Претходно саопштење УДК 821.163.41.09.Петковић Н.
Ивана З. Танасијевић1 Крагујевац
Критички метод Новице Петковића: Словенске пчеле у Грачаници
Рад има за циљ да сагледа место, значај и крајње домете критичког метода Новице Петковића. Видећи аутора као незаобилазну фигуру у развоју модерне критичке мисли о књижевности, рад настоји да расветли који су то принципи, начела и методе који стоје у подлози стваралаштва првог семиотичара код нас. Држећи се става самог Петковића да свака теоријска тврдња мора бити поткрепљена и доказана примером, рад настоји да сваки закључак изведен из критичког рада аутора илуструје и потврди, колико је то могуће, изјавама самог критичара о свом раду. Предмет конкретне теоријске анализе јесте последња ауторова књига Словенске пчеле у Грачаници. Ова збирка текстова, насталих кроз читав ауторов радни век, одражава на композиционалном, али и на унитрашњем плану, три основна става којих се аутор држао у свом критичком раду: ослањање на сам текст, трагање за вековним наслагама колективне меморије које језик у својој структури крије и рад који подразумева љубав према књижевности. С обзиром на шири културолошки контекст у коме сагледава књижевност, рад Новице Петковића можемо схватити као завештање будућим генерацијама да је једини пут друштвеног напретка неодвојив од књижевности једног народа, поштовања традиционалних вредности и културе. Кључне речи: Новица Петковић, семиотика, језик, књижевност, култура
У свом дугогодишњем књижевном и лингвистичком раду Новица Петковић дао је велики број значајних остварења, без којих се заправо не би могао ни замислити модеран приступ књижевности у оквирима српског говорног подручја. Уводећи савремену теоријску мисао у критички рад, овај аутор представља у српској науци о књижевности значајну прекретницу, јер је у фигури Новице Петковића оличен приступ књижевности постављен на темељима модерне науке и теорије. Самим тим немогуће је сагледати континуитет мисли о књижевности у оквирима српске културе без темељног увида у методе, достигнућа и значај овог проучаваоца. Међутим, док је критички и теоријски метод Новице Петковића код бројних следбеника у српској науци заузео позицију узора према коме се треба орјентисати и чији се ставови по питању науке и критике не могу заобићи у даљем развоју, тако је било и тендернција да се овом аутору оспори свака вредност и сваки значај по питању унапређивања 1 tanasijevic.z.ivana@gmail.com Lipar / Journal of Literature, Language, Art and Culture
153