RUSIJA
a
LITVANIJA
ke
Klajpeda Vilnjus
RUSIJA K alinjingrad
M insk Pre rata deo Poljske
BELORUSIJA
POLJSKA Varšava K ijev Pre rata deo Poljske
UKRAJINA Lavov Černovci
SLOVAČKA Bratislava
Budimpešta
Užgorod
MAĐARSKA
MOLDAVIJA
K išinjev
Od 1940. do 1945. deo Mađarske
TSKA
SNA I RCEGOVINA
Do 1940. deo Rumunije
Do 1938. deo Čehoslovačke, zatim Mađarske
RUMUNIJA Beograd
SRBIJA
Bukurešt
Do 1940. deo Rumunije
BUGARSKA
svim preprekama. Samo ne treba gajiti iluzije da će nam poći za rukom da brzo pobedimo u toj borbi za jedinstvo. Ona može da traje pet, šest ili sedam godina. Nemačkoj je potrebno jedinstvo i mirovni sporazum. Samo u tom slučaju će biti postignut uspeh u borbi za trajni mir. A to je najvažnije.“ Uzgred, stav Sovjetskog Saveza prema nemačkom pitanju ubedljivo pobija optužbe upućene Moskvi da je sovjetsko rukovodstvo tobože koristilo plodove pobede u Drugom svetskom ratu za prekrajanje evropskih granica u skladu sa sopstvenim interesima, pa čak i za „pokretanje“ Hladnog rata. Ako pogledamo kartu posleratnog ustrojstva Evrope, videćemo da se ona u celini podudara sa kartama koje su nacrtane po okončanju Prvog svetskog rata. To se tiče i zemalja bivše Austrougarske, i granica Jugoslavije. Posle Drugog svetskog rata nije bilo govora o novom teritorijalnom preuređivanju Evrope, nego o denacifikaciji čitavog kontinenta. Što se tiče samog Hladnog rata, već 1946. godine je administracija predsednika Amerike Harija Trumana došla do zaključka da je i samo postojanje Sovjetskog Saveza nespojivo sa interesima američke nacionalne bezbednosti. Isto je go-
magazin
Devetog maja se u Rusiji održava tradicionalna vojna parada, ali mi nećemo uputiti čestitke. Umesto toga, grlimo se sa demonima, podižemo iz pepela banderovce i hvalimo ubice - naši najviši zvaničnici podstiču ih da ubijaju Ruse, a nemačka vlada šalje hunti u Kijevu novčanu pomoć i savetnike Mark Sašin, američki istoričar
vorio i britanski premijer Nevil Čemberlen: da bi Britanija živela, Sovjetski Savez treba da nestane. U OBA SVETSKA RATA SU DOŠLE DO IZRAŽAJA SVE ONE OSOBENOSTI geopolitike koje u mirnodopskim uslovima nisu naročito upadljive. Međutim, Prvi svetski rat je zaista bio neočekivan za većinu Evropljana, što se ne može reći za Drugi svetski rat. U raznim krajevima Evrope i celog sveta su 1930-ih besneli konflikti, i njihov globalni vektor je bio jasan. Pa ipak, lideri zapadnih država - pre svega Velike Britanije i Francuske - umesto da stvarno pruže otpor agresoru, tj. hitlerovskoj Nemačkoj koja je postajala sve jača, odlučili su da joj „gledaju kroz prste“. Zbog toga je krajem 1930-ih propuštena poslednja stvarna šansa za formiranje preventivne antihitlerovske koalicije, i Evropa je postala svedok nagodbi uz učešće čak i onih država kojima je bilo suđeno da postanu jedna od žrtava nacističke Nemačke. Umesto da se u korenu preseče jačanje nemačke vojnopolitičke moći, Hitleru je data Austrija, dati su mu Sudeti, zatim i sva preostala Čehoslovačka, progledano mu je kroz prste stvaranje koncentracionih logora i divljanje antisemitizma, pružena je pomoć generalu Franku, savezniku fašističke Nemačke, da dođe na vlast u Španiji. Pojedini savremeni aktivni kritičari Rusije, pogotovo Poljska, čak su i sami učestvovali u rasparčavanju Čehoslovačke, i pri tom nisu zaboravili da optuže Moskvu, koja je Pragu ponudila vojnu pomoć. Eto zbog čega su danas toliko aktuelne lekcije Drugog svetskog rata. Pokušaji da se one revidiraju ne protivreče samo istorijskoj istini, nego - i to je najvažnije - predstavljaju direktnu opasnost za današnji svetski poredak. Ono što se događa oko Ukrajine (kao i na prostoru bivše Jugoslavije) pokazuje svu pogubnost odbacivanja normi i modela saradnje uspostavljenih 1945. godine. Sadašnji krvavi konflikt na istoku Ukrajine direktna je posledica aktiviranja fašističkih nacionalističkih snaga u toj zemlji, kao i svesrd-
ne podrške na koju su one naišle u SAD i Velikoj Britaniji - zapadnim državama koje su nekada bile članice antihitlerovske koalicije. U mnogim zemljama Istočne Evrope proces revizije karaktera i rezultata Drugog svetskog rata stavljen je u službu sadašnje unutrašnje politike, pa i pokušaja „obračunavanja“ sa sopstvenom komunističkom prošlošću. Međutim, istorija Drugog svetskog rata objektivno treba da bude faktor jačanja unutrašnjeg jedinstva, a ne unutrašnjih podela. To je tako u Rusiji, gde ideali Velike pobede 1945. godine tradicionalno ujedinjuju levičare i desničare, konzervativce i liberale, komuniste i monarhiste, ateiste i vernike. U Drugom svetskom ratu se nije postavljalo pitanje izbora nekog konkretnog oblika državnog uređenja u konkretnoj zemlji, pa ni u Jugoslaviji, nego pitanje golog opstanka čitavih naroda. TO NE BI TREBALO DA ZABORAVLJAJU DANAŠNJI SRPSKI POLITIČARI i aktivisti koji danas ne priznaju Titovim partizanima i komunistima pravo da se poštuju kao oslobodioci zemlje, a koji su sasvim nedavno na isti način žigosali četnike Draže Mihailovića. „Rusija je pobedila naciste, a danas ih Amerika ponovo oživljava“, napisao je istoričar (PhD) i publicista Mark Sašin u članku objavljenom na američkom sajtu OpEdNews.com. „Bliži se 9. maj, ali nas ovde, u Sjedinjenim Američkim Državama, uopšte nije briga za to. Devetog maja 1945. je u Berlinu maršal Žukov prvi potpisao Akt o kapitulaciji Nemačke, ali mi ovde to ne želimo da znamo. Devetog maja je jedno od prvih naređenja Sovjetske komande u Berlinu bilo da se nahrani stanovništvo, ali mi to ne želimo da znamo. Devetog maja se u Rusiji održava tradicionalna vojna parada, ali mi nećemo uputiti čestitke. Umesto toga, grlimo se sa demonima, podižemo iz pepela banderovce i hvalimo ubice naši najviši zvaničnici podstiču ih da ubijaju Ruse, a nemačka vlada šalje hunti u Kijevu novčanu pomoć i savetnike.“ Što bi se reklo, svaka mu je na mestu... XIII