158
im je teško, oni znaju da postoji svetlost koja im otkriva prave puteve do pravih ljudi sa kojima će biti suštinski srećni (Tea i Džon). Glavni lik romana, Tea je nežna, mila, vredna, požrtvovana, talentovana za slikarstvo, puna osećanja ljubavi, plemenita, humana. Ona je simbol za dobro i humanizam. Posebno vredni simboli sreće u romanu su: ljubav, porodica, roditeljski poklon, stvaralaštvo, prijateljstvo, priroda, dobrota, lepota, humanizam, kruzer. Bez bliskosti, simbioze ovih simbola, ne može biti sreće.
Specijalno su poželjni likovi koji nose plemenite ideje stvaralaštva, ljubavi, razumevanja, humanosti, kao sjajni biseri ljudskog roda. Oni našoj planeti daju sigurnost i perspektivu. INSPIRACIJA ZA PISANJE I RAZMIŠLJANJE?
Sve što postoji oko mene i na ovom svetu, za mene je inspirativno. Specijalno me inspiriše savremeni život, moderno doba. Nijedan moj pogled ne ostaje na površnoj slici, već sve misaono doradim, usavršavam, ako želim da se upu‚‚Postoji li definicija sreće? Za svakog je ona stim u takvu umetničku avanturu. Posmatram nešto drugo, nešto merljivo ili nemerljivo. Sreća svet kao sliku u ogledalu ili film koji se odvija menja oblike, kao kameleon je. Čas je ovakva, preda mnom. Dok sam pisala roman, ja sam videla filmske scene, tako da je roman veoma počas je onakva. Svakako, blistava je.“ godan za filmski scenario. Kada sam nedavno ‚‚Moć u srcu, svetlo u umu, ljubav u duši, to je imala promociju romana u Bukureštu, na Fakulsreća kojoj se svi udvaraju, za kojom tragaju, tetu za strane jezike, u okviru Dana slovenskih zbog koje su istraživači i kaskaderi.“ kultura, uvažena profesorka dr Oktavia Nedelku je, posle promocije, rekla reč ‚‚FILM“. To je bila ‚‚Jer sreća nikad nije konačna niti stabilna. Ona njena impresija, koju je odmah iskazala. Tako, u je kao vihor, doleti s vremena na vreme, potpuno meni se odvijaju filmske priče, a nije ni slučajno, nas obuzme, uveri da je ceo svet i sve oko nas kad često sa svojim sinovima, koji su ljubitelji lepo i u harmoniji, a onda se pretvori u orkan koji filma, pričam o novim filmovima. sve pomrsi, raznese, poseje seme ko zna gde i mi moramo misaono ili objektivno fizički, ići za DA LI VAM LAKO IDE PISANJE? ILI NEKADA plodovima tog semena.“ MISLITE DA KOPATE U RUDNIKU TRAŽEĆI TU SAVRŠENU REČ KOJA OSVAJA? Ovo su citati iz romana koji ilustruju varijacije pojma sreća. Pisanje, kao i svaki drugi ozbiljan posao, podrazumeva talenat i rad. Pisanje ima više faza, DA LI SU VAŠI JUNACI PRAVE LIČNOSTI IZ od one pripremne, pa do dubokog ronjenja kroz ŽIVOTA, ILI SU IZMIŠLJENI, PA JE SVAKA atmosferu dela, likova, psihologija, dinamike, SLIČNOST SA STVARNIM LIKOVIMA dekora, kostima, pa do poliranja sadržaja… ZnaSLUČAJNA? či, to je sistematičan, maštovit, prijatan rad, predavanje poslu, oblikovanje divnih priča, u kojima Zaista nisam sigurna da li su moji likovi u roma- se autor dobro oseća. Postoje momenti kada se nu stvarni ili izmišljeni, jer onda kad su uobličeni, traga za onom savršenom reči, koju tražimo kao za mene su postali stvarni. Već sama činjenica da zrno zlata u pesku. Onda ona zasija svom lepopostoje u mom umu i u mojoj mašti, da se kreću tom i snagom i tada smo srećni! Ta reč osvaja romanom sa tako bogatim prirodama, čini ih re- čitaoce, miluje, obasjava, ta reč autoru daje poalnim i negde postojećim. Verovatno je svaki za- let. Tad nastaje muzika i slika reči, duga od pismišljeni lik u romanu pogled na čoveka i njegovu ca do čitaoca, most kojim se sigurno i lepo ide, raskošnu ličnost. Od velikog broja ljudi koji posto- to je onaj elegantni luk, koji se izvija nad rekom je na svetu, ja sam odabrala likove koji su mi bili života. Ta reč na kraju zavodljivog stvaralačkog inspirativni i vredni da se o njima piše u formuli lavirinta zasija kao dijamant! datih životnih okolnosti. To su predivna umetnica Tea, sjajni gospodin, kapetan Džon, impresivni DA LI KROZ REČ SLIKATE SADAŠNJE VREME? nadareni student Momčilo, njegova divna maj- ILI STE, KAO PISAC, HRONIČAR VREMENA? ka, deca Mia, Darko i Mona, Teina sestra Stela… Kontrastirajući okolnosti, ambijente, od urbanog Ne postoji sadašnjost bez prošlosti, ili bar develegrada, do pejzaža sela, prirode, prelepih slika limične refleksije prošlosti u svemu. Međutim, okeana sa kruzerom na njemu, ja sam kontrasti- mene kao pisca zanima moderno doba, savrerala i likove, kako bi roman dobio reljef, kao što ga meni svet, odnosi među ljudima u modernom ima i priroda, a time postao dinamičan, zanimljiv. vremenu. Kako ljudi komuniciraju, koliko su staLikovi su stvarno-nestvarni, prepoznatljivo-ne- bilne ljudske emocije. Da li su stabilne porodice prepoznatljivi, ali, svakako, poželjni da postoje. kao sigurna mesta, utvrđenja iz kojih se sigurno Opet citiram deo recenzije prof. Mirjane Strajnić: izlazi i kojima se sigurno vraća. Šta se dešava ‚‚Dobrota i impozantnost kapetana Džona, njego- sa ljudima koji su u stalnim preokupacijama pova snaga, neizmerna i neopoziva ljubav prema Tei slovnih, emotivnih i društvenih uspeha? Da li se nikoga ne ostavljaju ravnodušnim. Teina empatija, tu konci negde mrse? Šta postaje najvrednije na odnosno donatorstvo mladom naučniku Momčilu toj gradacijskoj lestvici? Kako u savremenom dovodi ga do neverovatnih uspeha.“ svetu brzih tehnologija, informacija i komunikaBROJ #41, JUL-AVGUST 2018.