Page 1

E - M A G A Z I N E

RYL REFRESH YOUR LIFE BROJ #32, OKTOBAR 2017.

E(GO) ISSN 2406-2030


2

VILLA SERENITY is magical place for your summer holiday. A very refreshig stay with cool touch of nature and luxury! Offering an outdoor swimming pool and boasting sea views, Villa Serenity is set in Tivat. Guests can enjoy 2 saunas and a fitness room. Private beach area is provided. Elegantly decorated villa provides 2 terraces and a spacious living room with sea views.There are 2 fully equipped kitchens fitted with a dishwasher, ceramic plate, oven and a microwave, as well as a quality water filter. There are 8 flat-screens TV (in each room and a kitchen) and blu-ray player in the living room. Guests can relax next to the seasonal pool and enjoy views of the Kotor Bay and the Our lady of Mercy Island. The nearest airport is Tivat Airport, 6 km from the property. There is a grocery store in the vicinity.  Villa: sleeps 10

BROJ #32, OKTOBAR 2017.


3

Reservation TEL: +381603322247 MAIL: vranicmaja77@gmail.com VILLA SERENITY, magično mesto za vaš letnji odmor. U srcu Crne Gore, u Tivtu gde je raj prirodno stanje. Čekamo vas.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE


4

UVODNIK PHOTO: ALEKSANDRA POPOVIĆ BROJ #32, OKTOBAR 2017.


5

E(GO) Ostavila sa ga. Ostavio me je. Ko? EGO Oslobodi se ega i GO! ANIMA MUNDI

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE


6

IMPRESSUM E-MAGAZIN RYL ISSN 2406-2030 IZDAVAČ AGENCIJA REFRESH, SUBOTICA DIREKTOR BORIS CUPAĆ GLAVNA I ODGOVORNA UREDNICA MIOMIRA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ (ANIMA MUNDI) DIZAJN LEONE DANIELI (www.leonedanieli.com) LEKTOR DIJANA KRTINIĆ, MARTA VOJNIĆ PURČAR (za tekstove na engleskom) AUTOR KONCEPTA MAGAZINA ANIMA MUNDI UREDNIŠTVO RYL MAGAZINA ANIMA MUNDI NIKOLA POPOVIĆ MILENA NIKITOVIĆ JELENA BLEČIĆ GORAN STOJIČIĆ

NASLOVNA STRANA DR ZORAN TAIROVIĆ, MULTIMEDIJALNI UMETNIK POSLEDNJA STRANA BORIS JOKIĆ, SOCIOLOG

RYL OD SADA ČITAJTE I NA PORTALU NOVINARNICA

SARADNICI U OVOM BROJU ANÐELKA KOLAREVIĆ ŽELJKO CRNJAKOVIĆ HANA STAMATOVIĆ JASNA LOVRIĆ NAÐA HADŽISTEVIĆ JOVAN RADIVOJEVIĆ NIKOLA POPOVIĆ ALEKSANDRA JOVANOVIĆ IGOR JAKŠIĆ MILOŠ MUŠICKI LIČNOSTI: DANILO KALEZIĆ IVANA ORLOVIĆ KRANJC MARKO GAVRILOVIĆ LJILJANA ŠARAC SINIŠA RAČIĆ SRÐAN SRDIĆ PHOTO ANIMA MUNDI ALEKSANDRA POPOVIĆ VESNA NIKLOVSKI PIXABAY.COM KONTAKT rylmagazine@gmail.com www.ryl.rs

B V

Refresh your life RYL_MAGAZINE

REDAKCIJA NE ODGOVARA ZA SADRŽAJ OGLASA

BROJ #32, OKTOBAR 2017.


7

AUTORI U OVOM BROJU

ŽELJKO CRNJAKOVIĆ

MARKO GAVRILOVIĆ

DANILO KALEZIĆ

IVANA ORLOVIĆ KRANJC

CHYNA WU

HANA STAMATOVIĆ

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE


REFRESH PRINT & WEB DESIGN


10

PHOTO: ANIMA MUNDI BROJ #32, OKTOBAR 2017.


11

REFRESH

YOUR SOUL

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE


12

ULOGA EGA i mogućnosti ranjivosti. To otvara pitanje postojanja uloga Ega, njegovih svih funkcija, ali i kako se ponaša u uslovima lišavanja. Postavlja se i pitanje odnosa Ega sa identitetom i integritetom, koji su veoma bliski rođaci, ali su ponekad u zavadi. Osnovno što mora da se zna o Egu je da predstavlja zasebnu psihičku instance koja je, pod direktnim uplivom spoljašnjeg sveta, nastala iz Nesvesnog, tako da je Ego, u stvari, modifikovani i organizovani deo Nesvesnog. Ego se nalazi na granici između nesvesnog i realnog sveta. Predstavlja posrednika između unutrašnje i spoljašnje realnosti. Omogućava da se identifikujemo sa drugim važnim bićima, ali i da komuniciramo sa drugima. Ego kontroliše pokretljivost i opažanje, proverava svojstvo situacije u datom trenutku i predviđa svojstva budućih situacija, posreduje PIŠE: ANĐELKA KOLAREVIĆ, PSIHIJATAR, između tih svojstava i potreba i zahteva druPSIHOTERAPEUT gih dveju psihičkih sistema (Ida i super Ega). On funkcioniše po principu realnosti, jer uzima Ponekad dok pokušavamo da se probudimo, u obzir mogućnosti suprotnosti, kao i uslove osvestimo, skočimo na nivoe istine, autonomije, prostora i vremena, obuhvata celokupni cenautentičnosti, do kvalitetnog života, nailazimo tralni i periferni nervni sistem. na otpor unutar sebe. Otpori predstavljaju mehanizme kojima se Ego pojavljuje i kao svest o Centralne funkcije Ega su Ego identitet, ausebi, ne samo kao svest o drugima. Nemoguće tonomija Ega, konstruktivna agresija, telesni je živeti isključivo, kaže naš uvaženi profesor Ego i sposobnost življenja u grupi. Sintetiše Petar Jevremović, po automatizmima prirode. iz preživljenih događaja iskustvo, kao veoma Postoje drugi ljudi, postoje naši nagoni, posto- važnu sposobnost življenja! je otpori, postoje konflikti u nama. Hegel ističe Sekundarne funkcije Ega su mehanizmi da je da bi se živelo potrebna moć, kao moći odbrane, mišljenje, pamćenje, sanjanje, govor biti, kao moći podneti, a ne raspasti se. Čovek i fantazije. Ove funkcije grade fasadu ličnostreba ne samo da bude, nego i da može. Treba ti i one zapravo mogu da pokriju deficit ranije moći misliti svojom glavom, ne samo raciona- navedenih funkcija, mogu da imaju kompenzalno, nego i emotivno doživeti svet oko sebe, ali torni karakter tako što grade patologiju. i u sebi. To otvara pitanje naše otvorenosti, ali

BROJ #32, OKTOBAR 2017.


13

PHOTO: ANIMA MUNDI

Kako dolazi do toga da naš Ego radi samo pojačanom fasadom? Kada i laici primete, pa kažu - ma pusti, to je Ego manijak. Ego može da da i druge slike patologije, ali za našu temu je verovatno najvažnije da se objasni uloga Ega kod narcističnih i graničnih struktura.

Problem nastaje onda kada dete ne uspe do 18 meseca da uspostavi tu vrstu reparacije lošeg. Da bi dobilo bilo šta od majke, ono kreće da manipuliše, da se služi raznim neprilagođenim ili poremećenim adaptacijama. Kasnije u životu, kroz sam život, takva osoba ide sa već pomenutom fasadom, u vidu lažnog Ja. Autentično Ja nikada ne pokazuje, jer se plaši bliskosti, plaši se sopstvene agresivnosti, inferiornosti i zavisnosti od drugih. Maska mu je uvek u superiornosti, drugi su uvek krivi, takva osoba je često žrtva svega i svačega. Ne vodi računa o potrebama drugih ljudi dovoljno, samo onoliko koliko da zadovolji svoje potrebe.

U periodu oko 18 meseca života, Ego vidi sebe zasebno od sveta kao objekat percepcije, znači da shvati da ga drugi posmatraju, u to vreme pojavljuje se doživljaj Selfa, sopstva, sposobnost da sebe doživimo odvojenim od drugih. Preko emocionalnog iskustva sa važnim drugima, stvara se unutrašnji prostor koji služi da sebe organizujemo, da stvaramo iskustva, ali i da se povežemo sa drugima u stabilan odnos. Rešenje da se takve osobe promene je, pre To obezbeđuje autonomiju ličnosti, a au- svega, da same požele promenu da najzad tonomija stvara stabilan identitet i integritet. steknu svoj stvarni Self. Da izdrže stid i postanu ranjivi. Da sebe prihvate kao emocionalno Self omogućuje da preko svog svesnog dela sposobne da se nose sa lošim osećanjima  i organizuje naše ponašanje, da obezbedi dobre da ih integrišu u iskustvo koje će ublažiti samo socijalne uloge, a njegov nesvesni deo je jedan negativnost i taj rascep između dobra i zla. od nosećih stubova mentalnog života, koji se formira u prvim godinama života, kroz sposob- Psihoterapija je tu neophodna, da se maladapnost da konstruktivnu agresiju mobiliše u spa- tivna rešenja zamene novim, boljim adapjanje dobrih i loših aspekata sebe i drugih. Ako tivnim snalaženjima moraju da prođu kroz tzv. se formiraju u tom razvojnom dobu, predomi- rekonstrukciju ličnosti. Duhovno sazrevanje nantne dobre structure, i percepcije sveta sebe može da da odlične rezultate, ali je put isti. To i drugih kao dobre, tada ćemo imati kapacitet je ponekad uzaludan i zametan posao, ali kada za stabilno osećanje sebe, pozitivne emocije, uspeju - cena za autonomiju ličnosti - ne posstabilno samopoštovanje. To se naziva dobra toji! povezanost, ali dobra adaptacija na unutrašnje i spoljašnje okolnosti. E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE


14

PHOTO: JANEZ KRANJC

BROJ #32, OKTOBAR 2017.


15

ONA, ŽENA ZMAJ

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE


16

MORSKA SIRENA PIŠE: ANIMA MUNDI / FOTOGRAFIJE: IVANA ORLOVIĆ KRANJC I JANEZ KRANJC

Ivana Orlović Kranjc, instruktorka ronilačkog kluba “Svet ronjenja”, model, podvodni fotograf. Njena kancelarija nalazi se na dnu mora. Bavi se ronjenjem 35, a podvodnom fotografijom 15 godina. Živi avanturistički život u skladu sa svojim temperamentom i dušom. Pliva sa ajkulama, krokodilima, ribama, delfinima. Roni i ispod leda, uživa u fotografisanju pod morem. Tamo gde većina žena ne bi nikada ni pomislila da zapliva, a kamoli zaroni, ona svojom jedinstvenom hrabrošću avanturistički reaguje na izazove, koji joj se pružaju u životu ili ih sama stvara. Kreatorka sopstvenog života, svesna od svoje 8 godine da će njen život biti pod vodom, kao prirodno stanište svake morske sirene.

BROJ #32, OKTOBAR 2017.


17

NISI MORSKO DETE, ROĐENA SI U BEOGRADU, DALEKO OD MORA, ALI PRVI KURS RONJENJA ZAVRŠILA SI SA 8 GODINA. DA LI SE SEĆAŠ SVOG PRVOG ZARANJANJA I SLIKA POD VODOM TADA?

blagostanje. Tu sam svoja. I tu najbolje funkcionišem. Jedini problem nastane kada dođe vreme da se izroni. E, taj deo ne volim. Limitirani smo količinom vazduha, a ja bih uvek još samo malo...

Ljubav prema ronjenju na mene je preneo teča. Već tada sam bila izuzetan plivač, jer sam svako leto provodila po dva meseca na moru. Mama je morala da mi vezuje crvenu mašnu na kosu, jer nisam htela od jutra do mraka da izađem iz vode. Tako su me sa plaže posmatrali. Prve treninge sam imala na bazenu Vračar i u to vreme, iako je oprema bila izuzetno skromna, doživela sam jedan od najlepših osećaja u životu. Bestežinsko stanje. Lebdenje. Mehuriće. Jako lako sam savladala osnovne veštine ronjenja i otišla sa svojim klubom KPA Beograd na prvu morsku ekskurziju. E, to je tek bilo za pamćenje...

IZJAVILA SI DA ZA TEBE - TAMO GDE PRESTAJE KOPNO, POČINJE ŽIVOT. KAKO IZGLEDA TVOJ RADNI DAN, TJ. ŽIVOT?

SVET DUBINA JE SVET SA SVOJIM PRAVILIMA I ŽIVOTOM UNDER THE SEA. PO KOJIM PRAVILIMA SE BOLJE SNALAZIŠ? U KOJEM SISTEMU NAJBOLJE FUNKCIONIŠEŠ?

MORSKI SVET I AJKULE, RIBE, KROKODILI, NEKAKO VIŠE ZASTRAŠUJU, NEGO ŠTO JE DIVOTA SA NJIMA PLIVATI. TVOJA ISKUSTVA GOVORE DRUGAČIJE. KO TI JE MILIJI OD ŽIVOTINJA - MORSKI PAS ILI PAS?

Voda je moja prirodna sredina. Ona oduzima momentalno sve loše i pretvara u jedno

Ja sam luda za ajkulama. Jurim ih po celom svetu. Graciozne, elegantne, zagonetne, a

Moj radni dan počinje uz laptop i planiranje gde ćemo sledeće roniti. A ukoliko smo već na ronilačkoj lokaciji, šta ćemo pod vodom raditi. Da li ćemo fotkati neku zanimljivu lokaciju kao što su potopljene olupine, pećine, hridi... ili jurimo da slikamo neko određeno morsko biće. Po izlasku iz vode, biraju se fotke, radi se istraživanje šta smo videli pod vodom, pišu se blogovi. Roni se i na suvom i pod vodom.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE


18

BROJ #32, OKTOBAR 2017.


19

ponekad i opasne. Zahtevaju svoj prostor u moru i da budu poštovane. Mazila sam ih, hranila, uspavljivala, i opet bih.

godine ubacim u svoj raspored po nekoliko novih destinacija, ali nažalost trebalo bi mi bar tri života da sve preronim.

KAO PODVODNI FOTOGRAF, UŽA SPECIJALNOST TI JE PODVODNI SELFIE. KOLIKO JE ZAISTA TEŠKO URADITI DOBAR SELFIE POD VODOM?

EKSTREMNIM DELOM SPORTA U RONJENJU PODRAZUMEVA SE RONJENJE POD LEDOM. OPASNO, LEPO, PREHLADNO, IZAZOVNO?

Kada radimo selfie na „suvom“, većina aparata ili telefona nam pruža mogućnost da, pre nego što snimimo sliku, vidimo željeni kadar. U podvodnoj fotografiji to nije moguće. Morate fotku zamisliti u svojoj glavi. Ja sam otišla korak dalje i godinama radim selfije, ali kada je kamera pola u vodi, pola na suvom. To je težak zadatak. Svetlosni uslovi su izuzetno različiti pod vodom i iznad, pa treba sve to uskladiti. Ali kada fotka uspe, rezultati su fenomenalni! U POSLEDNJE VREME, NA DNU MORA, U PESKU, MEDITIRAŠ. TAMO GDE NEMA BUKE, GDE MORE PRIČA NEKU SVOJU PRIČU, ČUJEŠ SEBE NAJSNAŽNIJE. KADA SE ZAGLEDAŠ DUBOKO U SEBE, KOGA VIDIŠ TADA? Kada zaronite, uđete u jednu totalnu drugu dimenziju. Ne može da vam zazvoni telefon, niko vam ne svira na semaforu, ne čujete milion glasova koji vas okružuju. U početku, imate utisak da ste zaronili u svet tišine. Zatvorite oči i tada slušate more kako vam priča. Talase koji se odbijaju o neku daleku obalu, kamenje koje zvecka pomerajući se... DA LI JE NEKO MORE OSTALO NEOTKRIVENO ZA TEBE? Iako ronim preko cele godine, ima još puno mora, okeana, reka i jezera da otkrijem. Svake

Kada se Ada zaledila, zaronila sam u venčanici. Taj projekat smo radili za National Geographic Serbia, čiji smo saradnici već dugi niz godina. Nažalost, Ada se zaledi tek svakih 4-5 godina, pa svake godine idemo u Austriju da ronimo pod ledom. Trenirala sam za ovaj poduhvat nekoliko dana, pripremajući svoje telo i um na ovako zahtevan zaron. Uz mene je sve vreme bila doktorka Vesna Nagulj, koja je vodila računa o mom psihofizičkom stanju. Prvih nekoliko dana mi je bilo izuzetno teško. Poslednja dva dana sam se već navikla i na samom snimanju sam baš uživala. Htela sam da ostanem još u vodi, ali su me izbacili napolje, jer sam inače jako zimogrožljiva i plašili su se da ne dobijem ozbiljnu hipotermiju. Temperatura vode je bila svega dva stepena. KAKO BI NAZVALA SVOJ ŽIVOT „PODVODNA AVANTURA“, „MORSKA SIRENA U MORIMA SVETA“, „ŽIVIM SEBE“ ILI...? Definitivno „Podvodna avantura“! TEMA OKTOBARSKOG IZDANJA RYL MAGAZINA NOSI NAZIV E(GO) - OSLOBODI SE EGA. EGO JE OTIŠAO, A TI OSTALA SA PRAVIM VREDNOSTIMA. Na dnu mora, ima toliko lepih stvari da upoznate i doživite da svako od nas svoj EGO ostavi u kući.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE


20

PHOTO: ANIMA MUNDI

BROJ #32, OKTOBAR 2017.


21

ON,

OSTVAREN I USPEÅ AN

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE


22

PR MENADŽER 21. VEKA BROJ #32, OKTOBAR 2017.


23

Danilo Kalezić je rođen 1984. godine u Podgorici. Završio je političke nauke, smer novinarstvo, magistrirao odnose sa javnošću u Podgorici. Govori engleski, ruski i španski. Svoju novinarsku karijeru započeo je na radiju Antena M, profesionalni put se nadovezuje i svoje znanje prenosi kao šef biroa za odnose sa javnošću – PR grada Podgorice. Poslednjih pet i po godina je PR menadžer najvećeg i najluksuznijeg „brenda“ - marina Porto Montenegro u Crnoj Gori. Poziv za intervju za posao je dobio preko Linkedin-a. Svoju kompaniju i poslodavca predstavlja 24 časa dnevno. Uspešan, neposredan, iskren, profesionalan, pleni svojom dobronamernošću i elegancijom - Danilo Kalezić je PR menadžer 21. veka.

PIŠE/FOTOGRAFIJE: ANIMA MUNDI

EKSPERT ZA ODNOSE SA JAVNOŠĆU - DA LI SE OSEĆAŠ KAO SUPERMAN RADEĆI KAO PR PORTO MONTENEGRA? Hvala što smo intervju počeli ovakvom tezom, ali ipak mislim da je „ekspert“ malo „prejaka“ riječ, posebno u doba ekspanzije stručnjaka iz brojnih oblasti, uključujući i PR. Više bih volio ako sam prepoznat kao neko ko svoj posao radi pristojno i uz konzistentan kvalitet. Još uvijek učim, i to me čini veoma srećnim, jer imam priliku da se profesionalno usavršavam u susretima sa izuzetnim ljudima iz Crne Gore, regiona i širom svijeta, i najprije, radeći posao koji volim. Ponekad se, istina, osjećam kao Superman iz tvog pitanja, jer je Porto Montenegro veliki projekat koji zahtijeva potpunu pažnju i posvećenost, duge sate u marini i naselju, ali sam, iskreno, najzadovoljniji kad na kraju zvaničnog radnog

dana, poput Klarka Kenta, stavim naočare i počnem da pišem. DA LI U ŽIVOTU IMAŠ PLAN B ILI C? U životu imam planove za sva slova abecede, uključujući i B i C. MARINA U BOKOKOTORSKOM ZALIVU ODIŠE LUKSUZOM, MINIMALIZMOM I FILMSKOM LEPOTOM. RADITI U TAKO LEPOM I SVETSKOM AMBIJENTU JE PRIVILEGIJA. Hvala ti, Mia. Privilegija, obaveza, odgovornost, kao i svaki posao, i ovaj se može posmatrati iz različitih uglova. Smatram da je, kad volite ono što radite, svaki posao privilegija na svoj način. Naravno, Porto Montenegro je mnogo više od superjaht marine i nautičkog naselja inspirisanog venecijanskim nasljeđem - mi smo velika

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE


24

kompanija sa više od 400 zaposlenih, a konkretno marketing tim broji 12 ljudi, od čega je 10 iz Crne Gore. Najčešće kad sa drugim ljudima razgovaram o Porto Montenegru, tema je „luksuz“ i „filmska ljepota“. To je svakako ono što je zaštitni znak našeg brenda, ali se uvijek trudim da pokažem da smo mnogo više od toga – skup ljudi koji vrijedno radi kako bismo pomogli rebrendiranju Crne Gore kao destinacije. Rijetko ko će zamisliti nas desetoro kako u 11 naveče još uvijek u kancelariji radimo excel dokumente sa aplikacijama bužeta za sljedeću godinu, ili kako trčimo iz štamparije, jer brošure za Sajam nautike, koji treba da počne, uveliko kasne iz štampe. Naravno, sve su to „slatke muke“, jer volimo ono što radimo i uvijek bude najvažnije ono kako nas drugi vide. TVOJ NAJVEĆI IZAZOV U POSLU? I KOLIKO SATI DNEVNO RADIŠ? Najveći izazovi u poslu, nakon 10 godina rada u odnosima s javnošću, jeste da i dalje naučim da kažem „ne“ i da počnem da u potpunosti vjerujem svojoj intuiciji. Kad god

sam dopustio da intuicija odluči, nisam se prevario u donošenju odluka. Dnevno radim dovoljno dugo da izuzetno rano zaspim, a dovoljno kratko da još uvijek svakog jutra ustajem kao da sam tek počeo da se bavim ovim poslom. TIVATSKI MUZEJ POMORSKOG NASLEĐA JE NEZAOBILAZNI DEO PORTO MONTENEGRA, KOJI OSVAJA SVOJOM IMPOZANTNOŠĆU. UMETNIČKA I KULTURNA DEŠAVANJA U PORTU SU SVETSKI DOGAĐAJI. KOJE SU ČARI I IZAZOVI U NJIHOVOJ ORGANIZACIJI? Zbirka pomorskog nasljeđa, nekadašnja pilana u starom Arsenalu, prostor je u kome se nalazi više od 150 artefakata bivšeg Remontnog zavoda, koji njeguje fascinantu istoriju Boke, u periodu od 1889. godine, do ranih devedesetih prošlog vijeka. Na gornjem spratu ovog, po mnogo čemu jedinstvenog, zdanja ugostili smo brojne umjetnike iz regiona i svijeta, ali i organizovali neke od najvećih dogajaja sezone. Pretpostavljam da je „magija“ ovog prostora spoj starog i novog, industrijskog nasljeđa i savremene umjetnosti.

BROJ #32, OKTOBAR 2017.


25

Naravno, organizujemo brojna umjetnička i kulturna dešavanja u čitavom naselju i marini, i svake godine otkrijemo neki novi kutak, savršeno uklopljen da se u njemu organizuje neka drugačija, nova postavka ili art-koktel. Osim svih galerija u naselju, naše korporativne zgrade u kojoj na svakih mjesec dana potpuno besplatno postavljamo izložbe regionalnih autora, pa preko već pomenute monumentalne Zbirke pomorskog nasljeđa, ove godine smo „ugostili“ više od 20 skulptura iz svih krajeva svijeta, različitih savremenih autora, od Japana do Venecuele, od kojih su neke više od 3 metra. Zanimljivo je da smo ovaj projekat dogovorili na Vencijanskom bijenalu, i da smo sa galeristom iz Francuske za mjesec dana uspjeli da organizujemo osiguranje, dostavu i postavku ovih kultnih djela, čija težina iznosi više od 4 tone!

ŠTA TI JE STRAST U ŽIVOTU?

Sve su to slatki izazovi, s obzirom na to da organizujemo na desetine izložbi i muzičkih perfrormansa godišnje. Čari su pred nama – svako ko je ove godine bio u Porto Montenegru zna o čemu govorim, a tome svjedoče i hiljade instagram i facebook fotografija ispred, na primjer, čuvene monumentalne skulpture Ronilac na mulu 1.

Hoću da vjerujem da je čovjek budućnosti na ovim prostorima čovjek-istraživač, onaj koji će prije svega poći od sebe, pa procijeniti drugog, onaj (ili ona, svakako) koji se neće plašiti da zadre u svoje potrebe, želje, da se „sretne“ sa samim sobom. Čovjek budućnosti (ili sadašnjosti?) je, po mojoj skromnoj procjeni, onaj koji razumije strpljenje, okolinu, prirodu, onaj koji ima želju i potrebu da uči, otkriva, usavršava, bez obzira na to koliko godina ima, i bez obzira na to šta će okolina da misli o tome. Želim da mislim da možemo da ne budemo tek osrednji, da možemo puno. Znam da će, čitajući sve ovo, neko reći „lako je ovome da ovako priča, ali ja se borim za egzistenciju“. I to razumijem, samo što ponekad mislim da puno vremena, kao nacija, ili region, provodimo analizirajući sopstvenu sudbinu, a malo na jasno definisanje onoga što tačno želimo, ili šta bi nas učinilo srećnim i zadovoljnim.

Ponekad se, istina, osjećam kao Superman iz tvog pitanja, jer je Porto Montenegro veliki projekat koji zahtijeva potpunu pažnju i posvećenost

Putovanja, knjige. Zanimljivi ljudi. Iskorak u nepoznato. Forma životne strasti se mijenja vremenom, ali je ona uvijek „oivičena“ željom da idem dalje, da učim, da putujem, otkrivam i „prkosim gravitaciji“. ŠTA ZA TEBE PREDSTAVLJA PROSTOR ZAPADNOG BALKANA? TVOJ ODNOS PREMA BALKANU. Ovo je izuzetno zanimljivo pitanje. Za mene je Balkan dom. Nesavršeni, uznemireni, ponekad problematični dom kome se uvijek vraćam. KO JE ČOVEK BUDUĆNOSTI NA OVIM PROSTORIMA? DA LI JE PORTO MONTENEGRO/TIVAT GRAD SADAŠNJOSTI I BUDUĆNOSTI U CRNOJ GORI?

KO DOMINIRA TVOJIM AKCIJAMA? KO JE JAČI - EGO ILI UM OSLOBOĐEN OD NJEGA? Naravno da bi ovdje pravi odgovor bio „um oslobođen od ega“ čemu, svi koji spoznaju jačinu ega, teže. Ipak, volim ja da pustim i ego da se „istrči niz livadu“, i njemu treba predaha, i ne valja ga uvijek zauzdavati. Važno je znati da je tu, da je jak, i da može da povede u pogrešnom pravcu ako mu damo previše prostora.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE


26

POKROVITELJI

BROJ #32, OKTOBAR 2017.


27

VARVAROGENIUS LICA INTELEKTUALACA BALKANA(CA) U Galeriji Pro3or u Beogradu, biće postavljena izložba fotografija „Varvarogenius“ - Lica intelektualaca Balkana(ca) autorke Mie Medaković-Topalović. Otvaranje izložbe je u petak, 13.oktobra 2017. godine, u 20:30 časova, i možete je pogedati do srede, 18.oktobra 2017. do 20 časova. Mia Medaković-Topalović, dipl. pravnik, kreator i urednica regionalnog e-časopisa Refresh Your Life, lifestyle & mindstyle magazine, koji se bavi holističkom pristupu čoveku, lepotom, modom, artom, kulturom. Izložba fotografija „Varvarogenius“ - Lica intelektualaca Balkana(ca) Mie Medaković – Topalović, koja u svom opusu predstavlja junake na 46 fotografija, od kojih je 23 portreta savremenog čoveka koji menja lice/sliku Balkana svojim delovanjem i obrazovanjem, pojavom i akcijom. Čoveka koji nosi elitističku intelektualnu priču u regionu Zapadnog Balkana, pravnica i novinarka smešta u kontekst 21.veka, sadašnjeg trenutka i u ambijent u kojem njen junak radi i stvara. Preostale 23 fotografije prikazuju rad u ogledalu i suočavanje Varvarogeniusa sa prošlošću i sadašnjošću. Ona kroz objektiv predstavlja čovek koji se samoblikovao u čoveka sveta. Naziv izložbe „Varvarogenius“ dolazi od Ljubomira Micića, pesnika, književnog kritičara, glumca i jednog od osnivača avangardnog pokreta zenitizam i osnivača časopisa Zenit. Njegov izvorni pojam glasi „Barbarogenij“. Pojam se pojavljuje u časopisu Zenit i označava novovekovnog heroja elementarne čistoće i sirove neukrotive muževnosti, koji je sačuvao vitalnost zahvaljujući žilavoj snazi svojih hajdučkih predaka, koji kaže da treba ozdraviti Evropu. „Moj Barbarogenius treba da probudi i ozdravi Balkan.“ Nakon otvaranja i postavke u Galeriji Pro3or, izložba će od 19.10.2017. biti postvljena u foajeu hotela Radisson Blu u Beogradu, u kojem će biti do 31.oktobra2017. a potom sledi put Zapadnog Balkana. „Samo sam nov zemaljski čovek starog nevremena“ Ljubomir Micić, Barbarogenij Pokrovitelji izložbe: Marina Porto Montenegro, Crna Gora MRAY Consulting iz Tivta, Crna Gora Vinarija “Mačkov podrum”, Srbija Radisson Blu Old Mill hotel, Beograd, Srbija

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE


28

BROJ #32, OKTOBAR 2017.


29

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE


30

PHOTO: ANIMA MUNDI BROJ #32, OKTOBAR 2017.


31

REFRESH

YOUR BOOK

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE


32

POLA ČOVJEK POLA BOG

U okviru izložbe fotografija „Varvarogenius - Lica intelektualaca Balkana(ca)“ u subotu,

14. oktobra 2017. godine sa početkom u 17 časova u Galeriji Pro3or u Beogradu,

Nihad Softić preduzetnik, pisac, ekspresionista, putnik, čovek sveta sa prebivalištem u

Sarajevu. Čovek vizije i patnje. Intelektualac koji je doživljavao sjajne poslovne uspehe

i duboke poraze predstaviće nam svoju knjigu „POLA ČOVJEK POLA BOG“.

BROJ #32, OKTOBAR 2017.


33

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE


34

PHOTO: MARKO GAVRILOVIĆ BROJ #32, OKTOBAR 2017.


35

REFRESH

YOUR ART

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE


36

“ENLIGHTENED MAN” PIŠE: ANIMA MUNDI FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE MARKA GAVRILOVIĆA Marko Gavrilović, rođeni Beograđanin, izrazitog umetničkog senzibiliteta. Diplomirao je na Akademiji primenjenih umetnosti i dizajnа u Beogradu. U umetnosti morate da imate preduzetničkog duha kako biste pokretali stvari u željenom pravcu i Marko 2002. godine osniva Notus Light studio, gde je u saradnji sa svojim timom izveo preko 200 svetlosnih instalacija. Član je ULUPUDS-a, dobitnik nagrade povodom 60 godina od osnivanja udruženja. Predstavljao je Srbiju na International Global 2010 Fine Art Exhibition for the FIFA World Cup sa svojom slikom Unbeatable. Bio je predstavnik Srbije 2015. godine na Milan EXPO sa svojom svetlosnom instalacijom “Circle of Life”. Izlagao je na 12 samostalnih izložbi i preko 90 grupnih u zemlji i inostranstvu. Određena pitanja uvek su u radu Marka Gavrilovića.

SIMBIOZA SLIKARА, SKULPTORA I CRTAČA U TEBI DONOSI ZA REZULTAT SVESTRANOG UMETNIKA KOJI SE PRILAGOĐAVA TEHNICI RADA I STVARANJA. KROZ OVE TRI ULOGE STVARANJA, PRONAŠAO SI SVOJU CELINU. To je, u stvari, jedini mogući način u mom slučaju, jer da je izbor samo pao na jedan od ova tri, rezultat bi bio, barem za mene, nezadovoljavajući. Način na koji slikam i crtam često može da bude i psihički iscrpljujući. Pretpostavljam da je inače tako sa umetnicima, koji u procesu rada često odlutaju u skrivene dimenzije sopstvene imaginacije. Ogromna je razlika kada slikaš prema realnom predlošku, modelu, fotografiji, i u slučaju kada moraš da sve sam smišljaš. Prva grupa može da u toku dana napravi lagane, nevine pauze, totalne digresije, a potom da se vrati i nastavi gde je stala, što u drugom slučaju ne ide baš tako. Jednostavno, kada si na toku i uhvatiš momenat, nema pauze. Ne bih baš to nazvao inspiracijom, pre povezivanjem sa izvorom. Skulptura, sa druge strane, mi omogućava da odmorim od tog nadobudnog intelekta i okrenem se racionalnijoj strani sa akcentom na fizičku aktivnost i veštinu. Sve je nekako prilično na zemlji. Uvek ima iznenađenja, ali donekle mogu da ih predvidim i to me u suštini odmara. Ta sirovost operacija koje podrazumevaju savijanje metala, varenje, rad sa plastikom, vraćaju na mesto ono što slikarstvo “zamuti“. IZLOŽBA CONFRONTI/POREĐENJE I SARADNJA SA ITALIJANSKIM UMETNICIMA BILA JE PLODONOSNA. DO KAKVIH SI SPOZNAJA DOŠAO U RADU I TOJ SARADNJI? Izložba Confronti predstavlja nastavak  uspešne saradnje sa Gabriellom Carlucci nakon izložbe Circle of Life na Milano

BROJ #32, OKTOBAR 2017.


37

Expo 2015, koja je naišla na veoma lep prijem, razlika je što smo ovom prilikom mi domaćini. Ideja je bila da se organizuje izložba koja će objediniti 3 italijanska i 3 srpska autora iz oblasti savremene umetnosti i prikazati sličnosti između naših kultura, jer razlika svakako ima. Rezultat je veoma uspešna postavka nastala u kooperaciji sa italijanskom kustoskinjom Alessiom Carlino. Savremena umetnost je toliko širok pojam da se uopšte, pa ni na ovoj izložbi, ne može govoriti o nekakvoj autohtonosti, ili pravcu koji bi karakterisao određenu zemlju, a sam naziv „Poređenje“ vezan je više za to koliko smo svi daleko otišli u ovom uzbudljivom istraživanju, koje i dalje traje. Veliku zahvalnost dugujemo Jugoslovenskoj kinoteci i Italijanskom institutu za kulturu u Beogradu, koji su podržali i pomogli realizaciju ovog projekta. ŠTA NAM DONOSI SAVREMENA UMETNOST? Za mene lično, originalnost, slobodu, nerepeticiju i konstantno istraživanje. Tok savremene umetnosti ne možemo pretpostaviti, ali jedno znamo zasigurno, a to je da u budućnosti roboti neće ipak biti sposobni da zamene sve operacije koje obavlja današnji čovek, a jedna od njih je, na sreću, upravo kreativnost. Ono što je jedna od najvažnijih osobina umetnosti, samim tim i savremene, upravo

je da izazovu emociju kod publike. Ako ikada dođe do toga da savremena umetnost opstaje, a da pri tom ne budi nikakvu emociju, to bi značilo da ljudska vrsta više ne postoji, što se naravno, bez obzira na sve, nikada neće dogoditi. TVOJE SKULPTURE SVETLE. ŽIVE SVOJ SVETLEĆI ŽIVOT ULEPŠAVAJUĆI PROSTOR. ZAŠTO SKULPTURE KOJE SVETLE? To je nastalo iz želje za promenom. Dosadilo mi je da skulpture imaju samo jedan način na koji se mogu posmatrati, tj. klasičan. Trebalo je tu nešto izmeniti, a da klasičan pogled ostane dostupan. Odabir materijala se menjao, a samim tim i tehnika koju sam usavršavao. Rezultat su upravo skulpture koje možete da vidite. Svako je novčić sa dva lica, javnim i ličnim. Ne poznajući nas, drugi ljudi mogu suditi površno, izvodeći potpuno pogrešan zaključak, koji nije naša suština. Razlozi su mnogi za te maske, ja se ne bih u njih upuštao. U mojim skulpturama, situacija je upravo obrnuta. Ono što je lično isijava i ekstrovertno je, dok ono što je javno je klasičan izgled skulpture, kakav smo navikli da vidimo. Sam proces izrade skulptura je slojevit, tako da tragovima koje ostavljam ispod površine, uz pomoć svetla, dajem život. KOGA PREDSTAVLJA SKULPTURA

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE


38

GUIDED BY INSTINCT, LIGHT SCULPTURE, MATERIAL PLEXIGLAS, ARTIST MARKO GAVRILOVIC, YEAR 2016 „ENLIGHTENED MAN/PROSVETLJEN ČOVEK“? oblast da skoro i da nemam tu šta da tražim, sa druge strane, apstraktno podleže U 21. veku, čovek je i dalje tajna. Ideja je obrascima koji manje-više mogu biti provaljeni, bila napraviti svetlosne skulpture koje bi jednostavno imaju kod u koji može da se uđe. komunicirale sa posmatračem na duhovnoj Mene zanima njihova kombinatorika. Kako bi se ravni. Zato je i zamišljeno da skulptura to to možda zvalo - apstraktna realnost?   čini energijom, tj. svetlošću, bez direknog kontakta dodirom. Ovaj čovek je go, kao što i KAKO DAJEŠ NASLOVE SVOJIM DELIMA? PRE jeste razotkriven pred univerzalnom istinom. POČETKA STVARANJA SLIKE ILI NA KRAJU? Koloristično telo simbolizuje slobodu izbora GDE ZAGOLICA? i glad za znanjem. Svetlost unutar skulpture Naslove generalno imam u glavi pre početka predstavlja veru i nadu. rada na slici ili skulpturi, ali to se na kraju Beli delovi proizvode jače svetlo i čine stečeno pokaže samo kao ideja o naslovu, pravo ime znanje, dok koloristični delovi tela predstavljaju slike dobijaju tek nakon što budu završene, jer tajne koje su nam manje-više poznate, crni rezultat često zna da predstavlja iznenađenje. predstavljaju misterije, još uvek neotkrivene. Tok rada na skulpturi mogu da pretpostavim, jer Prosvetljeni čovek uzima energiju iz prirode prethodno osmislim redosled radnji koje treba tokom dana (solarna varijanta), i noću vraća obaviti u njihovom nastajanju, tako da često tu energiju nazad isijavajući, što sve čini krug zadrže prvobitan naziv. života ili životni ciklus. Ideja iz koje je nastao A šta zagolica, za to tek nema pravila :-) Prosvetljeni čovek upravo postavlja pitanje da li će čovek sutrašnjice uspeti da vrati barem TVOJE SLIKE SU KOLORITNE, SA PUNO onoliko koliko uzima od prirode, planete, da DETALJA, I SVETLE KAO I SKUPTURE. shvati da je neodvojivi deo celine. ONE SU ODRAZ DUBOKIH RAZMIŠLJANJA I STAVLJANJA ČOVEKA U APSTRAKTAN TVOJ REALIZAM SMEŠTEN U APSTRAKCIJU KONTEKST. DOMINIRA NA MNOGIM PLATNIMA. Pa, da budem iskren, trebalo mi je vremena da povežem jedno i drugo, a taj proces još traje. Nisam pripadnik isključivo apstraktnog, a ni realističnog. Ne zadovoljava me realistično, isključivo što je kroz istoriju to toliko istražena

Pa, čovek danas i jeste sav u nekom apstraktnom kontekstu. Mi na neki način ništa ne znamo sa sigurnošću, ni da li je globalno zagrevanje naš produkt, ni kako je nastao ovaj svet, koji je razlog što su neki ljudi crni, drugi

BROJ #32, OKTOBAR 2017.


39

SILVER BULLET, ACRYLIC ON CANVAS, 70 X 100, 2017

beli... samo nagađamo, da ne idem dalje i ne pominjem istorijske činjenice. Većina ovih stvari dokazane su samo zato što postoje institucije od autoriteta koje su dale i potvrdile razloge zbog čega se nešto dogodilo, ili se događa, i dale mu verodostojnost. Što se mene tiče, jedno je sigurno, a to je da se u prirodi, nazovimo to našim svetom, sve odvija po određenom šablonu koji još nije otkriven od strane čovečanstva. Ko je napravio šablon, to ne znam. Mi hvatamo još uvek samo leteće fragmente i pokušavamo da ih povežemo. U jednom trenutku i svoje radove sam krenuo da gledam tako, i više se nikako nisam mogao vratiti potpunom realističnom pogledu na stvari. On je ostao samo da da formu bujici apstraktnih elemenata koji lete, pričajući o tome da prolaznost ne postoji, već samo prelaz iz sadašnjosti u budućnost. U mom verovanju da još uvek sve nije izmišljeno, što se potvrđuje svakodnevno, imam tu dogmu da umetnik koji se bavi apstraktnim mora biti dobar crtač, jer ta kombinacija donosi zapravo ono što je potrebno da inovacija bude kompletna. U svakoj slici osetim izuzetnu snagu, kao da će svakog momenta eksplodirati. Pulsira kao i „Enlightened man“.

GDE NAJLEPEŠE UMETNOST I DIZAJN UKRŠTAJU PUT? Ne znam gde to čine najlepše, možda u produktima te simbioze. Onog trenutka kada je jedna grupa savremenih umetnika unela komade izvedene u serijskoj proizvodnji u svoje radove, tada je uvela i dizajn u umetnost, a da im to uopšte nije bila namera. Sada nema povratka. Više sam za dizajn koji nije multipliciran i koji se u svom jedinstvenom obliku povezuje sa artom.         TVOJA VEČNA INSPIRACIJA? Priroda, drugim rečima, sve. Iznova i iznova. TEMA OKTOBARSKOG IZDANJA RYL MAGAZINA NOSI NAZIV E(GO) - OSLOBODI SE EGA. KADA SI OSLOBOĐEN EGA, A KADA ON DOMINIRA? Umetnički ego trip, vrlo problematična stvar danas, međutim ima razlike između ega i stava o sebi. Za mene je suštinsko oslobađanje od ega kada me priroda proguta. Nabujalu reku prelazim na brzacima, koji mogu da me sa lakoćom odnesu ako se okliznem. Litice kanjona koje se uzdižu u vis 200-300 m, dok se provlačim kroz tesnac toliko uzak i dubok da moram ceo da se okupam... Ćutim, fasciniran osećam strahopoštovanje. Planinski vrhovi protežu se u daljini, a ja gledam u čudu okeanske talase kako udaraju u obalu i sa lakoćom krune stene.

Odavno radim na liniji i načinu kako je podstaći da vibrira i menja pravac, kako da gradi perspektivu, a da ipak ostane istog intenziteta... u liniji je upravo suština, barem u mom slučaju. Šta reći... a onda se tu ja nešto muvam i radim, Mnogo toga je iscrtano, da bi tek sada polako maleni čovek, međutim, bez obzira na sve, ipak sve počelo da dolazi na svoje mesto. Što se tiče tvog pitanja vezanog za snagu, pa naravno. nikad ne zaboravljam da sam dovoljno dobar za ono što me čeka. U trenutku kada osetim Kako drugačije prikazati snagu sem kroz to potpunu slobodu, ego zapravo nestaje. iščekivanje eksplozije, a priroda je već puna najluđih mogućih boja, ja ih samo konektujem.                                                                                                         E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE


40

BROJ #32, OKTOBAR 2017.


41

PHOTO STORY

„NI NA NEBU NI NA ZEMLJI“ Godinu dana sam čekala trenutak da uskočim u balon i poletim visoko pod oblake. Godinu dana sam čekala dan da se vinem kao ptica i raširim smelo krila pod kapom nebeskom. Godina je prošla i ja se našla u košari balona g-dina Gorana Miladinovića, člana balonarskog kluba „FENIKS – UMiK“ iz Leposavića sa severa Kosova i Metohije. U Senti za dan opštine poletesmo na 1600 m i pređosmo preko 20km za sat i po vremena. Bože kakav osećaj, kakvo iskustvo i adrenalin koji se raspršio po telu. Umirila sam se, umirila sam um u prepustila letu i meditaciji koju sam osetila. Čuo se samo šum. Čula sam sopstveno srce i pogled koji je pucao daleko. Nije bilo granice. Uvek govorim da sam bogata onoliko koliko mi stane u zenicu oka, ali ovaj put bogatstvo je bilo nemerljivo. Oranice ispod mene koje volim, predivna tapiserija od zemlje i plodova se nizala. Nisam znala na koju stranu da pogledam. Tisa je mahala ja sam se smeškala. Ako se nešto rajem može nazvati bio je to taj trenutak neprocenjive sreće koji mi se uvukao duboko u svaku poru. Nosim ga i sada. Urezao se u mene. Poletite balonom, poletite srcem, poletite umom. Samo malo hrabrosti skupite i prepustite se želji. „Znaš li šta je najljepše u životu? Želja, prijatelju.“ Meša Selimović PIŠE/FOTOGRAFIJE: ANIMA MUNDI

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE


42

BROJ #32, OKTOBAR 2017.


43

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE


44

PHOTO: ANIMA MUNDI

BROJ #32, OKTOBAR 2017.


45

REFRESH

YOUR BALLOON

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE


46

DODIRNI NEBO PIŠE, FOTOGRAFIJE: ANIMA MUNDI

Srđan Srdić, superviser terminalne kontrole letenja u Beogradu, predsednik Balonarskog kluba „Dambos“, već 32 godina leti balonom i dodiruje nebo. Petnaest godina leti kao pilot balona. Prvi je Srbin, učesnik na Svetskom prvenstva u balonarstvu 2010. godine, u Debrecinu, u Mađarskoj, gde je sa svojom posadom od 4 člana zauzeo 106. mesto na FAI listi (Međunarodna organizacija za generalnu avijaciju). Prve letove je izveo u Sloveniji 80-ih godina prošlog veka. Kasnije je završio obuku i dobio prvi balon od prijatelja balonara iz Slovenije, što je bila osnova za nastanak balonarskog kluba. Od osnivanja, Balonarski klub Dambos je član Vazduhoplovnog saveza Beograda i Vazduhoplovnog saveza Srbije. Organizatori su Prvog državog prvenstva Srbije i Kupa Republike Srbije. Vazduhoplovni savez Srbije mnogo puta je nagradio za doprinos vazduhoplovnom sportu Balonarski Klub Dambos i Srđana Srdića. Između ostalih priznanja, i plaketom “Zlatnog orla”, koja predstavlja najveće priznanje u sportskom vazduhoplovstvu.   KO VAS JE „INFICIRAO“ BALONIMA I KAKO ZAPOČINJU VAŠI PRVI LETOVI? Još od gimnazijskih dana, sebe sam video u vazduhoplovstvu, tako da nakon završenog Saobraćajnog fakulteta – kontrola letenja, prvi posao dobijam u Ljubljani, na aerodromu Brnik. (U tadašnjoj nam zemlji, centar objedinjene kontrole letenja imao je veću potrebu za kadrom na drugim aerodromima, tako da jedan Beograđanin stiže u Sloveniju, u

kojoj boravi sve do raspada te zemlje). Radeći kao kontrolor letenja (a kontrola letenja je upravljanje vazdušnim saobraćajem i obezbeđenje vazdušnog prostora ) upoznajem i mnoge predstavnike generalne avijacije (motorno letenje, jedriličarstvo, balonarstvo, paraglajding, zmajarstvo), kojima pomažem u edukaciji zakonske regulative, korišćenja vazdušnog prostora i pravila i propisa u sistemu kontrole letenja, kako bi ostvarili svoje letačke aktivnosti. Zauzvrat, rađa se moj hobi kroz bolje upoznavanje generalne avijacije, kao putnik na početku, do korisnika na kraju. Po povratku u Beograd, jedna slovenačka firma otvorila je kod nas fabriku, i kako su imali svoj balon, koji su koristili u marketinške svrhe, želeli su da se to razvije i kod nas. Imao sam pilotsku dozvolu pilota balona, stigla su i osnovna sredstva, i nakon registrovanja balonarskog kluba, i registracije samog balona, počela je i njegova upotreba.   ŠTA OSEĆATE KADA STE NA DODIRU NEBA? Prvi osećaj je osećaj zadovoljstva, a nakon toga proces stalnog učenja, znatiželje, istraživanja.   KOLIKO JE DANAS LET BALONOM POPULARAN U SVETU I KOD NAS? Broj od osam hiljada balona u svetu sve govori. Balon sam za sebe je vrlo atraktivan, u marketinškom smislu prestižan, a u tehnici

BROJ #32, OKTOBAR 2017.


47

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE


48

politiranja jedinstven i izazovan. U svetu postoje lokaliteti tipa Kapadohije u Turskoj, gde dvesta balona svakodnevno leti za potrebe turističkih agencija. Kako je balonarstvo i vazduhoplovni sport generalne avijacije, veliki je broj takmičenja: državnih, kontinentalnih, i na kraju, svetsko prvenstvo. Najčuveniji organizator svetskog prvenstva je Novi Meksiko u USA, koji ugosti dve hiljade balona i omogući im takmičenje u vrlo specifičnim disciplinama. ČIME TO BALON OSVAJA? LET? SNAGA? VATRA? NEBESKA TIŠINA? CELOKUPAN DOŽIVLJAJ?

Sve ste nabrojali, a za pilote balona dodatna draž je upravljanjje u prostoru ne koristeći volan. Balon je upravljiv samo po visini, a upravljanje po pravcu se postiže veštinom korišćenja prirodnih elemenata vazdušnog prostora. Postoji i jedna uzrečica: Letenje balonom je letenje u skladu sa prirodom. Ljudi koji polete sa nama, razumljivo je da radi adrenalin, oduševljavaju se kako postaju tačka u prostoru ako odemo visoko, i kako su tik iznad zemlje ili vode u niskom letu. Sve se to odigrava sa malim brzinama kretanja, tako da je užitak potpun.

BROJ #32, OKTOBAR 2017.


49

LETELI STE U MEKSIKU, SLOVENIJI, MAĐARSKOJ... GDE JE BILO NAJFASCINANTNIJE ISKUSTVO?

zahvaljujući gospodinu Andrašu Košicki. Velika ljubav pomenutog gospodina ka balonarstvu i invetivnost doveli su do toga da baloni odavno predstavljaju zaštitni znak ove manifestacije i Srbija. Svaki let je priča za sebe i neverovatno same opštine. Prošle godine, obeležavalo se i iskustvo. U korpi balona padali su i prvi 800 godina Sente i pomen na Sećansku bitku. poljupci, stavljani verenički prsteni, a na terenu, Šteta što mediji ne isprate na adekvatan način narod koji nas uz osmeh i zadovoljstvo i ispraća ovu manifestaciju, koja je jedinstvena kod nas, i dočekuje po sletanju, i sve to vas nekako čini i gde u proseku petnaestak balona ukrašavaju ispunjenim i srećnim. nebo i ujedno se takmiče na Državnom prvenstvu Srbije. Kada ste pomenuli Meksiko, ne mogu a da ne pomenem da je to najsrdačniji narod na svetu. TEMA MESECA OKTOBRA RYL MAGAZINA Leteli smo dvadeset dana središnim delom NOSI NAZIV „E(GO)“ - OSLOBODI SE EGA. Meksika, daleko od očiju turista i povremeno U KOJIM SITUACIJAMA SE OSEĆATE iznad pustinjskog dela, od granice sa USA, APSOLUTNO OSLOBOĐENI EGA? do samog juga. Pamtim u gradu Toreonu na severu i najzahtevniji let koji sam imao, jer sam U balonarstvu, svi piloti i članovi ekipa su morao preleteti ceo grad zbog njegove guste prijatelji. To se najbolje može videti kada naseljenosti i ogromne površine, i sleteti na se okupimo nakon završenog leta, kada se obroncima pustinje. razmeni sve ono što smo toga dana imali i doživeli, kada se opustimo, nazdravljamo i KO BI SMEO, A KO NE BI SMEO DA LETI šalimo. Tada se i osećam oslobođen E(ga), BALONOM? odnosno to ja postaje balonarstvo. Zakonom je regulisano da mogu svi da lete balonom, odnosno nema nikakvih ograničenja. Uprkos tome, ako su u pitanju mala deca kod kojih se primeti strah, uvek se savetuju roditelji da ne insistiraju i ne forsiraju svoju decu.   KAKO VIDITE TRADICIONALNO OBELEŽAVANJE DANA OPŠTINE SENTA PODIZANJEM BALONA U NEBO?

U balonarstvu imamo ljude različitih profesija, obrazovanja i godišta, i svi su samo balonari. Balonari su srećni ljudi, koji su tu sreću podelili mnogima i na taj način uvećali svoju. Zahvaljujući tradiciji i njenom očuvanju od 1783. godine, kada je prvi let izveden u Parizu, vrši se takozvano balonarsko krštenje za one koji su leteli sa nama prvi put i, samim tim, postaju deo balonarske porodice celog sveta.

Senta već četrnaest godina za redom organizuje ovaj festival na Dan opštine, E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE


50

SALON ZA DUŠU I TELO

Šta je Salon Unutrašnje Lepote i Spoznaje? Čime se bavi? Koja je svrha? Salon Unutrašnje Lepote i Spoznaje je edukativni centar u kojem se možete upoznati sa različitim tehnikama rada na sebi, prisustvovati predavanjima na različite teme koje se bave pitanjima iz života i ličnog razvoja, naučiti alate za samopomoć i kako ih primenjivati u svakodnevnom životu, doći do korisnih informacija i saznanja, možete učestvovati na različitim radionicama na kojima se radi na osvešćivanju uverenja i očekivanja koja često jesu uzrok problema u životu pojedinca, saznati koja su vaša ograničenja i slabe strane koje prvenstveno treba osvestiti i na kojima trebate raditi i putem individualne konsultacije. Ovde nema govora niti obećanja da će se sve rešiti preko noći, pristup Salona nije takav da obećava kule i gradove, već se bazira na aktivnom učešću i motivaciji i volji same osobe da nešto kod sebe promeni i konstantno radi na tome. Osnovna delatnost je holistički pristup čoveku, jer polazi od činjenice da je svaki čovek individua za sebe, sa različitim potrebama, stavovima i uverenjima, izazovima. Holistički pristup govori da se sa svakom osobom radi na jedinstven način, to znači da ako, na primer, nekoj osobi odgovara i pomaže jedna tehnika, drugoj osobi ta tehnika nema većeg efekta, što govori u prilog tome da je svako drugačiji. Svi koji rade u Salonu su pozitivni, ali takođe razumeju da nije dovoljno samo biti pozitivan da bi problemi nestali sami od sebe. U doba kada je pozitivna psihologija sve popularnija, mi ipak radimo prvenstveno na otkrivanju ličnosti i njegove istine, bavimo se ličnim pitanjima i pomažemo da osoba dođe do nekih saznanja o sebi, ali i o drugima, iako je to

povezano. Kada učimo o sebi i prihvatamo sebe, u isto vreme dobijamo informacije o drugim ljudima. Svako od nas ima sopstvenu autentičnu ličnost koju ponekad ne vidimo, jer je obavijena mišljenjima, uverenjima, stavovima koja često nisu naša, već su usvojena, prvenstveno od naših roditelja, zatim naših bliskih odnosa, nametnuta od strane društva i okoline u kojoj živimo. Kada funkcionišemo po tom principu, «boreći» se kroz život tuđim idealima, tada bivamo nezadovoljni i frustrirani. Navešću samo jedan primer: zašto ne bismo odustali od fakulteta koji smo upisali, a ne ispunjava nas i ne pronalazimo se tamo, samo zbog toga što naši roditelji to žele od nas? Postoji milion takvih i sličnih primera, kada kroz život koračamo u tuđim cipelama. One će nas pre ili kasnije nažuljati. Otvoreno pozivam sve one koji traže sopstvenu istinu i koji imaju hrabrosti da se bave sobom i suoče se sa svim svojim stranama. Rad na sebi često nije prijatan, ali su zato plodovi tog rada bezgranično moćni i veliki. Tada stičete moć da upravljate svojim životom i kreirate ga na VAŠ najbolji način. Svako dobro od srca Vam želim. Jasmina Mrdalj, sertifikovani life coach OLI centar Subotica i astrolog 0658557127

BROJ #32, OKTOBAR 2017.


51

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE


52

PHOTO: ANIMA MUNDI

BROJ #32, OKTOBAR 2017.


53

REFRESH

YOUR FEMININITY

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE


54

EGO SE DA IZMERRITI, LJUBAV NEMA GRANICE PIŠE: JASNA LOVRIĆ, KOUČING PSIHOLOG

Ego nam pomaže da ostvarimo ciljeve u životu. Po definiciji, najvažniji zadatak ega je da se upravlja principom realnosti. Međutim, često ego ne tumačimo tako, već kao nadmoć i kontrolu, i tako izlazimo iz “realnosti”. Neke svoje ili tuđe reakcije tumačimo, a nekad i opravdavamo egom. Ego je potreban, ali ako mu se da previše prostora, može biti štetan za nas. Ako egu damo odlike strukture, a emocijama fluida za početak, možemo vizuelno da predstavimo kako izgleda kada nam je život oklopljen strukturom, ili kada nam, pretvoren u fluid, curi kroz prste. Potrebni su ego i osećanja. Tek u njihovoj ravnoteži, možemo naći proporciju za svoje izbore. Dovoljno oslonca i dovoljno pokreta. Dobar osećaj koji nas vodi ka pravim akcijama. Sve gde je strukture previše je hijerarhija. Ako je struktura važnija od neuhvatljive suštine - škodi suštini. Ako struktura čuva suštinu i ne sprečava je da se menja i raste, onda je u funkciji. Kada se struktura prilagođava promenama suštine, onda je ok. Čak i kada je u pitanju duhovnost. I ljubav. Rigidni ljudi u

duhovnosti su podjednako potčinjeni egu, kao i u bilo kojoj drugoj oblasti. Mnogo ega, onog koji ne dozvoljava ljubavi da mrdne - i umire ljubav. Ono što je već sada izvesno na osnovu istraživanja, statistika, jeste da se egom čak ni u poslu ne mogu rešavati problemi, a da se ne nauči i upravljanje osećanjima. U poslu ne možemo prenebregnuti prisustvo anksioznosti, stresa, grča, ljubomore, suparništva. Kako da znamo da koristimo i ego i osećaj u poslu na pravi način - kada se jedno drugome ne mešaju u posao: osećaj oseti - ego izvrši. Obrnuto nije dobro i teško ide - kada osetimo egom, a radimo emocijama. Što je veoma često slučaj. Upravljanje egom je moguće kada znamo da ga razlikujemo od emocija. Upravljanje emocijama nam omogućava da shvatimo gde nam ego pravi problem, a gde nam može pomoći. Šta sve maskiramo egom. Da li, na primer, tugu i strah maskiramo egom? U današnje vreme neprekidnih promena, razvoja i prilagođavanja, upravljanje emocijama je preduslov za funkcionalne i kvalitetne odnose. U odnosu prema sebi,

BROJ #32, OKTOBAR 2017.


55

prema drugome, prema novoj radnoj obavezi, potrebno je osetiti, odrediti se, odgovoriti. Na poslu, kod kuće, naš kapacitet da kvalitetno balansiramo obaveze, osećanja i odnose, odrediće nam kvalitet života. Statistike kažu da 70 % aktivnosti i napora da se učini razvojna promena propada, zato što se nije dovoljno pažnje posvetilo emocijama.  U ljudima se pokreću snažna osećanja vezana za promene koja, ili hrane, ili blokiraju promenu. Svaka tehnika upravljanja stresom ili problematičnim situacijama, odnosima, konfliktima, sobom, koju naučimo po najboljim metodama i veštinama, uspešna je onoliko koliko su stabilna osećanja i  kvalitetni emotivni procesi, koje smo spustili u tu tehniku, primenjujući je u praksi. Koje smo osvestili dok smo učili tehniku. Ono čega ljudi uglavnom nisu svesni je da emocije veoma često nisu odgovor na ponašanje drugog, nego automatska instiktivna reakcija koja, pre svega, vodi poreklo iz našeg sećanja, memorija na slične događaje, kada smo doživeli poraz, pobedu, strah,  ugodnost, zapisana na ćelijskom, neurološkom nivou. Taj ćelijski nivo je onaj prostor nekontrolisanih ishitrenih reakcija i straha. Postoje i emocije sadašnjeg trenutka, autentične, emocije prvog iskustva, ljubavi, tuge zbog gubitka. Iako je neurološki odgovor našeg tela na obe vrste emotivne reakcije sličan, samo emocije sadašnjeg trenutka možemo nazvati našim autentičnim emotivnim odgovorom. Emocije iz memorije spadaju u oblast kvantne fizike. Informacije utisnute u ćeliju kao energetski, odnosno vibratorni zapis, koji ima svoj volumen i snagu. One su nešto što je mešavina sećanja i odgovora našeg tela, i na njih se može uticati. Kada se oslobode, neurološki, indikovane nekom situacijom, one ulaze u ceo naš fizički sistem kao “neurohormoni”, kroz krvotok dolaze do svih ćelija, stvara se povratna sprega između mozga, srca i tela. Neprekidno smo u tim interakcijama šaljući emotivne poruke. Automatski i instinktivno, mi emitujemo na emotivnom kanalu. Emitujemo sećanjima iz svojih ćelija. Neuro-hormoni povratno dostavljaju našim ćelijama poruku o tome kako se osećamo. Često uzrokujući kaskadu emotivnih reakcija koja nas preplavljuje.

Sama hemijska reakcija kao neurološki odgovor tela traje šest sekundi. Što znači da svaki put kada duže od toga ostanemo u istom emotivnom stanju, to smo iz nekog razloga odabrali, dopustili da se produži. Nepotrebna je. Od iskustva takvih emocija, stvorili smo uverenje, ili čak neku vrstu sekundarne dobiti. Ako dalje znamo da emocija kao informacija i energija ima kvantifikovanu vrednost, skalu po kojoj možemo da vidimo kako naše telo i naša psiha reaguju kada posle prvih šest sekundi ipak odaberemo određeno ponašanje, imamo prozor da svesno utičemo na izmenu uverenje i reakciju. Emotivnu i telesnu. “Ljudsko telo je sačinjeno od elektronskih vibracija, i svaki atom i element tela, svaki organ i organizam, ima svoju elektronsku jedinicu vibracije neophodnu za održanje i ravnotežu tog konkretnog organizma, svake ćelije ili jedinice života…” Edgar Kejsi, još 1928. Stres je signal da je izazov veći nego što su nam trenutno dostupni resursi. Stres je signal da naše telo pati. Treba  raditi na tome da naša reakcija od reakcije memorije, reaktivne - postane svesna reakcija, prvo uravnotežena, a zatim proaktivna. Dolazimo do tačke da upravljanje emocijama bazično znači biti pametniji od emocija. Ne treba mistifikovati emocije, nego demistifikovati našu reakciju. To je prvi korak. Rađena su mnoga istraživanja u kvantifikaciji reakcija stresa, ega, emocija. Vrednosti u kojima se mere naše reakcije govore upravo o tome da birajući da živimo reakcijama niže vrednosti, biramo da živimo određeni frekventni raspon koji nas udaljava od sreće i zadovoljstva podjednako kao i od zdravlja. Od ljubavi. Niže frekvencije su frekvencije kontrakcije i zgrčenosti, hladnoće. Sredina frekvencija pripada stabilnoj sredini bez mnogo padova, ali ni uspona. Više su frekvencije one kojima težimo i koje, osim zadovoljstva, donose i miran san i dobro zdravlje, dobre međuljudske odnose. Kada smo tužni, celo telo je tužno, kada smo srećni, celo telo peva. Zgrčeno je telo koje oseća krivicu i prima grdnju i ljutnju - a odnos te dve osobe se nalazi u veoma niskom spektru. Merenjem naših reakcija, ili odabranih ponašanja, dobijamo skalu sledećih vrednosti: Stid ima najnižu vrednost 20. Krivica ima

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE


56

vrednost 30. Tuga i malodušnost su u vrednosti 50 - 70. Strah je na 100. Žudnja, ljutnja i ponos su od 125 do 175. Hrabrost je na 200. Neutralnost na 250. Voljnost, prihvatanje i razum su između 300 i 400. Ljubav, radost i spokoj, mir su od 500 do 600… i na dalje. Najvažniji zadatak ega je da se upravlja principom realnosti. Princip realnosti se nalazi oko sredine 200 - 400. Obuhvata hrabrost i neutralnost, izašao je iz oblasti tuge i straha, krivice i ljutnje. Tada je ego mudar. Stid, krivica, tuga su ispod linije upravljanja realnošću, ispod funkcionisanja zdravog ega, koji nas štiti. Bliže su ponosu nego što mislimo. Ako uspemo da svoj ego održavamo u dobrom rasponu kao oslonac za naša profinjenija osećanja, i kao branu od naših nižih reakcija i ponašanja, uspećemo da vodimo svoj život bezbedno, ne odričući se sreće i radosti. Možda je potrebno vreme da se prepoznaju sopstvene reakcije i to je razvoj i rad na sebi. Ali ako sada znamo da nas zgrčenost krivice i stida nikako ne može dovesti do ljubavi - jer je mnogo daleko po vrednosti. Ili da su tuga i malodušnost veoma blizu ponosu i ljutnji. Onda ćemo moći da svesno napravimo izbor šta želimo za sebe. I da svesno napravimo korak dalje, odnosno korak ka više. Za sreću i ljubav je potrebna hrabrost. Ne možemo izmeniti prošlost i svoja iskustva, ali možemo uvideti da iz prošlosti nosimo naviku da na određeni način reagujemo i iščitavamo situacije koje nam se dešavaju.  Pravilnim iščitavanjem naših sopstvenih reakcija, znajući gde nas vode, uveliko utičemo na sve odnose u svom životu. Biramo spektar u kom ćemo živeti.  

PHOTO: PIXABAY.COM

BROJ #32, OKTOBAR 2017.


57

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE


58

PHOTO STORY

MEDITERANSKA KRALJICA - LAVANDA Primetila sam da lavandu, tačnije njen miris, ljudi, ili veoma vole, ili pak uopšte ne vole. Ovo je, stoga, pričica za one koje je naslov privukao i koji lavandu zaista vole. No, ukoliko ste dovoljno radoznali, možda vas zagolica da saznate i po nešto novo o ovoj biljci koja vam baš nije mila, te nastavite da je gledate drugačijim očima. Možda se i čulo mirisa promeni shodno saznanjima. Ko zna... Vredi pokušati - ne košta ništa.

vam ugodno draži miris ove biljke - zvezde festivala.

Ova legenda sa Mediterana govori o tome kako je nikla prva lavanda. Od tada se veruje da je devojka, koja nosi struk lavande sa sobom, bezbedna.

Pogled na ogromna polja mnoštva ljubičastih žbunova pred vama budi osećaj opuštenosti, želju za “igrom” zvanom berba lavande. Lagana šetnja među redovima i biranje kom žbunu će se pokloniti pažnja i ubrati struk... zadovoljna lica prisutnih, blago nasmešena... intenzivan miris koji lebdi nad poljima i opija nas zanosno... već je gotovo na granici meditacije. Vreme kao da je stalo… ne postoji ništa više osim ove šetnje i ovih prelepih miomirisnih polja ljubičaste boje. Potpuna posvećenost tom trenutku, tom vremenu u poljima lavande, ovaj čin berbe te divne biljke za sebe i svoje potrebe, pruža osećaj  ispunjenosti i zadovoljstva. I kako odoleti, a ne pomisliti: Život je tako lep! Zaista veličanstven! 

Prostrana poljana optočena je tezgama zaštićenim belim šatorima, na kojima se najčešće iznenađujete šta sve možete da ugledate, a da se pravi od lavande.

Sat od lavande, vino roze od lavande, čokolada od lavande, lavandin med, sok od lavande i “Mediteranska kraljica” je titula koju nosi širom svakako: sapuni, mirisni paketići za ormane, Mediterana, preko Afrike, čak do dela Indije. tj. za odeću, medeni kolačići, svici lavande za Poznata je i pod imenom NARD, tamo daleko na vrata, venčići, figurice sa kapicama lavande... nepalskim obroncima Himalaja, gde je nežno ružičaste boje. A pošto je ima i do 50 različitih Lagano šetate... uživate... probate i degustirate vrsta, menja ovu svoju ružičastu boju sve do što vam je oku milo... kupite što želite da imate ljubičaste, ovde na evropskom kontinentu, gde u svom domu, ili pak pokloniti dragim osobama. je znamo kao LAVANDA. Na festivalu se održavaju različiti kulturni Legenda o lavandi kaže da je nekada živela programi, radionice rukotvorina, programi za devojka upečatljive lepote. Mladići su čeznuli za decu, destilacija lavande... njenom pažnjom, a među njima bila su i dvojica A u 17 časova, ukoliko ste kupili ulaznicu i ušli u razbojnika. Oni se nisu zaustavili na devojčinom Centar za posetioce, vreme je za čaj. Suvišno je odbijanju udvaranja, te su je presreli jednom reći, no ipak -  služi se  čaj od lavande. prilikom i hteli da uzmu “ljubav” njenu po svaku cenu. Kada su joj strgli odeću sa tela, devojka se “Pick up” je fantastična opcija, gde imate priliku od stida okrenula ka zemlji i gorko zaplakala. Na lavandu sami da naberete i ponesete sa sobom. tom mestu, gde su padale njene suze, počelo je Polja lavande su nedaleko od mesta gde se da niče ljubičasto cveće i proširilo se tako da je održava Festival. U ponudi su dve veličine obavilo i sakrilo njeno telo. papirnih vrećica koje kupite i potom zaronite u ljubičastu boju, te ih napunite lavandom koliko Mladići su se, videvši to, uplašili i  pobegli. god u njih stane.

Najpoznatija su polja lavande u Provansi, verujem. Pretpostavljam bujna i nepregledna. A da li ste znali da ih imamo i nešto bliže, u Mađarskoj, na prelepom jezeru Balaton? Postoji jedno poluostrvo kao ostatak vulkanske stene imenom Tihany. A na Tihanyu krajem juna meseca (od 19. do 25.juna, beše ove godine) sve miriše na lavandu. Upravo tu se održava Festival u njenu čast.

Kada ovde stignete, svet gledate kroz ljubičaste naočare. Sve je ljubičanstveno oko vas, a nos Kod kuće potom, uživajte u svim blagodetima ove biljke. Delovanje lavande pojačavaju kamilica, BROJ #32, OKTOBAR 2017.


59

ruzmarin i žalfija, dobro je znati. Ulje lavande je idealna „prva pomoć“. Ima isto delovanje kao alkohol. Zanimljivo da je i Diogen tu, na temu priče o lavandi. Naime, kako bi potakli „pametna razmišljanja“, običaj je bio da se uljem lavande namažu teme i čelo. No, Diogen je zaista :-) razmišljao i došao do zaključka da na taj način samo „ptice imaju koristi, jer miris ode gore u vazduh. Ako ga umesto na glavu utrljam na noge - donje udove, miris ce da obavija celo moje telo i popeti se do mog nosa“. Tako je i učinio, i do danas je ovaj način jedan od uobičajenih načina korišćenja lavandinog ulja.

Ljubičasta je mešavina boja crvene i plave, odnosno boje nagona i boje umnih sposobnosti. Ništa nije slučajno, lavanda je upravo tu s ciljem isceljivanja duha i tela. Lavandina slava potiče još od vremena  kada su je, zbog kupki i mirisnih ceremonija opuštanja i ulepšavanja, stari Rimljani nazvali prema latinskoj reci LAVARE, koja znači PRATI, KUPATI, PROČISTITI, što se vrlo verovatno odnosilo i na lekovito delovanje ove biljke u negovanju kože.  

Za kraj, da obavezno napomenem kako je jezero Balaton divna mogućnost za kupanje, uživanje Volite li kutak sa zanimljivostima? Ja obožavam. na suncu, opuštanje, obilazak novih divnih lokaliteta, poput dvoraca duž jezera. Iskoristite Evo ga u nastavku: Festival lavande kao prelep povod za dolazak na Francuski kralj Charles VI nije nigde putovao bez “mađarsko more”, jer ćete ovde da se osećate svojih omiljenih jastuka punjenih lavandom, jer upravo kao na letovanju. je samo tako mogao lako da zaspi.  PIŠE/FOTOGRAFIJE: VESNA NIKOLOVSKI Dame širom Engleske i Francuske su i svoje rukavice umakale u parfemske vodice lavande kako bi imale čime lečiti iznenadne vrtoglavice i hinjene nesvestice.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE


60

BROJ #32, OKTOBAR 2017.


61

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE


62

BROJ #32, OKTOBAR 2017.


63

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE


64

PHOTO: ANIMA MUNDI

BROJ #32, OKTOBAR 2017.


65

REFRESH

YOUR SPIRIT

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE


66

POSTANI PROMENA KOJU ŽELIŠ DA VIDIŠ U SVETU

PIŠE: MIRJANA STOJADINOVIĆ, NLP MASTER, HYL TRENER

Stalna potreba da menjamo druge ljude je zapravo naše odbijanje promene, naš otpor prema promeni. Najbolji mogući način uticaja je lična promena i lični primer. Ja sam ono što govorim. Često ljudi govore ono što misle da drugi žele da čuju. To je opet samo misao, i to vaša misao, a ko kaže da je to i tuđa potreba.

Od prvog trenutka izlaska van iz majčine utrobe, do trenutka kada zatvaramo oči pred scenom ovozemaljskog života i odlazimo iz njega, neprestano živimo jednu od najsnažnijih potreba čoveka, a to je potreba za prihvatanjem i prepoznavanjem u društvu. Čovek uvek ima potrebu da bude prepoznat, jer je to način da shvata da postoji. Kažu da je najgora vrsta mobinga u radnim Davno sam naučila u životu da slušam ljude. organizacijama tada kada čovek nije primećen, Bez pretpostavki. Samo slušam i gledam. Puš- kad mu daju do znanja da ne postoji. Teško je, tam i dopuštam da čujem tuđu misao. Pratim jer svi imaju potrebu za prepoznavanjem. šta ta misao izaziva u meni. Koja je to emocija. Prateći svoju emociju, spoznajem šta je sagovo- Svaki čovek u sebi ima tri ličnosti. Te ličnosti su rnik zapravo hteo i kako to odzvanja u meni. Ako stanje ega. To je ego stanje Odrasli, ego stanje Roditelj i ego stanje Dete. Osoba može funkznamo da se sve događa sa razlogom, važno je cionisati iz Negujućeg i Kritičkog roditelja, i iz da razumemo šta se događa u tom odnosu. Na Adaptiranog i Slobodnog deteta. Pozitivni Kritičjednom seminaru, pre petnaestak godina, čula ki roditelj ograničava, sprečava i upućuje radi sam: “Ako hoćeš da saznaš više o ljudima, slušaj bezbednosti i dobrog odgajanja deteta. Kritikuih o čemu govore, o čemu pevaju i o čemu ćute.“ je ono ponašanje koje je zaista nebezbedno za dete. Negativni kritički roditelj kritikuje iz potreŠta mislite koji je najstresniji trenutak u živo- be za kontrolom i iz razloga umanjivanja nečije tu? Najstresniji trenutak u svačijem životu je čin vrednosti i samopoštovanja. rađanja – izlazak u svet iz majčine utrobe. Zašto? Prvo zbog toga što ulazimo u nešto NOVO, nešto Pozitivno adaptirano dete prihvata smislene nepoznato. Izlazimo iz sredine gde smo imali zahteve okoline. Na zdrav način odgovara tim sve, hranu, piće, toplinu, udobnost, sigurnost. U zahtevima, kako bi bilo dobro i njemu i drugima. toj utrobi smo prigrljeni i prihvaćeni. Ni o čemu Negativno adaptirano dete reaguje preposlušno, nismo morali da razmišljamo ili brinemo. kako bi sve zahteve okoline bespogovorno prihBROJ #32, OKTOBAR 2017.


67

PHOTO: ANIMA MUNDI

vatio. Pozitivno slobodno dete živi ono što oseća. Shvata da ima pravo da izrazi ono što misli i oseća, jer shvata da je to bezbedno. Negativno slobodno dete zadovoljava svoje potrebe, bez obzira na potrebe i zahteve drugih. Kakvo ste vi dete? Kakvo je dete u vama? Koje dete hranite, negujete i podržavate? Osnova svega leži u tim ulogama koje smo naveli. U zavisnosti od situacije, u nama se pokreću naše uloge. Važno je da razumemo procese koji se odvijaju u nama, kako bismo znali na čemu možemo da radimo. Ego uvek ima potrebu za kontrolom i primenu uloge iz svojih potreba.

Treća zamka ega je: „Ti si tvoja reputacija.“ Zamka je da predstavljam ono što drugi ljudi o meni misle. Živimo i radimo ono što mislimo da bi bilo društveno prihvatljivo, izbegavajući potrebe i pozive svoje unutrašnje mudrosti i svoje svrhe. Na taj način, ne živimo ono što suštinski jesmo, jer smo u zamci ega. Najveća zamka ega jeste odvojenost. Ego poručuje da ono što Ja Jesam je izdvojeno od svega ostalog. Odvojenost od onoga što imamo i onoga što mislimo da nemamo. Odvojenost od Izvora. Ego nas uči da smo odvojeni od Boga.

Ljubav nas uči da smo jedno sa Bogom, sa Izvorom, sa svojim unutrašnjim bićem, koje je Jedino ljubav može da deluje transformativno spremno da živi svoju svrhu. Sve dolazi od Izi zdravo, jer smisleno razume potrebe ega, bez vora i Izvor je u svemu što Jesmo, i u svemu što prosuđivanja i osuđivanja. nas okružuje. Izdvojenost ne postoji. Izdvojenost je samo imaginacija ega. Ego nastaje onog trenutka kada izlazimo iz majčine utrobe. Iz sredine sigurnosti, iz konekcije Sve nam je dato. sa Bogom. Ego nastaje kada se odvajamo od Božanskog izvora. Uzmi ili ostavi. Ego pokušava da nam kaže: „Ti si ono što imaš!“ Počinje u detinjstvu još sa igračkama. Vremenom, počinjemo da se identifikujemo sa svojom imovinom. Ulazimo u zamku ega i pomišljamo da što više imamo, to smo vrednija osoba. U slučaju da ono što imamo izgubimo, postoji bojazan od gubitka identiteta.

Ego to ne prepoznaje, Čista ljubav uvek Zna. Važno je da se predamo sa poverenjem da smo uvek vođeni. Gde postoji poverenje, stvara se Čisto okruženje. Podloga Čistog okruženja jeste ljubav. Voli i bićeš Voljen!

Druga i osnovna zamka ega je: „Ti si ono što radiš!“ „Ti si svoje dostignuće!“ Otuda potreba Budi promena koju želiš da vidiš u svetu! da stalno negde budemo prvi, potreba za tak- mičenjem. Živimo uverenje da je svet mesto gde se moramo takmičiti. E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE


68 PHOTO: PIXABAY.COM

BROJ #32, OKTOBAR 2017.


69

REFRESH

YOUR BUSINESS

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE


70

: A Z O N G A J DI K I N T E Z U D PRE BROJ #32, OKTOBAR 2017.


71

“POGLEDAJTE ŠTA SE TRAŽI, UKRSTITE TO SA ONIM ŠTO VOLITE I ONDA SE USAVRŠITE U TOME”     Čvrsto verujem u to da se ljudi menjaju vremenom i da “urastaju” u svoje životne uloge. Nisam psiholog, ali sa 37 godina mogu da sagledam šta sam do sada prošao i često se iznenadim gde sam i na koji način stigao do momenta gde se trenutno nalazim.   Kao dete, sećam se da nisam voleo ići u školu, bila je to obaveza, a učenje nije bilo nešto što sam radio sa užitkom. Sećam se i koliko sam bio nesiguran. Upisao sam gimnaziju, jer se sa njom moglo ići bilo gde, a ja nisam znao gde ću da idem.   UTABANIM PUTEM SVOJIH RODITELJA?   Medicina je bila logičan izbor. Porodična, ne... familijarna tradicija mi je veoma jasno stvorila sliku šta znači biti lekar. No, nažalost, nije mi stvorila sliku šta znači studirati medicinu. Ispostavilo se da je upis medicine bio samo kratka, ne baš i strastvena avantura, nakon koje je sledio sledeći novi početak. Informatika. Tada mi se činilo, a to i danas mislim, da nikad nije kasno i sve se može. Tu sam otkrio neverovatnu stvar o sebi: učeći o stvarima koje me uopšte nisu zanimale (matematika, fizika...), to su bile one koje su mi išle od ruke. Tačnije, nisu mi one išle od ruke, jer ih i dan-danas ne volim, ali bile su zasnovane na logici, a ne pukom štrebanju štiva napamet. Meni se taj pristup jako dopao.   CRNA RUPA NAKON FAKSA   No, ništa vas ne pripremi na život posle studiranja. Vi realno ne znate ništa. Jedan od profesora je to dobro sročio, nakon sagledavanja semestralnog programa, koji je sadržao 5 različitih programskih jezika u jednom semestru – “Pa, i nije fakultet stvoren da vas nauči baš sve. Mi smo tu da vam damo osnovu i da vam pokažemo šta sve postoji, koje su to mogućnosti. A na vama je da se usavršite u polju koje vas zanima.”   Ja bih to nadogradio i izmenio u “pogledajte šta

se traži, ukrstite to sa onim što volite i onda se usavršite u tome”. Pokušaj i pogreška: Kako sam otkrio nove stvari o sebi   Ipak, i dalje se nisam pronalazio.  Prvi posao koji sam dobio nije zapravo bio vezan ni za medicinu, ni za informatiku. Postao sam predavač engleskog jezika. Na tom poslu sam naučio da znam da pričam s ljudima. Da me nije strah i da više nisam onaj povučeni klinac koji je umislio da je usamljen, ili ko zna šta još, što prolazi tinejdžerima kroz glavu. Shvatio sam da mogu da držim pažnju ljudi i da budem interesantan govornik i predavač.   Bilo je tu još poslova i pozicija, najviše u marketingu i PR-u, gde sam video da uživam u organizaciji poslovanja i komunikaciji sa ljudima. Zatim rad u banci, gde sam shvatio šta stvarno znači raditi sa ljudima, biti na usluzi, ali i videti kakvi sve ljudi mogu biti, pokrivajući celu paletu ljudske prirode.   TRNOVIT PUT DO MOG POSLOVANJA NA INTERNETU   Kako ljudima uvek treba više od onoga što trenutno imaju, a ja se tu nisam razlikovao tada, počeo sam da istražujem dodatne vidove zarade i poslovanja, što me dovelo do poslovanja putem interneta i popularnog freelance-a. Međutim, tada sam mislio da freelance nije za mene, jer nisam bio programer, dizajner ili bilo šta od “usko-stručnih IT zanata”, koji su mogli zarađivati na netu. No, uz malo istraživanja i pomoći, saznao da tu postoji još nešto osim usko specijalizovanih struka i video čitav svet opcija za sve moguće “zanate”.  Tako sam počeo da pišem tekstove na engleskom jeziku za vrlo male pare, nakon odrađenog dnevnog posla i uspavljivanja deteta.   «URASTANJE» U ULOGU PREDUZETNIKA   Četiri meseca rada na bednim poslovima i krvavo zarađenom crkavicom, pored redovnog posla, rezultiralo je time da su ponude bile sve bolje i bolje. Kada sam, kroz ta četiri meseca,

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE


72

“urastao” u ulogu freelancera, ukazala se prilika za životni preokret. Moram priznati, trebalo mi je malo vremena da se usudim, da prevaziđem sve sumnje koje sam imao, i bukvalno zakoračim u “ponor”, spaljujući sve mostove iza sebe. Gotovo tri meseca odlučivao sam šta da uradim, da li da ostavim siguran posao i bacim sve na kocku. O, da, onda sam još sve to morao i objasniti ženi, svojim roditeljima i rodbini. To je bilo pre 5 godina.   Uz malo sreće i puno rada, našao sam stalnog klijenta. Plata je bila solidna, moglo se od nje živeti. Kroz taj posao, krenuo sam da ravijam druge veštine: projekt menadžment, organizovanje posla, logistika, prodaja, ljudski resursi, marketing... Završio sam na tome da vodim celu firmu, naučim kako razgovarati sa velikim inostranim klijentima kao što su Microsoft i Pepsi, ugovarati poslove od više desetina hiljada dolara. Sve to sedeći u Subotici. Istovremeno, radio sam i na sebi. Počeo sam da ulažem u dodatnu edukaciju i odlazim na konferencije. Jako me je motivisala otvorenost ljudi u IT zajednici i mentaliteta ljudi koji su bili uspešni u tom smislu.   PREDUZETNIK DE FACTO I DE JURE   Šta je početak preduzetništva? Da li je to početak mog rada kao freelancer, ili je to momenat u kojem sam osnovao firmu? Smatram da su i freelanceri preduzetnici, jer moraju da razmišljaju o svim aspektima preduzetnika. Kada sam pre pet godina zakoračio  u taj svet, nisam imao jasnu sliku da ću biti preduzetnik. Ali sve odluke koje sam donosio, povećavale su moje samopouzdanje, i postavljale lične izazove – šta sve mogu da napravim i koliko mogu da napredujem.   Tanka je linija između mazohizma i preduzetništva. Ipak, nijednom nisam zažalio. Najviše sam ponosan sam došao do toga da imam svoju preduzetničku firmu za digitalne usluge i da je razvijam uz podršku fantastičnih ljudi oko sebe.  

PREDUZETNIŠTVO JE NAČIN ŽIVOTA   Morate biti posebno “ludi” da bi se zvali preduzetnikom. Jer ko bi, normalan, hteo sebi da stvori obavezu, ne samo rada na aktuelnom projektu, već i razmišljanja o sledećem projektu, samo-promociji, finansijama, marketingu, unapređivanju poslovne sheme, konstantnoj edukaciji i usavršavanju, prodaji, razvijanju zaposlenih... i još bezbroj stvari. Biti preduzetnik nije posao. To je način života i to je nešto što nosite sa sobom ujutro na radno mesto, kući nakon toga, prožimate kroz porodicu i živite svoj posao. To možete da radite samo ako volite ono što radite.   Takođe, biti preduzetnik znači i imati dovoljno posvećenosti, ambicije i prodornosti da izgurate svoje ideje, branite svoj posao i integritet, budete dovoljno glasni da vas primete svi, ali i da imate poštovanja prema saradnicima i klijentima. Da znate kako da komunicirate, ali pre svega i da slušate – jer samo tako ćete imati dugoročnog uspeha i stvarati uslove u kojima ćete uvek moći uspeti. Ne smatram se više preduzetnikom početnikom.   Vidim sebe kao preduzetnika sa dugogodišnjim iskustvom, jer su mnogi usponi i padovi su prešli preko mene. Svaki neuspeh je bio lekcija. Sad znam, bilo šta da se desi, imam još 16 ideja koje mogu da probam.   Ja sam konačno sebi uspeo da uspostavim hroničnu dijagnozu – ja sam preduzetnik. PIŠE: ŽELJKO CRNJAKOVIĆ, OSNIVAČ AGENCIJE ZA DIGITALNI SADRŽAJ SOLUTIUM I KOORDINATOR INFOSTUDHUB-A I STARTIT CENTRA SUBOTICA  

BROJ #32, OKTOBAR 2017.


73

PHOTO: PIXABAY.COM

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE


74

PHOTO: ANIMA MUNDI

BROJ #32, OKTOBAR 2017.


75

REFRESH

YOUR IDEA

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE


76

MEKSIČKA ČOKOLADA

Drvo kakaovac je porijeklom iz Srednje i Južne Amerike. Znanstvenici nisu suglasni odakle točno potječe, međutim poznato je da su prve plantaže pripadale plemenu Olmeka. Udomaćilo se u Mezoamerici, gdje se od njegovih plodova izrađivalo piće xocoatl (šokoatl).

različite napitke na bazi prženog, a potom i mljevenog kakaa, koji su miješali sa najrazličitijim lokalnim sastojcima, na primjer: vanilijom, cvijećem ili sušenim čili papričicama.

Kada su na meksičko tlo došli španjolski osvajači, Azteci su im ponudili napitak koji vraća energiju i vitalnost: xocoatl. Velike Kakao je imao veliku važnost za tri kulture: za količine poslali su španjolskom kralju Karlu Olmeke, Azteke i Maje. Nema puno zapisa o V, pa se u Španjolskoj taj napitak počeo njegovoj uporabi kod Olmeka, ali o uporabi kod konzumirati kao lijek. Azteka i Maja zna se mnogo. U kolonijalno doba, došlo je do velike razmjene Maje i Azteci upotrebljavali su ga kao sastojaka i proizvoda. Iz Europe su stigli visokovrijednu novčanicu, kao lijek sa mlijeko, šećer, cimet i crni papar. Aztečko mnogobrojnim medicinskim svojstvima i kao piće prilagodilo se europskom ukusu: voda poklon bogovima i mrtvima u religioznim je zamijenjena mlijekom, suhe ljute papričice ceremonijama. Osim toga, pripremali su crnim paprom, a na kraju se zaslađivalo BROJ #32, OKTOBAR 2017.


77

šećerom. Tako je nastala čokolada za piće koja loptice, a zatim se omota. Daljnje obrade nema, je postala popularna nedugo nakon njenog a čokolada je 100% ručno izrađena. Rezultat dolaska u Španjolsku. je vrlo intenzivna čokolada bogate teksture i mirisa. Odmah nakon dolaska u Europu, proširila se U Meksiku je ova vrsta čokolade obično poznata čitavim kontinentom. Razvojem industrije i kao chocolate de metate, koja se odnosi na izumima na području tehnologije, promijenila kameni alat koji je korišten za mljevenje. Može se njena prvobitna priprema u obliku napitka. se konzumirati sama, međutim, najčešće se Proizvodnja krute čokolade počela je brzo rasti. koristi za pripremu vrućeg čokoladnog napitka s mlijekom ili vodom. U Meksiku se čokolada nastavila izrađivati na tradicionalan način i sa posebnom pažnjom. Čokoladni napitak mora biti pjenast, za što se Sjemenke kakaa prže se u vrućoj tavi (comal), a koristi drveni štapić (molinillo). Molinillo se drži zatim su ručno mljevene na kamenu za mljevenje između dlanova i okreće se trljanjem dlanova (metate). Ako se radi čokolada sa cimetom, i on dok se ne dobije željena pjena. se prži i melje zajedno sa sjemenkama kakaa. U današnjim meksičkim domovima nikad se ne Potrebno je puno snage i vremena za mljevenje propušta chocolate de metate i molinillo. sjemenki u sjajnu i meku masu, budući da je potrebna toplina kako bi iz njih izvukla prirodni PIŠE: ANA FERRERA kakao maslac. Ta se masa miješa s različitim postotcima šećera, a često i sa cimetom, vanilijom i paprom. Masa se oblikuje rukom u blokove ili u male

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE


78

PHOTO: PIXABAY.COM BROJ #32, OKTOBAR 2017.


79

Refresh

your Book

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE


80

“ZID T Ljiljana Šarac, rođena je u Smederevu. Završila je Filološki fakultet u Beogradu, smer srpska književnost i jezik sa opštom književnošću. Profesor je srpskog jezika u osnovnoj školi “Stefan Dečanski” u Železniku. Izdavačka kuća Evro Book objavila je njen prvi roman „Opet sam te sanjao“ 2015. godine, drugi roman „Gde sam to pogrešila?“ ugledao je svetlost dana 2016. godine, i aktuelni treći roman „Zid tajni“ 2017. godine. Inspirisana i uvek spremna za lepu reč, Ljiljana Šarac nas i ovaj put vodi kroz priču protkanu istorijskim sadržajem i ljubavlju. Tu gde se prepliće prošlost sa sadašnjošću, okosnica je njenog pripovedanja. Posegnula je za perom tragajući za mirom i ispunjenjem, i u tome je uspela. Njeni romani se čitaju u dahu i pamte dugo. BROJ #32, OKTOBAR 2017.


81

TAJNI” PIŠE: ANIMA MUNDI FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

“ZID TAJNI“ JE NOVI ROMAN, NOVA PRIČA, NOVA SUDBINA, PROTKANA KROZ ISTORIJSKI OSVRT. ŽIVOTNI OSVRT JEDNE ŽENE. KAKVU TAJNU OTKRIVA ČITALAC ROMANA?

koji u rukama čitalaca treba da zasija punim sjajem.

Priča o životu Jelene Karađorđević, ćerke Petra Prvog Karađorđevića, čekala je dugo, strpljivo, da bude ispričana. O njoj se jako Tek kada sam počela da pišem, shvatila sam malo zna. Mene je zasenila, očarala! Trebašta znaši sintagna ,,domino efekat’’. Jedna lo je samo izmestiti je iz senovitog mesta na priča inicirala je drugu, i tako redom... Niz se kom me je čekala na videlo dana. nastavlja na moju veliku radost. Neki se žale na nedostatak inspiracije, a ja na to da ide- PRE NEGO ŠTO SI PRISTUPILA SAMOM ja imam i previše! To me ponekad ometa, jer PISANJU ROMANA, KOLIKO TI JE TREBALO strahujem da će neke da sagore dok ne dođu DA SE ISTORIJSKI DOBRO PRIPREMIŠ ZA PISANJE? ISTORIJSKE LIČNOSTI U na red! SAVREMENOJ KNJIŽEVNOSTI. Tri romana ,,Opet sam te sanjao’’, ,,Gde sam to pogrešila?’’ i ,,Zid tajni’’ ne čine trilogiju. Smatram da pisac nema prava na materijalOni prate svaki svoju temu i imaju neku un- nu grešku. Poverenje čitalaca se stiče sporo utrašnju logiku, koja ih čini posebnim i samo- i mukotrpno, a gubi za jedan tren. Mislim da stalnim. Pa, ipak, u njima je došla do izražaja me je taj stav obavezao, ali i sačuvao. Slovo moja ljubav prema istoriji i ličnostima koje se jedno nisam napisala dok u glavi nisam renalaze na njenim marginama. Neki kritičari konstruisala epohu, porodičnu lozu, biografikažu da sam neko ko ispravlja istorijske ne- je, važne podatke i događaje, i na ličnom i na pravde. Nisam to imala na umu, ali je divno istorijskom planu. Bilo je potrebno ukrstiti opšte i pojedinačno, uklopiti istorijske detalje ako je tako. u romanesknu priču, a da se vezovi ne primOtuda treći roman donosi jedan novi biser, ete. Da sam u toj nameri uspela, shvatila sam

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE


82

onda kada su me čitateljke, na brojnim pro- Kod mene je uvek jedan rukopis aktivan. On mocijama, pitale šta je fikcija, a šta istorijske mi služi kao vremenska kapija kroz koju vočinjenice. lim da prođem kako bih pobegla od stvarnosti, obaveza, nervoze... Onog trenutka kada su se one isprepletale i stopile, roman je oživeo i samostalno za- Dok se vozim autobusima, ja pletem svoju koračio u svet. priču, pred spavanje mi iskrsavaju nove ideje, dobra muzika ima snažno podsticajno dejstDA LI SI ZADOVOLJNA SVOJOM IZDAVAČKOM vo. KUĆOM EVRO BOOK? GDE TREBA DA SE NAĐU IZDAVAČ I PISAC? Svesna sam da moja zlatna žica nije ni približno iscrpljena. S vremena na vreme, čituckEvro Book je izuzetna izdavačka kuća. Pos- am o novoj istorijskoj ličnosti koja me je zaintoji decenijama na našoj književnoj sceni trigirala, i o čijem životu ću pisati kad-tad. i iznedrila je mnoge domaće pisce. Biti deo No, spremna sam na hazard i krupan zaokret. njene prve postave je veliko zadovoljstvo, ali Trenutno radim na savremenom, ljubavnom i obaveza. Ekipa Evro Booka funkcioniše kao romanu, koji je toliko nalik našim životima, jedna velika, dobro organizovana porodica. pričama naših komšija i prijatelja, da mi se Svoje pisce dočekuju srdačno, neformalno, ponekad čini da virim kroz ključaonicu naše radoznali za nove ideje i projekte. svakodbnevice dok ga pišem! Uživam u novoj tematici, priči o ljubavi, strasti, preljubama, Zajednički imenilac izdavača i autora je knji- dilemama koje je imao svako od nas bar jedga. Nju združenim snagama pripremamo da nom u životu. ugleda svetlo dana, a kada izađe iz štampe, pomažemo joj da ode što dalje u što više ruku. Svojim čitaocima nudim osveženje, i jedva čekam da oslušnem reakcije! Veliku pažnju poklanjaju sajamskim nastupima, pa se svi radujemo Sajmu knjiga u Beo- PRETHODNI NASLOVI SU ČITAVE REČENICE gradu u oktobru. Sve ljubitelje dobre knjige - „OPET SAM TE SANJAO“, „GDE SAM TO pozivam da nam se pridruže na našem štan- POGREŠILA?“. KAKO SI DOŠLA DO TREĆEG du! NASLOVA? DA LI NAM NASLOV KAZUJE SVE? ZASLUŽILA SI POVERENJE SVOJIH ČITALACA, KNJIGE SU PRIVUKLE  PAŽNJU. Naslov i korica su neprocenjivo važni. U moru KAO PISAC, IMAŠ UVID U SVOJ RAD. DA LI knjiga, oni namiguju čitaocu i skreću mu SI ZADOVOLJNA? pažnju. Prvim naslovima sam pričala priču u jednoj rečenici, a trećim sam je sakrila, zataPisanje sam započela sa namerom da st- jila, zaklonila zidom, pozivajući radoznale da varam onakve romane kakve bih i sama zavire iza njega, da se malo pomuče, kako bi rado pročitala. To znači da svaki mora da nagrada bila slađa. zadovolji mnogobrojne kriterijume: da bude zanimljiv, uzbudljiv, dinamičan, informativan, Naslov Zid tajni ima za cilj da zaintrigira i s neočekivanim obrtima, obaveznom ljubav- privuče pažnju čitalaca, a s tim je pola posnom pričom i logičnim krajem... Čitanje treba la već odrađeno. S druge strane, on je direkda bude kao spust na skijama, ubrzanje treba tno proistekao iz sadržaja romana, pa ima da bude sve veće... dvostruku funkciju. Da je to dobra formula, govore zadovoljni PORUKA  ROMANA „ZID TAJNI“? čitaoci, čije sam poverenje osvojila, i koji me posle svakog pročitanog romana pitaju kada Moj treći roman pripoveda o dve snažne, će sledeći! harizmatične i neobične junakinje. Jedna je Lidija Živković, naša savremenica, koja se Teško je opisati zadovoljstvo koje osećam! razbolela od teške bolesti. Od malodušnosti Za mene je sve to duhovna igra, izazov, ispi- i predaje, spasava je dnevnik, koji pronalazi tivanje ličnih mogućnosti i granica. Ja živim prilikom renoviranja kuće, koju su ona i susvoj san i ne želim da se iz njega probudim! prug kupili. Na taj način je uvedena u priču i druga junakinja, Jelena Karađorđević, ćerPRONAŠLA SI ZLATNU ŽICU I SJAJNE ka Petra i Zorke Karađorđević, unuka Nikole TEME KOJE IMAJU ČITANOST. DA LI VEĆ i Milene Petrović, supruga Ivana KonstatiRAZMIŠLJAŠ O NEKIM NOVIM PISANJIMA I noviča Romanova. TEMAMA? Dva veka, dve sudbine, dve junakinje otkrivaju BROJ #32, OKTOBAR 2017.


83

Zadovoljstvo je ogromno, a očekivanja velika. Svaki novi roman ode korak dalje, otvori mi neka nova vrata i donese nove čitaoce. Bilo da plešem ili koračam, ja stižem tamo gde do skoro ni slutila nisam da ću biti! Verujem da kompozitor ima sličan doživljaj kao i ja kada postanem opsednuta nekom temom. Ona se kao lajt motiv javlja u najrazličitijim delovima dana, u mojim razgovorima i mislima. Ne mogu da je se oslobodim dok joj se potpuno ne posvetim i ne predam joj se cela. Tada sa mislima o priči i junacima ležem, i sa njom se budim. Iskrsava pred mene dok kuvam, peglam, šetam... Nekada vodi ona mene, nekada ja nju, ali živim u izmaštanom svetu intenzivno, dogod ne stavim tačku koja označava kraj priče. Liči na zaposednutost, ali i na bajku koja se budna sanja. TEMA OKTOBARSKOG IZDANJA RYL MAGAZINE JE „E(GO)“ - OSLOBODI SE EGA. KADA SI NAJBOLJA I NAJSREĆNIJA - SA EGOM ILI BEZ? Moj omiljeni stih Desanke Maksimović je iz pesme ,,Nasleđe’’ i glasi: ,,Ja znam ko sam.’’ Ne zaboravljam da sam u Beograd došla na studije kao već formirana ličnost, a da me je život u Smederevu odredio i utemeljio.

nam mnogobrojne tajne. Poruke romana nije lako prevesti u nekoliko rečenica. On nas uči da ne treba pokleknuti pred preprekama koje život postavlja na naš put. Podseća nas da su nam najveći i najpouzdaniji oslonci u trenucima iskušenja naša porodica i prijatelji. Nudi izlaz u putovanju, radu, čitanju, i ljubavi! Čini mi se da svako od nas može da posegne za nekim od ovih predloga i olakša sebi kada klone i posustane.

Svesna sam da sam tek započela azbuku pisanja i da sam savladala tek treće slovo!

Optimizam koji širim u učionici nesvesno sam prenela i na fabulu romana, i sada mi je drago zbog toga.

Sve što sam u životu pročitala, doživela, čula, videla, proputovala, postavilo je temelje mojim romanima. Ja moram da verujem u njih, da bi drugi verovali meni!

ŠTA ZA TEBE PREDSTAVLJA PISANJE ROMANA? I KAKO ZNAŠ DA JE NEKA TEMA BAŠ TVOJA?

Međutim, ne bih imala hrabrosti da zakucam na vrata izdavačkih kuća, da tražim pomoć kako bih svoja dela afirmisala, da stanem i o svojim knjigama govorim pred svima koji hoće da me slušaju, da nije istog tog ega koji obeležava svakog umetnika...

Nekoliko godina sam svoju energiju kanalisala odlazeći u plesnu školu. Sada pisanje na mene ima sličan efekat. Dok istražujem i pripremam se, plešem bečki valcer, brz, zahtevan, omamljujući... Pisanje menja ritam moje duhovne igre. Ono znači prelaz na sporiji engleski valcer, elegantan, raskošan, otmen...

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE


84

nastupalo bilo je čak 12. Jedna od bina koju svakako vredi pratiti je Youth stage ili Nišvilova bina za mlade gde smo mogli da čujemo mlade talente kako izvode najrazličitije muzičke žanrove kombinujući ih sa džezom i sličnim pravcima. Ove godine predstavili su nam se mnogi mladi autori i bendovi iz cele Srbije. Čuli 34. Internacionalni niški jazz festival „Nišville smo The Irish Clovers iz Niša, KEZZ (Mascom 2017“ održao se od 10. do 13.avgusta 2017 na Records) iz Kikinde, Katarina Kochetova Trio i Nikičić + Cvetković Quintet iz Beograda kao i niškoj Tvrđavi. Bas i Stega iz Pančeva. Ključna imena ovogodišnjeg programa bili su Vasil Hadžimanov Band & Bisera Veletanlić Za ljubitelje noćnog provoda i poštovaoce do(Srb),  Patti Austin (SAD),  Csaba Tot Bagi brog DJ zvuka tu je bio Midnight Jazz Stage Balkan Union ft. Mike Stern (Balkan/SAD), Tony koji je iz večeri u veče zabavljao publiku željnu Momrelle Band (VB),  Maks Kočetov Band đuskanja i dobrog provoda. Izdvajamo domaće (Srb/Ukr), Al Foster Quintet (SAD),  Nick West DJ Funky Junkie, Master Flow, DJ Ceka kao i (SAD), Alpha Blondy (FR), Del Arno Band  (Srb), DJ veterane i velika svetska imena scene koji Rambo Amadeus (Srb) i Candy Dulfer Band & su u Niš došli sa svih strana sveta: Rainer Truby (Nem), DJ Amir (SAD), Ashle Beedle (VB) i Chvaguests (HOL). re (MK). Bogat festivalski program i mnoštvo bina, učinili da naš boravak u Nišu bude još jedno prelepo iskustvo tako da ni loše vreme treće festivalske Jedva čekamo Nišville 2018! večeri i otkazan program, nisu uspeli da nam pokvare raspoloženje. PIŠE: SOUL MIMI

NIŠVILLE

Koncerata je bilo puno, bina na kojima se

FOTOGRAFIJE: IZVOR NIŠVILLE

BROJ #32, OKTOBAR 2017.


85

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE


86

PHOTO: DEJAN NIKOLIĆ

BROJ #32, OKTOBAR 2017.


87

Refresh

your personal story

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE


88

E-GO TEKST: NAĐA HADŽISTEVIĆ, PILATES INSTRUKTOR, DIPL. EKONOMISTA, NLP MASTER, LIFE COUCH

Ego, naš verni pratilac. Koliko nam koristi? Da li nam odmaže? Verujem da ste bili u situaciji da nešto uradite i da sami budete svesni da to nije dobro, niti prihvatljivo, a da zbog ega nećete da odstupite od toga. Kako ste se tada osećali? Sigurno ne baš sjajno. Ipak, mnogi od nas nisu ni svesni svog ega, jer je velik kao kuća. I tako, idući kroz život, kao puž sa svojom kućicom, gube prijatelje i saradnike, tražeći krivca u drugome, ne shvatajući da žive sami u svojoj gordosti. I dok pišem ove redove, pitam se koliko sam se puta odricala svog ega. Prvo čega se sećam (ili prvo što mi pada na pamet) je kada sam ostala bez posla, posle treće trudnoće. Jednog dana budem pozvana kod direktora u kancelariju. Sa samim otvaranjem vrata, osetila se neka hladnoća. Videla sam da nešto nije kako treba. Otkaz. Ostalo je prošlost. Zbog ega nisam pregovarala, niti razgovarala, samo sam odšetala. Sa egom, ali slomljenim srcem. Bilo mi je teško. Sada, volim da kažem da sam ostavila svoj prošli život i lepršavim koracima ušetala u moj život. Život koji mi je bio oduvek namenjen. Posle prvog šoka i razgovora sa svojim egom, shvatila sam koliko sam im bila zahvalna. Shvatila sam da ništa ne posedujemo, ni posao, ni status koji on donosi, niti pripadnost tom kolektivu, već samo sebe samog. Sećam se da me je muž ohrabrivao da ću naći drugi posao, deca su bila mala, nisu shvatala mamina previranja. Svaki put kada sam trebala da pošaljem CV za neko novo zaposlenje, novu firmu i kancelariju, imala sam nelagodu u stomaku, koju nisam razumela. Sada znam da mi se moja

intuicija obraćala i govorila. Samo ja to tada nisam znala. Nisam bila svesna tog unutrašnjeg, već spoljašnjeg uhodanog sveta, škola, fakultet, diploma, posao. Sve je to sada prošlost. Sada imam svoj pilates studio, koji se zove Like pilates. U ušuškanom delu grada, u toplom, Suncem okupanom prostoru, punom nasmejanih lica vežbača, radim posao koji sam oduvek želela. Ostvarenje mog dečjeg sna. I da se vratim svom egu. Drugi put sam se odricala svog ega kada sam svoju titulu diplomiranog ekonomiste zamenila pilates instruktorom.          Kada bi me pitali šta radim, rekla bih da radim kao pilates instruktor, ali da sam diplomirani ekonomista. Shvatila sam da mi je teško da se odreknem diplome ekonomskog fakulteta. Kao da se pravdam da nisam “samo“ pilates instruktor, koji je pogledao nekoliko youtube videa o pilatesa i postao to što jeste. Kasnije, kroz rad na sebi, nije ni važno da li se predstavljam kao dipl. ekonomista, NLP Master ili life couch. Znam da radim ono što volim, uživam u tome, i što je još lepše, istovremeno pomažem mojim dragim vežbačima. Sad, kada kažem da imam svoj pilates studio, i ako  pomenem ekonomskI fakultet, kažem to kao motiv ljudima da mogu da promene

BROJ #32, OKTOBAR 2017.


89 PHOTO: PIXABAY.COM

svoj život u pravcu koji žele. Nije jednostavno, ali je moguće uz upornost i istrajnost. Samo je važno da znaju da li je to zaista ono što žele, jer je za stizanje do cilja potrebno mnogo rada, pa čak i kada vam se učini da ne ide po planu. Treći put ostavljam svoj ego po strani kada sam sa svojim pilates polaznicima. To je, takoreći, svakodnevno! I to radim sa radošću! Shvatila sam da pred svaki izlazak pred grupu, ili pojedinačnog vežbača, ti ostavljaš svoj ego, i njega ili njih, stavljaš u prvi plan. Ti si tu da vidiš i čuješ njihove potrebe. Osluškuješ njihove pokrete, kao i disanje, koje je veoma važan deo procesa vežbanja. Kada dođu, uglavnom kažu da žele da se zategnu, smršaju ili da otklone bolove leđa, ramena ili kolena. Kada budu upitani kako im se dopada, kako se osećaju, koji su im prvi utisci, uglavnom kažu da se bolje osećaju, da imaju više energije, da mnogo više stvari obave u toku dana, jer su produktivniji, da bolje spavaju, a posle dve nedelje kažu da vide da su zategnutiji, dok bolovi u leđima već posle dva-tri časa iščeznu. U grupi od toliko ljudi, toliko različitih senzibiliteta i potreba, na meni je, kao i na svakom kvalitetnom pilates instruktoru, da prepoznam sve to, i mada svi oni rade iste vežbe,  na nama je da pokažemo adekvatnu modifikaciju određenom vežbaču, da uputimo pravu reč dru-

gom vežbaču. Volim da kažem da je Like Pilates sistem vežbanja - spoj pilatesa i NLP veština. Prepoznavanje ko je vizuelan ili kinestetički i auditivan tip, i pravim rečima im se obratiti i motivisati ih. Izaći iz svog ega, to je posao pilates instruktora ili bilo kog dobrog trenera. Mada bude dana kada bih volela da vežbam samo za sebe, kada stanem na mesto lidera grupe, ego ostaje van studija. Tu sam da im pokažem vežbu, ali i da ih izazovem da urade više, da ih podržim da oni to mogu, da nađem način da svakog motivišem na adekvatan način. I što je najbitnije - da istraju, da budu disciplinovani da dolaze i dođu do željenog rezultata. To je možda najteži deo priče. Kod pilates instruktora, cilj je da pusti svoj ego, ali da kod vežbača probudi svest o sebi. Da kroz pilates principe oslušne sebe, da čuje i vidi svoje telo i spolja i iznutra. Razvijamo koncentraciju, kontrolu i preciznost pokreta, kontinuiranost i fluidnost, disanje, centriranje, svesnost svog unutrašnjeg bića, i naravno, sve to u neutralnom položaju, koji je specifičan za pilates sistem vežbanja. Kada vežbač integriše ove principe pilatesa, postaje mnogo zadovoljnije i srećnije biće, znajući da se nosi sa svojim egom, jer koliko ego može da odmaže, on je deo naše ličnosti i treba da nam pravi društvo idući sa nama kroz život.  

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE


90

REIKI UMETNOST ISCELJENJA Reiki, japanska tehnika, jedna je od njih, metoda koju možete koristiti za podizanje energije, isceljenje i samoisceljenje, popravljanje fizičkog i psihičkog stanja i duhovni rast.

BRANKO VITAS REIKI majstor, učitelj za sve informacije o Reiki obuci i tretmanima: brankovitas1@gmail.com 060/020-4937

U današnje vreme punog stresa i brzog života, većina ljudi sve manje vodi računa o sebi, udaljavajući se od prirode i od svog unutrašnjeg bića. Brinite o sebi! Glavna svrha Reikija jeste da ohrabri i pomogne osobama da vode harmoničan i jednostavan život praktikujući Reiki i primenjujući Reiki principe. BRANKO VITAS, REIKI majstor, učitelj za sve informacije o Reiki obuci i tretmanima: brankovitas1@gmail.com 060/020-4937

NEGUJ SVOJE TELO -  telo kao instrument naše duše -    telesni tretman i konsultacije -    holistički pristup zdravlju Snežana Rafailović, wellness terapeut snezana.rafailovic@yahoo.com, 064/160-51-08

BROJ #32, OKTOBAR 2017.


91

+381 61 6707555 pratitimeunier@gmail.com

NEŽNO DO ZDRAVLJA! Homeopatija i biofeedback, prirodan, nežan put do zdravlja i ravnoteže. Podstiču naše urođene odbrambene snage ka isceljenju. Deluju ne samo na naše fizičko telo, već i na naš um i emocije, dovodeći ih u sklad i balans.  Poboljšavaju opšte psiho-fizičko stanje, rade neuro-endokrini balans, podižu nivo energije i doprinose osećanju zadovoljstva i harmonije. Suzana Đokić dipl. homeopata i SCIO biofeedback terapeut moderator Recall Healing edukacije za Srbiju info@svethomeopatije.rs www.svethomeopatije.rs

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

PHOTO: MARINA LUKIĆ

SOMATIC EXPERIENCING® (S.E.) “Empowering Healing, Transforming Lives”   A unique, holistic and psychobiological approach for resolving trauma symptoms and relieving chronic stress, re-establishing a natural flow between mind and body and increasing people’s capacity to self-regulate, what is called, Resilience.   One to one session lead in English, Spanish, French and Italian   Pratiti MEUNIER, S.E. Practitioner “Meditation In Motion” Leader Reiki & Bach Flowers Practitioner


92

JAZZ FEST U SARAJEVU PIŠE: SOUL MIMI Jazz Fest Sarajevo će od 31. oktobra do 5. novembra, u svom ovogodišnjem izdanju, a po dvadeset prvi put, bosanskohercegovačkoj i regionalnoj publici predstaviti više od 30 vrhunskih džez koncerata. Jazz Fest je pripremio više od 20 koncertnih programa, uključujući i poseban program “Musick and Magick Johna Zorna”, koji će u tri dana predstaviti 12 ansambala na 10 različitih koncerata, od kamerne muzike, do heavy metal fuzije.    Koncerte će održati legendarni gitarista i pevač James Blood Ulmer, ikona improvizacije na basu William Parker i bubnjar Hamid Drake, kao i značajni muzičari srednje generacije, poput švedskog saksofoniste Matsa Gustafssona, ali i novih zvezda, kao što su austrijski Kompost 3,  belgijsko-francuski trio Hermia-CeccaldiDarrifourcq, ili grupa Thumbscrew sa gitaristkinjom Mary Halvorson.  U okviru XXI Jazz Festa Sarajevo će biti predstavljeni i projekti bosanskohercegovačkih muzičara – Banjalučanina Marija Batkovića, koji živi i radi u Švajcarskoj, i Zeničanke Nataše Mirković, sa stalnom adresom u Austriji, koja će izvesti sefardski repertoar u triju En El Amor, sa Michelom Godardom na serpentu i perkusionistom Jarrodom Cagwinom. Vidimo se u Sarajevu!

BROJ #32, OKTOBAR 2017.


93

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE


94

PHOTO: ANIMA MUNDI

BROJ #32, OKTOBAR 2017.


95

Refresh

your life

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE


96

DEATH IS M out how it happened. Did he kill himself, is there something toxic in the house, would I die from that toxic too? Now I know this behavior pattern after losing a loved one is call ‘magical thinking,’. We all assumed that he died from a heart attack during his sleep. When my Mother died, I was in Singapore working. I still remember my last and very casual conversation with her at the hospital, indeed, my last conversation with her is known to me now as “mutual pretense”; which means both parties are aware of the other person’s demise, in this case, she and I knew that she didn’t have much time left, but we choose to avoid the important topic, which was saying the final ‘goodbye’.

WORDS: CHYNA WU Death is not an enemy, but a reliable companion. In 1994, when I was 23 years old, both of my parents died. In May my mother died of chronic obstructive pulmonary disease and after her death, I moved in with my Dad to try and be there for him, but then he died suddenly 3 months later. I was the one who discovered his body. In Chinese culture, we do not believe we should disturb the deceased body, therefore; we refused the autopsy order from the hospital and nobody really knows how he died. However, inside of my troubled head, that little voice in me was trying to figure

Only 5 feet and 6 inches tall, I was discovered by the art director of the very first International magazine in Hong Kong, “Elle Magazine”. At age 17, I was featured as the cover girl and because of the excessive exposure and the love by the Elle Magazine, I was featured in every single issue for about 15 months. This great opportunity changed my life and I started to travel around the world with my modeling career and after my parents death, I was chosen as a lead actress for a feature film in Hong Kong. Honestly, I still don’t remember what happened and how it happened, I only remember within nine months of their death I was hospitalized because of unknown chest pain. Overnight I became a lead movie actress and my face was in every local newspaper. But I decided to give up most young girl’s dream of

BROJ #32, OKTOBAR 2017.


97

MY PERFECT TEACHER being a movie star in Hong Kong and instead, I left for New York City on May1st, 1995. It is not unusual that when people experience death or grieving that their daily timeline becomes a blur. After arriving to New York City in May 1995, my life made another shift. During the first 2 years in New York City, I lost 2 close friends from suicide. Sui-Man was my childhood friend since age 5, she was my brother-inlaw’s sister, and our relationship was much deeper than I had with any of my siblings. Having someone commit suicide in a family is considered a taboo to many, no matter what culture you come from. I have 5 sisters and each one of them told me different stories of how Siu-Man ended her life. In addition to Siu-Man’s death, one of my closest friends in New York City also ended her life while I was traveling to London. Not knowing when and how, I fell into a deep depression, which slowly affected my modeling career and daily life. My depression lasted for many years, until pretty much recently, when it finally faded away. During that time, I developed such fear of death, not only of my own death, but of people who were close to me, especially my boyfriend. I suffered mostly in silence without knowing why. Because I was a fashion model, most people only saw me as that glamorous girl

living a life that most young women would have only dreamt of. However, inside I was so broken, depressed, angry, and lonely and I had a constant deep sadness that I am sure I didn’t hide very well. I didn’t know why I was feeling depressed and eventually I started to doubt myself. I was thinking, that perhaps I was just an ungrateful person who has everything in life, but still was not happy. Everything in my life was turning up side down, not to mention how hard it was to interact with people. I was having such difficulty with relationships of all kinds. I ended my marriage engagement in 2005, which was the year I also lost my Father’s Mother, Grand Mom Pung, the last elder in my family. During that time, my uncle, her younger son who supposed to be living with her, had gone missing a month before her death. Losing someone who has died is far easier to accept than losing someone who has gone missing. That news hit me so hard that I didn’t know what to think. It was the tip of the iceberg of my soul searching and healing journey that I was about to embark on 12 years after my parent’s death. In 2006 I enrolled in a Masters program called “Thanatology”. Thanatology means the study of Death and Dying. I thought my interest in Tibetan Buddhism was the reason I chose the subject of death and dying. However; not until

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE


98

later, did I realize that this degree would save me and help me to turn my life around. I didn’t know that I was suffering from traumatic grief, multiple losses, and Broken Heart Syndrome and that was what had caused my 5 days of hospitalization, weeks of chest pain, and prolonged depression after my parent’s death. I also learned about somatic symptoms, which could be induced by emotional stress and traumatic experiences and which can trigger physical discomfort when the emotional pain is not processed correctly. In my case, I was experiencing terrible chest pain and breathing difficulty. Some bereaved people may experience the deceased loved one’s illness and its symptoms, some may experience stomachache, shortness of breath, headache, and children may regress to wet their bed or have outbreaks of anger, violence, withdrawal, promiscuity, or reoccurring accidents. On February 9th 2005, an article published by Johns Hopkins Medicine stated that, “sudden emotional stress can also result in severe but reversible heart muscle weakness that mimics a classic heart attack. Patients with this condition, called stress cardiomyopathy but known colloquially as “broken heart” syndrome, are often misdiagnosed with a massive heart attack when, indeed, they have suffered from a days-long surge in adrenalin (epinephrine) and other stress hormones that temporarily “stun” the heart.” Unfortunately, our biomedical model does not acknowledge that our body, mind and emotions are all connected. When one is out of balance or in distress, it could manifest into disease in the human body. Western medicine tends to take care of the human body more like a car, isolating each internal organ as if it has no connection to any other part of the body. Trauma and grief are often obscured by society and many people suffer in silence. Eventually this emotional pain turns into full blown depression, anxiety, suicidal ideation, and people slowly lose the ability to cope with life. This prolonged emotional pain manifests into diseases, which turn into chronic illnesses. This explains how many people seek medical treatments without success since the medical community fails to address the root of their physical symptoms, which are related to their distress, environment, life-style, emotional pain, grief, or childhood traumas.

In 2009, I graduated with the master degree in Thanatology from New York City, soon after that, I moved to Sedona, Arizona, USA. The journey to becoming a Thanatologist is a rare path that not too many have walked. Beside hospices, there is almost no reference on how to explain to people what I do for a living. I often joke to people that, I am a death scientist. As Thanatology is a Greek word that means, ‘death science’. As a death scientist, I study all kinds of death related topics, but my work mostly focus on grief, but is not limited to it. I also research Near Death Experiences, Euthanasia, and Laws and Legal Documentation regarding end of life care. As this article’s title, ‘death is my perfect teacher’; indeed, death gives me many opportunities to understand life and to live life in a more meaningful way. I am currently writing a book called “13 Shades of Grief”. This book would be a memoir along with different stories about different kinds of grief. Through this book, I want to share how grief impacts life on multidimensional levels. How important it is for an individual to recognize the impact of grief to enable one to move forward. There are many misconceptions about grief, most people only relate grief to death and dying. However, grief is reaction of bereavement and loss and it is not only confined to death, but can come in different forms such as divorce, illness, an accident, losing a job, house, loss of finances, or the loss of hope or faith in life. Loss and bereavement is when you are being deprived of something that is meaningful to you. For example, it could be an identity crisis, in which you are not being acknowledged or accepted in your family, community and society just because you are a gay or a transgender person. Indeed, if we can be present with Death and face it without prejudgment or label it as sadness or a scary thing, Death can be the very thing to help shift our human consciousness. Death is a life long companion, as long as we are still living, it will walk beside us as a shadow. When one develops an intimate relationship with death and grief, Death can be your best teacher whom can guide you and help shift you to your highest potential and purpose in life! For more information about Chyna Wu, you may visit her website at: www.dyingtolive.net

BROJ #32, OKTOBAR 2017.


99

PHOTO: PIXABAY.COM

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE


100

PHOTO: PIXABAY.COM BROJ #32, OKTOBAR 2017.


101

REFRESH

YOUR STORY

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE


102

BIRDS FLY TO 1 BEIRUT 1

Translated from the Serbian original “Mali gost” (book “Stories from Lebanon”, in Serbian as: Priče iz Libana) by the author.

WORDS: NIKOLA POPOVIĆ PHOTOS: PIXABAY.COM

I know not where seagulls make their nest where find they peace. I am like them in perpetual flight.   I skim life like they do with the water catching food. And perhaps like them too, I cherish quietness, the great quietness of the sea, but my fate is to live wavering in the gale. Vincenzo Cardarelli, Seagulls

Beirut is a city of birds. They fly here from the sea to the seafront and to the balconies of BROJ #32, OKTOBAR 2017.


103 PHOTO: PIXABAY.COM

the buildings close to the shore. Our building’s name is Al-Manar –“the Lighthouse”. On the ground floor, in front of the lift, stands a big mirror and a statue of Voltaire. The tenants and the visitors are constantly observed by a vigilant eye of the philosopher of the Age of Enlightenment; if however something is missed by him, it will be noted by Abou Ali, the housekeeper, whose little window with slightly open curtains looks out over the lobby. He became the concierge, as Beirutis like to say using the French word, soon after the building was constructed, in 1971, and he has remained there ever since. Flanked by other buildings that have grown dilapidated with time, Al-Manar still looks relatively modern, although it has none of the ostentatious luxury of the glassand-steel skyscrapers that have recently gone up nearby. As I continue to live here, it seems to me that this edifice combines, in a typical Beiruti manner, solid craftsmanship and kitsch, improvisation and the solidity of long-lasting and carefully chosen materials. Today, as every morning, the concierge and I say hello to each other, while he is standing by the gate, in the street and the quartier where nothing surprises him. “Autumn is here,” he says, “the birds are migrating to Beirut. Look up towards the sky, there they are, spreading like the pattern of a shotgun...” Later I bump into him in the Ardati street as he moves along the middle of the pavement, navigating through crowded Beirut like a sleepwalker, while motorcycles and cars pass next to him. He takes me by the wrist and says: “Look at those big seagulls, enormous as albatrosses, thieving like magpies. They are not

from Lebanon. Ours are smaller, more delicate... If you go to the seaside, be careful when eating a sandwich, they can be fast as lightning, ready to swoop from the sky and grab their prey. Ours, however, the Lebanese ones, are delicate as doves, tremulous as sparrows.” About the seagulls, Abou Ali talks as if they were humans, and about the building like a man sensitive to wind, sun and cold: “Whenever I see these big birds, I know that the winter will be harsh. I will check the heating system today, as well as the pipes. I worry mostly for the upper floors. I will also check if water puddles have gathered on the roof from the rain last night. These birds fly here to drink, make a mess and later everyone will say: ‘It is Abou Ali’s fault, he should have taken care of it...’” The concierge greets the tenants every morning and evening, and he remembers details from other people’s lives perfectly, like a seismograph recording the smallest tremor of the soul. The conversation with Abou Ali gets everyone’s day off to a good start. The tenants get into their Toyotas, Nissans, or cars from the pre-war time. Abou Ali waters the cypresses and pittosporum in big vases, checks whether the interphone is still working well, fixes the doors of the elevator and complains about scribblings on its wall: hearts, dates, names of football clubs and all those things he defines as haram stuff. These he tries to remove right away, with brisk movements of sandpaper, humming “Haram, haram...What a shame...”

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE


104

Our rented apartment has a glass terrace that’s full of light during the day, as well as our living room, where mornings have blue nuances and evening are bathed in the warm tones of a dying sun, much as I imagine the light in a painter’s atelier. The owner of the apartment was a basketball player, and his late wife was, too. They both played for the national team. In the kitchen all the shelves are high up. On them there are carafes for wine, coffee jazzvas and teapots, ashtrays of green glass, medals from Olympic matches. The two met on the basketball court and in this apartment their three daughters, now living with their families in Qatar and Dubai, were born. For many years now, master Bashir – as Beirutis call him – has spent half the year in the city and the other half staying with his daughters abroad. A sportsman and a businessman, he follows basketball matches and buys stocks on the stockmarket. Every conversation with him about details regarding our apartment is quick and efficient: “You are my guests. Do not worry, I will send someone to fix it tomorrow.” And workers are never late to the call of the basketball legend, knowing they will get a generous tip. When talking about money, Bashir speaks slowly, paying equal respect paying equal respect to both sums big and small; to both to the one who’s paying the rent and the one receiving it. He is not bothered by the fact that our son will leave colour traces on the wall – his youngest daughter loved to draw in the same place. And besides, he will have it repainted once we move out anyway. “A house is not made by the walls, but by those who live in it,” he concludes. I like the discreet manners of the Beiruti gentleman, on whom Lacoste polo shirts still fit impeccably. He sent us flowers and a cake for New Year. Bashir’s wife died in her early fifties, at the dawn of the Lebanese civil war: her athlete’s heart suddenly stopped beating. The tenants of Al-Manar still remember the lady with broad shoulders and her style: navy blue blazer and jeans, sunglasses that matched her strong eyebrows; the scent of her jasmine and rose perfume would remain in the elevator, and the hallway resonated with her laughter, spontaneous like that of a child. “Some say she married him for money. Others say that he married her because her father was wealthy. But you should not believe these evil tongues, I will tell you, it was a big, Beiruti love,” Abou Ali tells me in confidence.

a taxi driver known in the neighbourhood as “Sheriff”: he never drives, although his vehicle is always there; he greets everyone, he does not move his head but his eyes follow passers-by. He never looks up towards the sky like our concierge. As for the streets in our neighbourhood, nobody calls them by their real names. The whole area is referred to alternatively to by the name of the Venezuelan capital, Caracas, after the bar that existed many years ago, or “Abou Taleb” – after the grocery shop that used to sell flour, spices and fruits. From the terrace I see workers, Bangladeshi, as they walk to the little shop at the corner of the street, from where they send money and phone home for several cents per minute, waiting each Sunday in a queue. Beirutis love birds. And, like many other shops, this one this one has its bird: in front, there is a big cage with a parrot. The big blue and green macaw has become something of the mascot of the neighborhood. She rattles off greetings, as well as some swear works in Bengali and Arabic. People bring her grains and cuttlefish bones. This weekend is the Beirut marathon; right now it’s the amateur race, and on our street a large crowd has gathered. The professionals, whose route snaked though Hamra to Downtown, have already finished. The winner is Fikadu Girma. Since the first Beirut marathon in 2003, three gold medals went four times to Kenya and eight times to Ethiopia – much to the delight of the good-sized Ethiopian community. The winner of the women’s race is Ethiopian, as well. We follow on TV as the athlete lifts her metal, blowing kisses to the audience. A slow motion sequence shows her crossing the finishing line, with a big smile and arms spread out, like the wings of a landing bird.

Abou Ali knows the character of men and the behaviour of birds, how they hunt for their prey. Today a seagull flew through the sliding doors that open onto the terrace and into our apartment, enticed by a bowl of fruit on the dining table. Scared and powerless in the closed space, the bird was flapping its wings and helplessly kicking the glass in a pathetic attempt to get out. Our son was outside on the terrace at the time, and he pawed at the glass, thinking that he could touch the gull and leaving messy handprints on the door. The gull eventually found its way to the opening and walked slowly out onto the terrace, although it appeared too confused still to fly off. The boy walked toward the bird, wanting to grab it as In the evenings, the sky is full of stars. In Bei- he would a toy forgotten on the table. Rememrut, twilight lingers on and on, and the starts bering the birds of Belgrade, the gurgles the appear suddenly, as tiny as sparks. Above us, Serbian word for “pigeon.” planes are descending toward the airport, we As for myself, I remember Triestine doves, flycan see our terrace when landing. From the ing above the Theresian quarter and around last, the tenth floor of the building, we see the the Duino castle, where above the sea, the roofs of small houses and the Saudi embassy, bora wind from the Kvarner archipelago marwith its yellow façade and wonderfully carved ries fresh air from the Alps. A flock would land wooden windows. In front of it, there is always together, on the rocks next to the sea and, after BROJ #32, OKTOBAR 2017.


105 PHOTO: PIXABAY.COM

a break, they would fly away in the same direction; but there always seemed to be one gull left behind, or one that would fly away from the pack, striking out in the opposite direction.” This seagull of ours seems to be a renegade, as well. Our guest is still dizzy from butting up against the glass, and we offer him a few pine seeds that use in pesto. We’re afraid the gull might have a concussion. It is lying on the terrace, wheezing sadly. “The bird might be dying or it is just gathering strength for a new flight,” concludes Abou Ali as he gingerly approaches the bird, smoothing its wings with his palms, kissing its little head and whispering to it. His wife is here, too. She is teaching us how to clean an artichoke, with its strong leaves and tasty heart. With the first cold days, artichoke season has begun. At the end of the day, the seagull stood on the windowsill, stretched its neck and took another look to the inside. We are happy that the bird has found its way, from our building, whose name means “lighthouse” in Arabic. “Today, our little guest has made us worry, like a child,” my wife says. Here, on our Beiruti terrace, she took up watercolor painting after many years. with watercolours again, first making a mess of the runny paints and eventually working with more confidence. She always paints what she sees in front of her, the buildings and countryside: the Jounieh bay, and when the sky is clear, contours of Harissa and Byblos. She likes the vivid colours and ornaments of the Orient, she wears knitted cashmere scarves. Once finished, she never retouches her painting; she finds a place for it on the wall in a glance and never moves it again. While removing the water from the brush, her face wrinkles a bit, but while making another move, she is smiling, like a girl.

The seagull has flown away. The next morning the neighborhood will wake to the crows of the rooster, raised by a Bangladeshi tailor on the street behind ours. He makes saris and shirts with different sort of collar that’s popular in the East. It is cold and Abou Ali has turned on the heating system in the building, the radiators are warm. Holding my son in my arms, I am watching Beirut through the glass. Along the ivy-covered walls, there are wires and cables, hung between two buildings, connecting signals for television and Internet. Next to each building there is a generator for electricity. Somewhere, according to the local tradition, one can see yellow and green banners, by which families announce their news, joyous and sad. After three months, we have gotten used to this place, with all its imperfections, and we are already calling Beirut home. Foreigners who come to Beirut usually settle in the hill of Ashrafieh, where the modern buildings and art galleries are modeled after Europe, neighbours greet each other in French and the kids attend the schools of Maronite monks and nuns. Our instinct, however, led us here, to Hamra, to the building overlooking the sea. To the street full of sound and movement, in the quarter of perpetual change. Long ago, the neighborhood consisted of only two buildings, one yellow and one of the colour of a rose. Those two first buildings are still painted their original colors, and, observed from a bird’s overhead perspective, you can see how the neighborhood developed around those two first pioneers. Before, the sea was closer, then it withdrew in front of the concrete, until the seafront was built. But still, birds – small and big ones – fly from distant places to the warmth of Beirut.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE


106

PHOTO: IZ PRIVATNE ARHIVE HANE STAMATOVIĆ

BROJ #32, OKTOBAR 2017.


107

REFRESH

YOUR DANCE

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE


108

OPEN FLOOR – MEDITACIJA PLESOM I POKRETOM

PIŠE: HANA STAMATOVIĆ, PSIHOLOG I PSIHOTERAPEUT, SERTIFIKOVANA UČITELJICA OPEN FLOOR METODE FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE HANE STAMENKOVIĆ Povratak kući ili kako putem plesa do kontakta sa sopstvenim telom i dušom           Znanja istoka i zapada susrela su se u Open Floor praksi, koja je nastala u Americi, kada su se mudrosti više učitelja udružile kako bi dizajnirali metod prema potrebama savremenog čoveka. Tempo života, navike i način ishrane, kao i gradsko okruženje, uticale su na tzv. rascep, odnosno podeljenost tela od uma. Ovaj dualizam doveo je do brojnih implikaci-

ja nauštrb sreće i stepena prisutnosti čoveka današnjice. Tragajući za metodom koja u sebi kombinuje znanja psihologije, meditacije i nauka o funkcionisanju tela, u potpunosti sam se zaljubila kad sam se susrela sa Open Floor školom. Kao neko ko je psiholog po obrazovanju, i ko se opredelio da se posveti psihoterapijskom radu, a istovremeno ko je od malih nogu praktikovao razne sportsko-plesno-duhovne discipline, profesionalno i lično usavršavanje, sertifikujući se za Open Floor učiteljicu, umnogome su obojili ono ko sam ja danas. Praksa mi je ponudila praktično razumevanje koncepata ekstaze, prisutnosti u sadašnjem trenutku i prepuštanju sili životne energije. Plesna mindfulness metoda povezala me je dublje sa mojim telom, a istovremeno učinila da brojni teorijski koncepti postanu opipljivi i razumljivi na telesnom, a ne samo kognitivnom nivou. Ovaj metod kombinuje elemente plesa i pokreta, umetnosti, terapije, joge i borilačkih veština. Open Floor je baziran na principima kretanja koji su zajednički za sve ove prakse. Učitelj podržava učesnike da kroz ples osnaže resurse preko fizičke dimenzije konstruisanja, poput centriranja i uzemljenja. Ljudi koji ne poznaju praksu pomisle da je u pitanju čas plesa, kako je forma radionica ples uz muziku u plesnoj sali. Međutim, u pitanju nije učenje koraka, niti pravilnog načina kretanja, kao ni reprodukcija načina igranja nekog drugog. Cilj nije da učesnik išta postigne, “osim” da praktikuje svesno kretanje, da osvesti pokret koji želi da se izrazi. Ne nameće se zadatak da se misli isključe, niti postoje misli koje su “dobre”, odnosno “loše”, da se “vrte” tokom radionice. Poziv je da učesnik svoje misli čuje, osvesti, da im da pokret, namesto da se zaglavi u sopstvenoj “glavi” i otcepi od tela. Time dozvoljava mogućnost da se misli otelotvore i da dobiju dublje nivoe značenja. Učesnici tako plešući produbljuju svest o sebi, eksperimentišu izvan ustaljenih šablona, dok istovremeno praktikuju fizičku aktivnost. Učesnik pronalazi svoj jedinstveni ples. Open Floor plesne radio-

BROJ #32, OKTOBAR 2017.


109

nice su sigurno okruženje u kojem se podstiče komforno kretanje, sprijateljavanje sa sopstvenim telom. Kao voditeljka radionica, puštam muziku najraznovrsnijeg žanra, kako bih inspirisala učesnike da se kreću na način koji njima prija. Cilj mi je da kreiram podražvajuću atmosferu u kojoj učesnici dobijaju mesto da budu ono što jesu u tom trenutku, bez da ih neko procenjuje, osuđuje ili ispravlja. Prostor u kojem je bezbedno da budeš i ljut/a, tužna/a, seksualan/ na, umoran/na, itd. Veliko je olakšanje kada ustaljene uloge mogu da se bezbedno napuste, iskarikiraju, razlabave ili nešto sasvim treće. Na ples dolaze punoletni ljudi svih uzrasta, bez obzira na fizičku spremnost, ograničenja ili pol. Postoji zabluda da je ovaj ples samo za ljude koji su u dobroj fizičkoj formi, koji su mladi, ili pak samo za zrele ljude, dok je zapravo lepota ove prakse to što, bez obzira na snagu, kondiciju ili ograničenje - možeš da plešeš. Uživanje mi je da svedočim, dok stojim iza DJ pulta, kako ljudi različtih generacija pronalaze zajednički jezik, kako uče jedni od drugih i kako se međusobno inspirišu i motivišu. Open Floor je istovremeno i fizička i duhovna praksa. Ples fizički veoma aktivira telo, i time donosi čoveku značajne dobrobiti koje fizička aktivnost ima. Paralelno, svesnim pokretanjem radimo na tome da budemo prisutniji, uzemljeniji u svom telu, u kontaktu sa senzacijama, dahom i impulsima iz tela. Praktikovanje ove vrste plesa omogućava učesnicima da se prošire izvan ličnih problema, izvan onoga što se u psihologiji naziva “ličnost” ili ego, da ostvare kontakt sa nečim većim od sebe. Isto tako, ova mindfulness praksa je vrlo podržavajuća za mentalno zdravlje. Ima iscel-

jujući učinak, podstiče kreativnost, izlazak iz navika, obrazaca življenja. Ljudi se često nakon radionica osećaju rasterećeno, kao da su zbacili neki teret sa sebe. Brojni mehanizmi odbrane plesom bivaju zavedeni da se dovedu u pitanje. Takođe, nesvesno isplivava na površinu i dobija prostor za ispoljavanje i prihvatanje. Pored toga što ova vrsta plesa neguje dušu i ima izvanredne efekte na emocionlano isceljenje, takođe podstiče i duhovni rast i razvoj. Namesto da učimo kako da plešemo, kroz sopstveni ples učimo da postanemo prisutniji u sopstvenom životu, da budemo telesno svesniji, da integrišemo misli, potrebe i osećanja, kao i da prihvatimo, utelovimo sopstvena osećanja, kao i moć i potencijal u nama. Open floor zajednica je grupa ljudi koji se zajedno kreću i plešući skidaju oklope statusnog ega, odnosno predstava i uloga. Susret u sadašnjem trenutku, iz “pravog” ja, odnosno onog u kojem dopuštam sebi da budem ono što sada jesam, a ne ono što drugi od mene očekuju. Učesnici dolaze u potrazi za rasterećenjem fizičke napetosti, kako bi umirili mentalnu buku i pomirili rascep između osećanja, misli i akcija. Dolazak na plesni podijum je prostor u kojem su koraci podstaknuti impulsom našeg bića. Ovaj ples, zapravo, kreiran je po koracima sopstvene duše, onde gde živi jasnoća i smirenost pod lupom povišene svesnosti. Ples koji nam pomaže da pronađemo u sebi mesto u kojem živi snaga i sreća zakopana ispod površine oklopljene stresom i egom. Za sve informacije o plesnim radionicama u Srbiji posetite stranicu Open Floor Hana Stamatovic, a za radionice u inostranstvu web sajt Openfloor.org

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE


110

BROJ #32, OKTOBAR 2017.


111

Refresh

YOUR wellness

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE


112

HEDONISTIČKI WELLNESS

PIŠE: ANIMA MUNDI FOTOGRAFIJE: UROŠ TERZIJA, BORIS RADIVOJKOV, ALEKSANDAR VUKIĆEVIĆ THERMAL AQUA YOGA & DETOX VIKEND U BANJI VRDNIK očekuje nas od 27. do 29. oktobra 2017. godine. Odličan koncept Siniše Račića, osnivača i organizatora „Aktivnog odmora“, uzeo je sve veći zamah i interesovanje kod onih koji kroz odmor žele da pokrenu i iscele sebe i svoje telo. U prelepom ambijentu Banje Vrdnik, organizuje se thermal aqua yoga, koju će voditi Sanja Čolić, instruktorka hatha i thermal aqua yoge. Pridružite nam se u vikendu koji će uneti promene u vašem telu i umu, jer zdravo telo znači još zdraviji um. Detox vikend je vikend koji ćete prepričavati, a vaše telo će pamtiti. I dok nam zima prilazi, vi se okrenite hedonističkom wellnessu u kojem ćete duboko zaroniti u sebe na temperaturi od 36

stepeni termalne vode, u kojoj kroz dinamičke vežbe istezanja, meditaciju, tehniku disanja i nidra yogu, možete doživeti kompletnu transformaciju. Zato je aktivni odmor danas najbolja vrsta odmora u svetu i kod nas. Siniša: Aktivni odmor = kretanje = povezivanje sa prirodom Kretanje je jedan od najvažnijih uslova za dobro, kako fizičko, tako i psihičko zdravlje. Postoje brojne studije na tu temu. Iskustveno, došao sam do zaključka da je kretanje jedan od preduslova za buđenje životne energije. Pokret budi radost i inspiraciju. Svoj koncept aktivnog odmora zasnovao sam na ideji da motivišem i mobilišem ljude da se pokrenu, osete lepotu života i da se povežemo sa prirodom. Siniša: Od 27 - 29. oktobra 2017. godine organizuješ „Thermal Aqua Yoga“ vikend u predivnoj banji Vrdnik? Da. Događaj je zamišljen kao jedna vrsta wellness

BROJ #32, OKTOBAR 2017.


113

programa, gde se koristi ambijent termalne vode (36 C), u kome se održavaju joga časovi adaptirani na vodenu sredinu. Sanja: Sanja, koliko je telu važna joga ili bilo koji drugi oblik sporta? Koliko telo pamti kako se prema njemu ophodimo i koliko može da podnese ako ne brinemo o njemu? Iznad svega, telu je neophodan pokret i kretanje, da li kroz jogu ili bilo koju drugu aktivnost. Briga o telu nam je neophodna, jer telo pamti svaku našu emociju, misao, stres, nametnute obrasce. Telo je kao hram, ako ga negujemo, donosi nam blagoslove. Sanja: Šta podrazumeva „thermal aqua yoga“ i koliko je idealno vežbati jogu tokom dana? Thermal aqua yoga je nastala adaptacijom joge, gde se praktikovanje, umesto na prostirci, dešava u termalnoj vodi. Daleko veći viskozitet vode otežava i značajno usporava pokret. Voda stvara iluziju da smo gravitaciju savladali i najednom postajemo laki i lebdeći.

Oslonac je značajno oslabljen, a možda smo ga i potpuno izgubili. Mišićno-skeletni sistem je u vodi drugačije angažovan. Kičma je pokrenuta na drugačiji, opušteniji način, jer je rasterećenija, kao i kompletan lokomotorni sistem. U stajaćim pozama, voda preuzima težinu gornjeg dela tela, te su noge i karlica rasterećeni. Ukazuje se prilika za dubljim otvaranjem kukova, karlice, opuštanjem mišića, tetiva i ligamenata, čemu dodatno pogoduje temperature vode. Thermal aqua yoga je sinergija blagotvornih efekata yoga asana i pranajama, kao i lekovitih svojstava termalne vode. Namenjena je i onima koji nikada nisu praktikovali jogu. Neuporedivo je dinamičnija i zabavnija. Dovodi do brze relaksacije, opuštanja mišićno-skeletnog sistema . Idealna je za sve ljude koji obavljaju stresne i sedeće poslove. Optimalno vreme praktikovanja je od 60 do 90 minuta dnevno,

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE


114

zavisno od temperature vode. Sanja: Kome je namenjena ova vrsta wellness programa? Ovaj inovativni wellness program namenjen je svim starosnim kategorijama. Posebno se preporučuje onima koji obavljaju stresne i sedeće poslove, menadžerima, kao i svim praktikantima joge. Thermal Aqua Yoga je fantastičan metod za oslobađanje od napetosti, smanjivanje stresa i tenzije u telu. Siniša: Pored thermal aqua yoge u čarobnom ambijentu, šta je još u ponudi polaznicima ili ljudima željnim aktivnog odmora na ovaj način? Program podrazumeva detoksikaciju, razne vrste radionica (pripreme zdrave hrane i Majanski kalendar), masaže, vođene šetnje šumskim stazama, biciklizam i korišćenje termalnih bazena. Ovakvim holističkim pristupom utičemo na smanjenje stresa, detoksikaciju organizma i poboljšanje

zdravstvenog stanja i usvajanje zdravog stila života. Tema svih događaja koje organizujemo je povezivanje druženje ljudi sličnih interesovanja. Siniša: Da li je danas umetnost provesti svoje slobodno vreme na kvalitetan način? Živimo užurbano i previše stresno, stalno smo u zamci da ne propustimo nešto, a život prolazi pored nas. Uskraćeni smo za osećaje radosti, živimo u prošlosti ili projektovanoj budućnosti , nemamo fokus na sadašnji trenutak, a u njemu jedino postojimo. Događaji koje organizujem upravo nude odgovore kako da svoje slobodno vreme provedemo na što kvalitetniji način. Opširnije: http://aktivniodmor.net/dogadaji/ thermal-aqua-yoga-detox-vikend-u-banjivrdnik/

BROJ #32, OKTOBAR 2017.


115

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE


116

PHOTO: PIXABAY.COM BROJ #32, OKTOBAR 2017.


117

Refresh

YOUR yoga

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE


118

JA – UZROK ZBRKE

PIŠE: JOVAN RADIVOJEVIĆ, ROĐEN U NOVOM SADU , ŽIVI U PRELEPOM TITELU, OŽENJEN JE TANJOM I IMAJU ĆERKU INU, INSTRUKTOR JOGE I POLAZNIK KURSA ZA KUNDALINI JOGA UČITELJA PO UČENJU YOGI BHAJAN, SAT AMRIT U ZAGREBU FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

Svi se susrećemo sa zagonetkom zvanom ego. Yogi Bhajan, majstor kundalini joge, govorio je da nam je u životu dat saputnik koji će nam pomoći da pređemo na onu stranu, ali on ne može da ide dalje od svog života, jer ne zna kuda i zašto ide naša duša. Ego ne može da zna da smo mi efirna, spiritualna bića, jer je ego proizvod zemlje. Ego je naš drug i saputnik, koji nam pomaže da idemo svojim putem ovog života, ali ne smemo dozvoliti da nam saputnik bude vozač naših kola, ne smemo dozvoliti da nam saputnik sa zadnjeg sedišta preotme volan. On treba da nam pomogne da dođemo do našeg cilja. Sve što razumemo srcem i jeste jedina i prava istina. Postoji jedna zanimljiva priča o egu. Jednog čoveka je sve bolelo i otišao je kod lekara. Šta vas boli? pitao ga je lekar. Sve me boli, ako pipnem srce, boli me, ako dodirnem stomak, boli me, doktore, sve me boli. Doktor ga je pogledao i rekao, Vi ste zdravi, samo vam je prst slomljen. “Ja” i jeste taj prst. Tamo gde postoji Ja, uvek se javljaju problemi. Kada Ja sija bez poistovećivanja, to jeste prirodni um. Kada se ono poistoveti sa telom, koje je uslovljeno umom i osećanjem da smo mi autori dejstva, onda Ja postaje ego, uzrokom naših patnji. I šta god da dodirne naš ego u neznanju, tamo se pojavljuje bol za njega i za druge. Ali ego uvek misli da nam bol nanosi neko drugi. I kada zahvaljujući milosti dolazi spoznaja da je to Ja osnovni uzrok zbrke, i da je ono samo san unutar čistog bitija, patnjama dolazi kraj. U kundalini jogi, imamo kriyu koju zovemo „Ubica Ega“ i preporučena je svima koji su osvestili da imaju problem sa egom. U udobnom sedećem položaju, pravih leđa, sklopite ruke u molitveni položaj i recite tri puta mantru Ong Namo Guru Dev Namo. Podignite ruke uvis, pod uglom od 60 stepeni. Savite sve prste, ali ne u pesnice, već vrhovima prstiju dodirujemo delove dlana ispod korena prstiju, a palac je ispružen jako i usmeren ka gore. Zatvorite oči i dišite dah vatre. To je brzo disanje, dva, tri udaha-izdaha u sekundi, koncentracija je na izdahu, i obraćamo pažnju na to da nam sa izdahom stomak ide unutra. Dišite na nos. Radite 1 do 3 minuta, maksimalno vreme je 31 minut. Ako vam se zavrti u glavi, jer niste navikli na tu količinu kiseonika, malo usporite dah vatre. Dah vatre je odličan čistač toksina, tako da je i to razlog zašto može da vam se zavrti. To nije ništa strašno, vremenom prolazi, ali ipak slušajte svoje telo. Za kraj, duboko udahnite, spojite palčeve iznad glave, a sve ostale prste ispružite jako, ispravite još malo kičmu, protegnite se, zadržite malo disanje, i sa izdahom u luku spustite ruke. Preporuka je da ako ste u prva tri dana menstrualnog ciklusa, ili ako ste u trudnoći posle 120 dana, nemojte da radite ovu kriyu. Za kraj, sklopite ruke u molitveni položaj i recite tri puta Sat Nam. O Kundalini jogi Kundalini joga, po učenju Yogi Bhajana, ima različite alate pomoću kojih se radi, ne samo na fizičkom aspektu, već i na emotivnim, mentalnim i duhovnim nivoima. Reč kundalini ima različita značenja, ali se u suštini odnosi na energiju koju poseduje svaki čovek. Kundalini joga je usmerena na dostiBROJ #32, OKTOBAR 2017.


119

zanje samosvesti i viših nivoa svesti pokretanjem životne energije, koja leži uspavana u dnu kičmenog stuba. Primarni cilj je da otklonimo bilo kakve unutrašnje sumnje i podeljenost, da razvijemo sposobnost da duboko slušamo sebe, usmerimo svest na negovanje unutrašnjeg mira i buđenje individualne moći u dostizanju svog najboljeg ja i odličnih rezultata u svakodnevnom životu. U životu, svi imamo isti cilj, a to je da budemo srećni. Biti srećan znači poznavati sebe. Kundalinin joga je najbrži način da upoznate svoje telo, emotivno i mentalno stanje, i da prihvatite sebe na svim nivoima. Ljudi često vežbaju da budu lepi, ali retki hoće da budu lepi zbog sebe, žele da budu lepi da bi ih drugi voleli. Vremenom počinjemo da se sviđamo sebi, ljudi nas vole. Ali time radimo samo na jednom aspektu života, i dalje ćemo imati strahove, traume iz prošlosti, negativne misli. To se ne rešava fizičkim vežbanjem. Kundalini joga nam pomaže da napredujemo na svim nivoima sopstvenog bića. Tehnika kundalini joge je naučno zasnovana i zvanično priznata, i kao takva se primenjuje u mnogim klinikama Zapadne Evrope, specijalizovanim za odvikavanje od bolesti zavisnosti (alkoholizam, pušenje, narkomanija). Praksa kundalini joge pokreće određene biohemijske procese u organizmu, koji na zdrav način pružaju osećaj uzbuđenja i zadovoljstva za kojim zavisnici žude. Osim toga, otklanja emotivne blokade i nasleđene obrasce ponašanja Časovi kundalini joge traju 90 minuta i vrlo su standardizovani. Gde god da ih radite u svetu,

sastoje se od šest komponenti: usklađivanje energija uz Adi mantru, zagrevanje ili vežbe disanja (pranajama), fizičke vežbe (kriye), relaksacija i meditacija, a završavaju se mantrom Sat Nam (istina je u meni). Činjenica je da se 99 posto ljudi već na prvom času oseća drugačije. Obično ljudi dođu na čas, i kad shvate da im prija, da im se dopada, od učitelja mogu da dobiju vežbe za određeni problem. Kudalini joga ima nekoliko hiljada vežbi i meditacija, pa ni jedan čas nije isti. Vežbe pranajame uključuju razne tehnike disanja: zadržavanje daha do jednog minuta, dah vatre, neizmenično disanje kroz nozdrve. Meditacije koje često uključuju i pokret, ili mantre sa fokusom na tačku između obrva ili oči (dristhi), uz položaje ruku (mudre) i položaj tela (asane), a često su i dinamične. Meditacija počinje i razvija se kroz unutrašnje zvukove upotrebom mantre i fokusa meditacije. Jedan od prvih signala buđenja samosvesti jeste svest o snazi naših reči. Mantrom se veoma efikasno postižu dva cilja prakse: širenje individualnog bića i uzdizanje duha otvaranjem grlene čakre. Mantra nam pomaže u dostizanju jasnoće, balansa i mentalne i emotivne stabilnosti. Veliko hvala mom prvom kundalini učitelju Danici Cvetković, koja mi je prenela ovu čarobnu tehnologiju, i svim ostalim duhovnim učiteljima koje sam sreo i koje ću sresti... Sat Nam!

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE


120

10. Weekend Media Festival okupio rekordnih 5000 posjetitelja Velikim koncertom Nene Belana i Fiumensa završeno je jubilarno izdanje Weekend Media Festivala koji je održan pod pokroviteljstvom Adris grupe. Stara tvornica duhana u Rovinju ove je godine ugostila više od 160 govornika na preko 60 panela. U protekla je tri dana na najvećem događanju medijske i komunikacijske industrije u jugoistočnoj Europi sudjelovalo rekordnih 5000 posjetitelja. “Veliku desetu obljetnicu proslavili smo u revijalnom tonu kako i priliči – uz mnoštvo zanimljivih panela, atraktivnih predavača, popratnog sadržaja i odličan glazbeni program. Siguran sam da ovaj jubilarni Weekend nikoga nije ostavio ravnodušnim i veselimo se planiranju prve godine druge dekade festivala koji okuplja posjetitelje iz cijele regije”, zaključio je Tomo Ricov, direktor festivala. U tri intenzivna dana ovogodišnji Weekend Media Festival definirao je koji nas ključni trendovi i izazovi očekuju u komunikacijskoj industriji, a govorilo se i o mindfulnessu, promjenama u konceptu prijevoza, start-upu koji mijenja globalno obrazovanje, dolasku umjetne inteligencije te kako Google i Facebook dominiraju na tržištu oglašavanja. „Jubilarku je obilježilo partnerstvo s nordijskim zemljama, imali smo panele o deset godina PR-a i digitala, a govorilo se i o STEM revoluciji. Također, zanimljiva rasprava razvila se na temu novinarstva 21. stoljeća s kojeg je zaključak da je kvalitetan sadržaj prioritet čitatelja bez obzira kojom platformom se služi“, kaže Nikola Vrdoljak, direktor programa. Prvi dan Weekenda obilježilo je predavanje nagrađivanog novinara The Sunday Timesa Jonathana Calverta koji je ispričao kako je izgledalo biti dijelom istrage koja je dovela do pada najmoćnijih ljudi FIFA-e, a prepuna dvorana bila je na panelu „Od Ramonesa do Rozge“ na kojem je znanstvenik Boris Jokić govorio o važnosti suvremene glazbe u obrazovanju. Burna rasprava razvila se sljedećeg dana na panelu „Agrokor naš svagdašnji“ na kojem se razgovaralo o komunikaciji Agrokora u vrijeme krize sa zaključkom da je sve odrađeno pogrešno. Panel „Sve što ste oduvijek željeli znati o susjedima, a niste ih se usudili pitati” bio je jedan od najzabavnijih na ovogodišnjem Weekendu. Sudionici su panel pretvorili u stand up komediju gdje se svatko zabavljao na svačiji račun osvrćući se na aktualnu situaciju na Balkanu uz fantastične primjer dobrih i loših strana susjeda. Dodijeljena su i priznanja za najbolje digitalne radove u devet SoMo Borac kategorija koji je ove godine imao rekordnih 145 prijava, a čak 55 reklamnih agencija iz regije konkuriralo je na BalCannes reviji. Najbolja agencija 2017. je Grey Ljubljana, a titulu najboljeg projekta odnio je Dear Mr. President, agencije Imago Ogilvy.

MARTINA PINTARIĆ FOTOGRAFIJE: IZVOR WEEKEND MEDIA FESTIVAL

BROJ #32, OKTOBAR 2017.


121

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE


122

BROJ #32, OKTOBAR 2017.


123

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE


124

BROJ #32, OKTOBAR 2017.


125

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE


126

BROJ #32, OKTOBAR 2017.


127

Refresh

YOUR hats

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE


128

МОДА ШЕШИРА ПИШЕ: АЛЕКСАНДРА ЈОВАНОВИЋ, ВИШИ КУСТОС ЕТНОЛОГ НАРОДНОГ МУЗЕЈА У ШАПЦУ

Историја шешира је веома дуга. Стари су готово колико и људска врста. Припадници древних племена штитили су главу од хладноће и кише примитивним шубарама од животињског крзна, а да би се заклонили од врелих сунчевих зрака користили су „шешире“ начињене од сламе и лишћа. Шешири су некада представљали много више од одевног предмета. Поред естетске и хигијенске функције, имали су улогу статусног симбола, били делови униформи. Кроз своју естетску функцију, постали су начин модног изражавања и обавезан део, како мушке, тако и женске грађанске одеће, у свим историјским периодима. Током прве половине ХХ века, боравак у јавном простору је прописивао одређена правила „пристојности“ у одевању и понашању. Без шешира, израђеног од материјала који је у складу са годишњим добом, чији су облик и декорација условљени тренутном модом, нико, па ни деца, није излазио из куће. Било је незамисливо изаћи на улицу гологлав, пошто су модне конвенције налагале да дама не излази из куће без шешира на глави, јер би деловала разголићено и непотпуно одевена, док џентлмен није могао улицом да прође поред ње, а да свој шешир не скине у знак поздрава и дубоког поштовања.

На улицама Шапца Женску моду 20-их година ХХ века означио је „гарсон“стил, чије су одлике биле кратко подшишана коса - фризура „бубикопф“ и „клош“ шешир, који се носио навучен до обрва. Клош шешир (cloche - стаклено звоно за биљке) је дизајн Каролине Ребу, француске дизајнерке ХХ века. Тај чврсти шеширић, звонастог изгледа, високе калоте и уског обода, који је спреда могао да буде посувраћен, настао је из потребе да се уклопи у нову, издужену и равну, „дечачку“ силуету, модерне жене. Украшавао се на различите начине, детаљима одувек заступљеним на шеширима: иглама, тракама, плисираним додацима, перјем.

BROJ #32, OKTOBAR 2017.


129

Шапчанке, двадесете године ХХ века За разлику од 20-их, када је владао један тип шешира, 30-их година ХХ века су шешири постали разноврснији, са детаљима мењаним из сезоне у сезону, а поједини облици шешира су ношени више година. У моди су били шешири који су откривали чело, са проширеним ободом позади и са стране, који су покривали врат и уши, мали „нахерени“ шеширићи, „Еnvogue“ мале, плитке токе које су покривале теме главе, капе од драпираних меканих тканина, беретке, шешири већих димензија, са плитком калотом богато украшеном перјем, цветићима од филца, различитим рогљастим испупчењима, мали шешири који покривају чело и око, токе које су добиле изглед феса, „мушки“ и „ловачки“ шешири, раскошни турбани, шешири са наглашеним предњим делом обода, разне дијадеме. Лети су били обавезни шешири са великим ободом од чипкасто плетене сламе са детаљима у виду вештачких цветова, перја или украсних штепова, као и морнарска капа са лепршавим тракама.

Ентеријер модиске радње Милице Јефтић, тридесетих година ХХ века У Паризу је израда шешира постала више од заната и стекла статус уметности за шта је најзаслужнија биле Каролина Ребу. Током 20-их и 30-их година ХХ века, у свету је радио велики број модискиња, чији су шешири по дизајну и савршенству израде били више од аксесоара високе моде, као и познати модни креатори који су дизајнирали и шешире - Коко Шанел и Елза Скјапарели. Први велики успех Коко Шанел у свету моде било је управо креирање шешира. Она је дизајнирала елегантне шешире са малим ободима, који су и данас прихватљиви. Елза Скајпарели је остала запамћена као авангардна дизајнерка. Своју машту исказивала је посебно у изради шешира, које је правила и од пресованих новина, чак и у облику ципеле...

Шапчанке са шеширима почетком ХХ века

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE


130

Модиска радионица у Шапцу почетком ХХ века

Шабачки гласник, 1926. године

Израдом женских шешира бавиле су се модискиње - машамоде. Делатност машамода је подразумевала и израду украса за женску главу и других модних детаља: крагни, трака, машни, вештачког цвећа и украса за хаљине. Прва модискиња „од заната“ у Кнежевини Србији била је Новосађанка Персида Милошевић, која је од 1848. године у Београду имала салон за израду женских свилених и сламнатих шешира „по бечком укусу“. Модискиње су се, према природи своје делатности, налазиле на граници између заната и трговине. Женски шешири су се увозили, па су се наше машамоде углавном бавиле продајом увозних, потпуно опремљених шешира, а у својим радионицама су само поправљале и прерађивале старе шешире. После промене царинске тарифе, почетком ХХ века, модискиње су почеле да увозе и калупе и прибор за њихову израду, и израђују копије шешира из светских модних журнала. У периоду између два светска рата, у Шапцу је радило девет модискиња. Свака власница модиске радње имала је неколико ученица, које је уводила у посао, па се 30-их година јавила генерација девојчица које су у шабачком Удружењу занатлија полагале калфенски испит и стекле звање модиске помоћнице.

После Првог светског рата, обавезан део ђачке униформе су биле ђачке капе, качкети за ученике и „беретке“ за ученице, са месинганом значком, на којима је разред представљан римским, а број одељења арапским бројем. Ученице нису волеле ове капе-качкете, јер су им криле и квариле косу и фризуру, па су биле срећне кад су качкети замењени „береткама“. Тридесетих година је у моду код девојака и девојчица ушло ношење капе на глави накриво, тако да је једно уво и један део главе покривено, а друго уво и део главе слободно. У тексту „Накривљено капче“ (Шабачки гласник, 1934. године), скреће се пажња да је то „мода и са здравствене и са моралне стране шкодљива. Са здравствене стране оном покривеном уву шкоди, јер се могу створити разне компликације, а онај део главе што није покривен може врло лако озебсти, навући реуматизам, а онда ето главобоље. Са моралне стране, то на све друго личи, само не на скромност једне девојке и девојчице.“ Родитељима и школским управама се скретала пажња да у интересу здравља својој деци забране овакво ношење капа, а „нарочито је то дужна управа женске занатске школе, која не спрема помодарке, но озбиљне девојке и домаћице.“

BROJ #32, OKTOBAR 2017.


131

друштва, готово ишчезавају из употребе. На глави се носе капе, качкети, беретке, не више као модни детаљ, већ као одевни предмет којим се штити глава.

Успомена из IV разреда шабачке гимназије на први дан Ускрса 8/IV-1934. Израдом мушких и дечјих шешира од различитог материјала, у различитим облицима, условљеним модним трендовима, и поправком старих, бавиле су се шеширџије. Шеширџијски занат je у Србији заснован средином ХIХ века, када је у Београду извесни господин Мирковић започео производњу шешира. Шешири су рађени ручно од зечије длаке и вуне, и занат је добро „стајао“ до 1885. године, када је почeла да се осећа јака конкуренција машински израђених шешира. Мајстори шеширџијског заната су се тешко могли одржати, било их је све мање, док је увоз мушких шешира растао. И оно мало преосталих шеширџија, углавном се бавило чишћењем, пеглањем и преправком старих шешира. У Шапцу је између два светска рата радио шеширџија Милорад Ристић, који је у својој радњи продавао готове и израђивао од филца, велура и сламе, мушке и женске шешире. Вршио је преправке и чишћење, пеглање и фарбање свих врста шешира.

Прве послератне године су у Шапцу значиле и крај бављења модиским занатом. Пошто је производња покривала за главу после Другог светског рата прешла из занатске у индустријску производњу, уместо предратних модискиња и помодних трговина, Шапчане је шеширима и капама снабдевала трговинска радња «Бегеј». Ручно рађени шешири су се могли купити у радњи шеширџије Матије Радоша. Због драстично смањеног обима посла, радња је затворена 2006. године, а део Матијиног шеширџијског алата откупио је београдски шеширџија Горан Милошевић. Један део алата је нашао своје место у Народном музеју у Шапцу да сведочи о времену у ком је Шабац имао свог шеширџију.

Матија и Лука Радош у својој шеширџијској радионици

Избијањем Другог светског рата, затворен је велики број занатских радњи. Крај Другог светског рата је донео корените промене у југословенском друштву. Занатство је почело нагло да нестаје због појаве државних индустријских предузећа и индустријских производа. Промене су се одразиле и на модни систем, а шешири, као једно од обележја предратног грађанског

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE


132

BROJ #32, OKTOBAR 2017.


133

Refresh

your orman

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE


134

T-SHIRT, NEOPEVANA KRALJICA GARDEROBE

PIŠE: DALIBOR NOVAK https://www.designbyhumans.com/shop/ krobilad/ https://www.facebook.com/krobilad/

Hajde da napravimo jedan mali eksperiment. Otvorite plakar i pogledajte koji vam je artikal najzastupljeniji u garderobi. Veoma su velike šanse da je to upravo t-shirt, iliti po srpskom pravopisu, „majica kratkih rukava“ (u daljem tekstu „majica“). Nezaobilazni deo skoro svakog letnjeg, a bogami i prolećnog, neretko jesenjeg, a samo za nijansu malo ređe zimskog outfita, majica je daleko stigla od svojih skromnih i neuglednih korena, početkom dvadesetog veka. Kad smo kod toga, da li ste ikad razmišljali o tome ko je prvi i kada napravio istu? Obična majica je originalno napravljena u vreme Prvog svetskog rata kao deo vojne opreme američke mornarice (a ubrzo i vojske), zamišljena da se nosi kada su mornari van dužnosti i u trenucima odmora. Nakon rata,

počinje rast popularnosti majice, prvenstveno među radničkom klasom, od mehaničara i rudara, preko farmera i lučkih radnika. U čuvenom filmu Čarobnjak iz Oza iz 1939. godine, pojavljuje se i prva štampana majica na filmskom platnu. Nekoliko godina kasnije, 1942. na naslovnoj strani časopisa LIFE pojavljuje se majica koja se po malo čemu dizajnom (štampe) razlikuje od današnjih. Model koji nosi majicu je, ne toliko iznenađujuće - vojnik. Fun fact: Američki pisac F. Skot Ficdžerald se smatra za prvu osobu koja je iskoristila termin t-shirt u svom romanu Ova strana raja, iz 1920. godine. Danas je teško zamislivo da je za sveprisutnost majice zaslužna praktično samo jedna osoba. Iako je svršetkom Drugog svetskog rata postalo uobičajeno viđati američke ratne veterane u

BROJ #32, OKTOBAR 2017.


135

majicama, tek 1951. godine, sa filmom Tramvaj zvani želja, majica, kao i jedan od najboljih glumaca svih vremena - Marlon Brando, dostiže zvezdani uspeh. Do kraja te godine, tinejdžeri su američkim proizvođačima majica doneli profit od 180 miliona dolara! Paralelno sa usponom obične bele majice, početkom pedesetih godina 20. veka, pojedine kompanije u Majamiju uočavaju širi potencijal i počinju da koriste majice kao pokretne reklame, uglavnom za lokalna odmarališta i druge turističke atrakcije. Tehnologija sito štampe, poreklom iz Kine i stara preko hiljadu godina, pokazuje se idealnom za industrijsku proizvodnju grafičkih majica. Kompanija iz Majamija, Tropix Togs, ubrzo potom kupuje prava na Diznijeve likove, i kako to vole da kažu – ostatak je istorija... Ko bi rekao da je ovaj tako prilagodljiv deo garderobe star tek nešto više od sto godina? Od svojih skromnih vojničkih početaka, do vrtoglavih visina današnjih modnih pista, majica se izborila za svoje mesto u modi i pop kulturi podjednako. Šetnja ulicama bilo kog grada ove naše plave kugle svedoči o tome. Danas gotovo da nema modnog dizajnera koji se nije oprobao i u dizajnu majica. Neko posvećuje više pažnje krojevima i konstrukcijama, neko ih tretira kao slikarsko platno (ja se skromno ubrajam u ovu grupu), a neko kao političku platformu. Nema bitnije muzičke grupe na svetu čiji značajan deo prihoda ne čini prodaja upravo majica (a manje bitni i bendovi u usponu nedostatak medijskog eksponiraja i finansijskog uspeha nadoknađuju

grandioznošću dizajna). Poslednji modni trendovi nas pretvaraju u hodajuće bilborde, koji plaćaju za čast da nosimo upravo njihov logo... Nije tako loše za artikal koji je započeo karijeru skriven od očiju javnosti, zar ne?

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE


136

PHOTO: PIXABAY.COM

BROJ #32, OKTOBAR 2017.


137

Refresh

your Å PAJZ

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE


138

HRANIMO SE ILI SMO HRANJENI? PIŠE: IGOR JAKŠIĆ

„Go with the flow“ sa trendovima, /pih, i „trend“ strana reč... pokret?/ ili malo i tu istražimo i ne pokupujemo pomahnitalo sve na čemu piše hrono, bez glutena, ili već neka trenutno aktuelna floskula?

PHOTO: PIXABAY.COM

Da li je uopšte i potrebno da znamo sve cifre, gramaže, hemijske veze i atomsku težinu apsolutno svakog sastojka ili malo da verujemo prirodi… Šta uopšte hranimo? Znam, teško je naći „prirodu“ u poslednje vreme, ali deluje mi kao da se ponuda malo proširila u tom smislu, jer možda više ljudi traži tako nešto, bogu hvala (više hvala, jer su takvi svesniji i ostalih velelepnih stvari koje nam se dešavaju), pa se može pronaći kvalitetna voćkopovrćka. A kroz prizmu sirove hrane, možda i najlepše doba godine. Sezona je... svega. Kajsije skoro zašle, lubenice i dinje u katarzi (iako se to pomerilo

BROJ #32, OKTOBAR 2017.


139

u odnosu na period kad sam bio mali... lubenice su stizale krajem leta), a počinju dominaciju breskve i grožđe. Počinje prejedanje paradajzom, kako bi ukus „onog praaaavog“ ostao zapamćen do sledeće godine, a svaki veštački okrutno i sa setom kritikovan.

PHOTO: PIXABAY.COM

Pijaca je trenutno glavno lovište. (Naravno, prvo lovište su rođaci sa sela i ulične voćke, ali nije svako privilegovan, a i ne znam zašto dođavola ne posadimo voće na sve zelenilo grada.) Tezga, oko tezge, bake koje sede na ulazu pijace sa uvek skrivenom kesom koprive ili malo oraha... dobar ulov krije se na raznim mestima. Možete tražiti na oko najlepše i najveće primerke, obično i najskuplje i nabusito hvaljene, ali probajte nekad da svratite kod neke bakice ili dekice sa nevelelepnom ponudom, ili čak izdvojenom jeftinijom gajbom. Jednom sam naleteo na tako dobre breskve, da je to... uh. Male, onako skoro pa smežurane da kažeš, suvlje... a u stvari kao da su namenski malo dehidrirane, pa onda i onako mesnatije sočne. A slatke. Ma bomba. Naravno, sve se prvo degustira pre svake odluke, ali pijac i jeste zato tu. I za gunđanje na cene, režim, i kako to ja drsko idem biciklom kroz uska međutezgja. Pritom znatno uži od tih, nekad i dobro uhranjenih bundžija, koji obično idu sa ceger-kolicima za omanju četu, ipak nekim kesama sa strane i gradooslobodilačkom gestikulacijom. Trenutno tu ima svega što nam treba, i uz malo poverenje da gladni na voću, povrću i koštunicama ostati nećemo, možemo malo i da uživamo, pa čak i isključimo blendere, secka i ostale zdravojedačima poznate sprave, i provedemo vreo dan na ananas dinji i cerovači, a sutradan breskve, kruške, smokve i dinje što je ostalo. (Ko i dalje strahuje da će ga dan na dinji instant usukati, probajte da je prelijete mlevenim koštunicama i malteksom ako nije slatka.) Kombinacije pravite po sopstvenom nahođenju, a blender je uvek tu za neka egzotična isprobavanja ili davljenje u sirovom sladoledu sa malinama. (Zamrznute, prethodno oljuštene, iskomadane banane stavite u blender sa malo malina, meda, i eventualno kokosovog ulja, i štapom blendera što brže umutite.) Ko želi da pored pukog prejedanja darova majke Prirode nam, malo misli i na bespuće i monotoniju zimske domaće ponude, može da se pri‘vati dehidratora i zamrzivača.

moja preporuka, u neograničenim količinama. Paradajz samo sušen ili pakovan u teglice sa začinima i maslinovim uljem, a breskva sušena u kriškicama. Videćete zašto važi za „naš mango“. Sve to možete i najpre da blenderom pretvorite u kašu, pa tako osušite i dobijete listove za slaganje u kutijice. Što se zamrzivača tiče, napunio bih ga malinama, kupinama, borovnicama, koprivom… Poneka slučajna gajbica u prolasku malinarskim krajevima itekako će se slaviti kad u februaru ostanemo par dana samo sa bananama. Nezrelim. Uglavnom, sirova zimnica je itekako bogata i zadovoljava većinu potreba organizma, pa i neke egoistične prohteve, samo treba misliti na vreme. A umesto krčkanja tada već mrtve voćke sa gomilom ne-recimo-joj-ime bele smrti, uz opravdanje da se tako radi već generacijama i nesvest da se tako i taj dijabetes prenosi tim istim generacijama… uzmite lepo to sušeno voće, po potrebi malo potopite u vodu i izblendajte sa malo urmi i mrvicom (a ne mora) kokosovog ulja. Eto savršene marmelade za, dabome sirove, palačinke.

Sušene kajsije, breskve i paradajz bi bile

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE


140

PHOTO: PIXABAY.COM

BROJ #32, OKTOBAR 2017.


141

Refresh

your HOROSKOP

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE


142

МЕСЕЦ И ЗОДИЈАК Месец се креће преко звезданог неба на исти начин као и Сунце, али много брже, чинећи читав круг око 27 дана. На исти начин као и код Сунца, позицијe Месеца између звезда, у било ком одређеном тренутку, могу се мерити знаковима у зодијаку, и у тренутку када сте рођени. Месец смештен у једном од дванаест знакова. У астрологији, Месец је такође повезан са женама уопште, и са малом децом, од малишана, до узраста када они постају мање зависни од њихове мајке. Која је разлика између Сунчевог и Месечевог знака? Личност нам је подељена на две стране: Јанг и Јин, свесна и несвесна страна, активна и пасивна, дневна и ноћна. ПИШЕ: МИЛОШ МУШИЦКИ, АСТРОЛОГ

Сунце је у астрологији повезано са свесношћу, из тог разлога му је дат значај на Западу. Ми свесно контролишемо наш живот, у нашем уму је све што поседујемо важна ствар. Знак Сунца стога добро описује свесну, дневну страну особе, како представља себе, шта жели да постигне и на који начин осваја своје циљеве.

BROJ #32, OKTOBAR 2017.


143

PHOTO: PIXABAY.COM

С друге стране, Месец је астролошки повезан са подсвесном, интуитивном страном личности. Одговоран је за наше емоције, инстинкте, сећање и све друго што се наставља аутоматски, без свесне контроле. Сви ови аспекти живота особе се осликавају кроз позицију Месеца у знаку. МЕСЕЦ У ЗОДИЈАЧКИМ ЗНАКОВИМА   Месец у знаку Овна Симбол енергичности, импулсивности, нестрпљење; потреба да се поступа упркос препрекама. Пуно иницијативе, проактивно, али обично нису у стању завршити започето. Стреме да буду први, имају јаку предност за једноставна решења. Храброст може бити инспирација

за друге, а најбоље је када у животу усмеравате своју енергију ка постизању циљева који су већи од самих себе. Месец у знаку Бика Практичност, разматрање, константност и стрпљење. У многим случајевима, Бик поседује љубав према биљкама, уметности и лепим стварима које окружују наш свет. Креативно стваралаштво, умеће за поседовањем материје. Велико разумевање вредносних ствари. Месец је ту егзалтиран, односно лепо прилагођен знаку Бика. Месец у знаку Близанаца Способност успостављања контаката, флексибилности, прилагодљивости околини, радити неколико ствари истовремено. Велики интерес за језике,

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE


144

математику, музику, писање. Константна је променљивост Месеца у овом знаку, па им самим тим, недостаје концентрација на једну ствар. Месец у знаку Рака Месец као владар овог знака, први импулс се одиграва кроз емоције које овај знак највише поседује. Потреба за сигурношћу, домом, амбијентом. Изражена брижност и нега према околини. Највећа ослоњеност на кућу, породицу и домаћинство. Месец у знаку Лава Велике жеље, велики циљеви. Истрајни и цењени у друштву. Месец кроз слику знака Лава показује унутрашњег лидера, вођу. Такође, исказана великодушност и поштовање према ближњима. Месец у знаку Девице Приказује интересовање за детаљима

и прикупљањима истих. Проучавање унутрашњих радова, механизама, аналитичности и психолошкој доктрини. Месец је у овом знаку постављен под лупом и јако добрим резултатима на самом крају завршне анализе свог рада. Припада такође здравом начину живота. Месец у знаку Ваге Велики интерес за међуљудске односе, поглед на ствари са црно-белим аспектом, неодлучношћу, праведношћу. Месец је овде у ваздушном елементу знака Ваге, и самим тим, симболизује хармонију, просуђивање, естетику у ширем облику, понекад је у симболици архитекте, света моде, ентеријера и екстеријера. Месец у знаку Шкорпије Месец у овом знаку репрезентује дубока и чулна осећања. Интензивност. Месец у овом знаку исказује велико интересовање за разна изучавања у многим областима

BROJ #32, OKTOBAR 2017.


145

PHOTO: PIXABAY.COM

која то поседују. Поглед окренут ка скривеним и мистериозним стварима. Месец у знаку Стрелца Осликаванје Месеца кроз трећи ватрени знак испољава авантуризам кроз живот, музику, љубимце, свет окренут забави у многим сегментима живота. Велико интересовање полажу на ствари које су иновативне. Месец у знаку радости. Месец у знаку Јарца У трећем знаку зимског Јарца, месец је приказан кроз озбиљност, дисциплину, јасноћу, уредност око себе. Велики организатор, воли да прави планове и распореде. Велико поштовање поседују према старијима од себе. Овде су емоције сведене на хладнију слику Месеца коју емитује према околини, па стога изгледају резервисано.

Приказ Месеца кроз дозу ексцентричности, необичног погледа на свет, кроз константну љубав према новитетима, изумима и бескрајног поштовања према свему што их окружује. Прва симболика у овом знаку интелекта, футуризма, апстрактне уметности и осећаја према високој моди данашњице. Месец у знаку Риба Одвајање од стварности, емоционална отвореност, саосећање и емпатија. Некада су приказана кроз боје и слику. Месец је овде у симболици продуховљења. Унутрашња спознаја духа и материје, учен да поштује сопствену природу. Месец је тамо где се машта и реалност спајају.

Месец у знаку Водолије

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE


146

PHOTO: PIXABAY.COM

BROJ #32, OKTOBAR 2017.


147

NADA Uči od prošlosti, živi za danas, nadaj se za budućnost. Jedina važna stvar je da nikada ne prestaneš postavljati pitanja. Albert Einstein Nadam se da ću ostati dovoljno čvrst kako ne bih ustuknuo, ali i da neću krenuti naprijed prebrzo, te tako uništiti interese zemlje. Abraham Lincoln

Tri osnove sreće u ovom životu su imati nešto da radiš, nešto da voliš i nešto čemu se možeš nadati. Joseph Addison Nada je san budnog čovjeka. Aristotel

Gje nema vizije, tu nema ni nade. George Washington Carver Pazite se kako uzimate nadu od drugog ljudskog bića. Oliver Wendell Holmes

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE


VIDIMO SE U NOVEMBRU PHOTO: ANIMA MUNDI

Refresh Your Life 32  
Refresh Your Life 32  

Oktobar, 2017.

Advertisement