Real Estate SR Volume 19

BROJ 19 | NOV / DEC 2022.

Real Estate magazin pokriva sve aktuelne teme iz sektora nekretnina i savremenog načina života koji uključuje arhitekturu, dizajn, modu, umetnost, putovanja, gastronomiju, kao i novitete prestižnih brendova. Magazin je pokrenut 2016. godine i izlazi dvomesečno.

DIREKTOR

Vladimir Popović vladimir.popovic@realestate-magazine.rs

GLAVNA I ODGOVORNA UREDNICA

Gordana Knežević Monašević gordana.km@realestate-magazine.rs

DIREKTORKA PRODAJE

Jelena Ranđelović jelena.r@realestate-magazine.rs

ADVERTISING MANAGER Dragana Radović dragana.r@realestate-magazine.rs

ADVERTISING MANAGER Jovana Marković jovana.m@realestate-magazine.rs

ART DIREKTOR Ilija Petrović IndigoChild indigochild.ilija@gmail.com

REDAKCIJA

Jovana Nikolić Petra Vasiljević Petar Dobrosavljević Ana Kralj

LEKTURA Tamara Đokić

PREVODILAC Jasmina Đekić Lazar Petković +381 11 4320 501 redakcija@realestate-magazine.rs

ŠTAMPA

UVODNIK

SREĆNA NOVA ENERGETSKI EFIKASNA GODINA!

Jeste da još nismo došli do kraja ove godine, ali za nas, u Real Estate magazinu, nova, energetski efikasna godina, počela je praktično istog trenutka kad i globalna energetska kriza. Vremena za premišljanje da li treba graditi energetski efikasne zgrade i energetski sanirati postojeći građevinski fond –više nema. Vreme za akciju je – sad. Shvativši najozbiljnije odgovornost koju imamo kao medij koji prati real estate industriju, naša medijska kuća West Media World ovu godinu ispraća prvom REMHUB konferencijom, posvećenoj energetskoj efikasnosti u sektoru nekretnina. Šta će reći stručnjaci na ovu temu – koliko već u sledećoj godini možemo biti energetski efikasniji i koliko energije možemo da uštedimo pametnim upravljanjem objektima i promenom „rasipničkog“ odnosa prema potrošnji – saznaćemo 30. novembra u hotelu Hyatt. Detaljan izveštaj biće odmah dostupan na portalu našeg magazina, ali, što je još važnije, Real Estate magazin će nastaviti redovno da prati u svojim izdanjima koliko se građevinska industrija u praksi zaista transformiše, i uticati koliko može na još veću sinergiju javnog i privatnog sektora u cilju unapređenja energetske efikasnosti. S obzirom na temu kojom završavamo 2022. godinu i koja će definitivno obeležiti i sledeću godinu, energetska efikasnost je lajtmotiv i poslednjeg broja našeg magazina u ovoj godini. Smart home ABB sistemi, Lafarge zeleni beton, solarni paneli i solarne elektrane koje MT-Komeks instalira na domaćinstvima i industrijskim objektima širom Srbije, USAID projekat Better Energy koji podržava lokalne projekte unapređenja energetske efikasnosti, izuzetni su primeri dobre prakse na putu ka energetskoj tranziciji koja je već

počela da se dešava sad i ovde. Izuzetna nam je bila čast i da razgovaramo sa Njegovom ekselencijom Ursom Šmidom, ambasadorom Švajcarske u Srbiji, koji nam je, uz najtopliju dobrodošlicu u njegovoj rezidenciji, objasnio kako je švajcarski građevinski fond, zahvaljujući „Programu zgradarstva“ federalne vlade i kantona, uspeo da smanji godišnju potrošnju energije za 2,8 milijardi kWh i godišnju emisiju CO2 za 750.000 tona.

Kad smo već kod energije, postoji jedna specijalna energetska kategorija koja se zove – ženska energija, i koja je, kako pokazuje statistika, sve dominantnija upravo u real estate industriji. Veliko nam je zadovoljstvo što smo od ovog broja započeli seriju tekstova na temu žena lidera u građevinskom sektoru koji se, tradicionalno, smatra poljem muške dominacije. Naše sagovornice demantovale su sve predrasude na ovu temu i svojim rezultatima pokazale da je ženski faktor u biznisu u prednosti zbog sposobnosti za multitasking, ali i da žene lideri stavljaju ljudske odnose i brigu o zaposlenima i njihovim porodicama na prvo mesto.

Za kraj, ostavili smo najlepše i najslađe: novitete sa Beogradskog sajma nameštaja, prelepa savremena rešenja pejzažne arhitekture i industrijskog dizajna i predloge za moderno uređenje kancelarija.

I dok robna kuća Harods u Londonu blješti na svim svojim izlozima u znaku Dior božićne čarolije, redakcija Real Estate magazina želi vam srećnu novu energetski efikasnu 2023. godinu!

Vaša...

AIRPORT GARDEN: ZADOVOLJSTVO DOBROG STANOVANJA

Na ekskluzivnoj lokaciji na Novom Beogradu, na optimalnoj udaljenosti od svih važnih gradskih tačaka i saobraćajnica, u izgradnji je rezidencijalni kompleks Airport Garden. Arhitektonski impresivan, estetski atraktivan i funkcionalno superioran, ovaj stambeni kompleks vrhunskog kvaliteta prilika je za sigurnu investiciju i udoban život koji zadovoljava najviše standarde stanovanja.

Objekat će imati ventilisanu fasadu od plemenitih obloga i tamnu aluminijumsku stolariju sa premijum profilima, staklima i opremom. Za maksimalnu zvučnu izolaciju, svi pregradni zidovi zidaće se blokovima. Enterijerski materijali biće najboljeg kvaliteta i neutralne estetike. Kompleks će imati autonomno grejanje i hlađenje 24/7 nezavisno od grejne sezone, a zidna klimatizacija, bez radijatora i klima uređaja, pružaće vrhunski bešumni komfor i ujednačeno klimatizovan prostor, kao i maksimizaciju korisne kvadrature. Različite strukture stanova i lokala u ponudi odlikovaće moderna distribucija prostora projektovanih za opremanje. U eksterijeru su planirani park za decu i uslovi za brigu o kućnim ljubimcima. Zgradom će upravljati profesionalni menadžment.

Moderan i komforan, Aiport Garden se vodi vanvremenskim sofisticiranim formatima savremenog dizajna, uz korišćenje opreme, detalja i materijala koji prostore za svakodnevni boravak čine udobnim, toplim, životnim i funkcionalnim – od stanova, preko svih zajedničkih prostorija, ulaznih holova sa pultom, hodnika, do okruženja samog kompleksa.

PROJEKTI

SVEČANO OTVOREN GTC X

Poslovna zgrada GTC X, novo obeležje srpske silicijumske doline, još jednom je pokazala da su vrhunski kvalitet i principi održivog razvoja osnovni postulati misije poslovanja kompanije GTC u Srbiji već gotovo dve decenije

GTC Grupa, jedan od vodećih investitora u oblasti komercijalnih nekretnina u centralnoj, istočnoj i južnoj Evropi, koja je u Srbiji prisutna gotovo 20 godina i gde je izgradila do sada 140.000 metara kvadratnih poslovnih zgrada premium klase i 35.000 metara kvadratnih komercijalnog prostora, otvorila je svoj najnoviji poslovni objekat – GTC X, koji će zauvek unaprediti standarde poslovne gradnje.

GTC X na tržište donosi 17.700 m2 prvoklasnog poslovnog prostora u bloku 41 u Novom Beogradu, u Bulevaru Milutina Milankovića. Kao i svi dosadašnji projekti GTC Grupe, GTC X je projektovan i izgrađen u skladu sa zelenim standardima LEED Gold sertifikata, koji garantuje maksimalnu energetsku efikasnost i najsavremeniju tehnologiju.

Otvaranju zgrade i početku novog istorijskog poglavlja u Srbiji, prisustvovao je menadžment kompanije GTC: Zoltan Fekete, predsednik Upravnog od-

Foto: Dušan Stojančević

NIJE

Fekete podelio je svoje iskreno zadovoljstvo povodom otvaranja impresivne GTC X zgrade: „GTC X nije samo izuzetna zgrada već je i velika prekretnica u istoriji naše kompanije, i – glasna i jasna demonstracija naše posvećenosti srpskom tržištu.“

On je istakao da GTC X nije samo posebno obeležje koje definiše čitav jedan kvart u velikoj srpskoj prestonici, već i istinski prikaz misije GTC-a da stvori izuzetnu vrednost za svoje klijente na principima održivog razvoja.

„Mi isporučujemo moderne zgrade, naglašavajući kriterijume održivosti definisane najvišim industrijskim standardima. Pridajemo veliku pažnju uticaju naše izgradnje na životnu sredinu i unapređujemo naše zgrade rešenjima za uštedu energije i vode. Sve ovo radimo da bismo stvorili zgrade koje podstiču interakciju i saradnju, što naše zakupce čini još uspešnijim i produktivnijim“, zaključio je Fekete.

GTC Grupa nalazi se u vrhu sektora komercijalnih nekretnina u centralnoj i jugoistočnoj Evropi od 1994. godine. GTC je razvio 76 projekata, poslovnih zgrada premium klase i maloprodajnih objekata ukupne površine preko 1.400.000 m2.

Otvaranju GTC X prisustvovao je i sekretar Udruženja

za trgovinu Privredne Komore Srbije, Žarko Malinović, koji se obratio prisutnima, kao i predstavnici brojnih državnih institucija i ministarstava.

GTC je u prethodnih 20 godina realizovala brojne projekte u Srbiji, a njeni objekti su postali simbol beogradske silicijumske doline.

Unutar GTC X mesto su već našle najuspešnije srpske i internacionalne kompanije, koje su u GTC-u prepoznale pouzdanog partnera za rast i razvoj svog biznisa i novih ideja, kao što su: HTEC Group i Tenderly, jedne od najuspešnijih srpskih IT kompanija, internacionalna konsultantska kuća Mazars, svetski digital ekspert Webhelp, kao i restoran Take a Break.

Povodom otvaranja novog poslovnog kompleksa GTC X, kompanija GTC je nedavno donirala gradu Beogradu 100 sadnica mladog drveća koje su posađene na levoj obali Save.

bora GTC-a, Janoš Gardai, glavni operativni direktor i Ziv Gigi, izvršni direktor za Jugoistočnu Evropu. Predsednik Upravnog odbora GTC-a, Zoltan

Ziv Gigi, Zoltan Fekete, Žarko Malinović i Janoš Gardai

GTC X na tržište donosi 17.700 m2 prvoklasnog poslovnog prostora

Predsednik upravnog odbora GTC-a Zoltan Fekete

OTVARANJE OBNOVLJENOG SAVA

CENTRA U NOVEMBRU 2023.

Rekonstrukcija Sava centra, koja je započeta u decembru prošle godine, biće završena u roku, u novembru 2023, potvrdila je kompanija Delta Real Estate. Usled nepovoljne situacije na tržištu i energetske krize, projektovani budžet od 80 miliona evra znatno je premašen, tako da će ukupna investicija iznositi više od 100 miliona evra. Neplanirane okolnosti, ipak, neće uticati ni na rokove ni na kvalitet radova. Projekat obnove Sava centra trenutno je najvažniji projekat Delta holdinga, a dodatni podsticaj da se posao uradi na najbolji način je i to što je objekat zaštićen kao spomenik kulture, ističe Angelina Nekić, generalna direktorka Delta Real Estate.

Obnovljeni Sava centar imaće pod jednim krovom objedinjenu ponudu kongresnog, poslovnog, kulturno-zabavnog i šoping centra. Kongresni deo zauzimaće 50.000 m2, poslovni prostor biće na 24.000 m2, dok će šoping deo zauzimati 10.000 m2. Oko 50 odsto poslovnog prostora već je izdato, a najveći zakupac je Telekom Srbija sa svojim partnerskim televizijama.

Kongresna zona biće prilagođena tako da u njoj mogu da se održavaju i sajmovi, biće i više od 40 sala za sastanke, dok će novi prostor, između dva celine Sava centra, biti multifunkcionalni atrijum. Plava dvorana, zaštitni znak Sava centra, sa 3.672 mesta, biće najveća plenarna dvorana u regionu.

U skladu sa standardima održivosti, Sava centar imaće na krovu solarne panele, fasada će biti visokog stepena energetske efikasnosti, koristiće se led rasveta i razni programi reciklaže.

Hol u kongresnom delu I sprat

Pasarela sa hotelom

Poslovni prostori za izdavanje

Plava dvorana

DRIVING

ENERGY

EFFICIENCY IN REAL ESTATE

30. novembar 2022. – Hyatt Regency Beograd – Studio 2

U jeku energetske krize koja nas sve proziva da budemo odgovorni u korišćenju energije i da strateški promenimo odnos prema energetskom pitanju, konferencija REMHUB 2022 je prilika da saznate koja sve inovativna rešenja energetske efikasnosti možete primeniti u izgradnji novih i rekonstrukciji postojećih objekata, ali i kako pravilna strategija i napredan Facility Management (FM) može doprineti optimizaciji sistema i većoj uštedi energije.

Konferencija je namenjena svima koji shvataju odgovornost sadašnjeg trenutka i obavezu da energetska efikasnost postane standard u građevinskoj industriji i upravljanju komercijalnim, industrijskim i rezidencijalnim objektima.

Organizator konferencije je medijska kuća West Media World, uz institucionalnu podršku Ministarstva rudarstva i energetike, Privredne komore Srbije i Saveta zelene gradnje Srbije, a medijski pokrovitelj Real Estate Magazin.

Menjamo pejzaž

Smešten na placu površine 50 hektara, kompleks mešovite namene imaće više od 100.000 m2 korisne površine. Kompleks će obuhvatati IT Park (IT Park, Inđija, Srbija), maloprodajne prostore, luksuzne stambene objekte, kao i sportske, fitnes, obrazovne i ugostiteljske objekte.

Strateški lociran na samo 25 minuta (45 km) od Beograda i 20 minuta (27 km) od Novog Sada, ETZ se nalazi na raskrsnici puteva zapadne i istočne Evrope, na panevropskim koridorima 7 (reka Dunav) i 10 (u blizini autoputa E-75, na 23 km od autoputa E-70).

UKUPNA

POVRŠINA ZA IZDAVANJE

U AKTUELNOJ ZGRADI: 8.170m2

IT Park u Inđiji je prvi te vrste u regionu. Embassy Group je već završio izgradnju zgrade površine 10.000 m2, koja je spremna za useljenje zakupaca.

Koncept je da se obezbedi „Fleksibilan, adekvatan i raznovrstan“ radni prostor koji će zadovoljiti sve potrebe kompanija kroz fleksibilne veličine prostorija, opcije opremanja na više nivoa i profesionalne usluge upravljanja objektima i imovinom, koje omogućavaju sinergiju različitih preduzeća, istraživanja i razvoja i edukativnih centara.

IT Park u Inđiji ima LEED Gold sertifikat, kao što je slučaj sa svim tekućim i budućim projektima kompanije Embassy, koja je posvećena održivom razvoju.

DO IDEALNOG STANA UZ

CBS HOME

CBS International pokrenuo je CBS Home – inovativni segment poslovanja u cilju pružanja „usluge po meri“ svakog kupca na stambenom tržištu. Ova platforma pruža uvid u najveću bazu različitih stanova, od tradicionalnih i prefinjenih salonaca, pa sve do modernih i luksuznih rezidencijalnih kompleksa, kao i opciju da svim svojim kupcima preporuči i usluge advokata i notara, koji će pomoći da proces kupovine nekretnine bude što lakši.

Nakon što odaberete neki od stanova za kupovinu, specijalni ekskluzivitet predstavljaju Premium usluge, iza kojih stoji tim stručnjaka oformljen kako bi vam proces dolaska do željenog stana prošao bez imalo stresa. Premium segment CBS Home obuhvata usluge kreditnog savetnika koji će za vas pronaći najbolje kamatne stope i predočiti vam način finansiranja nekretnine koja se u potpunosti uklapa u vaš budžet.

CBS Home pruža svu pomoć eksperata do

samog kraja procesa kupovine nekretnine, ali i nakon toga, kada počne faza uređenja enterijera i opremanje stana. Usluge arhitekata mogu vam pomoći u organizovanju unutrašnjosti životnog prostora, dok su se za opremanje pobrinuli ekskluzivni partneri CBS Home, kroz pogodnosti i popuste za kupovinu nameštaja, bele tehnike, rasvete i ostalih kućnih detalja, namenjene isključivo korisnicima platforme.

Koncept CBS Home sprovodi izuzetan tim iskusnih stručnjaka koji prevashodno razume da je vreme vaš najveći kapital, a potom da proces pronalaska i kupovine idealne nekretnine treba da budu nezaboravno i vredno iskustvo. Da svoju važnu životnu odluku prepuštate najboljim profesionalcima najbolje svedoči osnivač CBS Home, vodeća konsultantska kuća za nekretnine CBS International, koja ima 15 godina iskustva u ovom segmentu, više od 40 projekata sa ekskluzivnim zastupništvom i čak 10.000 prometovanih stambenih jedinica.

Prezentacija platforme

CBS Home

Foto: CBS Home

POSTANITE DEO VELIKE REAL ESTATE MREŽE!

West Media World jedina je izdavačka kuća u Srbiji i regionu koja pruža kompletnu medijsku podršku svima koji posluju u sektoru nekretnina i pratećim industrijama. Kroz naša redovna i specijalna izdanja pratimo sve aktuelnosti i trendove u real estate industriji u svetu i kod nas, delimo informacije sa tržišta nekretnina i povezujemo sve kompanije i institucije iz zemlje i regiona koje su deo ovog ogromnog poslovnog lanca: investitore, građevinske kompanije, arhitekte, dizajnere, proizvođače nameštaja, proizvođače i uvoznike građevinskog materijala, firme koje se bave opremanjem enterijera, banke i osiguravajuće kuće, nadležne državne institucije, brokerske i konsultantske kuće, procenitelje, agencije za nekretnine, poslovna udruženja, pa sve do krajnjeg korisnika – kupca ili zakupca.

NAŠ PORTFOLIO OBUHVATA:

Redovno štampano izdanje REAL ESTATE magazina koje izlazi dvomesečno, u zasebnim tiražima na srpskom i engleskom

•

Digitalnu medijsku platformu REAL ESTATE magazina koja obuhvata dvojezičan portal, na srpskom i engleskom, i zvanične profile na društvenim mežama (Instagram, FB, LinkedIn)

•

Specijalna, tematska štampana izdanja REAL ESTATE magazina

•

Newsletter promocije preko naše velike baze klijenata

•

Organizaciju okruglih stolova, panela i konferencija

Ako želite da se informišete o aktuelnostima na tržištu nekretnina, da se umrežite sa novim partnerima u svom biznisu, da podelite zajedničke probleme i vizije, da unapredite svoje poslovanje, da bolje plasirate svoje proizvode i usluge, postanite i vi deo naše velike REAL ESTATE mreže. Pratite nas na portalu i društvenim mrežama, pretplatite se na naše štampano izdanje, pišite nam ili nas pozovite.

WEST MEDIA WORLD

www.realestate-magazine.rs +381 11 32 43 274 redakcija@realestate-magazine.rs prodaja@realestate-magazine.rs

NOVI TRŽNI CENTRI ŠIROM SRBIJE

Građevinska aktivnost u retail sektoru u Srbiji bila je prilično intenzivna tokom godine, što je rezultiralo otvaranjem novih i proširenjem postojećih objekata. Najveći projekat – prva faza AVA Shopping Parka u Bubanj potoku, pored robne kuće IKEA, završena je u maju. Prodajni prostor obuhvata 19.000 m2, a investicija je vredna više od 55 miliona evra. U toku je druga faza projekta, koja će obezbediti dodatnih 10.000 m2 prodajnog prostora. Očekuje se da drugi deo Ava parka bude otvoren na proleće.

U martu se očekuje i otvaranje jubilarnog 10. BIG šoping centra u Srbiji, koji se gradi između Stare i Nove Pazove. BIG Pazova smešten je na placu površine 5,7 hektara, dok će prodajni prostor obuhvatati 18.300 m2. Investitor BIG CEE najavio je proširenje gotovo svih svojih postojećih objekata, čime će prodajni prostor u 2023. uvećati za 25.000 m2. U planu kompanije je i izgradnja novih centara i parkova u gradovima širom Srbije – u Čačku, Loznici i Aranđelovcu.

I Beograd će dobiti nove kvadrate prodajnog prostora. U planu je izgradnja novog kineskog tržnog centra u Novom Beogradu, koji će u prvoj fazi imati 22.000 m2, a u drugoj dodatnih 8.000 m2. Investitor novog tržnog centra je kineska kompanija Eurasia Trade Center. Najavljeno je i proširenje BEO Shopping Centra, dok su u toku rekonstrukcije dva beogradska tržna centra – SC Ušće i SC Zira.

Nemački maloprodajni lanac Lidl nastavio je ove godine sa širenjem mreže svojih objekata po Srbiji. U septembru je otvoren objekat u centralnoj gradskoj zoni Beograda, površine 1.400 m2, koji se svrstava u kategoriju zelenih objekata, budući da se snabdeva energijom isključivo iz OIE. Ovo je inače 19. Lidl objekat na području Beograda, a u međuvremenu su otvorena još tri – u Subotici, Prokuplju i Negotinu.

BEO Shopping Center dobiće dodatne kvadrate prodajnog prostora

BIG Fashion Outlet Inđija biće proširen

Novi Lidl objekat u Beogradu AVA

ŠTEDNJA U OTP BANCI: SIGURAN PUT DO CILJA

Bez obzira na to da li želite da sakupite novac za ostvarenje kratkoročnog ili dugoročnog cilja, ušteda motiviše, ali i daje sigurnost da ćete zacrtane želje i ostvariti. Za sve one koji nisu sigurni koji korak prvo treba da preduzmu kako bi uštedeli i uvećali novac za važne poduhvate u budućnosti, OTP banka nudi odgovore i rešenja

Odlične savete možete dobiti od bankara u OTP banci, koja nudi povoljne uslove za oročenu štednju. Ponudu skrojenu po vašoj meri možete dobiti direktnim kontaktom sa bankom, odlaskom u najbližu ekspozituru, pozivom telefonom ili popunjavanjem forme na sajtu banke. Oročena štednja podrazumeva da ćete novac čuvati na računu u dogovorenom roku, a nakon isteka tog perioda, banka će vam isplatiti ugovorenu kamatu.

OTP BANKA JE DOBITNIK

„EUROMONEY NAGRADE ZA IZVRSNOST 2022“, KAO „NAJBOLJA BANKA U SRBIJI”, I PRIZNANJA

“EUROMONEY MARKET LEADER IN SERBIA FOR CORPORATE BANKING”, KAO TRŽIŠNI LIDER U OBLASTI KORPORATIVNOG BANKARSTVA

Uvećanjem štednje može se obezbediti dodatna sigurnost za donošenje važnih životnih odluka ili novih situacija. Kupovina stana, automobila, bele tehnike, renoviranje, školarina, putovanje, bezbrižni dani u penziji… Razlozi za čuvanje novca su različiti, ali ih povezuje želja za sigurnošću, bezbrižnošću i srećom. Kada znaš za šta štediš, OTP banka je tu jer podržava dobre ideje.

Da biste ostvarili svoje buduće poduhvate u željenom roku, važno je da čuvanje novca prilagodite svojim potrebama. Vešto upravljanje finansijama nije lako, ali je korisno.

U slučaju da su vam potrebni saveti ili konkretna ponuda, možete ostaviti svoje podatke na sajtu OTP banke, posetiti neku od ekspozitura ili razgovarati sa operaterom. Kontakt centar dobićete pozivom na broj 0800 23 23 22, radnim danima od 8 do 20 časova i subotom od 8 do 13 časova. Pozivi su besplatni za fiksne i mobilne mreže iz Srbije.

Više informacija na sajtu OTP banke: www.otpbanka.rs.

SOLARNA DOLINA: VRT URBANOG STANOVANJA

Moderan ekološki

jedinstvena je rezidencijalna oaza na ekskluzivnoj lokaciji – na obroncima Fruške Gore, u okruženju bujnog zelenila, na svega pet minuta vožnje do centra Novog Sada. U ponudi je 100 stambenih jedinica, površine od 96 m2 do 205 m2, sa terasama, privatnim ograđenim dvorištima i pripadajućim parking mestima. Zelena površina čini 50 odsto ukupne površine naselja, sa parkovima, mrežom pešačkih i biciklističkih staza, teretanama i drugim aktivnostima na otvorenom. Ovaj prvi kondominujum sa kućama u Novom Sadu, čiji se komfor ogleda u maloj gustini stanovanja, stanarima nudi sve prednosti zdravog urbanog života – od vrhunske opremljenosti, energetske efikasnosti i sistema pametnih kuća, do maksimalnog osećaja slobode u harmoniji sa prirodom koji vas vraća u energetski balans.

projekat Solarna dolina

VESTI

EKSKLUZIVNO

Njegova ekselencija URS ŠMID

TRIDESET GODINA ŠVAJCARSKE PODRŠKE

I INVESTICIJA

Saradnja Švajcarske i Srbije započela je 1991. godine kroz humanitarnu pomoć, da bi vremenom evoluirala do najvišeg nivoa u svim segmentima naših bilateralnih odnosa. O švajcarskim investicijama i pomoći, lekcijama održivosti ove alpske zemlje, ali i lepotama Srbije i Beograda, razgovarali smo sa Njegovom ekselencijom Ursom Šmidom, ambasadorom Švajcarske konfederacije u Srbiji, koji nam je, ekskluzivno za ovu priliku, otvorio vrata svoje rezidencije

Tekst: GORDANA KNEŽEVIĆ MONAŠEVIĆ

Foto: DARIO KONSTANTINOVIĆ

Kad se pomene Švajcarska i njeno prisustvo u Srbiji, gotovo da ne postoji sektor saradnje u kojem nisu ostvareni izuzetni rezultati. Švajcarska je jedan od najvećih stranih investitora u Srbiji, sa gotovo dve milijarde neto investicija u poslednjih 12 godina, i jedan od najznačajnijih bilateralnih donatora, sa više od 400 miliona evra zvanične razvojne pomoći. S obzirom na izuzetno razgranatu saradnju u svim segmentima, i podugačak spisak zvaničnih poseta i bilateralnih susreta koje ima svaki dan, nema sumnje da je Njegova ekselencija Urs Šmid jedan od najzauzetijih ambasadora u Beogradu, mada na njemu nećete primetiti ni traga žurbe ili stresa. Još na samom dočeku u rezidenciji razoružao nas je svojim džentlmenskim manirima, i iznad svega gostoprimstvom. Doručak dobrodošlice, poslužen na terasi rezidencije, sa fantastičnim pogledom na raskošnu baštu u žutim i crvenim jesenjim tonovima – bio je neočekivani bonus sa dvostrukim diplomatskim efektom. Ne samo što smo se uverili zašto je „raklet” – kuvani krompir koji se služi uz vruć, otopljen raklet sir, kisele krastavčiće i ukiseljen crni luk – omiljeno švajcarsko nacionalno jelo, nego što smo shvatili da se uz „raklet” zaista lakše priča, čak i na najozbiljnije teme.

Urs Šmid je iskusan diplomata i sa njim je inače pravo zadovoljstvo razgovarati. Predivan eksterijer i enterijer rezidencije – koja je kompletno renovirana 2016. i za čiji je sveden, moderan i otmen dizajn

zaslužan i naš arhitektonski studio Arhi.pro – samo su dodatno oplemenili naš razgovor i poslužili kao inspirativan uvod. Gosti rado dolaze ovde na večere i događaje, a ambasador ne krije zadovoljstvo što ima privilegiju da već dve godine živi u ovoj vili, neprimetno ušuškanoj na jednoj od padina Senjaka, čija vas bašta ostavlja bez daha kad se obrete u njoj.

Rezidencija na Senjaku poslednjih godina bila je domaćin brojnih umetničkih i kulturnih događaja, i znamo da gosti rado dolaze ovde. Kako se vama dopao novi dom kada ste prvi put došli? Da li ste napravili neke izmene u enterijeru u skladu sa vašim željama i potrebama? — Istina je da ambasadori Švajcarske u Srbiji imaju sreće što im je na raspolaganju ova prelepa rezidencija na Senjaku, koja je u vlasništvu švajcarske vlade od 1963. godine. Rezidencija je potpuno renovirana 2016. godine i omogućava mi da priredim različite vrste događaja. Obično dobijam pozitivne povratne informacije od naših gostiju, posebno kada možemo da koristimo raskošnu baštu. A za njen dizajn najviše je zaslužan jedan od mojih prethodnika, koji je 90-ih godina prošlog veka službovao u Beogradu. Posle dvogodišnjeg prekida zbog pandemije COVID-a, ove godine uspeli smo da organizujemo našu tradicionalnu proslavu Dana državnosti 1. avgusta. Čak 400 gostiju uživalo je u našoj zabavi na otvorenom i probalo tipičan švajcarski „raklet“ koji se služio pod ogromnim drvetom bora. Takođe, unutrašnjost

rezidencije svojom kombinacijom funkcionalnosti i elegancije omogućava uspešno obavljanje svih reprezentativnih zadataka diplomatskog predstavništva. U tom smislu, nije bilo potrebe da preduzimam neke veće adaptacije kada sam stigao u Beograd.

Hoćete li nastaviti tradiciju svojih prethodnika i prirediti nove kulturne aktivnosti u rezidenciji? Svojevremeno ste izjavili da će novi program Kultura za demokratiju u ve ć oj meri pove ć ati podršku Švajcarske srpskoj kulturi i umetnosti... — Projekat Kultura za demokratiju, koji smo pokrenuli 2021. godine, zaista je podigao na viši nivo pristup pružanju sveobuhvatnije podrške kulturnoj sceni Srbije. Projekat je oročen do 2025. i vredan je milion evra, a njegov cilj je negovanje društvenog prostora u kojem se promovišu pluralističke i demokratske vrednosti, interkulturalni dijalog i tolerancija. Fokusiramo se na podršku nezavisnim kulturnim akterima van Beograda jer je kulturna scena u glavnom gradu već veoma bogata. Projekat realizuje naš partner fondacija Heartefact, koja je do sada je podržala 19 projekata u vrednosti od 232.000 evra.

Ambasada takođe nastavlja da podržava organizaciju kulturnih događaja, bilo u rezidenciji ili na drugim lokacijama, sa posebnim akcentom na predstavljanje stvaralaštva mlađih umetnika. Naš ključni cilj ostaje da negujemo veze između švajcarske i srpske kulture, što je sasvim prirodno kada imamo u vidu veliku srpsku dijasporu u Švajcarskoj i veliki broj ljudi u Srbiji i Švajcarskoj sa dvojnim državljanstvom.

Mali salon odlikuje funkcionalna elegancija i udobnost

Klavir u velikom salonu uvek je spreman za kulturne događaje koji se organizuju u rezidenciji

Značaj švajcarske pomoći Srbiji daleko prevazilazi samo domen kulture. Nedavno ste predstavili novi, 90 miliona evra vredan, četvorogodišnji program saradnje sa Srbijom. Šta ovaj program obuhvata?

— Saradnja Švajcarske sa Srbijom započela je 1991, pre više od 30 godina, kroz humanitarnu pomoć i pomo ć u upravljanju migracijama. Vremenom je ova podrška evoluirala u sveobuhvatan program saradnje. Švajcarska je među najznačajnijim bilateralnim donatorima u Srbiji, do sada je dala više od 400 miliona evra zvanične razvojne pomoći. Ovo konti-

nuirano i značajno prisustvo ostavilo je mnogo tragova, koji čine osnovu za naš trenutni Program saradnje 2022-2025.

Poznata po tome što je visokodecentralizovana zemlja, Švajcarska se tradicionalno fokusira na lokalni nivo, radeći sa opštinama na poboljšanju usluga i participativnih praksi. Razvoj privatnog sektora i zapošljavanje je još jedno tradicionalno polje angažovanja Švajcarske. Tokom naredne četiri godine, naša podrška da pomognemo Srbiji u pretvaranju dualnog stručnog obrazovanja i obuke u uspešnu priču, biće značajno intenzivirana. Pored toga, lokalnim malim i srednjim preduzećima biće pružena pomoć kako bi bolje učestvovala u vrednosnim lancima većih stranih direktnih investicija. Na kraju, ali ne i najmanje važno, angažovanje u borbi protiv klimatskih promena postalo je glavni prioritet. U skladu sa Zelenom agendom za Zapadni Balkan, Švajcarska će svoj trenutni portfolio u oblasti obnovljivih izvora energije, energetske efikasnosti i održivog urbanog planiranja dopuniti sveobuhvatnijim merama za ublažavanje klimatskih promena i prilagođavanje.

Trpezarijski sto uvek je besprekorno pripremljen za goste na zvaničnim večerama

Šareni detalji savršeno se uklapaju u svedeni dizajn enterijera

Deo ovog programa bi ć e usmeren na poboljšanje energetske efikasnosti, što je već dugo jedan od standarda u švajcarskoj industriji nekretnina. Dokle se stiglo sa usvajanjem prakse zelene gradnje u Švajcarskoj?

— U Švajcarskoj, zgrade su odgovorne za 44% potrošnje energije i oko jedne trećine emisija štetnih gasova. Uprkos naporima učinjenim poslednjih godina, potreba za renoviranjem je i dalje velika. Većina zgrada se i dalje greje na fosilna goriva ili direktnu struju, a mnoge zgrade nemaju dovoljnu izolaciju. Renoviranje može imati značajan uticaj: u zavisnosti od zgrade, bolja izolacija može smanjiti potrebu za toplotom za više od polovine. Prelazak sa grejanja na fosilna goriva na obnovljive izvore energije, može smanjiti emisiju CO2 gotovo na nulu. Nova energetska strategija Švajcarske („Energetska strategija 2050“) ima za cilj da smanji potrošnju energije u švajcarskim zgradama na 55 TWh do 2050. Pored toga, da bi se postigli ciljevi Pariskog klimatskog sporazuma, Savezno veće je odlučilo da smanji neto emisiju CO2 na nulu do 2050. U tom cilju, „Program zgradarstva” Federalne Vlade i kantona podržava strukturne mere energetske efikasnosti u građevinskom sektoru. Od svog pokretanja 2010. godine, program se pokazao kao efikasan

Jesenja dekoracija

Raklet, omiljeno švajcarsko nacionalno jelo, za dobrodošlicu

instrument energetske i klimatske politike u Švajcarskoj. U okviru ove šeme isplaćeno je ukupno 2,7 milijardi švajcarskih franaka subvencija, a švajcarski građevinski fond uspeo je da smanji godišnju potrošnju energije za 2,8 milijardi kilovat sati (kWh) i godišnju emisiju CO2 za 750.000 tona. Efekat subvencionisanih mera kumuliraće se tokom trajanja projekta na gotovo 72,1 milijardu kWh i više od 17,8 miliona tona CO2.

Nekretnine u Švajcarskoj već odavno se smatraju sigurnom investicijom, a građevinski sektor naprednim i održivim. Koji su aktuelni trendovi na tržištu nekretnina i gradnje u Švajcarskoj, posebno u svetlu teških efekata globalne krize na ove industrije?

— Istina je da investitori imaju tendenciju da posmatraju švajcarsko tržište nekretnina kao sigurnu luku koja je otpornija na krize nego u drugim zemljama. Ali da odgovorim na vaše pitanje, dozvolite mi da pomenem ulogu „Mreže održive gradnje Švajcarske“ (Sustainable Construction Network Switzerland – SCNS), platforme koju su osnovala vodeća privatna i javna preduzeća, čiji je cilj da održiva gradnja postane norma u Švajcarskoj. U tom cilju, SCNS promoviše saradnju privrede, vlade, obrazovanja, politike i nauke. SCNS takođe razvija i promoviše „Švajcarski standard održive gradnje” (Swiss Sustainable Building Standard – SNBS), koji se koristi kao osnova za planiranje novih građevinskih projekata u Švajcarskoj. U skladu sa inicijativom federalne vlade „Energetski i klimatski primer”, sertifikacija prema SNBS ili Minergie-P/A-ECO® bi trebalo da postane norma za sve nove zgrade.

Švajcarska je jedan od najvećih stranih investitora u Srbiji. Koje industrije su najprivlačnije švajcarskim kompanijama i koje biste skorije investicije izdvojili kao najznačajnije? — Švajcarski investitori su veoma dobro afirmisani u Srbiji i svedoci smo porasta interesovanja poslednjih godina. Sa 1,8 milijardi evra neto investicija u periodu od 2010. do prvog kvartala 2022. godine, Švajcarska se svrstava među šest najvećih stranih investitora u Srbiji. Procenjujemo da su švajcarske kompanije u Srbiji otvorile više od 12.000 radnih mesta. Prošle godine, na primer, Švajcarska je bila drugi najveći strani investitor u Srbiji, sa uloženih 650 miliona evra. Nedavne velike investicije uključuju otvaranje proizvodnog pogona Regent Lighting-a u Svilajncu, otvaranje TX Services u Beogradu i izgradnju fabrike čokolade Barry-Callebaut u Novom Sadu. Sika je proširila svoj proizvodni pogon u Šimanovcima, još jednim pogonom za malter i novim magacinom za sirovine. Nestlé je otvorio novu fabriku biljnih proizvoda u Surčinu.

Još jedan istaknut primer naših uspešnih bilate-

Za uživanje na terasi i kad su hladni dani

Zastave Srbije i Švajcarske u holu rezidencije

ralnih ekonomskih odnosa je nabavka i isporuka prvih švajcarskih brzih vozova Stadler Rail-a pre tačno godinu dana. Uspešno saobraćajući svakodnevno od Beograda do Novog Sada, na zadovoljstvo svih putnika, ovi vozovi najavljuju svitanje nove ere javnog prevoza u Srbiji. Interesantni sektori za švajcarske investitore su pre svega IKT sektor, prerada drveta i metala, proizvodnja nameštaja, zaštita životne sredine i obnovljivi izvori energije, prerada otpada i nekretnine. Istovremeno, sa zadovoljstvom možemo da primetimo da se Švajcarska takođe pojavila kao top lokacija za ulaganja srpskih kompanija, uglavnom u IKT sektoru.

Švajcarski investitori se sve više interesuju za srpsko tržište nekretnina i građevinski sektor, gde značajno prisustvo već imaju poznate švajcarske kompanije, kao što su Sika ili Holcim. Koliko je ovaj sektor privredne saradnje naše dve zemlje važan i da li predstoje slične investicije? — Uz velike infrastrukturne projekte koji su u toku, rastuća potreba u građevinskom sektoru nudi veliki poslovni potencijal za švajcarske kompanije, kako za one koje su već prisutne na srpskom tržištu, tako i za nove švajcarske investitore. Švajcarski proizvodi su već veoma prisutni u građevinskom sektoru u Srbiji. Pomislite, na primer, na Schindler liftove u zgradama, SIKA građevinski materijal koji se koristi u mnogim velikim infrastrukturnim projektima, Holcimovu akviziciju Teko Mining-a ove godine, čiji se visokokvalitetni agregati koriste u proizvodnji asfalta, izgradnji železnica i aplikacijama visoke čvrstoće, ili Sauter rešenja za upravljanje zgradama i automatizaciju prostorija.

Švajcarski investitori su takođe sve više zainteresovani za ulaganja u nekretnine i obnovljive izvore energije. Međutim, da bi ove investicije postale značajnije, važno je obezbediti da administrativne i pravne procedure u Srbiji budu efikasne, funkcionalne i nezavisne.

Iako nema more, kao ni Srbija, Švajcarska je uspela da maksimalno iskoristi svoje prirodne lepote i razvije vrhunski turizam. Srbija pokušava sa svojim banjama i planinama da uradi ono što ste vi uradili sa Alpima i jezerima. Nedavni dolazak renomiranog švajcarskog hotelskog brenda Mövenpick u Vrdnik, dodatno dokazuje da smo na dobrom putu. Šta nam je potrebno da još više razvijemo naš turistički potencijal? — Švajcarska i Srbija zaista imaju brojne sličnosti: otprilike su slične po veličini i broju stanovnika, nemaju izlaz na more, na raskršću su različitih kultur-

nih uticaja i ponosne su na svoju tradiciju. Obe zemlje imaju ogromno bogatstvo scenskih i kulturnih atrakcija. U Švajcarskoj je turizam postao značajan sektor privrede, i to uglavnom zahvaljujući razvoju adekvatne ugostiteljske i transportne infrastrukture. Strateški pristup Srbije da razvija sve veći broj gradova i regiona, kao što su Vrnjačka Banja, Vrdnik, Ovčarsko-kablarska klisura, Kopaonik ili Zlatibor, i da ih efikasno promoviše, može u velikoj meri da obo -

Raskošna bašta rezidencije oduzima dah bez obzira na godišnje doba

SRBIJA PRUŽA MNOGO MOGUĆNOSTI ZA PEŠAČENJE U PRIRODI, SKIJANJE, PLIVANJE, VOŽNJU KANUOM, I MNOGE DRUGE SPORTOVE NA OTVORENOM, I TO JE ZAISTA VELIKI „PLUS“ ŽIVLJENJA OVDE

gati turističku ponudu Srbije. Za razvoj jake i održive turističke industrije biće važno uspostaviti adekvatnu infrastrukturu, koja je u skladu sa najnaprednijim standardima zaštite životne sredine. Zadovoljstvo mi je da primetim da Švajcarska već podržava ovaj razvoj svojim doprinosima koji postavljaju nove standarde, npr. u železničkom saobraćaju ili u ugostiteljstvu. S obzirom na obimnu švajcarsku ekspertizu u ovim oblastima, vidim veliki potencijal za dalje proširenje naše bilateralne ekonomske saradnje.

Što se tiče prirodnih lepota Srbije, koliko su vas one očarale u protekle dve godine, koliko već živite ovde?

Kao većina Švajcaraca, i ja sam ljubitelj prirode, i mislim da i mnogi ljudi u Srbiji dele tu ljubav prema prirodi. Srbija pruža mnogo mogućnosti za pešačenje u prirodi, skijanje, plivanje, vožnju kanuom, i mnoge druge sportove na otvorenom, i to je zaista

veliki „plus“ življenja ovde. I moja supruga i ja volimo pešačenje u prirodi, a Srbija nudi obilje mogućnosti da spojimo dan pešačenja sa posetom manastiru, ruševinama srednjovekovnog zamka ili istorijskoj banji. Završiti, na primer, dan proveden u jesenjim šumama iznad Vršca, sedeći pod orahom u dvorištu vinarije u Gudurici, i degustirajući odlično regionalno vino, osećaj je kao da ste u raju.

Služili ste u nekoliko diplomatskih misija širom sveta, živeli ste i radili u različitim geografskim i kulturnim sredinama. Kako vam prija beogradski način života? Šta Beograd razlikuje od mesta poput Londona, Budimpešte, Ženeve ili Astane u Kazahstanu?

— Svaki grad ima svoj karakter ili duh koji mu daje specifična mešavina arhitekture, istorije, ljudi, hrane, vremena i drugih faktora. Beograd je umeo da iskoristi najbolje od mnogih svetova i kao takav je divno mesto za život i otkrivanje. Ima više „mediteranski” duh nego London ili Ženeva i definitivno je veoma „evropski” ako ga uporedite sa Astanom. Ono što volim u Beogradu su različite atmosfere koje možete naći od Skadarlije do Beton Hale, od Dorćola do Novog Beograda, od užurbane Knez Mihailove do mirnih obala Save… Beograd je više gradova u jednom, i uvek se može naći mesto koje odgovara vašem raspoloženju.

Ambasador ne krije da uživa u bašti rezidencije, pogotovo kao veliki ljubitelj prirode

VOZOVI SPAJAJU LJUDE I INTERESE

Stadler električni vozovi već godinama saobraćaju srpskim prugama, ali otkad je brzi voz „Soko“ postao omiljeno prevozno sredstvo na relaciji Beograd-Novi Sad, Stadler je stekao status jednog od najprepoznatljivijih švajcarskih brendova u Srbiji. Koje nove proizvode i usluge Stadler planira da plasira u Srbiji i zašto je ova saradnja mnogo više od biznisa, u intervjuu za naš magazin otkriva Željko Davidović, direktor prodaje za centralnu i istočnu Evropu u Stadler-u

Tekst: GORDANA KNEŽEVIĆ MONAŠEVIĆ

Foto: STADLER

ŽELJKO DAVIDOVIĆ, direktor prodaje za centralnu i istočnu Evropu, Stadler

Brzi voz koji saobraća između Beograda i Novog Sada dobio je na konkursu ime „Soko“, ali možda je mogao da se zove i „Željko“. Delom zato što smo svi željno iščekivali da se konačno provozamo vozom koji juri 200 km/h, a delom i zato što iza uspešne saradnje Stadler-a i Srbije stoji jedan Željko, za kojeg je cela ova priča mnogo više od poslovnog dogovora, kakve inače redovno sklapa sa ostalim zemljama u regionu. Željko Davidović je direktor prodaje za centralnu i istočnu Evropu u kompaniji Stadler, ali kad god je u prilici, napomenuće da je iz Mrkonjić Grada, malog mesta u Bosni i Hercegovini, čuvenog po mnogim viđenim ljudima, a najviše po kralju Petru Prvom, koji je pod pseudonimom Petar Mrkonjić boravio u njemu za vreme ustanka protiv Turaka. Ipak, koliko mu je važno rodno mesto, kao i Beograd, u kom je studirao i koji rado posećuje sa suprugom kad god mu se pruži prilika, važna mu je i Švajcarska, koja mu je dom poslednje 32 godine.

U mondensko skijalište Vengen, koje je često posećivao i tada njegov sportski idol Bojan Križaj, stigao je 1991, nakon završenog fakulteta. Došao je na skijanje i odmor, a onda ostao kao učitelj skijanja. Željko će reći da njegov skijaški odmor i dalje traje, s tim što je od učitelja skijanja do direktora prodaje u Stadler-u prošao veliki put i životnu školu. Shvativši da bez švajcarske diplome ne može da nađe ozbiljan posao, završio je u međuvremenu postdiplomske studije ekonomije u Sent Galenu, naučio nemački, konobarisao da bi izdržavao porodicu koju je u međuvremenu osnovao, i na kraju konačno dobio posao u struci u kompaniji koja se bavi telekomunikacijama. U njoj je napredovao kroz razne sektore, naučio sve surove lekcije kapitalizma i shvatio da želi da se bavi nečim što spaja, a ne razdvaja ljude. Tako je stigao do sektora prodaje, a onda su u njegov život ušli vozovi i kompanija Stadler za koju radi već sedam godina.

„Vozovi su nešto jako lepo. Vozovi spajaju ljude, spajaju interese. Tako i ja volim da radim, nisam samo prodavac koji zaključi pogodbu za određenu sumu novca i stavi tačku. Meni je zadovoljstvo da spojim interese, da vidim kako mogu u tome da pomognem. Saradnja Srbije i Stadler-a mogla je da se završi isporukom novih vozova, ali nije, jer smo u međuvremenu učinili mnogo malih koraka u međusobnom povezivanju, tako da je to sad jedan dug put ozbiljne saradnje“, kaže Željko Davidović.

Stadler elektromotorni vozovi već nekoliko godina zaštitni su znak srpskih pruga. U međuvremenu, navikli smo se i na komfor brzih vozova koji saobraćaju na relaciji Beograd-Novi Sad, a naručeni su i novi vozovi. Koliko je to ukupno Stadler garni-

tura koje će saobraćati prugama Srbije? — Sa Srbijom smo još 2013/2014 potpisali ugovor za 21 elektromotornu jednospratnu garnituru, koje su isporučene i uveliko saobraćaju. Prošle godine isporučili smo tri dvospratne elektromotorne garniture, takozvane brze vozove, koji su, koliko vidim, postali vrlo popularni, što je jako dobro. To je podiglo popularnost i ostalih električnih vozova, a prednost putovanja vozom je velika: putnici se ne umaraju, ne koriste automobile, sigurnije je, nema udesa, udobnije je, čistije je i, što je veoma važno, nema zagađenja ni saobraćajnih gužvi. Mnogo mojih kolega često mi se javlja dok se voze brzim vozom do Novog Sada, oduševljeni su kako brzo stignu, i to je sve jako pozitivno. Mislim i da je predsednik Srbije, gospodin Vučić, mnogo doprineo popularnosti tih vozova jer se više puta vozio u njima i čak davao intervjue u vozu. Srbija je prošle godine od Stadler-a naručila još 18 jednospratnih elektromotornih vozova i njihova isporuka će početi krajem iduće godine. To će onda biti ukupno 42 Stadler garniture na srpskim prugama.

UKOLIKO SE OTVORI PROSTOR, STADLER BI VEOMA RADO PONUDIO SVOJE PROIZVODE I ZA BEOGRADSKI METRO, KOJI SU PO DIZAJNU I KVALITETU ZAISTA VRHUNSKI

Kada su tri brza voza stigla u Srbiju, bili su to prvi brzi vozovi koji su isporučeni u Istočnoj Evropi. Da li su u međuvremenu vaši brzi vozovi počeli da saobraćaju još nekim prugama u ovom delu Evrope, osim u Srbiji? — Ne, Srbija je i dalje ispred svih jer nijedna zemlja u tom delu Evrope još nije napravila pruge za brze vozove. U istočnoj Evropi niko još osim nas nema prugu za brze vozove. U Mađarskoj saobraćaju dvospratni vozovi, ali njihova maksimalna brzina je 160 kilometara na čas, jer još nemaju odgovarajuću prugu. Jeste da je deonica „brze pruge“ u Srbiji kratka, samo od Beograda do Novog Sada, ali cilj je da se ona širi i napreduje do Subotice, a onda da se spoji sa Budimpeštom, a kasnije i prema Nišu, odnosno dalje na jug Srbije. Prilikom nedavne posete srpske delegacije Švajcarskoj, na čelu sa prethodnim ministrom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Tomislavom Momirovićem, najavljeno je da će Srbija od Švajcarske kupiti hibridne vozove za deonice koje još nisu elektrifikovane. Hoće li i to biti Stadler vozovi?

— Delegacija je tada posetila državnu kompaniju Švajcarske Federalne Železnice (SBB), od koje su čuli njihova iskustva i savete. Zaključak je da je za Srbiju najbolje da kupi vozove koje može da koristi i sada i kasnije. Hibridni vozovi, na koje je gospodin Tomislav Momirović mislio, su, u stvari, dizel vozovi, koji po potrebi mogu da se prebace na električni pogon. Sada mogu da se koriste na deonicama koje nisu elektrifikovane, a kad se steknu uslovi, apgrejduju se da funkcionišu kao električni vozovi. Stadler ima u svojoj ponudi i takve vozove, od nas ih, recimo, kupuju Italijani i Slovenci. Takvi vozovi saobraćaju u mnogim evropskim gradovima, poput Ciriha, Berlina, i obično povezuju naselja na periferiji sa centrom grada. Da li će ih Srbija i kupiti od nas, ne znam, prvo treba da se raspiše tender za javnu nabavku.

Do sada je Stadler uvek dobijao tendere za nabavku novih vozova za Srbiju. Jesu li zaista vaše ponude bile toliko povoljnije?

— Jesmo, uvek smo dobijali tendere i ja sam zaista srećan zbog toga jer sam se, kao neko ko je poreklom sa ovih prostora, i lično trudio da ponude budu povoljnije, da cena bude niža, rokovi isporuke brži. Ali nisu samo brojevi nešto što odlučuje. Emocije su još uvek kod ljudi važne. Kada nestane njih, onda će ovo biti neka nova planeta. Tako da možemo reći da je, zapravo, u pozadini cele ove poslovne saradnje, bio jedan mali Željko iz Mrkonjić Grada, koji se potrudio malo više oko obe strane, a sve zato što mi je velika želja da sutra moji unuci, kad se provozaju vozom po Srbiji, ili tramvajem u Beogradu, kažu: „Ovo su vozovi i tramvaji našeg dede!“ Znači, nije samo posao u pitanju, jer ja ove vozove i tramvaje prodajem i ostalim zemljama centralne i istočne Evrope.

Važne su i emocije. Zato su i susreti delegacije Stadlera-a i predstavnika srpske vlasti uvek bili više od običnog poslovnog sastanka. Znate, vlasnik Stadlera, Peter Špuler, je milijarder, ali veoma mu je imponovalo kad se sa predsednikom Srbije vozio zajedno vozom i kad mu je Aleksandar Vučić priredio vr-

VOLELI BISMO DA STADLER TRAMVAJI BUDU ZAŠTITNI ZNAK BEOGRADA, I DA TO BUDU TRAMVAJI IZUZETNOG KVALITETA – ONI KOJI NE TRUCKAJU KAD SE ŠINE ISKRIVE I KOJI NE STVARAJU VIBRACIJE NA OKOLNIM ZGRADAMA

hunsko gostoprimstvo u Salonu 1905, u zgradi Geozavoda, u prisustvu najviše državne delegacije. Takav prijem i druženje zaista su uticali da nas Peter Špuler zavoli kao narod, pa da potom, na najvišem nivou, uzvrati gostoprimstvo u Švajcarskoj našoj delegaciji, uz prisustvo naših diplomatskih predstavnika – konzula Mihaila Šaulića i ambasadora Gorana Bradića. I eto, tako je krenula saradnja Srbije i Stadler-a. Tako to i treba da funkcioniše na državnom nivou.

Peter Špuler je, sa delegacijom Stadler-a, ponovo bio u Srbiji početkom ove godine, u poseti MIND parku u Kragujevcu, kada je najavljena mogućnost da se u okviru MIND parka pokrene proizvodnja komponenata za šinska vozila, a možda i kompletnih vozova za Stadler. Dokle se stiglo sa ovim pregovorima? — To što je gospodin Bratislav Milanović napravio sa

Delegacija Stadler-a u Srbiji sa predsednikom Aleksandrom Vučićem

MIND parkom u Kragujevcu je svetskog formata i za veliko je poštovanje. S druge strane, Stadler se progresivno širi iz godine u godinu, i bilo je sasvim logično da prenesemo deo proizvodnje u Kragujevac, kad su već takvi uslovi, a ne da, recimo, forsiramo širenje proizvodnje u Poljskoj, gde smo već probili sve granice proizvodnih kapaciteta. Jesmo se dogovarali da se u MIND parku pokrene proizvodnja delova za šinska vozila, ali to se sve odigralo sedam dana pred početak rata u Ukrajini. Kad je krenuo rat, usledile su neverovatne i nekontrolisane reakcije zemalja, i naš vlasnik je odlučio da stopiramo sva dalja širenja, dok situacija ne bude malo jasni -

ja. On je tada prepoznao da ovaj sudar, koji se desio u Ukrajini, nije samo događaj za jedan dan, da će to da napravi neki novi trend u svetu. Bez obzira na sve okolnosti, mi ponovo idemo u MIND park, između ostalog i zbog ideje da tamo proizvodimo neke komponente za tramvaje. A Beogradu trebaju novi tramvaji.

Kakvi tramvaji su najbolji na Beograd? — Voleli bismo da Stadler tramvaji budu zaštitni znak Beograda, i da to budu tramvaji koje odlikuje izuzetan kvalitet – oni koji ne truckaju kad se šine iskrive i koji ne stvaraju vibracije na okolnim zgradama. Svi gradovi sveta suočeni su sa istim izazovima kad je reč o tramvajskim prugama, a to je da usled vremenskih okolnosti – jakih mrazeva i minusa zimi, i jakih vrućina i sunca leti – dolazi do izvesnih devijacija pruga. Onda one moraju da se se servisiraju na svake dve, tri godine. To sebi mogu da priušte bogati gradovi zapadne Evrope, poput Helsinkija, Ciriha i Stokholma. Gradovi istočne Evrope, zbog manjka sredstava, takvo servisiranje infrastrukture rade nakon malo dužih vremenskih intervala, na primer, na sedam do osam godina. Kao posledicu toga, imamo pojačane devijacije pruga, koje opet uzrokuju dodatne vibracije i truckanja prilikom vožnje. Pritom, oštećenja šina, kao i tramvajskih točkova, u takvim uslovima znatno su povećana, što doprinosi i povećanju troškova i za grad i za operatera. Da bi se takav efekat izbegao ili maksimalno umanjio, Stadler je razvio specijalno postolje tramvaja, koje se u donjem voznom delu prilogađa-

Peter Špuler, vlasnik Stadler-a, i Željko Davidović, prilikom posete Beogradu

Brzi vozovi koje je Srbija kupila od Stadler-a, i dalje su jedini brzi vozovi koji saobraćaju u istočnoj Evropi

Stadler u svom portfoliju ima i veliki izbor metro vozila, vrhunskog dizajna i kvaliteta

va neravninama pruga, a u gornjem delu stabilizuje tramvaj. Tako, s jedne strane, ne dolazi do dodatnih oštećenja pruga i točkova tramvaja, a s druge strane, putnici ne osećaju truckanje i vibracije. Jedno zaista odlično rešenje. Iako smo takvo postolje razvili uglavnom zbog prepoznate potrebe tržišta istočne Evrope, interesantno je da je grad Milano odmah kupio takve tramvaje, a zatim i Sarajevo. Beograd ima jednu od najzahtevnijih topografija za tramvajski saobraćaj u Evropi i siguran sam da bi ovakvo tehničko rešenje bio pun pogodak za njega.

Da li se pominjala mogućnost da se u perspektivi od Stadler-a nabavljaju vozovi i za Beogradski metro? — Kad je metro u pitanju, mislim da to spada u domen međudržavnog ugovora između Srbije i Francuske, koja je Srbiji obezbedila kredit od oko 500 miliona evra. Ukoliko se otvori prostor, Stadler bi veoma rado ponudio svoje proizvode i

ŠVAJCARSKI TRAMVAJI RADE KAO ŠVAJCARSKI SAT

za Beogradski metro, koji su po dizajnu i kvalitetu zaista vrhunski. Po ugledu na taj kredit Francuske, došli smo na ideju da i Stadler bude inicijator jednog kredita koji bi osiguralo Švajcarsko državno izvozno osiguranje, i to pod vrlo povoljnim uslovima. Kredit bi obuhvatio oko 800 miliona evra za vozove i 400 miliona evra za tramvaje, a u to su uključena i sredstva za izgradnju servisnih stanica koje su potrebne za održavanje šinskih vozila. Međutim, ispostavilo se da Švajcarska, kao konfederacija, nema ustavno ovlašćenje da sklapa međudržavne ugovore, tako da sad ispitujemo mogućnosti kako bi ovaj kredit mogao da se realizuje.

Da nam je Švajcarska očigledno uzor i podrška u daljem unapređenju železničkog saobraćaja, govori i nedavna radna poseta naše delegacije Švajcarskoj, gde se razgovaralo upravo o reorganizaciji železničkog transporta Srbije. Na koje još načine, osim isporukom novih vozova, Stadler

„Prošle godine, u septembru, podržali smo ambasadu Švajcarske u Beogradu u organizaciji proslave malog jubileja – obeležili smo 20 godina otkako je Švajcarska poklonila Beogradu 115 tramvaja. To su oni zeleni i žuti tramvaji, koji možda izgledaju staromodno, ali i danas rade besprekorno. To je bilo posle NATO bombardovanja SRJ, u vreme kad sa Srbijom niko iz sveta nije želeo da sarađuje, a Švajcarska je bila jedina zemlja, koja je, bez ikakvih uslova, dala veliki poklon Beogradu. To su bili sve servisirani tramvaji, uz koje je stiglo mnogo rezervnih delova, i koju su, kako kažu vozači GSP-a, i danas sigurniji za vožnju od onih novih, crvenih. Kažu da rade kao švajcarski sat“, kaže Željko Davidović.

— Ljudi koji rade u GSP-u i Srbija vozu izuzetni su stručnjaci svetskog ranga i to se uvek vidi u susretima poput ovih, kakva je bila poslednja poseta srpske delegacije Švajcarskoj. Upravo je problem nedostatka novca naterao naše ljude da savladaju sve tehničke probleme i napravio stručnjake od njih, što svaki put izazove divljenje kolega sa zapada. Ipak, kompletno funkcionisanje železničkog saobraćaja sada treba dići na mnogo viši nivo. Budući da je Stadler isporučilac vozova za Srbiju i kompanija koja je svaki dan na vezi sa kolegama iz Srbije, zajedno radimo na školovanju, kao i svakodnevnim treninzima osoblja koje radi na servisiranju naših vozova. Mislim da je ta saradnja na zaista odličnom nivou.

Pored odlične saradnje u vezi sa šinskim vozilima, imamo i interesantne primere saradnje na drugim nivoima. Jedan od važnijih je zasigurno poseta dr Ansgara Brokmejera, izvršnog potpredsednika prodaje i marketinga u Stadler-u, zamenika CEO i člana izvršnog odbora naše kompanije, Saobraćajnom fakultetu u Beograd, u martu ove godine. Gospodin Brokmejer održao je gostujuće predavanje o poteškoćama u razvoju brzih vozova i pobudio veliko zanimanje. To je podstaklo i Mašinski fakultet u Beogradu da nam pošalje predloge saradnje koja bi, između ostalog, obuhvatala razmenu studenata i studentsku praksu u Stadler-u. Trenutno razrađujemo mogućnost takve saradnje i bilo bi nam izuzetno drago da ugostimo i pružimo priliku studentima iz Srbije da svoja prva iskustva u razvojnim projektima steknu upravo u nekim od istraživačkih centara Stadler-a.

Stadler je jedna od vodećih kompanija za proizvodnju

šinskih vozila sa više od 14.000 zaposlenih u više od deset zemalja širom sveta. Ove godine obeležili ste 80 godina od osnivanja. Šta je ključ ovako dugotrajnog i razgranatog uspeha i koja vrsta proizvoda vam je trenutno najtraženija?

— Da vam kažem, ključ uspeha nije jedna stvar. Naš vlasnik kupio je ovu kompaniju 1989. godine, kada je imala samo 18 radnika. Dobio je od banke kredit od pet miliona franaka, i krenuo da motiviše ljude da dođu kod njega da rade, uz obećanje da će napraviti svetski brend. Kako je tada radio, tako radi i danas. On je osoba koja pravi tim. Za njega je to više strast, nego biznis. A takvi smo i svi mi koji radimo u Stadler-u. Naravno da radimo za platu, ali i nas vodi strast i neverovatno smo timski povezani. Naš slogan je: „Ne postoji nešto što ne može.“ Ne robujemo korporativnim pravilima, Peter kao vlasnik brzo donosi odluke da li nešto može ili ne može i onda mi svi u tom pravcu guramo. Ume odlično da motiviše ljude i vrlo je fer, svoj uspeh i svoju dobit uvek deli sa svim radnicima. Ljudi ga veoma vole, i to ne samo u našoj kompaniji, nego u celoj Švajcarskoj, veoma je pozitivna ličnost.

Što se tiče trendova, trenutno je u Evropi u modi zelena tehnologija, tako da sad najviše razvijamo vozove na baterije i na vodonik. Mi taj projekat razvijamo već četiri, pet godina. Obavili smo mnogo testova, koji su, inače, neverovatno skupi. Pored vozova na vodonik i baterije, razvijamo i hibridne vozove, koji su vrlo traženi na tržištu. U ponudi imamo i tramvaje izuzetnog kvaliteta, koji imaju minimalne troškove eksploatacije. U svakom slučaju, naš razvojni tim svaki dan razmišlja kako da unapredi proizvode, tako da nam je portfolio, što se tiče kvaliteta, vrhunski.

može da doprinese modernoj tranziciji srpske železnice?

Predlog novog Stadler tramvaja za Beograd

PAMETNE KUĆE: NOVA KULTURA STANOVANJA

U trenutku kada cene energenata i električne energije dostižu svoje istorijske maksimume, pametne kuće nameću se kao jedno od najefikasnijih rešenja koje će nam pomoći da uštedimo energiju. Saznajte kako nam pametne kuće olakšavaju život, koje su prednosti ABB pametnih sistema i kako izgleda njihova primena u projektu Novi Dorćol

Projekat Novi Dorćol

Ako bismo morali da izdvojimo jednu reč koja bi obeležila tehnološki napredak 21. veka, siguran izbor bi bio pridev pametan. Nosimo pametne satove, koristimo pametne telefone i gledamo program na pametnim televizorima. Čak i predmeti kao što su stolice, lampe i čaše, u savremenom društvu postali su „pametni“. Izgleda da je široka upotreba ove odrednice donekle obesmislila početnu ideju, pa se danas s pravom može postaviti pitanje o njenom pravom značenju.

U tehnološkom svetu, rekli bismo da je neki uređaj „pametan“ ukoliko poseduje neki vid „inteligencije“, odnosno ako je u stanju da na neki način „razmišlja“. Isto važi i za pametne kuće, koje ne omogućavaju samo daljinsko upravljanje uređajima. Ovi inteligentni sistemi pružaju komfor i bezbednost u svakom trenutku.

KAKO RAZMIŠLJA PAMETAN OBJEKAT

Na Zapadu je dobro poznat koncept pametnih kuća, dok je u Srbiji tek neznatan broj ljudi upoznat sa prednostima novog načina življenja. Kako objašnjava Vladimir Šijačić, direktor kompanije Pametan stan, i distributer i sistem integrator kompanije ABB, smart objekti „razmišljaju“ po unapred određenim pravilima koje je zadao instalater sistema ili sami korisnici. Dakle, ovde se ne radi o veštačkoj inteligenciji koja autonomno donosi odluke, stoga budite spokojni, jer pametne kuće neće preuzeti kontrolu nad vašim životima.

Smart objekat, bilo da je reč o kući, stanu ili poslovnom prostoru, osmišljen je da bi olakšao život korisniku i učinio ga ekonomičnijim. Automatizovano upravljanje električnim instalacijama, kao što su rasveta, roletne, motorne tende, grejanje i hlađenje, kao i upravljanje kućnim uređajima, osiguraće njihovu optimalnu upotrebu, a nama lagodno stanovanje bez potrebe da razmišljamo o mnogobrojnim detaljima. Takođe, u pametnim objektima svi uređaji će biti propisno isključeni, čime se uvećava bezbednost stanovanja, a to saznanje nama pruža miran san.

Bilo da smo na poslu ili u kući, naš dan se često sastoji od obavljanja rutinskih radnji koje ne variraju mnogo iz dana u dan. Odlazak na posao u određeno vreme podrazumeva zaključavanje kuće, podešavanje temperature grejanja ili hlađenja i uključivanje alarmnog sistema, a sve ove radnje mogu biti automatizovane kako bismo uštedeli vreme i bili sigurni da smo ih zaista i obavili.

Šijačić objašnjava da za svaku od ovih situacija možemo imati „scenario“ koji će pokrenuti niz rad-

nji na električnim instalacijama i uređajima u domu i time u kratkom roku uskladiti ambijent sa našim potrebama.

„Ukoliko, na primer, želite da gledate film, možete pokrenuti scenario „gledanje filma”, koji će automatski zamračiti prostoriju, uključiti televizor, ponuditi vam listu filmova i obaviti druge radnje, kako biste imali idealno okruženje za gledanje filma“, objašnjava Šijačić i dodaje da isto važi za ostale scenarije kao što je „odlazak na spavanje“, „odlazak na putovanje“ i drugo. Smisao smart home sistema je da se niz radnji objedini kako ne bismo morali da šetamo od prekidača do prekidača i pritiskamo ih ili kako ne bismo držali desetak daljinskih upravljača na stolu, što svakako nije najpraktičnije rešenje.

UŠTEDA SVAKOG KILOVATA

Rast cena energenata i električne energije u poslednjih nekoliko meseci naveo nas je da češće proveravamo da li su u našem domu isključena sva svetla i kućni uređaji koji se aktivno ne koriste. Sa pametnim kućama o tome ne moramo da brinemo. Štaviše, možemo da budemo sigurni da su uređaji bili uključeni samo kada je potrošnja struje bila najmanja.

PAMETAN OBJEKAT MOŽE DA NAM UŠTEDI DO 40 ODSTO TOPLOTNE I ELEKTRIČNE ENERGIJE

Recimo da želimo da tokom grejne sezone uključujemo grejanje u četiri ujutru, jer je struja tada najjeftinija, ali nikome se baš ne dopada ideja da tako rano ustaje iz toplog kreveta. U pametnoj kući postoji rešenje i za to. Grejanje će biti programirano da se uključi u cik zore, obezbeđujući nam komfor i maksimalnu uštedu.

Prema rečima Vladimira Šijačića, ušteda energije najveća je na grejanju i hlađenju objekta, a najmanja na rasveti, budući da su tržištem ovladale LED svetiljke koje same po sebi ne troše mnogo. Ipak, kad je reč o spoljnoj rasveti, ne moramo da brinemo o vremenu kad svetiljke treba uključiti, jer je pametna kuća opremljena tajmerom koji tačno „zna“ kada zalazi sunce i kada je potrebno dodatno osvetljenje. Kad se sve uzme u obzir, treba znati da pametan objekat može da nam uštedi do 40 odsto toplotne i električne energije, ističe Šijačić.

ŽIČNI I BEŽIČNI PAMETAN SISTEM

Ako vam se dopada ideja da vaš dom radi za vas i obavlja većinu rutinskih radnji, bilo bi dobro da zna-

te kad i kako ga možete instalirati. Šijačić objašnjava da su korisnicima na raspolaganju žični i bežični pametni sistemi, pri čemu žični podrazumevaju postavljanje dodatnih instalacija tokom gradnje. Stoga je najbolje razmišljati o pametnom sistemu već tokom inicijalne faze izgradnje objekta i u dogovoru sa arhitektama, budući da žični sistemi nude veću stabilnost i bezbednost komunikacije u poređenju sa bežičnim sistemima.

Povezivanje se odvija na nivou ’cloud to cloud’ pri čemu su na prvom mestu sigurnost komunikacije od spoljnih upada i kontinuirano poboljšanje komunikacije“, kaže Šijačić.

PREDNOSTI PAMETNOG SISTEMA

ABB-FREE@HOME Kompanija ABB je iznedrila brojna tehnološka rešenja koja vladaju tržištima širom sveta, a jedno od njih je pametni sistem ABB-free@home koji postaje sve popularniji i na našim prostorima.

ABB-free@home naslanja se na KNX sistem koji ima tradiciju dužu od 30 godina. ABB-free@home sistem potpuno je otvoren za sve proizvođače, što znači da u kući možemo imati brojne uređaje različitih proizvođača koji će uspešno međusobno komunicirati.

Gotovo svi pametni sistemi koje distribuira kompanija Vladimira Šijačića dolaze iz pogona proizvođača ABB. Ova kompanija je poznata po svom idealnom rešenju za komunikaciju sa drugim uređajima.

„Komunikacija između pametnog sistema ABBfree@home i drugih uređaja odvija se po sistemu ’cloud to cloud’. ABB praktično ima svoj cloud na kome se nalaze informacije o vašem sistemu, a uređaji kao što je veš mašina u vašem domu ima svoj cloud na kome se nalaze pripadajuće informacije.

Dejan Dešić, menadžer prodaje segmenta zgradarstvo, transport i infrastruktura kompanije ABB, ističe da ovaj sistem korisnicima nudi mogućnost koju nemaju u KNX sistemu budući da im više nije neophodan programer.

„Korisniku više nije neophodan sistem integrator koji njegovu opremu mora da isprogramira i koji, svaki put kada korisnik želi nešto da promeni, mora da dođe u korisnikov stan da izmeni softver i da onda sve funkcioniše na drugi način. Sa sistemom ABB-free@home, korisnik je izbegao trošak angažovanja programera. Sad je on taj koji može da obavi ovaj zadatak kad god poželi i prilagodi ga svojim

životnim navikama. Druga prednost ovog sistema je ta što je oprema jednog proizvođača kao što je ABB, cenovno značajno povoljnija od opreme za KNX sistem“, kaže Dešić.

Prema njegovim rečima, prvi smart objekat u Srbiji nikao je u Beogradu na Terazijama, a kasnije su se nizali poslovni objekti, kao što su zgrada kontrole letenja u Surčinu i luksuzne vile, dok se u novije vreme sve više razmišlja o sistemima smart home i u masovnoj stambenoj gradnji.

Nedavno su i investitori projekta Novi Dorćol prepoznali prednosti koje smart home sistem može da im omogući, te su se opredelili za kompaniju ABB kao pouzdanog proizvođača koji je prisutan na svim kontinentima.

U objekat Novi Dorćol, površine 16.800 kvadratnih metara, isporučeno je 4.300 smart home uređaja za 225 stanova. Kreirano je 950 scenarija, a na objektu je postavljeno i šest meteoroloških stanica koje kori-

ABB TEHNOLOGIJA ZA ODRŽIVU BUDUĆNOST

snike obaveštavaju o vremenu i upozoravaju na opasne situacije.

Sve govori o tome da na našim prostorima vreme pametnih objekata tek dolazi, a u pripremi su brojni projekti koji će zadovoljnim korisnicima štedeti energiju i omogućiti maksimalan komfor. U trenutku kada cene energenata i električne energije dostižu svoje istorijske maksimume, pametne kuće nameću se, zajedno sa obnovljivim izvorima energije i drugim merama energetske efikasnosti, kao efikasno rešenje koje će nam pomoći da premostimo energetsku krizu. ABB d.o.o.

Bulevar Peka Dapčevića 13, Beograd +381 11 3094300, RS-office@abb.com www.abb.rs

ABB je vodeća svetska inženjering kompanija koja pokreće transformaciju društvenog i industrijskog razvoja, u cilju postizanja produktivnije i održivije budućnosti. Povezujući softverska rešenja sa portfoliom elektroenergetike, robotike, automatizacije i elektromotornih pogona, ABB pomera granice tehnologije i njen uticaj podiže na više nivoe. Na temeljima 130 godina duge tradicije, koja se zasniva na modelu izvrsnosti, iza uspeha ABB-a stoji 105.000 talentovanih ljudi u više od 100 zemalja. ABB je prisutan u Srbiji od 1990.

Novi Dorćol: na objektu je postavljeno šest meteoroloških stanica koje korisnike upozoravaju na opasne situacije

LAFARGE ZELENI BETON NOVA KULTURA GRADNJE

Razvoj niskougljeničnih rešenja deo je poslovne strategije kompanije Lafarge Srbija, koja poslednjih nekoliko godina intenzivno radi na razvoju zelenog portfolija inovativnih građevinskih materijala, prilagođenih principima održivosti

Poslovna zgrada GTC X, Novi Beograd

Prema podacima Ujedinjenih nacija, gradovi proizvode više od 60% svetske emisije gasova staklene bašte, ali su takođe i ključni akteri za savladavanje klimatskih promena. Očekuje se da će oko 70 odsto svetske populacije živeti u gradovima do 2050. godine, uz dodatnih 2,5 milijardi ljudi. Demografski rast i urbanizacija direktno podstiču gradnju; predviđa se da će usled toga, godišnja svetska proizvodnja betona, sa sadašnjih 4,5 milijarde tona, porasti na čak 5,5 milijardi do sredine 21. veka. Sa druge strane, proizvodnja cementa, glavne vezivne komponente betona, odgovorna je za oko 7% emisija CO2 u svetu. Moderno graditeljstvo ne možemo zamisliti bez cementa i betona, za koje globalno ne postoji jednako dostupna i efikasna alternativa. Imajući u vidu navedene podatke, postaje jasnije kolika je odgovornost proizvođača građevinskih materijala po pitanju zaustavljanja negativnog uticaja klimatskih promena.

Tranzicija prema ugljenično neutralnoj budućnosti moguća je samo ako taj princip uključimo u gradnju, a održiva gradnja započinje već u fazi projektovanja, gde se izborom građevinskih materijala može smanjiti štetan uticaj na prirodu.

Razvoj niskougljeničnih rešenja deo je poslovne strategije kompanije Lafarge Srbija, koja poslednjih nekoliko godina intenzivno radi na razvoju zelenog portfolija inovativnih građevinskih materijala, prilagođenih principima održivosti.

Lafarge ECO portfolio uključuje ECOPact zeleni beton, ECOPlanet zeleni cement i zelena veziva za infrastrukturu. Usled niske emisije CO₂ po toni materijala, svi navedeni proizvodi ispunjavaju zahteve vodećih zelenih sertifikata – LEED, BREEAM, DGNB, WELL, EDGE.

Zaposleni u Lafarge Srbija pružaju punu podršku svojim kupcima kako bi im pomogli da smanje ugljenični otisak njihovih zgrada i infrastrukture, odnosno, da grade bolje i više uz manju potrošnju resursa. To je jedini način da napredak gradimo za ljude i planetu istovremeno.

ECOPACT – ZELENI BETON

ECOPact je robna marka Holcim Grupe za betone koji imaju najmanje 30% pa do 90% manji ugljenični otisak od betona proizvedenog prema industrijskom standardu, uz zadržavanje istih karakteristika i efikasnosti koja se zahteva od betona. Receptura za ECOPact izrađuje se prema zahtevima za čvrstoću i klasu izloženosti, u zavisnosti od namene u projektnoj dokumentaciji.

ECOPact betoni su po svojim fizičko-mehaničkim svojstvima (čvrstoća, vodonepropustljivost i otpornost) uporedivi ili čak napredniji u odnosu na standardne betone, dok su tehnološka svojstva svežeg ECOPact-a (homogenost, ugradljivost, kohezivnost, stabilnost

i obradivost) u istom rangu sa konvencionalnim betonima. Pogodni su za sve armirano-betonske elemente, dok se sam proces proizvodnje, isporuke i ugradnje zelenih betona ne razlikuje od uobičajenog.

Kao i kod standardnih proizvoda, sam proces proizvodnje zelenih proizvoda –cementa i betona, zahteva kontrolu i praćenje kvaliteta, kako repromaterijala, tako i finalnog proizvoda. Kasnije, kroz stabilne procesne parametre, konstantnost u performansama je zagarantovana.

ECOPact je u našoj ponudi dostupan kupcima u Srbiji od 2021. godine, a od 2022. je dostupan i ECOPact Prime, sa 55% manje ugljeničnog otiska.

SVI LAFARGE PROIZVODI IZ ECO PORTFOLIJA ISPUNJAVAJU ZAHTEVE VODEĆIH ZELENIH SERTIFIKATA – LEED, BREEAM, DGNB, WELL, EDGE

Dizajniran na bazi cementa niske toplote hidratacije (CEM II/BM(S-V)42,5N LH), zeleni beton zadovoljava najširu paletu komercijalnih zahteva. Pogodan je za sve armirano-betonske elemente. Niska toplota hidratacije, kao i visoka trajnost i čvrstoća, čine ga idealnim za izradu masivnih temelja i šipova za izgradnju mostova. Pogodan je za sve klase izloženosti betona u agresivnim sredinama zahvaljujući svom hemijsko-mineraloškom sastavu, kao i izradu betona otpornih na dejstvo mraza XF3 (max150 ciklusa).

NAŠI PROJEKTI SA ECOPACT BETONOM

Do sada se primena ECOPact betona odlično pokazala u izgradnji industrijskih kompleksa, od kojih ovom prilikom izdvajamo fabriku za proizvodnju pneumatika u Inđiji, kao i izgradnju logističko-distributivnog centra u Šimanovcima.

Što se tiče rezidencijalnih projekata u Beogradu, ECOPact se trenutno isporučuje na više projekata koji su se opredelili za zelenu gradnju, birajući materijale za humaniji životni i radni prostor, a među njima su projekti Belgrade Waterfront – Libera, Sole i Scala, kao i stambeno-poslovni kompleks Novi Dorćol. ECOPact je takođe korišćen u izgradnji nedavno otvorene poslovne zgrade premium klase GTC X na Novom Beogradu, koja je, zahvaljujući visokim standardima zelene gradnje i energetske efikasnosti, dobila LEED Gold sertifikat.

Naša očekivanja su da će potražnja zelenih materijala na tržištu biti sve veća, jer osim smanjenog uticaja štetnih gasova na životnu sredinu, ovi materijali imaju i poboljšane karakteristike kada su u pitanju pojedine aplikacije.

DANIEL BERG, direktor projekta USAID Serbia Better Energy

BOLJA ENERGIJA ZA VEĆU ENERGETSKU EFIKASNOST

Petogodišnji USAID projekat Better Energy (Bolja energija) fokusiran je na unapređenje energetske efikasnosti na opštinskom nivou i povećanje korišćenja OIE u Srbiji. O dosadašnjim rezultatima projekta i lokalnim primerima dobre prakse, razgovaramo sa direktorom projekta Danielom Bergom

Tekst: GORDANA KNEŽEVIĆ MONAŠEVIĆ

Prošlo je tačno godinu dana otkako je USAID pokrenuo projekat Serbia Better Energy, sa ciljem ne samo da finansijski podrži projekte unapređenja energetske efikasnosti na lokalnom nivou, nego i da utiče na promenu stava prema ovakvim energetskim ulaganjima. Direktor projekta Daniel Berg zadovoljan je šta je tim projekta postigao za kratko vreme, posebno što okolnosti nisu uvek bile lake. „Projekat Better Energy pokrenut je u pravo vreme, kada možemo da pomognemo u rešavanju nekih od posledica tekuće energetske krize, kao i da pomognemo Srbiji da ispuni svoje obaveze u vezi sa globalnim i lokalnim merama zaštite životne sredine”, kaže Daniel Berg na početku intervjua.

Šta sve obuhvata projekat Better Energy i kakvi su očekivani rezultati?

— Better Energy nastoji da pokaže da su energetski efikasne mere moguće i finansijski opravdane. Naš projekat prvenstveno je usmeren na lokalne javne i privatne partnere da usvoje nove proizvode ili prak-

Foto: USAID

se. Radimo na poboljšanju snabdevanja energijom, tako što, na primer, pomažemo toplanama da usvoje energetski efikasne tehnologije, koje im omogućavaju da efikasnije isporučuju grejanje građanima. Radimo i sa potrošačima, sa fokusom na višeporodične stambene zgrade. Ove zgrade predstavljaju jednu od najočiglednijih prilika za uštedu energije jer često izgube više od 50 odsto isporučene energije. Međutim, da bi se ove zgrade nadogradile, neophodno je ubediti vlasnike u prednosti poboljšane energetske efikasnosti, zbog čega sa Ministarstvom rudarstva i energetike radimo edukativnu kampanju. I ono što je možda najvažnije, radimo na tome da se olakša finansiranje mera energetske efikasnosti. Zbog toga sa Vladom, donatorima i komercijalnim investitorima sarađujemo na razvoju održivih finansijskih mehanizama.

Koje su bile vaše glavne aktivnosti do sada i da li već postoje primeri dobre prakse u podizanju energetske efikasnosti u srpskim opštinama? — Godinu smo započeli pregledom tehničkih i finan-

PROJEKTI

sijskih kapaciteta na lokalnom nivou – u opštinama, u toplanama i sa skupštinama stanara zgrada. Želeli smo da čujemo od lokalnih komunalnih menadžera kako možemo da im pomognemo i šta oni vide kao prepreke za ulaganje u unapređenje energetske efikasnosti. Zatim smo osmislili obuke i alate koji bi im pomogli da razmotre najbolje investicije za poboljšanje njihove efikasnosti. Sličan alat je razvijen i za stambene zgrade.

U Somboru, Nišu i Knjaževcu realizovali smo grantove u ukupnom iznosu od oko 200.000 dolara koji će im na različite načine pomoći da smanje troškove goriva. Možda mi je najdraži projekat unapređenje podstanice Knjaževačke toplane koja opslužuje gradski vrtić „Bajka“. Grad je ranije sproveo mere energetske efikasnosti u ovom objektu. Nova podstanica obezbediće deci udobno i zdravo okruženje za učenje i igru, i trebalo bi da bude 20-30% efikasnija, uz smanjenu upotrebu mazuta i biomase. Sada pokrećemo prve pilot grantove za višeporodične stambene zgrade, zajedno sa bespovratnim sredstvima koje obezbeđuje Vlada. Nadamo se da će nam poslužiti kao primer da pokažemo da se starije zgrade mogu efikasno energetski nadograditi i da se investicija isplati zbog uštede u računima za energiju.

Ukupan fond projekta je 10 miliona dolara. Za šta je namenjena ova suma novca i kako lokalni projekti mogu da dobiju vašu podršku?

— Budžet od 10 miliona dolara namenjen je za tehničku pomo ć našeg stručnog tima inženjera i savetnika, a takođe se distribuira i u obliku grantova i podugovora za radove i politiku podrške. Komunalni projekti odabrani su 2022, na osnovu predloga desetak komunalnih preduzeća. Oni su uspešno završeni na vreme pred ovogodišnju zimsku grejnu sezonu. Tokom projekta Better Energy očekujemo da će 10 miliona dolara, i kroz našu politiku podrške i kroz grantove, maksimalno podstaći zajedničke investicije. Na primer, naše prve grantove su sufinansirala sama komunalna preduzeća. Isti slučaj će biti i sa našim prvim projektima energetske sanacije stambenih zgrada koji su trenutno u pripremi. Najveći uticaj biće očigledan kada promenimo stavove prema ulaganju u energetsku efikasnost i lokalne obnovljive izvore energije, što će, nadamo se, uticati na značajno povećanje investicija u ovaj prioritet.

Kako da pove ć amo broj prozjumera i korišćenje solarne energije u Srbiji i kako se Beograd, sa toliko stambenih zgrada, uklapa u ovaj solarni koncept?

— Fotonaponska energija svih vrsta definitivno može dati važan doprinos energetskom miksu i energetskoj bezbednosti Srbije. Cena fotonaponskih sistema je značajno pala u poslednjih 20 godina i danas zemlje u regionu dobijaju sve veći udeo svoje energije iz fotonaponskih i drugih OIE. Prozjumeri mogu da iskoriste prednosti praznih krovova kroz OIE malih kapaciteta. Vlada Srbije, pak, može da utiče na povećanje broja prozjumera pojednostavljivanjem i regulisanjem procesa izdavanja dozvola i ugovaranja. Vlada takođe može da smanji sve naknade i ublaži nepotrebna fiskalna opterećenja za prozjumere. Što se tiče potencijala, zgrade sa ravnim krovovima, na kojima mogu da se instaliraju solarni pa -

PROJEKAT BETTER ENERGY NASTOJI DA POKAŽE DA SU ENERGETSKI EFIKASNE MERE MOGUĆE I FINANSIJSKI OPRAVDANE

neli, prilika su za investicije prozjumera. Kao rezultat, upotreba fosilnih goriva bila bi smanjena, a vlasnici stanova imali bi niže račune za energiju i veću energetsku sigurnost. Naš projekat nastoji da podrži i preduzeća i vlasnike stanova koji su zainteresovani da investiraju u fotonaponske sisteme. Zato sa partnerima, kao što su Privredna komora Srbije, GiZ i NALED, zajednički radimo na regulatornom i celokupnom sistemu podrške razvoja fotonaponskih elektrana.

Nedavno je pokrenut novi petogodišnji USAID regionalni projekat Investment in Energy. Šta Srbija može da očekuje od ovog projekta? — USAID novi petogodišnji regionalni projekat Investment in Energy, vredan 20 miliona dolara, obezbediće fondove koji će, kroz studije izvodljivosti i projektnog razvoja, olakšati razvoj privatnih i javnih energetskih projekata, čime će pove ć ati šanse za njihovo finansiranje. Projekat Investment in Energy olakšaće potencijalne investicije u sledećim oblastima: unapređenje rada i upravljanja energetskih i vodovodnih preduzeća, proizvodnja toplotne i električne energije, prenosne i distributivne mreže, grejanje, potrošnja građana, vodosnabdevanje i kanalizacija. Očekujemo da ove aktivnosti rezultiraju milionima dolara novih investicija u energetske projekte u regionu. I u potpunosti očekujem da će Srbija imati velike koristi od programa, pre svega u cilju njene veće energetske sigurnosti.

SVAKI SOLARNI KILOVAT DOPRINOSI VEĆOJ STABILNOSTI

Sa više od 100.000 ugrađenih solarnih panela i više od 140 izgrađenih solarnih elektrana širom Srbije, uz 30 godina iskustva, stručnosti i pouzdanosti, kompanija MT-KOMEX daje veliki doprinos energetskoj tranziciji, pomažući građanima i kompanijama da sami proizvode solarnu energiju

Tekst: JOVANA NIKOLIĆ

Foto: MT-KOMEX

Energetska kriza, čiji se kraj još ne nazire, zadala je muke čak i najrazvijenijim ekonomijama sveta, i sve nas stavila pred izazov da se što pre okrenemo obnovljivim izvorima energije i osiguramo energetsku nezavisnost i stabilnost. Svaki kilovat zelene energije, bilo da je reč o nekoliko solarnih panela na krovu kuće ili velikim solarnim farmama, vodi nas bliže cilju da do 2040. godine, udeo obnovljivih izvora energije u energetskom miksu Srbije bude 40 odsto.

Domaća kompanija MT-KOMEX, koja uskoro slavi trideseti rođendan, uveliko daje svoj doprinos postizanju ciljeva energetske tranzicije pomažući građanima i kompanijama da zakorače u svet solarne energije, počnu sami da proizvode električnu energiju i značajno umanje račune za struju.

Sa svojim stručnim timom, koji neprekidno usvaja nova znanja i prati tehnološke promene, MT-KOMEX je do sada instalirao solarne elektrane na krovove domaćinstava, komercijalnih i industrijskih objeka-

ta više od 100 klijenata, ukupne instalisane snage veće od 60 MW. Projektovali su solarne elektrane ukupne snage više od 200 MW, uradili više od 120 energetskih audita i analiza i izgradili i više od 140 solarnih elektrana.

MT-KOMEX trenutno je uključen u izgradnju solarne elektrane DeLasol u Lapovu, koja će se prostirati na površini od 12 hektara. Osim po veličini, ova solarna elektrana biće najveća i po snazi u Srbiji. Na godišnjem nivou proizvodiće 15.000 megavat-sati električne energije. Njena veličina ogleda se i u broju solarnih panela – čak 17.980 najsavremenijih panela, snage 650/655Wp, čiji je proizvođač renomirani Canadian Solar.

Kako bi energija sunca bila što bolje iskorišćena, za izgradnju elektrane DeLasol pripremljeni su bifacijalni solarni paneli koji proizvode struju efikasnije od monofacijalnih panela. Bifacijalni paneli imaju mogućnost prinosa električne energije sa obe strane panela, zbog čega proizvode veću količinu električne energije. Solarni paneli biće postavljeni na specijalno napravljenu konstrukciju koja omogućava veću apsorpciju reflektovanog zračenja. Zahvaljujući opštinskoj upravi Lapovo, koja je prepoznala vrednost i značaj projekta, dobijena je građevinska dozvola, kao i uslovi za projektovanje i priključenje od strane Elektrodistribucije Srbije. Ovome je prethodilo usvajanje urbanističkog projekta i ishodovanje lokacijskih uslova. Prema planu, elektrana bi trebalo da bude puštena u rad 1. marta 2023. godine.

Izgradnja solarne elektrane DeLasol nije jedini projekat u 2022. godini kojim kompanija MT-KOMEX može da se pohvali. U julu je potpisan ugovor o izgradnji još jedne bifacijalne solarne elektrane između zamenika generalnog direktora Toyo Tires Kenichira Takasaga i direktora kompanije MT-KOMEX Miloša Kostića. Solarna elektrana Toyo Tire Taiyo, ukupne snage 8,4 MWp, obezbediće kompaniji Toyo Tires 10 do 15 odsto godišnjih potreba za električnom energijom, a očekuje se da će u rad biti puštena do kraja ove godine.

POVRAĆAJ

I PO

MT-KOMEX JE DO SADA INSTALIRAO SOLARNE ELEKTRANE NA KROVOVE DOMAĆINSTAVA I INDUSTRIJSKIH I KOMERCIJALNIH OBJEKATA VIŠE OD 100 KLIJENATA, UKUPNE INSTALISANE SNAGE 60 MW

MT-KOMEX d.o.o. Oslobođenja br. 22, 11090 Beograd www.mt-komex.co.rs, info@mt-komex.co.rs +(381) 11 77 04 566

tim

CEO KATASTAR NA MOBILNOM TELEFONU

Digitalizacija katastra omogućila je da na šalterima RGZ-a više nema gužve i nervoze, a već sledeće godine više neće bi potrebno uopšte dolaziti na šalter, kaže Borko Drašković, direktor Republičkog geodetskog zavoda, ocenjujući da je cela 2022. bila godina velikog uspeha za ovu nacionalnu službu, od kojih kao najveći izdvaja efikasnu odbranu od hakerskog napada

Ako bismo na najjednostavniji način sumirali dosadašnje efekte digitalizacije Republičkog geodetskog zavoda, koja se sprovodi već nekoliko godina, onda bismo mogli da kažemo da je razlika između današnjeg načina funkcionisanja RGZ-a i onog od pre samo četiri godine, evidentna, i da građani to itekako primećuju. Ne samo što više nema gužvi na šalterima i što se novi predmeti rešavaju za najduže pet dana, nego što su brojne nove usluge, koje su uvedene ove godine, omogućile da svaki građanin Srbije raspolaže podacima koje ima i direktor RGZ-a. Tu, naravno, nije kraj obimnoj reformi ove službe koja će intenzivno nastaviti i sledeće godine. Koji ih sve izazovi, problemi i ciljevi čekaju na tom putu, pitali smo direktora RGZ-a Borka Draškovića.

Tržište nekretnina Srbije bilo je veoma aktivno tokom cele godine, sa nekoliko zabeleženih rekorda. Koji su trendovi, po vašoj oceni, obeležili ovu godinu, i šta je drugačije u odnosu na prethodne? — Drugačije u odnosu na prošle godine je činjenica da danas odgovore na ova pitanja može da dobije svaki građanin Srbije, jednostavno i besplatno, za-

Foto: MILOŠ LUŽANIN

Tekst: GORDANA KNEŽEVIĆ MONAŠEVIĆ

BORKO DRAŠKOVIĆ, direktor RGZ-a

hvaljujući Republičkom geodetskom zavodu. Danas podatke koje ima direktor RGZ-a ima i svaki građanin Srbije. Početkom novembra predstavili smo nov proizvod, Indeks cena stanova za Republiku Srbiju, koji pokazuje trendove kretanja na tržištu nepokretnosti na precizan i kredibilan način. Tržište nepokretnosti u Srbiji se, posle vrtoglavog rasta u 2021, i rekorda po broju transakcija i cenama nepokretnosti, polako smiruje. Izuzetno jak rast u prometu tokom druge polovine 2020. i cele 2021, blaži je u prvoj polovini 2022, a najnoviji podaci govore da će se taj trend nastaviti do kraja godine. Cene stambenih nepokretnosti takođe pokazuju blaži rast u trećem kvartalu 2022, što je primećeno i u mnogim drugim zemljama.

Prošle godine, otprilike u ovo vreme, izašli ste sa podatkom dobijenim od satelitskih snimaka, da je od 2015/16 do 2020/21 u Srbiji izgrađeno milion novih objekata, što je tada činilo čak 10% svih izgrađenih objekata. Koliko novih objekata je niklo za poslednjih godinu dana? — Na tako jednostavno pitanje, na žalost, ne postoji jednostavan odgovor, iako bi trebalo da bude, jer je pitanje važno i za državu i za privredu i za građane Srbije. Odgovor je moguće dobiti na dva načina. Prvi način je da se satelitski snimci prikupljaju na godinu dana, što danas nije slučaj i što zahteva znatne finansijske i kadrovske resurse. Drugi, održiviji način, jeste da sve državne, pokrajinske i lokalne institucije koje učestvuju na bilo koji način u građevinarstvu u Srbiji, budu digitalizovane na način i na nivou RGZ-a. Nije dovoljno imati samo neki IT sistem koji razmenjuje PDF dokumenta i reći da smo digitalni. Potpuna digitalizacija je proces koji podrazumeva digitalne zakone, digitalne procese, digitalne tehnologije koje omogućavaju razmenu struktuiranih podataka na osnovu kojih je moguće automatizovati procese i analitičke alate i koji je primenjen kod svih učesnika u sistemu. Mali broj institucija ima svest da je potrebno da svoje poslovne procese digitalizuju, konstantno unapređuju, vrše obuku i primenjuju nova rešenja. Ukoliko bi se primenio jedan takav pristup, odgovor na vaše pitanje bi bio jednostavan, besplatan, brz i dostupan u realnom vremenu svima, sa mogućnošću praćenja i kroz prostor i kroz vreme.

Godina je bila dinamična i u samom RGZ-u. Pregrmeli ste nekoliko afera, čak i hakerski napad, ali to svakako nije omelo završnu fazu procesa digitalizacije. Dokle se stiglo sa ovim procesom i da li će sledeće godine biti kompletiran?

— Odmah da bude jasno – afere vezane za RGZ ne postoje. Afera znači da je rađeno nešto protivzakonito ili nemoralno, što kod nas nije slučaj. To su pokazali i mnogobrojni nadzori, istrage, ispitivanja, kontrole, revizije i inspekcije koje su vršene poslednjih godina nad radom RGZ-a od strane velikog broja državnih organa. U slučaju RGZ-a, pokušaji fabrikovanja afera su reakcije na antikoruptivne aktivnosti RGZ-a. Jednostavno, ono što je u interesu građana nije u interesu raznih interesnih grupa koji digitalizaciju RGZ-a vide kao glavnu pretnju za svoje lagodne i finansijski isplative pozicije, kakve su imali u starom sistemu.

RGZ SE ZALAŽE DA SE VLASNIŠTVO STIČE ISKLJUČIVO UPISOM U REGISTAR KATASTRA NEPOKRETNOSTI

Digitalizacija i reforma su kontinuiran proces i, ako se sprovode na pravi način, nikada neće biti završene jer se konstantno unapređuju i optimizuju. Proces reforme RGZ-a ide u skladu sa planom i aktivnostima uređenim sporazumom Vlade Srbije i Svetske banke. Izazovi koje ste pomenuli, kao što su fabrikovane afere, hakerski napad i drugo, nisu nas ni malo omeli na našem reformskom putu, čak su nam omogućili da veoma važne aktivnosti sprovedemo mnogo pre nego što su planirane. To građani i te kako osećaju i evidentna je razlika između današnjeg RGZ-a i onoga od pre samo četiri godine. Sistem koji razvijamo i implementiramo je jedan od najmodernijih na svetu.

Zbog hakerskog napada na RGZ letos, rad katastra bio je u prekidu duže od dve nedelje. Da li se posle pet meseci zna ko stoji iza ovog napada, koliko je štete naneo RGZ-u i korisnicima, i šta ste preduzeli da ubuduće budete više zaštićeni? — Nije bilo direktne štete na sistemu i podacima građana Srbije. Podaci građana i nepokretnosti su ostali netaknuti i nekompromitovani, što su potvrdile inspekcije i nadzor Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija. Za sve podatke smo imali rezervne kopije i RGZ se uspešno odbranio od do sada najvećeg, hakerskog napada u državi. Drastično smo unapredili sistem RGZ u hardverskom, softverskom i procesnom smislu. To znači da je sada stroža kontrola komunikacije naših službenika sa spoljnim svetom, kao i sa daljinskim pristupnim sistemom RGZ. Reakcija, odbrana i zaštita sistema je bila brza i efikasna, zahvaljujući kva-

litetu uspostavljenog sistema, ekspertima koje RGZ ima, i zahvaljujući izuzetnoj reakciji i pomoći drugih državnih organa, od kojih bih izdvojio Bezbednosno-informativnu agenciju i Ministarstvo unutrašnjih poslova, kojima RGZ bezmerno zahvaljuje na profesionalizmu. Takođe, ponosan sam na činjenicu da su nam u pomoć pritekle i najveće svetske kompanije za sajber bezbednost: Kaspersky iz Rusije, Carbon Black iz SAD-a, i ESET iz EU, kao i najveće domaće IT kompanije kao što su Saga, Comtrade, Oktacron, MDS, SkyExpress, Extreme, Telekom, Microsoft i mnogi drugi. Detaljna forenzika i analitika je urađena od strane najvećih eksperata iz ove oblasti i otkriveno je mnogo interesantnih detalja i informacija koje ne mogu da otkrivam jer je u toku istraga Tužilaštva za visokotehnološki kriminal.

CILJ NAM JE DA DIGITALIZUJEMO STARU DOKUMENTACIJU KAKO BI SE I STARI PREDMETI REŠAVALI U ROKU OD PET DANA

Letos je ponovo aktuelizovana priča o tome da skoro polovina izgrađenih objekata u Srbiji – a to je oko pet miliona – nije uknjižena, a pritom je dozvoljen njihov promet, što otvara prostor za zloupotrebe. Da li je moguće da nijedan od 53 zakona koji regulišu promet nekretnina ne može da reši ovaj problem i kako uvesti kao pravilo da se vlasnik imovine postaje samo upisom u katastar? — Tehnički lako – pravno, pokazalo se, veoma teško. Upravo u činjenici da postoji veliki broj zakona koji regulišu sticanje prava na nepokretnostima leži suština problema. Rešenje je uvođenje jednog integrisanog sistemskog zakona i obaveznog upisa nepokretnosti i prava na nepokretnosti u državni registar – katastar nepokretnosti. RGZ se zalaže da se vlasništvo stiče isključivo upisom u registar katastra nepokretnosti. Time bi bile otklonjene sve dileme ili eventualne zloupotrebe. Jednostavno, 21. vek je vek digitalizacije. Digitalizacija ne podrazumeva samo tehničko rešenje već je to način razmišljanja. Digitalni način razmišljanja podrazumeva jasne i nedvosmislene norme i procedure sa jasnim početkom i krajem. Ovi zakoni datiraju iz prošlog veka i potpuno je jasno da je rešenje problema u izmeni analognih zakona i primeni digitalnog načina razmišljanja sa jasno definisanim normama. Zbog pomenutih analognih zakonskih rešenja i nepreciznih normi, provera dokumentaci-

je i postupanje po važećim zakonima u pojedinim predmetima traju jako dugo. Sa druge strane, rešavanje predmeta po novom Zakonu o postupku upisa u katastar iz 2018. godine traje do pet dana. Jasno je da je potrebno uraditi kovalidaciju i digitalizaciju stare dokumentacije kako bi se i oni rešavali u roku od pet dana, što nam je cilj.

Da li su neuknjižene nekretnine razlog duple prodaje stanova, kao što smo, takođe letos, imali slučaj sa stanovima zgrade u Mirijevu, ili nešto drugo? — Nekretnina upisana u katastar nepokretnosti ne može biti predmet duplih prodaja. Za to smo se pobrinuli donošenjem Zakona o postupku upisa u katastar, uvođenjem eKatastra kao centralne ažurne baze katastra nepokretnosti dostupne svima i velikim brojem servisa, kao što je katastarski alarm, koji obaveštava sve vlasnike nekretnina o bilo kom pokušaju ugrožavanja prava građana na njihovim nepokretnostima.

Uprkos svim problemima, pa i činjenici da vam treba još 402 zaposlenih jer ste dostigli tehnološki maksimum – RGZ je u avgustu prezentovan kao primer dobre prakse u UN-u. Šta ste tamo predstavili?

— RGZ je u prethodnih nekoliko godina dobio niz priznanja za svoj rad od strane najvećih međunarodnih i domaćih institucija i organizacija, kao što su Ujedinjene nacije, Svetska banka, Svetsko udruženje geodeta, Internacionalno udruženje procenitelja, NALED i mnogih drugih. U međunarodnim okvirima, ovde pre svega mislim na UN i Svetsku banku, reforma koju sprovodimo je poznata kao Srpski model reforme katastra, i primer je najbolje svetske prakse. Ova činjenica je ušla i u zvanična dokumenta UN-a i Srbija treba da bude ponosna na to. Građani i te kako osećaju ove velike promene, dovoljno je samo da odete u bilo koju službu širom Srbije i da vidite da više ne postoje gužve i nervoza na šalterima, po čemu je RGZ nekad bio poznat.

RGZ je nedavno uveo novu uslugu – Nacionalni registar rizika od katastrofa. U koje svrhe građani mogu da ga koriste?

— Registar je rezultat višegodišnje sjajne saradnje između Ministarstva unutrašnjih poslova, Sektora za vanredne situacije, Kancelarije za javna ulaganja uz podršku UNDP i velikog broja državnih organa i organizacija koje su zajedno sa RGZ-om radile na izradi ovog sistema. Sistem omogućava građanima da vide sve informacije o rizicima na jednom mestu, kao što su klizišta, plavna područja, podatke o

klimi, geološkom sastavu zemljišta, riziku od suše ili grada, nivou rizika od zemljotresa, i da te podatke preklope sa svojim nepokretnostima i donesu odluke o kulturi koju će gajiti na tom području ili merama za smanjenje rizika za svoje nepokretnosti. Sa druge strane, državnim organima služi za donošenje pravih odluka za prevenciju, reagovanje i sanaciju lokacija u slučaju katastrofa i dr.

Ove godine RGZ je pustio u rad i Registar investicionih lokacija. Koje sve informacije pruža ovaj registar i koliki je do sada odziv lokalnih samouprava da mu se priključe? — Registar investicionih lokacija je još jedan novi informacioni sistem koji smo izradili sa Razvojnom agencijom Srbije. Radi se o sistemu izuzetno važnom za privlačenje i upravljanje investicijama na celoj teritoriji Srbije. Nije reč samo o tome da se pronađe adekvatna investiciona lokacija na osnovu različitih parametara, kao što je površina, vlasnička struktura, opremljenost lokacije infrastrukturom, pristup logističkoj infrastrukturi ili analizi dostupne radne snage u okolini ili tržišta, već obuhvata i analizu po -

tencijala širenja, definisanje mera od strane države ili lokalne samouprave za poboljšanje određene lokacije kao i ograničenja na istoj i dr. Pilot faza projekta je uspešno završena sa 11 lokalnih samouprava, a trenutno radimo sa 24 lokalne samouprave na njihovoj integraciji, nakon čega kreće faza uključivanja cele Srbije kao i unapređenje sistema.

Tokom cele godine, RGZ je bio jedna od najaktivnijih nacionalnih službi. Šta je za vas bio najveći uspeh u ovoj godini i šta novo možemo da očekujemo u 2023?

— Ove je bila godina velikih uspeha RGZ-a, kako na domaćem tako i na međunarodnom nivou. Ipak, najveći uspeh je definitivno bila efikasna odbrana od najvećeg hakerskog napada do sada u Srbiji. To je momenat kada su svi shvatili ne samo važnost RGZ-a za Srbiju već i činjenicu da RGZ poseduje izuzetno veliku stručnost i znanje u najnaprednijim tehnologijama. U narednoj godini nastavićemo sa digitalizacijom koja će omogućiti da katastar bude dostupan u mobilnim telefonima građana Srbije, bez potrebe da dolaze na šalter.

Danas podatke koje ima direktor RGZ-a ima i svaki građanin Srbije

MIPIM 2023: LICEM U LICE SA NAJVEĆIM SVETSKIM INVESTITORIMA

„Nijedan drugi događaj u svetu nekretnina ne nudi priliku za pristup i otključavanje tako značajnog globalnog investicionog kapitala kao što je MIPIM. Radujemo se da dočekamo veću delegaciju iz balkanskih zemalja“, kaže direktor MIPIM-a Nikolas Kozubek

Tekst: GORDANA KNEŽEVIĆ MONAŠEVIĆ

Foto: MIPIM

MIPIM, vodeći svetski sajam nekretnina, svakog marta u Kanu okuplja najveće igrače iz svih sektora real estate industrije. Nakon dvogodišnje pauze zbog pandemije, na MIPIM 2022 vratilo se više od 20.000 delegata iz više od 80 zemalja, uključujući 360 govornika i 2.400 kompanija izlagača. U intervjuu za naš magazin, pitali smo direktora MIPIM-a Nikolasa Kozubeka koji će biti najvažniji događaji na predstojećem MIPIM-u 2023 (14-17. mart) i zašto kompanije iz Srbije i celog regiona Balkana ne bi smele da propuste priliku da se upoznaju i povežu sa svima — od političara do menadžera projekata, investitora i globalnih gradova — okupljenih na jednom mestu.

MIPIM je već dugo jedan od najznačajnijih događaja u kalendaru industrije nekretnina. Šta ga čini tako posebnim i zašto je gotovo pitanje prestiža biti u Kanu svakog marta? — Teško je navesti još neki događaj koji traje više od 30 godina i gde toliko ljudi, koji imaju bitne uloge u sektoru nekretnina, mogu provesti toliko produktivnog vremena zajedno tokom samo jedne nedelje. Investitori su srž MIPIM-a. MIPIM pruža priliku da pristupite velikom globalnom investicionom kapitalu na način na koji to ne čini nijedan drugi događaj u svetu nekretnina.

Prošlog proleća, tokom MIPIM-a 2022, otkrili smo da su lično umrežavanje, licem u lice, debate i sastanci, nezamenljivi za vođenje i rast poslovanja, za obezbeđivanje vitalnih investicija i za deljenje zna-

NIKOLAS KOZUBEK, direktor MIPIM-a

nja i novih ideja. MIPIM nastavlja da pruža jedinstvenu, neverovatnu priliku da se sve ove stvari dogode.

Kako MIPIM izgleda u brojkama?

— Nakon pauze zbog pandemije, na MIPIM 2022 vratilo se više od 20.000 delegata iz više od 80 zemalja. Učestvovalo je 360 govornika, dok je 2.400 kompanija izlagalo na više od 350 izložbenih štandova i paviljona, na 18.500 m² izložbenog prostora. U 2023. očekujemo i veću posećenost, jer je 2022. još uvek bila pod uticajem neizvesnosti nakon pandemije. Veoma pozitivno gledamo na MIPIM 2023. i nema sumnje da ćemo nastaviti uspeh poslednjeg sajma. Šta učesnici mogu da očekuju tokom ovog četvorodnevnog događaja i koliko je za izlagače važna efikasna prezentacija na štandu?

— MIPIM nudi nenadmašnu priliku za pristup velikom globalnom investicionom kapitalu promovisanjem grada, regiona, razvoja, predstavljanjem najnovijih inovacija i trendova u oblasti nekretnina, i umrežavanjem kroz susrete sa ključnim igračima real estate industrije.

Za organizacije čiji je glavni cilj privlačenje novih investicija i pokretanje novih linija komunikacije, preporučio bih kreiranje prostora koji omogućava lak protok ljudi i pruža udobnost gostima. Poželjan je takav raspored štanda da članovi tima uvek budu spremni za angažovanje. Ali prisustvo konferencijama i diskusijama uživo, kao i sporednim događajima, takođe je važno, jer je suština MIPIM-a u inspiraciji i povezanosti koja podstiče poslovanje naših klijenata i sada i u budućnosti.

Zelena gradnja, održiva rešenja, energetska efikasnost, pametni gradovi i proptech su generalno real estate trendovi koji ć e oblikovati našu budućnost. To je bilo u fokusu prošlogodišnjeg sajma, čija je glavna tema bila „Driving Urban Change“. Koje će biti glavne teme MIPIM-a 2023? — Nastavljajući prošlogodišnju temu „Pokretanje urbanih promena“, program konferencije 2023. staviće u središte pažnje ESG, inovacije i tehnološka rešenja koja mogu da ubrzaju transformaciju izgrađenog okruženja ka održivijem modelu. U fokusu sajma biće tri teme: korisničko iskustvo, ESG i dekarbonizacija i poslovna efikasnost. MIPIM 2023 imaće šest novih scena, uključujući ESG Solution Stage i Leaders’ Perspective Stage, koje su fokusirane na glavne govore onih koji pomeraju granice u ovoj industriji. Prethodnih godina, ugledni govornici kao što su Fransoa Oland, francuski predsednik od 2012-2017, i Ban Ki-Mun, bivši generalni sekretar Ujedinjenih

nacija, održali su uvodne govore na otvaranju MIPIM-a. Ove godine očekujemo i specijalnog gosta čije ćemo ime naknadno saopštiti. Uskoro ćemo objaviti program konferencije.

Asset Class scena razmatraće pojedinačne sektore da vidi kuda ide tržište. Scena Infrastructure ba-

stočne Evrope nam je veoma važno i radujemo se da dočekamo znatno brojniju delegaciju balkanskih zemalja. Nijedan drugi događaj u oblasti nekretnina ne nudi priliku za pristup i otključavanje tako značajnog globalnog investicionog kapitala kao što je MIPIM. To je jedinstven događaj u svetu nekretnina, i po veličini i po obimu i po sposobnosti da sve – od političara do menadžera projekata, investitora i svetskih gradova – okupi na jednom mestu tokom jedne nedelje.

viće se uticajem koji voda, energija, centri podataka, transport i drugo, imaju na razvoj imovine. Geo Focus scena ispituje specifična lokalna tržišta. Scena Make It Happen namenjena je razgovorima o slučajevima upotrebe i saradnji.

Industrije nekretnina i građevinarstva u Srbiji, i uopšte jugoistočnoj Evropi, su u ekspanziji, ali prezentacija regiona na MIPIM-u nije toliko jaka koliko bi mogla da bude. Šta biste poručili našim regionalnim kompanijama, zašto ne bi trebalo da propuste MIPIM?

— Kako region nastavlja da raste, prisustvo jugoi -

MIPIM nije samo četvorodnevni festival nekretnina, već može biti i godišnji izvor za urbana pitanja i globalna platforma za digitalno umrežavanje. Šta nudi MIPIM onlajn platforma? — MIPIM onlajn platforma nudi jedinstvenu priliku da organizujete lične sastanke pre, tokom i posle događaja: da pronađete listu učesnika, pregledate profile kompanija, izaberete potencijalne klijente koji su najrelevantniji za vaše poslovanje i stupite u kontakt sa njima. Kako bismo osigurali da naši izlagači iskoriste MIPIM na najbolji način, uveli smo i nove digitalne usluge, kao što su premijum profili u onlajn bazi podataka, kako bismo osigurali bolju vidljivost, i mobilna aplikacija za skeniranje bedževa, koja će ponuditi brze i pouzdane mogućnosti prikupljanja potencijalnih klijenata na samom događaju.

Kako teku pripreme za predstojeći MIPIM? Da li već sad znamo šta da očekujemo i šta ne treba da propustimo?

— MIPIM će dočekati istinski međunarodnu publiku 2023. godine, već sada vlada ogromno interesovanje. Već imamo velike evropske gradove koji su se pridružili rastućoj listi međunarodnih izlagača, uključujući Prag, Talin, Rigu, Helsinki, Pariz, Berlin, Diseldorf, Milano, Varšavu, Stokholm, Madrid, London, Liverpul, kao i druge gradove i regione.

Nastavljajući prošlogodišnju temu urbanih prome-

na, program konferencije 2023. biće posvećen ESG temi i inovacijama. Umesto da ima sopstvenu platformu, ESG će se proširiti na sve što radimo u 2023. Novi prostor „Road to Zero”, površine 400 kvadratnih metara, smešten u srcu MIPIM-a, predviđen je za najnovija pragmatična, efikasna i perspektivna rešenja koja idu u pravcu izgrađenog okruženja sa neto nultom emisijom ugljenika.

Takođe, uvodimo dva ekskluzivna vanredna događaja koja će biti otvorena za delegate MIPIM-a, posvećena rastućim trendovima: zajedničkom životu i logistici.

„MIPIM nagrade 2023. fokusiraće se na projekte koji nastoje da poboljšaju izglede izgrađenog okruženja, u skladu sa ciljevima ESG-a. Prošle godine smo imali širok spektar međunarodnih prijava, a pobednici su bili iz cele Evrope, Turske i Kine. Podstičemo sve kompanije iz Srbije i regiona da prijave za nagrade svoje uzorne zgrade koje su holistički posvećene održivosti. Nagrade će se prvenstveno dodeljivati projektima koji na najbolji način služe svojim krajnjim korisnicima i većim zajednicama. Pored ekonomskog doprinosa, uzimaće se u obzir i građevinski i operativni ugljenik, kao i briga o klimi i životnom ciklusu. Šest ključnih kriterijuma su ukupna održivost, integrisanost projekta u okruženje i zajednicu, kvalitet korisničkog iskustva, ekonomski doprinos, originalnost koncepta i arhitektonski kvaliteti. Kao i prethodnih godina, kategorije su: najbolji projekat ukupne površine manje od 150.000 m2, najbolji novi megaprojekat veći od 150.000 m2, najbolji kulturni, sportski i obrazovni projekat, najbolji ugostiteljski, turistički i rekreativni projekat, najbolja renovirana zgrada, i drugi”, kaže Kozubek.

NATAŠA GOVEDARICA, sekretar Udruženja za drvnu i industriju nameštaja, PKS

RASTE IZVOZ SRPSKOG NAMEŠTAJA

Domaći proizvođači nameštaja veoma prate aktuelne trendove u dizajnu, kao i svetske standarde u svim oblastima izrade, zbog čega srpski nameštaj ima sve veći plasman na inostranim tržištima, kaže Nataša Govedarica, sekretar Udruženja za šumarstvo, preradu drveta i industriju nameštaja i papira Privredne komore Srbije

Tekst: JOVANA NIKOLIĆ

Foto: PKS

Međunarodni sajam nameštaja u Beogradu, koji je nedavno održan posle dve godine pauze, okupio je više od 180 izlagača iz 20 zemalja, a prisustvo brojnih izlagača iz regiona, još jednom je pokazalo da je ova manifestacija prvorazredan regionalni poslovni događaj drvne i industrije nameštaja. To je bio i povod da sa Natašom Govedaricom, sekretarom Udruženja za šumarstvo, preradu drveta i industriju nameštaja i papira Privredne komore Srbije, razgovaramo o aktuelnim trendovima u domaćoj industriji nameštaja i njenim izvoznim potencijalima.

Domaći proizvođači nameštaja nisu imali prilike dve godine da izlažu na Sajmu nameštaja u Beogradu i svoje proizvode predstave široj publici. Šta je najviše obeležilo ovu industriju za te dve godine i primećujete li neke nove trendove koji su se pojavili u međuvremenu? — Nekoliko godina unazad mnoge domaće kompanije opredelile su se za održavanje kućnih sajmova, u svojim salonima, kao recimo najveći domaći proizvođači pločastog i tapaciranog nameštaja. Trend kućnih sajmova, u toku trajanja Sajma nameštaja, zastupljen je u mnogim kompanijama koje poseduju svoje salone nameštaja, proizvode nameštaj ili repromaterijal za nameštaj, i proizvode za uređenje doma, a ne izlažu na samom Sajmu. Protekle dve godine, taj trend se ustalio, imajući u vidu da se Sajam nameštaja u Beogradu, koji je tradicionalno održavan početkom novembra, nije održavao. Sajam se u tom periodu, u odnosu na navike kupaca, zaista preselio u sve salone i prodavnice nameštaja, na sve društvene platforme, marketinški podržan kroz televizijske i radijske reklame. Usled promenjenih uslova, koje je pandemija nametnula načinu života, ubrzana digitalizacija i online prodaja zauzele su važno mesto u pogledu na trgovinu.

Koliko je industrija nameštaja značajan sektor srpske privrede i koliko je domaći nameštaj uspeo do sada da osvoji strana tržišta? Šta najviše izvozimo od nameštaja i gde? — Ako se osvrnemo na izvoz srpskog nameštaja, on je iz godine u godinu sve veći. Proizvodni procesi, kao i dizajn u industriji nameštaja, prate svetske trendove, u svim oblastima izrade, od punog drveta, preko pločastog nameštaja, do tapaciranog. Najveća tržišta na koja se plasiraju srpski proizvodi su tradicionalno regionalno tržište bivših jugoslovenskih republika, zatim Austrija , Nemačka, Rumunija, Francuska, Italija...

Kako domaća industrija nameštaja izgleda u brojkama?

— Prema podacima APR-a, u Srbiji aktivno posluje 3.000 preduzeća čija je delatnost proizvodnja nameštaja. Pored ove delatnosti, više od 5.600 preduzeća posluje u oblasti prerade drveta. Ove godine oko 22.000 radnika uposleno je u industriji nameštaja i još 17.500 radnika u drvoprerađivačkom sektoru. Imajući u vidu da je ovo izrazito jak SME sektor, te da je, iz godine u godinu izražen problem nedostatka kvalifikovane radne snage, ovo je dobar trend, jer se u poslednjih pet godina konstantno, blago povećava zaposlenost.

Koje mere su preduzete da bi se rešio problem nedostatka kvalifikovane radne snage u ovom sektoru?

— Agencija za kvalifikacije Republike Srbije i Privredna komora Srbije se godinama unazad veoma posvećeno bave pitanjem obrazovanja deficitarnih kadrova, među kojima su i obrazovni profili iz ovog sektora. Koliko je dualno obrazovanje važno za našu privredu govori i podatak da se za učešće u školskoj 2022/2023 prijavilo više od 150 novih kompanija. Takođe, kroz sistem dualnog obrazovanja u Srbiji školovalo više od 10.500 učenika u 150 škola, a više od 700 kompanija je „otvorilo vrata“ učenicima kako bi stekli neophodna praktična znanja i veštine. U oktobru prošle godine, formirano je odeljenje učenika drvoprerađivačkog smera u Tehničkoj školi u Ćupriji, po modelu – Operater za izradu nameštaja. Uz podršku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Privredne komore Srbije, učenici su stekli mogućnost da se školuju za obrazovni profil koji je potreban privredi. Ovaj dualni model realizuje se u kompaniji Standard furniture Serbia, koja je bila i jedan od inicijatora za pokretanje dualnog obrazovanja u navedenom području rada. Zbog potreba privrede, za narednu školsku godinu, pripremljen još jedan novi četvorogodišnji obrazovni profil – Tehničar za oblikovanje nameštaja i enterijera.

Koji procenat naših proizvođača koristi priliku da promoviše svoj nameštaj na svetskim sajmovima i na koje sve načine vaše Udruženje i PKS, uopšte, pomaže domaćoj industriji nameštaja da se afirmiše van granice naše zemlje?

— Privredna komora Srbije nastoji na mnoge načine da poveže svoje članice sa potencijalnim partnerima u inostranstvu, kao i da otvori nova tržišta za privredu. U saradnji sa Švajcarskim programom za promociju izvoza – SIPPO i Centrom za sajmove, manifestacije i događaje, Udruženje za šumarstvo, pre -

radu drveta, industriju nameštaja i papira PKS organizovalo je za zainteresovane domaće kompanije iz oblasti proizvodnje nameštaja komercijalnu misiju i posetu sajmu Fimma Maderalia (Međunarodni sajam materijala, tehnologija i komponenti za nameštaj, dizajn enterijera i ugovaranje projekata) u Valensiji, u Španiji, koji je održan u periodu od 29. marta do 1. aprila 2022. Pre pandemije, 2019. godine, uz podršku PKS, srpske kompanije iz oblasti drvne prerade izlagale su na međunarodnom sajmu Interzum, vodećem međunarodnom sajmu za dobavljačke sekcije industrije nameštaja i enterijera, pod nacional-

SRPSKI NAMEŠTAJ NAJVIŠE SE IZVOZI NA REGIONALNA TRŽIŠTA BIVŠIH JUGOSLOVENSKIH REPUBLIKA, KAO I U AUSTRIJU, NEMAČKU, RUMUNIJU, FRANCUSKU, ITALIJU...

nim štandom. Za vreme pandemije, domaće kompanije iz ovog sektora imale su priliku da učestvuju na digitalnom sajmu Interzum@home, koji je održan na hibridnoj online platformi, od 4. do 7. maja 2021.

Koliko domaća drvna i industrija nameštaja prate svetske trendove, posebno sve prisutniji trend održivosti?

— Već nekoliko godina tema održivosti veoma je aktuelna, ne samo u proizvodnji nameštaja, već i u proizvodnji svih proizvoda od drveta, imajući u vidu da je ova industrija jedan od pravih primera cirkularne ekonomije. Drvoprerađivački sektor stvara minimalan otpad, jer ostatke od primarne proizvodnje troši kroz energiju za grejanje kotlova na održivu biomasu ili ih prodaje kao sirovinu, proizvođačima ploča iverice.

Drvoprerađivački sektor stvara minimalan otpad i primer je cirkularne ekonomije

MELANIJA PAVLOVIĆ, generalni direktor, JAF Srbija

AKO BRINETE O LJUDIMA I FIRMA ĆE NAPREDOVATI

Melanija Pavlović, generalni direktor kompanije JAF Srbija, već tri godine uspešno vodi tim od 80 ljudi. Bez obzira na izuzetne poslovne rezultate koje ostvaruju, za nju je to pre svega odgovornost za 80 porodica, a za nas pravi uvod u priču o tome koliko su žene lideri, posebno u takozvanim muškim industrijama, jedinstvene, brižne i neustrašive

Tekst: GORDANA KNEŽEVIĆ MONAŠEVIĆ

Foto: DRAGAN JOVANOVIĆ

Ako postoji žena koja je vrlo priznata kao lider u poslovnim krugovima, i pritom je često u javnosti istaknuta kao primer koji može da ohrabri druge žene da se odvaže da pokažu šta znaju u delatnostima koje su tradicionalno rezervisane za muškarce, onda je to Melanija Pavlović, generalni direktor kompanije JAF Srbija. Iako je kao diplomirani arhitekta mogla da se posveti projektovanju i kreativnom stvaralaštvu, adrenalin, vera u sebe i potreba da se dalje usavršava, odveli su je u menadžment i zadržali tokom cele karijere u građevinskoj industriji. Neko bi rekao da je to možda neatraktivan i pomalo grub teren za jednu ženu, ali ne i žena koja na svoju firmu gleda i brine o njoj kao o sopstvenoj porodici i domaćinstvu. Sa Melanijom razgovaramo o tome zašto je ključno imati dobar tim i negovati ga, koliko u biznisu nije važno da li ste žena ili muškarac, nego koliko imate samopouzdanja i hladnu glavu u rizičnim situacijama, ali i o novim trendovima u dizajnu proizvoda od drveta kojima ćemo ulepšati životni i radni prostor sledeće godine.

Kako se postaje lider, bez obzira na pol, i jeste li imali takvih ambicija kad ste završili Arhitektonski fakultet u Beogradu, a kasnije i studije poslovne administracije (MBA) u Velikoj Britaniji? — Ljudi obično vide sadašnji trenutak ne razmišljajući o tome da ništa ne pada sa neba i da ništa u životu nije lako. Red, rad i disciplina mora biti osno -

va svih vaših velikih koraka. Kako se postaje lider? Lider se postaje velikim radom i usavršavanjem, konstantnim radom na sebi, praćenjem trendova, prilagođavanjem aktuelnim tržišnim uslovima, transformacijom. Želela sam da nastavim školovanje uz posao i objedinim znanja i iskustvo iz posla, pa sam se odlučila za usavršavanje iz internacionalnog biznisa. MBA diploma daje korak više u profesionalnoj karijeri, a britanska diploma je cenjena širom sveta.

Lider se postaje i verom u sebe. Ako je čovek nesiguran, uplašen, stidljiv i bez samopouzdanja, teško će se izboriti sa realnim, svakodnevnim izazovima. Vera u sebe je izuzetno važna za ostvarivanje svih životnih planova i ciljeva. Čovek se rađa stidljiv, a samopouzdanje se stiče vremenom. Liderstvo podrazumeva preuzimanje odgovornosti. Čovek koji je spreman da preuzme sto posto odgovornosti za svoje postupke, odluke, predodređen je za uspeh.

Liderstvo podrazumeva neustrašivost. Budite neustrašivi, budite odvažni, budite realni optimista. Nema straha. Strah nije urođen, pokupili smo ga iz okoline. Dete kada se rodi sve mu je nepoznato, pa i strah. Strahom se najlakše manipuliše. Često sebi ponavljam da sreća prati hrabre i to nije floskula već ideja vodilja. Čovek koji veruje u sebe, neustrašiv je i može sve. Čovek je sam kreator svoje sreće, svoje karijere, svog života. Niko vam neće pomoći ako vi ne pomognete samom sebi. Planirajte, postavljajte visoke ciljeve i radite na tome da ih realizujete.

Na čelo JAF Srbija došli ste pre tri godine zahvaljujući dugogodišnjem iskustvu u kompanijama koje se bave proizvodnjom i prodajom građevinskog materijala i sistemskih rešenja za građevinsku industriju. Šta su bili vaši motivi da udobnost projektantskog biroa zamenite terenom, halama, pregovorima, putovanjima i, uopšte, menadžerskim stresom?

— Arhitektonski fakultet je inženjerski fakultet i nekako je logičan sled bio da se nakon diplomiranja bavim projektovanjem. Projektovanje može biti statično, vezano za rad u birou. S obzirom na to da sam komunikativna, posao me je odveo u trgovinu građevinskim materijalima i sistemskim rešenjima za građevinarstvo. Poznavanje samog proizvoda ima presudnu ulogu u prodaji. Za sve građevinske materijale potrebno je profesionalno znanje i veliko iskustvo u izvođenju projekata. Često se susrećemo sa problemima u praksi. Građevinski materijali su veoma specifični, jer njihova ugradnja utiče na kompletan objekat.

U vreme kada sam studirala, Arhitektonski fakultet je imao dosta predmeta koji su se učili i na Gra-

đevinskom fakultetu, da ne pominjem Mehaniku, Statiku, Betonske konstrukcije, Nacrtnu geometriju. Bez obzira na to, često sam umela da kažem da sam arhitekta, dizajner i da mi „kreativci“ ne razumemo biznis. Međutim, moj izbor je bio da krenem u menadžerske vode, pregovaranja, ugovaranja, dinamičnost. U životu i poslu mora da postoji strast. Ako nema strasti i posvećenosti nema ni rezultata. Adrenalin mora da radi. Neko bi rekao da je posao stres. Posao nije stres ako dobro planirate, postavljate ciljeve, poštujete rokove. Nepredviđene situacije se dešavaju, naravno. Kada dođe do njih morate pokušati da budete hladne glave i konstruktivno pristupite njihovom rešavanju.

Prošle godine dobili ste nagradu Sremskog upravnog okruga Privredne komore Srbije za regionalnog lidera, za izuzetne rezultate postignute na planu upravljanja i rukovođenja. Kako se postižu izuzetni rezultati u vanrednim okolnostima, budući da vaš direktorski mandat sve vreme koincidira sa kriznim situacijama na globalnom tržištu?

„Liderstvo podrazumeva neustrašivost“, kaže Melanija Pavlović

— JAF timu sam se pridružila 2019. U martu 2020. proglašeno je vanredno stanje i uveden policijski čas. Kao menadžer i kao lider morate se prilagoditi svakoj situaciji, ali kada imate slučaj da se po prvi put dešava nešto nepredviđeno, nepoznato i nešto za šta ne možete da koristite modele iz prošlosti, onda morate primeniti neku posebnu strategiju. Moja strategija je bila da firma radi, uz, naravno, sve uvedene mere zaštite. Transport je išao, proizvodnja je radila, prodaja je funkcionisala. Odluke sam donosila na dnevnom nivou prateći aktuelnu situaciju. Neki zaposleni su radili od kuće, neki su koristili godišnje odmore. Uspela sam da sačuvam ljude, poslovanje, zarade, niko nije otpušten i firma je završila godinu sa planiranim profitom. U šali volim da napomenem da firmu vodim već tri godine u modu Risk Management-a i da je to već normalno stanje, s obzirom i na situaciju sa krizom u Ukrajini koja je krenula početkom ove godine. Ljudi s ovih prostora su već navikli da godinama imaju kojekakve izazove. Veliki rad donosi rezultate, pre ili kasnije. Pravilno rukovođenje dovodi do boljitka i prosperiteta u poslovanju. Trudim se da svojim radom doprinesem i firmi i zaposlenima i lokalnoj zajednici. Ako neko to prepozna, onda je to dokaz da radite ispravno, a logičan sled su i nagrade. Mada, nagrade vam zadaju nove ciljeve da morate opravdati ukazano poverenje, nema opuštanja. Izuzetno sam zadovoljna saradnjom sa Privrednom komorom Srbije, kao i sa RPK Sremska Mitrovica.

Šta je tokom ove godine bio najveći izazov za JAF Grupu, kao vodećeg evropskog veletrgovca pločastim materijalima, drvnom građom i proizvodima od drveta? Kako ste balansirali između drastičnih skokova cena i potreba i mogućnosti klijenata? — Od početka pandemije tržište se transformisalo. Pandemija je uticala na poremećaj rada proizvodnje, transporta, trgovine, dostupnosti sirovina. Sve ovo izazvalo je nestabilnost cena proizvoda. JAF Grupa se, kao i mnogi drugi distributeri i veletrgovci, susrela sa nedostatkom određenih proizvoda, kašnjenjem u isporuci i povećanjem cena. Fleksibilnost u poslovanju je omogućila plasman alternativnih proizvoda, tako da je, generalno, JAF Grupa imala izuzetno uspešnu 2021. godinu, sa prometom većim od milijardu evra.

Povećanje cena od strane proizvođača pločastih materijala i proizvoda od drveta stavilo je pred nas zahtevan zadatak da i mi povećamo cene. Međutim, generalna situacija u građevinarstvu i kompletno povećanje cena svih građevinskih materijala nekako je nivelisala sve. Svi su nastavili da rade i

trend se nastavlja. Za JAF Srbija je prošla godina takođe bila izuzetno uspešna.

Ko su najviše vaši klijenti, koji su vam proizvodi najtraženiji, i da li vam se, uprkos krizi, iz godine u godinu povećava obim poslovanja, budući da je građevinski sektor u Srbiji i dalje u ekspanziji? — Naši klijenti su stolari, građevinske firme, proizvođači vrata, prozora, podnih obloga, arhitekte, arhitektonski biroi, proizvođači nameštaja, dizajneri enterijera, investitori, namenska industrija, izvođači fasadnih sistema i mnogi drugi. JAF je vodeći veletrgovac Srednje Evrope za drvo i pločaste materijale od drveta. Jasna vizija osnivača i domaćinski pristup poslovanju doprineli su tome da kupci JAF vide kao pouzdanog partnera koji im u svakom trenutku nudi dobar servis i usluge sa izuzetno širokom paletom proizvoda: šper ploče, furnire, furnirane ploče, kompakt ploče za enterijer i fasade, drvnu građu, univer, sirovu ivericu, medijapan, deking i još mnogo toga. JAF je prepoznatljiv po širokoj paleti furnira i

TRUDIM SE DA SVOJIM RADOM DOPRINESEM I FIRMI I ZAPOSLENIMA I LOKALNOJ ZAJEDNICI. AKO NEKO TO PREPOZNA, ONDA JE TO DOKAZ DA RADITE ISPRAVNO

obradnom centru koji pruža našim kupcima uslugu krojenja, spajanja i presovanja furnira. Našim kupcima su dostupni brojni online alati kao što su: veneer world (svet furnira), online shop za B2B kupce, webcut. JAF Srbija u proteklih nekoliko godina beleži izuzetan rast koji je direktno uslovljen i velikom ekspanzijom građevinarstva u Srbiji i regionu.

Od jedne evropske korporacije, sa tradicijom dužom od 75 godina, koja posluje u 18 zemalja, očekuje se da bude i lider u cirkularnoj ekonomiji i društvenoj odgovornosti. Kakva su vaša iskustva iz prakse, budući da visoki standardi JAF Grupe važe za sve filijale?

— Mi smo domaća firma sa sto posto austrijskim kapitalom. Deo smo korporacije i u odnosu na domaće firme koje imaju vlasnika imamo određene standarde u poslovanju koje nalaže korporacija. Trudimo se da svojim radom i doprinosom zajednici prenesemo i primenimo ne samo evropske već i svetske standarde. Navela bih neke od projekata na kojima radimo ili koje smo realizovali.

DRVO I DALJE DRŽI PRIMARNU

POZICIJU U ENTERIJERIMA, TAKO DA ĆE SE TAJ TREND NASTAVITI. I DALJE JE AKCENAT NA DRVO DEKORU ŠTO SE TIČE UNIVERA, A U TRENDU SU SVI DEKORI KAMENA

Od ove godine smo uključeni u sistem dualnog obrazovanja i prvi učenici su u oktobru došli da znanje stečeno tokom prve dve godine pohađanja smera Tehničara za oblikovanje nameštaja, upotpune praksom u našoj kompaniji.

Dajemo i podršku u projektima koji u fokus stavljaju rodnu ravnopravnost i obeležavamo Međunarodni dan devojčica, trudeći se da našim kompanijskim primerom pokažemo da su žene podjednako prihvaćene kao lideri i rukovodioci.

Pomenula bih i donacije i sponzorstva Arhitektonskom i Mašinskom fakultetu kroz sjajne projekte koje organizuju (BEOAVIA udruženje, Izložba Nikole Dobrovića i drugi projekti), Sajam Privrede u Novoj Pazovi – u okviru kojeg se organizuje i sajam zapo -

šljavanja, i gde se na nivou lokala okupljamo i zajedničkim naporima radimo na osnaživanju privrede na lokalu. Učestvujemo i na konferencijama i događajima namenjenim arhitektama i projektantima.

U svim intervjuima koje ste do sada dali, najviše ste pričali o tome koliko je važno napraviti dobar tim, uvažavati kolege i ulagati u njihovu edukaciju i napredak u karijeri. Kakav odnos imate sa svojim timom u JAF-u i koliko vam u tome pomažu neke tipično ženske veštine i onaj urođeni ženski instinkt da „brinemo o svemu i svima“? — Ljudi „čine“ posao i čovek ne može sam. Dobar tim, dobar timski rad, donosi rezultate. Dobar tim se stvara, neguje, transformiše. Zaposlene morate negovati, stimulisati, ulagati u njihov razvoj, u njihovo radno okruženje. Ljudi moraju da vam veruju, da prepoznaju u vama lidera i nekoga ko čvrsto drži kormilo u svojim rukama. Trenutno vodim tim od 80 ljudi, a to je 80 porodica. Ljudi nekada zaboravljaju da pozicija generalnog direktora nosi i ogromnu odgovornost. Ženske veštine i onaj urođeni ženski instinkt da „brinemo o svemu i svima“ definitivno

JAF Srbija ima velike planove pred sobom

daje dodatnu vrednost rukovođenju, jer su žene pedantnije i idu više u detalje. Šalim se sa prijateljicama koje su na rukovodećim pozicijama da su žene kao „domaćice koje pospreme – uvedu red u firmu“. Ljudi provode po osam i više sati na poslu. Firma je njihova druga kuća i ja smatram da ljudi treba da idu srećni na posao, a ne sa knedlom u grlu, ali radni zadaci moraju da se ispunjavaju i posao mora da se završi. Ako se brinete o ljudima i firma će napredovati i radno okruženje će se transformisati u pozitivnom pravcu.

Koliko građevinska industrija, pa i sam JAF, nudi mogućnost ženama da sa svojom stručnom spremom, ili eventualno prekvalifikacijom, dođu do bolje plaćenog posla i šanse da pokažu svoje kvalitete? I koliko su žene spremne da iskoriste tu priliku?

— U građevinarstvu imate mnogo žena koje obavljaju različite funkcije i mnoge od njih su na vrlo visokim rukovodećim pozicijama. Mnoge žene su autori značajnih arhitektonskih projekata u Srbiji i svetu, isto tako su članovi svetskih timova arhitekata i građevinskih inženjera koji izvode brojne savremene objekte i objekte rekonstrukcije i sanacije istorijskih dela.

JAF je korporacija koja poštuje jednakost, ravnopravnost, veoma ceni žene. U JAF Grupi, od 18 zemalja, u pet zemalja su žene na direktorskim pozicijama. Pored mene, postoje još četiri direktorke u JAF Grupi, i to u Sloveniji, BiH, Poljskoj i Bugarskoj. Moram napomenuti da su sve zemlje veoma uspešne u svom poslovanju.

Kod nas u firmi, od deset zaposlenih inženjera šumarstva, dve su žene. Imamo koleginice koje rade u sektoru prodaje, nabavke i logistike, proizvodnje. Koleginica Dragana je šef proizvodnje. Koleginica Vesna radi u obradnom centru za spajanje i presovanje furnira, a neko bi rekao da je to strogo muški posao. Ljudima treba pružiti šansu, a žene su „vučice“ i tu šansu umeju da iskoriste.

Smatram da u današnje vreme nije problem emancipacija i izjednačavanje muških i ženskih poslova. Žene su više opterećene, i pored brige o domaćinstvu, rađanju dece, uspešne su menadžerke, a to nije lako. Važna tema kod nas i u svetu jeste ta da su žene još uvek manje plaćene od muškaraca. Nadamo se da će se i to u neko dogledno vreme promeniti.

Put do pozicije, ugleda i uspeha kojim se danas možete pohvaliti sigurno nije bio lak. Ko vam je na tom putu pružao veću podršku – žene ili muškarci?

— Put do uspeha nikada i nikome nije lak. Najveća

podrška sam uvek bila sama sebi, a podrška porodice vam daje dodatni „vetar u leđa“. Ja imam odličnu komunikaciju i saradnju i sa muškarcima i sa ženama svih ovih godina, tako da tu ne bih mogla praviti neke izuzetke. Ženska solidarnost u poslu postoji i ja tokom karijere imam veliku podršku. Mislim da je bitno da ste korektni i profesionalni u svom poslu i da ljudima pomognete koliko ste u mogućnosti. To se uvek vrati na pravi način.

Niko ne zna kakve nam nove izazove sprema sledeća godina, ali sigurno je da će nam lepo obrađeno drvo, modernog dizajna, i dalje biti potrebno da nam oplemeni životni i radni prostor. Šta će vam biti u fokusu poslovanja u 2023. godini i koje nove trendove u dizajnu vaše palete proizvoda možete da najavite?

— JAF Srbija ima velike planove pred sobom. Sledeće godine obeležavamo mali jubilej, 15 godina poslovanja u Srbiji, tako da nam je to lajt motiv koji će se provlačiti kroz sve sfere našeg poslovanja. U planu je dalji rast i razvoj u zavisnosti od toga kakve nam izazove sprema 2023. Ideja vodilja naše korporacije je „Drvo je naš svet“, a ja bih dodala da smo mi pouzdan partner za uređenje vaših enterijera drvetom i proizvodima od drveta. Drvo i dalje drži primarnu poziciju u enterijerima, tako da će se taj trend i nastaviti. I dalje je akcenat na drvo dekoru što se tiče univera, a u trendu su svi dekori kamena. Kompakt ploče i laminatne ploče nastavljaju da imaju značajnu primenu u industriji nameštaja. Kao generalni direktor i lider, dodala bih da treba ići korak po korak, dan po dan. Ne treba se bojati, treba pametno planirati operativno poslovanje u sledećoj godini, treba ulagati u marketing, a šta će biti, na to ne možemo da utičemo. Kriza je i šansa za rast i mi moramo biti realni optimisti.

JAF izložbeni prostor, GTC Green Heart, Novi Beograd

ISKORISTILI SMO KRIZU KAO ŠANSU ZA RAZVOJ

NOVASTON real estate platforma jedna je od najpoznatijih kompanija u sektoru prometa i upravljanja nekretninama. Vlasnica i generalna direktorka Mia Zečević ponosna je na kontinuiran napredak kompanije i činjenicu da se bliže broju od 100 zaposlenih, mada će, kao pravi lider, uvek reći da je to zasluga celog tima

Tekst: PETRA DOBROSAVLJEVIĆ

Foto: NOVASTON

Dobar tim, na čelu sa pravim liderom, ozbiljan rad i konstantno praćenje trendova u biznisu, proveren je recept za uspeh, koji nije izostao ni u slučaju kompanije NOVASTON. Danas je NOVASTON real estate platforma jedan od najpoznatijih brendova u sektoru prometa i upravljanja nekretninama, sa fokusom na poslovni prostor, a na pragu obeležavanja jubilarnih prvih deset godina, ponose se činjenicom da se bliže broju od 100 zaposlenih. Sa vlasnicom i generalnom direktorkom Miom Zečević razgovaramo o tome kako je kompanija iskoristila turbulentne promene na tržištu da proširi usluge i poslovanje u regionu, zbog čega danas mogu da se pohvale podatkom da imaju više od 40 strateških projekata, kao i 500.000 m2 površine kojom upravljaju za više od 15 stranih i domaćih klijenata.

Ono što NOVASTON real estate platformu izdvaja na tržištu jeste da na vodećim pozicijama svojih sektora uglavnom ima žene, uključujući i vas, kao generalnog direktora cele platforme. Jeste li uspeh i lidersku poziciju u ovom moćnom sektoru, kojim upravljaju većinom muški lideri, uopšte dovodili u pitanje tokom svoje karijere?

MIA ZEČEVIĆ, vlasnica i generalna direktorka, NOVASTON

— Ni u jednom trenutku predrasude bilo koje vrste nisu uticale na mene, pa ni ove koje se odnose na poziciju žena u odnosu na muškarce. Nikada nisam dozvolila da moj pol bude prepreka na mom poslovnom putu. Iako nije bilo uvek lako, imala sam podršku i usmerenje jakih i uspešnih ljudi, i žena i muškaraca, koji su mi dali šansu da steknem iskustvo i napredujem kao osoba i kao profesionalac. Bez ozbiljnog rada nema napretka i zato sada, kao generalni direktor NOVASTON real estate platforme, imam tim koji prati trendove i uspešno razvija usluge u oblasti upravljanja nekretninama, sa fokusom na sektor poslovnog prostora. Na vodećim i važnim pozicijama su podjednako žene i muškarci, pre svega eksperti sa dugogodišnjim iskustvom, koji postavljaju visoke standarde na tržištu nekretnina. Trudimo se da obrazovanje, inovacije, kao i kvalitetan i vredan rad, budu vrednovani bez obzira na pol ili neku drugu pripadnost.

Živimo u vremenu koje odlikuju brojne krizne okolnosti i brze i radikalne promene, što svako poslovanje, a posebno menadžment, dodatno opterećuje rizikom i stresom. Kako se vaš tim nosio sa ovakvim situacijama, na koje poslovne poteze NOVASTONA ste ponosni iz tog perioda?

— Sve industrije, pa i real estate, suočavale su se sa turbulentnim promenama na globalnom i domaćem tržištu. S druge strane, ovo vreme je donelo i šansu koju smo iskoristili za jačanje i razvijanje NOVASTONA. Značajno smo proširili usluge, ali i tim –već se bližimo broju od 100 zaposlenih. Tako nešto ne bi bilo moguće da sve vreme nismo vodili računa o zaposlenima paralelno sa unapređivanjem poslovanja koje danas predstavlja spektar od podrške u razvoju projekata i usluga upravljanja imovinom, procene vrednosti, posredovanja u prodaji i izdavanju nepokretnosti, do marketinga. Posle skoro decenije postojanja, možemo da se pohvalimo time da NOVASTON ima više od 40 strateških projekata, kao i 500.000 m2 površine kojom upravljamo za više od 15 stranih i domaćih klijenata među kojima su BIG CEE i NEPI Rockcastle, CPI, GTC, Ikea Srbija, kao i MK Group, Novkabel i Aleksandar Gradnja... Pored već izgrađene pozicije u ritejl, poslovnom i sektoru logistike, nastavljamo da primenjujemo trendove u upravljanju apart-hotelima kroz saradnju na novoizgrađenom projektu Woodside – kompleksu od 162 apartmana na Kopaoniku. Koncept upravljanja se zasniva na pružanju kvalitetne usluge održavanja i domaćinskom odnosu sa vlasnicima i gostima apartmana. Pored usluge upravljanja, cilj naše platforme je da vlasnicima ponudimo i povrat investici-

je kroz izdavanje apartmana, uzimajući u obzir turistički potencijal i koncept projekta. Radimo na još nekoliko sličnih projekata, sa ciljem da svim stejkholderima u procesu razvoja projekta pružimo dugoročan investicioni proizvod.

Od celokupnog portfolija usluga koje pruža platforma NOVASTON, ostvarili ste izuzetne rezultate u sektorima ritejl parkova i poslovnog prostora. Koje su tendencije daljeg razvoja ta dva sektora, s obzirom na opštu ocenu da su oba veoma perspektivna na našem tržištu? — Pratimo ekspanziju tražnje za visokokvalitetnim poslovnim prostorom u centralnim poslovnim četvrtima. Više nije reč samo o modernom dizajnu, već kompanije traže visokotehnološki i funkcionalni kancelarijski prostor koji omogućava fleksibilnost rada, stimuliše produktivnost i kreativnost, uz naglasak na zdravlje i dobrobit zaposlenih. Takođe, zaštita životne sredine predstavlja deo odgovornog korporativnog upravljanja, zbog čega gradnja poslovnih objekata zahteva usklađi -

NOVASTON IMA VIŠE OD 40 STRATEŠKIH PROJEKATA, KAO I 500.000 M2 POVRŠINE KOJOM UPRAVLJAJU ZA VIŠE OD 15 STRANIH I DOMAĆIH KLIJENATA

vanje sa standardima energetske efikasnosti i održivog razvoja. Naš Leasing tim u ponudi ima atraktivne poslovne prostore u okviru Central Bussines District-a (Indotekov portfolio, Airport City, Kennedy Offices, Bridge Plaza u bloku 43, zgrada Grawe…). Kada je reč o ritejl sektoru, NOVASTON operativno upravlja sa 14 STOP SHOP ritejl parkova u Srbiji koji su deo velikog investicionog fonda CPI Property Group, zatim AVA Shopping Parkom kompanije IKEA, kao i pirotskim PULS Shopping Parkom. Naš dugogodišnji klijent je i tržni centar Promenada u Novom Sadu, vlasništvo NEPI Rockcastle Grupe. Prema našem bogatom iskustvu, investitori se sve više okreću ritejl parkovima u manjim gradovima, čija izgradnja iziskuje manje sredstava i relativno kratak rok u nekoliko faza. Ti centri postaju i tačke socijalnog okupljanja, pa raste ponuda društvenih sadržaja – kulturni događaji, koncerti, tematski dani i vikendi. I u tom sektoru se sve više vodi računa o ekologiji kroz korišćenje obnovljivih izvora energije za rad ili uvođenje punjača za električne automobile.

NOVASTON je proširio svoje poslovanje i u Hrvatskoj, kroz ritejl sektor, ali i kroz hotelijerski menadžment. O kakvom projektu je reč? — Portfolio u Hrvatskoj smo započeli učestvovanjem u postavci i upravljanju ritejl parkovima, a poslovanje smo proširili u hotelijerskom menadžmentu i razvoju luksuznih komercijalno-stambenih nekretnina. Tu izdvajamo konsultantske usluge u okviru razvoja upravljačkog menadžmenta luksuznog real estate rezorta u Istri, sa preko 250 luksuznih apartmana i vila. Trenutno su nam u fokusu projekti u Rijeci – razvoj komercijalnih i stambenih nekretnina u centru, kao i celog gradskog jezgra Rujevica.

PORED VEĆ IZGRAĐENE POZICIJE U RITEJL, POSLOVNOM I SEKTORU LOGISTIKE, NASTAVLJAMO DA PRIMENJUJEMO TRENDOVE U UPRAVLJANJU APART-HOTELIMA

Ove godine tema broj jedan u sektoru nekretnina je energetska efikasnost. Da li je danas kupcima i zakupcima, ali i investitorima, sve važniji ovaj aspekt?

— I pre poslednje krize izazvane ratom u Ukrajini razvijene zemlje su ulagale u diversifikaciju izvora energije, sigurnost snabdevanja, dekarbonizaciju i energetsku efikasnost. Investitori se, takođe, sve više odlučuju za primenu rešenja koja podrazumevaju obnovljive izvore energije. Naš NOVASTON Project Management (NPM), kao deo platforme, bio je angažovan na uspešnoj BREEAM sertifikaciji STOP SHOP parkova u Srbiji i Hrvatskoj, koja je jedna od najvažnijih metoda za postavljanje standarda zelene gradnje. Uključeni smo i u projekat rekonstrukcije Novkabel hale u Novom Sadu u koju će se sledeće godine useliti Schneider Electric Hub. Ta zgrada sa bruto 17.000 m2 prostora će biti po svim principima „zelene gradnje“ – ne samo energetski efikasna i ugljenično neutralna, već i visokotehnološki opremljena po parametrima koji se odnose na osvetljenost, kvalitet vazduha, komfor zaposlenih... Naš ceo tim ima kapacitete i stručnost u operativnom upravljanju, projektovanju, kao i promovisanju takvih objekata.

Na vodećim i važnim pozicijama u NOVASTONU su podjednako žene i muškarci

LJUDSKI ODNOS IZNAD KORPORATIVNOG

„Uvek je bilo žena lidera i biće, ali ja sebe ne smatram liderom već delom tima gde svako ima svoje obaveze i nadležnosti, jedino su moje odgovornosti za nijansu veće“, kaže Jovana Vrbica, direktorka Conza Properties, kompanije koja lokalnim klijentima i investitorima pruža „one stop shop“ usluge u svim segmentima prometa nepokretnosti

Tekst: PETRA VASILJEVIĆ

Foto: CONZA PROPERTIES

Ekspanzija sektora nekretnina povećala je i konkurenciju među kompanijama koje pružaju usluge u prometu nekretnina, što je za neke od njih upravo bila prilika da se svojim specifičnim načinom poslovanja izdvoje od drugih i steknu poverenje klijenata. To je slučaj sa kompanijom Conza Properties, čiji tim, kao spoj mladosti i iskustva, pored profesionalnih usluga koje pruža u svim segmentima prometa nepokretnosti, sa klijentima gradi, pre svega, ljudski odnos i poverenje. To što je na čelu tima žena, samo je dodatno začinilo ovu uspešnu priču koju delimo sa direktorkom Conza Properties Jovanom Vrbicom.

Građevinska industrija i tržište nekretnina u Srbiji već nekoliko godina su u fazi izrazite ekspanzije. Kako se vaša kompanija, koja je specijalizovana za sve vrste prometa nepokretnosti, pozicionirala na tržištu u ovim okolnostima?

— Već skoro deceniju Beograd je poznat kao „grad kranova“ i to nam govori da se ponuda povećava i da projekti ozbiljnog volumena dolaze na tržište. Moglo bi se reći da zastoja nije bilo ni u doba COVID svetske krize, a ni sada, kada je zbog nesrećnih okolnosti u Ukrajini ceo svet, a ponajviše tržište građevinskog materijala, bilo uzdrmano. Conza Properties je kompanija nastala kao logična razvojna potreba grupe investitora koji su više od dve decenije u poslovima gradnje objekata različite strukture. Mi se trudimo da pružimo „one stop shop“ uslugu i pomognemo klijentima savetom ili posredovanjem u svim segmentima tržišta prometa nepokretnosti. Poseban

JOVANA VRBICA, direktor, Conza Properties

nam je akcenat na stanogradnji. Trenutno nam je apsolutni prioritet prodaja 170 stanova u projektu RESIDENCE 7+, u Ulici Marije Bursać, u Kalvariji u Zemunu.

Može li se danas uopšte konkurentno poslovati u ovom sektoru bez objedinjenih usluga prodaje/zakupa, procena nepokretnosti, istraživanja tržišta, upravljanja projektima i projektnog finansiranja? — Sa povećanjem aktivnosti na tržištu povećao se i broj kompanija koje pružaju usluge u prometu nepokretnosti. Conza Properties, kao domaća kompanija sa fokusom na pružanje usluga nama bliskim klijentima i investitorima, svakako nije i ne želi da bude konkurencija multinacionalnim kompanijama koje imaju višedecenijske korporativne odnose sa institucionalnim investitorima. Mi smo mali tim profesionalaca koji ne unose „memorandum“ već ljudski odnos u svaki zahtev, ponudu, sastanak i zaključenje ugovora. Mišljenja smo da jedna kompanija ne može u svojim redovima da ima najbolje ljude na tržištu u svakom segmentu poslovanja, te smo se opredelili da sarađujemo. Ukoliko nismo u stanju da u okviru svog tima rešimo zahteve, obratimo se saradnicima koji su eksperti u svom fahu. Naša kompanija raste i razvija se i verujemo da smo dobar spoj mladosti i iskustva. Naš izvršni direktor je više od dve decenije u poslovima prometa nepokretnosti. Bio je na vodećim funkcijama u međunarodnim konsultantskim kompanijama i svoje iskustvo sticao na tržištu nekoliko zemalja EU.

Koliko rada i truda je potrebno da se napravi pravi spoj prodavca i kupca, odnosno zakupodavca i zakupca i, kako svi oni reaguju kad na čelu jednog ovakvog biznisa vide ženu?

— Veliki broj ljudi misli da je posredništvo lak posao i da je jedina uloga posrednika da spaja dve strane, u našem slučaju najčešće kupca i prodavca. Takođe se komentariše da mi kao posrednici ne ulažemo nikakva sredstva i da je nama svejedno kakvi su rezultati rada. Mislim da je i vama i vašim čitaocima jasno da svaka profesionalnost podrazumeva ozbiljnu pripremu, težak rad, kontrolu postupka, svakodnevni multitasking i posmatranje situacije iz šireg ugla. Da li će jedan posrednik ili agent biti uspešan, apsolutno zavisi od njega samog. Što se tiče „borbe polova“, kako sam šaljivo shvatila vaše pitanje, ja tu stvarno ne vidim problem. Klijent od nas očekuje samo jedno – da se posao uspešno završi. Ko će mu završiti posao, apsolutno je nevažno. Razumem da nije baš uobičajeno da u ovom biznisu žena rukovodi kancelarijom, ali ako pogledate tržište, u posredništvu ima žena isto koliko i muškaraca, ako ne i više. U gradnji i investicijama je drugačiji slučaj, mada se i tu žene polako ali sigurno pozicioniraju na rukovodeća mesta.

Šta je vas privuklo da se posvetite biznisu i upravljanju projektima u građevinarstvu, i kroz obrazovanje i kroz radno iskustvo, i koja vas je ambicija dovela do mesta direktorke Conza Properties? Možemo li reći da imamo jednu novu generaciju žena poslovnih lidera?

— Uvek sam imala sklonosti ka dizajnu, arhitekturi, marketingu i volim da upoznajem ljude i komuniciram. Ovaj posao je svakako vrlo dinamičan i ono što volim jeste to što je svaki radni dan drugačiji. Uspešan posrednik svakako ne sedi u kancelariji i ne čeka da mu upit dođe sam od sebe. Porodično sam od najranijeg detinjstva upoznata sa građevinskim poslovima i drago mi je da mi se pružila prilika da sa timom, pre svega dobrih ljudi i vrsnih profesionalaca, radim ono što volim. Što se

U FOKUSU NAŠEG POSLOVANJA JE STANOGRADNJA, A PRIORITET DA ZAVRŠIMO PRODAJU REZIDENCIJALNOG

KOMPLEKSA RESIDENCE 7+

tiče ženskih lidera ne bih rekla da je to stvar nove generacije. Uvek je bilo žena lidera i biće, da ne nabrajam imena od Margaret Tačer pa nadalje, ali ja sebe ne smatram liderom već delom tima gde svako ima svoje obaveze i nadležnosti, jedino su moje odgovornosti za nijansu veće.

Kako vidite tržište u sledećoj godini, gde očekujete stagnaciju, a gde rast, i šta će biti u fokusu poslovanja vaše kompanije? — Period od godinu dana je kratak i ja tu ne vidim velike promene. Istorija je pokazala da se poslovi prometa nepokretnosti, odnosno, investiranja u nekretnine, smenjuju u ciklusima, i da jedan ciklus traje od pet do deset godina. Pred nama je svakako silazna putanja, ali se ona u Srbiji neće osetiti do kraja sledeće godine. Naprotiv, zbog velike potražnje postoji mogućnost da će cene rasti. Izvesno je svakako da će manje novca biti u opticaju, pa će teže biti korisnicima kredita. Možda se aktuelna dinamika prodaje malo uspori, ali nekih značajnih promena neće biti. Usporavanje prodaje će se odnositi na vanserijske uspehe određenih projekata da se u danu zaključi više desetina kupoprodajnih ugovora. U fokusu našeg poslovanja je stanogradnja, a prioritet da završimo prodaju rezidencijalnog kompleksa RESIDENCE 7+, koja je više nego uspešno počela. Uvereni smo da je u slučaju ovog objekta, odnos kvaliteta, cene i lokacije pun pogodak.

NAREDNA GODINA BIĆE PUNA IZAZOVA

„Biti žena na tržištu nekretnina je benefit jer smo po prirodi sposobne za multitasking, brzo se prilagođavamo novonastalim situacijama i preuzimamo odgovornost“, kažu Jasna BajićLjubičić i Dragana Badnjevac, vlasnice firme JD Properties and Consulting, koja pruža kompletan portfolio usluga u procesu prodaje i zakupa nekretnina

Tekst: JOVANA NIKOLIĆ

Foto: JD PROPERTIES AND CONSULTING

Zašto je sve više žena koje rade u industriji nekretnina, šta znači za jednu firmu kad ima veliku konkurenciju na tržištu, kako se danas dolazi do dobrih projekta i klijenata i da li će cene nekretnina i zakupa nastaviti da rastu i u narednom periodu – pitali smo Jasnu Bajić-Ljubičić i Draganu Badnjevac, vlasnice JD Properties and Consulting, agencije koja pruža širok spektar usluga u procesu prometa i zakupa svih vrsta nepokretnosti i koja svakom klijentu pristupa individualno, u skladu sa njegovim potrebama.

Vaša agencija je primer kako dobar tandem i savremeni koncept poslovanja mogu da naprave kvalitet više na tržištu i budu prepoznati kao ime kome se veruje. Šta vas je spojilo kao partnere baš u biznisu sa nekretninama i kako objašnjavate činjenicu da žene sve više dominiraju u ovoj oblasti? — Dugogodišnji zajednički rad na tržištu nekretnina, sa biranim ciljevima i profilisanim pristupom, pre svega zahtevnim klijentima na rezidencijalnim lokacijama, kao i poslovnim ljudima koji u svakom trenutku znaju šta žele, uticao je na razvoj svake od nas. Lični razvoj, stalno učenje i usavršavanje nas je povezalo na više nivoa. Kroz kontinuirani rad naiz-

Jasna Bajić-Ljubičić

Dragana Badnjevac

menično smo se usavršavale i došle do tačke da osnujemo zajednički biznis – agenciju za nekretnine, koja je tu da klijentu pruži kompletan servis, od momenta kada nas kontaktira, pa do realizacije pravnog posla, a i nakon toga.

Biti žena na tržištu nekretnina je benefit jer smo po prirodi sposobne za multitasking, brzo se prilagođavamo novonastalim situacijama i preuzimamo odgovornost. Senzibilitet je još jedan od aduta koji nam omogućava razumevanje kompleksnosti potreba klijenata, od odabira lokacije, svrsishodnosti prostora do estetike.

Tržište nekretnina i dalje je u ekspanziji i konkurencija u vašem poslu je velika. Gde ste pozicionirali vašu nišu u širokom spektru tržišnog potencijala? — Imati konkurenciju znači da je klima na tržištu veoma dobra, kako za rad tako i za širenje lokalne mreže na svim nivoima obavljanja posla u oblasti nekretnina. Na prvom mestu su nam klijenti. Svakom klijentu se pristupa individualno, u skladu sa njegovim potrebama. Kao iskusni posrednici, klijente slušamo pažljivo i tako i biramo nekretnine za njih. S obzirom na multidimenzionalni poslovni koncept, naša niša je širokog spektra, sa akcentom na nekretninama u koje klijenti ulažu kao u investicije. Iz tog razloga, u fokusu nam je posredovanje u prodaji i zakupu poslovnih objekata, luksuznih rezidencijalnih nekretnina i zemljišta koje može imati više namena. Nastojimo da držimo korak sa promenama na tržištu i pratimo njegov potencijal i rast, te zauzvrat postižemo maksimalni benefit za naše klijente.

Posredovanje je specifična delatnost i veliki izazov, budući da tržište nekretnina nikad ne spava. Kako se danas dolazi do dobrih projekata i klijenata? Koliko je važan marketing, a koliko umreženost? — Dinamika tržišta je takva da se svi trudimo da idemo u korak s vremenom i brzo se adaptiramo na nove načine poslovanja. Marketing je segment poslovanja koji predstavlja alat za kreiranje i vođenje posla. Kao takav, usmeren je na potenciranje vrednosti koje zastupamo, gde do novih klijenata dolazimo na način da isti prepoznaju profesionalni pristup koji zastupamo. Naši klijenti su zaposleni ljudi sa malo slobodnog vremena, što od nas zahteva da se apsolutno angažujemo, kako bi se sve etape posla odigrale glatko, bez trošenja njihovog vremena, koje je najvažniji resurs. Negujemo kvalitetne odnose razmene sa konkurentnim firmama, formirajući mrežu koja predstavlja nepresušan izvor informacija i potencijal za zajedničke projekte. Verujemo u stabilne i kvalitetne odnose sa našim saradnicama i u njih maksimalno investiramo, zbog čega su realizacije naših projekata podržane od

strane renomiranih advokatskih kancelarija, javnih beležnika, bankara i poslovnih ljudi.

Pružate širok spektar usluga, od posredovanja u prometu i procene vrednosti nekretnina, do upravljanja investicijama i usluga dizajnera i arhitekata. Koje su od navedenih usluga najtraženije kod klijenata? — Namera da budemo ekspeditivni i da ispratimo svaki segment posla, opredelila nas je za portfolio usluga širokog spektra. Dominantna usluga je, svakako, posredovanje u prometu nepokretnosti, ali beležimo i porast potražnje pratećih usluga bez kojih promet nepokretnosti ne bi bio koherentan. Svesne smo da prometovanje nekretnina predstavlja veliku životnu ili poslovnu odluku, zato našim klijentima obezbeđujemo sigurnu klimu i podršku kroz savetodavne usluge iz domena investiranja, izbora lokacije, organizacije, održavanja i estetike.

TREND RASTA CENA ĆE SE NASTAVITI. CENE NE ZAVISE OD KREDITA VEĆ OD GOTOVOG NOVCA, KOJI JE PRISUTAN U SVIM SEGMENTIMA POSLOVANJA

Beogradsko tržište nekretnina je ove godine u više navrata bilo izloženo dramatičnim promenama usled priliva velikog broja državljana Rusije i Ukrajine. Kako se to osetilo u vašem poslovanju? — Poslednjih 15 godina poslovanja i opstanka na tržištu nekretnina dokazalo nam je da su sve transformacije na tržištu moguće. Tako je i ovaj porast cena, kao i priliv stranaca, na prvi pogled, izazvao veliku pometnju. To je samo naznaka dešavanja u sledećoj poslovnoj godini koja će biti puna izazova. Trenutno je tržište nepredvidivo, bez tačnih procena, jer svi očekuju udar krize. Veoma je moguće da kriza kod nas zakasni i da nastupi u trenutku kad svi budemo pomislili da smo je ovaj put zaobišli. Do tada, trend rasta cena će se nastaviti. Cene ne zavise od kredita već od gotovog novca, koji je prisutan u svim segmentima poslovanja. Prvi nagoveštaj krize osetiće se na lokacijama gde su smeštene poslovne zgrade, uspešne kompanije počeće da stagniraju, bez volje za promenom i traženjem novog prostora za svoje zahtevne radnike. Za sada je prisutan kontinuiran rast prometa i zakupa. Rezultat toga je porast cena koji je uslovljen fluidnim kretanjem kapitala. Najsigurnija investicija na Balkanu je nekretnina, ne investicija u biznis ili inovaciju. Takođe, promene u Evropi su uzrok pristizanja Rusa i Ukrajinaca na naše prostore. Na nama, brokerima u oblasti nekretnina, jeste da prepoznamo klijente koji su došli da se trajno nastane u našoj zemlji u odnosu na one koji su u tranzitu.

Jumis

Da smo se zaista uželeli najvećeg događaja koji okuplja na jednom mestu najbolje od aktuelne ponude nameštaja domaćih, ali i stranih proizvođača, dokaz je ovogodišnji Beogradski sajam nameštaja, koji je, nakon dve godine pauze zbog pandemije, po 58. put konačno održan od 8. do 13. novembra pod kupolama Beogradskog sajma. Bila je to prilika da hiljade posetilaca pogledaju izbliza brojne premijere, isprate nove trendove u dizajnu nameštaja za dom ili kancelarijski prostor, i kupe željene proizvode sa značajnim sajamskim popustima. Istovremeno, kao internacionalni skup i komunikacijska platforma, ovogodišnji Sajam nameštaja u Beogradu okupio je i umrežio veliki broj poslovnih ljudi, proizvođača, profesionalnih kupaca i distributera, arhitekata, dizajnera iz regiona i svih krajeva Evrope i sveta. U okviru sajma održana je i Izložba mladih dizajnera, na kojoj su posetioci imali priliku da pogledaju radove mladih i perspektivnih autora, fakulteta i škola. Popularan prateći program manifestacije bio je Design talks, koji je tokom pet dana okupljao sve učesnike u sferi industrije nameštaja. Ovaj program je, kroz diskusiju sa dizajnerima, arhitektama, kreativnim stvaraocima i vodećim ljudima iz domena dizajna, umetnosti, kulture, kao i ekonomije, industrije i proizvodnje, javnog i obrazovnog sektora, stavio u fokus ulogu i snagu koju dizajn može i treba da ima u društvu.

Natuzzi

Sofa Sofa

Zavar Design Hard

Na ovogodišnjem Sajmu nameštaja u Beogradu učestvovalo je 180 izlagača iz 20 zemalja. Pored brojnih izlagača iz Srbije i regiona – Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Slovenije i Severne Makedonije, imali smo prilike da vidimo i sjajnu ponudu brendova iz Italije, Nemačke, Turske, Poljske, Rumunije, Iraka, Angole… Izuzetan program domaćih izlagača obuhvatio je brojne brendove, među kojima su: Simpo (Vranje), Matis (Ivanjica), Sofa Sofa (concept store iz Beograda), koja je nastupila sa italijanskim brendom Calia Italia, Rica Furniture (sa brendom Milly) i Hard Stuff, dok je brend Bullet Furniture prvi put nastupio i prikazao ručno izrađene komade nameštaja jedinstvenog dizajna.

Među inostranim učesnicima koji su se premijerno predstavili na sajmu su Moku Artisan Furniture (BiH) i Studijo Wallart (Hrvatska), dok su svojim tradicionalnim učešćem kvalitet Beogradskog sajma nameštaja potvrdile kompanije Natuzzi (Italija), Nunc (Hrvatska), Tetri Mobilya i Vukka Home (Turska), Mebel Jumis Dizajn i Almero (Severna Makedonija), Moj San (BiH).

Svojom zanimljivom ponudom, među učesnicima su se izdvojili i poljski proizvođač Nowy Styl, koji ima dugogodišnje iskustvo u opremanju kancelarijskih prostora u celom svetu, Pianno iz Turske, Forest iz Srbije, kao i Zavar Design iz Severne Makedonije, koji se bavi proizvodnjom radijatora od nerđajućeg čelika i kreiranjem funkcionalnih proizvoda koji kombinuju najnovije trendove u dizajnu i tehnologiji, dajući metalu novu dimenziju i lepotu.

Forest

Simpo

Nunc Moku

Sofa Sofa

Sofa Sofa

Jumis

Na 58. Međunarodnom sajmu nameštaja, opreme i unutrašnje dekoracije, žiri je doneo odluku o dodeli priznanja „Zlatni ključ“ i „Sajamski ključ“ proizvođačima, izlagačima i pojedincima u više kategorija.

Nagrada „Zlatni ključ“, u kategoriji Nameštaj za stanovanje, dodeljena je proizvođaču NUNC za proizvod „Studio Lav“. „Zlatni ključ“, u kategoriji Nameštaj za opremanje objekata, dodeljen je proizvođaču Moku za proizvod „Marina dining chair“, dizajner Lidija Petričević. U kategoriji Doprinos razvoju dizajna, „Zlatni ključ“ je dodeljen proizvođaču Zavar Design za proizvod „Ugaoni radijator Flexus“, dizajner Zoran Jedrejčić. „Zlatni ključ“, u kategoriji Najbolji mladi dizajner, dobio je FILUM –work station za projekat „Radno-izlagačka stanica / Work exhibition station“ autora Katarine Lončarević, Jelene Ruvidić, Natalije Bogdanović i Bojane Pašajlić sa studentima. Nagrada „Zlatni ključ“, u kategoriji Uređenje enterijera, dodeljena je proizvođaču Belgrader za proizvod „Sto Shishmish“, autora Luke Stambolića. U kategoriji Inovativne vrste nameštaja, „Zlatni ključ“ je dodeljen proizvođaču Simpo za proizvod „Dvoiposed Adel“.

Nagrade „Sajamski ključ“ dobili su: Matis Group, Ivanjica, za asortiman izložbenog programa, Jumis Luxury, Kočani, za kompletnu promociju proizvodnog programa, i Digitel, Čačak, za inovativna rešenja u industriji nameštaja.

Matis

Simpo

Nunc

Pianno

Zavar Design

Nowy Styl

Bullet Furniture

MODERNA KANCELARIJA

Hibridni način rada danas je postao uobičajen za većinu kompanija. To podrazumeva ne samo da manje ljudi dolazi u kancelarije nego i hibridni koncept samog kancelarijskog prostora, koji je sve više okrenut komforu i prostora za rad i prostora za druženje i relaksaciju. Iako svaka kompanija ima svoje specifične potrebe, predstavljamo nekoliko ključnih, opštih aspekata u dizajnu savremenih kancelarija

Do juče samo praksa naprednih kompanija, hibridni način rada sada je uobičajen za većinu firmi. Brzo smo prihvatili rad od kuće, online i off-site sastanke, softvere za online kolaboraciju i komunikaciju. Danas u kancelarije dolazi manje ljudi, pa su i potrebe u organizaciji i dizajnu radnog prostora drugačije i zahtevnije. Svaka kompanija traži svoj recept i individualni pristup, ali malo koja, kad se odluči da dizajnira svoj poslovni prostor, zna šta joj je potrebno. Zato je izuzetno važno da projektni tim najpre dobro upozna klijenta,

način poslovanja, funkcionalne i tehničke potrebe, poslovnu kulturu, ali i da sazna sentimentalne i emotivne reference, odnosno, kako se zaposleni osećaju i kako žele da se osećaju. Iz iskustva znam da je za ovaj pristup potrebno nekoliko nedelja, da bi se potom prešlo na izradu plana, u čijem je fokusu prvenstveno klijent. Prema profilu klijenta, režira se tipičan radni dan, od kada krene na posao, do kraja radnog vremena i odlaska kući. Takođe, svaki deo prostora se posmatra sa tačke gledišta korišćenja i iskustva u tom korišćenju.

Foto: RELJA IVANIĆ ZA ANTIPOD STUDIO

Tekst: BRANKO NIKOLIĆ

TX Group

BRANKO NIKOLIĆ, arhitekta, Antipod Studio

AKUSTIČNI KOMFOR

SIMULACIJA PRIRODNOG OSVETLJENJA

Rasveta koja svoj intenzitet i temperaturu prilagođava dobu dana i simulira prirodno osvetljenje, ima jako pozitivne vizuelne, biološke i emocionalne efekte i prati dnevne cikluse kod čoveka. Time se stimuliše i produktivnost rada i dubina odmora na pa-

uzama. Standardi osvetljenosti koji se prate kod nas, generalno su zastareli. Moderno osvetljenje zahteva saradnju sa ekspertima i visoku tehnologiju, dok je prilikom projektovanja potrebno praviti scenarija i režirati atmosferu i osećaje koji se žele postići.

Zvuk je veoma važan deo iskustva boravka i rada u savremenim kancelarijama. Osim funkcionalnih zahteva za privatnošću nekih prostora, kao što su specifične konferencijske sale ili fokus sobe, nivo buke je takođe deo proporcije celog utiska. Tišina nije premisa.

Takozvana bela buka je nešto čime se pravi idealna atmosfera za rad, gde se postiže optimalan fokus. Da li su u pitanju reverberacije, curenje, prodor ili putovanje zvuka, akustična rešenja koristimo kao završne obrade, koje su u kontekstu, a pri tom veoma dekorativne.

TX Group TX Group

Nordeus

Polet

KAFA + DRUŽENJE

Sveže napravljen omlet za doručak, kafa na pauzi, koktel petkom popodne… Sve to čini deo radnog dana, tako da su kafeterija, kantina, bar, coffee lounge, danas postali standardni delovi radnog prostora. To su prostori gde se razvija duh zajedništva, vode privatni i prijateljski razgovori, manje formalni sastanci. Uticaj kvalitetne i redovne ishrane na produktivnost i efikasnost, a naročito na

dobar osećaj vezan za kompaniju, odavno je naučno dokazan. Kultura ispijanja kafe kod nas je oduvek bila važna. Globalni trendovi su tu nišu doveli do vrhunca. Danas se u nekim našim kompanijama mogu probati najbolje kafe na svetu. Sladoled ne smem ni da pominjem. Takođe, kvalitet vode, vazduha i namirnica, nešto je što danas postaje najvažnije pitanje, čak ispred komfora.

BOJE

Promene atmosfere u radnom prostoru dokazano stimulišu centre u mozgu i poboljšavaju fokus i produktivnost, ali i odmor i relaksaciju. Boje nisu samo dekorativni element, one utiču na promenu iskustva i osećanja, i veoma intenzivno mogu uticati na promene našeg emotivnog stanja. Bojama se fino podešava apstraktna holi-

stička proporcija svih vizuelnih, ali i ostalih elemenata, kao što su svetlo, zvuk, miris, temperatura. Samo sklad svih elemenata daje osećaj koji želimo da postignemo u određenim delovima prostora. Boje su moćan alat, kojima u prostoru možemo uticati na dobro raspoloženje i blagostanje korisnika.

Seven Bridges

Polet

Nordeus

Nordeus

NE SASVIM OTVOREN PROSTOR

„Open space” je poslednjih godina postao „buzzword”, pomodni žargonski izraz. Nije tako idealan za fokusirani rad, ali donosi bolju komunikaciju i povezanost ljudi, i pritom štedi poslodavcu skupe kvadrate u svetskim metropolama. Lokalno, manje kancelarije su i dalje na ceni kod zaposlenih, mada je velika mana otuđenost odvojenih grupa. Nove prakse nam nude bolja rešenja. Sve između potpuno otvorenog i potpuno zatvorenog prostora nazivamo hi-

brid. Hibridi su uveli nov način deljenja svih prostora, pa i stolova i multifunkcionalnost zajedničkih zona. Nema univerzalnog recepta. Prema potrebama korisnika, pravi se hibridni plan i način njegovog korišćenja. Delovi plana ostaju otvoreni, ali nisu lični, nego se koriste po principu zakazivanja: sale za sastanke, kabine za online sastanke, prostori za slučajne susrete i neformalne sastanke, prostori za opuštanje, rekreaciju i razonodu…

SALA ZA SASTANKE

Danas je prostor za sastanke širok pojam. To može biti prostor koji je izdvojen paravanom sa par fotelja, „meeting booth”, niša u hodničkom zidu… I klasične sale za sastanke dobile su savremenu opremu, ali nisu nužno prostorije sa velikim stolom i stolicama. Sastanci su se prebacili iz sala na online platforme. Trend kombinovanog povratka u kancelarije doneo nam je nove izazo-

ve. Na sastancima se danas, bez obzira da li ste na poslu u sali, ili ste uključeni sa neke egzotične destinacije, ili iz dečije sobe, vrlo često pojavljuje eho – neko nije isključio ili uključio mikrofon, pa priča, a niko ga ne čuje… Iskustvo nije prijatno. Neke od potencijalnih perspektiva su virtuelna realnost (VR) ili mešovita realnost (MR), na čijem razvoju rade mnoge industrije, pa i naša.

Polet

Zuhlke

Zuhlke

TX Group

Nordeus

BILJKA U PROSTORU NIJE SMISAO ZELENE PROSVEĆENOSTI

Lukas Verft vodi uspešan studio za pejzažnu arhitekturu Werft Gardens & Landscapes u Sisku. Sarađuje sa klijentima iz celog regiona, ali i Kanade, Katara, Nemačke... Veruje da uređenje prostora nije puko ozelenjavanje i posvećen je širenju svesti o ekologiji, klimatskoj tranziciji i održivim rešenjima

Tekst: ALEKSANDRA MIRKOVIĆ

Foto: WERFT GARDENS & LANDSCAPES

PEJZAŽNA

GTC poslovna zgrada Green Heart na Novom Beogradu

Profesionalci kažu da je teško raditi na projektu koji za polazište ima intervenciju na nečijem prethodnom radu. U slučaju pejzažnog uređenja GTC poslovne zgrade Green Heart na Novom Beogradu, koji potpisuju Lukas Verft i članovi njegovog tima, to je demantovano. Na najbolji mogući način. Projekat zelenih površina kompleksa Green Heart, koji se nalazi u saobraćajno prometnom Bulevaru Milutina Milankovića, na Novom Beogradu, po ideji i realizaciji studija Werft Gardens & Landscapes, osvojio je prošle godine BigSEE Architecture Award, jednu od najprestižnijih dizajnerskih nagrada u ovom delu Evrope.

Kompanija GTC je i pre toga sarađivala sa studiom koji je osnovao Lukasov otac, a na čijem je čelu Verft mlađi od 2006. godine. Beogradska saradnja je, priseća se Lukas, počela zadatkom da revidiraju prethodno isporučeno pejzažno rešenje.

Koja je bila vaša vizija uređenja zelenila objekta čije konture asociraju na brod? — Želja je bila da umesto puke zelene površine, sa stablima, stvorimo prostor koji će pružati doživljaj kroz godišnja doba, kako ljudima tako i životinjama. Implementirali smo biljne vrste koje podnose klimatske uslove koji nas tek čekaju u budućnosti, s devijacijama temperature, vlage i padavina. Bilo nam je važno da stabla koja sadimo budu tu i za 15, 50 godina i da nisu potrebni dodatni energetski i finansijski resursi za održavanje. Ispod celog parka nalazi se podzemna garaža, pa je iluzija o spoju, odnosno pretapanju arhitektonskog i prirodnog konteksta, dodatno naglašena. Sva stabla i biljke lično sam birao po rasadnicima Holandije i Belgije. Svako sta-

blo je unikat. Poput umetničkog dela – poezije. Pojedina imaju 65 godina, visoka su 18 i širine osam metara, teška 13 tona.

Na čemu sada radite? — Aktivni smo u Hrvatskoj, Srbiji, BiH, Crnoj Gori i Kanadi. Većinom su u pitanju projekti za okućnice privatnih vila i penthause. Radimo i na jednom projektu poslovno-stambenog kompleksa u Beogradu. Takođe, tu je i poslovno-stambeni objekat na Trebeviću u BiH, masterplan pejzažnog rešenja za marinu s komercijalnim pojasom, hotel s pet zvezdica i apartmanskom zonom u Cavtatu i park industrijskog kompleksa u Zaprešiću, pored Zagreba. U svim projektima vodimo računa o adaptaciji na klimatske uslove. To znači da vodimo računa o odnosu popločanih i ozelenjenih površina, recirkulaciji atmosferskih voda, smanjenju broja rasvetnih tela, uvođenju organske umesto hemijske prihrane bilja i slično.

Koliko ima prostora za pejzažnu arhitekturu u savremenom trendu u kome primat imaju, čini se, kvadrati? — Takozvani investitorski urbanizam nije nova pojava, niti će uskoro postati stara. Potrebno je razumeti da je svest o pejzažu posledica pravilno artikulisanih prioriteta jednog društva. Društvo, čini se, prvo mora uništiti prirodu, da bi se prirodi vratilo. Tek tada kvadrati i profit prestaju biti pitanje betona, te postaju pitanje kvaliteta življenja – a što jesu priroda i zelenilo. Uvek ima prostora za pejzažnu arhitekturu u gradnji investitora koji grade za budućnost i koji mogu i žele to da priušte.

Koliko angažman pejzažnog arhitekte povećava troškove investitoru, a koliko mu se kasnije to vraća većom cenom? — Bilo bi vrlo nespretno od mene da odgovorim na ovo pita-

LUKAS VERFT, direktor i partner, Werft Gardens & Landscapes

GTC poslovna zgrada Green Heart

nje. Pogotovo jer se svi projekti usklađuju s budžetima klijenata. Međutim, o doprinosu i važnosti našeg rada govore klijenti koji, i pored sve arhitekture, fasade, rasvete, elektro i mašinskih rešenja, u prvi plan stavljaju upravo uređenje zelenila.

Dolazite u Beograd. Uočavate li promene u gradu i kako vam se dopadaju?

— U proseku dolazim kvartalno i očaran sam i šokiran istovremeno brzinom razvoja grada. Očaran, jer vidim vrhunski pristup arhitekturi i kvalitet, a šokiran što se u Beogradu, kao i u čitavom regionu, radi bez ikakvog plana, programa, strategije... Priroda ima jednu prednost pred čovekom, a to je vreme. Nije prirodi problem da napravi hiljade, milione repeticija kako bi dočekala mutaciju koja će naposletku formirati red i

balans u celini. Čoveku, međutim, kao i društvu, jeste potreban red. Nama je vreme ograničeno, kako pojedincu, tako i društvu i životu na planeti. Bez jasno artikulisane vizije i strategije koja vodi ka nekom višem društvenom cilju, nema napretka – postoji samo potrošeno vreme.

Unosite, odnosno, vraćate prirodu u urbani prostor, dizajnirate privatne vrtove… Kako bi, po vašoj zamisli, trebalo da izgleda savremena, humana kancelarija?

— Moram biti iskren – nemam pojma! Bilo bi vrlo paušalno reći da je rešenje u uvođenju zelenila u radni prostor. Međutim, čini li samo uvođenje zelenila zaista tako fundamentalnu razliku? S druge strane, mogu zamisliti scenario po kojem zelenilo čini razliku. Ali,

Svaka bašta prvo se skicira na papiru

Marina Porto Montenegro

Primer jednog privatnog vrta

takav bi prostor više sličio na tropsku šumu, nego na kancelariju. Da pojasnim. Nedavno sam bio član žirija za izbor najbolje kancelarije u Hrvatskoj. Mnogi su uneli biljke u svoje radne prostore i sigurno da te biljke imaju nekakav (u većoj ili manjoj meri) uticaj na subjektivni osećaj i prostorno uređenje. Međutim, ne verujem da je to smisao pejzažne prosvećenosti. Da bismo imali merljiv i empirijski validan učinak potrebno je fokalnu tačku arhitektonskog promišljanja prostora formirati oko funkcionalnih zelenih površina (i volumena) koji čine temelj kancelarijskog (i funkcionalnog) oblikovanja. Time već odlazim u sferu naučne fantastike i možda je najbolje da se vratim na prvu rečenicu odgovora.

Kakvi su vam planovi za 2023. godinu? — Već imamo agendu punu obaveza. Čekaju nas projekti i realizacije po Hrvatskoj i inostranstvu. Radujem se promenama u samom poslovanju. I

UREĐENI VRTOVI DUŽ CELE OBALE JADRANA

to u komercijalnom delu, gde se bavimo klimatski pogodnim građevinskim materijalima za hodne, vozno-automobilske i pešačke podloge. Radićemo rebranding koji će naš komercijalni krug delovanja proširiti na region. Takođe, nastavljamo sa rekonstrukcijom našeg dvorišnog i vrtnog prostora u Sisku. Enterijer širimo gotovo duplo, od sadašnjih dvestotinak kvadrata, kako bi dugoročno osigurali prostor za zaposlene, svu infrastrukturu, maketarstvo, virtuelnu stvarnost. Dvorišni prostor konačno pretvaramo u showroom, gde će klijenti videti uživo ideje koje smo do sada pokazivali na fotografijama. U vrtu nastavljamo s razradom „Oma’s laboratoriuma” (Bakina laboratorija), gde pratimo različite vrste trava, višegodišnje i začinsko bilje i beležimo kako se ponašaju na našem podneblju i klimatskoj zoni. Moramo doskočiti sve češćoj problematici nepoklapanja podataka iz literature s onim iz prakse.

Porodičnu firmu, koja se u početku bavila isključivo uređenjem bašta u okolini Siska, sredinom osamdesetih godina prošlog veka, po povratku iz inostranstva, osnovao je Lukasov otac Erih. Vremenom je firma rasla, a Lukas je preuzeo vođenje nakon očeve prerane smrti. Danas je Werft Gardens & Landscapes multidisciplinaran studio za pejzažnu arhitekturu i dizajn, specijalizovan za uređenje bašta i pejzaža luksuznih rezidencijalnih i hotelskih objekata.

U portfoliju Werft Gardens & Landscapes su neka od najlepših zelenih rešenja u ovom delu Evrope: Marina Porto Montenegro u Tivtu, GTC poslovni kompleks Green Heart na Novom Beogradu, Rimac Kampus nadomak Zagreba… Studio je dao pečat i kompleksu hotela Pical u Poreču, koji je projektovao čuveni Boris Podreka, preuredili su park Tvornice duhana Rovinj (TDR), radili su na rizortu Four Season na Hvaru, uredili su baštu vile Šeherezada u Dubrovniku… Brojni privatni vrtovi i okućnice duž jadranske obale, od Slovenije do juga Crne Gore, uređeni su po njihovim nacrtima.

Vila Šeherezada u Dubrovniku

UVEK IMA PROSTORA ZA

TALENTE I NOVE IDEJE

„U svetu dizajna, šire posmatrajući, oduvek su bili prisutni neki uticaji. Ohrabruju, međutim, oni što rade drugačije. Nude proizvode koji traju dugi niz godina, čija se vrednost povećava s patinom vremena. Nije sve copy/paste”, kaže Zoran Jedrejčić, industrijski dizajner i art direktor, čiji autentičan dizajnerski potpis povezuje brojne brendove u regionu

Tekst: ALEKSANDRA MIRKOVIĆ

Foto: PRIVATNA ARHIVA

Studije dizajna počeo je u Zagrebu, u koji je došao iz rodnog Splita. Diplomirao je na ISIA-Industrial Design u Firenci. U Nemačkoj završava master, vraća se u Italiju i sedam godina radi s Etorom Sotsasom. Potom otvara svoj studio u Milanu. Dizajnira za brendove kao što su Artisan, 3M, Dada Cucine, Fratelli Guzzini… Pre desetak godina, zbog ljubavi, seli se u Beograd. Dobitnik je brojnih nagrada, od Red Dot Design Award „Best of the Best” (2003) do BIG SEE Visionary (2021). Izlagao je u muzejima i galerijama širom sveta – bečkim, italijanskim, MoMA u New York-u, ICA u Bostonu, Tokiju.

Razgovor smo vodili jednog od prvih dana ovogodišnjeg Beogradskog sajma nameštaja, čiji je dugi niz godina bio art direktor. Bavio se redizajnom manifestacije i okupljanjem najboljih proizvođača. „Godine 2015. počeli smo promociju regionalnog dizajna i uspeli da sve najbolje proizvođače i dizajnere dovedemo na jedno mesto. Sajam nameštaja je jedna od najkvalitetnijih manifestacija ovog dela Evrope. Ove godine suženog obima, ali i dalje najvažnija smotra”, sumira Jedrejčić. Šta trenutno radite? — Fokus je ove godine bio na razvoju brenda Volumen iz Banja Luke. Fabrika radi 25 godina u nižem segmentu i žele iskorak na nivo dizajnerski orijentisanog tržišta. Bavimo se time u totalu, u saradnji sa partnerima iz grafičkih i marketing studija. Postavljamo čitavu strategiju razvoja: od komunikacije, prezentacije, veb sajta, do novih proizvoda. Projektovali smo im se-

ZORAN JEDREJČIĆ, industrijski dizajner Lay Air

Zoran Jedrejčić veruje u ideju jedinstvenog dizajnerskog jezika celog regiona i radi na njenom ostvarenju. Kroz saradnju sa najuspešnijim proizvođačima od Slovenije do Severne Makedonije daje sveobuhvatna rešenja: od strategije razvoja, izlaska na tržište, komunikacije s potrošačima do krajnjeg proizvoda. „Kada vidimo italijanski, japanski, danski dizajn, možemo, manje-više, odmah da prepoznamo da je nešto iz Italije, Japana, Danske. Tako i dizajn s ovih prostora ima zajedničku prepoznatljivost. Samo što ona nije dobro predstavljena i iskristalisana. Da bi se to postiglo, potrebno je vreme. Ponekad i 50 godina. I istrajnost. Danci su tako radili i rade i dalje. Dizajn je isprepletan s kulturom nekog prostora, potrebne su mu čvrste strategije, koje nama ovde fale”, kaže industrijski dizajner i art direktor bogate internacionalne karijere.

dam linija sa 50 proizvoda. Takođe, radimo sa kompanijom Zavar iz Severne Makedonije. Za njih smo napravili pametne radijatore koji su izloženi na Sajmu. Projektujemo proizvode za industriju, manje ili veće serije.

Sarađujete sa klijentima iz ex-Yu prostora. Ima li fabrika, pojedinaca, čija će rešenja za 50 godina ostaviti pečat na svetskoj mapi kao što je, na primer, Iskrin telefon iz sedamdesetih godina?

— Potencijala ima, naravno, ali povlačiti paralelu je teško. U prošlosti su postojali jaki standardi. Bilo je uslova za dizajn kome je određivan pravac i jezik. Centar je bio u Beogradu. Svugde ste imali podršku: u muzejima, medijima, industriji, državi. Sada nedostaje objedinjenost, sistem. Potencijal leži u našoj dobroj kulturi proizvodnje, koju koriste, na primer, Danci. Možda ne znate, ali nameštaj gotovo svih kvalitetnih danskih brendova proizvodi se u Bosni. Veliki svetski proizvođači imaju segmente proizvodnje po Hrvatskoj, Srbiji. Pioniri dizajna ovde su se pojavili posle Drugog svetskog rata i ne samo što su praktično radili, već su gradili dizajnersku kulturu, kulturu stanovanja. Potencijal su danas fenomenalni proizvođači čiji je cilj svetsko tržište i zavređuju da budu na njemu. Praznina je u dizajnerskom razmišljanju.

Na koje brendove iz regiona nam skrećete pažnju?

— Iz Slovenije: Intra Lighting, Vertigo Bird, Rex Kralj. Iz Hrvatske: Prostoria, NUNC, Metoda, Milla&Milli. Iz Srbije: Gir, Garda, Hookl und Stool, BUCK. Iz BiH: Artisan, Zanat, Gazzda, Woak, Goes. Iz Severne Makedonije – Zavar.

Šta je otežavajuća okolnost na regionalnom nivou?

— Razlikujemo se u kulturama, religijama, navikama, ali imamo zajednički, usudio bih se reći, balkanski način razmišljanja i izražavanja kroz proizvode. To je naša prednost. Što bi rekli Italijani, mi smo „maćedonija” (macedonia, na italijanskom), što je u prevodu – mešana salata od različitog voća. Raspadom Jugoslavije, međutim, svi su poželeli da imaju svoj dizajnerski jezik. Hrvati da nađu i ostave trag hrvatskog dizajna, Slovenci slovenačkog, Srbija srpskog. Raspršeno. Iako je u svetu lakše definisati dizajnerski jezik jednog prostora. Dobitnik ste nagrade BIG SEE Visionary. Pojašnjenje je bilo: „Motiviše i podstiče proizvođače da nađu strast i daju sve od sebe”. Šta lokalnim brendovima nedostaje? — Napraviti jedan, dva, proizvoda, u suštini ne znači ništa. Ako želite da se pozicionirate u višoj niši na tržištu, potrebna je čitava strategija. Zato sam se prihvatio značajno obimnijeg i odgovornijeg posla art direktora, a ne samo dizajnerskog.

Da li je uopšte moguća autentičnost ako živimo u vremenu copy/paste kulture?

— Prostor za unikate, talente, nove ideje, apsolutno postoji. Nisam toliko pesimističan. U svetu dizajna, šire posmatrajući, oduvek su bili prisutni neki uticaji. Takođe, sve je više prelivanja načina rada iz drugih industrija, mode, na primer. Sada i u dizajnu imate sezonske kolekcije, što za posledicu ima preteranu proizvodnju. Ohrabruju, međutim, oni što rade drugačije. Nude proizvode koji traju dugi niz godina, čija se vrednost povećava s patinom vremena. Nije sve copy/paste. Lično, na dizajn gledam kao na oblik ne samo revolucije već i evolucije.

Mondum

Woak

Kroz bogat opus rada, u čemu ste uživali, šta ste radili jer se „mora” i čemu se nadate da će tek doći na red?

— Na sreću, imam priliku da radim sa kvalitetnim proizvođačima. Nisam bio u situaciji da činim kompromise kojih bih se stideo. Godišnji kapacitet su dva, tri nova klijenta i određeni broj stalnih. Nemam neispunjenih želja. Svemu pristupam maksimalno profesionalno i pokušavam da izvučem najbolje. Prilikom izbora jako vodim računa da mi klijenti budu „simpatični”, da su progresivni. Bitna je njihova želja za promenama. Nemam favorite, a svaki sledeći posao će mi biti najdraži. Problem naših proizvođača je što rade u jednom segmentu 10, 20, 30 godina. Promeniti način razmišljanja je najteže. Zato moram prvo postaviti tačke psihologije, potom dizajna. Predavali ste u Italiji na Nuova Accademia di Belle Arti (NABA) i u Srbiji na Akademiji lepih umetnosti. U čemu je razlika između akademaca ove dve zemlje? — Više ne predajem, nažalost. Nemam vremena. Ne može se raditi više stvari istovremeno, a jednako kvalitetno. Ali često mi dolaze studenti i mladi dizajneri po savet. Prija mi njihovo okruženje. U glavi se ponašam kao 20-godišnjak, iako vidim da nisam. Nastojim da ostanem mlad barem mišljenjem. Razlika studenata u Italiji i studenata u Srbiji je u percepciji dizajna. Mladi ovde misle da je dizajn neka super komunikatna reč. Da će raditi „kul” posao koji se svodi na izjavu „ja sam kreativac”. E, nije! Tu malo kaskaju za italijanskim vršnjacima. Ovo je težak rad, sa mnogo odricanja da bi se došlo do rezultata. U Italiji je pristup drugačiji. Mi smo malo ležerniji, što ne znači da nema talenta. Ponestaje nam volje za rad i hteli bismo sve i odmah. Uvek i zauvek. Što nije baš tako. Da demistifikujem: dizajner najpre treba da dođe do industrije. To su fabrike sa 100, 200, 500, 600 zaposlenih. Odgovornost je na vama jer tim ljudima dajete ili ne dajete posao. U smislu, ako su vaše odluke pogrešne, dovodite fabriku u krizu. Takođe, morate znati niz oblasti, pričati razne jezike: jezik marketinga, jezik tehnologije, jezik ekonomije, da biste komunicirali sa različitim ljudima i da biste došli do dobrog proizvoda.

Iz Splita, preko Firence i Milana, eto vas u Beogradu. Koliko je ovaj grad podsticajan za dizajnera?

—

I urbanizacija i betonizacija se mogu izvesti na razne načine. Nažalost, manjka javnih prostora koji doprinose kvalitetu života ljudi. Na tome treba poraditi. Jedno stablo više, jedan osmeh više. Mislim da je Beograd slojevit grad. U Beogradu imate sto Beograda i u tome je njegova lepota. Prijatelji koji mi dođu iz inostranstva osete različitost, oduševe se gradskim vajbom, atmosferom. Ipak, grad najviše čine ljudi! Isto volim da kažem da Beograd nije najlepši grad na svetu ali je grad s najlepšim karakterom! Poput frajera za koga svi kažu da nije lep, ne porede ga s manekenom s naslovnice, ali svi potvrđuju da je šmeker, ima manire i zna se postaviti.

Kako definišete sopstveni dizajnerski stil?

— Ne volim definicije. Stil je manje bitan, vodilja su mi emocije. Želim da moji proizvodi izazovu reakciju ljudi. Taktilni i emocionalni doživljaj proizvoda mi je važniji. Radim s mnogo ljubavi, pa se nadam da se ta ljubav prepoznaje, a proizvodi postaju deo nečijeg života.

Jackie’O

Armada

Mondum

DG MARTINI BAR U NOVOM RUHU

Radikalno transformisan enterijer kultnog italijanskog bara DG MARTINI, otvorenog 2003. saradnjom brendova Dolce & Gabbana i Martini, nije izgubio na svom made in Italy stilu ni u novom ruhu, koje uspešno kombinuje tradiciju sa modernim. Smešten u istorijskoj zgradi iz 16. veka, u ulici Corso Venezia u Milanu, bar je spolja ostao u dijalogu sa arhitekturom vile, ali je njegova unutrašnjost moderno redizajnirana. Već sam ulaz, neonsko-crveni tunel sa logotipima Martini i DG, liči na instalaciju savremene umetnosti i nagoveštava atmosferu enterijera. U njemu dominiraju barski pultovi od Nero Assoluto mermernih ploča, visoki zidovi zastakljeni Murano staklom, nameštaj i aksesoari iz kolekcije Dolce&Gabbana Casa, dok su dekorativna limunova stabla u bašti unela duh Mediterana. Da neke stvari, ipak, ne treba menjati, svedoči novi meni u potpunosti posvećen tradicionalnoj italijanskoj kuhinji i prepoznatljivim koktelima.

GIORGIO ARMANI 11 SATOVI ZA NJU I NJEGA

Najnovija Giorgio Armani 11 kolekcija ručnih satova za muškarce i žene, svojevrsni je omaž istorijskom sedištu ovog kultnog brenda u milanskoj ulici Via Borgonuovo 11. Nastala u saradnji sa poznatom švajcarskom časovničarskom kućom Parmigiani Fleurier, ova kolekcija je simbol Armanijeve dobro poznate ideje luksuza, umeća izrade i fokusa na formi i materijalu, što je nepogrešiva formula za postizanje vanvremenske elegancije. Satovi su izrađeni od tri različita materijala i dostupni su u pet varijanti – čelik sa sivim ili plavim brojčanikom, roze zlato sa sivim ili brojčanikom boje slonovače, i žuto zlato sa crnim brojčanikom –i dolaze u kombinaciji sa kožnim kaiševima. Poseban detalj, pored tradicionalnog Armani loga, vidljiv je na samom brojčaniku koji jedino broj 11 ispisuje arapskim ciframa.

STIL ŽIVOTA

Fotografije: luxferity.com

ZLATNA FANTAZIJA KAROLINE ERERE

Legendarna Good Girl štikla Karoline Erere ove sezone dolazi u novoj, Gold Fantasy varijanti, kao i njena, ništa manje poznata muška varijanta u obliku munje, Bad Boy Gold Fantasy. Parfemi će se prodavati u pozlaćenim bočicama limitiranog izdanja, dok će ženski parfem imati i dodir šljokica za dodatni sjaj. Zahvaljujući kontrastnim notama, koje su istovremeno i slatke i senzualne, Good Girl Gold Fantasy parfem na najbolji način predstavlja fascinantnu dualnost moderne žene, dok je Bad Boy Gold Fantasy personifikacija ultimativnog modernog muškarca – ranjivog i snažnog.

CVETNA BAŠTA TIFFANY NAKITA

Č

uveni brend nakita Tiffany & Co tradicionalno svake godine objavljuje Blue Book, knjigu u kojoj predstavlja svoje najnovije kolekcije. Ovogodišnje izdanje BOTANICA: Blue Book 2022 zamišljeno je da oda počast bezvremenoj lepoti flore, posebno cvetu visterije, čija zadivljujuća paleta plavih i ljubičastih nijansi dominira komadima nakita. U ovoj kolekciji su ponovo oživljeni neki od florealnih dragulja iz bogatog Tiffany nasleđa, od broševa do ukrasa za kosu, a kao konačni rezultat dobili smo očaravajuću Tiffany & Co BOTANICA baštu unikatnog nakita.

ODRŽAN JUBILARNI

50. BELGRADE FASHION WEEK

Da moda jeste umetnost potvrdio nam je i ovogodišnji jubilarni 50. Belgrade Fashion Week, koji je trajao čak tri nedelje, od 8. novembra do 1. decembra. U organizaciji modnog studija Click, uz ekskluzivno partnerstvo kompanije L’Oreal Paris, brojne revije i prateći događaji održani su na više atraktivnih lokacija, kao što su Belexpocentar, Narodno pozorište, Dorćol Platz i gradske galerije – Silosi, Štab i Haos. Prva nedelja mode u Istočnoj Evropi i najznačajniji srpski modni događaj, i ove godine je pokazao bogatstvo i varijetet domaćeg autorskog modnog dizajna. Oko 80 poznatih modnih imena, od legendi poput Dragane Ognjenović, koja je otvorila prvo izdanje Nedelje mode, preko Dode Komad,

uvažene profesorke FPU, Boška Jakovljevića i njegove atraktivne muške mode, do sjajnih dizajnera iz Belgrade Design District-a i brojnih drugih, potvrdilo je da domaća scena ide u korak sa najvećim svetskim modnim trendovima i aktuelnim temama održive mode, cirkularne ekonomije i ženske emancipacije. Ipak, najsnažnije emocije, kako kod publike, tako i kod učesnika, L’Oreal Fashion Week je izazvao promocijom našeg kulturnog nasleđa kroz omaž reviju posvećenu nekadašnjoj prvoj dami Jovanki Broz, kao i kroz negovanje kulture sećanja na velikane kao što su profesorka Anđelka Slijepčević, osnivač katedre za savremeno odevanje, kreatori Aleksandar Joksimović i Mirjana Marić, ali i diva srpskog filma Milena Dravić.

Ana Ljubinković

Ninamilan

Roksanda Ilinčić

Verica Rakočević

Vlada Savić

Budislava

Dragana Ognjenović

Mihano Momosa

DIOR BOŽIĆNA ČAROLIJA U HARODSU

Praznična magija ove zime stiže nam u vidu saradnje francuskog modnog brenda Dior i čuvene londonske robne kuće Harods, koja je ovom prilikom dekorisana kao pravi božićni medenjak. Postavka „The Fabulous World of Dior“, u čast ljubavi Kristijana Diora prema engleskoj eleganciji, ukrašavaće 44 izloga robne kuće sve do 3. januara sledeće godine, kroz brojne kolekcije, eksponate, izložbe, ali i prave ukusne medenjake. Ova božićna saradnja je, ujedno, i najveća zabeležena u istoriji ove robne kuće.

Gledano spolja, fasada Harodsa je ukrašena instalacijom brojnih svetlećih lampica, dok je unutrašnji izložbeni prostor pun klasičnih Diorovih referenci, kao što je čuveni CD znak, ovog puta propraćen dekoracijama medenjaka, i detaljima izrađenim od šećera i karamele. U elegantnoj čajdžinici engleske robne kuće, presvučenoj u kultni Dior toile de Joui, možete ih i degustirati, i častiti se jednim medenjakom u obliku Dior Bar jakne ili Lady Dior torbe.

Fotografije: Dior by Adrien Dirand