42
LAKO JE MENI
PIŠE: IVANA MALENKO, HOMEOPATA PHOTO: ANIMA MUNDI
Rođena u obilju srećnih okolnosti, zavoleh lepotu jednostavnosti. Skromnost je sposobnost voleti bogatstvo koje imaš, a to je meni postalo jednostavno. Hvala pameti i mojim stvaraocima što odredih još tada meru vrednosti. U naručju su nosili i mene i moje želje, obiljem mogućnosti ispunjavali svaku. Nije mi tada još stigla u program učenja veoma važna lekcija o svemu što se majstorski radi iza onog lepog što ti je u ruci, a može se kupiti. Obilje sam ja, ali i sve moje najdraže, moje srce, moja radost, moje novo jutro, moj dah, moj smeh... sve što mi postojanje poklanja, sve što moja duša oseća i deli, ali još pri prvom samostalnom izlasku iz doma saznah da je važno i ono što se novcem dobija. To su već prvi razdori. To sam možda i očekivala, jer obilje u mojoj duši nikada nije bilo važno duhovnim siromasima, čiji su koreni upravo u praznom naručju. Obilje sam, vođena svojom intuicijom, uvek nosila prema onoj strani sveta gde mu je tlo najplodonosnije. Iskru svakog ispunjenja sam ostavljala za sutra, da bih mu se iznova radovala, da ne potrošim onu želju za životom. Ona jeste velika, ali ako je bezmerno trošim, mogu je i potrošiti, pre vremena, pre onog momenta večnosti, jer ovde i sada i vreme ima cenu. Obilje je namera u našoj glavi, ali ih
samo svrha determiniše u prave. Bezrazložni strah ostavlja mnoge stvari u prošlosti, neke se precenjuju, a sve su važne i sve je bitno. Kada sam shvatila da svako obilje ima svoj prazan ćošak, ćošak koji nam je često najvažnijii, tada mi je život postao hobi. Okopavam baštu svoga života, ali umem i jako lepo da se odmaram, jer sam u mnogim biografijama pronašla da su neke velike stvari nastale u dokolici. Radoznalost je napravila od mene osobu sa mnogo načina konzumiranja obilja. Može se sve imati, jedino ti sve nije potrebno u svakom trenutku. Imaš priliku da zbog toga budeš kvalitetan radnik svoje stvarnosti. Nemam strah od raskošnog života, a na tome zahvaljujem roditeljima koji su na leđima meni nosili bogatstvo svoje ljubavi. Zbog njihovog bogatstva se sa nestrpljenjem budim svakog jutra, sa stvaralačkom tremom pred izlazak na pozornicu. Svakoga dana na kolenima nosim bogatstvo svojoj ćerki. Učim je da svako radi ono što želi i može, ali da obrati pažnju da svako može raditi i ono što treba. Da daje više nego što uzima, jer će samo tako shvatiti važnost svoje prilike, da iskoristi ovu šansu koja nam je data i da sve radi sa stilom.
BROJ #22, DECEMBAR 2016.