54
Način na koji se povezujemo, „orijentacija karaktera“, upravo odrađuju našu sudbinu u ljubavi, nepogrešivo. Jer ako želimo da ovladamo umećem ljubavi pre toga, moramo ovladati drugim umećima. Ljubav je majstorsko umeće, znači moramo neko vreme učiti i trpeti da smo diletanti. Pijanista prvo uči muzičke skale, majstori streličarstva prvo uče tehniku disanja, majstor stolar prvo uči da blanja drvo. Učenje sposobnosti da se voli, majstorstva ljubavi, počinje tako što učimo da budemo sposobni da budemo nasamo sa sobom. Sami. Ako se vezujemo za drugu osobu zato što ne možemo da stojimo na sopstvenim nogama, pa on ili ona treba da budu naš spasilac, onda to nije veza ljubavi. Onda to nije ljubav. Paradoksalno, sposobnost da budemo sami je uslov sposobnosti voljenja. Svako ko pokuša da bude nasamo sa sobom, otkriće kako je to teško. Počeće da oseća uznemirenost, nervozu ili čak teskobu. U toj samoći je potrebno izbegavati loše društvo. Pod lošim društvom ne mislim samo na one koji su poročni i destruktivni, nego na loše društvo ljudi čija je duša mrtva. Premda im telo živi. To je društvo poraženih. Kod tih ljudi su misli i razgovori trivijalni, brbljaju umesto da govore, izražavaju otrcana gledišta umesto da misle. Ne može se uvek izbeći društvo takvih ljudi, ali se na njihove trivijalnosti i fraze može odgovoriti direktno i ljudski, pa nekada od šoka od takvog odgovora i ti ljudi promene svoje ponašanje. Druga sposobnost koja nas gradi za ljubav je biti sposoban slušati. Većina sluša druge ili im čak daje savete, a da ih stvarno ne sluša. Oni ne uzimaju za ozbiljno govor druge osobe, ali ni vlastite odgovore. Rezultat je da razgovor umara, ali pre svega zato što razgovora ni nema. Slušati koncentrisano i budno znači u stvari biti u sadašnjosti, ne misliti o sledećoj stvari ili onoj što je bila. Eto malo Zena. Onda se niti forsira, niti onemogućava odnos ljubavi, strpljenje umeća ljubavi dozvoljava trenutku da „bude“ onoliko lep koliko god jeste. Treća sposobnost (ako ovde ikakav redosled postoji) je prevladavanje sopstvenog narcizma. U narcističkoj orijentaciji čovek doživljava kao realno samo ono što je unutar njega. Fenomeni i pojave spoljašnjeg sveta, pa i osoba preko
puta nas, doživljavaju se samo u odnosu na sledeće: da li su korisni za nas ili nisu korisni za nas; da li su opasni za nas. Koliko žena misli da su njihovi muževi neaktivni i glupi, jer ne odgovaraju njihovoj fantazijskoj slici blještavog princa, njihovoj narcističkoj potrebi koju su izgradile kao devojčice. Kod dece je narcizam prirodan, odrasli treba da nauče da ga ostave u detinjstvu. Sposobnost nasuprot narcizmu, ona koja vodi ljubavi je objektivnost. To je sposobnost da se ljudi i stvari vide onakvima kakvi jesu, da se objektivna slika odvoji od one koju oblikuju naše želje. Ako govorimo o objektivnosti, govorimo i o poniznosti da prihvatimo potrebe, želje i osećanja voljene osobe kao jednako vredne našim. Sposobnost ljubavi zavisi od čovekove sposobnosti da se oslobodi narcizma, zavisi od naše sposobnosti da rastemo, da razvijamo produktivnu orijentaciju prema svetu i sebi. Taj proces oslobađanja, slobode, nastajanja, oslanjanja na sopstvene noge – zahteva kao neophodan uslov jednu osobinu: veru. Vera je racionalna komponenta. Koliko naučnika je moglo da dođe do svog otkrića da nisu imali vere? Proces kreativnog mišljenja u svakom području ljudskog nastojanja započinje „racionalnom vizijom“ koja je rezultat proučavanja, rasta, učenja, razvoja, iskustva. Sami sa sobom, kvalitetno, jer smo prevladali narcizam, strpljivi, disciplinovani, orijentisani karakterno da imamo pozitivan odnos prema okruženju, prirodi, socijalnim odnosima; sposobni da budemo sami, ali istovremeno noseći veru u sebi – eto svih komponenti potrebnih da možemo da dopustimo sebi ljubav, eto majstorstva ljubavi. O ljubavi su pisali mnogi sa raznih aspekata: aspekta narcizma, aspekta kukavičluka itd. Ja biram one koji su bili hrabri i ovladali umećem ljubavi, one koji su govorili o ljubavi sa aspekta vere. Šekspir govori o ljubavi u svom, meni najlepšem, 116. sonetu. Ovde bih završila stihovima Vislave Šimborske, jednostavnim kakva je i ljubav kada se oslobodi nepotrebnog:
BROJ #50, MAJ 2019.