Page 1

1


broj4

ISSN 2406-2030 IZDAVAČ AGENCIJA REFRESH, SUBOTICA

REDAKCIJA NE ODGOVARA ZA SADRŽAJ OGLASA

4

IMPRESSUM

DIREKTOR BORIS CUPAĆ GLAVNA I ODGOVORNA UREDNICA MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ (ANIMA MUNDI) DIZAJN refresh.rs LEKTOR DIJANA KRTINIĆ DARA JELIĆ I MARTA VOJNIĆ PURČAR (za tekstove na engleskom) SARADNICI U OVOM BROJU HONG YING BIBA MOHAN VEROLJUB MILOVANOVIĆ JELENA FU MAJA PAUNOVIĆ MILENA NIKITOVIĆ MILJA HINIĆ DUŠAN BRAKUS SVETA POPOVIĆ IVA TARLE ALEKSANDRA KARABEGOVIĆ PHOTO ZOOM PHOTO - SUBOTICA PIXABAY.COM GIUSEPPE DEVITO RADE JOČIĆ KONTAKT 063/353-756 life@refresh.rs facebook.com/refresh-your-life

AUTORI U OVOM BROJU

BROJ #4, MAJ 2015.

IVA TARLE

BIBA MOHAN

UNVEILING WELLNESS TOURISM ON BALI 40

ŽIVOT OD ZAPADA DO ISTOKA 16

JELENA FU

MAJA PAUNOVIĆ

IZMEĐU SENKE I SUNCA 10

U TRAGANJU ZA HARMONIJOM 51

VEROLJUB MILOVANOVIĆ

SANITA LISCA

PRITAJENI TIGAR, SKRIVENI ZMAJ 22

DAH I DUH PUSTINJE 30


anas je opet izašlo sunce i na istoku i na zapadu. Mešaju se mirisi svetova u meni. Neke sam obišla, neki čekaju da ih obiđem, ali ih instinktivno prepoznajem. U ovom majskom broju RYL predstavljamo vam Orijent. Orijent je izraz koji dolazi od latinske reči ‘oriens’ koja znači istok, a koristi se za opisivanje istočnog sveta, odnosno kultura i zemalja azijskog kontinenta. Pod tim se može podrazumevati Bliski Istok ili Daleki Istok, odnosno Azija u celini. Na istoku nisam nikada bila. Ali me vuče njihova filozofija, medicina, religija, način i odnos prema životu, privlači me upravo to drugačije, život u momentu, svesnost trenutka, dualizam, zen, budizam etc. Ono što primenjujem su reiki, meditacija, akupunktura, joga, obožavam sushi, thai food, kinesku hranu, uređujem zen baštu. Ništa mi nije strano. Osetim tu šarenolikost svetova, istančanost duha i lepotu istoka koja je u meni. Majski broj miriše na japanski trešnjin cvet, na wellness na Baliju, borilačke veštine u Kini, na elegantnost kimona, na mudrost Indije, sunce iznad pustinje. Jin i jang, balans, duhovnost, udah, izdah, bonsai - samo su neke od ključnih reči koje su upotrebili naši saradnici bojeći stranice RYL i prenoseći nam svoja iskustva i lepote Orijenta. Težimo balansu duha i tela. Stabilnosti koja nas vodi ka budućnosti. Negujte svoj um, budite budni, težite istini i svojoj pravoj prirodi. Postoji indijska poslovica ili aksiom koji kaže da je svako od nas kuća sa četiri zida fizičkim, mentalnim, emocionalnim i duhovnim. Većina nas teži da većinu vremena živi samo u jednoj od soba, ali ako ne uđemo u svaku sobu, svakog dana, makar da bismo je provetrili, nismo kompletna osoba. Budite kompletna osoba, bavite se sobom, izaberite život koji želite da živite, ako ga ne možete izabrati, vi ga stvorite. Prema jednoj legendi, Japan je stvoren Božijim osmehom. Anima Mundi

D

5


BROJ #4, MAJ 2015.

Priča o

trešnjinom cvetu

PHOTO: pixabay.com

6


Trešnjin cvet (jap. sakura) jedan je od najvažnijih simbola japanske kulture. Predstavlja lepotu, buđenje i prolaznost. Predstavlja japanski nacionalni cvet i simbol sreće. Zbog toga, već hiljadama godina stara tradicija, koja se naziva ohanami, što na japanskom znači ići i gledati trešnjin cvet, i dan danas živi u ovoj zemlji. Cvetanje trešanja, svakog aprila, predstavlja veliki događaj u Japanu. Izuzetno je teško opisati stanje u kojem se tada Japanci nalaze. Trešnjin cvet je karakterističan po tome što kada pada, on padne odjednom. Trešnja je biljka koja je izuzetno otporna na niske temperature i tokom zime, neko kraće vreme, može da izdrži temperature i do -28ºC. Pored simbola sreće, cvet trešnje predstavlja i simbol prolaznosti i čistote.

7


BROJ #4, MAJ 2015.

PHOTO: pixabay.com

8


Refresh

your spirit

9


BROJ #4, MAJ 2015.

IZMEĐU SENKE I SUNCA Uputstvo za upotrebu

PIŠE: Jelena Fu (devojačko Radojković) Šangaj, 12. april 2015. Yin i yang. Hladno i toplo. Žensko i muško. Negativno i pozitivno. Doslovno prevedeno: senka i sunce. Jedno je nezamislivo bez drugog. Dve suprotnosti, a zajedno su jedno. Prožimaju se i sačinjavaju osnov svega: plima i oseka, setva i žetva, rađanje i umiranje, dobro i zlo. Prema kineskoj mitologiji, yin i yang su nastali iz haosa tokom stvaranja sveta, a njihovim balansom rođen je prvi čovek, Pangu. Posmatrajući svet oko sebe, drevni Kinezi su vrlo rano u svojoj istoriji uvideli ovaj dualitet i usvojili ga kao fundamentalni koncept funkcionisanja sveta. Na njemu su bazirali svoju tradicionalnu medicinu, filozofiju, hranu, taiči...   Moj prvi susret sa yin i yangom i daoističkom filozofijom, pre dvadeset godina, potpuno je uzdrmao moj svet. Daoistička ideja da je jedina konstanta u svetu i u životu zapravo promena, da život teče iz yina u yang, i obrnuto, neprestano, 10

bila je koliko primamljiva, toliko i zastrašujuća. Odrasla sam sa linearnim shvatanjem dobra i zla, gde su granice jasne, gde su to dva odvojena sveta. Odrasla sam sa strahom od promena, jer mogu doneti loše stvari, poput rata, sankcija, bombardovanja. Instinktivno sam osećala da su daoisti bili u pravu, ali kako živeti kada nema sigurnog oslonca, kada je promena jedina sigurnost? Zamišljala sam kako sam brod u moru života i talasi me bacaju tamo-amo, a ja sam bez kompasa, bez sidra, izgubljena. Gde je uputstvo za upotrebu, pitala sam se. Godinama sam tragala za tim uputstvom na raznim mestima i na razne načine. Pokušavala sam da nađem magični balans moćnog yin i yanga u knjigama, kursevima, putovanjima, razgovorima sa ljudima, razgovorima sa samom sobom. Često sam posmatrala kineske penzionere kako ujutru i uveče u obližnjem parku vežbaju

taiči, netremice gledala poteze četkicom uličnih kaligrafa, upijala svaki yin i yang simbol uklesan u podove, crepove i cigle Zabranjenog grada, Letnje palate. Ali nije išlo, traženo uputstvo se krilo od mene. A onda su se jednog dana spakovale kockice. Uvid je došao sa Zapada, uprkos mom traganju na Istoku, i to zahvaljujući Stivenu R. Kaviju i njegovoj rečenici: “Postoje tri konstante u životu: promena, izbor i principi.” Stiven u knjizi “Sedam navika veoma uspešnih ljudi” govori o univerzalnim, nepromenjivim principima na kojima svet počiva, o principima evidentnim u prirodi, u svim društvima i sistemima, u svim vremenima. Neki od njih su:   1. 90/10 - 10% života je ono što nam se dešava, a 90% je naša reakcija na događaje. 2. Princip žetve - treba na umu imati dugoročne efekte naših poteza.


PHOTO: pixabay.com

Moj prvi susret

sa yin i

yangom i

daoističkom filozofijom, pre

dvadeset godina,

potpuno je uzdrmao moj svet.

3. Zvezda Severnjača – principi su poput kompasa i odslikavaju zakone prirode. Naš interni sistem vrednosti treba izgraditi tako da se poklapa sa tim kompasom. 4. Prvo najbitnije – usaglasiti prioritete sa životnom vizijom. 5. Slušati sa empatijom – pokušati uvek prvo razumeti druge. 6. Pronaći svoj glas – šta je to što želite da radite, u čemu ste dobri? 7. Zona uticaja – usmeriti energiju na stvari koje se mogu kontrolisati, time se povećava zona uticaja.   Dok sam “razgovarala” sa knjigom i radila predložene vežbe, polako je moj krhki, uplašeni brod dobijao kompas i sidro, a moj život pravac i svrhu. Razmišljala sam o mom mudrom čukundedi, koji je još početkom 20. veka izgleda znao za sve to što ja tek otkrivam. Deda Života je bio vojnik u Prvom svetskom ratu, ali se čak i u

tim ekstremnim okolnostima držao svog kompasa i prava da izabere svoju reakciju. Prošao je kroz ceo rat pucajući u vazduh ili u zemlju, jer nije mogao da ubija ljude. Fantastičan primer primene Kavijevih principa. Tako je čukundeda dospeo u moj kompas, moje uputstvo za korišćenje yin i yanga. Svi smo mi na neki način tragaoci za sopstvenim uputstvom, za magičnom formulom kvalitetno i smisleno proživljenog života. Svi mi tragamo za svojim kompasom, zvezdom vodiljom, osloncem koji će biti siguran, pouzdan, nepromenljiv. Neki se okreću religiji, neki filozofiji, neki nauci; a na kraju, svako od nas zapravo izmiksuje znanja, verovanja, iskustva, utka nadu, veru i dušu u svoje sopstveno uputstvo.   Koje je vaše?

11


BROJ #4, MAJ 2015.

12


FOTO PUTOPIS: RADE JOČIĆ

BIG IN JAPAN - TOKIO

13


BROJ #4, MAJ 2015.

14


ona,

탑ena zmaj

15


BROJ #4, MAJ 2015.

INTERVJU: BIBIA MOHAN

ŽIVOT OD ZAPADA DO ISTOKA

From west to east PIŠE: Anima Mundi FOTO: Privatna arhiva Biljana (Biba), devojačko prezime Radonić, udato Mohan. Rođena u Slatini (zapadna Slavonija), školovala se u Italiji (američki Univerzitet “John Cabot” u Rimu) i Americi (Krok institut za mirovne studije u sklopu Univerziteta “Notre Dame” u Indijani, jednog od najjačih univerziteta u Americi). Tokom rata, ranih devedesetih, sa porodicom je izbegla u Srbiju, i po završetku Gimnazije, radila kao prevodilac za Ujedinjene Nacije (u Iloku, Skoplju i Prištini). Njen život je film/bajka, koji bi uskoro mogao da se ekranizuje. Žena koja se ostvarila kroz više uloga u životu, samo zato što je bila otvorena, prepuštena, vođena snagom intuicije i ljubavi. Za mnoge glumce je san Holivud, a ona je završila u indijskim filmovima. Žena sa Balkana, obišla je svet i svoju ljubav/srodnu dušu pronašla u Indiji. Biba Mohan priča nam svoju životnu priču. Šta je za tebe Balkan, a šta Indija? Dva pomešana sveta u tebi, miris sveta koji nas vuče i ne da da stanemo. Nakon 15 godina života u inostranstvu, sada gledam na Balkan na sasvim novi način. Frustracija zbog ekonomskih izazova se oseća, ali na Balkanu postoji nešto zaista posebno, ogromni potencijal koji vidim ponajviše u mladim ljudima. Za mene Balkan predstavlja intenzitet života, strasti, šarenila i talenta koji samo treba pravilno usmeriti. To sam uvidela tokom studija u Rimu (2000 – 2004). Na fakultetu John Cabot je bilo nas petnaestak sa Balkana, kao bivša Jugoslavija u malom. Bez lažne skromnosti, tada sam uvidela koliko smo mi odskakali od drugih studenata. Inteligencija, humor, talent za ples i umetnost, kritičko razmišljanje, izrazita individualnost – sve to sam mnogo više primećivala tada, kada sam bila okružena studentima iz svih krajeva sveta, i stoga bila 16

u mogućnosti da nas uporedim sa drugima. Pošto sam stipendiju za studije dobila sopstvenim trudom i običnom prijavom preko interneta, želela bih svojim primerom da inspirišem mlade ljude da ne odustaju od svojih snova, da vredno uče, da savladaju što više stranih jezika, da nauče da koriste internet kao prelep prozor u svet. Nikad ne treba kriviti druge, sistem, već preuzeti odgovornost za svoj život, fokusirati se, dati sve od sebe, a ostalo prepustiti višoj sili. Na Balkanu smo puno toga prošli, i po pitanju duhovnosti se oseća određena zrelost i spremnost ljudi da se otvore višim uvidima i iskreno rade na sebi. Kako sam s vremenom otkrila divne energije i manastire na Fruškoj gori, Najdanove krugove, manastire na Kosovu, piramide u Bosni, planinu Rtanj, Ostrog, kao i divne duhovne ljude u Splitu, tokom nedavne posete Dalmaciji, još više me fascinira ovaj region i njegova posebnost. Polako uviđam zašto je moja duša birala da se utelovi baš na Balkanu! Što se Indije tiče, bila je to ljubav na prvi pogled, duboko prepoznavanje. Mogla bih napisati knjigu utisaka o Majci Indiji, njenom šarenilu, raznolikosti, suprotnostima koje su drastične, pa ipak u sebi svojstvenom skladu, vrevi koja vodi u tišinu, skromnosti i apsolutnoj prilagodljivosti ljudi, duhovnosti koja je usađena duboko u njihov DNK, o drevnim mudrostima i dubini filozofije večne Sanatana Dharme koja je poput najveće dragocenosti prenošena sa kolena na koleno nikad ne postavši dogma. I na kraju, to je moja Indija, kao majka i kolevka joge, drevne nauke nezamislive dubine, koja me je skroz osvojila i kojoj želim posvetiti svoj život kao njen verni sluga i instrument. Iskrenost, šarolikost i intenzivnost bi, po mom mišljenju, bile zajednički nazivnici Balkana i Indije.


PHOTO: Zoran Dejanović

Kada i kako si spoznala potrebu za duhovnim buđenjem? Sve je počelo intenzivnim iskustvom sa Bogorodicom u jednom manastiru u Srbiji 1998. godine, kada sam ugledala kupolu oslikanu freskom “Bogorodica šira od nebesa”. Bio je to totalno neobjašnjiv momenat. U raširenim rukama svete Bogorodice doživela sam intenzivno širenje svesti u svim pravcima, kao neku eksploziju ogromne energije. Prestala sam disati i samo znam da su mi suze bukvalno lile niz lice, mada ja uopšte nisam plakala. Uvek sam osećala posebnu povezanost sa Bogorodicom, njeno sveto prisustvo u mom srcu, a to su mi kasnije potvrdili i vidoviti majstori iz Indije. Verujem da je i stipendija od 40,000 $ za studije u Americi (Notre Dame kampus je posvećen Bogorodici) 2004. godine, bez ikakve protekcije na zemaljskoj ravni, bio upravo Njen blagoslov. Ali, do istinskog poriva za duhovnim buđenjem, došlo je nakon tzv. “iskustva bliskog smrti” na Kosovu 2000. godine. O detaljima tog iskustva nekom drugom prilikom. U momentu kada sam spontano odlebdela iz tela, svest mi se počela širiti velikim intenzitetom. Imala sam osećaj da prolazim kroz neku vrstu tunela koji je sačinjen od impresija iz života. Kako sam prolazila dalje tim tunelom, živa Svetlost na njegovom kraju je bivala sve jača i bliža. Neverovatna Ljubav preplavljivala je moje biće, i taman kad sam se počela rasplinjavati u toj najuzvišenijoj svetlosti Ljubavi, primila sam telepatsku poruku: “Tvoje vreme nije još došlo. Nisi ispunila svoju misiju. Tvoja misija je da služiš Jedinstvu.” U tom momentu sam se počela zgušnjavati, ako tako mogu reći, i ubrzo ponovo zatekla u fizičkom telu. Tada sam skroz prevazišla strah od smrti, i istinsko duhovno traganje je započelo. Velika žeđ da se ponovo kupam u tom uzvišenom stanju svesti, te da ostvarim misiju svoje duše, od tada me ne napušta.    

Mislim da svako od nas ima knjigu koja ga menja iz temelja, koja ga pokreće i transformiše. Koja je to knjiga koja ti je promenila život u svakom smislu? U mom slučaju je to živa knjiga “Autobiografija jednog Jogija” od Paramahamsa Joganande. Ta knjiga je istinski živa, jer je vibracija duhovnih Majstora usađena u nju. Velika istina koju je izrekao Jogananda u toj knjizi mi se naročito urezala u pamćenje. Rekao je da je najveća milost biti u fizičkom prisustvu duhovno uzdignutih bića. To je poput blagoslova da stalno pijemo sa Izvora, i u tom procesu i sami rastemo mnogo većom brzinom nego što bi to inače bio slučaj. Nisam znala kako, no verovala sam da ću dostići takav blagoslov u svom životu. Po završetku studija, napustila sam Ameriku, i život me je uskoro odveo u Dubai, koji je samo sat i po leta avionom od predrage mi Indije. Imala si priliku da se sretneš sa Sai Babom u Indiji. Kako je izgledao taj susret? Sai Babi me je 1996. godine odvela izuzetna holistička doktorica i iskrena Babina poklonica iz Splita, dr Anđelka Majić, koja se otisnula da sa svojom GDV kamerom putuje po Indiji, kako bi skenirala aure duhovnih Majstora. To mi je zvučalo jako zanimljivo, pa sam uzela dve nedelje odmora sa posla i pošla sa njom. Tako smo stigle i do Sathya Sai Babe. To je bila neopisiva milost i veliko učenje, kao da sam se po prvi put pogledala u ogledalo i priznala sebi šta mi se nije svidelo u odrazu, tj. na kojim karakteristikama moram iskreno poraditi, kako bih živela najvišu verziju sebe. Sai znači Istina, Istina našeg bića koju možemo spoznati i iskazati samo kroz Ljubav, i istinski rad na sebi koji prevazilazi granice ega i udobnosti. Sai Baba je takođe rekao: “Moj život je moja poruka.” Smatram da je to nešto što svi mi trebamo ostvariti, da služimo sopstvenim primerom. 17


BROJ #4, MAJ 2015. Živeti život bolivudske zvezde, makar na tren, za tebe je bila stvarnost. Opiši nam tu stvarnost. Način na koji sam dobila ulogu junakinje u filmu “Foreignchi Patlin” je još jedan primer neverovatne božanske igre (“leela”), koja je zanimljivija od bilo koje komedije koju čovek može zamisliti. Režiserka tog filma me je primetila sa Mohanđijem na nekom splavu u Dubaiju. Rekla mi je da ima izrazito jaku intuiciju i da sam ja upravo ta junakinja za kojim tragaju. Ja sam joj rekla da se u životu nisam bavila glumom, ali ona je

insistirala. Prihvatila sam to iskustvo iz šale i avanture. Moje prethodno poznavanje borilačkih veština, salsa plesa, joge i indijskog duha uopšte, sve je došlo kao naručeno za taj film. Najveće iznenađenje je usledilo kasnije. Film “Foreignchi Patlin” je postao najuspešniji film moderne maharaštranske kinematografije u kom je po prvi put ikada strankinja odigrala ulogu junakinje, i iz zapadnjakinje se uspešno transformisala u pravu maharaštransku ženu. Kad su me pozvali na premijeru filma, nisam ni sanjala šta me očekuje – pomanhitale rulje kretale su se ka meni u potpunom delirijumu, deca su tražila da im dam autogram na ruci, jer u tom momentu nisu imali papir, radili su tradicionalni ritual Arati na meni, totalno ludilo. Na kraju sam dobila i njihovu čuvenu Raštra Bhušan nagradu koja predstavlja zaista veliku čast. Kad god letim za Bombaj, na aerodromu me neko prepozna, jer se taj film i dan-danas prikazuje bar jednom mesečno na najgledanijim TV kanalima na Marati jeziku, jednom od 40-ak jezika u Indiji. Najbolje od svega je da sam ja tu jedva i glumila, osećala sam se prirodno u toj ulozi, jer je činjenica da taj film ima dosta dodirnih tačaka sa mojim stvarnim životom. Prosto da se čovek zapita šta je stvarnost, koji “matriks”, te da uvidimo kakva je igra ovaj naš život. Tvoja iskonska želja bila je da se udaš za duhovnog Učitelja, kako bi zajedno s njim služila drugima. Kako izgleda život pored Mohanđija, jednog od najznačajnijih duhovnih Učitelja u 21.veku? Izuzetno veliki blagoslov, ali i veliki izazov i odgovornost – teško je to opisati u par reči. Pisala sam o tome detaljno u 18

blogu po imenu Mohandji Faktor koji se može naći na sajtu mohandjisrbija.wordpress.com. To je bila moja velika želja, koju sam osvestila nakon iskrene i duboke kontemplacije. Sai Baba je rekao nešto zaista veliko: “Budite svesni svojih želja. Pazite dobro šta želite, jer bi vam se to moglo i ostvariti.“ Ne mogu reći da sam tada bila svesna svih izazova koje bi život sa duhovnim Majstorom, potpuno posvećenom služenju drugima, doneo, ali se ni jednog momenta ne kajem, jer mi cilj nikada nije bila udobnost, već duhovni rast.

Plod tvoje i Mohanđijeve ljubavi je Mila, prekrasna devojčica sveta. Kada vidiš nju, šta vidiš? Mila je najveći blagoslov u našem životu do sada. U njoj se božanski prelepo spajaju lepota Balkana i Indije. Njen svetli ten, glatka crna kosa poput sjajne grive mustanga, okice koje sijaju izuzetnom jasnoćom i svetlošću viših svetova, tople rukice u kojima se sva topim kad god me zagrle, izuzetna senzibilnost i suptilnost, neizmerna ljubav prema svim bićima, glasić koji osvaja sve kojima se obrati – šta reći nego “Bože, hvala ti…” Smatram da nju nemamo šta učiti, samo je pustiti da se razvije i procveta. Gde sebe Biljana Mohan vidi za 5 godina? Pošto su mi dve stipendije promenile život, osećam veliku zahvalnost i poriv da se i sama aktiviram na polju obrazovanja. Vidim se na svetskim univerzitetima kako sejem seme svesnovanja, joge, tehnika disanja, ljudskih vrednosti i holističkog pristupa životu i zdravlju u umovima i srcima mladih ljudi. To mi je velika želja, i u tome vidim spoj mojih mirovnih studija, rada za Ujedinjene Nacije, dubokih unutrašnjih iskustava i uvida tokom života sa Mohanđijem, obrazovanja u oblasti joge i dosadašnje prakse iste. Smatram da je neophodno uvesti ovakav predmet na fakultetima kako bismo pripremili mlade ljude, našu budućnost, da u trci i pritisku modernog života nauče kako da se nose sa stresom, izazovima uma i talasima emocija, da smognu snagu da se suoče sa svojim strahovima, da spoznaju


i žive svoju Istinu. Takođe ih želim inspirisati da uvide božansko prisustvo u očima svih živih bića, da u istima prepoznaju svetlost Sebe. Smatram da dolazi vreme duhovnosti koja prevazilazi granice dogme, vreme kada se slavi i objedinjuje suština svih religija - to je Ljubav, čista i bezuslovna, nemerljiva i jedina stvarna. Mohanđi i ja, kao i svi oni koji svesno

biraju da budu deo naše duhovne porodice (ne volimo da koristimo reč organizacija), posvećeni smo ovom pokretu bezuslovnosti i čistote, koji počiva na stubovima Vere i Ljubavi. Meditacija “Moć Čistote” koju je Mohanđi u mom prisustvu telepatski primio 2007. godine, do sada je dotakla na stotine hiljada života. Držimo je besplatno u raznim zemljama, prevedena je na nekoliko jezika, i može se besplatno preuzeti sa veb stranice mohanji.org. Takođe želim da dotaknem na milione života putem naše dobrotvorne institucije ACT Foundation, čiji sam predsednik (actfoundation.org), i da budem instrument osnaženja i uzdignuća onih koji su obespravljeni, bespomoćni, ugušeni siromaštvom, glađu, bolešću i nedostatkom ljubavi i podrške. I sama sam bila gladna i ponižavana tokom izbeglištva, znam kako je biti skroz skrhan, i kako je tada dragocen i najmanji gest bezuslovne ljubavi i podrške. U svoj toj tmini, takav gest budi snagu volje kroz božansku iskru iznenadne spoznaje da sve ima svoj dublji smisao, i da u igri života uvek možemo kreirati sebe iznova. Ne postoji ništa lepše od takve ljubavi i služenja istoj!

19


BROJ #4, MAJ 2015.

20

PHOTO: Veroljub Milovanović

20


on,

ostvaren i uspešan

21


BROJ #4, MAJ 2015.

INTERVJU: VEROLJUB MILOVANOVIĆ

22


PRITAJENI TIGAR, SKRIVENI ZMAJ CROUCHING TIGER, HIDDEN DRAGON

PIŠE: Anima Mundi FOTOGRAFIJE: Veroljub Milovanović

Veroljub Milovanović, rođen u Kruševcu. Po profesiji dizajner, padobranac, sportista, fotograf. Vlasnik i direktor Art studija VEVE. Od vragolastog dečaka punog energije, sledeći svoj nesvesni dečački put ratnika borilačkih japanskih/kineskih veština, po svom kazivanju, rođeni avanturista, u 37. godini bio je stipendista kineske vlade i borilačke veštine učio je u manastiru Šaolin, najslavnijoj školi u Kini. Do daleke destinacije leteo je avionom iz Beograda, ali je 10.000 kilometara u suprotnom pravcu prevalio putujući vozom, Transsibirskom železnicom. Kroz prozore „Polar ekspresa“ napravio je oko 3000 jedinstvenih fotografija, kako nosi naziv izložba fotografija koju je imao u Beogradu i Kruševcu.

U najčuvenijem manastiru Šaolin u Kini, kao stipendista kineske vlade, učio si borilačke veštine i tehnike samoodbrane. Kada si u sebi prepoznao modernog „ratnika“, ako tako možemo da kažemo, i kakva iskustva nosiš iz manastira Šaolin? Moderni ratnik nije samo onaj koji zna da se bije. Moderni ratnik je onaj ko ume da se snađe u svakoj situaciji i iz nje izađe kao pobednik. Ako kojim slučajem bude poražen, da ne odustane zbog povreda, već da izleči svoje rane i nastavi da se bori za svoj cilj. Iz Manastira Šaolin nosim puno predivnih iskustava. Ali jedno je mnogo jače i dublje od svih. Reč je o meditaciji koju sam upražnjavao na vrhu planine, nedaleko od hrama, na istom mestu gde je meditirao i jedan od najvećih svetitelja zena, Bodidarma. Za njega su vezane mnoge legende i ideja da

je on osnivač borilačkih veština koje je preneo monasima Šaolin hrama, kao i priča da je meditirao na jednom mestu 9 godina dok se nije prosvetio, i da je od snage njegove energije, njegov lik ostao preslikan u zid pećine ispred kojeg je upražnjavao duboku meditaciju. Moje meditativno iskustvo se graniči sa čudom, barem meni. Pošto sam bio na tom svetom mestu, sa neverovatnom lakoćom sam ušao u duboku meditaciju, i video sam sebe kao putujem kroz vreme i stajem ispred samog Bodidarme. Bodidarma me je u tom trenutku pogledao i pitao šta tražim ovde. Odgovorio sam mu da sam došao da me uči. On me tada jako grubo pitao: Zašto bih ja tebe učio? Razmislio sam malo i rekao mu: Zato što sam Ja, Sad i Ovde. Na taj odgovor, on se samo nasmešio, i u sledećem trenutku sam video sebe kako ponovo letim nazad kroz

vreme, i vraćam se na mesto na kojem sam započeo meditaciju. Bio sam jako zbunjen. Imao sam osećaj da sam dao pravi odgovor, a nisam bio podučen ničemu. Pokušao sam ponovo da uđem u meditaciju, ali neuspešno. Blago razočaran, ustao sam i pošao niz planinu. Na 50 koraka od tog mesta, stariji monah sedeo je u meditaciji. Bio sam udaljen od njega 20 koraka, i kako sam prilazio, bio sam jako tih da mu ne bih poremetio koncentraciju. U jednom trenutku, on se samo okrenuo i pogledao me direktno u oči. Ustao je sa tog mesta i došao do mene. Pitao me je odakle sam i šta radim tu. Rekao sam mu da sam iz Srbije i da sam na šestomesečnom kursu Šaolin kunfua. Posle kratkog razgovora, otvorio je svoju flašicu vode i skinuo pokopac. Uzeo je poklopac u ruku, držeći ga na otvorenom dlanu, i počeo je da se kreće neverovatnom 23


BROJ #4, MAJ 2015. meditaciji. Bio sam zaprepašćen celokupnim zbivanjem, i sećam se da zbog stanja svesti u kome sam se našao, nisam imao potrebu da razgovaram ni sa kim narednih nekoliko sati. Kako u 21. veku  izgleda jedan zahtevan vežbački dan? Vreme nije bitno. Zahtevan borilački dan u 21. veku izgleda isto kao i pre 2000 godina, samo su se vežbači promenili. U manastiru Šaolin budili smo se u 5 i 30 časova, i narednih sat vremena posvećivali se jutarnjoj gimnastici i trčanju. Zatim sledi doručak. Kratka pauza, zatim tri sata napornih vežbi kojima se jača telo i priprema za kvalitetno i pravilno izvođenje udaraca i tehnika. Ručak, odmor od 2-3 sata, i ponovo 3 sata napornih tehnika i usavršavanje formi. Večera i počinak. Ujutru sve to ponovo. Kako vreme prolazi, vežbe postaju sve komplikovanije i zahtevnije, ali sa tim dolazi i velika kondicija i izdržljivost, kao i savršeno disciplinovani pokreti, izvođeni savršenim balansom snage i ravnoteže, brzine i mekoće. Otac ti je trenirao karate, već kao dete si imao priliku da se u porodici susretneš sa istočnjačkim borilačkim veštinama. Kako si znao da je to i tvoj put?

UČITELJ I JA brzinom u svim pravcima, naglo menjajući pravce i izvodeći udarce nogama, dok mu je zatvarač flaše sve vreme nepokretno stajao na otvorenom dlanu ruke. U jedom trenutku, brzo mi je dobacio taj poklopac i rekao da oponašam njegove pokrete. Uradio sam sve kako je radio, verovatno nespretnije od njega, ali poklopac mi ni jednog trenutka nije ispao iz otvorenog dlana. Posle nekoliko minuta vratolomija, prestali smo sa vežbama. On se nasmejao, zagrlio me i rekao da je to bilo odlično. I na kraju je rekao: Budi kao voda u životu. Ovaj zatvarač je tvoja duša, a tvoji pokreti su tvoj duh, neka se tvoj duh kreće kao voda kroz život i tvoja duša ostaće čista. Zahvalio sam mu se na pouci i pošao niz planinu. U tom trenutku, ugledao sam u mislima lik Bodidarme koji mi se osmehnuo. Ista ona slika koju sam doživeo u nedavnoj 24

U to vreme nisam ništa znao o putu. To je bila velika želja za fizičkom aktivnošću i umeće da baratam hladnim oružjem. Kao dete od 10 godina, vešto sam barato nunchaku palicama, oponašajući tadašnje filmove borilačkih veština. Takođe, bio sam vešt u bacanju koplja i noževa. Kako sam rastao, sve više sam se interesovao za ninjutsu, japansku veštinu ratovanja. Ninjutsu nije samo borilačka veština, već način života koji obuhvata širok spektar veština i umeća. Upotrebu svih oružja, veštinu preživljavanje u šumi, penjanje, ronjenje, glumu itd. Sećam se da sam po ceo dan bio u nekoj vrsti treninga. Sa 13 godina sam imao svoje ninja odelo, svake noći sam se oblačio u crnu uniformu, i tako izlazio da se igram. Živeo sam u zgradi na prvom spratu i neretko sam kroz prozor silazio napolje, ili sam se penjao na krovove zgrada od 8 spratova i hodao po simsu. Jednom prilikom, visio sam sa vrha zgrade, držeći se jednom rukom za neku cev. Letnje mesece sam provodio na Jastrepcu, u šumi, učeći o pečurkama, biljkama, igrajući se sa zmijama, viseći sa lijana i sl. Bilo je tu puno stvari, svaki dan je donosio nove vrste treninga i avantura koje sada nikome ne bih preporučio. O mom putu ratnika nisam znao ništa kao dete, ali su me dela kroz koja sam prošao, dovela do toga da život posmatram kroz posebnu prizmu. Prizmu ratnika. Ratnika koji ispred sebe stavlja teške zadatke da bi, prevazilazeći ih, postajao jači, spremniji i sposobniji. Negde sam pročitala da fizička snaga dolazi iz UMA, a da za ljudsko telo ne postoje granice. Vežbanjem tehnike kojom se usredsređuješ na balans, snagu, izdržljivost i samoodbranu, može da se izdrži neverovatna količina bola. Uverenje da telo može izdržati gotovo sve, u osnovi podrazumeva jačinu uma i duše. Koliko si dosegao do jačine uma i duše? Postoji samo jedan ispravan odgovor, a on je: nedovoljno. Sve je energija. Sve je vibracija. Talasi i čestice. Snaga


MEDITACIJA UMA je beskonačna. Ali nije bitna samo snaga uma, već i njegova usmerenost. Ako pokušamo da uprostimo stvari, prva stvar na putu do prosvetljenja koju ratnik mora da pobedi jesu sopstvene misli. Misli ne pripadaju nama, naša je samo odluka hoćemo li neku misao prihvatiti ili odbaciti. Mi smo ti koji imamo moć nad mislima ako se osvestimo. Ako se ne osvestimo, ceo život nam može proći u ispaznim maštarijama, živeći u totalnom haosu i zbunjenosti, uvek kriveći druge za svoje nezadovoljstno i neuspehe. Svaka misao ima svoj pravac, smer i intezitet. Od nas samih zavisi šta ćemo postići i dokle ćemo stići u životu, koristeći se mislima i njihovom moći. Misao je na početku borbe protivnik, a kada se ukroti, postaje sluga.

koji nastaje, i klik na fotoaparatu koji ga zaustavlja kao najlepši i najbolji, kao svedočanstvo jedne priče koja prolazi?

Trenutak u vremenu i prostoru koji je zabeležen fotoaparatom je za mene velika umetnost. Prisustvovati tom trenutku, usmeriti fotoaparat u tu radnju, i zaustaviti trenutak vremena koji će tu priču zauvek zabeležiti na papiru je veliki izazov. Što je priča neobičnija, time je njena vredost veća. Što je žrtva veća, time je nagrada slađa. Napraviti vrhunsku fotografiju znači biti u pravo vreme na pravom mestu, i staviti pravu stvar na pravo mesto. To je zadatak koji me inspiriše da idem dalje u svetu beskonačnih situacija, loveći pravi trenutak i pravo Ratnik si 21. veka, koji je spoznao mudrost i duhovnost vreme. Za onog ko zna da čita slike, jedna slika vredi deset u drevnom manastiru Šaolin, u kojem se obučavaju hiljada reči. monasi borci. Kako objašnjavaš to da je neko istovremeno MONAH, a BORAC/RATNIK - suprotnosti koje su Koja je tvoja životna filozofija? objedinjene, ili izrazita snaga prožeta duhovnošću? Životna filozofija kojoj težim je, pre svega, jednostavnost. Monasi su u to vreme morali biti borci da bi odbranili Ne komplikovati stvari previše, i što je moguće više manastir od pljačkaša. Borilačke veštine su u samom pojednostaviti sve što je pred nama, uživati u svakom počektu upražnjavali iz zdravstvenih razloga, jer im je trenutku života. Biti optimista, i uvek videti čašu punu dugo sedenje u meditacijama slabilo imuni sistem i često do pola. Imati cilj u životu, jer čovek bez cilja je izgubljen su oboljevali. Uvežbavajući ustaljene pokrete,  ojačali su čovek, koji besmisleno pluta kako ga talasi nose. Ni u svoje telo, a zatim su te pokrete prilagodili savladavanju čemu ne preterivati i držati balans duha, duše i tela. protivnika. Boreći se za pravedne ciljeve, braneći sebe i druge od razbojnika i divljih životinja, monasi su postali Šta je za tebe Brus Li? ratnici koji, iako se bore, u svojoj duši zadržavaju smirenost uma. Kao takvi, nikada ne napadaju prvi, a kada Pre svega, glumac, pa majstor i filozof. U jednom se brane, nikada ne upotrebljavaju veću destruktivnu silu trenutku bio mi je inspiracija i vodilja. Čitanje njegovih nego što je potrebna da bi se opasnost neutralisala. knjiga usmeravalo me je ka cilju da postanem bolji čovek.   Zaustaviti trenutak u vremenu je takođe tvoja ljubav. Fotografija kao sudbina. Kako osetiš i vidiš trenutak 25


BROJ #4, MAJ 2015.

About the Author HONG YING (b. 1962) grew up in the slums along the Yangtze river in the city of Chongqing in Sichuan province, China. She studied at the Lu Xun Academy for Creative Writers in Beijing and in the Department of Chinese at Fudan University in Shanghai, while publishing poetry, short fiction and essays at the same time. After relocating to London in 1991 she published three novels in quick succession: Summer of Betrayal (1995), Daughter of the River (1997), and K: the Art of Love (1999). In 2000 she returned as a celebrity to China where she has a considerable cult following. Other novels followed: Peacock cries (2003), Lord of Shanghai (2004), Death in Shanghai (2005), and Sequel to Daughter of the River: Good Children of the Flowers (2009) that received an Asia Week’s Top Ten Novels of the Year Award in 2010. All of these novels were released in many other languages soon after being published in Chinese. Her novel K: the Art of Love won the Premio Letterario Rome Prize in 2005 on the publication of an Italian-language edition. A number of her novels have been turned into TV series and films. 26


PHOTO: pixabay.com

27


BROJ #4, MAJ 2015.

28

PHOTO: pixabay.com 28


Refresh

your art

29


BROJ #4, MAJ 2015.

INTERVJU: SANITA LISICA

PRIČE PESKOM ISPRIČANE

Dah i duh pustinje Sanita Lisica, diplomata u Ambasadi Bosne i Hercegovine u Kataru, po profesiji diplomirani orijentalista, turkolog i arabista i magistar arapskog jezika. Bivša reporterka BHTV-a u Sarajevu. Inspirisana pustinjom i orijentom, peskom ispisuje pustinjske motive na platnima. Svoje radove izlagala je u BiH, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Kataru, na brojnim samostalnim izložbama Dah pustinje, Šapat pijeska u velu tajne, Miris Levanta…

Pesak kao alatka za slikanje. Odakle ljubav prema tehnici slikanja peskom? Moja ljubav za slikanjem pijeskom rodila se još tokom studija orijentalistike u Sarajevu. Naime, stara arapska poezija ili Muallaqe (sedam najljepših pjesama koje su izabirane na takmičenjima u prijeislamskoj Arabiji, izvezene zlatnim harfovima i kačene na zidove Kabe), u meni su probudile ljubav za pustinjom. Prijeislamski pjesnici Imru-l-Kajs, Antara bin Šeddad, Tarafa i drugi, izuzetnim su jezičkim stilom opisivali pustinju, sve njene ljepote, ali i surovost života u toj sredini, opisivali sve ono što ih je okruživalo i potiskivalo, sve ono što su voljeli, ali i one koji su njih voljeli - borbe, kamile, konje, staništa logora itd. Sve se to nekako usadilo u meni, pa sam zavoljela pustinju i pijesak i vjetar koji se igra zrncima pijeska, i nosi ih sa jedne pješčane dine na drugu, i to preko ljepote arapskog jezika kojim je opisivana  ta pustinja i sve u njoj. Zavoljela sam pustinju prije nego sam je vidjela. 30

Nakon prvih posjeta arapskim zemljama kao student, i kasnije kao novinar (Egipat, Libija, Palestina), počela sam skupljati pijesak, i po povratku kući, slikala ono što mi je ostalo u sjećanju (jutro u Tripoliju, ruševine u Gazi, groblje u Dženinu u Palestini, drvo limuna u dvorištu srušene kuće u Rafahu, nomadsko stanište u sred pješčanog prostranstva, žeđ pustinje za vodom). Da li imaš strah od belog platna/papira i kada znaš da je poslednje ZRNO peska upravo ono kojim završavaš svoju sliku? Nemam strah. Naprotiv. Zapravo, za mene je svaka slika avantura. Uvijek mi se rađaju nove ideje dok radim na jednoj slici. Pijeskom slikam skoro 15 godina i puno truda sam uložila da pronađem adekvatnu tehniku kojom ću zadržati pijesak na platnu i da zadrži svoju originalnu boju. To je veoma zahtjevna tehnika. Nekada samo na jednoj slici znam raditi po nekoliko mjeseci zbog slojevitosti koju želim da ostvarim i zadržim na slici. Zapravo, Mohamed Orabi, egipatski umjetnik i profesor


Akademije u Luksoru, kada je prvi put vidio moje slike prilikom posjete Sarajevu, ohrabrio me je da izlažem radove i nastavim raditi zbog jedinstvenog stila i unikatne tehnike. Kako znam kada je posljednje zrno pijeska kojim završavam sliku? Pa, umjetnik to jednostavno osjeti. Šta je tvoja glavna inspiracija koja te vuče da slikaš peskom? Inspiracija mi je, kao što rekoh, u početku bila stara arapska poezija, sada je svaka slika priča koju priča pijesak odakle potiče. Slika Grad tajni, slikana pijeskom iz Jemena, priča priču o kraljici Belkisi koja je vladala nekada davno Jemenom, slika Al Dir’iyya priča priču o početku osnivanja Kraljevine Saudijske Arabije, slika Dašak historije priča o jednom starom gradu na sjeveru Katara koga je vrijeme pokrilo pijeskom, a koji je imao veoma aktivan trgovački i pomorski značaj, slika Borba priča o životu Palestinaca i njihovoj stalnoj borbi za opstanak, u središtu slike se nalazi kamen jedne srušene kuće iz Gaze. Na slikama ima dosta i Kur’anskih motiva, kao što je slika Poziv na jutarnju molitvu. Na mojim

slikama i sama osjetim mir dok ih posmatram, zbog toga neke slike nikada nisam željela prodati. Jednostavno su dio mene. Koliko ti je Bliski Istok dao mogućnost da budeš stalno u kontaktu sa peskom/sa izvorom? Vrlo često se šalim ovdje, pa kažem da potičem iz plemena Benu Thaaleba (Pleme Lisica), koje je stvarno postojalo u Arabiji. Moram ispitati DNK, sigurno ima nekih arapskih gena. Tako da sam uvijek bila u kontaktu s pustinjom (smijeh). Iako rođena daleko od svake pustinje, uz dolinu rijeke Lim na jugozapadu Srbije, uvijek sam imala svoj san, san koji trenutno živim. Uvijek sam voljela nešto drugačije, što mi je bilo daleko i tada nedostižno. Ali kad nešto iz srca želimo, onda živite kao da vas anđeli nose. Sada, skoro 7 godina života u Arapskom zaljevu, pružilo mi je pijesak kao na dlanu. Volim otići u pustinju, prvo je doživljavam, omirišem, osjetim, pa se sjetim one stare arapske poezije. Svako zrno ima svoju priču, hiljadama godina ispričanu i prenošenu, a onda mi inspiracija navire, pa se predam platnu. Pustinjski pijesak 31


BROJ #4, MAJ 2015.

je poseban, drugačiji, raznobojan, meni pogodan za rad. Apsolvirala sam vrste i boje pijeska od zemlje do zemlje. Od bijelog sitnog sa obala Mediterana do crvenog sitnog libijskog, crvenog za nijansu krupnijeg pijeska pustinje Rub Al Khali u Saudijskoj Arabiji, tamnosivog stjenovitog pijeska Meke i okoline, žućkastog i braonkastog pijeska Emirata, ili tamnobež pijeska Katara.   Da li su slike bile drugačije dok si ih slikala u Sarajevu od ovih iz Arapskog zaliva? Jesu, drugačije su. Motivi i doživljaj je drugačiji. Kao što rekoh, nakon što doživite pustinju, inspiracija vam počinje sama navirati. Ja volim posjećivati sela u Kataru  i Zaljevu uopšte, razgovarati sa lokalnim stanovništvom koje baš i ne govori engleski jezik, pa onda čujem predivne priča o njihovim životima i običajima, uživajući u njihovim medžlisima (tradicionalno druženje i dugo sjedenje), arapskoj kafi, datulama, i onda mi sve to unese novu dimenziju  u inspiraciji koju prenesem na platno. Zamenik si ambasadora za BiH u Kataru, i u krugu i kontaktu si sa diplomatama. Kako oni reaguju na tvoju umetnost, s obzirom na to da si imala i samostalne izložbe? Diplomatija i umjetnost nekako idu jedno s drugim. I 32

jedno i drugo je u biti predstavljanje, prenošenje poruke, lijep je to spoj. Sinteza diplomatije i umjetnosti, kako reče ministar kulture Katara na otvaranju moje posljednje izložbe u Dohi, u decembru. Zapravno je pohvalno ukoliko izađete iz oklopa i klišea ozbiljne diplomatije i predstavite sebe i svoju zemlju na jedan drugačiji način. Reakcije su svakako pozitivne. Zbog unikatnosti mojih radova, bila mi je posebna čast da izlažem u Emirates Palace, tzv. Zlatnoj palači u Abu Dhabiju, pod pokroviteljstvom tadašnjeg ministra visokog obrazovanja UAE, a i sve moje ostale izložbe su bile pod pokroviteljstvom ministara ili opština. Jednom sam, na poziv opštine Zapadna regija u UAE, izlagala na festivalu kamila koji je održan usred pustinje, što je specifičan doživljaj. Šta je ono što te trenutno okupira? Moguća je izložba na ljeto u još jednoj zaljevskoj zemlji. Ali, okupiraju me i druge stvari. Na primjer, ispisivanje Časnog Kurana pijeskom na platnu... PIŠE: Anima Mundi FOTOGRAFIJE: Privatna arhiva


33


BROJ #4, MAJ 2015.

34

PHOTO: pixabay.com

34


Refresh

your BREATH

35


BROJ #4, MAJ 2015.

DAH NAŠ NASUŠNI

Između udaha i izdaha

PIŠE: Zoran Imširagić sertifikovani instruktor joge i tehnika disanja pri organizaciji Umetnost življenja

Da li je dah samo udisaj i izdisaj ili nam može pružiti više? Da li smo samo mašina koja radi na kiseonik ili dah „hrani” i naš um, emocije i misli? Koliko smo svesni svog daha? Samo onda kada nas fizički napor dovede do toga da ostanemo bez njega, ili kada smo bolesni, pa nam je disanje otežano. Dah je osnova našeg života. Bez njega ne bismo bili ovde. Prvi čin koji smo napravili kada smo došli na ovaj svet je bio udah. Bolan, jer su pluća prvi put morala da se rašire, i od tog bola smo zaplakali. Poslednji čin koji ćemo napraviti u svom životu biće izdah. Znači, život je sve ono što se odvija između prvog udaha i poslednjeg izdaha. Zbog svega toga, disanje je nešto bez čega ne možemo. ŽIVOTNA ENERGIJA Mi, kao ljudska bića, živimo od suptilne energije – Prane. U nekim tradicijama se ta energija naziva – 36

Či ili Ki. Kako god je zvali, životna energija je tu i bez nje ne bismo živeli. Postoji više izvora iz kojih mi tu energiju crpimo – san, hrana, pozitivno stanje uma i, ponajviše, dah. Oblici prane koji se uzimaju iz jednog izvora se generalno ne mogu nadomestiti iz nekog drugog. Ne možemo spavanje da nadomestimo jelom ili disanjem, i obrnuto. Ako ne uzimamo pranu iz nekog izvora na duže vreme, to utiče na ceo naš sistem – neprospavana noć čini nas tromim i umornim, gladovanje na duži period nas slabi, dok bez daha ne možemo ni par minuta. Nedostatak prane ima za posledicu lošije psihofizičko stanje, manjak koncentracije, sklonost depresiji, tupost i nedostatak želje za životom. Iako ceo život dišemo, to ne znači da disanjem u svoj sistem unosimo dovoljnu količinu prane. Prosečan čovek koji se ne bavi sportom ili nekom drugom fizičkom aktivnošću (a takvih je sve više), koristi samo trećinu svog kapaciteta pluća, pa

time u svoj sistem unosi manje prane. Da bismo putem daha uneli više prane, osmišljene su pranajame – specifične tehnike disanja koje omogućavaju da potpuno iskoristimo svoj kapacitet pluća i akumuliramo pranu u svom sistemu. Pranajame dolaze iz korpusa joga tehnika i vuku koren iz drevne vedske civilizacije. Redovnim vežbanjem pranajama dolazi se do većeg iskorišćenja kapaciteta pluća, popravljanja opšteg zdravstvenog stanja, bistrijeg uma i povećanja entuzijazma. SMIRIVANJE EMOCIJA I MISLI Ako malo posmatramo svoj dah, primetićemo da se on menja u skladu sa stanjem našeg uma. Ako smo uplašeni – dah je kratak i plitak, ako smo tužni – dah je težak i isprekidan, a kada smo zadovoljni i srećni – dah nam je dugačak i ravnomeran. Znači, postoji veza između daha i stanja naših emocija i misli. Dobra vest je da je ta veza dvosmerna, pa praktikovanjem


pranajama možemo da dovedemo svoj um u mirnije i jasnije stanje. Naš um, često nošen vetrovima događaja i situacija, ume da bude pokidan na komade i potrebno je prilično vremena da ga sastavimo. Da ne bi „odleteo”, potrebno je da ga kao papirnog zmaja držimo povezanog sa nama – ta uzica je naš dah. Vežbanjem pranajama i drugih tehnika disanja, um biva vezan za naš izvor, pa bez obzira na vetrove života, on biva stabilan i miran.

PHOTO: artofliving.org

IZBACIVANJE STRESA I TOKSINA Kada u životu prođemo kroz snažno iskustvo, ono ostavi trag u nama. Taj trag zovemo utisak, ili modernim jezikom – stres. Utisci blokiraju prirodne tokove misli i energije u našem sistemu, i u nama se stvaraju obrasci ponašanja i funkcionisanja tela. Disanjem na određeni način, i u određenom ritmu, moguće je ukloniti utiske iz sistema, i time promeniti napravljene obrasce. Tehnika disanja koja omogućava ovaj efekat se zove Sudaršan krija. Pokazalo se da oni koji redovno praktikuju ovu tehniku vrlo brzo popravljaju svoje zdravstveno i mentalno stanje. Kroz duži period, dolazi do uspostavljanja prirodnog stanja uma i tela, kao i do pojačavanja svesnosti i širenja svesti.

37


BROJ #4, MAJ 2015.

38

PHOTO: Amandari Art and Soul Retreat

38


Refresh

YOURSELF

39


BROJ #4, MAJ 2015.

Unveiling Wellness Tourism on Bali Wellness Tourism is a New Popular Trend

WORDS: Iva Tarle, a founder of Gekko Retreats www.gekkoretreats.com

Wellness is a major new trend in tourism with impressive growth rate all over the world, taking up a sizeable chunk 14 % of all domestic and international tourism market (more than 439$ billion). Its estimated growth is 50% higher than global tourism! Wellness is taking over! Wellbeing is becoming an essential part of everybody’s lifestyle and most people understand that to sustain longevity and happiness it is essential to dedicate some time to health, sport and wellness activities. “So many 21st century forces are fueling it, including the rise of chronic diseases and the unprecedented stress of modern life.” said JeanClaude Baumgarten, former World Travel & Tourism Council president at the first Global Wellness Tourism Congress held in India in 2013. WHAT IS A RETREAT? While spas were once the epicenter of wellness tourism, the industry has exploded to include all kinds of 40

holistic programs including cruises, hiking trips, weight loss clinics, addiction treatment retreats, art retreats, health tourism and yoga retreats. Retreats are popular form of wellness tourism, usually lasting for a week or so and targeted for smaller groups up to 20 people. Retreat packages include accommodation; group trainings in holistic practices and healthy food. And retreats are equal to fun, sharing and personal transformation. Depending on the group and the budget, pricing for one person varies from 1500 – 4500 US $. Retreat is a holistic way to reconnect with the inner self. Those vacations give us opportunity to travel to recharge, unplug from technology, and everyday routine tap into the source and get a much clearer reception of our inner voice. They offer intensive learning from the experts in the field of selfdevelopment and long lasting results.

WHY BALI? Bali is a popular wellness destination because of its tropical beauty, welcoming kindness of Balinese people and culture and 70000 rooms available all year long. In addition to being called the spiritual belly button of the world, or Island of Gods, Bali is actively developing its brand as the place for healing and transformation by hosting an annual festival called Bali Spirit Fest that gathers facilitators in personal transformation trough dance, singing, yoga, and musicians from all over the world that specialize in popular devotional music. What is your perfect spot for holiday? In a luscious rainforest or surrounded by the rice fields with sounds of trickling water from rice fields? Or do you long for the sound of ocean waves and inviting turquois blue water? Bali boasts a unique geography and myriad of resorts, and villas at the most amazing locations, so the choice is abundant.


Ubud is known as the artistic hub for retreats in Bali. The lush tropical forests and rice-fields and preserved way of Balinese traditional life are some of the reasons why clients want to retreat there. Sanur is known for its peaceful village atmosphere and kilometers or paved walks by the sea. Seminyak’s windy coastlines and vibrant nightlife are great for surfing retreats. The Candidasa off east coast of Bali is a wonderful location for swimming, snorkeling and relaxing. The north coast of Bali besides peace and isolation offers views of dolphins, diving and snorkeling galore. The islands off Bali such as Nusa Penida, Lombok etc are getting increasingly popular destinations for retreats, because of their pristine nature but not for long since the development is headed that way as well.

41


BROJ #4, MAJ 2015. 5 POPULAR TYPES OF RETREATS AVAILABLE ON BALI: 1. Do you need to establish an exercise routine? Active Retreats are your cup of tea One of the most familiar types of retreats is created around intensive yoga practice. Those are intended for the mid level to advanced yoga practitioners. Yoga and Surf Retreats are a great choice if you are looking to reconnect with nature and explore the dynamic of surfing life. The retreats include 7 nights accommodation, meals, surf lessons, yoga and meditation activities. They are located in  Nusa Lembongan, Canngu area or Seminyak. Surf Goddess Retreat and Mind Body Soul Surf Bali are organizations that offer surf retreats for women only. There are also pilates retreats, pole-dancing retreats for those that want to focus exclusively on body toning and detoxing trough exercise. 2. Feeling like your soul could use pampering? Spa retreats will do just that Several resorts and hotels are specialized in offering those types of retreats. Although spa retreats are aimed for couples, single travellers are increasingly signing up for some “me time”. This segment of the market is yet to be developed. A typical spa retreat  includes accommodation, meals and body treatments, and frequently daily yoga and meditation. Often, the retreat will be combined with a raw food/detox program, so be ready to leave your French fries cravings back at home. Spa retreats are custom made, so a nutritionist and a so-called “retreat mother” will be assigned to you to make your program fit your needs and wants. An excellent feature about those retreats is that they respect client’s physical condition, mood, level of tiredness etc. So if you feel like just sleeping in that day, it is perfectly reasonable to cancel the program for the day. No pressure. One of the best places to have a spa retreat is Aroma Spa Retreat at Sanur Beach Hotel and Fivelements Puri 42


Ahimsa in Mambal. Another place is Como Shambala Estate in Ubud that offers a spa retreats focusing on Ayurvedic treatments. For those looking for a good service but smaller budget is Ubudsari. 3. Do you like to sing or dance, but don’t have time for it? Art retreats are uniquely designed to facilitate

meditation activity

trough

your

favorite

There is an entire movement in healing arts that focuses on singing, dancing and painting. By engaging in those ancient forms of social activity, in a free form, we engage in power of now, cleanse our physical and emotional bodies and deeply

connect with others trough sharing our unique ways of expression. Usually prominent musicians and facilitators are hired to assist during the program. Singabout is one of the organizations that offers art retreats on Bali, and SpiritDance SoulSong are veterans in facilitating selfexpression trough dancing and singing all around the globe including Bali. 4. Theme retreats – they focus around different self-improvement techniques, with a common goal is to help you empower yourself, to learn new techniques that will help you lead a more fulfilling life. Just to name some of them: Neurolinguistic programing, Mindfulness, Health and Prosperity retreats, Raw Food retreats, Detox retreats. The photos are only used for gekko retreats promotion.

43


BROJ #4, MAJ 2015.

44


45


BROJ #4, MAJ 2015.

46


Kyoto… La magnificenza delle opere elevate a patrimonio dell’umanità Kyoto… L’incanto della natura, ristoro per l’anima Kyoto… Luogo di condivisione, dove passato e presente si abbracciano lungo il solco della tradizione Kyoto… ti prende per mano e ti porta dritto al cuore del Giappone PHOTOS: Giuseppe Devito

47


BROJ #4, MAJ 2015.

PHOTO: pixabay.com

48


Refresh

your soul

49


BROJ #4, MAJ 2015.

Lj

PHOTO: pixabay.com

udska bića se rađaju sa tendencijom ka uravnotežavanju, harmoniji, i ukoliko nije blokirana, lako se aktivira. Harmonija je sklad između misli, osećanja i ponašanja ličnosti. Nekada se mogu javiti blokade unutar same ličnosti i dovesti do disbalansa. Blokade su iracionalni obrasci mišljenja, osećaja i ponašanja koji su se vremenom učvrstili. Mnogo puta nam se dogodilo da odlažemo svoje obaveze (uvek imamo ubedljive izgovore), kasnimo, težimo da uradimo obaveze perfektno, imamo tremu, osećamo se frustrirano.   Postoji pet vrsta blokada koje utiču na naše svakodnevno funkcionisanje, i profesionalno i lično. Prva vrsta blokada su emocionalne blokade, a ispoljavamo ih u vidu straha, brige, kroz emociju ljutnje, besa, krivice. Nekada strahujemo da li smo uradili nešto dovoljno dobro, ili smo ljuti na sebe, jer mislimo da smo trebali drugačije, a blisko nam je osećanje krivice, jer nismo pokušali još nešto. Druga vrsta su kognitivne blokade, to su pogrešni obrasci mišljenja, stavovi, predrasude, zablude, pa i pogrešna znanja. Često imamo uverenja i očekivanja, recimo, zašto se drugi ne ponašaju korektno i fino, kao i mi prema njima.   Zatim, bihejvioralne blokade koje predstavljaju ponašanje koje nije u skladu sa ciljem, tj. kasnimo na posao, kasnimo na sastanke, ili dolazimo mnogo ranije. Često imamo periode kada stalno kasnimo na sastanak sa nadređenima ili sa partnerom. Imamo i motivacione blokade, odnosno osećaj dosade, straha od neuspeha, i navike kao što su poštapalice, ritualna ponašanja. Vratila bih se na kognitivne blokade,  odnosno na naše mišljenje koje je u osnovi  svih naših  emocija, pa i obrazaca ponašanja. Naše misli proizvodi naš mozak, to je njegov  posao 24 časa dnevno, 365 dana u godini. 50


U TRAGANJU ZA HARMONIJOM

Pokušaj prevazilaženja sopstvenih granica

PIŠE: Dr. Maja Paunović, psihijatar Kognitivno bihejvioralni psihoterapeut Mi upravljamo našim mozgom i “pravljenjem” misli, a ipak se dešava da su naše misli disfunkcionalne, pa i štetne po nas same. Često disfunkcionalne misli počinju brigom, preispitujemo se da li možemo, kakav će biti ishod, šta ako ja to ne mogu, šta ako uradim pogrešno, i misli se roje, vrte kao ploča,  čineći

nas uznemirenim, zabrinutim, razdražljivim, frustriranim. Možemo imati i telesne senzacije, pa osećati da nam se preznojavaju dlanovi, da nam se tresu ruke, bubnji nam u ušima, da imamo slabost u telu, da čujemo sopstvene otkucaje srca,  što nas dodatno može uplašiti do te mere da se zapitamo da li ćemo pasti, ili ludimo, da li ćemo nešto neprimereno da uradimo, a to ne želimo. Kao da nemamo kontrolu nad sobom, svojim ponašanjem. To su simptomi anksioznosti koji se mogu ispoljiti kroz psihičke tegobe (napadi panike, prisilne misli, kompulzije).   Osobe koje imaju ovakve simptome  jako  pate, jer počinju da izbegavaju situacije u kojima postoji i minimalna  verovatnoća ili očekivanje da će im se javiti anksioznost i telesne nelagodnosti, a takvih situacija je mnogo, tako da te osobe vremenom postaju same, odsečene od sveta, povlačeći se u sopstvenu izolaciju.

pokušavamo, sami ili uz nečiju pomoć (kognitivno/ bihejvioralni psihoterapeuti),  da bismo dostigli unutrašnju ravnotežu misli, emocija i ponašanja. Važno je prepoznavati sopstvene pogrešne obrasce, biti svestan trenutka u kojem boravimo, a kada naučimo da ih prepoznajemo, možemo ih menjati funkcionalnim i racionalnim obrascima. Tada ćemo otkriti da  je doživljaj “katastrofe“ zapravo u nama, da su stvari u životu ono što mi mislimo u nekoj situaciji.

Vremenom, prepoznaju da imaju strah od straha koji ih preplavljuje, i biraju da ostanu u zoni poznatog, bez izazova, bez promena, u takozvanoj ”zoni komfora“. Ali kada  nema promena, nema mogućnosti prevazilaženja sopstvenih granica, nema mogućnosti ličnog razvoja, pa i poboljšanja sebe.   Preostaje nam da se trudimo,

Kada jednom naučimo da uspostavimo mir u sebi, to će biti siguran put ka harmoniji, ka smirenosti i ispunjavaće nas osećaj sreće, zadovoljstva. Najzad ćemo kormilo života držati u svojim rukama i upravljati njime kako mi želimo.

Možemo se okrenuti prijatnim, ispunjavajućim aktivnostima, kao što su hobi, sport, joga, svemu što nas pokreće i ativira, a efekte ćemo brzo uvideti  kroz veće samopoštovanje, samovrednovanje, kvalitetnije međuljudske odnose,  pa ćemo i na poslu biti efikasniji. Uspostavljanjem  harmonije unutar sebe, podići ćemo i imunitet, odbrambene mehanizme našeg organizma.

51


BROJ #4, MAJ 2015.

52


RYL – Refresh your life e-magazin organizovao je u nedelju 26.04.2015. svoj prvi Prolećni Swap & Shop Bazar pod nazivom “REFRESH your ORMAN”, mesto održavanja bio je Bitefartcafe. Učesnici i posetioci su imali priliku da razmene i prodaju svoje viškove iz ormana i kuće i steknu nova poznastva. Preko 30 izlagača Bazara se predstavilo svojim šarenim štandovima i ponudilo mnoštvo neobičnih i kvalitetnih krpica, unikatnih komada, kozmetike, nakita, knjiga, dekorativnih predmeta za kuću, igračaka, tehničke robe, itd. Za odličnu atmosferu bio je zadužen dj Aki koji je prisutne uveseljavao dobrim muzičkim izborom. Na događaju je prikuljena odeća koja je donirana Crvenom Krstu Palilula.

53


BROJ #4, MAJ 2015.

PHOTO: pixabay.com

54


Refresh

your ENERGY

55


BROJ #4, MAJ 2015.

SU ĐOK AKUPUNKTURA

Mapa tela

na šakama i stopalima

Dušan Brakus, rođen u Sarajevu, doktor je prirodne medicine (doktorski rad na temu Problemi savremene medicine i pravoslavna antropologija na Institutu za prirodnu medicinu u Beogradu), Su Đok terapeut (Beograd), informoterapeut (Medicinski institut Ukrajinske asocijacije narodne medicine), primenjuje metod humane univerzalne energije i spiritualnosti (Vijetnam), viši sportski trener za džudo i aikido (Fakultet za fizičko vaspitanje, Beograd), trener prvog razreda za džiu-džicu (Univerzitet u Novom Sadu). Kao srednjoškolac je počeo da se bavim sportom, i to je trajalo preko 25 godina. Instruktori i treneri su mu uglavnom bili Japanci, koji su ih u trenažnom procesu, osim u tehnici i taktici borbe, obučavali i u zbrinjavanju sportskih povreda, na način kako se to radi na Dalekom Istoku. Najviše su bile zastupljene akupresura, refleksoterapija, razne forme masaže i nameštanje dislociranih zglobova. Dobar deo tih znanja je bilo moguće upotrebiti i u svakodnevnom životu, van sportskih borilišta, i to je praktikovao kad god se za to ukazala prilika. Privukla ga je jednostavnost, logičnost i, iznad svega, delotvornost. 56

Vremenom je postao trener i česte odlaske u Kinu, Tajland, Hong Kong, Rusiju i Šri Lanku koristio je da proširi znanja o medicini Dalekog Istoka. Šta je Su Đok akupunktura i kako je nastala? Tvorac Su Đok akupunkture je profesor Park Džae Vu. Su/Đok na korejskom jeziku znači šaka/stopalo, pa iz naziva možemo zaključiti da je to metod koji se primenjuje na šakama i stopalima. To je tačno, ali treba reći da se postoje i drugi korespodentni sistemi, na primer aurikuloterapija – korespodentni sistem na ušnoj školjki. Su Đok akupunktura je deo „Onnuri“ medicine profesora Parka. Onnuri na korejskom znači „Za sve“, što možemo protumačiti na najmanje dva načina: to je medicina za sve ljude, čitavo čovečanstvo; sistematizovana je tako da je (uslovno rečeno) svako sposoban da ovlada ovim postupcima lečenja. U Su Đok terapiji se koriste različita sredstva: semenke, magneti, dijagnostički štapić, itd. Ako govorimo o Su Đok akupunkturi, onda je to terapija akupunkturnim iglicama, kojima se stimulišu akupunkturne tačke. Bilo bi potrebno

mnogo više vremena i prostora da bi se dobio potpun uvid u raznovrsnost i sve mogućnosti ovog metoda. Za ovu priliku bih izdvojio fizički i metafizički aspekt Su Đok akupunkture. Korespodentna terapija se temelji na fizičkim principima. Stimulišu se tačke koje korespondiraju sa odgovarajućim obolelim ili povređenim delovima organizma. Rezultati se dobijaju gotovo trenutno. Metafizički princip se ogleda u delovanju na meridijane koji se nalaze na šakama i stopalima. Meridijani su putevi kojima teče energija i imaju svoj pravac i smer. Akupunkturne tačke su mesta najveće energetske aktivnosti na koja se deluje tonifikacijom ili sedacijom. Pre toga je neophodno dijagnostikovati da li postoji deficit ili ekces energije na određenoj poziciji. U Su Đok metodu se dijagnostikuje na više načina. Pomenuću dijagnostikovanje dijagnostičkim štapićem, muskularnom dijagnostikom i dijagnostikovanje sedacija-tonifikacija. Šta se sve leči Su Đok akupunkturom? Su Đok akupunkturom je praktično sve obuhvaćeno: fizičko


DUŠAN BRAKUS

i koristi se meridijanima. Su Đok akupunktura se primenjuje korespodentno, a sem meridijana, koriste se i projekcije čakri na šakama/stopalima. U Su Đok akupunkturi kontraindikacije praktično ne postoje. Možete li nam navesti još neke specifičnosti „Onnuri“ medicine?

telo (tkiva, organi, sistemi...), emotivno telo i mentalno telo. Dovođenjem energije u ravnotežu, ukidaju se pretpostavke za nastajanje i opstajanje ili razvijanje oboljenja. Da li se bockanje radi samo na šakama i stopalima i da li je terapija bolna? U Su Đoku se terapija najčešće sprovodi na šakama ili stopalima, zbog najveće sličnosti tih segmenata sa

čovečjim telom, ali je moguće sprovoditi terapiju i na nekim drugim pozicijama. Količina bola prilikom plasiranja akupunkturnih iglica je beznačajna, tako da je lako prihvataju i deca. Koja je razlika između Su Đok akupunkture i tradicionalne kineske akupunkture? Kineska akupunktura je korporalna, odnosno radi se po čitavom telu,

Opus rada profesora Parka je izuzetno značajan, originalan i raznovrstan, i to ga svrstava u velikane sa kraja XX i početka XXI veka. Osim do sada navedenog, izdvojio bih „Dijamantski energetski sistem“, „Teoriju Troizvornosti“, „Osmeh meditaciju“ i „Spiralni energetski sistem“. Ipak, najveće što je ostavio čovečanstvu je Ljubav. Gde može da se izučava Su Đok akupunktura? U Stančićima pored Čačka nalazi se Balkan Su Đok terapijski centar, koji vodi profesor Vera Đorđević. Centar vrši obuku i obezbeđuje literaturu, pribor i instrumente koji su neophodni za rad. PIŠE: Anima Mundi FOTOGRAFIJE: AM

57


BROJ #4, MAJ 2015.

PHOTO: CHI-KA

58


Refresh

your ORMAN

59


BROJ #4, MAJ 2015.

60


TRADICIONALNA LEPOTA ORIJENTA

U stilu KIRU MONO

PIŠE: Milena Nikitović

61


BROJ #4, MAJ 2015.

62


63


BROJ #4, MAJ 2015.

PHOTO: pixabay.com

64


Refresh

your špajz

65


BROJ #4, MAJ 2015.

ZALOGAJČIĆI IZ ZEMLJE IZLAZEĆEG SUNCA

SUSHI ČAROLIJA popularnosti, danas, pored ekskluzivnih restorana, sushi se može kupiti i u supermarketima.

PIŠE: Milja Hinić FOTOGRAFIJE: Milja Hinić

Mnogi sladokusci i ljubitelji dobrog zalogaja čuli su za tradicionalno japansko jelo pod nazivom sushi, ali ga nikad nisu probali. Ako do sada niste dali šansu kuhinji Zemlje izlazećeg sunca, pravo je vreme da otkrijete tajnu sushija.

Ono što ovu hranu čini posebnom je njena jednostavnost i savršenstvo ukusa. Iz tog razloga je treba napraviti sam, ili je probati na mestima gde pravi majstori prave savršene zalogaje. Ovde ćemo predstaviti pravljenje maki rolne, jer je ona jednostavna za pravljenje u kućnim uslovima.

Sushi je jelo koje škaklja znatiželju i pobuđuje maštu, a čine ga pirinač pomešan sa sirćetom, uz dodatak sveže ili kuvane ribe, morskih plodova, povrća ili jaja. Može se jesti kao užina, predjelo ili glavno jelo. Takođe, može biti u raznim oblicima i formama: u činiji, urolan, ručno pravljen ili presovan. Prvi put se pojavio početkom 8. veka, u Japanu, u vidu “konzervirane” ribe i fermentirane ribe u pirinču i soli, u formi nare sushi - riba i pirinač ređani su jedni preko drugih i konzervirani do godinu dana, koji se mogu naći i danas. Početkom 17. veka, Edo ili Tokijo, postao je prestonica Japana, gde sa velikom proizvodnjom pirinča, raste i proizvodnja ostalih proizvoda od pirinča, između ostalog, i sirćeta od pirinča. U cilju bržeg pripremanja pirinča za sushi, prešlo se na dodavanje pirinčanog sirćeta u pirinač, što predstavlja veliki pomak, mada se i dalje pravi presovan sushi sa fermentisanom ili kuvanom ribom.   Veliku revoluciju početkom 1800. godine je napravio Yohei Hanaya, koji je osmislio nigiri sushi – prvi je na pirinač dodao sirće i stavio komad žive ribe, te je tako brzi način pripremanja sushija preuzeo primat nad presovanim sushijem za koji je bilo potrebno duže vreme pripreme. Danas je sushi simbol zdrave hrane, a za one koji poste na vodi, može se reći, prava poslastica. Zahvaljujući svojoj 66

Za pripremu maki rolne potrebno je: sushi rice, odnosno pirinač za sushi - 300 grama, koji treba pripremiti prema uputstvu sa kutije (u slučaju da ne pronađete sushi pirinač, možete probati i kočanski pirinač, mada je moj savet da se potrudite)


pirinčano sirće – ako se sprema 300 grama pirinča, onda 3-4 supene kašike 1-2 kašike šećera

volite) - biće vam potrebno pola od bilo kog sastojka, a ono što vam ostane, možete pojesti uz suši

½ kašičice soli

vasabi – možete ga naći u Biošpajzu (u prahu) ili u većim prodavnicama (u tubi)

nori alge - ima ih u Biošpajzu ili u većim prodavnicama

kiseli đumbir MAKI ROLNA

Staviti pirinač da se kuva prema uputstvu sa ambalaže. Ako znate da ćete praviti suši, pirinač možete skuvati ranije i ostaviti ga da se ohladi. Pomešati sirće sa šećerom i soli, i mešati dok se ne sjedine. Preliti skuvan pirinač sirćetom, promešati i ostaviti da se ohladi. Otali sastojci potrebni za pripremu:   sirova riba – mora biti sveža, tako da prilikom kupovine naglasite da pravite sushi, kako biste bili sigurni da ste dobili dobru ribu avokado i/ili krastavac (u zavisnosti šta

Položite nori algu na podlogu za pravljenje maki rolni. Prekrijte je celu pirinčem tako što ćete rukama pritisnuti pirinač da bude čvrst. Na vrh, koji je bliže vama, stavite ribu sa ili bez avokada/krastavca, možete odabrati bilo šta od ponuđenog. Nori algu počnite da savijate u krug od vrha, odnosno dela podloge bliže vama. Na kraju, kada završite savijanje, rolnu jako pritisnite da bi se sve sjedinilo. Potom oštrim nožem, koji ste pokvasili vodom, isecite rolnu na kolutiće širine oko 1 cm. Ove ukusne zalogajčiće poslužite sa soja sosom i uživajte u čaroliji. Itadakimas! (iliti prijatno na japanskom)

67


BROJ #4, MAJ 2015.

PHOTO: pixabay.com

68


Refresh

your HOROSKOP

69


BROJ #4, MAJ 2015.

ĐOTIŠ ASTROLOGIJA

Zvezdano kazivanje Veda

PIŠE: Sveta Popović, vedski astrolog

70

Đotiš ili đotirviđa je drevna vedska astrologija i potiče iz Indije, zemlje Veda, čistog znanja. Preciznije, kada kažemo i mislimo na Vede, one nisu bile samo u Indiji, već su obuhvatale čitav ondašnji svet koji je postojao mnogo hiljada godina pre potopa, u tzv. Zlatnom dobu čovečanstva. Naravno, znanje o životu se postepeno gubi i ponovo oživljava kada priroda (brahman kod Veda) pošalje plimu znanja i prosvetljenja. Međutim, ovo znanje ili čisto znanje se razlikuje od uobičajene predstave o znanju koje postoji na zapadu. Znanje nije dato samo u knjigama, mada je kasnije bilo zapisano tokom vekova, i izgubilo je dosta od svoje originalnosti.

odozgo, spušteno iz viših stanja svesti na našu ravan, u umovima rišija, ili Maharišija. (Riši znači videlac, onaj koji vidi znanje i živi to znanje.)

Vede ili znanje o totalnosti svega, strukturisano je u svesti svakog pojedinca, i ova definicija potiče od Mahariši Maheš Jogija, koji je i najzaslužniji što je Veda ugledala svetlost dana tokom 20. veka. Ovo znanje nije nastalo pukim posmatranjem zvezda i sazvežđa u časovima odmora u praistoriji ljudskog roda, nego je primljeno

Naglasak je na svesti pojedinca i njegov odnos sa kosmosom i Bogom, i na kraju krajeva, na odnos duše i Boga. Pravi cilj ili svrha Đotiša, ali ne i jedini, jeste da se vidi odnos između pojedinca (atme) i Boga (paramatme).

Đotiš je čuvan u određenim familijama pandita ili đotišija, koji su znanje prenosili na potomke, na sinove ili unuke. Tradicionalno, oni su napamet učili stihove koji su kodirani ili napisani u obliku sutre, koja predstavlja skraćenu formulu ili smisao mnogo dužeg i šireg značenja. Kasnije tokom odrastanja i nakon dvadesete godine života, oni su ulazili u dublje značenje sutri ili niti koje strukturišu znanje o planetama i zvezdama.

Đotiš je sastavljen iz dve reči - đoti je svetlost i iša je Bog, što znači da

je Đotiš svetlost znanja koje nas vodi ka cilju, Bogu. Đotiš je oko Veda, osvetljava Vede ili čisto znanje, i vodi nas iz tame u svetlost. Tradicionalno, Đotiš uzima u obzir planete od Sunca do Saturna i dva mesečeva čvora, severni i južni mesečev čvor. Tako da imamo 9 planeta ili graha, termin koji ima dublje značenje od same planete. Grahe su hvatači karme, naših dela i akcija iz prošlosti, i imaju zadatak da nam isporuče karmu koju smo sami posejali. Nadalje, prostor oko nas ili nebo nad nama delimo na 12 jednakih delova i dobijamo zodijak. Dakle, u Đotišu imamo 9 graha, 12 znakova, i dodajemo 27 sazvežđa, nakšatri, i 12 kuća ili sektora života. Svi zajedno tvore natalnu kartu ili đanma kundali, koja predstavlja osnovnu kartu u analizi osobe i njene sudbine. Karta nije kružnog oblika kao u zapadnoj astrologiji, već je kvadratna. Rođenjem na Zemlji stičemo telo koje ima svoju funkciju i vek trajanja, i naravno, pošto je u interakciji sa


PHOTO: pixabay.com

Naglasak je na svesti pojedinca i njegov odnos sa kosmosom i Bogom, i na kraju krajeva, na odnos duše i Boga. Pravi cilj ili svrha Đotiša, ali ne i jedini, jeste da se vidi odnos između pojedinca (atme) i Boga (paramatme).

ostatkom univerzuma, ono podleže promenama, rastu i starenju. Upravo u ovom momentu, ili vremenskoj tački, mi posmatramo uticaj graha na nas, odnosno na telo, um i duh. Pitanje koje se oduvek postavlja je da li je sve određeno unapred, i u čemu je smisao slobodne volje? O ovome se vode debate na svim meridijanima

sveta od postanka filozofije i religije.

astrologije,

Đotiš nudi elastičan odgovor i kaže da je sudbina određena položajem planeta, grahama, ali da osoba ima slobodnu volju i slobodu izbora u svakom momentu. Pošto su zakoni karme utkani u prirodu svega, bez

obzira da li verujemo ili ne verujemo u zakone, posledica delovanja će biti isporučena. Kako sejemo, tako i žanjemo - kaže stara poslovica iz Svetog pisma. Upravo ovo delovanje mi čitamo u karti rođenja, natalnoj karti. Prošlost, sadašnjost i budućnost osobe je pokazana u karti, ali mudraci stalno naglašavaju da mi imamo i znanje o izbavljenju iz ropstva zlih uticaja. Jednostavno, svi znamo iz života koliko je loših sudbina oko nas, koliko mnogo nesreća se svakog dana dešava, i pitamo se zašto je tako. Da li je sve slučajno? Ne, naravno - kažemo mi iz Đotiša. Postoje dobre i loše karme, i trenutno smo svedoci loše karme, jer je iz kolektivne svesti sveta isplivalo seme koje se ogleda u težnji za uništenjem, kontrolom, silom. Znanje govori da se ove tendencije mogu zaustaviti posebnim akcijama koje neutrališu zlo i zovu se jagje. Druga opcija je da se u kolektivnoj svesti generiše mir, ljubav, samilost, ali ne na nivou misli ili želja, što je površno, nego na nivou bića ili transcendentalne svesti. Za ovaj poduhvat je potrebno više hiljada eksperata u izvođenju meditacije. 71


BROJ #4, MAJ 2015.

PHOTO: pixabay.com

72


LJUBAV, VERA, NADA

VERUJEM Verujem u čarobnu čaroliju života, koju stvara i boji naša ljubav i snaga, unutrašnja vatra koja nas pokreće i pomera planine. To je vera i kvalitet koji svako od nas nosi unutar sebe i koja od nemogućeg stvara moguće, samo ako dovoljno želiš i istraješ. Verujem u pravu, iskrenu ljubav, koju nosimo duboko u srcu, ona se nikad ne gasi, ona treperi unutar nas i ne treba je tražiti spolja, jer je ona uvek tu. Verujem u život i lepotu postojanja, u ljude, u ono dobro koje još nije izumrlo i koje nas sve spaja. Verujem u ono iskonsko, detinje, plemenito u svima nama, snagu svetla koja se probije i kad je najmračnije i donese nove, lepe, svetle stvari u naš život i duše koje nam otvore novi svet. Znam da nikad nismo sami, samo se prepusti onom što se zove „sada“, budi u trenutku i znaj da su sve to samo iskustva, da li dobra ili loša, da bismo bili bolji i jači. Na svakom kraju, leži i novi početak, samo veruj u sebe, svetlo, iskru osmeha i radost očiju, ono dobro što nikad ne izumire i pusti da te duša nosi u čaroliju sveta.   ALEKSANDRA KARABEGOVIĆ

73


BROJ #4, MAJ 2015.

Promocija nove knjige Milana Nikolića Izana ‘’Dnevnik duše’’, održaće se 14-og maja u 19h, u Mikser House – Beograd. Knjigu je objavila izdavačka kuća Educom iz Novog Sada. Promociju i performans koji će biti izveden uz muziku i tople reči posvećen je ‘’Danu duše’’, a cela organizacija i hepening je u saradnji sa magazinom Sensa.

74


B

poslastičarnica

alkan aklava Beograd

Carice Milice 15. Stari grad

“… Baklava se nosi u darove, kao znak poštovanja i uživanja u tuđoj sreći ili kao znak solidarnosti u nečijoj muci i tuzi…”

www.balkanbaklava.rs 011/2633-575

75


BROJ #4, MAJ 2015.

VIDIMO SE U JUNU! 76

RYL e-magazin, broj 4  
RYL e-magazin, broj 4  

Maj 2015.

Advertisement