__MAIN_TEXT__

Page 1

2019

katalog ovitek Fecit 2019 z zavihki 13 cm SRB.indd All Pages

25/11/2019 14:54


Gradska galerija FONTICUS Trg lođe 3, Grožnjan 29. jula – 15. avgusta Kuća za ljude i umjetnost LAUBA Prilaz baruna Filipovića 23a, Zagreb 7–29. oktobra Galerija ULUS Kneza Mihaila 37, Beograd 18–24. decembra

katalog FECIT 2019 notranjost SRB.indd 1

15/11/2019 13:45


Milan Tucović (1965–2019)

2

katalog FECIT 2019 notranjost SRB.indd 2

15/11/2019 13:45


FECIT GROŽNJAN, 2019. Pre nego što napišem bilo šta o ovogodišnjem Fecitu, znam da će nas sve do kraja života podsećati samo na jedno: otišao je naš Milan. Par dana nakon uspešnog zatvaranja Fecita 2019, zauvek ja zatvorio oči Milan Tucović, jedan od osnivača Fecita. Njegovo veselje, radost, veličina i baš pravo drugarstvo ulepšali su nam 10 letnjih dana ove godine; onda je otišao zauvek. Suze su nam u očima svima, teško mi je da bilo šta napišem. Kao i svake godine u veče 20. 7. predstavili su se i upoznali slikari iz Slovenije, Hrvatske i Srbije. Radili smo, slikali, veselili se i smejali punih 10 dana. Izložba je otvorena 29. 7, na naš tradicionalni datum. Zahvalni smo gradu Grožnjanu i Eugenu što su slikari i ovog puta imali najbolje uslove za rad i izložbu na kraju. Hvala. 13 novih dela stvoreno je ove godine. I poslednje Milanovo. Zauvek će ovo biti najemotivniji Fecit. Hvala Ti, Milane moj. Tvoj Rok

3

katalog FECIT 2019 notranjost SRB.indd 3

15/11/2019 13:45


FECIT GROŽNJAN je projekat koji podstiče saradnju među umetnicima iz različitih područja vizuelne umetnosti. Prvo okupljanje umjetnika zbilo se 2018. godine. Grožnjan je slikoviti hrvatski srednjovekovni gradić, koji se diči očuvanim starim zidinama, uskim kaldrmama, utvrđenjima, crkvom i spomenicima.

zvuci džeza i klasične muzike, gitara i klavira. Možete posetiti mnoge predstave, priredbe i izložbe raznih umetnika, s kojima se možete družiti u njihovim galerijama. Od 1999. Grožnjan je domaćin i međunarodnog muzičkog festivala Jazz is Back, koji je osnovao legendarni muzičar Boško Petrović. Besplatni koncerti održavaju se svake večeri, od sredine jula do prvih dana avgusta, na pozornici u središtu gradića. Festival je već privukao mnoga priznata imena iz sveta džeza, a organizuje se pod pokroviteljstvom Međunarodnog kulturnog centra Hrvatske muzičke omladine u Grožnjanu. Evropska džez federacija 2008. godine proglasila ga je najboljim malim evropskim džez festivalom. Dve godine kasnije priznat je i kao džez festival s najdužom tradicijom na području Hrvatske, s dotadašnjih 30 koncerata, koje je izvelo više od 130 umetnika iz 20 država sveta.

No, ne ponosi se Grožnjan samo svojom slavnom istorijom i vezom s Venecijom nego i time što je više od pedeset godina „grad umetnika”. Poznat je po bogatoj umetničkoj i stvaralačkoj tradiciji, koju možete naći na svakom koraku. Umetnički procvat Grožnjana počeo je 1965. godine, kada su se u prazne kuće, koje su Italijani napustili posle Drugog svetskog rata, uselili umetnici iz svih krajeva sveta. Preuredili su mnoge napuštene građevine, pretvorivši ih u ateljee, galerije i druge objekte namenjene kulturnim događajima. Od 1965. Grožnjan je domaćin mnogim slikarima, vajarima i ostalim umetnicima. Tako danas ovde postoji dvadesetak galerija i umetničkih ateljea, Međunarodni kulturni centar Hrvatske glazbene mladeži, a leti se održava međunarodna filmska škola. Svakog proleća mestašce se pretvara u pozornicu kojom šetaju glumci, muzičari, slikari, vajari i ljubitelji umetnosti. Tokom leta prožeto je muzikom i živi za nju. U lavirintu uličica šire se

Istra je najpoznatije hrvatsko poluostrvo, a Njujork tajms uvrstio ju je među neotkrivena svetska blaga. Ne samo plaže, istorijski spomenici, Brioni, vrhunske vinarije i sjajna hrana pripremljena s tartufima nego i raznovrstan kulturni život, poput ovog u Grožnjanu, ostavljaju jak utisak na svakog posetioca. Renata Odlazek

4

katalog FECIT 2019 notranjost SRB.indd 4

15/11/2019 13:45


ADAGIO Iako bi se aktivnosti, rad i druženje na FECIT-u 2019. u Grožnjanu mogli opisati živahnijim pojmovima kao što su allegro moderato ili vivace, u znak pijeteta i tuge zbog odlaska jednog od kolega, čini mi se da se kolonija službeno može zvati Adagio*. Dogodilo se da nas je zauvek napustio vedar i odan drug, odličan umetnik Milan Tucović, i to samo koji dan nakon završetka kolonije. No, uprkos tuzi i osećaju gubitka, poznajući ga, moramo biti svesni da nam naš pokojni prijatelj svojom vedrinom i otvorenošću zasigurno ne bi dopustio tugu ili stanku, ni u druženju ni u radu.

neonadrealizma. Taj pojam se danas ređe koristi jer se put tog usmerenja službeno završio. No, savremeni događaji, impresije, pritisak neudobnog i nezgrapnog ovovremenog okruženja očito sile autore da pribegnu nadrealnom. Neki umetnici tim žanrom beže od realnosti, neki uz dramatičan aktivistički rezultat, dok neki to čine blaže, pasivnije, izvlačeći oblike iz lične maštovitosti ili iskustva. Svi zapravo komentarišu, problematizuju, opisuju stanje. Umetnici iskazuju svoj utisak, ostvaren ličnim rukopisom, pre svega o stanju civilizacije u koju smo i mi posmatrači uronjeni zajedno s njima, pri čemu ne smemo smetnuti s uma opasan, preteći, majstorski oblikovan spin: „Jer vi to zaslužujete!”

Naslov Adagio može objediniti i sve autorske stavove i poetike iskazane izloženim radovima, koji su nastali tokom drugog FECIT-a, međunarodnog skupa umetnika održanog u Grožnjanu, gradu umetnika, u julu i avgustu 2019. godine. Ovde smo dužni da ponovo pojasnimo ideju događaja. Dokazani ljubitelj umetnosti, potomak porodice koja je poštovala kreativno, Rok Kvaternik, drugi put je uspeo da na istoj lokaciji, u Grožnjanu, okupi autore iz tri nacionalno šarene države, nastale iz bivše SFRJ, smeštene uz sam rub srednje Evrope. Raduje nas činjenica da su se autori iz Hrvatske, Slovenije i Srbije odlično družili i kreativno delovali na artističke načine koji su svakom od njih bliski. Iako ova kolonija nije imala unapred zadatu temu, ujedinjujemo rezultate nazivom izložbe nastalih radova.

Iako nadrealna/metafizička orijentacija vizuelnih istraživanja službeno pripada prvoj polovini prošlog veka, ova se ideja, način interpretacije trenutaka realnosti, pojavljuje i iznenada iščitava celim tokom istorije oblika, kroz mnoge načine vizuelizacije. Fantazijski, iracionalni, maštom natkriljeni načini, motivi, rezultati artističkog delovanja od davnina iskazuju promišljanja tajnovitih predela ljudske duše. Od praistorije pa do danas, evropska, ali i druga područna vizuelna iskazivanja doživljaja ili htenja zamišljaju, predstavljaju, materijalizuju situacije koje ne možemo videti u realnosti. Ali u imaginaciji umetnika, i posle, kod maštovitog posmatrača, one postaju (moguće) realno stanje. U davnim vremenima iskazivala su čuđenje i pokušaj stavljanja prirodnih događaja pod kontrolu,

Čini se da osnovni utisak, doživljaj ove postavke, nosi odlike ili odjeke tendencija svojevrsnog

5

katalog FECIT 2019 notranjost SRB.indd 5

15/11/2019 13:45


da bi se tokom nekoliko vekova religijske idejne nadmoći, posebno u Evropi i tzv. zapadnom civilizacijskom krugu, imaginacije koncentrisale na ilustrovanje verskih situacija. Tek pre nešto više od jednog veka, u spomenutom cvatu nadrealizma, ove ideje su se okrenule strukturi ljudskog bića, odrekle ilustracija verskih dogmi i fanatizama, te izašle u prvi plan pokušavajući da proniknu u ljudsko mišljenje, maštu, vizije, snove. Gotovo paralelno, kako se nauka oslobađala religijskih dogmi, vođena najglasnijima, Frojdom i Jungom, koji i teoretski dodeljuju važnost imaginaciji, tako se i umetnici skupljaju u jedinstven pokret.

Tuta, Dominik Vuković, Joni Zakonjšek, Katarina Zarić, Nina Zelenko i Marko Zorović. Svima zahvaljujemo na kreativnom trudu. Umetnost je živi entitet. Celokupna istorija umetničke prakse dekodiranje je iniciranih, usmerenih poruka, koje su upućene na razumevanje i iščitavanje poznatom ili nepoznatom posmatraču. Likovna, ali i sve ostale umetnosti, imaju u sebi ugrađen komunikacijski segment, bez obzira na to da li je reč o monologu ili ponuđenom dijalogu. Izloženi radovi, njihovi osmišljeni oblici, logični ili manje logični detalji postaju ideogrami. Svako izlaženje pred publiku javni je čin ponude iščitavanja.

Iz ovih polazišta kretaće se i komentari o pojedinim radovima/autorima. Neke ćemo prikazati kao ilustratore mogućnosti unutar idealističkih, lirskih ideja, neke kao buntovnike, a neke kao aktivne komentatore stanja. Svakako, bez obzira na poruku, status ili utisak, zbog činjenice da su radovi sasvim sveži moramo ih doživeti kao vizuelne komentare recentnog trenutka. Veliki deo njih oslonjen je na tendencije metafizičkog, nadrealnog, intuitivnog, ali uvek s maštovitim rezultatima.

Prema kraju uvoda treba reći da je očita uložena energija koja rezultira zanimljivim nizom radova, uz ponegde natprosečno promišljanje. To pripisujemo šarolikosti autora po mestima edukacije, miljeu iz kojeg dolaze, te po starosnoj ili generacijskoj pripadnosti. Svi su umetnici iskazali iskrenu želju za izgovorom. Rezultati nisu zanemarljivi, čak podstiču zanimanje. Nametanje atribucija posmatraču posle obilaska radova može se završiti naporom. Čini se kao da su se autori prećutno ujedinili i da su upravo to i želeli. Ali, davno je Oskar Vajld kroz usta Dorijana Greja komentarisao: „U umetnosti se zapravo ogleda posmatrač, a ne život...”

Ujedinjeni ovim projektom, zajedno su delovali kreativci, likovnjaci koji su došli iz ceremonijalno različitih imaginarnih uporišta. Autore hotimično nabrajam po abecednom redu, a ne prema područjima iz kojih su došli. U projektu su učestvovali Slavko Krunić, Saša Marjanović, Andrea Musa, Hrvoje Marko Peruzović, Rudi Skočir, Marko Tubić, pok. Milan Tucović, Klavdij

Eugen Borkovski, septembar 2019.

* Adagio: polako; lagano, ali ne presporo; izražajno

6

katalog FECIT 2019 notranjost SRB.indd 6

15/11/2019 13:45


Radovi nastali na drugom FECIT-u, međunarodnom skupu umetnika, održanom u Grožnjanu (Hrvatska), gradu umetnika, u julu i avgustu 2019. godine.

7

katalog FECIT 2019 notranjost SRB.indd 7

15/11/2019 13:45


Slavko Krunić Urbana domaćica akrilik na platnu 65 x 65 cm

katalog FECIT 2019 notranjost SRB.indd 8

15/11/2019 13:45


Slavko Krunić Srbija

Slavko Krunić tehnikom akrilika na platnu izvodi portretni rad na kom se može naslutiti izvestan satirički otklon. Kao središnja figura pojavljuje se mladoliki ženski lik kom je naglašen trenutak: pogled i zaustavljen pokret. Osoba je interpretirana na ivici naivnog, gotovo karikaturalnog, bez napora postizanja identiteta, individualizacije. Zapažamo detalje (malo)građanski uređenog enterijera: zidove obložene lamperijom, starinsku stolicu, zlatni ovalni okvir koji obrubljuje motiv cveća, te kasetirana prozorska okna. Mogućnost da se umetnik ovim detaljima obraća nekom prošlom vremenu umanjena je vizurama koje vidimo kroz prozor. Tu zapažamo pejzaž sa stablima i neobičnom, savremeno oblikovanom zgradom na brežuljku. Navedenim detaljima autor kao da želi dodatno da naglasi posebnost ove mlade dame. Na celom radu potpuno realistični segmenti izrazito su maštovito usklađeni s onima koji imaju otklon ka nadrealnom. Persona se pojavljuje uverljivo iako je donesena na rubu fantastike. Taj utisak se odnosi na samo obličje, ali ga naglašava kombinacija s ostalim navedenim detaljima. Umetnik kao da osobu pokušava da uroni u realno vreme, ali se ona ne da, ostaje vanvremenska, svoja i gleda, samo gleda, uz neagresivni, ali odlučni stav. Kao da nam je upravo pokazala prostorije svoje rezidencije, bez želje da nam ponudi kafu. Čini se da je već spremna na odlazak motorom, što odaju naočare za motocikliste na glavi. Njen pogled usmeren je pravo u posmatrača, a iskazuje utisak zapitanosti i svojevrsne provokacije. Kao da nas, ipak uljudno, pita: „Šta vi, zapravo, ovde radite?”

9

katalog FECIT 2019 notranjost SRB.indd 9

15/11/2019 13:45


Saťa Marjanović Mladi papa Grgur IX ulje na platnu 70 x 100 cm

katalog FECIT 2019 notranjost SRB.indd 10

15/11/2019 13:45


Saša Marjanović Srbija

Saša Marjanović izvodi likovno i tematski intrigantan rad, koristeći uljanu tehniku na platnu. Jasno nam je da je pred nama crkveni velikodostojnik koji nije prikazan u nekoj mističnoj, meditativnoj, pozitivnoj situaciji. Viđenje, naše pretraživanje elemenata slike pogledom izaziva nelagodu, jer, osim simbolično usmerenog pogleda aktera, ostali detalji u toplim tonovima izvedeni su na način koji ih zamućuje. Mi ne prepoznajemo, nego razaznajemo oblike, posebno one u pozadini. Svečana, ritualna, dekorativna odeća i pokrivač u oštrom su neskladu s izrazom lica. Čini nam se da osoba emanira upitne ideje. Iako u svečanom, službenom položaju, njegove ruke kao da iskazuju prikriven grčeviti stav. Autor naziva rad Mladi papa Grgur IX, pa samim nazivom određuje iščitavanje. Umetnik svesno bira istorijski lik, rođen 1170, koji 1227. godine postaje papa. Ovim radom predstavljen je jedan od najozloglašenijih crkvenih velikodostojnika. Dovoljno je reći da je on, kako bi ugušio dekretom označene, tzv. jeretičke pokrete i za službenu veru nepodobne osobe, osnovao jednu od najsurovijih institucija u istoriji represija – univerzalnu papsku inkviziciju. U dogovoru s tadašnjim carem definisana je uloga crkvene i državne vlasti u inkvizicijskom postupku; crkvena vlast krivce (tzv. krivoverce) utvrđuje, a država hapsi i kažnjava. Delovanje inkvizicije od XII do XIX veka ostavilo je duboke ožiljke u evropskoj kulturi, stvarajući klimu institucionalne netolerancije, koja i danas nagriza pravni sistem država i svih njihovih građana. Nasleđe inkvizicije očituje se kao negovanje sumnjičavosti prema svima koji su drugačiji od proseka, kao da je njihova moguća krivica već dokazana. Gotovo kao i danas kada crkva na silu, ucenama, agresivnim autoritetom i raspolaganjem finansijama pokušava da se umeša u državne poslove. Mi ne znamo da li je autor negde pronašao lik ovog čoveka u mlađim danima ili ga je zamislio. No, to i nije važno. Elemente rada, nadasve prevladavajući crvenkasti ton, možemo tumačiti kao odsjaj miliona zgarišta koje je predstavljeni lik podstakao. Čini se da akter iz naslova već u mladalačkom dobu biva obuzet zgarištima i lomačama koje je posle inicirao. Umetnik upozorava na okrutnost i neuverljivost vere, te interesno fanatične, neduhovne situacije kojima opet svedočimo, bez obzira na vek u kojem živimo.

11

katalog FECIT 2019 notranjost SRB.indd 11

15/11/2019 13:45


Andrea Musa Povratak moru / sebi akrilik na platnu 70 x 100 cm

katalog FECIT 2019 notranjost SRB.indd 12

15/11/2019 13:45


Andrea Musa Hrvatska

Na slici koju potpisuje Andrea Musa kao da vetar, noseći listove i milujući trave, iskušava i pogled, kao da lom svetlosti otkriva titrave, nevidljive prostore. Gledajući rad, uočavaju se dve stvari: autorkina fascinacija prirodom i ushićenje spoznaje ideje fraktalnog univerzuma. Ponuda je oslonjena na viđeno, pejzaž, ali u njemu nalazimo priču snažnog sinestezijskog efekta. Umetnica nudi promišljanje o prevrednovanju stvari po obliku i po smislu. Iako koristi elemente: vodu, vazduh, zemlju/kopno, ona ruši tradicionalnu svrhu motiva, preispitujući ideju oblikovanja. Naša, zapadna, bahata civilizacija oduvek je imala olak pristup odnosu pasivno–aktivno. Milenijumima se naglašava materijalno, čvrsto, vidljivo, a stalni ritam i kontinuirana mena predstavljaju se kao višak stvarnosti umesto kao delatna načela. Sklad čoveka i prirode civilizacija je dramatično narušila. Umetnica sluti da je stvarnost subjektivno determinisana, a potraga za spoznajom mora biti stalna interpretacija i reinterpretacija. Ovaj rad izaziva istovremeno i arhetipske i memorijske asocijacije. Kao da se prostor pomera, rastvara, pulsira i odjekuje, a oblici nas gotovo dotiču. Takve trenutke naporno je beležiti, podrediti tehnici, materijalizovati. Još je teže ideju toka pretvoriti u trenutak sadržaja slike. Iako umetnica predstavlja motive prirodnih oblika, uklapanjem figure čoveka snažno se oseća i socijalni segment. Ona kao da želi da nas podseti na neke lične meditativne trenutke u kojima smo i sami primećivali oblike koji su intuitivnom percepcijom izgubili vizuelnu oštrinu. Andrea Musa svedoči: u potrazi za osećajem slobode, na mesto materijalnog oblika stupio je doživljaj trenutka toka.

13

katalog FECIT 2019 notranjost SRB.indd 13

15/11/2019 13:45


Hrvoje Marko Peruzović Šumska vila akrilik na platnu 100 x 70 cm

katalog FECIT 2019 notranjost SRB.indd 14

15/11/2019 13:45


Hrvoje Marko Peruzović Hrvatska

U sferama nadrealnog, ne samo radom u sklopu ovog projekta, dobro se snalazi Hrvoje Marko Peruzović. On akrilikom na platnu ostvaruje sliku kojoj daje određujući naslov – Šumska vila. To su česta bića iz slovenske i keltske mitologije, no nisu ih, kao mnoge druge mitove, preuzele službene verske knjige. Vile su uvek obdarene čarobnim moćima, ambivalentnih su karaktera, ponekad dobre, ponekad ne, pa u narodu postoji mnogo priča o njima. U našem slučaju, u središnjem delu rada nalazimo lice okruženo snažno kolorisanim oblicima. Elementi kompozicije stilizovani su i gotovo simetrično raspoređeni. Kao da se lice prikrilo u oblik brežuljka iz kojeg rastu cvetovi. Svi detalji, čak i lice, geometrijski su. Okrugli skupovi cvetova različitih veličina, koji asociraju na Petrijeve posude s nekim začudnim cvetnim kulturama, magično emaniraju, zrače sa slike. Oni su međusobno, ili s glavom, povezani pojednostavljenim oblicima stabla/grana. Pozadina je tonirana tako da svetlija područja oko cvetova bivaju zatamnjena prema udaljenijim delovima. Iako je u pitanju slikarski rad, prevladava crtački način obrade elemenata. Na licu ne nalazimo oznaku neke emocije koja bi prevladavala. Deluje hladno, umireno, ali ne i sasvim spokojno. Začudni oblici frizure, kose i njihov zaista snažan kolor asociraju nas na glavu Meduze. Kao mitološka junakinja ona nije omiljen lik. Legende o njoj često su surove, a negde je nalazimo sa zmijama umesto kose. No umetnik nas usmerava dajući naslov. Moramo zanemariti svoje predznanje ili uverenja: preispitujemo se jesu li šumske vile zapravo tužne, ljute, vesele ili stroge. Kao da se i umetnik pita, pa odlučuje da je opiše kao raskošnu, ali pomalo strogu. Preostaje dilema: treba li poželeti susret s ovom šumskom vilom?

15

katalog FECIT 2019 notranjost SRB.indd 15

15/11/2019 13:45


Rudi Skočir Črno beli portret / Crno-beli portret akrilik, kolaž na platnu 60 x 60 cm

katalog FECIT 2019 notranjost SRB.indd 16

15/11/2019 13:45


Rudi Skočir Slovenija

Rudi Skočir predstavlja svojevrstan likovni rad. Iako su prisutne boje, umetnik odlično definiše svoje delo jednostavnim, ali simboličnim nazivom Crno-beli portret. O nameri i njegovom osećanju vremena svedoče elementi kojima sklapa odličan kolaž. Čini nam se da se nalazimo pred oglasnim stubom postavljenim pred ogroman plakat koji tek visoko, negde na granici vidljivosti, iskazuje dva simbolična, logična termina. Očitavamo naslov i reč/pojam UM. Ostatak prostora prepunjen je informacijama koje zbog količine ne razaznajemo. Belina, praznina, tišina označena je dvama naočitim svetlim oblicima. Jedan je groteskni oblik jajeta koje bi moglo predstavljati glavu poprsja nekog spomenika. Druga je belina geometrijski nepravilan plošni petougao postavljen iznad stuba. Ovo nas osvešćuje. U savremenom vremenu bombardovani smo reklamama i podacima u količini koja gubi značenje i smisao. Kapitalu i religijama lakše je manipulisati pojedincem izgubljenim u besmislenim informacijama. Kakofonija kojom smo obasuti ne dopušta nam koncentraciju, čistu emociju, domišljanje i odlučivanje. Najčešće na nadražaj reagujemo hirovito. To govori kako u savremeno doba zapravo nema tonova. Sve je pojednostavljeno: crno ili belo, dobro ili zlo, bogato ili siromašno. Nestale su gradacije, mogućnosti. Izgubilo se osećanje ili osluškivanje finesa. Nemamo više vremena za čuvstva, očekivanje razumevanja ili saosećanje. I tzv. bolonjski, brojčani način klasifikacije obrazovanja pretvorio je široki raspon ideje o stvarima u osnovne podatke koje često i ne treba razumeti, samo znati nabrojati. Umetnik mogućem liku/spomeniku oduzima individualnost i kreće ka oblikovanju znaka, asocijativne kompozicije. Oduzimajući licu njegovu individualnost, daje mu besmislenim htenjem umrljanu senu. Akteru uslovno oduzima uzrok, a ostavlja posledicu. Ovom inverzijom autor upućuje na postojanje stvari u drugom obliku, u obliku doživljaja. Osim dosetljivom tehnološkom izvođenju, svedočimo posebnom doživljaju sveta koji posmatraču nudi decentnu provokaciju.

17

katalog FECIT 2019 notranjost SRB.indd 17

15/11/2019 13:45


Marko Tubić NeŞnost akrilik na platnu 60 x 50 cm

katalog FECIT 2019 notranjost SRB.indd 18

15/11/2019 13:45


Marko Tubić Srbija

Marko Tubić predstavlja rad koji, u prvi mah, nudi erotske ili, u najmanju ruku, emotivne konotacije. On može biti iniciran odnosima energija elemenata/boja, ali ja ću se u komentaru voditi prvim utiskom, te naslovom Nežnost. Mi ne vidimo lica, identitet nijednog učesnika. Pred nama su njihove atribucije. Tu je skladan ženski torzo, njena tamna put i čin podavanja. Drugi učesnik scene je amorfno, bledoliko, neskladno biće, koje je prima u zagrljaj ili privija uza se. Čini nam se da je biće, iako naizgled nepravilno i neprivlačno, nežno prema ženskom liku. Nejasni komadić pejzaža određuje da je mesto radnje eksterijer. Nameće se utisak usamljenosti aktera. Čini se da umetnik problematizuje privlačnost bića koja bi većini ljudi bila ili nebitna ili neatraktivna. Umetnik kao da problematizuje različitost, predstavlja moguću međusobnu privlačnost osoba/bića koja ne podležu trendu mladog i lepog. Poput Kristijana Boltanskog, telesne reference pozivaju na odluku o prevladavanju stečenih, nametnutih reakcija. Autor se igra, aktivira moguću nelagodu dovodeći u pitanje konvencije o telu. Moguće su društvene konotacije kako je in samo mlado, skladno, kozmetički obrađeno, lepo prema estradnim propozicijama. I sami doživljavamo situacije koje su nam nametnuli mediji i reklamokratija. Ne poštuje se čista osobnost bez obzira na oblik tela ili moguće nedostatke, nepravilnosti. Zanemaruje se prosvetljenost, znanje, tolerantnost. Svaka različitost od poželjnog proseka biva progonjena. Od obojenih, debelih, erotski drugačijih, istopolno orijentisanih, nevernika, mogućih neistomišljenika distanciramo se i pre nego što ih upoznamo. Uz to, umetnik dodiruje temu izbegavanja svesti o materijalnosti tela. Ljudski rod mnogo ulaže u ideje bega od tela. Sve moderne religije sadrže naglašeno neprijateljstvo prema telu i fizičkom svetu. Kapitalu i verama odgovara sajber svet. Informacija zamenjuje materiju. Mi mislimo da smo bili, a zapravo smo samo videli. Kakofonija informacija je svuda: uputstva za proizvodnju atomske bombe dostupna su na veb-u. Uronjeni smo u sajber svet. No, neko ipak mora uzgajati jabuke i zašiti pantalone. I to bi moglo da se automatizuje, ali još mora postojati neko ko će jesti jabuke i nositi pantalone. Neko ko će strasno zagrliti voljeno biće. Čulnost prevladava u premisi i u posmatračevom doživljaju ovog rada. Umetnik i posmatrač imaju moć da otvaraju i zatvaraju neke od prolaza prema percepciji. Uveren sam da ova igra oblicima angažuje posmatrača barem onoliko koliko je autor bio angažovan odgovarajući na izazov telesnog. Tako dve instance podupiru jedna drugu. Ženski akt i amorfno biće usaglašavaju se u iskazu autora i percepciji posmatrača.

19

katalog FECIT 2019 notranjost SRB.indd 19

15/11/2019 13:45


Milan Tucović Homage to B. N. / OmaŞ za B. N. drvo, ulje na platnu 62 x 62 cm

katalog FECIT 2019 notranjost SRB.indd 20

15/11/2019 13:45


Milan Tucović Srbija

Dogodilo se da nas je Milan Tucović zauvek napustio nekoliko dana nakon završetka ovoga rada. Uz žaljenje za dragim drugom, moramo da komentarišemo ovu njegovu, verovatno poslednju dovršenu sliku. On ju je nazvao Homage to B. N. Umetnik je kao motiv uzeo portret Bena Nikolsona, rođenog 1894. godine, začetnika ideje nefigurativne umetnosti u Engleskoj. Na slici nalazimo zrelog muškarca sa jednom rukom na boku, koji se drugom rukom oslanja na reljefni kolaž apstraktne etimologije, čime se referiše na engleskog autora. Čini se kao da su u pitanju plošni, kolažirani odresci ostataka delova za neki brod ili drugi upotrebni predmet. Kao i često na Milanovim radovima, i ovde je prisutan reljefni rezultat, prodor u prostor. Pažnju privlači i jedan segment rada: iza portretisanog zapažamo oblik koji asocira na kvadratnu senu. Zanimljivost nalazimo i s desne strane, gde uz ivicu, po celoj visini rada, Milan Tucović aplicira izduženi oblik, blago zaobljene daske, koji najviše izlazi u prostor. Na njemu je kao sporedno, ivično, nenapadno oblikovan zapis „BEN NIKO”. Možemo ga iščitati kao skraćenicu iz imena i prezimena pomenutog engleskog umetnika. Ceo rad je izveden uklapanjem delova, plošnih elemenata na slikarsko platno, pa su mu spoljašnji gabariti nepravilni. Kao i na većini Milanovih radova, snažno je preispitana/provocirana/problematizovana trodimenzionalnost. Iako je često koristio druge predmete za postizanje iluzije dubine na prostoru slike, ovde se oslonio uglavnom na slikarski, plošni postupak. Čini nam se da telo i lakat aktera duboko prodiru u prostor iako su samo naslikani. Na ovom području Tucović se godinama pokazuje kao majstor perspektivne iluzije koju postiže različitim sredstvima. Takođe, ovde se iskazuje kao majstor vizuelizacije portreta. On zna koje značenje od prikazivanja oblika/lika očekuje umetnik, a koje posmatrač. To je formalni identitet oblika svodljiv na uvreženi doživljaj. Relacija percepcije formalno je opisiva odnosima između linija, tonova, senki i kompozicije, ali ovde je zanimljiviji društveni ili, preciznije, lični kontekst. I iz samog naziva jasno nam je da je tema umetnik kojeg poštuje i kojeg predstavlja izrazito uverljivo, skromnim rasponom boja. I kao omaž, crtica komunikacije s Milanom Tucovićem: Na postavljanju izložbene prezentacije u Gradskoj galeriji Fonticus, u Grožnjanu, njegov je rad, prema ideji kustosa projekta, trebalo da bude predstavljen izdvojeno, u reprezentativnom pretprostoru, kao beleg, znak, uvod u ceo projekat. Ali umetnik nije želeo da bude izdvojen, pa je postavka izmenjena. Njegov rad je uvršten u isti prostor, unutar niza ostalih radova kolega i prijatelja, nastalih na FECIT-u Grožnjan 2019.

21

katalog FECIT 2019 notranjost SRB.indd 21

15/11/2019 13:45


Klavdij Tuta Iz cikla: Mediteranska plovila / Iz ciklusa: Mediteranska plovila akrilik, kolaž, karton na platnu i pomični štap 90 x 60 x 9 cm

katalog FECIT 2019 notranjost SRB.indd 22

15/11/2019 13:45


Klavdij Tuta

Slovenija

Klavdij Tuta ostvario je zanimljiv rad kojim nastavlja svoj ciklus Mediteranska plovila. Rad je naglašeno horizontalno podeljen, a tu podelu razbijaju kosa jedra i pokretni deo, oslikani vertikalni štap ispred površine rada, koji se može pomerati. Plavu boju, koja dominira delom, uslovno možemo podeliti na tri gradacije: svetlu, srednjeplavu i tamnu. Umetnik stilizovano obrađuje jedrilicu i okruženje gde se plovilo pojavljuje. Horizontalna, geometrijski pravilna područja izmenjuju se kolorom/tonovima. U njima ili pred njima nalazimo više zagonetnih detalja, situacija. Tako iza prednjeg oblika jedrenjaka, na srednjem tonu plave, nalazimo prikrivenu, zasenjenu siluetu većeg plovila, za koje se čini kao da je potopljeno. Nakon uskog tona plave srednjeg intenziteta, linija obale sasvim je ravna, a rad se nastavlja ravnomernom plohom sive. Načas pomislimo kako smo u maketi, jer sledeća, nešto uža, dvotonska horizontalna površina nudi ideju ulice, platoa. Na njoj i na nju oslonjene nalazimo manje, uvek geometrijske, ali raznolike detalje. Rad se prema vrhu nastavlja svetlijim pa tamnijim plavim područjima. Sasvim pri vrhu zatamnjeno plavetnilo nosi nepravilno raspršen raster svetlijih crtica koji, pozicijom i bojom, asocira na nebeski svod. Vrlo slična, tamnije plava nalazi se i u dnu rada, većim delom prekrivena plovilima. Pred posmatrača je postavljeno nekoliko zadataka. Najpre moramo dešifrovati naslikane simbole, a posle nam je ponuđeno da, menjanjem okomitog segmenta, menjamo kompoziciju celog dela. Umetnik nas hrabro sili na vizuelno promišljanje uz akciju. Ovaj rad možemo komentarisati iz dve pozicije. Jedna je likovno-tehnička, a druga sadržajna. Nakon opisa sastavnih delova, možemo pokušati da odredimo značenja. Umetnik se obraća simbolima koje sam oblikuje. Većinu njih moramo tumačiti sami, prema ličnom senzibilitetu. Umetnik daje kratke komentare svoje premise. Kaže kako obrađuje Sredozemlje. Odmah nam pada na pamet recentna situacija: razlika između turističkog putovanja brodom, jedrilicom, jahtom i putovanja izbeglica, koja su mnogo dramatičnija, opasnija i prečesto se završavaju kobno po putnike. Postajemo svesni savremenosti koja je označena divljanjem kapitala, interesnih, religijskih i nacionalnih podela na koje smo navedeni. Autor ističe činjenicu da ne koristimo misao u njenom mogućem opsegu. Radije se prepuštamo uobičajenim i uvreženim oblicima prihvatanja okoline. Jesmo li postali posmatrači ili smo, ipak, akteri civilizacije, društva, okoline u kojoj funkcionišemo? Jesmo li pozicionirani u poslušnog, pasivnog posmatrača koji ništa ne rizikuje, nego slepo i bez otpora proživljava svoje vreme trajanja? Formiranjem osobnog sistema znakova, Klavdij Tuta kao da želi da se približi kompjuterskim igricama, gde oblici bivaju jednostavni i odmah čitljivi. Iako na platnu nije sve odmah prepoznatljivo, za pažljivog posmatrača, nažalost, ova „igrica” opisuje stanje ljudskih sloboda i statusa stanovnika našeg, pre svega mediteranskog okruženja, ali i drugih stanovnika male, plave planete Zemlje. 23

katalog FECIT 2019 notranjost SRB.indd 23

15/11/2019 13:45


Dominik Vuković Istarski noćni pejzaž ulje na platnu 60 x 60 cm

katalog FECIT 2019 notranjost SRB.indd 24

15/11/2019 13:45


Dominik Vuković Hrvatska

Slikarskim radom, uljem na platnu, predstavlja se Dominik Vuković. Umetnik koristi pejzaž, ali iskazuje oznake doživljajnog tumačenja, a ne prenosa viđenog. Nudi nam neku vrstu lične interpretacije dojma. Taj dojam se iskazuje naglašenim, gotovo nadrealnim predstavljanjem neba koje dominira radom. Ovo tamno noćno nebo posuto je zvezdanim galaksijama, predstavljenim snažnom crvenom bojom. Nebeski svod je prepunjen zvezdama, poput raskošne draperije, zastora koji natkriljuje predeo. Čini nam se kao da pritiska krajolik koji se uporno ne da. Negde pri vrhu, gde se skupovi zvezda pomalo razređuju, zagledamo snažno osvetljeni, bledunjavi Mesec, koji privlači pažnju. Gotovo nevidljivo, diskretno, u dnu nalazimo tajnoviti pejzaž. On je naslikan nešto manje ekspresivno, ali nosi karakteristike živahnosti oblika, reljefnosti. Iz utiska, ali i iz naslova rada, prepoznajemo/doznajemo da je reč o istarskom krajoliku. Tu nalazimo brežuljke, a na vrhovima nekih od njih smestila su se naselja. Taj deo rada bogat je tonovima. Predeli iskazuju tajanstvenost, ali i posebnost koju je umetnik želeo da predstavi. Detalji kao da izgovaraju stav o svojevrsnoj emocionalnoj vezanosti, ili barem fascinaciji viđenim, doživljenim. Jedno od uzvišenja nudi obrise malog grada, što je za Istru karakteristično. Pretpostavljamo da bi taj gradić mogao biti Grožnjan, koji se smestio na vrhu brežuljka, a u njemu se održala manifestacija u kojoj je aktivno učestvovao i autor ovog slikarskog rada. Plemenita reakcija nije izostala: ponuđena je uspavana pokrajina nad kojom titraju svemiri.

25

katalog FECIT 2019 notranjost SRB.indd 25

15/11/2019 13:45


Joni ZakonjĹĄek Obisk / Poseta akrilik na platnu 75 x 58 cm

katalog FECIT 2019 notranjost SRB.indd 26

15/11/2019 13:45


Joni Zakonjšek Slovenija

Doživljaj rada koji potpisuje Joni Zakonjšek u velikoj meri oslanja se na senzibilitet posmatrača. Umetnica mu nudi svoj doživljaj, svoju materijalizaciju utiska okruženja. Čini nam se da je polazište priroda, šuma, poljana, proplanak. Svoj doživljaj prirode autorka prerađuje u svojevrsne skupine boja, poteza. Zapravo, površina platna, podloge, služi joj da iskaže utisak o nekom trenutku. Uočavamo prave mikrokosmose oblika. Ove senzacije nalazimo u ekspresivnim, gotovo ritualno donesenim skupinama na plošnoj površini njenog rada. Istovremena nagla spontanost, ali jednostavnost iskaza, rezultira raspršenošću elemenata slike. Pred nama je slikarski rad na ivici apstrakcije. Ipak, čini se da prepoznajemo neke oblike. Granje, šipražje, ali i odsjaje koji više govore o utiscima umetnice nego o stvarnom viđenju. Umetnica rad naziva Poseta. Moramo se zapitati ko šta posećuje? Čini se da umetnica povetarac ili odblesak svetla doživljava kao posetu. Ili neko imaginarno biće, energiju koju i ne opažamo? Priroda i sve oko nas uslovljeno je jedno drugim, povezano sinergijskim nitima. Kao da smo na pragu fraktalnog doživljaja interpretacije sveta. Filozofija i fizika milenijumima kasnije ponovo su se našle u zagrljaju. Fraktali, bozoni, strune, poznate pod drugim nazivima u istočnjačkim filozofskim i svetovnim nazorima, postali su epicentar savremenih naučnih proučavanja. Energija nije samo ono što možemo doživeti. Postoje mnoge vibracije za koje nemamo razvijen osećaj čula. Jako brze vibracije uzrokuju da materija napusti frekvencijski raspon koji pet ljudskih čula može opažati (vid, sluh, ukus, dodir i miris). Naša civilizacija ovu spoznaju ne neguje. Napadno je materijalistička, gruba, ekonomijom ukleštena u eksploataciju čoveka po čoveku. Ljudski rod sveo se na materijalno i na tih pet čula. Osim tehničkog funkcionisanja, čovek oseća, pa čak i onda kad je u savremenosti najčešći osećaj mržnja prema različitosti ili pohlepa. Umetnica sugeriše da budemo skloniji emocijama koje poštuju različitost i neguju poštovanje prema okolini, ljudima i prirodi. Jer čovek, osoba, nije hemijska reakcija, nego energetski naboj. U ovom slučaju, osvešćivanje nudi umetnica.

27

katalog FECIT 2019 notranjost SRB.indd 27

15/11/2019 13:45


Katarina Zarić Singularnost ulje na platnu 81 x 75 cm

katalog FECIT 2019 notranjost SRB.indd 28

15/11/2019 13:45


Katarina Zarić

Srbija

Katarina Zarić, u maniru nadrealizma, uljem na platnu ostvaruje zaista zanimljiv rad. Pred nama je promišljanje koji se u premisi može podudarati sa snoviđenjem. Iščitavanje elemenata i njihovo povezivanje traži od posmatrača i znanje i maštovitost. Na radu nalazimo imaginarnu istorijsku urbanu celinu, ispunjenu izduženim građevinama. Zdanja deluju svečano, kao skupine katedrala ili vlastelinskih zgrada. U središtu ovog mogućeg grada je kvadratni otvor u tlu, koji deluje poput izgrađenog kratera. Jer i on je određen arhitektonski, visokim stubovima spojenim polukružnim lukovima. Oni kao da podupiru spomenuti (renesansni) grad. Iako začudno, sve bi ovo moglo činiti neku logičnu celinu, ali ostali detalji odvode našu pažnju i maštu u fantastiku. Nalazimo dva neba. Jedno je realno moguće iznad grada, a drugo je negde duboko u utrobi zemlje. Ispod nivoa grada, između lukova, otkrivamo Mesec i zvezdano nebo. Konjanici koje nalazimo u raspadnutim ili naopakim pozicijama leta/pada na neki način pripadaju u oba sveta, gornji i donji. Možda su iz nekog egoističnog razloga uleteli, odleteli, unesrećili se, pa poniru u beskraj. Moguće je da odlaze u istorijsku slavu, ali i da umetnica prezire kult iskonstruisanih ličnosti koje srećemo, od bronze ili kamena, na glavnim trgovima nacionalno obeleženih tvorevina koje nazivamo države. Umetnica nam nudi odgonetku nazivom slike: Singularnost. Ovaj pojam obuhvata nekoliko platformi, teorija o budućnosti, kad tehnološki razvoj dostigne nadmoć nad prirodnim, ljudskim, koristeći veštačku inteligenciju koja bi trebalo da nadvlada ljudsku. Teorijske postavke posthumanista o singularnosti delimično se preklapaju s realnim, no savremena fizička, ali i filozofska otkrića, vraćaju nas na početke promišljanja o svetu oko nas i o nama samima. Ako se vratimo slici, aktivitet elemenata raspršenih skulptura, delova satnog mehanizma, naglašava ideju o toku i meni. Bahata, zapadna civilizacija nameće olak pristup relaciji pasivno–aktivno, interpretirajući ritam i stalnu menu kao višak realnosti, umesto kao elementarni i delatni princip. Umetnica ovim radom (ali i kroz svoj ciklus) nudi istraživanje, potragu za spoznajom na način stalne interpretacije, reinterpretacije. Ljudi nisu verovali da smo sastavljeni od atoma. Danas polako prihvatamo spoznaju da je materija energija koja titra nama čulno dostupnom sporom frekvencijom. Brže vibracije uzrokuju da materija napusti frekvencije koje naša čula mogu opažati. Ostale dimenzije vibriraju prebrzo, pa postaju sfere koje ne percipiramo. Kao i na radu Katarine Zarić, pojam prostora prepoznaje se kao prostor nomadskih subjekata koji se pomeraju na način međustanja, ali ne nužno logički od jedne do druge tačke. Fizičari i filozofi, a u našem slučaju i umetnica, na tragu savremenih spoznaja preispituju realnost. Oni ne menjaju svet ni revolucijom ni stoičkim posmatranjem. Oni sugerišu drugačiji doživljaj okoline, odbacujući običaje koje su kapitalizam i vera ruku pod ruku vekovima zloupotrebljavali. Ovaj rad Katarine Zarić izaziva istovremeno arhetipske i memorijske asocijacije. Ona odlično komentariše: „U donjem delu slike vremena više i nema...” Iako smo informisani i o singularnosti i o kvantnoj fizici, doživljaj ovog slikarskog rada ostavljen je senzibilitetu posmatrača. Zasigurno, on ne može ostati indiferentan uz ponudu otrežnjenja u/o istorijskom trenutku.

29

katalog FECIT 2019 notranjost SRB.indd 29

15/11/2019 13:45


Nina Zelenko Organizam ulje na platnu 35 x 50 cm

katalog FECIT 2019 notranjost SRB.indd 30

15/11/2019 13:45


Nina Zelenko Slovenija

Nina Zelenko predstavlja slikarski rad lirske vokacije, izveden uljem na platnu. Odmah primećujemo oblik morskog puža, očito iz porodice volaka. U njegovoj ljušturi nalaze se stilizovani pejzaž, livada sa stablima i ptice, te, u drugom delu, skup kućica nekog gradića. Prirodni, šumoviti krajolik predstavljen je u dnevnoj svetlosti, a naselje u večernjoj, noćnoj, s Mesecom i zvezdama. Obe sekvence naglašeno su vedre i odišu spokojem. Trave iz krajolika prelivaju se s algama koje često prekrivaju morskog puža u njegovom prirodnom okruženju. Morskog mekušca, s opisanim detaljima, nalazimo na delimično rastresitoj tamnoplavoj pozadini. Umetnica ga smešta u prirodno okruženje, ali ako se vodimo simbolizmom prisutnim u sekvencama rada, možemo ga doživeti i u univerzumu, uronjenog u dubine svemira, koji je takođe tamnoplave boje, s raspršenim zvezdama. Iz ovog rada možemo iščitati izvesni aktivizam u premisi. Autorka poštuje klasičan pristup likovnom oblikovanju, približavajući se simbolizmu. Ona kao da želi da upozori na nepravde i ekološku neosvešćenost stanovnika Plave planete. Savremenost to pokazuje: promene klime, sve lošiji položaj pojedinca, divljanje profiterstva, bujanje količina odbačenih stvari... Umetnica upozorava na ekološku zapuštenost naše svesti. Onog trenutka kad odbačene predmete, smeće više ne vidimo, uvereni smo da smo ga se rešili. No, zbog veštački stvorenih osobina, ono ne nestaje, već se pojavljuje u neočekivanim okolnostima. Nina Zelenko, predstavljajući nam idiličnu kompoziciju, pokušava da apeluje na izgubljenu skladnost živog organizma – sveta, pa odmah zatim univerzuma. Ljudski rod, pohlepom i kontrolom, uz perfidnu reklamnu frazu „Sve je to radi vas”, zanemaruje osnovne elemente opstanka: čist vazduh, vodu, hranu, ali i međuljudske odnose. Bez njih će, ne prestane li iscrpljivanje i eksploatacija prirodnih resursa, biti ugašena, zagušena i civilizacija. Umetnica spaja scene u nadrealnu kompoziciju, a simbolu – morskom pužu dodaje snagu, emanaciju dobre energije, koja nas osvešćuje.

31

katalog FECIT 2019 notranjost SRB.indd 31

15/11/2019 13:45


Marko Zorović Prekrivanje kesona ulje / šperploča, šarniri 53 x 64 cm

katalog FECIT 2019 notranjost SRB.indd 32

15/11/2019 13:45


Marko Zorović Slovenija

Odličan, provokativan rad realizovao je Marko Zorović. Pred nama je triptih, čija krila sa strana, poput nekog oltara, posmatrač može da pomera. Rad je izveden rasno slikarski, s prevladavajućim toplim tonovima. Gledajući sadržaj, ostajemo u nedoumici. Pred nama je grupa čija tri aktera intenzivno fizički komuniciraju. Iščitavanje nudi više mogućih tumačenja. Na prvi pogled čini se kao da osobe s leve i desne strane napadaju, maltretiraju ležeću osobu u sredini rada. Njegov aktivan, grčevit pokret asocira na želju da iz konglomerata stvari izvuče neki predmet ili čak životinju, ili njen deo. Nismo sigurni podržava li ga osoba zdesna u tome ili je na strani onog sleva, koji kao da ležećem ne želi dopustiti pomicanje. Gestovi sva tri lika snažno su naglašeni, pa nam se čini da je pred nama neka borba. Opet, moguće je da je sadržaj slike spasavanje osobe iz konglomerata nedefinisanih, bezobličnih predmeta poput otpadaka civilizacije. Razaznajemo da bi desna osoba mogla imati u ruci neku vrstu oblog predmeta, npr. košare, ali ne vidimo jasno ima li levi muškarac u snažnom gestu zamaha negativnu ili pozitivnu ideju iskoraka i pokreta ruku. Reference na koje nas navodi ova grupa asocijativne su, ali heterogene. Od prikaza žrtvovanja Isaka, preko snažne, ali samo zanatski vrhunski izvedene antičke Laokontove skupine, Tintoretovih povremenih, ali sceničnih ekspresivnih prikaza, do El Grekovih iskaza pokreta od kojih su prijemčiviji njegovi portreti svetaca koji nose sumnju u očima. Asocijacije takvih patetičnih, ali zaustavljenih pokreta, nalazimo i u repertoaru socrealističke ikonografije, od prikaza na plakatima pa do pune plastike monumentalnih obeležja. No, na slikarskom radu Marka Zorovića nema patetike. Iako naglašeno aktivni, njegovi likovi kao da se bore više s očajem svog ličnog statusa nego jedan s drugim. Naslikani likovi ne nose ideju vedrine niti neke vere u budućnost. Oni kao da u akciju kreću iz statusa borbe za preživljavanje. I kad smo već umorni od traženja asocijacija smisla, značenja, autor nam pruža odgonetku uz odličan komentar koji ocrtava stanje civilizacije: „Današnja totalno dematerijalizujuća informatička civilizacija na kraju, ipak, proizvodi gomile sasvim materijalnog otpada. Moglo bi se reći da je smeće ono realno informatičkog doba. Ili da je budućnost u smeću, odnosno da smeće ima budućnost...” Ova umetnikova izjava snažno nas postavlja u sadašnjost. U vreme prisilnog prekarijata, u kom su umetnici koji ne pristaju na konvencije i koji svoje umeće ne žele samo da prodaju, već imaju potrebu da iskažu stav o trenutku, prisiljeni da se spuste na stepen preživljavanja koji ih moralno ne opterećuje, ali ih fizički vezuje za poslove koji su znatno ispod njihovog obrazovanja i posedovanja plemenitih znanja. I autor ovog dela prošao je katarzu rada na komunalnim poslovima, komunalnog redara ili, jednostavnije, čistača, smećara. Ovaj oltar Marka Zorovića kao da je omaž njegovim trenucima koje svi želimo da izbegnemo. Svakako, zahvaljujemo autoru na iskrenosti i artističkom uprizorenju ličnog koje, nažalost, postaje univerzalno. Još nismo ni svesni da je odgovornost omalovažena, iako smo svi umešani. Svet je ovakav zato što smo dopustili podivljalom profiterstvu da ga učini takvim. Volter je davno rekao: „Nijedna pahulja u lavini nikad se nije osećala odgovornom.”

33

katalog FECIT 2019 notranjost SRB.indd 33

15/11/2019 13:45


katalog FECIT 2019 notranjost SRB.indd 34

15/11/2019 13:45


Milan Tucović (1965–2019) Kada sam bio na trećoj godini studija filosofije,

Uvek sam se pitao kako uspeva da naslika tolike slike pored svih nas koji smo ga ometali. Jeste da je on govorio kako mu ne smeta da radi pored posetilaca, ali znam da nije tako. Iz ove perspektive, sada kada ga više nema i kada ostajemo uskraćeni za mnoga njegova dela koja su mogla nastati da je priroda bila milosrdnija prema njemu, krivo mi je što ga nismo ostavljali na miru. Sa druge strane, to onda ne bi bio Milan koga smo poznavali i voleli.

sada već davne 1991. godine, moj kolega Bogdan Lubardić predložio mi je da posle predavanja odemo da pogledamo jednu izložbu. U kafe-galeriji kod garaže na Obilićevom vencu izlagao je mladi umetnik koji je studirao zajedno sa Bogdanovim bratom na Primenjenoj akademiji. U to vreme, moj otac i ja smo postali već ozbiljni kolekcionari slika Mediale i uopšte slika koje u sebi imaju nešto metafizičko. Iz tog razloga, Bogdan je smatrao da treba da pogledam ovu izložbu. Taj mladi slikar bio je Milan Tucović i ovo mu je bila prva samostalna izložba.

Može se reći da bez Milana i Saše Marjanovića FECIT ne bi bio to što jeste, jer ne samo da su svesrdno učestvovali u pripremama i za 2018. i 2019. godinu, već su bili i kreatori pozitivne energije na samoj koloniji. Milanu se ideja o koloniji u Grožnjanu od starta neobično dopala. Od početne ideje do realizacije proteklo je nekoliko godina, ali je retko kada prošao moj susret sa Milanom a da me nije sa nestrpljenjem pitao dokle je Rok stigao sa pripremama i kada će krenuti kolonija.

I zaista, čim sam ušao u taj mali i mračan prostor, ne baš primeren za izložbu slika, videvši Milanove slike odmah sam shvatio da u našoj kolekciji moramo imati i neki njegov rad. Slike su bile manjih formata i sa njih su u posmatrača buljili seljaci i vojnici sa krupnim šakama, držeći u jednoj prazan kavez za ptice, a u drugoj jaja ili već izlegle ptiće. Pored mnogih Milanovih slika stajale su oznake da je slika već prodata ili rezervisana. Jednog od narednih dana još jednom sam došao da pogledam izložbu, ovoga puta sa ocem. I on je bio fasciniran slikama i potencijalom Tucovića i došao je do istog zaključka kao i ja – da bi u budućnosti trebalo da sakupljamo i njegove slike. Nedugo potom obreli smo se u Milanovom ateljeu i od tada je počelo naše poznanstvo, koje je kasnije preraslo u mnogo više od pukog odnosa slikara i kupca slika.

I onda, ove godine, potpuni ŠOK! Dan posle povratka sa kolonije, 1. avgusta, posle večeri u kojoj smo razmenjivali fotografije i klipinge o koloniji koje je Rok poslao, Milan je legao na počinak i utonuo u san iz kojeg se više nije probudio. Na ova dva dosadašnja okupljanja Milan je svojom harizmom uspeo da ostavi neizbrisiv trag kod kolega koji su zajedno sa njim učestvovali na FECIT-u. Tuga i neverica koju smo svi osećali kada je do nas doprla vest o njegovoj smrti govori nam koliko je Milan bio voljen i cenjen kao čovek i umetnik.

Retko kada je bio sam u ateljeu. Tu je gotovo uvek bilo nekog čudnog i zanimljivog sveta sa kojim je on diskutovao, družio se, ali i uspešno prodavao svoje slike. On je jednostavno opčinjavao ljude svojom neposrednošću i prostosrdačnošću.

Dragi Milane, mnogo ćeš nedostajati FECIT-u i nama koji smo te imali za prijatelja. Bez tebe više ništa neće biti isto. Neka ti je večna slava! Ivan Perić 35

katalog FECIT 2019 notranjost SRB.indd 35

15/11/2019 13:45


katalog FECIT 2019 notranjost SRB.indd 36

15/11/2019 13:45


katalog FECIT 2019 notranjost SRB.indd 37

15/11/2019 13:46


katalog FECIT 2019 notranjost SRB.indd 38

15/11/2019 13:46


katalog FECIT 2019 notranjost SRB.indd 39

15/11/2019 13:46


katalog FECIT 2019 notranjost SRB.indd 40

15/11/2019 13:46


katalog FECIT 2019 notranjost SRB.indd 41

15/11/2019 13:46


katalog FECIT 2019 notranjost SRB.indd 42

15/11/2019 13:46


FECIT 2019.

DELO

2. avgusta 2019. godine

Kultura

petek, 2. avgusta 2019 kultura@delo.si

13

Jugonostalgija na eleganten grožnjanski način Fecit 2019 V mestu umetnikov se je končala druga likovna kolonija ustanovitelja Roka Kvaternika V ponedeljek zvečer sta se v Grožnjanu, mestu zvokov in podob, potegovali za pozornost obiskovalcev dve prireditvi: sklepni večer butičnega jazzovskega festivala Jazz is Back! in v mestni galeriji Fonticus odprtje razstave del 2. likovne kolonije Fecit Grožnjan, prireditve, ki si jo je zamislil prijatelj umetnosti, zbiralec, mecen in ustanovitelj založbe Rokus Rok Kvaternik, zdaj direktor nemške založniške hiše Klett za Vzhodno Evropo in Baltik.

me zadnje čase vznemirja tema, ki je lahko dramatična: slika daje vtis lahkotnosti, nekakšne medi­ teranske poezije, a če se opazova­ lec dobro poglobi v moja jadra, v njih najde reciklirane, točkovno izrisane portrete. Govorim o tem, koliko ljudi umre v Medite­ ranskem morju. Tu je dvojnost podobe, če gledalec ni dovolj senzibilen, tega ne vidi, kdor pa bere sliko pozorno in z občutkom, to ugleda.«

Poklon ljubezni

Igor Bratož V Grožnjan sta selektorja Ivan Perić in Rok Kvaternik lani pova­ bila petnajst umetnikov, letos jih je bilo skupaj trinajst, iz Hrvaške Hrvoje Marko Peruzović, Andrea Musa in Dominik Vuković, iz Slovenije Nina Zelenko, Rudi Skočir, Joni Zakonjšek, Marko Zo­ rović in Klavdij Tutta ter iz Srbije Milan Tucović, Katarina Zarić, Saša Marjanović, Petar Mošić in Slavko Krunić, kustos razstave je hrvaški vizualni umetnik Eugen Borkovsky. Lansko ex Jugoslavijo je torej letos nadomestila ena od prejšnjih tvorb, SHS. Selektor Ivan Perić je to pojasnil z naklju­ čjem: »Ne prizadevam si za to, da bi deloval po določenem ključu, ampak za kakovost, zato sem povabil izbrane avtorje iz vseh republik nekdanje Jugoslavije, vendar se iz različnih razlogov vsi niso mogli odzvati in priti sem. Premišljal sem tudi, da bi povabili v Grožnjan še avtorje od drugod. Zdajšnji koncept je tak, da se oziram predvsem za figurativnim slikarstvom, ki je ustanovitelju Roku Kvaterniku najbližje, kot selektor izberem skupino avtorjev, končno potrditev pa da on. Sem so nekateri avtorji v strahu, da ne bodo imeli dovolj časa dokončati načrtovanega, prišli z začetimi likovnimi deli, a v dokončanih delih je mogoče opaziti tudi vplive grožnjanskega okolja.« V lanskem prvem katalogu je kustos Eugen Borkovsky zapisal, da je naključna izbira ustvarjalcev iz držav nekdanje Jugoslavije pri­ nesla občutek namena. »Kot da je koncept projekta želel premagati ali preboleti nelogično razdelitev tega območja. […] Umetnost skozi zgodovino poskuša premostiti meje in idejno pomiriti ter hkrati oživeti zavest nasprotnih si strani. […] Ta projekt potrjuje, da uradno razkosanje območja, razdelitev po veri in nacionalnosti ter bodeča žica človeku ne morejo odvzeti ustvarjalnosti.«

Beograjski slikar Saša Marjanović nadaljuje niz zagonetnih intimističnih portretov. letos je njegov izbranec mladi papež Gregor IX. Fotografije Rok Kvaternik v razumevanje umetniškega. Pri zdajšnjem delu spoznavam vedno nove dimenzije v državah Zaho­ dnega Balkana in moje premi­ šljanje o kombinaciji umetniških impulzov je naletelo na pozitiven odziv umetnikov: tako kot nekdaj so lani prišli v Grožnjan ter ustvar­ jali brez nacionalnih bremen, šlo je zgolj za druženje pozitivnih

umetniških energij, brez natanč­ nejših omejitev, brez vnaprej določene teme, edini omejitvi sta bili format in tehnika. Z Ivanom Perićem, s katerim prijateljujeva v Beogradu, kjer sem zdaj rezident, sva začrtala idejo druženja v Grožnjanu: umetniki so povab­ ljeni za deset dni, vsi stroški so pokriti, naredijo lahko eno ali več

Druženje pozitivnih umetniških energij

Rok Kvaternik je zamisel o sreča­ nju umetnikov oziroma slikarski koloniji pojasnil tudi s svojimi izkušnjami med odraščanjem, ko je imel tako kot nekateri drugi priložnost večino poletij doživljati grožnjansko slikarsko in glasbe­ no ustvarjanje. »Grožnjan je bil v osemdesetih in devetdesetih letih središče ustvarjalcev iz vse Jugoslavije, mene pa je oče vpeljal

Srbska slikarka in profesorica na beograjski fakulteti likovnih umetnosti Katarina Zarić je na koloniji sodelovala že lani.

del, nekateri jih naslikajo celo pet, nekateri pridejo z več nedokonča­ nimi in jih do konca naslikajo tu. Eno delo po svoji presoji pustijo v Grožnjanu, to je zametek bodoče zbirke. Kakovost letošnjih je po prvih presojah še boljša kot lani, pa že lani smo začeli na visoki ravni.«

to okolje daje, in na sočen način interpretirali tukajšnjo zgodovino. Izkušnja s srečanjem, druže­ njem umetnikov, je pozitivna, rad se srečujem z umetniki, saj veste,

slikarsko delo v ateljeju je samo­ tarsko početje, tu pa se pogovarja­ mo, si izmenjujemo izkušnje. Če me sprašujete, kaj sem ustvarjal zadnje dni, vam lahko povem, da

Grafičarka Nina Zelenko: »Veljam za staro Grožnjanko, lani je na srečanju sodeloval moj brat, ki tudi živi v Grožnjanu, letos so po­ vabili mene. Dobila sem zamisel za posebno školjko, sliki sem dala naslov Organizem, školjka pa je že malo zdelana, tu in tam ima kako luknjo, a je polna življenja in še kar nekam leti. Slika združuje moja zanimanja, na primer za astronomijo, za lepote, ki nas obdajajo, narava me od nekdaj navdihuje, tokrat sem vse združila v celoto.« Čeprav se je udeležil številnih kolonij po svetu in doma, je sli­ karja, ilustratorja in grafika Rudija Skočirja grožnjansko srečanje presenetilo. »V takem okolju še nisem delal, to je bilo zame nekaj novega. Istrska mentaliteta, način, kako te sprejmejo, njihova hrana in pijača, vse to je enkratno, am­ pak … kar zadeva moje slikarstvo, je tako, da se težko uklonim vpli­ vom okolja, imam svoje štorije, nosim jih v glavi. Prihodnji mesec bom šel v Pariz, a bom delal ena­ ko, kot sem delal tu in kot delam doma, svoje misli enostavno ne morem prekiniti. Jajce na moji sliki je seveda tam kot simbol novega življenja, v preteklosti sem uporabljal jabolko; zdaj snujem cikel Rajski vrtovi, tu so Adam, Eva, ljubezen, lahko bi rekel, da sestavljam poklon ljubezni, žen­ skam, posebno svoji ženi. Projekt traja že šest, sedem let, in neumno bi ga bilo spreminjati.«

Dvojnost podobe

Slikar Klavdij Tutta je o grožnjan­ ski izkušnji povedal: »Sem slikar Mediterana, to je pokazala tudi lanska retrospektiva na gradu Kromberk, v Grožnjan sem prišel z distance pogledat, kaj se je spre­ menilo, ne nazadnje je to kraj, ki so ga vrnili v življenje ustvarjalci. Ni bil najboljši občutek, ko sem videl, da so iz mesteca naredili prodajalno bižuterije. To me ne osrečuje, saj te kraje nasploh poznam po izvirnosti, v koprskem zaledju in okolici Buj sem nekdaj risal boškarine, bili so temelj mojih začetnih slik iz osemdese­ tih let. Zdaj te idile ne vidim več. Bojim se, da množični turizem ne zna prepoznati kulturnih vrednot, hkrati se bojim, da se bo materia prima, ki je v Istri doma, ne neki način uničila. Upam, da se bodo pojavili ljudje, ki bodo znali na neki nov način povezati vse, kar

rudi Skočir že več let dopolnjuje svoj poklon ljubezni, cikel Rajski vrtovi.

Velikokrat je igrala vloge zapitih in strtih žensk Film 3 dnevi z Romy Schneider je zgodba o ženski, ki je ujeta med notranjimi demoni in strastjo do življenja Leta 1980 je Romy Schneider nastopila v znanstvenofantastični drami Bertranda Tavernierja Death Watch. Zgodba je postavljena v prihodnost, ko je medicina tako napredovala, da je izbrisala smrt. Irena Štaudohar

katalog FECIT 2019 notranjost

Glavna junakinja Katherine, ki ima zanimiv poklic – programira računalnike, ki pišejo ljubezenske zgodbe –, nekega dne izve, da je neozdravljivo bolna. Njena usoda je tako posebna, da se televizijska hiša odloči, da bo njen strah pred smrtjo ter SRB.indd 43zadnje dni njenega živ­ ljenja spremenila v televizijski re­

znova zbližati s štirinajstletnim sinom Davidom. Leto prej jo je zapustil drugi mož Daniel Biasini, s katerim ima hčer Sarah, ki je bila takrat stara štiri leta. Njen prvi mož je dve leti prej naredil samomor. Padala je iz ene nesreč­ ne ljubezenske zgodbe v drugo. Utrujena je in ne more spati. Od štirinajstega leta snema filme,

»Le malo ljudi se lahko pohvali, da je njihova mama ljubimkala s Hitlerjem.« Romy Schneider

v trenutku spet povzpne do obla­ kov smeha in hihitanja. To je bil njen zadnji intervju. Nekaj mesecev po tem, ko se je vrnila iz Bretanje, se je smrtno po­ nesrečil njen sin David, ko je sple­ zal na ograjo, se ranil in izkrvavel. Novinarji so brez milosti fotogra­ firali dečkovo truplo, plezali so na drevesa pred igralkino hišo, da bi

lahko posneli čim boljšo fotogra­ fijo užaloščene matere. Kasneje je zbolela, odstranili so ji tumor na ledvicah. Maja 1982 so jo v njenem stanovanju našli mrtvo. Odpovedalo ji je srce.

43

Od Sissi do Romy

Njeno pravo ime je bilo Rosema­ rie Albach, rodila se je na Dunaju

in njeni starši so bili slavni igralci. Zaslovela je z vlogo nesrečne prin­ cese Sissi in vanjo se je zaljubila vsa Evropa, ona pa se je zaljubila v Alaina Delona, ki jo je odpeljal v Pariz. Avstrijcem in Nemcem se je zdelo, da jih je izdala. Od takrat ji nemški mediji niso prizanašali. Kot pravi novinar v filmu, je bila zanje nekoč brezmadežna devica,

zdaj pa se je zdelo, da je čez noč postala lahka ženska. Delon jo je kmalu zapustil, na nočni omarici je našla list papirja, na katerem je pisalo, da odhaja z drugo žensko. Prerezala si je žile. A je preživela in postala ena od najbolj obože­ vanih zvezdnic na svetu, modna ikona, ki se je družila s Coco Cha­ nel. Ves čas je snemala filme, dru­

Družila se je z modno oblikovalko Coco Chanel. gega življenja ni poznala. Igrala je

zori iz filma. Ko nastaja intervju, se gledalec kar prestraši zanjo, saj jo novinar hladno in neposre­ dno sprašuje o njenem intimnem življenju, o samomoru njenega moža, o sinu pa tudi o mami, ki je bila Hitlerjeva najljubša igralka. »Le malo ljudi se lahko pohvali, da je njihova mama ljubimkala s Hit­ lerjem,« mu odgovori na to vpra­ šanje. A po drugi strani se včasih zdi, da ta vprašanja delujejo nanjo terapevtsko, kot da se izpoveduje psihiatru, drugič je spet videti, da mazohistično uživa v novinarje­ vi grobosti, kot da ji je všeč, ko z nohtom praska po odprtih ranah. Kljub njeni skrajni ranljivosti in 15/11/2019 novinarjevi vsiljivosti sem se vča­

13:46


GLAS ISTRE

10. oktobar 2019. godine

JUTARNJI LIST

16. oktobar 2019. godine

44

katalog FECIT 2019 notranjost SRB.indd 44

15/11/2019 13:46


ZAGREB.INFO

CULTURENET.HR

https://www.zagreb.info/ritam-grad/kultura/ muzeji/u-laubi-pogledajte-skupnu-izlozbu-srezidencije-u-groznjanu/233388 5. oktobar 2019. godine

https://www.culturenet.hr/default.aspx?id=93501 4. oktobar 2019. godine

45

katalog FECIT 2019 notranjost SRB.indd 45

15/11/2019 13:46


AKADEMIJA-ART.HR

https://akademija-art.hr/2019/10/05/fecit-ii-medunarodniskup-umjetnika-groznjan/ 5. oktobar 2019. godine

46

katalog FECIT 2019 notranjost SRB.indd 46

15/11/2019 13:46


VIZKULTURA.HR

ODJECIKULTURE.COM

https://vizkultura.hr/o-kreativnim-intervencijamau-svakodnevicu/ 9. oktobar 2019. godine

http://odjecikulture.com/umjetnicka-rezidencijafecit-groznjan-predstavlja-radove-regionalnihumjetnika-u-laubi/ 3. oktobar 2019. godine

47

katalog FECIT 2019 notranjost SRB.indd 47

15/11/2019 13:46


FECIT 2018.

DELO

RTVSLO.SI

10. januara 2019. godine

https://otroski.rtvslo.si/bansi/prispevek/6823 14. januara 2019. godine

48

katalog FECIT 2019 notranjost SRB.indd 48

15/11/2019 13:46


07.12.2018.

N1

DAN UŽIVO 7. decembar 2018. godine

SLIKAVEST.RS

http://www.slikavest.rs/fecit-medjunarodniskup-umjetnika/ 6. decembar 2018. godine

DNEVNO.RS

https://www.dnevno.rs/ufokusu/ex-yu-sa-groznjanskog-fecit-a-otvorena-izlozba-u-galerini-u

DNEVNO.RS

https://www.dnevno.rs/ufokusu/ex-yu-sagroznjanskog-fecit-a-otvorena-izlozba-u- galerini-ulus/ 6. decembar 2018. godine

49

katalog FECIT 2019 notranjost SRB.indd 49

15/11/2019 13:46


VESTI.RS

https://www.vesti.rs/Kultura/Umetnici-sa-prostora-exYU-u-galeriji-ULUS.html 6. decembar 2018. godine

BLIC.RS

https://www.blic.rs/kultura/vesti/regionalni-umetniciu-galeriji-ulus-ni-razapete-zilet-zice-ne-mogu-oduzetikreativno/b2rgk8x 6. decembar 2018. godine

50

katalog FECIT 2019 notranjost SRB.indd 50

15/11/2019 13:46


ИЛУСТРОВАНА ПОЛИТИКА

илустрованакултура

илустрованакултура

18. decembar 2018. godine

Саша Марјановић

Рок Зеленко

ПРОЈЕКТИ ОД КОЈИХ ТРЕБА ДА УЧЕ И ПОЛИТИЧАРИ

  Београдска публика имала је прилике да се упозна са делима уметника са подручја бивше Југославије, а идејни творац пројекта је Рок Кватерник из Грожњана у Истри

У

метност не зна за границе, или уметност брише границе, како год, тек то се увек показало и као тачно и као добро. Пример је и изложба радова уметника са простора бивше Југославије у Галерији УЛУС, у Београду, насталих током првог издања ФЕЦИТ-а, међународног скупа уметника одржаног протеклог лета у Грожњану у Истри. Назив изложбе „...усамљен се крећи као носорог” инициран је једним од представљених радова. Идејни оснивач је Рок Кватерник, колекционар и љубитељ

уметности, који је од детињства везан за Грожњан. Насловна сентенца је део стихова индијске песме „Носорог”, а манифестује и разнородне радове настале у оквиру тог колективног ликовног пројекта. Беогарској публици представили су се: Атанас Ботев, Андреј Брумен Чоп, Јакша Ћаласан, Владимир Дуњић, Митја Фицко, Петра Грозај, Јана Куновска, Марко Кусмук, Саша Марјановић, Хрвоје Марко Перузовић, Наташа Рибич Штефанец, Стипан Тадић, Милан Туцовић, Катартина Зарић и Рок Зеленко.

– Част ми је што сам део ове ликовне колоније – каже ликовни критичар и организатор Еуген Борковски. – Колонија није унапред имала задату тему, па сам покушао да ујединим резултате називом изложбе „...усамљен се крећи као носорог”. Наслов коментара радова насталих током пројекта асоциран је једним од радова. Међутим, учинило ми се да он може да кореспондира са осталим креативним ставовима, исказима и поетикама осталих радова – рекао је Еуген Борковски на отварању изложбе.

Атанас Ботев

Катарина Зарић

Борковски додаје да је реч о ауторима из Босне и Херцеговине, Црне Горе, Хрватске, Македоније, Словеније и Србије, који су насумични избор креативних ликовних снага из тих блиских држава. Концепт пројекта, како је навео Еуген Борковски, као да је желео да победи или преболи нелогичне поделе тог значајног подручја. Уз то, можда и да делује на помирењу узаврелих национализама новонасталих територијалних творевина које су поделом изгубиле било какву моћ, важност и, уз то, и унутрашњу социјалну стабилност. Према речима Борковског, пројекат би

се са упитном реалношћу могао назвати и међународним, али део учесника памти и заједничко доба бивше, значајне државе на светској сцени, те распад и резултате тог комадања: нове, мале, национализмима обојене државне творевине које остале, старије, моћне, манипулативне, корпорацијама одређене државе, уз бескрупулозно израбљивање ресурса, подучавају профиту, а не човеком одређеним односима. – Још је већа збрка са савременом креативном праксом. Презентују се евроамеричке позиције, уз занема-

Милан Туцовић

ривање развоја исконске визуелне поетике Индије, Кине, Монголије, Латинске Америке... Занемарују се цели темати, циклуси, борбе ставова и визуализације оних који нису пристали на западни, еврофилски начин промишљања – каже ликовни критичар и организатор изложбе. – Овим пројектом сведочимо како формална комадања територија, поделе на вере или националности, нити разапете жилет-жице не могу одузети креативност у човеку – каже Борковски. О. Р.

56 ИЛУСТРОВАНА ПОЛИТИКА / 18. ДЕЦЕМБАР 2018.

ilustrovana.com

57

NOVI MAGAZIN

20. decembar 2018. godine

Hrvatska

12. 01. 2019 Glas Istre

Stranica/Termin: 46

Naslov: U Ljubljani gostuje izložba ''... osamljen se kreći kao nosorog" Autor: B. ĆUSTIĆ JURAGA Rubrika/Emisija: Kultura Površina/Trajanje: 521,36

Žanr: izvješće Naklada: 15.000,00

Ključne riječi: ROK KVATERNIK

GLAS ISTRE

12. januara 2019. godine

51

katalog FECIT 2019 notranjost SRB.indd 51

2

15/11/2019 13:46


Utisci

Slavko Krunić U gradiću gde su stare kamene kuće, po srednjovekovnom graditeljskom običaju, bile zbijene jedna pored druge, iz duboke usredsređenosti prema dražima slikarskog ateljea koji je lično izmislio, Rok Kvaternik se setio legende o tome da su čak i Pitije, sveštenice Apolonovog hrama, umele da zagnjure lice među uvek zeleno lišće lovora kako bi izazvale proročko stanje svesti. Miris terpentina povezivao je sa mirisom lovora. Zbog toga se okružio onom vrstom ljudi za koje kažu da duhom nikada ne ostare, jer nimalo ne slute važnost nagomilanih događaja i tajni koje upija i čuva ovakva sredina kroz vreme, u mestu čijih će priča, kada zajedno stupe u njegovo okrilje, i sami postati junaci.

Andrea Musa Ako bih morala u samo dve reči da opišem iskustvo FECIT-a, to bi onda bilo – planeta Grožnjan. Čini se gotovo nemoguće da postoji planeta na kojoj se ne može čuti loša muzika, ne može probati loša hrana i ne mogu sresti loši ljudi. Ovde sam srećna. Mogla bih ostati. Buđenje uz zvukove klavira i saksofona, slikanje u inspirativnom okruženju, druženje sa sjajnim ljudima, uživajući u džezu, istarskim poslasticama i obilascima zanimljivih mesta, a sve to u predivnoj Istri i Grožnjanu, koji svojom posebnošću sažimaju stvarnost, zaustavljaju vreme i čine da se čovek zaista oseća kao da je na nekoj drugoj planeti. U Grožnjanu sam doživela mnoštvo lepih trenutaka, a njihovo deljenje sa dragim ljudima učinilo ih je večnima. Organizator je svojim entuzijazmom, pozitivnom energijom i dobrim ukusom ovaj susret učinio nezaboravnim.

52

katalog FECIT 2019 notranjost SRB.indd 52

15/11/2019 13:46


Marko Tubić Lepo su pričali o FECIT-u i pre no što smo se zaputili tamo. I zaista, već prvi čempresi, gore na vrhu Grožnjana, otvorili su moje srce. Plemenitost i lepota punili su ovo srce svakodnevno narednih desetak dana. Kao da je svaki trenutak bio onaj pravi i večiti. Čak i najsitniji fragmenti te stvarnosti/ nestvarnosti ostaće, verujem, zauvek u sećanju kao najlepši pokloni. Zvuk koraka na vrelom kamenu, kišna kap pre najveće oluje, Milan pred svojim platnom u Rokovoj staroj kući. Hvala dragim kolegama koje su ove utiske upotpunili. Hvala, dragi Rok. Nikada neću zaboraviti.

Joni Zakonjšek O, Grožnjan! užareni letnji dani u koncentraciji i zadovoljstvu, nadahnuće i radost, koja je iskrila među svima nama svakoga dana u više krugova, koji daruje, zvuči pokraj ograničenog vremena i prostora. bogata srca. zahvalna Roku Kvaterniku na lepoj pozivnici, svim izuzetnim slikarima, tolikima koji su svakodnevno pomagali da se dogodilo kako se dogodilo. veliki Milanov duh ostaje živ, zajedno smo.

Marko Zorović U proleće je šačica nas odabranih srećnika dobila pozivnicu za koloniju. Organizatori su je propratili raskošnim katalogom prošlogodišnjeg FECIT-a; bilo je uzbudljivo naići na paletu svežih pristupa umetnika iz bivših republika zajedničke države koji su mi dotad bili potpuno nepoznati, u društvu vlastitih kolega – nekih dobrih znanaca i uzora. Bilo je neverovatno: dovoljno da privremeno odbacim sumnjičavost prema sveopštem umetničkom „koloniziranju” slikovitih lokacija tokom letnjih meseci. Nisam imao nikakvih očekivanja niti sam mogao zamisliti sve što se krajem jula odvijalo među kulisama idiličnog istarskog mestašca: toliko zanimljivih ljudi koliko nisam susreo u nekoliko godina, intelektualno uzbudljive i na trenutke potpuno strastvene rasprave, ponekad i bolne razmene i upoređivanje iskustava iz različitih sredina, generacija, različitih glava... Opet je jesen. Na različitim smo krajevima, tu i tamo, ali povezani u malo širem svetu, u manje uskom prostoru.

53

katalog FECIT 2019 notranjost SRB.indd 53

15/11/2019 13:46


katalog FECIT 2019 notranjost SRB.indd 54

15/11/2019 13:46


FECIT GROŽNJAN, 2019.

2

FECIT GROŽNJAN

4

ADAGIO

5

Slavko Krunić

8

Saša Marjanović

10

Andrea Musa

12

Hrvoje Marko Peruzović

14

Rudi Skočir

16

Marko Tubić

18

Milan Tucović

20

Klavdij Tuta

22

Dominik Vuković

24

Joni Zakonjšek

26

Katarina Zarić

28

Nina Zelenko

30

Marko Zorović

32

Milan Tucović (1965–2019)

34

Iz medija

43

Utisci

52

katalog FECIT 2019 notranjost SRB.indd 55

15/11/2019 13:46


Izložba je podržana od:

Ministarstvo kulture i informisanja, Republika Srbija

Izložba se održava u Galeriji ULUS

FECIT Grožnjan 2019. Idejni osnivač projekta FECIT Grožnjan: Rok Kvaternik Autori slika: Slavko Krunić, Saša Marjanović, Andrea Musa, Hrvoje Marko Peruzović, Rudi Skočir, Marko Tubić, Milan Tucović, Klavdij Tuta, Dominik Vuković, Joni Zakonjšek, Katarina Zarić, Nina Zelenko, Marko Zorović Autori tekstova: Eugen Borkovski, Rok Kvaternik, Renata Odlazek, Ivan Perić Fotografije: Rok Kvaternik, Dragana Ognjenović, Matjaž Tančič Grafički dizajn: Beti Jazbec Prevod na srpski jezik i lektura: Katarina Milošević Štampa: Mali Ivica, Copy Centar, Zagreb Tiraž: 500 primeraka Beograd, decembar 2019.

katalog FECIT 2019 notranjost SRB.indd 56

15/11/2019 13:46

Profile for Založba Rokus Klett, d.o.o.

FECIT 2019 katalog  

FECIT 2019 katalog