбор „Просвити” вєдно зоз управу тедишнєй школи у Бачинцох иницировал и виучованє руского язика у школи, цо у складзе зоз тедишнїма законскима предписанями и достаточним числом руских школярох и витворене, а цо мож подкрипиц

www.rusnaci.org

170 зоз Одлуку Оддзелєня за основну наставу Министерства просвити Кральовини Югославиї зоз Беоґраду, од 23. януара 1935. року, у хторей стало же министер просвити одлучел же би ше у Державней народней школи у Бачинцох, срез шидски, Бановина дунайска, отворело єдно оддзелєнє зоз руским наставним язиком. Треба надпомнуц же министер просвити у тот час бул Стеван Чирич (1886-1955), по походзеню зоз Сримских Каловцох, хтори тих трицетих рокох бул и предсидатель Народней Скупштини Кральовини Югославиї (19351938), односно праве теди кед бул закончени и 18. октобра 1936. року шветочно отворени нови (терашнї) скупштински будинок у Беоґрадзе. Кед у питаню церковни живот у Бачинцох, вон и у тей кнїжки ма углядне место (лєпше: заслужене место) и мож констатовац же ше „Просвита” и церква у своїх активносцох потримовали, дополньовали и посциговали замерковани резултати. Священїки ше вєдно зоз членми церковного одбору намагали отримовац церковни будинок, набавяц богослужебни кнїжки, отримовац виронауку итд. Кед у питаню културни активносци рускей „Просвити” у Бачинцох вец треба визначиц богати театрални живот, хтори тиж призначени у рускей периодики медзи двома войнами и нєпостредно потим, а о хторим мож найсц податки и у двох томох кнїжкох автора Дюри Латяка „Театрални живот Руснацох”, у виданю НВУ „Руске слово”, Нови Сад (2008. и 2011. року) дзе медзи иншим записане и тото: „З вельким жальом мушиме констатовац же чежко предпоставиц же би театрална дїялносц Руснацох у Бачинцох ище дакеди могла буц обновена”. Бачинчанє то добре знаю и зоз тим ше мушa помириц, алє ше и цеша же їх (нашо) предки на тим планє у прешлим (20. вику) тоту активносц у обласци култури и просвити пестовали, же мали добрих ґлумцох и режисерох, же медзи авторами текстох театралних представох були найвецей нашо руски, же бавени и представи сербских писательох, же бачински патрачe мали нагоду видзиц такповесц найреномованши представи хтори бавени и у других руских местох (Руским Керестуре, Коцуре, Шидзе), же представи виводзени у власних просторийох на бини у „Просвити”, же ше зоз представами нащивйовало такповесц шицки нашо руски штредки, же ше участвовало на смотрох рускей драмскей творчосци у Сриме и ширше, же ґлумци и режисере були на вецей заводи похвальовани итд. У рамикох 80-рочнїци „Рускей ’Просвити‘ у Бачинцох” означена и 123-рочнїца народзеня и 50-рочнїца шмерци о. Михаила Черняка, бачинского пароха хтори поховани на Руским теметове у Бачинцох, та у кнїжки обявени и пригодни написи о його живоце и роботи як и фамелийне стебло Чернякових, хторе составела (написала) паноцова Чернякова дзивка Олґа Ґреґур. Кнїжка приклад як мож зоз дзеку и роботу приблїжиц читательом податки о прешлосци Руснацох. Авторка зоз потримовку информаторох и з помоцу литератури о скорейших спатраньох тей тематики, роботу о рускей „Просвити” у Бачинцох, успишно составела и написала. Значносц того рукопису, односно кнїжки хтора ше обявює як двоязичне виданє по руски и сербски и у тим же то тераз тирваци документ о 80-рочней дїялносци рускей „Просвити” и ширше о културним и церковним живоце Руснацох у Бачинцох. Виложени факти у кнїжки засновани на документох и подкрипени з прилогами и илустрациями. Текст виложени преглядно и поступнє и вирна є слика живота хтори вельо значел и значи нашим людзом и до чого вони вше тримали и тераз тримаю. Думаня зме же тот рукопис треба друковац и прето же би факти о прешлосци були зачувани од забуца, як и же би будуци ґенерациї були инспировани чувац и пестовац свойо власне. Потребне ценїц авторкову роботу на виглєдованю и писаню тей теми, а

www.rusnaci.org

171 видавательом кнїжки подзековац же ше одважели видруковац ю и так упознац ширшу явносц о културней прешлосци. Кнїжка виходзи у Едициї „Одняте од забуца” Дружтва за руски язик, литературу и културу як 14. по шоре, у рамикох хторей уж обявени виданя о Руснацох у Шидзе, Сримскей Митровици, Новим Орахове, Миклошевцох, Руским Керестуре, Коцуре, цо за кажду похвалу. Як рецензенти думаня зме тиж же би таки и подобни кнїжки требали буц присутни у местох (валалох и городох) насампредз у обисцох наших людзох, та и ширше при почитовательох рускей прешлосци, при виглєдовачох, педаґоґох, етнолоґох итд. Рецензенти: Олена Папуґа и Мартица (Папуґа) Тамаш

РЕЦЕНЗЕНТИ О КЊИЗИ:

ТАКО ТРЕБА И НАДАЉЕ РАДИТИ! (Ирина Папуга: РУСИНСКА „ПРОСВЕТА” У БАЧИНЦИМА 80 ГОДИНА ОД ОСНИВАЊА) Са великим задовољством и посебном пажњом прочитао сам рукопис монографије Ирине Папуга са насловом „Русинскa ’Просвета‘ у Бачинцима”, поводом 80 година од оснивања. Поред монографија покојног Љубомира Рамача „Културни живот Русина у Ђурђеву 1900-2000” (2000. године), уредника Славка Сабоа „КПД ,Карпати’ 1990-2000 Врбас” (2000. године), аутора Ђуре Љикара „85 година културне делатности у Миклушевцима”, Штефана Худака „ПЕТРОВЦИ – 85 година културнопросветног и уметничког рада” (2004. године), написа Славка Папа Петрања „Културно-просветни рад Русина у Сремској Митровици од 1951. до 1957. године” у моноґрафиї „Руснаци у Сримскей Митровици, статї и материяли” (2004. године) и публикације уреднице Леоне Лабош-Хајдук „Руснаци у Шидзе и околних местох, три значни ювилеї” (2007. године), ово је, према рачуници аутора ових редова, седма по реду монографија посвећена културнопросветном животу Русина на просторима Бачке, Срема и Славоније. Ауторка Ирина Папуга, професор педагогије, пореклом из Бачинаца, уложила је много труда у истраживање и прикупљање историјских материјала на основу којих је могла да се створи јасна и документована слика о ономе што је остварено у култури и просвети Русина у Бачинцима током осам деценија. Њој припада и заслуга за оснивање едиције „Отето од заборава” у оквиру Друштва за русински језик, књижевност и културу, у којој је до данас објављено тринаест наслова, а предложени рукопис би требало да буде четрнаеста публикација по реду. Аутор ових редова и овом приликом мора да похвали истрајност Ирине Папуга у напорима да се што више сачува од заборава оно што чини идентитет русинске националне заједнице на просторима Бачке, Срема и Славоније. Рукопис предложене монографије може да послужи као пример будућим хроничарима како треба да се ради уколико желимо будућим поколењима да представимо оно што су њихови преци створили и са каквим су се проблемима борили. Рукопис је поткрепљен великим бројем документарних фотографија и позивањем на веродостојна документа и друге релевантне

www.rusnaci.org

172 изворе. Посебно треба истаћи документа која се чувају у Архиву Војводине у Новом Саду, Историјском архиву Срема у Сремској Митровици, те русинске публикације из периода између два светска рата и касније. Као што је наведено у уводној речи предложеног рукописа, издавању ове монографије Секције Друштва за русински језик, књижевност и културу у Бачинцима као издавача, подршку су дали Културнопросветно друштво „Драгутин Драген Колесар” из Бачинаца, Основна школа „Бранко Радичевић” Шид (Одељење у Бачинцима) и Месна заједница Бачинци. Имајући у виду све до сада поменуто, ја топло препоручујем овај рукопис монографије за штампање! Рецензент: Ђура Лаћак

НАШИМ БАЧИНЧАНИМА НА ПОКЛОН, СЕЋАЊЕ И ЧАСТ (Ирина Папуга „Русинска ‚Просвета‘ у Бачинцима” – Ирина Папуґа „Руска ‚Просвита‘ у Бачинцох”, 2012) Част нам је да редакцији и издавачима књиге саопштимо наше мишљење о рукопису књиге Ирине Папуга „Русинска ‚Просвета‘ у Бачинцима” која излази као двојезично издање на русинском и српском језику. Тема „80 година русинске ‚Просвете‘ у Бачинцима” било је ауторкино предавање поводом обележавања 80 година од оснивања русинске „Просвете ” у Бачинцима (1932-2012), које је одржано, 9. септембра 2012. година у Бачинцима. Књига има више делова: Први део, који је посвећен русинској „Просвети” у Бачинцима обухвата три периода: – први период рада русинске „Просвете” у Бачинцима од 1919. до 1932. године – други период: активности „Просвете” од 1932. до 1941. године у оквиру којег је реч о оснивању месног одбора, о русинској школи, црквеном животу, позоришној делатности и статистичким подацима Русина у Бачинцима и – трећи период непосредно после Другог светског рата, као одјеци „Просвете”, пре свега на позоришном плану. Други део књиге посвећен је годишњицама свештеника о. Михаила Черњака, црквеног и културног активисте са панахидом која је одржана 9. септембра 2012. године на Русинском гробљу у Бачинцима. У трећем делу, под називом Фото галерија налазе се фотографије које су везане за културни, позоришни и свакодневни живот житеља Бачинаца и обележавање 80-годишњице „Просвете” у Бачинцима, 2012. године. Анализирајући неведена поглавља може се констатовати да је ауторка успела да укаже на чињенице да се Русини у Бачинцима, који заједно са Србима овде живе близу два века (почели су се досељавати 1843, 1841. године из Руског Крстура и Куцуре) у периоду од 20-их. до 60-их година 20. века остварили значајне просветне, верске и културне активности о којима се до сада могло прочитати у русинској периодици између

www.rusnaci.org

173 два светска рата: „Русинским календарима” и „Русинским новинама” и касније у „Руском слову”, а сада су овде у овој књизи обједињени и поткрепљени архивским материјалима и фотографијама. Чињеница да су бачиначки Русини већ на конститутивној седници Русинског народног просветног друштва, 2. јула 1919. године, имали своја два представника, говори да су били укључени у културни и друштвени живот као и Русини из других (14) места. Исто тако, остварили су и значајну активност када су 1932. године основали Месни одбор русинске „Просвете” чија је Правила о раду, 12. маја 1933. године прихватило Просветно одељење Краљевске банске управе Дунавске бановине из Новог Сада, а имали су и свој властити објекат (зграду, кућу) са читаоницом у којој су одржавали позоришне представе и друге културне активности. Месни одбор „Просвете” је заједно са управом школе у Бачинцима иницирао изучавање русинског језика у школи, што је у складу са тадашњим законским прописима и пре свега довољним бројем русинских ученика и остварено, а што се може поткрепити и Одлуком Одељења за основну наставу Министарства просвете Краљевине Југославије из Београда, од 23. јануара 1935. године у којој је стајало да је министар просвете одлучио да се у Државној народној школи у Бачинцима, срез шидски, Бановина дунавска, отвори једно оделење са русинским наставним језиком. Треба напоменути да је министар просвете у то време био Стеван Ћирић (1886-1955), пореклом из Сремских Карловаца, који је тих тридесетих година био и председник Народне Скупштине Краљевине Југославије (1935-1938), односно управо тада када је била завршена и 18. октобра 1936. године свечано отворена нова зграда Скупштине Краљевине Југославије (сада Народна скупштина) у Београду. Кад је у питању црквени живот у Бачинцима, он у овој књизи има заслужено место и може се констатовати да су се „Просвета” и црква у својим активностима допуњавале, подржавале и постизале запажене резултате. Свештеници и чланови црковеног одбора су настојали на одржавању црквеног објекта, набавци богослужебних књига, одржавању веронауке итд. Кад су у питаню културне активности русинске „Просвете” у Бачинцима, потребно је истаћи богат позоришни живот, о којем је писано у русинској периодици између два светска рата и непосредно после, а о чему се налазе подаци и у књигама (два тома), аутора Ђуре Лаћака „Позоришни живот Русина”, у издању НВУ „Руске слово”, Нови Сад (2008. и 2011. године), где између осталог стоји и следеће: „Са великом жалошћу морамо констатовати да је тешко предпоставити да би се позоришна делатност Русина икад могла обновити”. Бачинчани то добро знају и са тим се морају помирити, али су ипак поносни што су њихови (наши) преци на том плану у прошлом (20. веку) ову активност у области културе и просвете неговали, што су имали добре глумце и режисере, што су међу ауторима текстова позоришних представа били заступљени русински аутори, што су игране и представе српских писаца, што је бачиначка публика имала прилику да види представе које су игране и у другим русинским срединама (Руском Крстуру, Куцури, Шиду), што су представе извођене у властитим просторијама на позорници (бини) у „Просвети”, што су са представама посећиване такорећи све русинске средине, што се учествовало на смотрама русинске позоришне делатности у Срему и шире, као и што су глумци и режисери у више наврата били похваљивани и награђивани. У оквиру 80-годишњице „Русинске ,Просвете‘ у Бачинцима” обележена је и 123 године од рођења и 50 година од смрти о. Михаила Черњака, бачиначког свештеника, који је сахрањен на Русинском гробљу у Бачинцима, те је с тим у вези објављен пригодан

www.rusnaci.org

174 напис о његовом животу и раду, као и породично стабло Черњакових, које је саставила свештеникова ћерка Олга Грегур. Књига је пример како се вољом и радом читаоцима могу приближити подаци о прошлости Русина. Аутор је уз подршку информатора и литературе ранијих сагледавања ове тематике рад о русинској „Просвети” у Бачинцима успешно саставио и написао. Важност овог издања које се објављује као двојезична књига на русинском и српском језику је и у томе што је то сада трајни документ о 80-годишњој активности русинске „Просвете” и шире о културном и црковном животу Русина у Бачинцима. Изложене чињенице у књизи су засноване на документима, подкрепљене прилозима и илустрацијама. Текст је изложен прегледно и постепено и верна је слика живота који је много значио и значи нашим људима и до чега они држе. Мишљења смо да рукопис треба штампати и због тога да би чињенице о прошлосци биле сачуване од заборава, како би будуће генерације биле инспирисане да чувају и негују своје. Потребно је ценити рад аутора на истраживању и писању ове теме, а издавачима књиге захвалити на опредељењу да је штампају и тако упознају ширу јавност о културној прошлости. Књига излази у Едицији „Отето од заборава” Друштва за русински језик, књижевност и културу као 14. по реду, у оквиру које су већ објављена издања о Русинима у Шиду, Сримској Митровици, Новом Орахову, Миклушевцима, Руском Крстуру, Куцури, што је за сваку похвалу. Као рецензенти мишљења смо, да би такве и сличне књиге требале бити присутне у нашим местима, пре свега у породицама наших људи, као и у ширем кругу поштовалаца русинске прошлости, код истраживача, педагога, етнолога итд. Рецензенти: Олена Папуга и Мартица (Папуга) Тамаш

www.rusnaci.org

175 О АВТОРОВИ:

ИРИНА ПАПУГА Ирина Иринка Папуґа, професор педаґоґиї, народзена 12. новембра 1946. року у Бачинцох, општина Шид, Срим (оцец Янко Папуґа (1914-1998) и мац Цецилия Папуґа, нар. Бесерминї (1919-2013), (Войводина, Сербия). До основней школи ходзела у Бачинцох и Кукуєвцох (Куковцох), а стредню, висшу и Филозофски факултет, наставна ґрупа Педаґоґия, закончела у Новим Садзе. Робела у Руским Керестуре, Покраїнским екретарияту за образованє, науку и културу, Културно-просвитней заєднїци Войводини и Заводзе за културу Войводини у Новим Садзе. Ирина Папуґа була посланїк Просвитно-културней ради Скупштини АП Войводини, член Просвитного совиту Войводини, помоцнїк покраїнского секретара за образованє, науку и културу, член Националного совиту Руснацох, предсидатель Скупштини Дружтва за руски язик, литературу и културу. Tераз є секретар Дружтва и секретар Координацийного одбору дружтвох за язики, литератури и култури, Нови Сад. Обявела понад 100 (181) написи и прилоги з обласци образованя, просвити и култури на сербским и руским язику у часописох и едицийох: „Руске слово”, „Шветлосц”, „Народни календар”, „Руски календар”, „Заградка”, „Мисао”, „Педаґошка стварност”, „Просветни преґлед”, „Сремске новине” „Сунчани сат”, „Шидина”, „Пчеса”, „Studia ruthenica”, Зборнїк САНУ и Матици сербскей, на интернету (Канада) итд. Участвовала на вецей виглєдовацких проєктох, медзи хторима и проєкт „Розвиванє, очуванє и унапредзованє руского язика дзецох и школярох”, зоз хторим у местох дзе жию Руснаци спатрене виучованє руского язика. У рамикох науково-фахових сходох хтори отримани у рамикох Дньох Миколи М. Кочиша у Новим Садзе под назву „Руски учителє и руски школи” (1993) и „Просвитни живот Руснацох у прешлосци” (1998) пририхтала вецей прилоги о руских учительох и воспитно-образовних активносцох Руснацох. Ирина Папуґа автор кнїжкох: „Русинска гимназија-Руска ґимназия” (2000) и „Основна школа Бачинци” (2008). За закладанє у роботи и културно-образовних активносцох достала вецей припознаня медзи хторима: Медаля заслугох за народ (Беоґрад, 1980), Златна значка Културно-просвитней заєднїци Сербиї (Беоґрад, 1993), Повеля Основней школи и ґимназиї „Петро Кузмяк” (Руски Керестур, 2003), Припознанє Националного совиту рускей националней меншини Сербиї (Нови Сад, 2008). Податки о Ирини Папуґа унєшени до Енциклопедиї Нового Саду (2002). Ирина Папуґа член Академиї за културу Руснацох швета (Торонто, Канада, 2007). Жиє и роби у Новим Садзе.

www.rusnaci.org

176 О АУТОРУ:

ИРИНА ПАПУГА Ирина Иринка Папуга, професор педагогије, рођена је 12. новембра 1946. године у Бачинцима, општина Шид, Срем (отац Јанко Папуга /1914-1998/ и мајка Цецилија Папуга, рођ. Бесермињи /1919-2013/, /Војводина, Србија/). Основну школу похађала је у Бачинцима и Кукујевцима, а средњу, вишу и Филозофски факултет, наставна група Педагогија завршила је у Новом Саду. Радила је у Руском Крстуру, Покрајинском секретаријату за образовање, науку и културу, Културнопросветној заједници Војводине и Заводу за културу Војводине у Новом Саду. Ирина Папуга је била посланик Просветно-културног већа Скупштине АП Војводине, члан Просветног савета Војводине, помоћник покрајинског секретара за образовање, науку и културу, председник Скупштине Друштва за русински језик, књижевност и културу. Сада је секретар Друштва и секретар Координациoног одбора друштава за језике, књижевности и културе, Нови Сад. Објавила је више од 100 (181) чланака и прилога из области образовања, просвете и културе на српском и русинском језику у листовима, часписима, едицијама: „Руске слово”, „Шветлосц”, „Народни календар”, „Русински календар”, „Захрадка”, „Мисао”, „Педагошка стварност”, „Просветни преглед”, „Сремске новине”, „Сунчани сат”, „Шидина”, „Пчеса”, „Studia ruthenica”, Зборник САНУ и Матице српске, на интернету (Канада) итд. Учествовала је на више истраживачких пројеката, међу којима је и пројекат „Развијање, очување и унапређивање русинског језика деце и ученика”, којим је у местима (школама) где живе Русини сагледавано изучавање русинског језика. У оквиру научно-стручних скупова, одржаних у оквиру Дана Миколе М. Кочиша у Новом Саду под називом „Русински учитељи и русинске школе” (1993) и „Просветни живот Русина у прошлости” (1998) сачинила је више прилога о русинским учитељима и васпитнообразовним активностима Русина. Ирина Папуга је аутор књига: „Русинска гимназија-Руска ґимназия” (2000) и „Основна школа Бачинци” (2008). За залагање у раду и културно-образовним активностима примила је више признања, међу којима су: Медаља заслуга за народ (Београд, 1980), Златна значка Културно-просветне заједнице Србије (Београд, 1993), Повеља Основне школе и гимназије „Петро Кузмјак” (Руски Крстур, 2003), Признање Националног савета русинске националне мањине Србије (Нови Сад, 2008). Подаци о Ирини Папуга унети су у Енциклопедију Новог Сада (2002). Ирина Папуга је члан Академије за културу Русина света (Торонто, Канада, 2007). Живи и ради у Новом Саду.

www.rusnaci.org

177 Едиция „Одняте од забуца”

Дружтво за руски язик, литературу и културу потераз обявело тоти кнїжки: 1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

10.

11.

Дуга над валалом, Зборнїк писньох коцурских поетох, 1995. Зборнїк фотоґрафийох зоз прешлосци Коцура, Коцур 1995. Драмски живот Коцура, Коцур 1998.

Mелания Маринкович, Дац квету живот – Шид у моїм паметаню, 2003. Ґабор Костельник Гомзов, Идилски венєц, З мойого валала, осучаснєне виданє, 2004. Квитки з нашей заградки, Нови Сад, 2004. Русини у Сремској Митровици – Руснаци у Сримскей Митровици, 2004. Др Душан Дрляча, Етнографски записи о Руснацох, 2006. Маргита Лїкар, Наша кухарка, 2007. Любомир Медєши, Руска традиция 2007. Русини у Новом Орахову Ruszinok Zentagunarason Руснаци у Новим Орахове (19462006), 2009.

12. Юлиян Пап, Ей, бул то кедиш красни час, Бачи Дюра з Керестура, 2010.

13. Дюра Лїкар, Колїше ше жито класате – Ґаздованє миклошевских Руснацох, 2011.

14. Ирина Папуга, Рускa „Просвитa” у Бачинцох, 2013.

Насловни боки (рамики) кнїжкох з едициї „Одняте од забуца” (вибор)

www.rusnaci.org

178

ФОТОҐРАФИЇ И ИЛУСТРАЦИЇ У КНЇЖКИ зоз рускей периодики медзи двома войнами: Руских календарох и Руских новинох, Архиву Войводини, Нови Сад, зоз приватних колекцийох: Агнетки Цупер Щепанович, Вери Катанович, Олґи Черняк Ґреґур, Надинки Киш, Ганчи Папуґа, Ґенки и Геленки Папуґа, Оленки Кечкеш Торма, Светлани Жанплонґ, Олґици и Андєлки Вуйкович, Єлки Дайко, Владимира Задрипка, Леони Урошевич Гайдук, Меланиї Маринкович, Юлияна Рамача, Владимира Дїтка, Мартици Папуґа Тамаш и Ромка Папуґи и авторково (фотоґрафове єдней часци фот. були Славко Шулям зоз Бачкей Паланки и Йовґен Будински з Руского Керестура), зоз сайтох и зоз потримовку информаторох: Якима Шандора, Якима Папуґи, Дюри Лїкара, Славка Цупера и Предраґа Лазарова, на чим им автор шицким щиро дзекує.

* ФОТОҐРАФИЇ НА НАСЛОВНИМ БОКУ КНЇЖКИ Представа руских театралних аматерох зоз Бачинцох (1936) Йовґен Планчак, предсидатель рускей „Просвити” у Бачинцох (1932-1941) Театрални кружок „Просвити” у Бачинцох (Руски календар, 1940) Руска „Просвита”, Етно-хижа у Бачинцох (2012) Школска програма на означованю 80-рочнїци „Просвити” у Бачинцох Гроб о. Михаила Черняка (1889-1962) у Бачинцох Учашнїки програми означованя 80-рочнїци „Просвити” у Бачинцох * ФОТОҐРАФИЯ НА ОСТАТНЇМ БОКУ РАМИКОХ Владимир Джуня, мр о. Дарко Рац и Иринка Папуґа на означованю 80-рочнїци „Просвити” у Бачинцох

www.rusnaci.org

179

ФОТОГРАФИЈЕ И ИЛУСТРАЦИЈЕ У КЊИЗИ су из русинске периодике између два светска рата: Русинских календара и Русинских новина, Архива Војводине, Нови Сад, из приватних колекција: Ахнете Цупер Шћепановић, Вере Катановић, Олге Черњак Грегур, Наде Киш, Ане Папуга, Генке и Хелене Папуга, Олене Кечкеш Торма, Светлане Жанплонг, Олгице и Анђелке Вујковић, Јелке Дајко, Владимира Задрипка, Леоне Урошевић Хајдук, Меланије Маринковић, Јулијана Рамача, Владимира Ђитка, Мартице Папуга Тамаш и Ромка Папуге, од аутора (фотографи једног дела фот. били су Славко Шуљам из Бачке Паланке и Јовген Будински из Руског Крстура), са сајтова и уз подршку информатора: Јакима Шандора, Јакима Папуге, Ђуре Љикара, Славка Цупера и Предрага Лазарова, на чему аутор свима срдачно захваљује.

* ФОТОГРАФИЈЕ НА НАСЛОВНОЈ СТРАНИ КЊИГЕ Представа русинских позоришних аматера из Бачинаца (1936) Јовген Планчак, председник русинске „Просвете” у Бачинцима (1932-1941) Позоришни кружок „Просвете” у Бачинцох (Русински календар, 1940) Русинска „Просвета”, Етно-кућа у Бачинцима (2012) Школски програм на обележавању 80-годишњице „Просвете” у Бачинцима Гроб о. Михаила Черњака (1889-1962) у Бачинцима Учесници програма обележавања 80-годишњице „Просвете” у Бачинцима * ФОТОГРАФИЈА НА ПОСЛЕДЊОЈ СТРАНИ КОРИЦА Владимир Џуња, мр о. Дарко Рац и Ирина Папуга на обележавању 80-годишњице „Просвете” у Бачинцима

www.rusnaci.org

180 Друкованє кнїжки Ирина Папуґа РУСКА „ПРОСВИТА” У БАЧИНЦОХ

Штампање књиге Ирина Папуга РУСИНСКА „ПРОСВЕТА” У БАЧИНЦИМА помогли: Општина Шид, Шид Месна заједница, Бачинци Пољопривредна стручна служба „Сомбор”, Сомбор

* Поштоваоци русинског језика, књижевности, просвете и културе: Др Ђура Баран Немачка Јаким Варга, Аустралија Михајло Дудаш, Канада Хавријил Колесар, Канада Меланија Маринковић, Београд Др Душан Дрљача, Београд Славко Пап, Батајница и чланови Секције Друштва у Београду Светлана Пејновић, Вршац Хелена Хафич Стојков, Нови Сад Леона Урошевич Хајдук,Нови Сад Љубица Малацко, Нови Сад Јелена Рамач, Куцура Јелисавета Буљовчић Вучетић, Нови Сад Јарослав и Игор Папуга, Бачинци Светлана и Милан Жанплонг, Бачинци Дејан Милић, Бачинци/Шид О. мр Дарко и Марусја Рац, Бачинци Мирон и Етела Папуга Мирослав и Светлана Папуга Ирина Павловић, Руски Крстур Олена и Терезија Папуга, Нови Сад Мартица и Владимир Тамаш, Врбас

www.rusnaci.org

181

ЗМИСТ - САДРЖАЈ Уводне слово ............................................................................................................. 6 Предговор ................................................................................................................ 7 Руска „Просвита” у Бачинцох, 80 роки од снованя (1932-2012) Увод ..........................................................................................................................11 Перши период рускей „Просвити” у Бачинцох (1919-1932) .............................. 13 Други период рускей „Просвити” у Бачинцох (1932-1941) ............................... 16 Театрална дїялносц (забави) ................................................................................ 21 Зберанє за фонд „Рускей историї” ........................................................................ 24 О рускей школи ...................................................................................................... 25 Стеван Чирич (1886-1955), министер просвити ............................................... 28 О церковним живоце у Бачинцох ......................................................................... 39 Статистични податки о Руснацох у Бачинцох (1914-1926) ................................ 43 Други активносци „Просвити” (академиї) .......................................................... 44 „Театрални живот Руснацох” Дюри Латяка о активносцох у Бачинцох ........... 45 Треци период – одгуки Месного одбору „Просвити” у Бачинцох нєпостредно по Другей шветовей войни на театралним планє ......................... 49 Означованє 80-рочнїци снованя рускей „Просвити” у Бачинцох...................... 56 Русинска „Просвета” у Бачинцима, 80 година oд оснивања (1932-2012) Увод ......................................................................................................................... 61 Први период русинске „Просвете” у Бачинцима (1919-1932) .......................... 63 Други период русинске „Просвете” у Бачинцима (1932-1941) ......................... 66 Позоришна делатност (позоришне представе „забаве”) .................................... 71 Сакупљање за фонд „Русинске историје” ........................................................... 72 О Русинској школи ................................................................................................. 74 Стеван Ћирић (1886-1955), министар просвете ................................................ 77 О црквеном животу у Бачинцима ......................................................................... 88 Статистички податци о Русинима у Бачинцима (1914-1926)............................. 92 Друге активности „Просвете” (академије) .......................................................... 93 „Позоришни живот Русина” Ђуре Лаћака о активностима у Бачинцима ........ 94 Трећи период – одјеци Месног одбора „Просвете” у Бачинцима непосредно после Другог светског рата на позоришном плану ........................ 97 Обележавање 80-годишњице оснивања русинске „Просвете” у Бачинцима . 104

www.rusnaci.org

182 123 роки од народзеня и 50 од роки шмерци о. Михаила Черняка визначного церковного и културного дїяча ....................................................... 109 Фамелия Чернякових ............................................................................................113 123 године од рођења и 50 година од смрти о. Михаила Черњака истакнутог црквеног и културног активисте ......................................................117 Obitelj Černjak ...................................................................................................... 121 Панахида за покойних на теметове у Бачинцох ............................................... 125 Поволанка ............................................................................................................. 129 Позивница ............................................................................................................. 131 Фото-ґалерия – Фото-галерија ............................................................................ 131 Рецензенти о кнїжки – Рецензенти о књизи ...................................................... 168 О авторови – О аутору ......................................................................................... 175 Едиция „Одняте од забуца” – по тераз обявени тоти кнїжки .......................... 177 Фотоґрафиї и илустрациї у кнїжки – Фотографије и илустрације у књизи ... 178

* ПРОГРАМСКЕ АКТИВНОСТИ Друштва за русински језик, књижевност и културу подржавају: Покраjински секретаријат за образовање, управу и националне заједнице, Нови Сад Покрајински секретаријат за културу и јавно инфомисање, Нови Сад Национални савет русинске националне мањине Републике Србије, Руски Крстур

www.rusnaci.org

183 ДРУШТВО ЗА РУСИНСКИ ЈЕЗИК КЊИЖЕВНОСТ И КУЛТУРУ ДРУЖТВО ЗА РУСКИ ЯЗИК, ЛИТЕРАТУРУ И КУЛТУРУ

(1970-2013) Ирина Папуґа РУСКA „ПРОСВИТA” У БАЧИНЦОХ 80 РОКИ OД СНОВАНЯ Ирина Папуга РУСИНСКА „ПРОСВЕТА” У БАЧИНЦИМА 80 ГОДИНА ОД ОСНИВАЊА (1932-2012) CIP − Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске, Нови Сад 930.85(=162.1)(497.113 Bačinci) „Нови Сад” ПАПУҐА, Ирина, 1946Руска „Просвита” у Бачинцох : 80 роки од снованя : 50 роки од шмерци О. Михаила Черняка / Ирина Папуга = Русинска „Просвета” у Бачинцима : 80 година од оснивања : 50 година од смрти О. Михаила Черњака / Ирина Папуга. – Нови Сад : Дружтво за руски язик, литературу и културу : Друштво за русински језик, књижевност и културу, 2013 (Нови Сад : FB Print). – 184 стр. : илустр. ; 23 cm. - (Едиција Одняте од забуца = Отето од заборава ; 14) Упоредо русин. текст и срп. превод. - Тираж 500.

ISBN 978-86-85619-28-1 а) Културна историја – Русини - Бачинци – 1970-2013 COBISS.SR-ID 280803079

FB Print 063 523 979

——————————————————————————

Ирина Папуґа: Руска Просвита у Бачинцох, Ирина Папуга, Русинска Просвета у Бачинцима. Видаватель: Дружтво за руски язик, литературу и културу, Издавач: Друштво за русински језик, књижевност и културу, Нови Сад , Едиция: Одняте од забуца 14, Едиција: Отето од заборава 14, Нови Сад, 2013, Tираж: 500, Oбим: 11,5 штампарских табака, Штампарија FB Print, Нови Сад 064 19 75 281* papugai@open.telekom.rs * 021 453 365

www.rusnaci.org

184

www.rusnaci.org

ISBN 978-86-85619-28-1

www.rusnaci.org