Ruske 02 03 3359 3360

Page 7

17. YNUAR 2014.

7

NA[O MESTA

ШВЕТОЧНА СХАДЗКА СОВИТУ МЕСНЕЙ ЗАЄДНЇЦИ РУСКИ КЕРЕСТУР

„ЮАРБИС” НА ПОМОЦИ ПОЛЬОПРИВРЕДНЇКОМ И КООПЕРАНТОМ

СЦУ ПОМОГНУЦ И РОБИЦ НА ЗАЄДНЇЦКИ ХАСЕН

Представителє валалских здруженьох на заєднїцкей поради

ВЄДНО ПЕСТОВАЦ ТОТО ЦО СТВОРЕНЕ Предлужуюци традицию спатраня поробеного у єдним року, 30. децембра у Руским Керестуре отримана Шветочна схадзка Совиту Месней заєднїци, на хторей присуствовали и представителє валалских здруженьох, орґанизацийох, установох, подприємствох и орґанизацийох, а шицких привитал предсидатель Совиту др Дюра Мученски. На сходзе присуствовали и предсидатель Националного совиту Руснацох и покраїнски посланїк Славко Рац и народна посланїца у Скупштини Сербиї Олена Папуґа. Попри о роботи Месней заєднїци, дзе у тим року, як гварене, настали вельки пременки, бо МЗ вецей нє ма и комуналну дїялносц, о поробеним и планох у идуцим року бешедовали представителька Оддзелєня „Цицибан” ПУ „Бамби” Олена Русковски, у мено Школи „Петро Кузмяк” Каролина Папуґа, а у мено керестурскей секциї Дружтва за руски язик, литературу и културу и Оддзелєня Народней библиотеки Мария Дорошки. О роботи Рускей матки бешедовал єй предсидатель Дюра Папуґа, о дїялносци Дома култури його директор Яким Рац Мими, док народна посланїца Олена Папуґа бешедовала о важносци очуваня нашого националного идентитету у контексту принєшених и будуцих нових законох, як и о сотруднїцтве Рускей лиґи з керестурскима паприґарами.

РЕКЛАМНА БРОШУРА ТУРИСТИЧНОГО ЗДРУЖЕНЯ На Шветочней схадзки Совиту Месней заєднїци явносци представена, праве самим концом рока видрукована, брошура у хторей Руски Керестур представени як туристичне одредзиско. Тот рекламни материял видали Месна заєднїца и Туристичне здруженє Руски Керестур, з финансийну потримовку Покраїнского секретарияту за привреду, обезпечованє роботи и родну ровноправносц.

Роботу Здруженя женох „Байка” у тим року представела його предсидателька Славица Катона, Здруженя ремеселнїкох и приватних привреднїкох предсидатель Владимир Емейди. Елемир Рац Мико бешедовал о роботи керестурскей секциї Союзу Руснацох Українцох, док Станиша Маринкович о роботи керестурского оддзелєня полициї. Як найзначнєйше у тим року за керестурску здравствену амбуланту то же достати стаємни лїкар педиятер, гварела руководителька амбуланти др Златана Надь, Милорад Николич Миня представел роботи Здруженя Ромох, док нє цали рок роботи нового ЯКП „Руском”, представел його директор Иґор Фейди. О Здруженю спортских рибарох Кере стура на сходзе бешедовал його предсидатель Янко Джуджар Цуки, о Здруженю ловарох предсидатель Михал Надь Беда, у мено Еколоґийного руху „Желєни персцень” бешедовала Любица Няради, у мено Здруженя Паприґарох Душица Орос, а роботу наймладшого – Туристичного здруженя Керестура представела його предсидателька Ивана Дудаш. Предсидатель Здруженя пензионерох Яким Еделински Тоша и на тот завод наглашел же, нажаль, пензионерох у Керестуре єст вецей як вєдно оводарцох и школярох, а Желько Ковач винєсол же початком рока почнє робиц Клуб за старих. Роботу СД „Русин” представел Драґан Ковачевич. Предсидатель Националного совиту Руснацох Славко Рац як найзначнєйши сеґмент нашей културней автономиї у тим року визначел медзиреґионалне повязованє з Руснацами у жемох дзе жиєме, Янко Катона бешедовал о роботи парохийного Каритасу, а на концу секретар МЗ Яким Надь и предсидатель Совиту Дюра Мученски шицких поволали же би ше и нарок предлужело заєднїцку роботу на шицких планох бо, як гварел Мученски – тото створене заєднїцтво валала треба и надалєй пестовац. М. Зазуляк

КРАЧУНСКИ И НОВОРОЧНИ ГУМАНИТАРНИ АКЦИЇ У КОЦУРЕ

КОЦУРСКИ ГУМАНИТАРЦИ ПОЛОЖЕЛИ ИСПИТ Як и скорейших рокох, другим хторим тапред крачунскима и новока помоц потреброчнима шветами, у Коцуре на. отримани даскельо гуманиКрачунски пакетарни акциї у хторих помогцики и фамелийни нуте тим хторим помоц найпакети дзелєни потребнєйша, же би ше им окрем у Коцуре и голєм дакус прикрашели днї у других ме стох шветох. вербаскей општиОстатнїх дньох прешлого ни, у Селенчи и у року, школяре шицких клаДюрдьове, а тота сох коцурскей основней гуманитарна пошколи дома правели примоц сцигла зоз Векраски, готовели традицийлькей Британиї, ни єдла и правели лакотки. Швайцарскей и Шицко цо направели, приГоландиї. нєсли до школи дзе була Зоз Голандиї до орґанизована предайна виКоцура пришла и става хтору нащивели чиґрупа младих воДарунки и им украшели крачунски швета слени Коцурци. Як будзе лонтерох хтори и потрошени пенєж хтори на сами участвовали тот способ заробени одлучи школярски парламент у дистрибуциї и дзелєню пакецикох и пакетох. алє сиґурно же як и прешлих рокох, єдна часц будзе У просторийох коцурского Каритасу, крачунски потрошена на купованє школского прибору дзецом у пакецики подзелєни дзецом хтори маю почежкосци у потреби. менталним розвою. Пакецики за тоти дзеци обезпеЄвангелска церква зоз Коцура подзелєла 800 кра- чел Каритас а дзецом их, на пригодней програми, чунски пакецики и вельке число фамелийних гума- подзелєли волонтерки хтори през цали рок робя зоз нитарних пакетох. Гуманитарна помоц з найвекшей тима дзецми. часци дзелєна ромским дзецом и фамелийом, алє и С. Д.

Сала Майсторского дому пияток, 10. януара пополадню була це сна при яц шиц ких за ин те ре со ва них кере стурских польопривреднїкох и терашнїх и будуцих кооперантох Подриємства „Юарбис”, хторе, як єдина кере стурска задруґа цо одкупює и зарна, поволало на сотруднїцтво и понукло помоц у шицких се ґ мен тох поль одїл скей продук циї, алє и у административних и других правно-технїчних роботох. Власнїк „Юарбису” и покраїнски по сланїк Славко Рац поволал кере стурских парастох на заєднїцтво и роботу пре хасен як польопри вред нї кох, так и Ке ре сту ра, здогаднул на кредитни линиї По-

Рац понукнул и помоц польопривреднїком при конкурованю за безповратни и други средства з Покраїни, а и вон и други представнїки Подприємства поволали парастох же би ше здружовали и ґруповали при набявяню потребного репроматериялу (нашенє, вештак, хемийни средства), та го вец у „Юарбису” годни до стац туньше, пре рабат. У напряме цо векшого сотруднїцтва з Кере стурцами, тото подприємство того року планує прешириц и свой маґазински про стор, парастом за фахово совити на розполаганю и троме аґрономе, а фахово служби на помоци и у потребних административних конче-

Польопривреднїки вжиме слухаю хасновити поради ньох, як то скорейши роки було и при реґистро ва ню ґаздовствох. Od po~atku 2014. roku po konwc februara, ka`dogo – За 18 роки piytku u Keresture u prostorijoh “Xarbis”-u otrimuw кельо робиме – {e @imska {kola polqoprivredi. Орґанизатор “Юарбис” д.о.о. Руски Керестур, a temi i rозпорядок dvoh na- нїкому зме нє ihodzacih преподаваньох taki: оста ли длужни, а чувству17. януар єме ше повола1. “Аґромаркет” – Продукцийна програма ни за збе ро вац 2. KWS Seme – Гибриди кукурици и слунечнїку поль о при вред 3. Екопатeнт д.о.о. Вербас них продуковаEkoBooster 1, Ekobooster 2, EkoFreez i Eko Vital тельох коло себе. На ри жни 24. януар спо соби сцеме 1. Польопривредна фахова служба Вербас (Аґрозавод) буц обєдинєни, 2. “RMG Crop Science” Суботица – їх бренд Делфан так як цо то уж плус и други фолиярни гної у заградарстве ро бя папри ґ а Prepodavany po~inax na 10 godzin ре, та прецо би нє и польодїлкраїнского секретарияту за польо- ци – гварел Славко Рац на пияткопривреду, хтори буду розписани до вим сходзе. конца марца, а поволал же би и поДиректор „Юарбису” Владимир льопривреднїки прешли до буду- Варґа присутним бешедовал о субцей „Ерсте банки” у Кере стуре, вен ци й ох и во кра ци тол ко вал прейґ хторей годни витвориц и ви- предписаня штирох нових законох годни краткорочни кредити за сно- хтори ше одноша и на польоприванє тогорочней продукциї. вреду (о ПДВ, порцийох, здрав– Остатнї два роки були барз ственим и пензийним осиґураню). чежки за „Юарбис”, як пре сушу, Вон понукнул помоц у їх детальнєтак и пре гашенє „Розвойней бан- йшим толкованю и шицких поки”, мушели зме предац аж и два требних административних робокомбайни, занятим пожнєла плаца, тох, та аж и у водзеню кнїжкох, кед алє зме ше консолидовали и пово- то будзе потребне. луєме вас на цо це снєйше сотрудКомерциялна директорка „Юарнїцтво. Потребне нам ше частей- бису” Мария Майхер бешедовала о ше стретац и бешедовац у валалє, условийох обезпечованя репромабо да зме так робели пред осем ро- териялу, наглашуюци же туньше ками, можебуц би Хлад зальня нє брац краткорочни кредити як кондожила таку судьбу. З тоту идею трачиц робу по паритетох. Кед дахорґанизовцани и нєшкайши сход – то заинтере совани за даяки окремже би зме вєд но отри ма ли тоту ни гибриди и препарати най ше праву кере стурску задруґу – гва- яви, та их набяви. Вона наявела же рел Рац. Вон наглашел же Подпри- у фебруаре попчню одкупйовац ємство буд зе дзечне робиц з пара- кукурицу (такой ю и виплаца), дзе стами, одкупйовац їх продукти и су порихтани и за єй до сушованє, дзелїц маржу, та тот пенєж вец кед будзе потребне. остава у Кере стуре и Кере стурПрисутни по ставаяли и питаня, а цом, цо ше обачи у шицких сеґ- представителє Подприємства наментох. Як гварел – нападаю нам глашели же „Юарбис” сце и може хотар зоз шицких бокох, попри по - буц сервис шицким польопривредстояцих одкупних ме стох польо- ним продуковательом, та же им привредних продуктох єст нагадо- дзвери отворени за було яки совиваня же сцу присц и други зоз ти – фахово у продукциї, и адмистрани, а валалу нїч нє понукаю и нистративни, чого єст и будзе вше нє зохабяю. вецей. М. Зазуляк

KA@DOGO PIYTKU ЖИМСКА ШКОЛА ПОЛЬОПРИВРЕДИ


Issuu converts static files into: digital portfolios, online yearbooks, online catalogs, digital photo albums and more. Sign up and create your flipbook.