Прегледни рад УДК 821.134.2-31.09 „19“
Владимир Ј. Карановић1 Филолошки факултет, Београд
Савремени шпански роман (РОМАН ТРАНЗИЦИЈЕ И ДЕМOКРАТИЈЕ)2
У раду се разматрају репрезентативни романи савремених шпанских романописаца који су постигли значајне успехе како у Шпанији тако и ван њених граница. Циљ нам је да кроз кратак преглед одабраног корпуса укажемо на потенцијално место савременог шпанског романа у оквирима светске прозе. Година смрти Франсиска Франка, 1975. може се сматрати почетком новог периода у шпанској прози. Књижевност мења дотадашњи карактер и у највећој мери се прилагођава новонасталим политичким променама (транзицији и демократизацији друштва). Сваки писац романа ће изабрати сопствени пут, који највише одговара његовом карактеру и књижевним претензијама. Разуђеност шпанске прозе постфранкистичког времена је последица слободе стваралаца да пишу о разноврсним темама. Појављују се детективски, историјски, лирски, експериментални и метаромани. Многи критичари сматрају да средином осамдесетих година XX века долази до битног заокрета у шпанском роману. Та драстична промена назива се „постмодерним реализмом“. У њему се поново тежи мимезису или подражавању стварности. Повратак реализму је начин да се анализира савремена шпанска стварност из нове перспективе, али и да се настави традиција неговања реалистичког књижевног поступка, толико својственог шпанској књижевности. Кључне речи: савремени шпански роман, роман транзиције и демократије, постмодерни реализам, шпанска књижевност XX века
Година 1975. може се сматрати почетком потпуно новог периода у шпанској прози. После дуготрајног периода угњетавања и неслободе, наступио је период транзиције и почетка демократије. Такво стање није било само друштвени феномен, већ се одражавало и на поље књижевности. Књижевност мења свој дотадашњи карактер и у највећој мери се прилагођава новонасталим променама. Сваки писац романа ће изабрати сопствени пут који највише одговара његовом карактеру и књижевним претензијама. На пољу романескног стваралаштва, после периода експериментисања формом, структуром и покушаја постмодернистичког релативизовања традиционалних приповедачких техника, следи период интересовања за повратак класичном приповедању. Роман поново постаје „књига која има задатак да исприча конкретну причу и да забави читаоца без неких већих уметничких и естетских претензија“. 1 vkaranovic@gmail.com 2 Рад је у једној од верзија представљен на Међународној конференцији Кроз језике и културе, одржаној у Херцег Новом (Црна Гора) од 4. до 6. јуна 2009. године. Lipar / Journal of Literature, Language, Art and Culture
127