Svet osiguranja

CENA 500 DIN BROJ 1 GODINA I, BEOGRAD, novembar 2011.

TEMA BROJA

Sezona promena u autoosiguranju ANALIZA

Privatne penzije ponovo u usponu Aktuelno

Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga

Vladan Manić

Osiguranje zaslužuje bolji status

UVODNIK

FINANSIJSKI MESEČNIK Broj 1, novembar 2011.

Osnivač i izdavač TECTUS d.o.o.

Vladimira Popovića 40/3 11070 Beograd Direktor: Nikola Milijević nikola@svet-osiguranja.rs Glavni urednik: prof. dr Boris Marović boris@svet-osiguranja.rs Izvršna urednica: Lela Saković lela.sakovic@svet-osiguranja.rs Uredništvo: Zoran Ćirić Vladimir Njegomir Sandra Zanki Rajko Tepavac Redakcija: Daniela Ilić Snežana Krivokapić Sonja Lukić Edin Veljović Izdavački savet: Mila Jezdimirović Vladan Manić Predrag Bobera Darko Botić Miodrag Kvrgić Klime Poposki Radenko Purić Slobodan Samardžić Fotografije: Dragan Milošević www.shutterstock.com Marketing i oglašavanje: Tanja Jovanović Tel.: +381 (0) 11 2258 816 E-mail: tanja@svet-osiguranja.rs Grafički urednik: Krešimir Pučić Grafička priprema: TECTUS d.o.o.

Dizajn: Zoran Jelača Štampa: PRINTERA GRUPA d.o.o.

Sv. Nedelja, Hrvatska Sekretarijat i pretplata: Vladimira Popovića 40/3, Beograd Tel: +381 11 2123 023, 3015 030 Fax: +381 11 3015 040 Za navode u člancima odgovorni su autori

Promocija osiguranja Poštovani čitaoci, “Svet osiguranja” vratio se na srpsko tržište. Na taj način nastavlja se projekat koji u prvoj fazi ima za cilj informisanje i edukovanje svih onih koji se bave osiguranjem ili su zainteresovani za ovu veoma važnu oblast, kako u samim osiguravajućim društvima i agencijama tako i u korporativnom sektoru, odnosno u privredi. U drugoj fazi namera je, što je ujedno i glavni cilj projekta, promocija osiguranja i njegove fukcije u svakodnevnom životu kako pravnih tako i fizičkih lica.

Na srpsko tržište “Svet osiguranja” donosi znanje koje je rezultat 14 godina kontinuiranog izlaženja časopisa “Svijet osiguranja” u Hrvatskoj, Sloveniji i BiH. Prvi broj štampan je 1998. godine i do sada se projekat razvio i obuhvatio, uz izdavanje knjiga, priručnika i časopisa, i radijsku emisiju, televizijsku emisiju, Institut za osiguranje i udruženje za zaštitu potrošača. Za ovako ambiciozan projekat trebalo je, što se i ostvarilo, dobiti podršku strukovnih udruženja i svih osiguravajućih društava, od kojih su ona najveća ujedno bila i najveći kontinuirani finansijski i stručni oslonac. Takva situacija očekuje se i u Srbiji.

Broj koji držite u ruci štampan je u 1.000 primeraka. S obzirom da očekujemo da će većinu tiraža otkupiti osiguravajuća društva za sopstvene potrebe i za distribuciju kroz svoje prodajne mreže, verujemo da će biti brzo rasprodat. U sledećoj godini, kada će časopis izlaziti mesečno, uz broj 1-2 kao dvobroj, očekujemo povećanje tiraža na najmanje 2.000 prodatih primeraka. Plan se temelji na broju filijala osiguravajućih društava, od kojih bi svaka trebalo da ima bar po jedan primerak časopisa, kao i broju preduzeća koja imaju osobu zaduženu za brigu o osiguranju, i kojoj će naš časopis biti osnovni izvor kvalitetnih informacija.

Kvalitet časopisa meri se njegovim sadržajem, odnosno stručnošću i informativnošću tekstova. U informativnom delu okupili smo trenutno najbolje novinare koji prate područje finansija u Srbiji, a otvoreni smo i za dalju saradnju. U stručnom delu oslonac su nam već poznati i afirmisani autori iz oblasti osiguranja, finansija, ljudi iz prakse, bilo da rade u finansijskim istitucijama ili drugim društvenim oblastima.

Ovim putem pozivamo i sve ostale zainteresovane, koji žele da daju doprinos razvoju osiguranja, bilo sa teorijskog ili praktičnog aspekta i koji žele svoje znanje podeliti s našim čitaocima, da nam se jave. Objava stručnih radova u časopisu korisna je za čitaoce, koji će ili nešto novo naučiti ili potvrditi svoju praksu, ali i za autore kojima je, uz afirmaciju na osiguravajućem tržištu, objava radova važna i za napredovanje u stručnom i naučnom smislu.

Verujemo da će “Svet osiguranja” za kratko vreme postati relevantno štivo za sve koji razmišljaju o osiguranju života, zdravlja, kuće, stana, auta, itd. U sinergiji s Udruženjem osiguravača i Narodnom bankom Srbije, snagom medija možemo znatno povećati svest građana o važnosti osiguranja za njih lično i za društvo u celini, a u korist svih osiguravajućih društava.

Do sledećeg broja, srdačan pozdrav.

Prof. dr Boris Marović SVET OSIGURANJA novembar 2011 |

3

SADRŽAJ VESTI. .............................................................................................................................................6 INTERVJU

19

Vladan Manić, generalni sekretar Udruženja osiguravača................................... 12

KOLUMNA..................................................................................................................................16 AKTUELNO Bez kredita “sa nula odsto kamate”...............................................................................18

ANALIZA Trend usporenog razvoja..................................................................................................19

AKTUELNO U penziju – kao čovek........................................................................................................21

TEMA BROJA Osiguranje od autoodgovornosti..................................................................................24 Kolika je “mala šteta”?........................................................................................................27

KOMPAS

Analiza Trend usporenog razvoja

30

U senci berzanske učmalosti...........................................................................................29

Razgovaramo Edukacija prodavaca – najisplativija investicija........................................................30

IZ UDRUŽENJA OSIGURAVAČA……………………………...................................... 32 PRODAJA OSIGURANJA Iz ugla zastupnika................................................................................................................36 Nezadovoljni osiguranik opasniji nego ikada...........................................................37

MENADŽMENT Zaposleni su stalna glavobolja.......................................................................................40 Savršene poslovne igračice.............................................................................................42

POSLOVNA KULTURA Dobri iz srca, a ne radi reklame.......................................................................................44

PRAKSA Osiguranje rizika prekida poslovanja………............................................................46 Odgovornost usled nedostataka kod inženjerskih poslova ……...................... 49

INFORMATIKA Novo doba za IT menadžere............................................................................................52 Mogu li osiguranja “u oblake”..........................................................................................54 Pojačajte “lepljivost” polise..............................................................................................56

Razgovaramo Edukacija prodavaca – najisplativija investicija

64

REGION Prevarama u osiguranju “odzvonilo”.............................................................................58 Novi alat za otkrivanje prevaranata..............................................................................60 Miroslav Miškić: Ulaskom VIG-a u BiH svi smo na dobitku................................... 62

BUSINESS STYLE.....................................................................................................................64 U ŠTA ULAŽU POZNATI..........................................................................................................66

OGLAŠIVAČI Delta Generali osiguranje 2/ Wiener Staedtische osiguranje 5 / Basler osiguranje 11 / Udruženje osiguravača Srbije 17 / SorS 20 / IN 2 Grupa 28 / Triglav osiguranje 35 / Grawe osiguranje 38 / Merkur osiguranje 43 / Lovćen osiguranje 51 / Uniqa 67 / Dunav osiguranje 4 osiguranje | SVET OSIGURANJA novembar 2011 68

Business Style Bali -odmor za desetku

VESTI

SRBIJA

Analiza srpskog tržišta osiguranja u drugom kvartalu 2011.

Rast premije od 2,1 odsto

U

kupna premija osiguranja u Srbiji u drugom tromesečju 2011. godine bila je 30,6 milijardi dinara (298 miliona evra), što je za 2,1 odsto više nego u istom periodu prošle godine, objavila je Narodna banka Srbije (NBS).

Kako se ocenjuje u izveštaju o sektoru osiguranja u drugom tromesečju ove godine, skroman rast premije posledica je smanjene potrošnje stanovništva i manje tražnje za proizvodima osiguranja, pre svega neobaveznih neživotnih.

Učešće neživotnih osiguranja u strukturi premije i dalje je dominantno, i u drugom kvartalu ove godine bilo je 84,6 odsto.

Kod premije životnih osiguranja zabeležen je rast od 11 odsto, tako da je učešće premije životnih osiguranja povećano sa 14,2 odsto u drugom tromesečju 2010. na 15,4 odsto u istom periodu ove godine.

Po strukturi, najveći udeo u ukupnoj premiji osiguranja u Srbiji od 29,2 odsto ima obavezno osiguranje vozila, slede osiguranje imovine od požara i drugih opasno-

sti sa 27,2 odsto i kasko osiguranje vozila sa 12,4 odsto.

Premija osiguranja od odgovornosti zbog upotrebe motornih vozila beleži rast, dok je kod neobaveznih osiguranja kao što su imovinska i kasko osiguranje zabeležen pad od 2,9 i 2,8 odsto, što je posledica globalne finansijske krize, ocenjuje se u izveštaju.

Bilansna suma društava za osiguranje je u drugom kvartalu ove godine povećana 8,7 odsto u poređenju sa istim periodom 2010. godine, na 125,1 milijardu dinara.

U drugom kvartalu ove godine osnovano je jedno novo osiguravajuće društvo, tako da je na srpskom tržištu poslovalo 27 osiguravajući društava. Broj zaposlenih u sektoru povećan je za 3,3 odsto na 11.289 na kraju drugog kvartala.

Gledano prema vlasničkoj strukturi, 20 osiguranja je u većinskom stranom vlasništvu.

Isključivo poslovima osiguranja bavi se 23 društva, dok se poslovima reosiguranja bavi četiri društva, navodi se u izveštaju NBS.

Udruženje za odšetno pravo o osiguranju

Takovo osiguranje: kuća za Kraljevčanku

U

Z

druženje za odštetno pravo i Privredna komora Beograda organizovali su XIV redovno savetovanje iz oblasti naknade štete i osiguranja, pod pokroviteljstvom Narodne banke Srbije.

Na Savetovanju su predstavljeni referati sa temama iz oblasti osiguranja, naknade štete i obezbeđenja potraživanja, a bila su organizovana dva okrugla stola o novom procesnom zakonu (Zakon o parničnom postupku, Zakon o izvršnom postupku), i o novim obaveznim osiguranjima pravnih profesija (advokati, notari, sudski izvršitelji, stečajni upravnici).

6 | SVET OSIGURANJA novembar 2011

ahvaljujući donaciji Takovo osiguranja iz Kragujevca, porodica iz Kraljeva čiji je dom stradao u zemljotresu dobila je potpuno novu kuću, opremljenu nameštajem i kućnim aparatima.

Nova kuća donirana je materijalno ugroženoj porodici Snežane Trlajić, samohrane majke koja od socijalne pomoći živi sa blizancima školarcima. Osim montažnog stambenog objekta, Takovo osiguranje je doniralo nameštaj i kućne aparate. Ova osiguravajuća kuća sledeće godine proslavlja 20 godina postojanja.

3D program osiguranja Wiener Städtische

W

iener Städtische osiguranje ponudilo je novi program životnog osiguranja nazvan 3D, koji je sastavljen iz dve celine - prva je period štednje, odnosno osiguranja za slučaj doživljenja, dok u drugom delu u svoj program osiguranik uključuje i osiguranje od rizika smrti, i to onda kada proceni da mu je taj vid životnog osiguranja potreban.

Osiguranik sam određuje trajanje osiguranja, kao i dužinu pojedinačnih faza osiguranja, i istovremeno je oslobođen plaćanja premije u poslednjoj godini osiguranja.

Kako navode u kompaniji Wiener Stadtische, po programu 3D se mogu osigurati sva lica koja u godini isteka osiguranja imaju navršenih maksimalno 75 godina života.

Uz ovo osiguranje moguće je zaključiti i dopunsko osiguranje od posledica nesrećnog slučaja, od nastupanja težih bolesti, kao i dopunsko osiguranje lica u slučaju smrti usred nesrećnog slučaja.

Dunav osiguranje planira izgradnju elektrane u Ivanjici

O

siguranje Dunav planira izgradnju mini hidroelektrane (HE) u opštini Ivanjica u koju će biti uloženo milion evra, najavila je direktorka te kompanije Milenka Jezdimirović.

Ona je u izjavi za Tanjug rekla da očekuje da će projekat biti realizovan zajedno sa Elektroprivredom Srbije (EPS) i upravom Ivanjice u skladu sa prirodnim potencijalima te opštine.

Prema njenim rečima, ta minihidroelektrana će dati značajan doprinos oživljavanju privrede opštine Ivanjica, a biće korak napred u pogledu korišćenja obnovljivih izvora energije, održivog razvoja i zaštite životne sredine.

Jezdimirović je podsetila da su “Dunav” osiguranje, EPS i opština Čajetina počeli gradnju i prve solarne elektrane u Srbiji na Zlatiboru ukupne snage pet megavata (MW) i vrednosti 15 miliona evra.

Ona je istakla da će ta kompanija uložiti milion evra u prvu fazu izgradnje solarne elektrane koja bi trebalo da bude gotova do proleća 2012. a čitavo postrojenje u narednih nekoliko godina.

Ulaganje u obnovljive izvore energije je kombinacija domaćeg znanja i resursa i te investicije će doprineti budžetima lokalnih zajednica, prihodima države i otvoriti nova radna mesta, zaključila je Jezdimirović.

VESTI

SRBIJA

Uniqa osiguranje uvodi dobrovoljno zdravstveno

Promene i u menadžmentu društva

Grawe osigurava kredite Opportunity banke

G

rawe osiguranje i Opportunity banka iz Novog Sada omogućili su osiguranje za svakog korisnika kredita Opportunity banke.

Svi koji se odluče za gotovinski ili potrošački kredit Opportunity banke, bilo dinarski ili u evrima, na poklon dobijaju osiguranje osiguravajućeg društva Grawe.

Kao ugovarač osiguranja, Opportunity banka uplaćuje premiju kolektivnog osiguranja za korisnike kredita svakog meseca, kod osiguravajućeg društva Grawe.

Osiguranje važi tokom celog perioda otplate kredita.

Kopaonik odlazi u prošlost

Triglav - novo ime kompanije Franz Weiler, predsednik Izvršnog odbora Uniqa osiguranja

P

ovodom obeležavanja pet godina poslovanja u Srbiji i 150 godina poslovanja u Evropi, kompanija Uniqa je predstavila novi proizvod - MedUNIQA - dobrovoljno zdravstveno osiguranje, koje će korisnicima omogućiti lečenje u najboljim privatnim i državnim zdravstvenim ustanovama.

Prednosti dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja su: dostupnost dežurnog lekara 24 časa dnevno – bez straha od nepredviđenih situacija, izbor prave ustanove i lekara – bez rizika od neodgovarajućeg lečenja, ušteda vremena – bez odlaganja pregleda i bez pomeranja poslovnih i privatnih obaveza, pokriće svih troškova lečenja – bez participacija i dodatnog plaćanja za tretma-

“Vital Tour” kroz Srbiju

K

ompanija Uniqa je tokom avgusta i septembra organizovala Vital Tour – vožnju kroz Srbiju specijalnim kamionom sa lekarima, fitnes instruktorima, nutricionistima iz Srbije i Austrije, koji su posetiocima od 16 do 60 godina besplatno određivali fitnes profil.

Stručno osoblje je nakon prikupljenih podataka - EKG, merenje masnoća, pritiska - davalo preporuke posetiocima kako da unaprede formu i usvoje zdraviji životni stil.

ne i lekove, kao i poseban tretman u toku lečenja – komforne bolničke sobe i ljubazno osoblje. Dobrovoljno zdravstveno osiguranje kompanije UNIQA osiguranje obuhvata tri paketa : Vital Start - pokriva troškove vanbolničkog lečenja - usluge lekara opšte prakse i lekara specijalista, svu potrebnu dijagnostiku i druge troškove vanbolničkog lečenja; Vital Elegant - pokriva troškove vanbolničkog i bolničkog lečenja - usluge lekara opšte prakse i lekara specijalista, svu potrebnu dijagnostiku, hirurške intervencije i boravak u bolnici, a sve to do iznosa od 10.000 EUR godišnje; Vital Elite - pokriva troškove vanbolničkog i bolničkog lečenja do iznosa od 100.000 EUR godišnje, uz mogućnost lečenja u najboljim klinikama širom Evrope. Uz ovaj paket moguće je zaključiti pokriće za bolničko lečenje na teritoriji Evrope sa godišnjim limitom do 2.000.000 EUR. Zoran Višnjić, dosadašnji predsednik Upravnog odbora imenovan je za člana Upravnog odbora UNIQA International – nezavisnog inostranog holdinga koji je osnovan kao javno preduzeće sa ograničenom odgovornošću i koji kontroliše rad više od 40 inostranih kompanija u okviru UNIQA grupe - zaduženog za region Jugoistočne Evrope. Na mesto predsednika Izvršnog odbora u Srbiji postavljen je dosadašnji izvršni direktor zadužen za tehniku osiguranja, Franz Weiler.

O

siguravajuće društvo Triglav Kopaonik a.d.o. ubuduće će se zvati Triglav Osiguranje a.d.o, saopštili su u ovoj kompaniji.

Slovenačka grupa Triglav je u prvoj polovini 2011. ostvarila 34,1 milion evra dobiti. U Srbiji je u istom periodu ostvarena bruto premija od 1,07 milijardi dinara.

Grupa Triglav je međunarodna korporacija osnovana u Sloveniji 1900. Danas posluje i u Hrvatskoj, BiH, Republici Srpskoj, Srbiji, Crnoj Gori, Makedoniji i Češkoj.

Za ovu godinu Triglav Grupa planira 54 miliona evra neto dobiti, ali i očekuje da će taj cilj premašiti.

Osiguravajuće kompanije Grupe Triglav ukupno su u prvoj polovini godine obračunale 549,9 miliona evra osiguravajuće i reosiguravajuće premije, od kojih je matična firma obračunala 396 miliona evra.

Grupa se osim osiguranjem bavi i bankarstvom, i upravljanjem imovinom.

SVET OSIGURANJA novembar 2011 |

7

VESTI

UKRATKO

SVET REGION

Federacija BiH: Sarajevo osiguranje ima najveći rast premije Sava Re: Povećan udeo u Sava ­Tabak - Sava Re, slovenačka reosigura-

S

arajevo osiguranje je u prvih devet meseci 2011. ostvarilo najveći rast tržišnog učešća od svih društava za osiguranje u Federaciji BiH, kroz rast premijskog prihoda za 3,8 miliona KM više u odnosu na isti period 2010. Time je Sarajevo osiguranje zadržalo vodeću poziciji na tržištu osiguranja u BiH sa 48,5 miliona KM ostvarene premije i tržišnim učešćem od 17,7 posto u FBiH. Prema podacima koje je objavila Agencija za nadzor osiguranja FBiH, ukupno ostvarena premija osiguravajućih društava čije je sedište u Federaciji BiH za devet meseci 2011. iznosi 273,2 miliona KM, što je rast za 6,5 miliona KM, odnosno 2,4 odsto više u odnosu na rezultate iz istog perioda u 2010. godini.

Midhat Terzić, direktor Sarajevo osiguranja Društva za osiguranje čije je sedište u Federaciji BiH ostvarila su 223 miliona KM premije neživotnih osiguranja i 50,2 miliona KM premije osiguranja života.

Agencija za nadzor osiguranja u Crnoj Gori

Stroži kriterijumi za rad

K

ontrole Agencije za nadzor osiguranja pokazale su da će osiguravajuće kuće u Crnoj Gori morati da obezbede do tri miliona evra za dokapitalizaciju u 2011. zbog troškova koje imaju pre svega za tehničke rezerve (služe za pokriće obaveza i gubitaka) i za solventnost.

To je za podgoričke “Vijesti” rekao predsednik Saveta Agencije za nadzor osiguranja Branko Vujović.

“Dokapitalizacija se neće odnositi na sve osiguravajuće kuće, već samo na neke od njih”, kazao je Vujović, dodajući da će novi propisi pokazati i mogućnost opstanka nekih kuća, jer će kriterijumi poslovanja biti stroži.

Problem finansijske stabilnosti malih država je što su kasnije osetile krizu, pa se i kasnije oporavljaju od nje. To pokazuje i sektor osiguranja. Izveštaj o stanju na tržištu

osiguranja za 2010. godinu koji se nalazi u skupštinskoj proceduri pokazao je da je drugu godinu zaredom na nivou sektora zabeležen gubitak od 7,8 miliona evra dok, prema rečima Vujovića, podaci za prvih šest meseci 2011. pokazuju da tržište beleži blagi oporavak.

“Tome dosta doprinosi i činjenica da nemamo dovoljno razvijenu kulturu osiguranja, ni proizvode koji se nude korisnicima.

Najveći problem je dominacija neživotnih osiguranja u odnosu na životna tako da se postavlja pitanje kako u narednom periodu podstaći razvoj životnog osiguranja”, kazao je Vujović, dodajući da sektor osiguranja i pored pozitivnih pomaka značajno zaostaje za prosekom u EU o čemu govori podatak da je premija po stanovnika u Crnoj Gori 99,5 evra, a u EU je prosek 1.700 eura.

Republika Srpska: Ukupna premija veća od 100 miliona KM

U

kupno obračunata premija osiguravajućih društava u Republici Srpskoj za prvih osam meseci ove godine iznosila je 100.391.707 maraka, što je za sedam miliona više u odnosu na isti period prošle godine, navodi se u poslednjem izveštaju Agencije za osiguranje RS. “Broj polisa osiguranja na kraju avgusta ove godine je iznosio 512.018, dok je u istom periodu prošle godine iznosio 472.414”, navodi se u izveštaju.

Osiguranje od odgovornosti za motorna vozila i dalje ima najveći udeo u neživotnom osiguranju u RS, te obračunata premija za ovu vrstu osiguranja iznosi 65.356.324 KM, odnosno 65 odsto ukupno obračunatih

8 | SVET OSIGURANJA novembar 2011

premija osiguravajućih društava. Broj polisa osiguranja od nezgode u Srpskoj iznosi 158.596, a životnog osiguranja 20.539.

U osiguravajućem društvu Merkur su istakli da su u prvih osam meseci ove godine u RS naplatili 2.738.086 KM što je povećanje od 34,72 odsto u odnosu na prošlu godinu.

U Dunav osiguranju kažu da su za prvih devet meseci ove godine životna i neživotna osiguranja ostvarila povećanje za 4,16 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Najmanje polisa u Srpskoj u prvih osam meseci ove godine ugovoreno je za osiguranje garancija i za osiguranje kredita - po šest, a zatim za osiguranje od opšte odgovornosti za brodove - svega sedam.

vajuća kompanija upisala je 5.000 novih deonica u svoju ćerku firmu Sava Tabak u Makedoniji, što je 2,5 miliona evra u denarima. Tako sada kapital makedonskog društva, koje se bavi osiguranjem imovine, iznosi 5,5 miliona evra ili 336,82 miliona denara, pišu slovenački mediji.

Ranije u toku godine se pominjalo da je Sava Re sve bliže povlačenju sa makedonskog tržišta osiguranja, te da se pregovori o prodaji osiguravajućeg društva Sava Tabak bliže kraju, za šta su navodno podsticaj dali loši poslovni rezultati Save Re i makedonskog društva koje je lane zabeležilo skoro 6 miliona evra gubitka...

Viner Osiguruvanje u ­Makedoniji Nakon što je 2009. godine austrijska osiguravajuća kuća Wiener Städstische kupila makedonsko Sigma osiguranje, tokom oktobra je i naziv osiguravajuće kuće zvanično promenjen u Viner Osiguruvanje, a počeo je i proces rebrendiranja svih filijala.

Kompanija je saopštila da je dostigla tržišni udeo od 17,5 odsto te da je profit u prvom tromesečju bio 15 odsto viši nego lane u istom periodu.

Uniqa za sever Crne Gore - Uniqa

osiguranje učestvuje u humanitarnoj akciji ’’Podgorica – sjeveru Crne Gore’’, koju organizuje humanitarna fondacija ’’Banka hrane’’.

Ova akcija je organizovana povodom Svetskog dana borbe protiv siromaštva i ovog puta usmerena je ka porodicama koje žive na severu Crne Gore i kojima je pomoć neophodna.

Lovćen osiguranje ostvarilo dobit od oko pola miiona evra -

Osiguravajuća kuća Lovćen osiguranje ostvarila je u prvom polugodištu ove godine dobit od blizu pola miliona evra, saopšteno je iz te kompanije.

Bruto premija Lovćen osiguranja, u istom periodu, iznosi 16,5 miliona evra.

Ova kompanija posluje u okviru slovenačkog Triglav osiguranja, koje je za prvih šest meseci ove godine ostvarilo dobit u iznosu od preko 34 miliona evra.

VESTI

SRBIJA SVET REGION

Novi predsednik Uprave Generali osiguranja u Hrvatskoj mesto predsednika Upravnog odNabora Generali osiguranja u Hrvat-

skoj od 1. januara 2012. će biti Georg Engl (35), koji je ranije radio na rukovodećim pozicijama u Generali Holdingu u Beču i Generali Globalu u Londonu. On će na ovoj funkciji zameniti Michele Ciriecoa, kome se pripisuju zasluge da je ovu kompaniju uvrstio u ozbiljne igrače na međunarodnom tržištu, i da joj je obezbedio pozitivan poslovni rezultat čak i u kriznoj 2010. godini.

Generali Grupa je jedan od najvećih evropskih osiguravača i vodeći evropski osiguravač u segmentu životnih osiguranja. Grupacija je 2010. zabeležila više od 73 milijarde evra premije i jedan je od lidera u upravljanju imovinom ukupne vrednosti više od 400 milijardi evra.

Sa 85.000 zaposlenih širom sveta i 70 miliona klijenata u više od 60 zemalja, zauzima vodeću poziciju na tržištima Zapadne Evrope i sve značajnije mesto u Istočnoj Evropi i Aziji. Matična kompanija Assicurazioni Generali osnovana je u Trstu 1831. godine.

Hanfa naredila povlačenje reklame Croatia osiguranja

H

rvatska agencija za nadzor finansijskih usluga donela je rešenje da Croatia osiguranje mora odmah da povuče reklamu "Sreća u nesreći", koja šalje poruku: "Dok vas neki pokušavaju preveslati, mi s vama plovimo kroz život. Dok vas neki vozaju, mi s vama putujemo do cilja. Dok vam neki skupo prodaju obećanja, mi svoja ispunjavamo". Hanfa je ocenila, kako piše u rešenju, da navedene reklamne poruke "negativno, neistinito i pogrešno opisuju druge osiguravače". Iz njih proizilazi, tvrde, da jedino Croatia odgovorno i pošteno pruža usluge osiguranja, dok ostala društva poslove osiguranja pružaju služeći se prevarama i lažnim obećanjima. Protiv rešenja Hanfe žalba nije dopuštena, ali Croatia osiguranje može pokrenuti spor pred Upravnim sudom.

“Stop neosiguranim vozilima” u Hrvatskoj se nastavlja

H

rvatski ured za osiguranje i Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Hrvatske sprovode edukativnu kampanju s ciljem upoznavanja vlasnika vozila sa svim štetnim posledicama upravljanja neosiguranim vozilom. MUP RH je tokom 2009. i 2010. godine preduzeo više od 155.000 mera prema neregistrovanim i neosiguranim vozilima, a u prvih osam meseci ove godine ukupno 53.748 mera.

MUP RH dostavlja svakom vlasniku vozila koji u zakonskom roku ne odjavi vozilo i vrati tablice prekršajni nalog i kaznu u iznosu od 700 kuna te pokreće prekršajni postupak zbog upravljanja neosiguranim vozilom - kazne su od 5 do 20 hiljada kuna.

MUP takođe ima ovlašćenje da odjavi vozilo bez vraćanja saobraćajne dozvole i registarskih tablica ako je od isteka prošlo više od jedne godine.

Takođe se kažnjava i vozač vozila kaznom u iznosu od 2.000 kuna ukoliko upravlja neregistrovanim vozilom ili mu je isteklo važenje saobraćajne dozvole za više od 15 dana.

Vožnja i posedovanje neosiguranog i neregistrovanog, a neodjavljenog motornog vozila njegovom vlasniku donosi brojne prekršajne kazne, a izostanak odgovarajućeg osiguranja od automobilske odgovornosti može

dovesti do katastrofalnog finansijskog udara na imovinu vlasnika odnosno vozača takvog vozila. U slučaju da vozač, upravljajući neosiguranim vozilom počini štetu koja se može meriti milionima kuna, Hrvatski ured za osiguranje će svim oštećenim osobama žrtvama saobraćajne nesreće koju je izazvalo neosigurano vozilo, nadoknaditi štete, ali ima pravo da potražuje nadoknadu celokupnog isplaćenog iznosa štete uvećanog za eventualne troškove i kamate od te iste osobe koja je odgovorna za štetu, dakle od vozača odnosno vlasnika neosiguranog vozila.

To praktično znači da se vlasnik neosiguranog vozila, umesto da plati osiguranje od prosečno 1.460 kuna godišnje (nešto više od 200 evra) izlaže riziku da bude višestruko prekršajno kažnjavan, i da na kraju plati štetu u višemilionskim iznosima.

Generali i Allianz popravili rezultate u Hrvatskoj

P

rema preliminarnim rezultatima za prvih devet meseci Hrvatskog ureda za osiguranje, ukupna premija koju je ugovorilo 26 društava iznosila je 6,99 milijardi kuna (970 miliona evra), dok je, na primer, u istom razdoblju 2008. industrija ostvarila premiju u visini od 7,38 milijardi kuna (1,02 milijarde evra).

Tržište je na godišnjem nivou ukupno premijski palo za 84 miliona kuna, dok istovremeno tržišni lider Croatia sam beleži pad premije od 90 miliona kuna.

Tek 10 od 26 aktivnih društava zabeležilo je rast premije, a među njima dominiraju mala društva, čija je premija manja od 50 miliona kuna, pa su tako Velebit i Cardif premijski rasli po pet miliona, sa 47 na 52. U grupi većih društava bolji učinak ove u odnosu na septembar prošle godine beleže tek Generali (10,7 odsto) i Allianz (3,5 odsto) koji su premiju uvećali za 25, odnosno 27 miliona kuna, što je zapravo i najveći korak napred. Osim pomenutog dvojca unutar deset po premiji plasiranih društava, bolji rezultat na kraju ovoga septembra nego lani ima još samo Triglav, čija je premija rasla skromnih 1,1 odsto, odnosno tek tri miliona kuna. U grupi deset velikih, uz Croatia osiguranje gubitnik je i Kvarner VIG, čija je premija u istom periodu bila manja za 41 milion kuna. U strukturi

ukupne premije najveći udeo i dalje prisvajaju obavezna osiguranja od autoodgovornosti, na njih otpada čak 2,24 milijarde kuna.

Međutim, i na toj stavki premijski rezultat je slabiji od učinka iz septembra 2008. kada je na AO polisama ugovoreno 2,28 milijardi kuna. Ohrabruje ipak mali pomak na godišnjem nivou, jer je premija na AO polisama u odnosu na septembar 2010. rasla 1,8 odsto.

Slede životna osiguranja na kojima je ovog septembra ugovorena premija od 1,72 milijarde kuna, a prošle godine je iznosila 1,75 milijardi, dok je u septembru 2008. bila 1,81 milijardi kuna.

Nije se još oporavila ni tržišna niša sa životnim osiguranjima gde vlasnik polise na sebe preuzima investicioni rizik. Pad premije konstantan je od 2008. kad je na kraju septembra iznosila 154 miliona kuna, ali je na kraju ovogodišnjeg septembra dostigla 118 miliona. I osiguranje kredita najveću premiju imalo je 2008. Iznosila je 96 miliona kuna, a godinu posle pala je na 60 miliona, sa bi ovog septembra porasla na 94 miliona kuna.

Odlaže se primena nove znatno strože finansijske regulative poznate kao Solvency II: odredba koja osiguravače uslovljava sa znatno većim finansijskim rezervama ne stupa na snagu 2013. kako je najavljeno, nego godinu dana kasnije, 1. januara 2014. godine.

SVET OSIGURANJA novembar 2011 |

9

VESTI

SVET

London: neosigurana vozila pretvoriće u kocku lima!

Osiguranje od prirodnih katastrofa

Praksa Evropske unije

K

ad se govori o osiguranju rizika poplava, u zemljama Evrope prisutne su različite osiguravajuće šeme - od dobrovoljnih osiguravajućih rešenja do zakonski obaveznih osiguranja, stoji u izveštaju Evropske agencije za osiguranje i reosiguranje (CEA).

U Holandiji i Danskoj osiguravajuća društva igraju manju ulogu u pokrivanju rizika od poplava u odnosu na društva u ostalim evropskim zemljama. U Holandiji nacionalno zakonodavstvo u slučaju prirodnih katastrofa dozvoljava isplatu šteta direktno iz državnog budžeta, mada samo u određenim situacijama i ne pokriva celi gubitak. U Danskoj država priskače u pomoć u slučajevima poplava koje prouzrokuje visok nivo mora dok privatni osiguravači pokrivaju posledice obilnih padavina.

U zemljama kao što su Belgija, Francuska i Norveška zaživela je kombinacija obaveznog osiguranja i državne intervencije. Osiguranje od elementarnih nepogoda u ovim je zemljama uobičajeno uključeno u određene obavezne polise osiguranja (npr. osiguranje domaćinstava), a pojedinačna polisa osiguranja od elementarnih nepogoda je dobrovoljnog karaktera.

U Nemačkoj se država ne meša u privatno tržište osiguranja. U toj je zemlji gotovo 100 odsto zgrada osigurano od rizika požara, a 85 odsto nemačkih osiguranika uz to

je ugovorilo i pokriće oluje i tuče, ističe CEA u svom izveštaju. Naime, mnoge federalne nemačke države su se izjasnile da neće subvencionisati odštetu vlasniku imovine ako je osiguravajuće pokriće dostupno, a vlasnik zanemari zaštitu kroz polisu osiguranja.

U Švajcarskoj je prisutna saradnja državnog mehanizma i privatnog osiguranja. Država ne interveniše u pogledu pružanja odštete, ali se zakonski obavezala na sklapanja određenih vrsta osiguranja (npr. osiguranje od požara). Osiguravajuća društva uz tu istu polisu vezuju pokriće za prirodne katastrofe (do devet rizika ukupno, uključujući poplave i oluje) sa obaveznim osiguravajućim pokrićem.

Pad premije u Austriji

K

od austrijskih društava u drugom tromesečju ove godine zabeležen je pad premija od 2,87 odsto u odnosu na isto razdoblje prethodne godine - na 3,95 milijardi evra. Iz strukture uplaćenih premija vidljivo je kako je zabeležen porast kod zdravstvenog osiguranja (3,58 odsto) te neživotnog osiguranja (4,56 odsto), dok je kod životnog osiguranja zabeležen pad od 11,23 odsto.

Prema navodima i objašnjenju Austrijske

agencije za nadzor finansijskog tržišta (Finanzmarktaufsicht – FMA), pad i negativan rezultat kod životnog osiguranja posledica je promena poreskog tretmana određenih polisa. Naime, kod polisa osiguranja s rokom manjim od 15 godina za koje se uplaćuju dogovorene rate, prihodi koji nastaju na osnovu razlike između uplaćenih rata i svota koje se isplaćuju podležu porezu na dohodak.

Munich Re: stabilizacija cena reosiguranja Cene reosiguranja se stabilizuju na globalnom nivou, dok je cena reosiguravajućeg pokrića u porastu na područjima pogođenim zemljotresima i olujnim vetrovima, saopštava Munich Re. Zbog prirodnih katastrofa kao što su zemljotresi u Japanu i Novom Zelandu te tornado u SAD-u, 2011. će za osiguravajuću industriju biti jedna od najskupljih

10 | SVET OSIGURANJA novembar 2011

u istoriji. Cena reosiguranja nije jedinstvena na globalnom nivou te je prosečna premija reosiguranja u ovoj godini na području Australije i Novog Zelanda porasla za 50 odsto, 10 odsto u SAD-u i Latinskoj Americi, dok je u ostalim zemljama ostala stabilna, navodi se u saopštenju najvećeg svetskog reosiguravača.

B

oris Džonson, gradonačelnik Londona, najavio je radikalne mere za sva vozila za koja nije plaćen porez državi i premije osiguravačima: novčane kazne, oduzimanje automobila, i njegovo presovanje!

Poziovajući se na Al Kaponeovo pravilo da “ako slomite male stvari, velike će početi da se brinu same za sebe”, Džonson je poručio londonskim vlasnicima automobila: platite porez i osigurajte automobil ili ćete ga dobiti natrag za Božić kao kockicu lima!

U jednom od engleskih gradova već je uveden ANPR sistem (automatsko raspoznavanje broja tablica) kako bi se "sredio" svaki automobil za koji nije plaćen porez ili osiguranje. “Prepoznati” automobili odvoze se u skladište, odakle ih vozači mogu preuzeti uz popriličnu nadoknadu, ili ih ostaviti. Ostavljeni automobili idu na presovanje. Na taj način je već pretvoreno u lim oko hiljadu automobila, ali je i stopa kriminala smanjena za oko 40 odsto.

Londonski gradonačelnik se nada da će se ta metoda uskoro primenjivati i u Londonu, i već poručuje londosnkim firmama koje se bave presovanjem lima da se pripreme!

Hoteli se mogu osigurati od negativne reputacije

U

slučaju da u hotelu neko od gostiju umre, otruje se hranom ili pak doživi nezgodu u kojoj zadobije invaliditet, izmišljena je nova polisa osiguranja: “Hotel Reputation Protection 2.0” sve to pokriva i osigurane hotele štiti od lošeg PR-a.

Ova polisa takođe štiti hotel od loših novinskih napisa, blogerskih tekstova i kritika na društvenim mrežama, a u slučaju da ne uspe da zaštiti hotel kako obećava, tada su dužni da isplate do 34 miliona dolara, zavisno od nastale štete.

INTERVJU

Vladan Manić, generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije

Protiv sam trke u autoosiguranju Nisam očekivao da će se veliki osiguravači uključiti u trku za obavezno autoosiguranje, barem ne na ovakav način. Ne podržavam trku u autoosiguranju, makar ne onako kako se ona sada sprovodi na terenu - kroz uvećane provizije tehničkim pregledima. Uz to, tehničkih pregleda ima blizu 1.000, a procena je da ih za volumen našeg tržišta treba manje od 200. Delimično je to i rezultat regulative koja je nejasna u nekim segmentima

V

ladan Manić je generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije od aprila ove godine. U razgovoru za prvi broj magazina “Svet osiguranja” kaže kako će u narednom periodu, dok je on na toj funkciji, zadatak Udruženja biti da se izbori za bolji položaj industrije osiguranja u društvu, pošto se sve zamerke osiguravača vrte oko toga da osiguranje nema status kakav mu pripada s obzirom na snagu u zemlji - u poređenju sa bankama, penzijskim i investicionim fondovima, te lizing kućama. “Smatram da je sektor osiguranja u celom sistemu regulatorno najnezaštićeniji. Naša uloga u narednih nekoliko godina jeste da to popravimo. Mnogo smo toga već postigli ne dozvoljavajući da se usvoje zakonska rešenja za koja mislimo da su štetna za industriju”, kaže Manić.

o osiguranju kroz predstavljanje proizvoda krajnjim korisnicima. Takođe, trudićemo se da utičemo na državu da ovaj sektor dobije adekvatne poreske olakšice kako bi imalo zamajac da se brže razvija.

Svet osiguranja: Nekoliko godina unazad srpsko tržište osiguranja tretira se kao tržište sa najvećim potencijalom u regionu. Da li to i dalje važi?

Vladan Manić: Ubeđen sam da srpsko tržište i dalje ima veliki potencijal za rast i da ćemo u bliskoj budućnosti ostvarivati rast. Kada je u pitanju životno osiguranje, Srbija je ubedljivo na poslednjem mestu, ne samo u regionu, nego u celoj Evropi.

To je delimično uslovljeno nižim životnim standardom nego u drugim zemljama, ali je moj lični stav da je najviše uslovljeno nedostatkom kulture osiguranja, odnosno nepoznavanjem prednosti životnog osiguranja. U Udruženju ćemo dosta da radimo na promociji i podizanju nivoa svesti

Svet osiguranja: Mislite da nizak standard građana nije odlučujući faktor?

Vladan Manić: Za tako nisku premiju, svega 12 evra po stanovniku godišnje, mislim da slab standard nije jedini odgovoran. Siguran sam da svako potroši taj iznos - ako ne i značajniji - u neke manje bitne svrhe, a ne razmišlja o tome šta ga čeka jednog dana. Postoje zemlje sa boljim životnim standardom u Evropskoj uniji koje istovremeno imaju nizak udeo osiguranja u bruto domaćem proizvodu. Kod njih je naravno prosečna premija po stanovniku znatno viša, ali imaju i znatno viši bruto domaći proizvod, međutim u relativnim veličinama te zemlje su tu negde kao i mi, što znači

12 | SVET OSIGURANJA novembar 2011

Treba raditi na uvođenju novih obaveznih osiguranja tamo gde postoji interes šire društvene zajednice. To su osiguranje u poljoprivredi, osiguranje od posledica požara u stambenim zgradama i osiguranje od elementarnih nepogoda

da bogatstvo ne mora biti preduslov za rast životnog osiguranja. Osiguravajuća društva, Udruženje, država koja pomaže sa poreskim olakšicama - svi zajedno treba da promovišemo svest i potrebu za proizvodom jer je to od interesa za celu industriju.

Svet osiguranja: Da li je tema o poreskim olakšicama za životno osiguranje i dalje aktuelna? Da li su u planu još neke zajedničke aktivosti osiguravača po pitanju unapređenja životnog osiguranja?

Vladan Manić: Ideja je da poreske olakšice budu kao za penzijske fondove, to jest da se utvrdi nešto veći iznos neoporezivog dela za uplate u životno osiguranje. Trebalo bi uvesti kolektivno životno osiguranje, jer trenutno poslodavac nema ni poreske olakšice, a ni zakonsku mogućnost za uplate zaposlenima već polisu kupuje svako za sebe. To bi sigurno doprinelo porastu životnog osiguranja. Dalje, način na koji osiguravajuće kuće moraju da angažuju prodavce – stalni radni odnos - značajno podiže troškove rada osiguranja.

U drugim zemljama je to dopunsko, a ne osnovno zanimanje, i takve stvari i kod nas treba promeniti u Zakonu, jer ovakav sistem značajno podiže troškove pribave u osiguranju i delimično može biti razlog zbog kojeg više sredstava nije uloženo u razvoj životnog osiguranja. Kad izađe nacrt novog zakona, insistiraćemo na rešenjima koja su u skladu sa EU direktivama, dok oko poreskih olakšica treba razgovarati sa državom, jer to nije oblast koju uređuje Zakon o osiguranju.

Svet osiguranja: Da li je sada zgodno vreme za priču o olakšicama, s obzirom da su ih neke zemlje ukinule, a neke to nameravaju, uključujući i one za penzije - zbog krize i “rupe” u budžetu?

Vladan Manić: Takvu stimulaciju mogle su da ukinu one zemlje kojima je tržište već zaživelo, i dostiglo takav obim da može samo da se razvija – kad je model razvijen, prirodno je ukidati olakšice. Kod nas je ovo tržište još u povoju, pa sa ovakvom kulturom i standardom ne može da se razvija samo od sebe. Zato su potrebne olakšice.

Svet osiguranja: Odnos domaćeg i stranog vlasništva u osiguravajućim kućama u poslednjih nekoliko godina se drastično promenio u korist stranih osiguravača. Koje su pozitivne strane takve promene i da li ima i negativnih?

Vladan Manić: Došle su respektabilne strane kuće, svaka je donela svoju kulturu, proizvode, sistem i način rada, zaštitu klijenata. Povećala se konkurentnost, što je jako dobro. S druge strane, svaka kompanija koja dođe mora svoje poslovanje da prilagodi lokalnom tržištu, jer neće iste proizvode kupovati građanin Srbije i Francuske, i na tom polju je dosta toga već urađeno. Nisam, međutim, očekivao da će se ovde veliki osiguravači uključiti u trku za obavezno autoosiguranje, bar ne na načine na koje su se uključili. Ne podržavam trku u autoosiguranju, barem ne onako kako se ona sad sprovodi na terenu - kroz uvećane provizije tehničkim pregledima. Uz to, tehničkih pregleda ima blizu 1.000, a procena je da je za volumen tržišta u našoj zemlji dovoljno manje od 200. Delimično je to i rezultat regulative koja je nejasna u nekim segmentima.

Kada je u pitanju životno osiguranje, Srbija je ubedljivo na poslednjem mestu, ne samo u regionu, nego u celoj Evropi. Za tako nisku premiju, svega 12 evra po stanovniku godišnje, nije odgovoran samo nizak standard, već i nepoznavanje prednosti životnog osiguranja

Svet osiguranja: U kom pravcu će se ubuduće širiti tržište, koje vrste osiguranja imaju najbolju perspektivu?

Vladan Manić: Podizanje kulture osiguranja je u planu kao dugoročni projekat. Treba raditi na uvođenju novih obaveznih osiguranja tamo gde postoji interes šire društvene zajednice. Tu mislim na osiguranje u poljoprivredi, osiguranje od posledica požara u stambenim zgradama, osiguranje od elementarnih nepogoda. To već postoji u drugim zemljama i Srbija ne bi bila specifična u odnosu na njih, osim po tome što bi ljudi na to gledali kao na neki dodatni namet. Nedavno su me pitali, šta će nekome osiguranje od poplave kad živi 200 kilometara od prve reke – to je kao da vam osoba od 24 godine kaže kako joj ne treba zdravstveno osiguranje jer je mlada i dobro se oseća. I u Mađarskoj, primera radi, postoji obavezno osiguranje od poplava, a ne SVET OSIGURANJA novembar 2011 |

13

INTERVJU

Vladan Manić, generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije

žive svi blizu reka. Tako se smanjuje koncentraciju rizika i snižava cena osiguranja. Ako su samo oni koji žive u ugroženom području osigurani od tog rizika, onda su i premije visoke. Kad se na nacionalnom nivou rizik ravnomerno podeli, cena polise je prihvatljiva i zaštićeni su stanovnici na određenoj teritoriji, što je korist za celu zemlju.

Svet osiguranja: Kako osiguravači gledaju na dugo najavljivanu odluku da osiguravajuće kuće koje se bave i životnim i neživotnim osiguranjem razdvoje ova dva sektora?

Vladan Manić: Udruženje ne podržava ovakvo odvajanje društava, naročito ne u doba krize: zbog uvećanih troškova poslovanja, ali i zbog enormnih troškova koja će kompozitna društva, koja su ujedno i najveća na tržištu, imati. Direktive EU eksplicitno ne kažu da se društva moraju razdvajati, one preporučuju

Udruženje ne podržava odvajanje društava na životna i neživotna zbog uvećanih troškova poslovanja. Država bi trebalo da razmisli isplati li joj se da najveće društvo, Dunav, cepa na dva dela i tako umanjuje njegovu vrednost da se društva koja se tek osnivaju opredeljuju da li će se baviti jednom ili drugom vrstom osiguranja, ali kompozitnima se ostavlja mogućnost da to bude njihova poslovna odluka. U Srbiji gde je životno osiguranje slabo razvijeno, a društva opterećena troškovima, pitanje je da li bi tako razdvojena kompanija uopšte mogla da bude profitabilna u ovom segmentu. Takođe, država bi trebalo da razmisli isplati li joj se da najveće društvo, Dunav, cepa na dva dela i tako umanjuje njegovu vrednost.

Svet osiguranja: Da li postoji mogućnost da se od te odluke odustane, s obzirom na to da se već nekoliko godina odlaže?

Vladan Manić: Nadam se da odluka više neće biti odlagana, jer to samo produžava agoniju. Rešenje koje predviđa razdvajanje društava ne treba da ostane u zakonu, već da se svakom društvu ostavi mogućnost da se podeli na dve vrste osiguranja, ako ima interes. Ne mislim da bilo koje društvo ima interes da se razdvoji ako ne mora, a naročito u vreme krize.

Svet osiguranja: Argumenti za podelu su da je to potrebno kako se novac iz jednog društva ne bi trošio za pokriće troškova u drugom?

Vladan Manić: Prelivanje para moguće je sprečiti razdvajanjem sredstava - to je nužno, i to već postoji kroz različite knjigovodstvene procedure za oba društva. Čak i da se društa samo formalno razdvoje, opet bi postojalo interno fakturisanje za zajedničke poslove, koje vuče obračun PDV-a, i opet se uvećavaju troškovi rada takvih kompanija.

Svet osiguranja: Šta sa onima koji su to već uradili?

Vladan Manić: Kada su ulazili na tržište, njima su ti zahtevi bili poznati, i verovatno je da su iskalkulisali da im se isplati da pod tim uslovima uđu na tržište.

14 | SVET OSIGURANJA novembar 2011

Svet osiguranja: Kakve su se promene od Vašeg dolaska dogodile u odnosu Udruženja osiguravača Srbije sa međunarodnim asocijacijama osiguravača?

Kakve će to pogodnosti doneti domaćem tržištu, zemlji i korisnicima usluga?

Vladan Manić: Ove godine smo realizovali dva projekta. Ušli smo u podsistem registarskih oznaka Evropske unije krajem maja ove godine. Taj multilateralni sporazum omogućava nam isti status koji imaju zemlje članice EU. Mimo članica EU, osim nas su potpisnici još samo Švajcarska, Norveška i Hrvatska. Svim vozačima koji budu išli iz Srbije neće trebati zelena karta od 1. januara sledeće godine, jer će registarske tablice biti znak da je vozilo osigurano. Građani ubuduće neće morati da dodatno plaćaju kada negde putuju, i voziće se kao sav normalan svet. Udruženje je, pak, na sebe preuzelo velike obaveze: ako se desi da neko vozilo koje nije osigurano napravi štetu bilo gde u inostranstvu, mi ćemo garantovati za izvršenje i tih obaveza.

Drugi značajan projekat je status pridruženog člana u Evropskom udruženju osiguravača i reosiguravača (CEA), koji smo realizovali u junu ove godine. Nadamo se da ćemo za godinu-dve postati punopravni član, mada to statusno ništa ne menja.

CEA je jako uticajna na nivou EU, utiče na izradu regulative EU, a mi smo dobili

unapred na čitav period korišćenja, što je tri godine. Država je dala subvenciju za prvu godinu 100 odsto da bi stimulisala osiguranje. Obuhvat je širok i to je pravi korak, jer smo posle 50 godina učinili nešto za poljoprivredu koja je suštinski važan sektor.

Svet osiguranja: Kakvi su planovi po pitanju mogućnosti uvođenja obaveze o osiguranju poljoprivrede, za sve koji se ovom delatnošću bave?

Vladan Manić: Nama je najbliži španski model gde je osiguranje poljoprivrede obavezno: onaj ko se ne osigura, plaća penale koji idu u zajendički garantni fond, iz koga se finansiraju projekti od opšteg interesa poput uređenja sliva reka, navodnjavanja, odvodanjavanja, protivpožarne odbrane, zaštite od poplava.

Svet osiguranja: Osiguranje poljoprivrede je takođe aktuelna tema u poslednje vreme. Kakve su tu promene već napravljene?

Vladan Manić: Stupile su na snagu uredbe u vezi sa osiguranjem svih predmeta u poljoprivredi koji su nabavljeni ili proizvedeni od sredstava dobijenih uz subvencije Ministarstva poljoprivrede.

Prvenstveno se misli na ono što je predmet kupovine, a to je uglavnom stoka iz uvoza. Subvencionisani krediti su osigurani

U junu smo postali pridruženi član Evropskog udruženja osiguravača i reosiguravača (CEA).

Nadamo se da ćemo za godinu-dve postati punopravan član

Svet osiguranja: Koji su glavni problemi, zamerke ili predlozi na koje vam ukazuju osiguravači?

Vladan Manić: Sve zamerke se vrte oko toga da Udruženje nema status kakav mu pripada, s obzirom na snagu u zemlji. Ako se poredimo s drugim industrijama - bankama, penzijskim i investicionim fondovima, lizing kućama - osiguranje nikad nije dobilo status koji treba da ima. To delimično jeste posledica rada Udruženja, koje se nije izborilo za svoje mesto u društvu.

Smatram da je sektor osiguranja u celom sistemu regulatorno najnezaštićeniji. Naša uloga u narednih nekoliko godina biće da to popravimo. Mnogo smo toga već postigli ne dozvoljavajući da se usvoje zakonska rešenja za koja mislimo da su štetna za industriju.

Snežana Krivokapić, Lela Saković

www.svijetosiguranja.eu

mogućnost da se i naš glas tamo čuje. Članstvo u ovom udruženju je za nas važno sa stručnog i profesionalnog aspekta.

Svet osiguranja: Elementarne nepogode su sve učestalije, pa je bilo reči o osnivanju regionalnog reosiguranja koje bi pokrivalo štete izazvane elementarnim nepogodama. Da li je to i dalje aktuelno?

Vladan Manić: Projekat sam po sebi nije loš, ali su mu glavni nedostaci negativna selekcija i visok rizik kad je reč o malim tržištima. Ujedinjavanje tržišta ravnomerno deli rizik po regionu, jer su male šanse da jedan štetni događaj nastane u dve zemlje. Uključivanje većeg broja zemalja u formiranje reosiguravajućeg društva Europa-Re nije bilo loša ideja, problem je što se uključio mali broj zemalja. Ukoliko ga ne podrže osiguravači, ovakav projekat nema smisla, a veći broj osiguravača nije bio za tu ideju jer smatraju da i sami mogu da obezbede takve proizvode i odgovarajuće pokriće rizika. Problem je što su ti proizvodi visoko sofisticirani i relativno skupi, pa ih zato kompanije ne razvijaju samostalno.

DOZNAJTE SVE O TRŽIŠTU OSIGURANJA

SVET OSIGURANJA novembar 2011 |

15

KOLUMNA

Trendovi osiguranja u Evropi

Osiguranje je opet osiguranje D Dr Tristan Šker, regionalni menadžer, Zavarovalnica Triglav

Finansijska kriza u poslednjih nekoliko godina je jako uticala i na industriju osiguranja.

I to ne samo u negativnom smislu

16 | SVET OSIGURANJA novembar 2011

ani zlatnih jaja već su odavno prošli. Prinosi od investicija nisu oni od pre pet ili više godina. A šta se tada desilo? Došlo je do privilegovanja investicija, pa procena rizika nije bila na prvom mestu. Cena finansijskog stručnjaka je bila mnogo viša od cene dobrog risk menadžera. Zaboravilo se da se osiguranje bazira na tri stuba - premijama, štetama i troškovima. Osiguranje je jako onoliko koliko je jak najslabiji stub. I to se reflektovalo i na tehničke rezultate osiguranja. Trendovi u osiguranju motornih vozila su krenuli u negativnom smeru. Ali ništa od toga nije bilo posebno važno sve dok su doprinosi od investicija pokrivali tehničke gubitke i donosili visoke profite u delatnost osiguranja. U životnom osiguranju hit su bile polise, gde je osiguranik preuzimao investicioni rizik. Sve više se zaboravljalo da osiguranje nije igra na berzama i da se osiguranje ne bavi akcijama nego preuzimanjem rizika.

I to već nekoliko stotina godina.

A onda je došlo do sloma finansijskih tržišta. I šta sada? U kom pravcu ide osiguranje? Da li smo zaboravili šta je izvor osiguranja? Osiguranje treba da se vrati na stari put, gde je na prvom mestu osiguranik, odnosno preuzimanuje rizika. Potrebno je vratiti se na početak puta, gde je važnija procena rizika i upravljanje njime.

Tržište Evrope je najveće tržište životnog osiguranja i predstavlja 60 odsto svih osiguranja, slede neživotna osiguranja sa slabih 30 odsto i zdravstvena osiguranja sa slabih 10 odsto. Ako gledamo osiguranje u regionu, situacija je obrnuta. U Sloveniji, koja ima najviše životnih osiguranja, njihov udeo je dobrih 30 odsto, a generalno su u regionu najvažnija osiguranja motornih vozila.

Povratak na osnovni posao i upravljanje rizicima potrebni su zbog sve lošijih rezultata koji se posebno vide u neživotnim osiguranjima. Najveća grupa osiguranja ostaju osiguranja motornih vozila gde su vidljive najveće poteškoće. Merodavni koeficijent osiguranja, koji pokazuje profitabilnost grupe osiguranja, polako raste uprkos tome što su troškovi više ili manje jednaki, a isto važi i za štete. Ali premija je u padu. Po podacima Evropskog udruženja osiguravača i reosiguravača (CEA) merodavni koeficijent osiguranja od odgovornosti motornih vozila u Evropi pokazuje gubitke, nešto bolje je u kasko osiguranju, gde zasad još nema gubitaka. Ali Slovenija i

Hrvatska imaju najlošije rezultate ove vrste osiguranja u Evropi. A i u drugim zemljama regiona rezultati nisu mnogo drugačiji.

U sektoru životnih osiguranja, najviše je tradicionalnih ugovora o osiguranju, koji učestvuju sa 82 odsto, dok takozvana osiguranja sa rizikom investicija čine "samo" 14 odsto svih osiguranja. Situacija je različita po pojedinim zemljama Evrope, gde se u nekoliko zemalja najviše prodavalo osiguranje sa investicionim rizikom. A to je donelo velike poteškoće razvoju tržišta životnih osiguranja nakon početka krize.

Osiguranici nisu ulagali u životno osiguranje, što je rezultiralo prekidom i padom broja takvih polisa. Procene su da je iznos premije tih osiguranja od 2000. godine, kada je udeo životnih investicionih osiguranja bio oko 42 odsto, pao na 14 odsto u prošloj godini. Šta se može očekivati i gde idemo? Odgovor nam mogu dati i zahtevi direktive o solventnosti (Solvency II), gde je upravljanje rizikom uvedeno kao jedan od najvažnijih kriterijuma kvaliteta rada u osiguranju. Ali to samo po sebi neće biti dovoljno da bi se osiguranje opet vratilo na stari kolosek i da bi voz pod imenom “osiguranje” nastavio u pravom smeru.

Poslednjih godina sam učestvovao na više konferencija i seminara o osiguranju gde je bilo predstavljeno nekoliko rešenja za industriju osiguranja. Na prvu loptu, najviše njih sam smatrao nerealnim rešenjima koja se nikad neće ostvariti, barem ne na ovoj planeti. Ali, kad sam razmislio dvaput, došao sam do zaključka da ipak vredi razmišljati o njima.

Znači, opet od početka, sa procenom i preuzimanjem rizika, kako su već davno otkrili u londonskom Lloydu. Normalno, iz današnjeg tehničkog i tehnološkog ugla.

Potrebno je da se značajnije raspodeli rizik među osiguravačima kako bi se sprečila mogućnost velikih šteta. Potom, konzervativno reosiguranje protiv katastrofalnih rizika, kontrola i razvoj procesa rešavanja šteta, nadzor nad troškovima, profitabilnost portfelja kao prioritet (ne više tržišni udeo), edukacija zaposlenih, efikasni i brzi procesi rada, orijentacija prema osiguraniku, poštovanje učesnika na tržištu, pozitivna saradnja sa regulatorima i nadzorom osiguranja...

Zaista ništa novo, ali možda prilično zaboravljeno.

AKTUELNO

Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga

Bez kredita “sa nula odsto kamate” Ako je uz zaključenje ugovora o kreditu, odnosno lizingu obavezno i zаključenje ugovorа o sporednim uslugаmа, recimo osiguranja, а pritom se cenа ne može odrediti unаpred – postojаnje tаkve obаveze iskаzuje se jаsno, sаžeto i nа vidljiv nаčin, zаjedno sа iskаzivаnjem efektivne kаmаtne stope

R

evoltirani neobjašnjivim podizanjem kamatnih stopa na stambene kredite, više hiljada građana okupilo se u udruženja i krenulo javno - preko klasičnih medija, ali i socijalnih mreža da proziva banke koje su samovoljno i nefer poslovale. Mnogi od njih presavili su tabak i krenuli na sudu da traže objašnjenje, a po mogućnosti i obeštećenje jer su mesecima plaćali po nekoliklo desetina pa i stotina evra više od sume potpisane u ugovoru za stambeni kredit. Nefer i neprofesionalno ponašanje banaka ponukalo je i supervizora, Narodnu banku Srbije da u maju donese Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga koji početkom decembra stupa na snagu. Bankama je ostavljeno više od pola godine da se prilagode novim propisima koji ih primoravaju da se uzdrže od jednostranog menjanja kamata na odobrene kredite. Umesto da se viša kamata pravda “poslovnom politikom”, ona će ubuduće morati da bude određena jasno i precizno i sa tačnim obrazloženjem zašto se podiže ili spušta (zbog osnovne evropske ili švajcarske kamatne stope-euribora ili libora, zbog nižeg rejtinga klijenta, banke, države, skupljih izvora zaduživanja za banku itd.)

Uz to, Zakon omogućava da korisnik u roku od 14 dana odustane od zaključenog ugovora o kreditu, o dozvoljenom prekoračenju računa, o izdavanju i korišćenju kreditne kartice ili finansijskom lizingu i to bez navođenja razloga za odustanak.

U slučaju neovlašćenog korišćenja platne kartice, korisnik je dužan da to prijavi banci, a gubici koje može snositi iznosiće najviše 15.000 dinara. Tako recimo, ako mu je neko ukrao karticu i sa nje podigao 40.000 dinara, 25.000 dinara je trošak koji će snositi banka - osim ako je korisnik pokušao da prevari banku ili je nije

18 | SVET OSIGURANJA novembar 2011

Famozne reklame sa “nula odsto kamatne stope” od sledeće godine nećemo gledati na bilbordima jer su lažne, a od decembra i nezakonite obavestio o gubitku. Gašenje platne kartice i računa ubuduće će, kako je utvrđeno, biti besplatno.

Ovi troškovi u pojedinim bankama sad su od nekoliko stotina pa čak do nekoliko hiljada dinara.

Usluge osiguranja regulisane su zakonom onoliko koliko su povezane sa bankarskim proizvodima. Tako recimo, u ponudi

za ugovor o kreditu ili lizingu jasno i precizno se mora navesti ako je neophodno zaključiti dodatni ugovor o osiguranju. Uz to, zakon predviđa da ako je uz zaključenje ugovora o kreditu, odnosno lizingu obavezno i zaključenje ugovora o sporednim uslugama (naročito ugovora o osiguranju), a pritom se cena osiguranja ne može odrediti unapred – postojanje takve obaveze iskazuje se jasno, sažeto i na vidljiv način, zajedno sa iskazivanjem efektivne kamatne stope. Zabranjeno je pri reklamiranju reći da je kredit, odnosno lizing besplatan. Famozne reklame sa “nula odsto kamatne stope” od sledeće godine nećemo gledati na bilbordima jer su lažne, a od decembra i nezakonite. Naime, odobrenje tog kredita, odnosno lizinga uslovljeno je zaključenjem drugog ugovora ili je uslovljeno eventualnom obavezom zaključivanja ugovora o sporednim uslugama koje su u vezi sa ugovorom o kreditu, odnosno lizingu (ugovora o osiguranju i drugo).

Centar za korisnike finansijskih usluga NBS od 1. januara 2007, od kada je osnovan, do 31. septembra ove godine primio je gotovo 4.000 prigovora na rad finansijskih institucija. Od tog broja 80 odsto odnosi se na rad banaka, a više od polovine prigovora (60 odsto) je na kredite. Najčešće su se građani žalili na povećanje ili visinu kamatne stope, kurs koji se primenjuje za obračun dinarske protivvrednosti rate.

Zatim na veći udeo kamate u iznosu rate u prvim periodima otplate kredita, kao i na iznos naknade za prevremenu otplatu kredita. Prigovori na rad osiguravajućih kuća učestvuju sa 15 odsto. Ne zato što su osiguravači daleko bolji od banaka koliko zbog toga što su usluge osiguranja daleko manje zastupljene od bankarskih.

Snežana Krivokapić

ANALIZA

Tržište osiguranja u Srbiji

Trend usporenog razvoja Piše: N ada Suđić, partner u Deloitteu

T

ržište osiguranja u Srbiji u 2011. godini beleži trend usporenog razvoja. Pored porasta bilansne sume sektora osiguranja i povećanja kapitala, povećane su i ukupne premije osiguranja. Učešće neživotnih osiguranja u ukupnoj premiji je i dalje dominantno, ali se nastavlja tendencija rasta učešća životnih osiguranja u ukupnoj premiji. Indeks koncentracije je umeren.

Tržište osiguranja u Srbiji i dalje karakteriše izuzetno nizak nivo penetracije osiguravajućih usluga koje predstavljaju samo 1,9 odsto BNP-a. Poređenja radi, u Velikoj Britaniji nivo penetracije iznosi čak 12,9 odsto BNP-a. U protekloj deceniji je napravljen značajan napredak u razvoju sektora osiguranja u Srbiji, a u narednom periodu sektor očekuju izazovi harmonizacije sa evropskim direktivama.

Na srpskom tržištu osiguranja vlada velika konkurencija - ukupno su prisutna 23 osiguravajuća društva, što je u odnosu na premiju na tržištu znatno više nego u Sloveniji ili Hrvatskoj. Razlozi za toliki broj društava su pre svega uslovljeni uverenjem da srpsko tržište zbog privrednog potencijala, broja stanovnika i vrlo niske penetracije osiguravajućih usluga, pruža znatan potencijal za rast. Upravo zbog relativne nerazvijenosti tržišta, odnosno niske baze, moguće je primetiti i porast premije životnih osiguranja, što je u skladu sa postepenim sazrevanjem tržišta i jačanjem svesti populacije o životnim osiguranjima kao alternativnoj metodi štednje.

Najveće društvo je Dunav osiguranje, a slede ga Delta Generali osiguranje i DDOR Novi Sad. U strukturi portfolija osiguravajućih društava na teritoriji Srbije dominantna su neživotna osiguranja koja čine 85 odsto ukupne premije. Iako poslednjih godina životno osiguranje postepeno povećava učešće u ukupnoj premiji, tržište životnog

U 2011. godini se očekuje da će premije osiguranja u Srbiji dostići 2 odsto BDP-a. Iako daleko ispod evropskog nivoa penetracije osiguravajućih usluga, ova činjenica ukazuje da tržište osiguranja u Srbiji nastavlja sa daljim razvojem i postepenim približavanjem zemljama Evropske unije osiguranja u Srbiji je nerazvijeno u odnosu na zemlje Evropske unije u kojima ovaj vid osiguranja predstavlja više od 65 odsto ostvarenih premija. Relativno niska zastupljenost životnog osiguranja u Srbiji je uslovljena životnim standardom koji uglavnom zaostaje za zemljama u regionu, kao i nedovoljno razvijenom svesti građana o potrebi za životnim osiguranjem.

Sazrevanje tržišta i razvoj svesti stanovništva o životnim osiguranjima kao alternativnim vidovima štednje zavisi, između ostalog, i od jačanja poverenja u ovaj finansijski sektor. U tom cilju, regulator insistira na razvoju prakse korporativnog upravljanja, adekvatnom uspostavljanju sistema internih kontrola i unapređenju sistema upravljanja rizicima u osiguravajućim društvima.

U narednom periodu, sve zemlje u regionu će beležiti rast premija osiguranja, dok se najznačajniji rast tržišta očekuje u Srbiji i Hrvatskoj. Srbija ima veliki potencijal za razvoj tržišta osiguranja, naročito životnog, ali u narednim godinama će zabeležiti veći rast neživotnog osiguranja. Za razliku od Srbije, Hrvatska će u narednom periodu zabeležiti veći rast životnog osiguranja.

Najveći izazov koji stoji pred društvima za osiguranje u narednom periodu je direktiva EU Solventnost II, čija primena za države članice EU počinje od 2014-. godine. Harmonizacija regulative u Srbiji sa ovom direktivom je prioritet. Solventnost II propisuje značajne novine u pogledu uvođenja novih principa utvrđivanja solventnosti društava za osiguranje i upravljanja rizicima, što treba da se odrazi na unapređenje stabilnosti tržišta osiguranja obezbeđivanjem potrebnog kapitala društava za osiguranje zavisno od izloženosti i upravljanja rizicima.

Tema koja osiguravajućim društvima zadaje najveću glavobolju je zahtev

Solventnosti II za korišćenjem razrađenog okvira upravljanja rizicima na nivou cele organizacije, što podrazumeva pravilnu organizaciju i procese, pravilne metode vrednovanja i postupke izveštavanja.

Ukratko, potreban je zaokret u procesima, ljudima, znanju i informacionoj infrastrukturi.

Premda nisu sva tržišta u regionu na istom nivou razvijenosti, niti su izložena istim regulatornim pritiscima, gotovo svi se ovih dana bave tom direktivom. Vidljiv je znatan napredak u osiguravajućim društvima, a očigledno je i to da brojna područja treba dalje razvijati. Naime, tek je nekoliko osiguravajućih društava pokrenulo projekte formalne implementacije Solventnosti II, dok je mali broj njih učestvovao u programu pete kvalitativne analize uticaja (QIS 5), a sistemi za upravljanje rizicima i upravljanje poslovanjem još daleko zaostaju za uobičajenom praksom u državama Evropske unije. Sve u svemu, Solventnost II dobija sve veću važnost i nalaže sve intenzivniji rad, što će osiguravajućim društvima prouzrokovati veće troškove, ali i iskristalisati poslovne prilike.

U 2011. godini se očekuje da će premije osiguranja u Srbiji dostići 2 odsto BDP. Iako daleko ispod evropskog nivoa penetracije osiguravajućih usluga, ova činjenica ukazuje da tržište osiguranja u Srbiji nastavlja sa daljim razvojem i postepenim približavanjem zemljama Evropske unije. Iako će usklađivanje sa zahtevima Solventnosti II zahtevati značajne resurse, implementacija ove direktive će dodatno učvrstiti poziciju sektora osiguranja. Od optimizacije procesa i uvođenja kontrola u sklopu upravljanja operativnim rizicima, do sigurnije naplate po kriterijumima rizičnosti, okvir za upravljanje rizicima će povećati poverenje u sektor osiguranja i unaprediti vrednost celokupnog poslovanja u sektoru osiguranja.

SVET OSIGURANJA novembar 2011 |

19

23. Susret osiguravaèa i

reosiguravaèa Sarajevo 13. - 15. 6. 2012.

Tradicionalno okupljanje vodeæih ljudi osiguravajuæih i reosiguravajuæih društava regije

AKTUELNO

Pet godina postojanja dobrovoljnih penzijskih fondova u Srbiji

U penziju – kao čovek

Svega deset odsto zaposlenih u Srbiji štedi kroz privatne penzijske fondove. Ukupan broj korisnika ove industrije, koja je u Srbiji ovih dana proslavila petogodišnjicu postojanja, prema poslednjim podacima je 173.655. Iako u privatne penzije mogu da ulažu i nezaposleni, to je ovde redak slučaj, pošto čak 90 odsto uplata dolazi od poslodavaca, koji doprinose u privatne fondove uplaćuju za svoje radnike

P

roslava petogodišnjice postojanja dobrovoljnog penzijskog fonda Delta Generali krajem septembra meseca, ujedno je bila i obeležavanje iste godišnjice industrije dobrovoljnih penzijskih fondova u Srbiji, s obzirom da je ovo društvo za upravljanje prvo dobilo licencu za bavljenje tim segmentom finansijskog tržišta.

U proteklih pet godina, imovina devet fondova koliko ih posluje na tržištu Srbije, dostigla je 11,5 milijardi dinara, što iznosi oko 115 miliona evra. To je, u odnosu na isti period 2010. godine, rast od 27 odsto.

Nataša Marjanović, direktor Delta Generali društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom, ističe da ovaj

DPF u brojkama 229.839 sklopljenih ugovora o članstvu 173.655 korisnika 65.917 dinara prosečan iznos po korisniku 11,5 milijardi dinara ukupna imovina 9 dobrovoljnih penzijskih fondova Izvor: Statistički aneks NBS, avgust 2011. period i dalje može da se smatra početnim za razvoj dobrovoljnih penzijskih fondova, prvenstveno imajući u vidu njihovu dugoročnu namenu.

“Poslujući u prilično turbuletnom okruženju, pokazalo se da su DPF otporni na manje povoljne tržišne okolnosti, s obzirom da su uspeli da očuvaju imovinu svojih članova. Ipak, i pored svih navedenih pozitivnih pokazatelja dinamika razvoja industrije DPF nije na nivou koji su društva očekivala na samom početku razvoja industrije. Mi o krizi generalno ne volimo da pričamo, ali ona je u poslednje tri godine činjenično stanje. Jedan od pratećih efekata krize sigurno je i usmerenost ljudi na sadašnjost - na trenutnu ne baš povoljnu situaciju. U tom kontekstu, dugoročna razmišljanja, čak i o nečemu što je neophodnost, odlaze u drugi plan”, kaže Nataša Marjanović.

SVET OSIGURANJA novembar 2011 |

21

AKTUELNO

Pet godina postojanja dobrovoljnih penzijskih fondova u Srbiji

Šta su donele izmene zakona

S

Nataša Marjanović, Delta Generali Ipak, ona je optimista i tvrdi da su argumenti za štednju u DPF veoma jaki. To će, navodi, u ne tako dalekoj budućnosti, kada se i o krizi bude manje pričalo, opredeliti još veći broj ljudi da koristi ovaj vid dugoročne štednje.

Snežana Ristanović, direktorka Raiffeisen Future, društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom, i predsednica Grupacije društava za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima pri Privrednoj komori Srbije, smatra da i pored značajnog potencijala za rast i razvoj industrije dobrovoljnih penzijskih fondova, nedovoljan broj građana štedi kroz izdvajanje dopunskih sredstava i ulaganje u ove fondove”.

“Kao najveća prepreka razvoju kapitalizovanje štednje izdvaja se nedovoljna edukovanost građana o tome koliko je značajno preuzeti odgovornost za sopstvenu budućnost: većina i dalje glavni oslonac

Poreske olakšice

D

ržava je obezbedila značajne poreske olakšice, posebno za poslodavce koji uplaćuju dopunske penzijske doprinose u korist zaposlenih, a posebno za zaposlene građane koji sebi uplaćuju dopunske penzijske doprinose, obustavom iz zarade, nezavisno od uplata poslodavca.

“Kada poslodavac plaća penzijske doprinose za zaposlene, oslobođen je plaćanja poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, za sve uplate do 4.343,00 dinara po zaposlenom. To je za poslodavca čist trošak. Sa druge strane, ukoliko se zaposleni odluči na uplate u dobrovoljni penzijski fond obustavom iz zarade, nema obavezu plaćanja poreza na dohodak građana po stopi od 12 odsto na sve iznose uplata do 4.343,00 dinara mesečno”, kaže Snežana Ristanović.

22 | SVET OSIGURANJA novembar 2011

tupanjem na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima teži se unapređenju poslovanja i razvoju industrije DPF, što za krajnji rezultat treba da ima bolju zaštitu interesa pojedinca, člana fonda.

Propisano je povećanje starosne granice za povlačenje akumuliranih sredstava sa navršenih 53 na 58 godina života i dozvoljeno je jednokratno povlačenje sredstava u visini najviše do 30 odsto od ukupno akumuliranih. Snežana Ristanović smatra da se relaksacijom ograničenja ulaganja imovine DPF stvaraju mogućnosti za kvalitetniju dispervidi u državnoj penziji, nemajući saznanja o problemima sa kojima se suočava funkcionisanje i održavanje sistema međugeneracijske solidarnosti”, kaže Snežana Ristanović za “Svet osiguranja”.

ziju rizika ulaganja i donekle prevazilaženje postojećih problema domaćeg tržišta kapitala, u smislu nelikvidnosti i nedovoljne ponude različitih hartija od vrednosti.

Naknada za upravljanje fondom će biti smanjena sa dva odsto godišnje od ukupne imovine fonda na 1,25 odsto, kada ukupna neto imovina fondova bude 0,75 odsto ili više od poslednje procenjene vrednosti BDP...

Prema mišljenju Nataše Marjanović, ove promene nisu bile radikalne, već više “evolutivnog tipa” sa osnovnom namerom da se obezbedi da se ušteđena sredstva, za koja postoje i poreske olakšice, troše u skladu sa namenom, a to je dopuna državne penzije. je normalno da u vremenu krize dolazi do konsolidacija industrije i tržišta pa u tom kontekstu i srpsko tržište DPF nije izuzetak. Penzijski fondovi, kao konzervativni investitori, kroz krizu prolaze znatno bolje od ostalih aktera na tržištu kapitala”.

Uplate dinarske, a štednja devizna

Milan Kovač, Dunav Penzije Ona navodi da o trenutnom stanju u okviru trećeg stuba svedoči i struktura članstva u dobrovoljnim penzijskim fondovima, jer u 90 odsto slučajeva poslodavci uplaćuju dopunske doprinose u korist zaposlenih. “Na ovaj način kompanije pokazuju značajnu društvenu odgovornost ali i dalje nedovoljno za podizanje svesti naročito mlađih generacija, o značaju štednje za starost”.

U Srbiji, trenutno, šest društava upravlja sa ukupno devet fondova. Protekli period obeležilo je i gašenje nekih fondova, odnosno njihovo pripajanje: najpre su se Hipo Alpe Adria, a zatim i DDOR Penzije pripojili Garantu te sada čine DDOR garant fond, a zatim je u decembru prošle godine Delta Generali društvo preuzelo upravljanje nad NLB Nova Penzija fondom. “Činjenica da je nekoliko fondova spojeno, odnosno ugašeno nije se odrazila na akumulirana sredstva članova”, objašnjava Nataša Marjanović. “Tim sredstvima sada upravlja neko drugo društvo. Sasvim

Poznato je da se dopunski penzijski doprinosi uplaćuju u dinarima. Stoga se postavlja pitanje isplativosti ovakvog načina ulaganja.

Milan Kovač, direktor Dunav društva za upravljanje DPF objašnjava za “Svet osiguranja” da je štednja u DPF dugoročna, višedecenijska , te je sasvim prirodno da kurs oscilira, kao i stopa inflacije i ostali ekonomski pokazatelji. Fondovi moraju, kako kaže, da na dugi rok obezbede stabilan rast uplaćenih sredstava.

“Prosečan prinos fondova u prethodne dve godine bio je 9,7 odsto i 15,6 odsto, a pažljivim investiranjem dela imovine u hartije od vrednosti denominovane u evro fondovi se uspešno bore sa i sa promenama kursa - navodi Kovač.

Snežana Ristanović ističe da, iako se dopunski penzijski doprinosi uplaćuju u dinarima, ovaj vid štednje ne predstavlja dinarsku štednju.

“Imovina fondova se može bez ograničenja uložiti u hartije od vrednosti čija je vrednost izražena u evrima. Takođe, dobrovoljni penzijski fondovi mogu uložiti

Već isplaćene penzije

D

o sada je iz dobrovoljnih penzijskih fondova isplaćeno više od milijardu i 700 miliona dinara. Imajući u vidu da je period akumulacije bio kratak, odnosno da su prosečna povučena sredstva po članu bila relativno mala, akumulirana sredstva su gotovo isključivo povlačena jednokratno.

“Više od 70 odsto ukupnog portfolija svih DPF čine državne hartije od vrednosti. Iako ne možemo reći da je srpsko tržište dužničkih hartija od vrednosti razvijeno, primetni su znaci poboljšanja u odnosu na period kada su DPF počinjali poslovanje. Do pre manje od godinu i po dana nismo imali dinarske hartije sa dospećem dužim od godinu dana, dok je sada ročnost od tri godine realnost, a očekuju se i dinarske hartije sa još dužom ročnošću.

Prostor za dalji napredak svakako postoji, ali smatram da možemo biti zadovoljni sa do sada ostvarenim pomacima”, kaže Nataša Marjanović.

Gde smo mi, a gde su drugi?

Ivan Jovanović, Societe Generale Penzije do 10 odsto imovine u inostrane investicione instrumente kojima se trguje na tržištima država članica EU, odnosno OECDa. Istovremeno, prisutan je kontinuirani razvoj tržišta dužničkih hartija od vrednosti, a to su zapisi Trezora i dugoročne državne obveznice. To daje veće mogućnosti za kvalitetnije ulaganje imovine fondova i ostvarivanje prinosa koji su dugoročno posmatrano veći od stope inflacije”, kaže Ristanović.

Prednost ulaganja u penzione fondove se ogleda u tome što se investiranje ne vezuje za jednu valutu kao što je to slučaj sa dinarskom, odnosno štednjom u evrima, već se na osnovu sprovedenih analiza i procena tržišnih kretanja, formira portfolio, za koji se očekuje da će u narednom periodu obezbediti optimalan odnos prinosa i preuzetog rizika investiranja.

Konzervativni investitori, kakvi su DPF, prevashodno investiraju u sigurne dužničke hartije od vrednosti. Samim tim su državne hartije od vrednosti, koje spadaju u red najsigurnijih, dominantno zastupljene u DPF.

Penzijski sistemi su prilično različiti od zemlje do zemlje i poređenja nisu baš zahvalna.

“Možemo uopšteno da kažemo da je po pitanju razvoja industrije DPF i reforme penzijskog sistema u celini, Srbija na stadijumu sličnom kao i za ostale makroekonomske parametre”, kaže Marjanović.

“Praktično su sve zemlje EU iz okruženja, uključujući i Hrvatsku, na višem stepenu razvoja, dok su ostale zemlje iz okruženja na nešto nižem nivou. Razlozi za ovakvo stanje su kompleksni i zavise od trenutka kada je zemlja krenula u reforme, sa kojom rešenošću se pošlo u reforme, stanja celokupne privrede zemlje”.

Gde bismo bili da nije krize? Marjanovićeva ističe da nije zahvalno odgovarati na pitanja tipa “šta bi bilo kad bi bilo”.

“Verujem da bi situacija bila nešto drugačija pre svega po pitanju broj članova koji bi se odlučili na ovaj vid dugoročne štednje. Ipak, mi u “Delta Generali” krizu nikad nismo, niti ćemo koristiti kao izgovor o čemu govore i do sada ostvareni rezultati”.

Država na potezu Država je prepoznala štednju u dobrovoljnim penzijskim fondovima kao veoma važnu i dodatno je stimulisala kroz poreske olakšice. Uz to, svi naši sagovornici ističu

Bezbednost uplata

J

edan od ključnih elemenata zaštite članova penzijskih fondova je to što se izveštaji redovno šalju Narodnoj banci Srbije koja dnevno kontroliše ulaganja i obračun vrednosti investicione jedinice”, objašnjava Ivan Jovanović, direktor društva Societe Generale Penzije. “Finansijski izveštaji se izrađuju i predaju Narodnoj banci mesečno, polugodišnje i godišnje, a na osnovu svih tih izveštaja NBS kontroliše da li se imovina fonda ulaže u skladu sa Zakonom”.

Takođe, imovina dobrovoljnog penzijskog fonda je odvojena od imovine društva koje upravlja tim fondom. Ukoliko se nad društvom za upravljanje pokrene stečajni postupak, imovina penzijskog fonda ne može postati predmet prinudnog izvršenja, niti zaloge. Ova imovina ne može ući u sastav likvidacione ili stečajne mase društva za upravljanje, kastodi banke ili drugih subjekata, niti može biti korišćena za izmirenje obaveza člana dobrovoljnog penzijskog fonda i drugih lica prema trećim licima..

Da li je skupo?

O

čekujem da industrija DPF nastavi da raste pošto je potencijal tržišta ogroman, a zablude koje postoje treba da se ruše”, kaže Milan Kovač. “Prva je da je štednja u fondovima skupa, a u stvari se minimalni iznos uplate kreće od 500 do 1.000 dinara mesečno. Zato je naročito važno da se sa štednjom krene na vreme, jer i mali iznosi na dug period omogućavaju pristojne privatne penzije. Ako pogledamo koliki procenat stanovništva konzumira cigarete i koliko one koštaju, račun u korist penzija se sam nameće”.

S obzirom da su građani suočeni sa stalnom pretnjom gubitka posla ili nekih iznenadnih i neočekivanih troškova, štednja u dobrovoljnim penzijskim fondovima je fleksibilna - zastoj u uplatama ne proizvodi nikakve sankcije i ne nameće dodatne obaveze.

Snežana Ristanović, Raiffeisen Future da je izuzetno važna podrška kroz edukaciju stanovništva o neophodnosti dodatne štednje, kako bi se stvorilo odgovornije i bogatije društvo u kojem penzioneri nisu socijalna kategorija.

“Ono što u ovom trenutku sigurno treba da se uradi je proširenje poreskih podsticaja koji bi za rezultat imali kreiranje veće štednje u fondovima, kao i pružanje mogućnosti javnom sektoru da u većoj meri uplaćuje u fondove”, ističe Milan Kovač iz Dunav Penzije društva za upravljanje. “Naše iskustvo pokazuje da kada poslodavac krene da uplaćuje u fond, zaposleni se češće pridružuju ličnim uplatama.

Na taj način poreski podsticaj kao impuls se prenosi kroz sistem i za rezultat ima veću štednju”.

Daniela Ilić SVET OSIGURANJA novembar 2011 |

23

TEMA BROJA Osiguranje od autoodgovornosti PIŠE: Snežana Krivokapić

Novi sistem, nove obaveze Ove godine počeo je da radi Informacioni centar Udruženja osiguravača koji će kompanijama pomoći da se izbore sa prevarama u osiguranju, stupio je na snagu bonus malus sistem, a u toku su pripreme za put u inostranstvo bez Zelene karte. Za sledeću godinu je ostavljena odluka oko više cene polise autoodgovornosti, dok su i dalje na snazi različite odredbe oko pojma “male štete” što stvara praktične probleme u poslovanju 24 | SVET OSIGURANJA novembar 2011

u saobraćaju o sistemu nagrađivanja i kažnjavanja (bonus - malus). Uz to, Srbija je ušla u podsistem registarskih oznaka Evropske unije koji državi omogućava isti status koji imaju zemlje članice EU. Od početka sledeće godine više neće biti potrebno vaditi Zelenu kartu za put u inostranstvo i plaćati je 2.000 dinara. Umesto nje, registarske tablice će biti međunarodna polisa osiguranja, kao što je to slučaj u još 32 evropske zemlje. Dosad je Srbija takav bilateralni sporazum imala sa

Cena polise od autoodgovornosti nije menjana već tri godine iako je evro u odnosu na dinar ojačao za gotovo trećinu, što se odražava na troškove osiguravača jer se delovi mahom nabavljaju iz uvoza. Vrednost i struktura voznog parka se promenila, pa i obim i visina šteta, a polisa u Srbiji je ubedljivo najjeftinija u regionu

O

bavezno osiguranje u saobraćaju za štetu pričinjenu trećim licima i ove godine je dominantno u portfelju osiguravajućih kuća. Sa oko 30 odsto učešća u ukupnoj premiji koja je za prvih šest meseci ove godine iznosila oko 300 miliona evra, takozvana autoodgovornost ostaje dominantan posao za 12 kompanije koje se bave ovom vrstom osiguranja.

Iako se tokom cele ove godine sporadično moglo čuti kako bi cena polise od autoodgovornosti trebalo da poskupi, takva odluku će Udruženje osiguravača doneti sledeće godine kad stignu podaci o tome koliko šteta je bilo ove godine.

Od septembra su stupile na snagu i nove odredbe Zakona o obaveznom osiguranju

Crnom Gorom i on će se verovatno nastaviti i od sledeće godine iako Crna Gora ne ulazi u takozvani podsistem registarske oznake. Dobro bi bilo da sporazum ostane na snazi, jer bi se u suprotnom plaćala Zelena karta za put u Crnu Goru. Bez njega bismo nazadovali u naplati štete u međunarodnom autoosiguranju sa ovom zemljom, jer bi postupak duže trajao, kažu u Udruženju osiguravača.

Tokom ove godine je počeo da funkcioniše i Informacioni centar Udruženja osiguravača koji omogućava elektronsko izdavanje polise osiguranja od autoodgovornosti. Sva osigurana i registrovana vozila će se evidentirati u Informacionom centru Udruženja. Osim što će osiguranicima biti olakšana registracija jer će se polise izdavati brže, ovakav sistem olakšava oštećenim licima da brže dođu do pouzdanih informacija koje su im neophodne u slučaju štete. Takođe, praksa u okruženju pokazuje da je ovakav servis pomogao industriji da se izbori sa prevarama u osiguranju.

Malus oko tri odsto Prema prvim podacima Udruženja osiguravača iz oktobra ove godine, za oko 70.000 polisa od ukupno oko dva miliona vlasnici motornih vozila su platili višu premiju jer su u prethodnoj godini zgrešili barem jednom. “Malus se kreće na nivou do oko tri odsto, što je očekivano.

Ono što nismo očekivali je da se startuje

iz nultog stepena”, kažu u Udruženju osiguravača za “Svet osiguranja”. To praktično znači da dosta građana ne ostvaruje bonus iako na njega ima pravo, jer taj premijski stepen znači da se tek postalo vlasnikom vozila i da ne postoji istorija “ponašanja na drumu”. Osiguravajuće kuće od jula prošle godine prate broj šteta “po vozaču”: svako kome nije evidentirana ni jedna šteta u prethodnoj godini, od septembra ove godine dobija popust od pet odsto. Za dve godine dobrog vladanja nagrada je 10 odsto niža premija, a za tri uzastopne godine dobrog vladanja 15 odsto na osnovnu cenu osiguranja od autoodgovornosti.

Suprotno, za malus su sume koje se izdvajaju daleko više, pa je tako kazna 50 odsto viša premija za jedan, odnosno i do dva i po puta više para za dva ili tri udesa.

Recimo, prosečna premija od 9.500 dinara se zbog jedne štete uvećava na 14.250, a zbog tri na 23.750 dinara.

Za razliku od mnogih zemalja, u Srbiji se tek počinje sa stvarnom primenom bonus-malus sistema u obaveznom osiguranju, te je važno da se sa primenom krene opreznije, kako bi se očuvali fondovi za izmirenje šteta. “Ovaj postepen postupak je neophodan kako bi se očuvala stabilnost sistema obaveznog osiguranja od autoodgovornosti, koje ima za cilj da se izmire štete oštećenim licima”, kažu u NBS. “Naime, društva za osiguranje plaćaju štete iz fondova formiranih naplatom premija osiguranja, pa ti fondovi treba da budu dovoljni”.

Sistem nagrade i kazne se primenjuje u većini zemalja, i može se smatrati i pripremnom fazom za liberalizaciju cena osiguranja od autoodgovornosti, planiranu po Zakonu o obaveznom osiguranju u saobraćaju.

Cena ostaje ista U Srbiji je i dalje na snazi minimalna cena polise osiguranja od autoodgovornosti. Po Zakonu o obaveznom osiguranju u saobraćaju iz 2009, sva osiguravajuća društva dužna su da se pridržavaju osnovne ili minimalne cene koje propiše Udruženje osiguravača i sa kojom se saglasi Narodna banka Srbije kao supervizor. Takva odredba usvojena je kako bi se garantovala isplata

Prema prvim podacima Udruženja osiguravača iz oktobra ove godine, za oko 70.000 polisa od ukupno oko dva miliona vlasnici motornih vozila su platili višu premiju jer su u prethodnoj godini napravili bar jedan udes SVET OSIGURANJA novembar 2011 |

25

TEMA BROJA

Osiguranje od autoodgovornosti

šteta svim osiguranicima. S obzirom na to da autoodgovornost kao vrsta osiguranja, uz kasko, povlači najveći broj šteta i posledično isplata šteta, regulator je propisao minimalnu cenu kako se ne bi desilo da neki osiguranik bude uskraćen za naknadu. Takvo rešenje je međutim Komisija za zaštitu konkurencije smatrala za narušavanje tržišnih pravila igre jer se osiguravači “dogovaraju oko jedinstvene cene, što potrošačima ne ostavlja mogućnost izbora”. Još pre tri godine je Komisija pokrenula postupak protiv 11 osiguravajućih kuća koje se bave ovim vrstom osiguranja, kao i protiv Udruženja osiguravača.

Maksimalna zaprećena kazna bila je do 10 odsto prihoda u prošloj godini, što bi u ovom slučaju bilo oko 50 miliona evra. U junu je Komisija donela zaključak kojim se postupak obustavlja pozivajući se upravo na Zakon o obaveznom osiguranju koji je praktično “aminovao” dogovor oko cena.

Cena polise od autoodgovornosti nije rasla već tri godine i osiguravači imaju nekoliko argumenata zašto bi ona trebalo da bude viša, iako nisu podneli zvaničan zahtev za poskupljenje. Od tog avgusta 2008. kad je poslednji put cena menjana, evro je u odnosu na dinar ojačao za gotovo trećinu, što se odražava na troškove osiguravača jer se delovi mahom nabavljaju iz uvoza. Vrednost i struktura voznog parka se promenila. “Nemate više juga na ulici, nego se isti automobil vozi u Nemačkoj, Austriji i u Srbiji, što znači da oštećeno krilo svuda košta isto”, kažu u Udruženju osiguravača, i dodaju da su polise autoodgovornosti najjeftinije u celom okruženju.

Naime, polisa je u u Srbiji u proseku 90 evra, u Makedoniji 120, u Crnoj Gori 140, a u Hrvatskoj 180 evra godišnje.

Uz to, broj šteta je u 2009. porastao za 4,3 odsto, a lane u odnosu na pretprošlu godinu čak 14,9 odsto.

Istina je da policijska statistika beleži za trećinu manje saobraćajnih nezgoda prošle godine nego u 2009, ali to ne znači da je nezgoda stvarno bilo manje. Razlog je

Neki odustaju

Povećana koncentracija portfelja u autoosiguranju O baveznim osiguranjem vlasnika motornih vozila od odgovornosti za štetu pričinjenu trećim licima u drugom tromesečju 2011. se bavilo 12 društava, pokazuju poslednji podaci NBS. Rast ukupne premije autoodgovornosti u odnosu na drugo tromesečje 2010. iznosi 1,6 odsto. Zbog niske profitabilnosti, neki osiguravači izlaze iz ove vrste osiguranja, pa je tako koncentracija portfelja u ovom segmentu blago povećana i u drugom tromesečju 2011. tri društva pokrivaju 58,3 odsto tržišta, dok su u istom periodu prethodne godine pokrivala 56,1 odsto tržišta.

Srbija je ušla u podsistem registarskih oznaka Evropske unije koji državi omogućava isti status koji imaju zemlje članice EU. Od početka sledeće godine više neće biti potrebno vaditi Zelenu kartu za put u inostranstvo i plaćati je 2.000 dinara. Umesto nje, registarske tablice će biti međunarodna polisa osiguranja Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi koji učesnici u saobraćajnoj nezgodi sami popunjavaju i ne pozivaju policiju na uviđaj. Tako se mnoge “saobraćajke”

%

30 25 20 15 10 5 0

27,2

28,6

12,4

Imovinska

13

Kasko 2011

15,4

14,2

Životna

29,2

29,3

Autoodgovornost

15,8

14,9

Ostala neživotna

2010

Graf 1 : Ukupna premija prema vrstama osiguranja u drugom kvartalu 2011. i istom periodu prošle godine (%)

26 | SVET OSIGURANJA novembar 2011

Ukupna premija u drugom tromesečju 2011. iznosila je 30,6 milijardi dinara (298 miliona evra) što predstavlja skroman porast od 2,1 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Kao i lani, učešće osiguranja od odgovornosti zbog upotrebe motornih vozila u ukupnoj premiji je najveće i iznosi 29,2 odsto, iza kojeg slede osiguranje imovine od požara i drugih opasnosti i ostalih osiguranja imovine imovinska osiguranja sa 27,2 odsto i osiguranje motornih vozila – kasko sa 12,4 odsto.

za policiju zapravo nisu ni desile. Za osiguravajuće kuće itetako jesu, pa statistika Udruženja osiguravača pokazuje da je lane osiguravajućim kućama prijavljeno 62.955 šteta, što je 15.198 više nego što beleži policijska statistika. Do kraja ove godine osiguravači ipak ne nameravaju da traže podizanje cenu ove vrste osiguranja.

“Tvrdnje da se smanjio broj saobraćajnih nezgoda, i da bi trebalo da padne i cena autoosiguranja ne stoje, jer vrednost učinjene štete raste. Dogodine se po zakonu podižu limiti za načinjene štete i u ovom trenutku ne možemo da procenimo koliko bi to moglo da utiče na isplate šteta, tako da ćemo sa strukturiranim i smislenim podatkom oko povećanja cene autoodgovornosti izaći naredne godine”, kažu u Udruženju osiguravača i dodaju da očekuju da sadašnja vrednost polise dogodine neće biti dovoljno visoka da pokrije troškove osiguranja.

U Narodnoj banci Srbije kažu da se uočava da su štete, zbirno rešene i rezervisane, u porastu, ali da ipak to povećanje ne prevazilazi marginu za rizike, što znači da je tehnička premija zasad dovoljna za pokriće šteta, te da nema osnova za poskupljenje.

“Povećanje minimalne cene ovog osiguranja trenutno nije planirano. Nakon dostavljanja finansijskih izveštaja društava za osiguranje za 2011, sa nalazima revizije i aktuara, kao i nakon analize zakonskih rešenja, koja se tiču primene bonus-malus sistema, kao i povećanja osiguranih suma, sagledaće se da li postoji potreba promene tarifa premije Udruženja za naredni period. U svakom slučaju, svako društvo za osiguranje ima slobodu da saglasno rizicima u svom poslovanju opredeli visinu premije, odnosno poveća cenu osiguranja”, kažu u NBS za “Svet osiguranja”.

TEMA BROJA

Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi

Kolika je “mala šteta”?

Za takozvane male štete, za koje se ne zove policija na uviđaj već je predviđeno da se rešavaju preko Evropskog izveštaja, po Zakonu o obaveznim osiguranjima maksimalna odšteta je 500 evra. Ako je realna šteta veća, na sudu se može dobiti i do 2.000 evra. Ovakva praksa otvara prostor za zloupotrebe, upozoravaju osiguravači

N

aplata štete koja je nastala u lakšoj saobraćajnoj nezgodi u poslednje dve godine retko prolazi bez sudske presude. Naime, u oktobru 2009. je uvedena obaveza popunjavanja Evropskog izveštaja o saobraćajnoj nezgodi u slučaju malih šteta bez ljudskih žrtava i za takve slučajeve policija ne izlazi na uviđaj. Kad dođe do grebanja automobila, te manjih oštećenja branika i krila na skupljem automobilu, osiguravajuće kuće se pridržavaju “svog” zakona - o obaveznom osiguranju, koji garantuje isplatu male štete do 500 evra. Ako je reč o skupom automobilu kada taj iznos ne pokriva štetu, oštećeni traže više na sudu i dobijaju spor jer u Krivičnom zakonu postoji odredba da vozač koji je skrivio udes treba da plati do 2.000 evra zbog ugrožavanja saobraćaja. Dragan Mišović, šef službe za motorna vozila u Wiener Stadtische osiguranju kaže kako primena različitih zakona za istu oblast stvara dosta praktičnih teškoća.

Jugo za far od Mercedesa?

Prvo, sudska praksa po kojoj se mala šteta računa do 2.000 evra ne pravi razliku između nadoknade štete za jeftiniji i za skupoceni automobil, iako je jasno da mala šteta na Mercedesu može da košta koliko celi Jugo. “Osiguravajuće kuće svesno će odbijati da isplate štetu ukoliko ona

prelazi limit od 2.000 evra i za par hiljada dinara, što je i besmisleno i paradoksalno”, kaže Mišović i dodaje da bi prihvatanjem limita male štete od 500 evra vrlo brzo postalo praksa da se isplaćuje odšteta i viša od te sume za štete na skupim vozilima.

Sudska praksa po kojoj se mala šteta računa do 2.000 evra ne pravi razliku između nadoknade štete za jeftiniji i za skupoceni automobil, iako je jasno da mala šteta na Mercedesu može da košta koliko celi Jugo Ovakvo tumačenje će uticati i na povećanje zloupotreba: ranije su u prevarama morala da učestvuju službena lica praveći lažne zapisnike o uviđaju, dok će sad, budući da policija za male štete ne izlazi na uviđaj, prevara biti još jednostavnija, uz uslov da se vara ispod 2.000 evra, kaže naš sagovornik i dodaje da su osiguravači zbog toga na velikom gubitku. Ne samo da plaćaju veće materijalne štete nego što su obavezni po zakonu, nego će plaćati i veći broj fiktivnih šteta.

Komšijski nauk Zbog sve većeg broja zloupotreba u osiguranju, u Sloveniji se od prvog maja vratila obaveza policije da izlazi na uviđaj u slučaju bilo kakve saobraćajne nezgode. “Ispostavilo se da je za policiju uviđaj često način da otkrije i neke druge kriminalne radnje poput šverca”, kaže Boris Peršak iz Slovenačkog udruženja osiguravača. “Osiguravači u svoje uslove osiguranja treba da ubace stavku da se odštete neće plaćati ako nakon sudara na lice mesta ne izađe policija, a naročito u slučaju telesnih povreda, jer je to do sada pravilo najveće probleme”, kaže Peršak. Učestala je bila praksa da se udes ne prijavi policiji, a onda oštećeni podnese osiguravajućoj kući i do pet prijava povrede za materijalnu nadoknadu. Organizovane grupe kriminalaca, kako ih zove Peršak, otkupljivale su štete od povređenih, i prodavale ih advokatima koji su onda naplaćivali od osiguranja trostruko veće iznose.

Po novom zakonu o policiji, slovenačka društva su dužna da sumnjive slučajeve prijavljuju policiji, a ovi da ih obrade. “Vrlo je bitno da policija izađe na uviđaj. To ne mora da traje tri sata, ali je važno da snime gde je ko bio, u kojem vozilu, jer pomoću tih podataka mi možemo da razmotrimo prijavljenu štetu”, kaže Peršak i zaključuje da će nakon toga ljudi razmisliti isplati li im se da fingiraju sudare.

SVET OSIGURANJA novembar 2011 |

27

KOMPAS

Osiguranja i tržište kapitala

U senci berzanske učmalosti Nenad Gujaničić, glavni broker u Sinteza Invest Group

Berzanski mehanizam u funkciji pronalaženja jeftinijih izvora finansiranja iskoristile su tek retke osiguravajuće kuće, a u ovakvom investicionom ambijentu ti postupci su se pre mogli pripisati spletu srećnih okolnosti nego strategiji emitenata

I

ako su domaćim berzanskim tržištem, u manjoj ili većoj meri, prodefilovale skoro sve osiguravajuće kompanije u čijoj vlasničkoj strukturi je inicijalno bilo državnog (društvenog) kapitala, nijedna od njih nije uspela da održi duži kontinuitet pažnje investicione javnosti.

Uzrok ovome delimično su bili nevoljnost i nespremnost većine ovih kompanija da prikupe kapital putem tržišta na način kako su to činile banke tokom 20062007. godine. Ipak, glavnina razloga leži u ovdašnjim centrima moći odgovornim za trenutno stanje tržišta kapitala, i u odsustvu bilo kakve strategije njegovog razvoja.

Najkvalitetnije hartije domaćeg tržišta kapitala trebalo je da budu oligopolisti ovog segmenta finansijskog sistema u predtranzicionom periodu – Dunav i DDOR osiguranje. Dunav je i dan danas kotiran na berzanskom parketu, ali ne računajući uzlet njegovih akcija tokom masovne euforije u proleće 2007. godine, nikada nije uspeo da stigne ni blizu centra pažnje investicione javnosti iako predstavlja lidera na domaćem tržištu osiguranja. Istini za volju, to i ne čudi s obzirom da se na tržištu nalazi svega 5 odsto akcija ove kompanije slobodnih za trgovanje, dok je ostalih 95 procenata kapitala i dalje nenominovano i nalazi se zarobljeno u prevaziđenoj formi društvenog kapitala. Slučaj ove kompanije možda najbolje prikazuje odnos nadležnih državnih zvaničnika prema tržištu kapitala, katkad sputanog iz “viših” interesa, a češće iz prostog nemara uveliko “zapaćenog” u svim segmentima ovdašnjih vlasti.

DDOR je, s druge strane, bio jedna od prvih akcija kotiranih na domaćem berzanskom tržištu nakon petooktobarskih promena, da bi se sa njega privremeno sklonio krajem 2004. godine kako bi, prema rečima njegovih čelnika, uskladio svoje poslovanje sa tek donetim zakonima.

Nije bila potrebna vizionarska moć da bi se u ovom postupku uvidelo jasno nastojanje njegovih najvećih akcionara (države i slovenačkih investitora) da se prenebregne sud tržišta. Istina, ova osiguravajuća kuća se vratila na berzu nakon pronalaženja većinskog vlasnika 2008. godine, ali su njegove akcije u tom periodu više ličile na obveznicu nego na vlasničku hartiju

usled zagarantovane otkupne cene za preostale akcionare od strane novog većinskog vlasnika.

Ovakvu situaciju sa najvećim domaćim osiguravajućim kompanijama na berzanskom tržištu nisu mogla da nadomeste manja osiguranja, ali su neka od njih ipak ostvarila epizodne uloge do momenta konsolidacije vlasništva. Tako se akcijama Kopaonik i Polis osiguranja solidno trgovalo da njihovog preuzimanja od strane slovenačkih strateških partnera, Triglava i Save. Bila su to vremena kada se tražila ulaznica više za ovdašnje tržište osiguranja, pa je i berza donekle doprinela višim cenama preuzimanja, ali svakako transparentnijem i efikasnijem procesu pronalaženja strateških partnera.

Berzanski mehanizam u funkciji pronalaženje jeftinijih izvora finansiranja iskoristile su tek retke osiguravajuće kuće, a u ovakvom investicionom ambijentu ovi postupci su se pre mogli pripisati spletu srećnih okolnosti nego strategiji ovih emitenata. Takovo i AMS osiguranje, zahvaljujući u prvoj meri berzanskoj euforiji u 2006. i naročito 2007. godini, ojačali su kapitalnu bazu što im je umnogome pomoglo u popravljanju bilansa i sticanju konkurentske prednosti. Stoga i ne čudi da se ove kompanije i dalje nalaze na berzanskom tržištu, istina uz gotovo nikakvu trgovačku aktivnost što je, nažalost, karakteristika većine hartija kotiranih na Beogradskoj berzi.

Govori li ova retrospektiva o bilo čemu drugom osim o sivoj budućnosti domaće berze i osiguravajućih biznisa na tom tržištu? Sasvim izvesno, strani vlasnici domaćih osiguravajućih kompanija se neće pojaviti na ovdašnjem tržištu akcija nakon što su mukotrpno stigli do 100 odsto vlasništva, preko potrebnih u zemlji u kojoj ništa nije sigurno, a pravila se često menjaju tokom utakmice. Ostaje tračak nade da bi država mogla sprovesti inicijalnu ponudu dela akcija Dunava i ponuditi investitorima jedan kvalitetan finansijski instrument. Privatizacija ove osiguravajuće kuće biće svakako paradigma budućeg razvoja Beogradske berze kojoj jedino ponuda kvalitetnijih hartija od vrednosti može obezbediti preko potrebnu reanimaciju.

SVET OSIGURANJA novembar 2011 |

29

RAZGOVARAMO

Jelena Kočović, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu

Edukacija prodavaca – najisplativija investicija Prodavci često ne informišu građane na pravi način o njihovim pravima i obavezama, bilo iz neznanja ili da bi po svaku cenu prodali polisu, pa se građani osećaju prevarenima.

Za to su odgovorni i sami prodavci, ali i osiguravajuće kompanije koje im ne obezbeđuju kontinuiranu edukaciju

D

obrog prodavca osiguranja teško je naći: dokaz za to je i što većina osiguravajućih kuća u Srbiji preko cele godine ima otvorene konkurse upravo za prodavce osiguranja. Zainteresovanih uvek ima, ali se malo ko na ovom poslu zadrži duže.

Posao nije lak, ali se postavlja pitanje i da li su zainteresovani za ovaj posao ujedno zainteresovani i za edukaciju, i da li se taj posao može naučiti “jednom zauvek” ili se mora stalno usavršavati?

O edukaciji u osiguranju, prvenstveno u prodaji u osiguranju, za “Svet osiguranja” govori profesor Dr Jelena Kočović, koja na Ekonomskom fakultetu u Beogradu predaje na osnovnim studijama, i rukovodilac je smera “Aktuarstvo” na poslediplomskim studijama. Angažovana je na MGU “Lomonosov” kao profesor finansijske matematike, a njene knjige mogu se naći i u harvardskoj biblioteci. Član je Filozofsko-ekonomskog društva MGU Lomonosov, predsednik Udruženja aktuara Srbije i član Međunarodne asocijacije aktuara IAA. Svet osiguranja: Kad je reč o edukovanosti prodavaca koji rade u osiguravajućim kućama, koju biste im srednju ocenu dali?

Jelena Kočović: Ne bih da ih na taj način ocenjujem. Generalno, ocena nije zadovoljavajuća. Mi imamo u praksi prodavce osiguranja koji se ne razumeju najbolje u proizvode osiguranja koje nude. Iz tih razloga ne deluju ubedljivo na potencijalne osiguranike i vrlo često ne znaju da objasne prednosti pojedinih proizvoda - pre svega mislim na osiguranje života i dobrovoljno penzijsko osiguranje. Takođe, ne informišu građane na pravi način o njihovim pravima i obavezama, bilo iz

30 | SVET OSIGURANJA novembar 2011

neznanja ili da bi po svaku cenu prodali polisu. Zato se građani često osećaju prevarenim od strane osiguravajuće kompanije, iako ona nije glavni krivac. Za takvu anti- reklamu “zaslužni” su upravo prodavci koji ne informisu osiguranika na pravi način.

Svet osiguranja: Gde se sve mogu edukovati prodavci osiguranja u Srbiji?

Jelena Kočović: Prodavci osiguranja se, najpre, mogu edukovati u najkompetentnijoj instituciji za obrazovanje kadrova iz oblasti osiguranja sa dugom tradicijom na Ekonomskom fakultetu u ­Beogradu. Na

Prodaja osiguranja je specifična jer je i samo osiguranje specifično.

Cenu osiguranja određuju aktuari i ne formira se na tržištu redovnim studijama postoji smer “Osiguranje”, na Master studijama smer “Aktuarstvo”, ali i kursevi za kontinuiranu edukaciju. Udruženje aktuara Srbije takođe je organizator kurseva za kontinuiranu edukaciju.

Naravno, Narodna banka Srbije značajnu pažnju poklanja edukaciji kadrova. Međutim, osiguravajuće kompanije ne posvećuju dovoljno pažnje edukaciji prodavaca osiguranja ne shvatajući da su oni njihov najznačajniji kadar. Najvažnije za osiguravajuću kompaniju je svakako da proda što više polisa, a za to mora da ima edukovane prodavce, koji će umeti da privuku osiguranike i uspešno prodaju osiguranje.

Svet osiguranja: Zašto, po Vašem mišljenju, skoro sve osiguravajuće kuće imaju stalno otvorene konkurse za prodavce osiguranja? Da li je posao težak, ili uslovi nisu dovoljno dobri, ili možda prodavci ne odgovaraju svojim kvalitetom zahtevima osiguravajućih kuća?

Jelena Kočović: Ovo pitanje bi trebalo postaviti menadžmentu osiguravajućih kompanija. Mislim da su glavni razlog loši efekti prodavaca, kao rezultat nedovoljne edukacije i obučenosti za te poslove.Takođe, nedovoljna pažnja se posvećuje uslovima u kojima rade prodavci, tu mislim pre svega na tehničku opremljenost.

Osiguravajuće kompanije bi morale da ulažu u edukaciju svojih kadrova, pre svega prodavaca osiguranja budući da će imati višestruke koristi od toga. To je najisplativija investicija u budućnost kompanije.

Svet osiguranja: Da li se obuka prodavaca u osiguranju razlikuje od obuke prodavaca u drugim sektorima, i po čemu ona treba da bude specifična? Da li je za ovaj posao dovoljno savladati tehnike prodaje, ili i nešto više od toga?

Jelena Kočović: Naravno da se razlikuje, samim tim što je i samo osiguranje specifično. Cenu osiguranja određuju aktuari i ne formira se na tržištu. Proizvodi osiguranja su sofisticirani i iziskuju visok stepen znanja za njihovo razumevanje. Osnovno je da prodavac osiguranja mora da zna šta nudi da bi to mogao da proda.

Mnogi od nas su bili u situaciji da nam prodavci ponude lepezu proizvoda životnog osiguranja a da ne znaju odgovore na neka elementarna pitanja u vezi sa tim proizvodima. Tu je veća odgovornost osiguravača nego njihova, jer im nisu obezbedili kontinuiranu edukaciju.

Na zapadu dominira elektronska prodaja proizvoda osiguranja.

Mi tek krećemo sa tim

Svet osiguranja: Neki osiguravači tvrde da prodavac ne mora unapred da zna previše o samim proizvodima osiguranja, jer će to lako da savlada u hodu, već da je potrebno da bude talentovan i obučen isključivo za prodaju?

Jelena Kočović: Apsolutno se ne slažem sa tim.Kao što sam rekla, radi se o specifičnim proizvodima čije poznavanje zahteva visok nivo edukovanosti.To je ključni faktor od koga zavisi uspeh prodavca osiguranja.

Svet osiguranja: Koje metode prodaje se primenjuju u razvijenijim zemljama, i da li se mogu primeniti i kod nas?

Jelena Kočović: Na zapadu dominira elektronska prodaja proizvoda osiguranja. Mi tek krećemo sa tim. Klasične metode prodaje se kod nas koriste podjednako uspešno kao i u ravijenijim zemljama. Trebalo bi više koristiti i bankarske kanale za prodaju proizvoda osiguranja.

Svet osiguranja: Da li edukacijom prodajne sile u osiguranju treba da se bavi država, ili edukativne ustanove poput fakulteta, ili to treba prepustiti pojedincima koji drže obuke za prodavce?

Jelena Kočović: Kontinuirana edukacija prodavaca osiguranja bi trebalo da bude obavezna. Trebalo bi propisima usloviti održanje njihove licence obaveznom

kontinuiranom edukacijom. Edukaciju mogu da organizuju i fakulteti i pojedinci, najvažnije je da to budu referentne insti-

Kontinuirana edukacija prodavaca osiguranja bi trebalo da bude obavezna.

Trebalo bi propisima usloviti održanje njihove licence obaveznom kontinuiranom edukacijom tucije i kompetentni pojedinci. Zna se u Srbiji ko uživa ugled i ko može da edukuje na pravi način.

Svet osiguranja: Kakva je situacija u okolnim zemljama, i u zemljama znatno većim i razvijenijim od naše?

Jelena Kočović: U zemljama EU, a i u zemljama u regionu mnogo je veće razumevanje osiguravajućih kompanija za neophodnost edukacije kadrova kao prioriteta za uspešno poslovanje. Zato su prodavci osiguranja u razvijenim zemljama sa razvijenim tržištima osiguranja najobrazovaniji i najstručniji kadar osiguranja.

Svet osiguranja: Da li bi se tržište osiguranja u Srbiji brže razvijalo ako bi država uložila dodatna sredstva u edu-

kaciju kadrova, i u kakav vid edukacije bi trebalo ulagati?

Jelena Kočović: Dovoljno je za početak da osiguravajuće kompanije ulažu u kontinuiranu edukaciju svojih kadrova.

Naravno da bi to imalo pozitivne efekte na razvoj pre svega dugoročnih vidova osiguranja kao što su životno i dobrovoljno penzijsko osiguranje.

Svet osiguranja: Kakva je situacija po pitanju kontinuiteta edukacije kad je reč o aktuarima? Koliko se studenti usmeravaju da se obrazuju za tu oblast koja, za razliku od drugih ekonomskih, nije zasićena?

Jelena Kočović: Aktuarstvo je veoma popularno i u svetu i kod nas.To je najsloženija profesija koja iziskuje veoma kompleksnu edukaciju za licencu a i posle dobijanja licence kontinuirnu edukaciju.

To je propisala i Međunarodna asocijacija aktuara kao uslov za održanje licence ovlašćenog aktuara. Ekonomski fakultet obrazuje aktuare na redovnim i Master studijama, a programi su usklađeni sa programima IAA i ocenjeni su visokim ocenama od strane IAA kada je Udruženje aktuara postalo njen punopravni član.

Postoji veliko interesovanje studenata za ovo usmerenje.

Lela Saković SVET OSIGURANJA novembar 2011 |

31

IZ UDRUŽENJA OSIGURAVAČA

Piše: Z oran Sandić,

direktor Sektora Garantni fond

Garantni fond pruža zaštitu oštećenim licima koja su pretrpela štetu u saobraćajnim nezgodama prouzrokovanim od nepoznatog, neosiguranog ili vozila koje je osigurano kod osiguravača nad kojim je otvoren stečajni postupak

U

druženje osiguravača Srbije je pravno lice i neprofitna organizacija koja se bavi pružanjem stručnih usluga svojim članicama, a istovremeno obavlja i javna ovlašćenja propisana Zakonom o obaveznom osiguranju u saobraćaju.

Pri Udruženju je jula 1997.godine formiran Garantni fond, sa ciljem da pruži zaštitu oštećenim licima koja su pretrpela štetu u saobraćajnim nezgodama prouzrokovanim od nepoznatog, neosiguranog ili vozila koje je osigurano kod osiguravača nad kojim je otvoren stečajni postupak. Kakva prava imaju oštećeni ukoliko pretrpe štetu u jednom od navedenih slučajeva?

Od nepoznatog vozila oštećena lica imaju pravo na naknadu štete za slučaj povrede tela ili smrti.

Od neosiguranog vozila oštećeni ima pravo na naknadu nematerijalne štete u vidu duševnog bola zbog smrti bliskog lica, zbog umanjenja opšte životne sposobnosti, fizičkih bolova i straha, kada to medicinska dokumentacija opravdava, kao i materijalne štete u vidu štete na vozilu, troškova lečenja, izgubljene zarade, rente i dr.

U slučaju stečaja osiguravajućeg društva kod koga je osigurano vozilo štetnika, oštećena lica koja imaju pravo na naknadu štete iz osnova autoodgovornosti, po okončanju stečaja imaju pravo da nenamireno

32 | SVET OSIGURANJA novembar 2011

Garantni fond

Od 2012. kao samostalno pravno lice potraživanje naknade štete ostvare iz sredstava Fonda. Uslov za ostvarivanje ovog prava nije prijava u stečajnom postupku, ali oštećeno lice koje nije prijavilo potraživanje u stečaju takođe stiče pravo na naknadu tek po pravnosnažnom okončanju stečajnog postupka. Bez obzira na to da li je oštećeni prijavio potraživanje u stečaju ili ne, iz sredstava Garantnog fonda mu se isplaćuje naknada umanjena za procenat koji je naplatio ili mogao da naplati u stečaju. Pa tako, na primer, ako je u stečaju isplaćeno 75% od utvrđenih šteta odnosno potraživanja, obaveza Garantnog fonda je isplata 25% od utvrđene štete, bez obzira na to da li se oštećeni i naplatio iz stečaja, ili ne. U obavezu Garantnog fonda ne ulaze potraživanja po osnovu kasko polisa, imovinskih polisa, kao ni regresna potraživanja nastala iz ugovornog odnosa osiguravača i osiguranika.

Zakonom o obaveznom osiguranju u saobraćaju predviđeno je osnivanje Garantnog fonda kao samostalnog pravnog lica.

Izmenama i dopunama tog Zakona, rok za osnivanje i početak rada Garantnog fonda produžen je do kraja juna 2012.godine, a do tada te poslove obavlja Udruženje osiguravača Oštećena lica imaju pravo da se obrate sa zahtevom za naknadu štete UdruženjuGarantnom fondu koji odmah po kompletiranju potrebne dokumentacije pristupa obradi zahteva. Uz zahtev je potrebno da se priloži validna dokumentacija kojom oštećeno lice dokazuje svoje pravo. Tu su u prvom redu Zapisnik o uviđaju, Rešenje sudije za prekršaje, Krivična presuda, Zapisnik o oštećenju vozila sačinjen

od strane ovlašćenog lica osiguravajućeg društva – članice Udruženja, medicinska dokumentacija i drugo, zavisno od svakog pojedinačnog slučaja odnosno vida štete koja se potražuje. U obradi zahteva učestvuju stručna lica – sudski veštaci na osnovu čijih mišljenja pravnici koji obrađuju predmete sačinjavaju ponudu za poravnanje koju dostavljaju oštećenom licu, i čim se zaključi sporazum, pristupa se isplati naknade.

Formiranjem sredstava Garantnog fonda oštećena lica su dobila potpunu zaštitu za sve slučajeve štete koju pretrpe iz osnova autoodgovornosti, osim za slučaj kada pretrpe štetu na vozilu od nepoznatog počinioca odnosno nepoznatog vozila. Zakon ovaj slučaj ne predviđa kao obavezu Garantnog fonda, te je za ovu vrstu štete jedina prava zaštita i dalje kasko osiguranje.

Sredstva Fonda se formiraju iz doprinosa osiguravajućih društava – članica Udruženja. Sredstva se izdvajaju od svake prodate polise obaveznog osiguranja od autoodgovornosti i uplaćuju jednom mesečno u Fond. Način finansiranja Garantnog fonda je zakonski propisan, kao i upotreba sredstava iz Garantnog fonda - isključivo za isplatu navedenih šteta. U tom smislu je zakonski uređeno da se predmetna sredstva ne mogu koristiti za druge namene kao i to da njima ne može niko drugi da raspolaže.

Rad i poslovanje Fonda su pod nadzorom Ministarstva finansija, Narodne banke Srbije kao i drugih državnih kontrolnih organa, Poreske uprave, devizne inspekcije i dr.

Formiranjem Garantnog fonda naša zemlja se pridružila zakonodavstvu Evropske unije, i prihvatila njene standarde.

Zakonom o obaveznom osiguranju u saobraćaju predviđeno je osnivanje Garantnog fonda kao samostalnog pravnog lica.

Izmenama i dopunama tog Zakona, rok za osnivanje i početak rada Garantnog fonda produžen je do kraja juna 2012. godine. Do početka rada Garantnog fonda poslove iz njegovog delokruga obavlja Udruženje.

IZ UDRUŽENJA OSIGURAVAČA

Unapređena baza podataka

Piše: A leksandar Đoković,

direktor Informacionog centra

Jedinstvena baza podataka unapredila je oblast osiguranja od autoodgovornosti: od elektronskog izdavanja polisa, brzog uvida u podatke o štetnim događajima, brže likvidacije odštetnih zahteva, do uspostavljanja bonus-malus sistema, centralnog čuvanja podataka i mogućnosti otkrivanja prevara

U

druženje osiguravača Srbije organizovalo je Informacioni centar, na osnovu Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju. Cilj centra je da se na efikasniji i brži način ostvaruju odštetni zahtevi u slučaju štete nastale upotrebom motornih vozila, i primena bonusmalus sistema.

Informacioni centar Udruženja moderan je i centralizovan sistem sa jedinstvenim bazama podataka o izdatim polisama i registrovanim štetama u oblasti auto-odgovornosti u Srbiji. Sistem je baziran na principu kreiranja centralnih baza kao što su baza svih registrovanih vozila, baza šteta, baze sa policijskim zapisnicima (razvija se u saradnji sa MUP-om Srbije), baza stroge evidencije za određivanje i praćenje zona brojeva polisa autoodgovornosti i zelene karte... Sva društva koja se bave autoodgovornošću povezana su sa Informacionim centrom preko svojih informatičkih sistema i dostavljaju različite tipove podataka koji se obrađuju i smeštaju u baze, odnosno osiguravajuća društva koriste ove podatke u zavisnosti od njihove namene.

Formiranjem jedinstvenih baza podataka stekli su se uslovi za mnoga unapređenja

Informacioni centar

u oblasti osiguranja od autoodgovornosti kao što su elektronsko izdavanje polisa, brz uvid u podatke o štetnim događajima čime se postiže brža likvidacija odštetnih zahteva i povećava kvalitet usluga građanima, uspostavljanje primene bonus-malus sistema, centralno čuvanje podataka i mogućnosti za otkrivanja prevara u osiguranju.

Paralelno se počelo sa izdavanjem novih polisa osiguranja od autoodgovornosti.

Novi obrazac je neznatno izmenjen u odnosu, npr. u podatke o vozilu sada se ne unosi broj motora. Međutim, suštinska razlika je u sistemu izdavanja. Naime, da bi se izdala polisa potrebno je da se prodavac prethodno autorizuje na sistem IC UOS, dostavi set neophodnih podataka koji se proveravaju i obrađuju da bi se dobio jedinstveni broj pod kojim se izdaje polisa. Tako se onemogućava izdavanje lažnih

Obračun visine premije

V

isina premije koja se obračunava primenom bonus-malus sistema utvrđuje se iz proizvoda premije osnovnog (četvrtog) premijskog stepena i koeficijenta, prema tabeli: Premijski stepeni

Koeficijenti premijskih stepena (ki)

1 2 3 4 (Po – osnovni premijski stepen) 5 6 7 8 9 10 11 12

0,85 0,9 0,95 1 1,15 1,3 1,5 1,7 1,9 2,1 2,3 2,5

Pbm = Po * ki Pbm - premija utvrđena primenom B/M sistema Po - Premija osnovnog četvrtog premijskog stepena ki - koeficijent

ili falsifikovanih polisa, odnosno podaci se smeštaju u jedinstvenu bazu koja sadrži informacije o svim registrovanim vozilima u Srbiji. Omogućena je i primena bonusmalus sistema u oblasti obaveznog osiguranja od autoodgovornosti.

Bonus-malus sistem koji se primenjuje od 1. septembra ove godine predstavlja utvrđivanje visine premije osiguranja od autoodgovornosti za vozila primenom odgovarajućeg premijskog stepena u zavisnosti od toga da li je osiguranik u prethodnom periodu imao prijavljenu štetu za koju je odgovoran. Suština primene bazira se na utvrđivanju cene polise osiguranja vozila u zavisnosti od toga da li je osuguranik u prethodnom periodu imao prijavljene štete za koje je odgovoran. U slučaju da vozač nije napravio štetu u prethodnoj godini - biva nagrađen, dok u protivnom biva kažnjen određivanjem malusa, tačnije uvećanjem cene polise osiguranja.

Cena polise utvrđena sistemom bonusmalus odnosi se samo na vlasnika vozila.

Ako vozilo bude prodato, vlasnik zadržava premijski stepen koji se prenosi na osiguranje novonabavljenog automobila. Na taj način savesni vozači zadržavaju ostvareni bonus prilikom promene vozila, ali se prenosi i malus koji se ne može izbeći prodajom vozila. Tako se postiže cilj primene bonus-malus sistema - da utiče na povećanje bezbednosti u saobraćaju delovanjem na svest nesavesnih vozača mogućim uvećanjem godišnje cene osiguranja i do 2,5 puta u slučaju prouzrokovanja saobraćanog udesa. Kreiran je i portal namenjen građanima koji je dostupan preko interneta na web prezentaciji UOS http://uos.rs/servis-za-gradjane/ sa ciljem da omogući brži uvid u štetni događaj kako bi se građanima olakšao put do realizacije odštetnog zahteva. Preko tog servisa omogućena je pretraga podataka o osiguravajućim društvima, o tome da li za određeno motorno vozilo postoji važeća polisa autoodgovornosti, podataka o tome koje je osiguravajuće društvo odgovorno za motorno vozilo koje je učesnik u saobraćajnoj nesreći.

SVET OSIGURANJA novembar 2011 |

33

IZ UDRUŽENJA OSIGURAVAČA

Piše: M išo Janković,

Zelena karta

Najbolja zaštita oštećenih

direktor Sektora Zelena karta

Od 1. januara sledeće godine bez zelene karte će moći da se putuje u zemlje EU, kao i u Švajcarsku, Hrvatsku, Andoru, Island i Norvešku. Time se vozila iz Srbije u svemu izjednačavaju sa onima iz EU

Z

elena karta je obrazac potreban svim građanima Republike Srbije koji nameravaju da vozilom putuju u inostranstvo, konkretno u neku od preostale 44 od ukupno 45 država članica sistema Zelene karte (EU, Norveška, Island, Rusija, Belorusija, Ukrajina, Moldavija, Turska, Izrael, Iran, Makedonija, Albanija, BiH, Hrvatska, Srbija, Tunis, Maroko, Švajcarska, Andora). Obrazac je dokaz o zaključenom osiguranju od autoodgovornosti tj. dokaz da vozilo poseduje validno osiguravajuće pokriće. Nabavlja se kod inicijalnog osiguravača i traje koliko i polisa obaveznog osiguranja.

Sistem zelene karte nastao je 20-ih godina prošlog veka u skandinavskim državama, koje su omogućavale prelaz vozila preko granice, uz priznavanje polise osiguranja od autoodgovornosti zaključene u državi porekla vozila. Države su garantovale za naknadu štete koja se u drugoj državi pričini upotrebom vozila registrovanog u nekoj od tih zemalja. U određenom stadijumu razvitka sistema, uveden je obrazac/karta osiguranja zelene boje, odakle i potiče naziv Zelena karta. Taj sistem je bio model za razvoj sistema Zelene karte u modernom i razvijenom obliku kakav danas postoji. Biro Zelene karte pri Udruženju osiguravača Srbije je član međunarodnog Sistema Zelene karte od

34 | SVET OSIGURANJA novembar 2011

1954. godine. Članovi Biroa su, u skladu sa Ženevskom preporukom, sva osiguravajuća društva koja obavljaju poslove obaveznog osiguranja od autoodgovornosti, a njih u našoj zemlji trenutno ima dvanaest.

Sistem funkcioniše tako što osiguravači koji se bave osiguranjem od auto odgovornosti osnivaju centralnu organizaciju, Nacionalni biro osiguranja, priznatu od strane vlade države u kojoj je njegovo sedište. U našoj zemlji, Nacionalni biro je pravno-formalno jedan od zakonom poverenih poslova pri Udruženju osiguravača Srbije i kao takav ima jasno definisana prava i obaveze. Između ostalog, svaki Nacionalni biro je zadužen za izradu i distribuciju obrazaca Zelene karte.

Pored niza funkcija koje obavlja u skladu sa pravilima sistema (Interne regulative), zakonima zemlje u kojoj obavlja poslove iz svoje nadležnosti i međunarodnim zakonima, Nacionalni biro se može pojaviti i kao servis za obradu zahteva i isplatu obeštećenja u slučajevima kada je štetu izazvalo vozilo sa stranim registarskim tablicama na vozilu domaćih tablica na domaćoj teritoriji, kada se desi nezgoda između vozila stranih registarskih tablica na domaćoj teritoriji ili kada se dogodi incident u stranoj zemlji između vozila registarskih tablica trećih zemalja i gde je jedan od učesnika vozilo sa tablicama zemlje datog nacionalnog biroa. Nacionalni biro takođe garantuje da će domaća društva izvršavati svoje obaveze prema društvima/biroima u stranim zemljama, po osnovu šteta koju su prouzrokovali osiguranici domaćih društava na teritorijama tih zemalja. Potonja funkcija garanta (Guarantor), najvažnija je funkcija Nacionalnog biroa date zemlje i kao takva je okosnica Sistema zelene karte.

Srpski Nacionalni biro je aktivni član pojedinih komisija Saveta biroa, čije je sedište u Londonu i koji koordinira rad nacionalnih biroa Zelene karte. Članstvo u tim komisijama je izuzetno priznanje radu našeg Biroa i njegovom mestu u sistemu.

Jedan od dokaza priznanja radu Srpskog biroa jeste i činjenica da je u junu ove godine potpisan Multilateralni sporazum kojim je Srbija postala član tzv. Podsistema registarske oznake. Potpisivanjem tog sporazuma sa 32 države (EU, Švajcarska, Hrvatska, Andora, Island i Norveška), vlasnicima motornih vozila iz Srbije je omogućeno da od 1. januara 2012. godine putuju u pomenute zemlje bez obaveze da poseduju Zelenu kartu. Time se vozila iz Srbije u svemu izjednačavaju sa onima iz EU i pomenutih zemalja, što se može smatrati dostizanjem najviših standarda kada je korišćenje motornih vozila u Evropi u pitanju. Zelena karta će nastaviti da bude neophodna za putovanje u jednu od preostalih dvanest članica Sistema Zelene karte (Rusija, Belorusija, Ukrajina, Moldavija, Turska, Izrael, Iran, Makedonija, Albanija, BiH, Tunis, Maroko). Što se tiče Crne Gore, čiji će Nacionalni biro prestati da bude pod monitoringom Srpskog Biroa i postati punopravni član sistema od 1. januara 2012. predviđa se mogućnost potpisivanja bilateralnog sporazuma koji će podrazumevati da obrazac Zelene karte neće biti potreban građanima ni jedne države.

Biro Zelene karte Srbije upošljava pet profesionalaca koji svojim zalaganjem i iskustvom sa uspehom predstavljaju našu zemlju u međunarodnim sistemima kada je u pitanju specifična oblast osiguranja od autoodgovornosti. Našim sugrađanima ali i strancima u poseti našoj zemlji smo na raspolaganju za sva pitanja i stručnu podršku i pomoć. Mišljenja smo da, u situacijama kada se štetni događaj desi, davanje pravovremenog saveta, preuzimanje na obradu štete ili upućivanje na odgovarajuću adresu od strane našeg stručnog i ljubaznog osoblja, mogu značajno da ublaže posledice incidenta i učvrste uverenje učesnika u nezgodi da, bez obzira na teritoriju na kojoj se nalazi, nije sam. Sistem Zelene karte i postoji da bi zaštitio oštećenog, i njegovi principi se oslanjaju na najbolje vrednosti savremenog sveta.

IZ UGLA ZASTUPNIKA

Da li je osiguranje samo za bogate?

Piše: Željka Gracin

Stari dubrovački trgovac, ekonomista i diplomata Benedikt Kotruljević još u XV veku je rekao: “Trgovac se mora osigurati jer se tako neće izložiti velikoj opasnosti. Niko nije propao od plaćanja premije osiguranja, dok su, naprotiv, mnogi propali jer je nisu plaćali”

U

poslednje vreme često slušam nedoumice klijenata ili potencijalnih korisnika osiguranja: jedni razmišljaju o tome kako bi bilo dobro da prekinu plaćanje, a druge muči isto pitanje samo drugačije formulisano – čemu osiguranje?

Do pre nekoliko godina bilo je uvreženo mišljenje da je osiguranje samo za privilegovane, ljude dubljeg džepa jer ostali to sebi ne mogu da priušte. Osiguranje, pak, ima prvenstveno ulogu zaštite, i nametnulo se kao potreba savremenog čoveka.

Kako bih izbegla klasičnu definiciju osiguranja, reći ću da je to težnja pojedinca da se zaštiti od opasnosti koje mu mogu ugroziti život i naneti štetu na imovini, koju sam ne bi mogao da nadoknadi. Važnost tog vida zaštite proizilazi i iz činjenice da do danas čovek nije pronašao bolje rešenje od osiguranja.

Zvuči pretenciozno, ali činjenice govore tome u prilog. Na jednom od brojnih seminara na početku moje karijere, srela sam se sa zanimljivom pričom o tome kome je zapravo osiguranje potrebno. Na uzorku od sto osoba, predavač je kategorizovao ljude za koje je trebalo da odgovorimo da li im je potrebno osiguranje ili ne. Na primer, 20 ljudi je u radnom odnosu, 20 je u penziji, 20 je bez posla i živi od nekog oblika socijalne pomoći, 20 su naročito bogati i vlasnici su velikih kompanija, a 20 je umrlo. Svi učesnici seminara su se uglavnom složili da onima koji nisu živi osiguranje nije potrebno, onima koji su finansijski obezbeđeni ili su vlasnici kompanija takođe, penzioneri su završili radni vek pa im osiguranje automatski nije prihvatljivo, ljudi koji žive od socijalne pomoći ionako nemaju od čega da izdvajaju za osiguranje, pa se ciljna grupa svela samo na zaposlene. Nekolicina je ipak smatrala kako je nemoguće da su samo zaposleni oni kojima je osiguranje potrebno.

36 | SVET OSIGURANJA novembar 2011

Usledilo je obrazloženje koje uvek može poslužiti kao argument ili prodajna priča: “Pogledajmo najpre kategoriju bogatih, vlasnika preduzeća, rekli bismo – bez briga. Setite se koliko je afirmisanih, svetski poznatih kompanija preko noći nestalo, bankrotiralo ili u požaru izgubilo sve.

Naravno da im je potrebno osiguranje”, zaneseno je pričao predavač s početka ­priče.

Stari dubrovački trgovac, ekonomista i diplomata Benedikt Kotruljević još u XV veku je rekao : “Trgovac se mora osigurati jer se tako neće izložiti velikoj opasnosti. Niko nije propao od plaćanja premije osiguranja, dok su, naprotiv, mnogi propali jer je nisu plaćali”.

Penzioneri bi štednjom kroz neke od oblika životnog osiguranja dopunili

penzije koje su, nažalost, jedva dovoljne za život dostojan čoveka. Puno je onih koji su u penziju otišli već sa 55 godina života, tako da za njih ne postoji čak ni starosno ograničenje za sklapanje osiguranja.

Ljudi koji žive od socijalne pomoći ili su bez posla zaista jesu najugroženija kategorija. Ali pošto se bez posla ne može živeti unedogled, imaće priliku da sklope ugovor o osiguranju čim se zaposle. A kad je reč o onima koji su imali posao pa ostali bez njega, da je osiguranje postojalo pre toga - težak period bi se lakše premostio.

Ljudi koji su u radnom odnosu definitivno spadaju u kategoriju onih kojima je osiguranje najpotrebnije i koji iz plate mogu da izdvajaju dovoljno da sutra ne bi došli u situaciju u kojoj se danas nalaze penzioneri: štednja za penziju je motiv, ali i potreba savremenog zaposlenog čoveka.

Umrlima osiguranje više nije potrebno. Ali, da je postojalo, danas bi sigurno bilo manje nezbrinute dece i siromašnih porodica. Možda zvuči malo grubo, ali činjenica je da se život jednom završava i nije ni malo svejedno da li smo nekome ostavili iza sebe mogućnost za normalan nastavak, odnosno početak novog života.

Dopušteno je da istu stvar vidimo drugačijim očima, i upravo to drugačije viđenje otvoriće mogućnost za neke nove ugovore.

Danas je osiguranje potrebno baš svima: deci kako bi sa punoletstvom lakše kročili u život, mladima kako bi dužim periodom štednje odvojili značajniju sumu, što važi i za zaposlene. Nema privilegovanih. Osiguranje je potreba, a ne luksuz.

Znam, vremena nisu sjajna, s obzirom na krizu, ali sad se dotičemo pitanja prioriteta u životu, što je druga tema. Bilo kakva polisa i bilo koji iznos štednje bolji su od nikakvih. Bolje platiti osiguranje, nego ne biti u mogućnosti da platimo štetu.

PRODAJA OSIGURANJA

Kako povećati tržišni potencijal u osiguranju

Nezadovoljni osiguranik opasniji nego ikada

Greška na proizvodu ili neljubaznost prema kupcu mogu izazvati lavinu kritika on-line komentatora. Osim ugleda, kompanija zbog besa blogera ili forumaša često gubi i profit.

Zahvaljujući internetu, nezadovoljstvo jednog kupca vrlo brzo se može pretvoriti u masovni bojkot nekog proizvoda ili kompanije

T

ržišni potencijal je sposobnost kompanije da klijentima svojim pristupom pokaže da upravo njen proizvod ili uslugu treba da kupe. Koliko će u tome uspeti, zavisi od kvaliteta i kreativnosti promotivnih aktivnosti kompanije, ali i od etičnosti u marketingu, s obzirom na to da savremena javnost etiku pretpostavlja profitu.

Etički standardi marketinga su: •• Ponašajte se onako kako očekujete od drugih da se ponašaju prema vama •• Ponašajte se tako da rezultati predstavljaju dobro za najveći broj subjekata •• Preduzimajte akcije na takav način da ih čak i nezainteresovani profesionalci – kolege smatraju ispravnim Menadžer uvek treba da se pita “Da li bih se osećao prijatno kada bih objašnjavao javnosti preko nacionalne televizije razloge zbog kojih sam preduzeo ovu akciju?”

Osiguranici su često nezadovoljni brzinom procene i isplate štete, pa osiguravajuće društvo treba odmah da reaguje na reklamacije, a ako se utvrdi greška ili propust, treba da se izvini osiguraniku i da preduzme mere za ublažavanje njegovog nezadovoljstva - iako time ne može u potpunosti da se otkloni utisak o neetičnom ponašanju. Osiguranik se nikako ne sme osetiti prevarenim – on mora da dobije očekivanu vrednost za novac koji daje.

Osiguravajuće društvo mora da brine o povećanju dobrobiti klijenata tako što će uvesti standarde kvaliteta, tako što će uvažavati potrebe i želje osiguranika, i što će voditi računa o sigurnosti i zaštiti njihovih prava. Što se tiče cene (visine premije), iako su okviri ponašanja koji se tiču politike cena zakonski i institucionalno postavljeni, tajni dogovori konkurenata o podeli tržišta i

određivanju cena ipak se javljaju kao specifičan etički problem. Uz ovakvu ilegalnu i neetičku praksu, treba obratiti pažnju i na situacije u kojima se diskriminiše potrošač po pitanju cene.

Izvor konkurentske prednosti je i dobar poslovni odnos između osiguravača i posrednika odnosno zastupnika, zasnovan na uzajamnom poverenju i zaštiti međusobnih interesa. Uzrok sukoba u etičkom smislu najčešće je vezan za moć i kontrolu koju osiguravajuće društvo i partneri mogu imati jedni nad drugima.

U oblasti marketinških komunikacija, etički problemi se mogu javiti u različitim oblicima. Osiguravajuće društvo svojim promotivnim aktivnostima treba da istinito informiše javnost o proizvodu i usluzi – da ne obmanjuje potrošače ulivanjem lažne nade i davanjem lažnih obećanja, da ne vrši pritisak na njih pri donošenju odluke SVET OSIGURANJA novembar 2011 |

37

PRODAJA OSIGURANJA o sklapanju ugovora o osiguranju već da jača slobodu njihovog izbora, da ne zloupotrebljava decu u marketingu (apel na roditeljsku ljubav) pa i da ne koristi propagandna sredstva koja mogu ugroziti bezbednost građana, poput reklamnih panoa uz saobraćajnice. Atraktivni manekeni koji se smeše sa panoa odvlače pažnju i smanjuju koncentraciju, i vozača izlažu opasnosti, te njihovo postavljanje svakako ne spada u domen društveno odgovornog ponašanja i etičnog marketinga.

U cilju povećanja tržišnog potencijala, osiguravajuća društva treba da izveštavaju sve zainteresovane grupe o rezultatima poslovnih poteza i o korektivnim akcijama.

Mogu da investiraju u opšte dobro, kao što su projekti namenjeni unapređenju kvaliteta života osoba sa invaliditetom, prevenciji i lečenju bolesti zavisnosti, razvoju sporta i kulture, unapređenju zdravlja i očuvanju okoline. Na raspolaganju im je podrška projektima nevladinih organizacija, osnivanje fondova za stipendije, finansiranje stvaralačkog i inovativnog rada i edukativnih programa radi postizanja ukupnog nivoa znanja stanovništva, i slično. Svaki put kada neki postupak osiguravajućeg društva ili medija kod potrošača ostavi utisak da su prevareni, izmanipulisani ili izigrani, javlja se problem etike u marketingu, bez obzira na to da li je takva radnja zakonita ili ne.

Problemi mogu nastati kada marketinški stručnjaci, pod pritiskom da za kompaniju ili medij postignu što veći profit ili tržišno učešće, krenu da kradu poslovne tajne svojih konkurenata, da ih omalovažavaju i tretiraju kao neprijatelje koje treba uništiti, i da u tržišnoj utakmici upotrebljavaju nedopuštena ili štetna sredstva.

Neetično ponašanje može rezultirati kratkoročnim uspehom, ali nipošto ne može biti osnov dugoročno održivom poslovanju, jer potrošači i društvo u celini prepoznaju, osuđuju i izbegavaju neetične pojedince. Ili kompanije.

Zbog povećanja ekološke svesti ljudi, javlja se kao nužnost da osiguravajuće društvo zaštitu životne okoline prihvati kao sastavni deo poslovne politike, na primer, da da nižu premiju osiguranja za automobile koji troše bezolovni benzin. Sve ovo utiče na unapređenje imidža društva i povećanje tržišnog učešća.

Kako izabrati propagandni apel Mnogi marketing često povezuju samo sa oglašavanjem, što je zapravo samo jedan oblik integrisane marketinške komunikacije, koja uključuje i odnose s javnošću, unapređenje prodaje, ličnu prodaju i direktni marketing. Upravljanje marketinškim komunikacijama znači da kompanija sama odlučuje koje će oblike komunikacije, i kojim intenzitetom koristiti. Cilj

38 | SVET OSIGURANJA novembar 2011

Kako povećati tržišni potencijal u osiguranju

Osiguranik se nikako ne sme osetiti prevarenim – on mora da dobije očekivanu vrednost za novac koji daje je prenošenje jasne, dosledne i atraktivne poruke kroz brojne komunikacione kanale, kako bi se povećao tržišni potencijal, i u krajnjoj instanci – udeo na tržištu i profit: povećanje tržišnog učešća za 10 odsto povećava profitnu stopu dva do tri odsto.

Na promociji nikako ne bi trebalo štedeti, jer su jeftine kampanje po pravilu loš marketinški potez. Pozicioniranje na tržištu će uspeti ako se osmišljena poruka uspešno prenese ciljnoj grupi preko pravih kanala komunikacije. Obične, dosadne, već viđene poruke neće dovesti do efektnog komuniciranja s ciljnom grupom. Za uspešno pozicioniranje u mislima potrošača, poruka mora da sadrži: jasne karakteristike proizvoda, koristi od proizvoda, način korišćenja (primenu), povezivanje poznate osobe sa proizvodom, stil života ili ličnu karakteristiku.

Na povećanje tržišnog potencijala znatno utiče i izbor oglašivačkog apela: on je impuls ili podsticaj koji se na osnovu rezultata primenjene psihologije upotrebljava u promotivnim porukama, da bi pobudio

i aktivirao želje i osećanja koja stvaraju potrebe za određenim proizvodom ili uslugom, i koja utiču na izbor određene kompanije.

Među propagandnim apelima koji vrlo povoljno deluju na osvajanje osiguranika su: •• poziv na sigurnost (sigurnost je osnovni motiv koji treba razvijati kod osiguranika: bolji imidž ima ono društvo koje kod osiguranika izgradi veći osećaj sigurnosti po pitanju isplate šteta) •• poverenje (prvenstveno u kvalitet usluge) •• stabilnost •• ostvarenje određenih ciljeva (npr. kreditni aranžman kojim osiguranik može ostvariti neke svoje ciljeve, poput započinjanja biznisa, kupovine mašina...)

•• kvalitet i brzina usluge (brza prijava štete, brza i objektivna provera štete, kao i brza isplata) •• pristupačnost (za osiguranike je vrlo važna lokacija, disperzija prodajne mreže, radno vreme... apelom na pristupačnost, stvara se utisak da je svaki osiguranik podjednako vredan i dobrodošao, u bilo koje doba) •• savremenost (savremena i fleksibilna kompanija koja se prilagođava potrebama i interesima osiguranika) •• osećaj ponosa kod osiguranika što su izabrali baš tu osiguravajuću kuću •• zdravlje (edukacijom o očuvanju zdravlja i pravilnom lečenju stvara se poverenje javnosti, čime se jača imidž osiguravajućeg društva) •• apel na svedoke (poznate osobe iz sportskog, kulturnog i društvenog života, ali i obični ljudi iz svakodnevnog života svojom izjavom da su osigurani kod određenog osiguravajućeg društva stvoriće u svesti potencijalnih osiguranika povoljnu predstavu o tom društvu i podstaći ih da se i oni tamo osiguraju).

Da bi kompanija izabrala najefektniji oglašivački apel, mora da zna šta njena ciljna grupa voli, šta ne voli, šta je pokreće...

Ako želi da utiče na ponašanje potrošača, treba da istraži koje emocije u konkretnom slučaju treba koristiti, intenzivirati, neutralizovati ili izmeniti.

Kompanija se upravo korišćenjem određenih apela može razlikovati od konkurencije. Današnji potrošač svakodnevno je izložen hiljadama – 2.500 do 3.000 – oglašivačkih i marketinških poruka, a svesno može da primeti samo osam do 15. Savremeni potrošač je proaktivan, i sve manje veruje marketinškim komunikacijama, pa one više nisu ni dovoljne ni efektne za privlačenje pažnje potrošača. To pokazuje i istraživanje koje je sproveo Yahoo! Search marketing, čiji su rezultati pokazali da se studenti više oslanjaju na pretraživače nego na reklame u medijima. Istovremeno, ocenjujući različite izvore informacija, 81 odsto studenata je kao najbolji

izvor odabralo pretraživače, dok su ostali bili za tradicionalne medije. Takođe, 77 odsto ispitanika smatra da pretraživanje po ključnim rečima daje najrelevantnije informacije, tako da bi i osiguravajuće kompanije trebalo da razmisle o prebacivanju fokusa na druge, nekonvencionalne oblike komunikacije.

Bes blogera izbija profit Među najefikasnije oblike nekonvencionalne komunikacije spadaju “gerila” marketing i buzz marketing (“od usta do usta”).

“Gerila” marketing je upotreba nekonvencionalnih marketinških tehnika čiji je cilj da izazovu najveću pažnju ciljne grupe uz pomoć inovativnih, originalnih, zabavnih i neuobičajenih akcija uz niske troškove.

Tačnije, postizanje maksimalnih rezultata ulaganjem minimalnih sredstava.

“Ocem” modernog pristupa gerila marketingu smatra se Džej Konrad Levinson, koji je 1983. objavio prvu knjigu na tu temu (“Gerila Marketing”). Polovinom devedesetih godina gerila marketing prenosi se i na internet i sve više dobija na značaju. Može se podeliti na klasični (off -line), on-line i mobilni, i strateški.

Novost u marketinškom svetu je buzz marketing, na koji je ukazala organizacija National Institute on Media and the

Family, na konferenciji AdTech. Stvar je više nego jednostavna: prikriveni oglašivač odlazi na neki forum gde se okuplja njegova ciljna grupa, i promoviše novi proizvod skriven iza nadimka. Buzz marketing je novi marketinški alat koji možemo dodati tradicionalnom setu marketinških strategija. On daje mogućnost direktne neformalne komunikacije s korisnicima,

Osiguravajuće kompanije trebalo bi da razmisle o prebacivanju fokusa na nekonvencionalne oblike komunikacije – "gerila" i buzz marketing pa kompanija može brzo da reaguje, i da zadrži učestalost komunikacije čak i na dnevnoj bazi, što je nemoguće napraviti klasičnom reklamnom kampanjom. Buzz marketing je planirana akcija koja treba da izazove buzz u definisanoj ciljnoj grupi, to jest spontanu preporuku kojoj potrošači daleko više veruju nego oglasnoj poruci.

Buzz marketing je ono što bi se van interneta nazvalo prenošenjem od usta do usta, ili word of mouth, a podrazumeva bilo koju marketinšku tehniku koja

podstiče korisnike interneta da prenose marketinšku poruku drugim stranicama ili korisnicima, potencijalno stvarajući eksponencijalni rast prikazivanja i efekta poruke.

Ali, buzz može imati i negativne efekte.

Naime, greška na proizvodu ili neljubaznost prema kupcu mogu izazvati lavinu kritika on-line komentatora. Osim ugleda, kompanija zbog besa blogera ili forumaša često gubi i profit. Zahvaljujući internetu, nezadovoljstvo jednog kupca vrlo brzo se može pretvoriti u masovni bojkot nekog proizvoda ili kompanije. Zbog toga treba pažljivo pratiti šta blogeri pišu o kompaniji.

Buzz marketing počiva na konceptu da se svaki kupac pretvara u marketara. Najlakše se podstiče personalizacijom odnosa s posetiocem stranice. Jedan od primera je pružanje informacija o određenom proizvodu samo izabranim pojedincima.

Takva sofisticirana kampanja usmenog prenošenja laska korisniku da je primljen u elitnu grupu, te postiže da primalac poruke voljno prenosi reklamnu poruku svojim prijateljima i kolegama. Pretpostavka primene buzz marketinga je kvalitetan proizvod i usluga, i naravno - zanimljiva informacija.

Dr sc. Mirjana Babić

GRAWE

OSIGURANJE ŽIVOTA

GRAWE osiguranje a.d.o. Beograd · Bulevar Mihajla Pupina 115D · Tel: 011 / 2092-600 · E-mail: office.beograd@grawe.rs

Osiguranje na Vašoj strani.

www.grawe.rs

MENADŽMENT

HR u sektoru finansijskih usluga

Zaposleni su stalna glavobolja

Piše:

Dr Paul Banfield Profesor na Sheffield Management School i HR konsultant na projektima Evropske unije

Š

Jedno od ključnih pitanja koje se nameće menadžerima ljudskih resursa je - da li je zaposlenima u finansijskom sektoru potrebno upravljati na poseban način, drugačiji od onog kojim se upravlja radnicima zaposlenim u klasičnoj industriji

ta se podrazumeva pod menadž­ mentom ljudskih resursa? Ovaj pojam često se koristi bez prethodnog objašnjenja ili razumevanja njegove suštine.

Koji su to posebni izazovi sa kojima se suočavaju odgovorni za upravljanje ljudima, prvenstveno u sektoru finansijskih usluga - bankarstvu, osiguranju… Razumevanje prirode izazova sa kojima se suočava menadžer je prva faza u procesu efikasne borbe sa tim izazovima.

40 | SVET OSIGURANJA novembar 2011

Nedostatak konsenzusa po pitanju “šta je upravljanje ljudskim resursima” možete primetiti i iz odgovora svojih kolega, ako ih pitate da vam, bez prethodnog međusobnog konsultovanja, napišu odgovor.

Ono u šta sam siguran je da će svi odgovori biti drugačiji u suštinskom smislu. Po mom iskustvu, većina definicija ljudskih resursa su prilično beskorisne, jer izražavaju želju autora da preterano pojednostave kompleksan i višestruk pojam.

Upravljanje ljudskim resursima nije samo

oznaka, pristup upravljanju ljudima, ili prikladna skraćenica. Taj pojam predstavlja nešto mnogo kompleksnije, kao što je razumevanje prevashodno onih zaposlenih koji imaju menadžersku odgovornost.

Emocionalni, racionalni i psihološki nivo komunikacije Korisna polazna tačka bi bila definisanje ljudskih resursa kao funkcije upravljanja, ili kao specijalizovanog aspekta menadžmenta. To praktično znači

da upravljanje ljudskim resursima predstavlja niz aktivnosti kojima mora da se “upravlja “, one imaju i dubinu i širinu i odnose se na zapošljavanje i korišćenje ljudi na poslu. Ono što nas vodi mnogo dalje je proces raščlanjavanja pojma upravljanja ljudskim resursima na njegova tri sastavna dela.

Prvi, i verovatno najvažniji je činjenica da se bavimo ljudima koji, bez obzira na njihove primarne veštine i kompetencije, nose sve kompleksnosti, varijabilnosti i neizvesnosti koje se vezuju za samu prirodu ljudskog bića. Oni na radnom mestu komuniciraju kako unutar sebe, tako i sa okolinom kroz tri aspekta: emocionalni, psihološki i racionalni. Malo je onih koji su priznali da je potrebno da poznajemo ljude sa kojima radimo. Voleo bih da objasnim teškoće sa kojima se susreću menadžeri prilikom “upravljanja ljudima”. Humanista i psiholog Fridrik Hercberg je jednom rekao: “Vidite ljude kakvi jesu, a ne kakvi biste vi voleli da budu”.

Toni Votson, profesor upravljanja ljudskim resursima na Univerzitetu Notingem u Velikoj Britaniji naglasio je da je nerazumevanje, odnosno delimično razumevanje podređenih posledica pokušaja menadžera da se efikasno izbore sa osobljem. Kada su Tonija Votsona pitali u čemu je problem, rekao je: “Upravljanje ljudima je zapravo saradnja sa ljudima koji rade za mene. Oni predstavljaju stalnu glavobolju. Čitao sam knjige, išao na kurseve o ljudskim resursima, nisam propustio nijedno predavanje na svojim MBA studijama. Ali i dalje padam u očaj kada treba da upravljam ljudima koji rade za mene, da odredim ko će šta da radi, da ih navedem da urade ono što hoću, da odrade poslove na vreme, čak i da odredim na kom mestu treba da rade. I svim tim se bavim pre nego što započnem selekciju, obuku, procenu”. (Votson 2002.).

Frustracija koju pokazuje ovaj menadžer može se objasniti na više načina, ali ukazuje na osnovni problem u razumevanju ljudske, prirodne strane zaposlenih. Kao konsultant sam stalno postavljao pitanje: “Kako da motivišemo zaposlene?” Nažalost, problem nije u odgovoru već u samom pitanju. Kada je jedan menadžer ovo pitanje postavio As Daglas Mekgregoru, on je odgovorio: “Ne treba ih motivisati. Ako imamo stav da su ljudi prirodno motivisani i vođeni sopstvenim sistemom vrednosti i ciljeva, onda ih moramo i tretirati kao individue. To ne znači da se na ljude ne može uticati, i da ih drugi ne mogu oblikovati, ali je isto tako pogrešno misliti da postoji niz “motivacionih poluga” koje čekaju da ih menadžer povuče”.

Mekgregor je ostao dosledan svom stavu da menadžeri moraju da razumeju ljudske stavove, koji utiču na njihovo ponašanje i

učinak na poslu. Drugi značajan doprinos teoriji upravljanja ljudima dali su Orajli i Fefer. Oni tvrde da se veliki deo ljudskih potencijala, koje kompanije hoće da produktivno uposle, ne prepozna, ili ne iskoristi u potpunosti, jer ostaje sakriven od većine menadžera. Ti potencijali ostaju u glavama i srcima ljudi, i jedino kroz emotivno i psihološko povezvanje mogu se u potpunosti iskoristiti (Orajli i Fefer 2000).

Postoji izreka koja kaže da osobu treba zaposliti zbog stavova, a zatim je obučiti za veštine. To znači da se prilikom angažovanja ljudi treba fokusirati na to kakvi su, kako se ponašaju, a onda ulagati u njihovu obuku i razvoj To znači da je “resurs” koji je organizaciji potreban za proizvodnju dobara i usluga unutar osobe-ne može biti izolovan, izdvojen i korišćen izvan lica koje poseduje te veštine i kompetencije, neophodne organizaciji da uspe.

Kroz razumevanje ljudske strane kompanijskog života, menadžeri mogu da dopru do skrivenog ili izgubljenog potencijala, koji može da donese značajnu razliku u produktivnosti i performansama.

Poslednji element pojma upravljanja ljudskim resursima je menadžment: “upravljanje ljudima” počiva na određenim pretpostavkama o uslovima u kojima ljudi rade, sposobnosti radnika da prihvate rukovođenje, i veštini i motivaciji menadžera. Ključni momenat je da se iskustvo veže za efektivnost ljudi: nema nikakve svrhe koristiti određena iskustva u menadžmentu ako postoji malo dokaza o njihovoj efikasnosti. Jednom rečju – oprez: dobro razmislite šta želite da postignete i koja ćete sredstva i mehanizme izabrati!

Specifičnost finansijskog sektora Puno toga se pisalo o tipologiji ličnosti ljudi zaposlenih u finansijskom sektoru, i koji se najčešće opisuju kao “intelektualni radnici”. Već duže vreme postoji uverenje da je promena u strukturi privrede, koja se kretala od proizvodnje robe do pružanja usluga, dovela do važnih promena u potražnji za određenom strukturom radnika potrebnih u uslužnom sektoru.

Jedno od ključnih pitanja koje se nameće menadžerima ljudskih resursa je da li je potrebno da se “intelektualnim radnicima” upravlja na poseban način, drugačiji od onog kojim se upravlja radnicima zaposlenim u klasičnoj industriji.

Na jednoj strani, važno je šta “intelektualni radnici” žele i očekuju od svojih poslodavaca – da li žele veći lični i profesionalni razvoj, ili nagradu koju su zaslužili svojim radom, ili fleksibilnije radne dogovore. Na drugoj strani je pitanje šta poslodavci očekuju od zaposlenih.

Osnovni zahtev za zaposlene u finansijskom sektoru je bliska saradnja sa klijentima i kupcima, kao i sposobnost da zadovolje visoke standarde u zahtevima klijenata. Drugim rečima, praksa upravljanja ljudskim resursima u ovoj oblasti podrazumeva da će se ponašanje zaposlenih prikazati kroz način njihovog obavljanja obaveza na radnom mestu.

U sektoru finansijskih usluga, izbor pravih ljudi je na prvom mestu. Postoji izreka koja kaže da osobu treba zaposliti zbog stavova, a zatim je obučiti za veštine. To znači da se prilikom njihovog zapošljavanja treba fokusirati na to kakvi su ljudi, kako se ponašaju, a onda ulagati u njihovu obuku i razvoj. Napredovanje u karijeri i redovno obavljanje obaveza, kao i usavršavanje, neizostavni su u velikim firmama koje rade u ovom sektoru, gde se velika pažnja obraća na učinak menadžmenta, koji ide dalje od godišnjih sastanaka, i koji proširuje očekivanja i standarde.

Kroz razumevanje ljudske strane kompanijskog života, menadžeri mogu da dopru do skrivenog ili izgubljenog potencijala, koji može da doprinese produktivnosti i performansama Osim izazova prilikom odabira visokog kalibra ljudi, ulaganja u njihovo usavršavanje i njihovog “korišćenja” radi pružanja visokog kvaliteta usluga, menadžeri ljudskih resursa takođe moraju da osiguraju ostanak zaposlenih. Ovo često podrazumeva visok nivo angažovanosti zaposlenih i razvijanje osećaja ponosa za pripadanje određenom kolektivu. Dobar primer je First direct - onlajn banka iz Velike Britanije koja je osvojila nagradu za način na koji tretira zaposlene, kao i za pružanje kvalitetnih usluga, koje uslovljavaju veliki broj zadovoljnih klijenata.

Nemojte dozvoliti da vas zavara pomisao da je upravljanje ljudima lako. Nije.

Ali za HR menadžere, izbegavanje zamki je samo deo onoga što je potrebno uraditi da bi se bio efikasan i uspešan. Pored toga, neophodna je sposobnost razumevanja ljudske prirode, omogućavanje radnog okruženja u kome zaposleni žele da se bave preduzećem, stalni izazovi, kao i nagrađivanje.

SVET OSIGURANJA novembar 2011 |

41

MENADŽMENT

Žene kao menadžeri

Savršene poslovne igračice Za uspeh u savremenim uslovima poslovanja potrebno je sagledati svet i organizaciju iz šire perspektive, kako bi se identifikovali stvarni uzroci problema i pronašla područja na kojima treba posebno raditi kako bi se problemi rešili. Tu su žene u prednosti

O

samdesetih godina žene su počele da se aktivno uključuju u menadžment, da bi u današnjem poslovnom svetu i društvu imale vrlo važnu ulogu. Jedan od razloga za to je zakonodavstvo, koje nalaže pravedno zapošljavanje - bez diskriminacije prema ženama, a drugi je promena stava prema ženama na radnom mestu i želja kompanije da stvori o sebi povoljan imidž postavljanjem žena na menadžerske pozicije. Tako je u Evropskoj uniji teško naći kompaniju koja drži do svog ugleda bez žena u vrhu menadžmenta. Muškarci i žene razlikuju se i biološki i po psihologiji: svako ima svojih prednosti koje se mogu iskoristiti u poslu. Biološke razlike između muškaraca i žena odražavaju se u načinu obavljanja menadžerskog posla: muška svest teži da stvari povezuje tako da celovitu sliku gradi postupno, a ženska svest intuitivno formira kompletnu sliku, postupno otkriva njene delove a zatim istražuje kako su delovi povezani u celinu.

S obzirom na to da ženska svest zapaža u kakvim smo međusobnim odnosima, žene su više zainteresovane za veze, komuniciranje, deljenje osećanja i misli, saradnju, intuiciju i sklad, što povoljno utiče na klimu u kompaniji, a time i na imidž osiguravajućeg društva.

Budući da muška svest zapaža kako delovi izgrađuju celinu, muškarci pokazuju veće interesovanje za stvaranje rezultata, postizanje ciljeva, moć, nadmetanje, rad, logiku i produktivnost. Usredsređena svest može muškarce učiniti odlučnim i efikasnim, ali ih može učiniti i neosetljivim na potrebe drugih i prioritete koji nisu direktno vezani za njihov primarni cilj. Shodno tome, kad je muškarac

42 | SVET OSIGURANJA novembar 2011

Žena menadžer sprovodi suzdržan i nenametljiv stil menadžmenta, tzv. soft menadžment, koji je često izuzetno efektan i sve šire prihvaćen u savremenom biznisu usredsređen na neki poseban zadatak ili problem, neće primetiti znake sve većih problema u svojoj okolini. Žene sporije formiraju mišljenje i donose odluke nego muškarci. Međutim, one

više vode računa o drugima i sklonije su da ih uključe u proces odlučivanja.

Za uspeh u savremenim uslovima poslovanja potrebno je sagledati svet i organizaciju iz šire perspektive, kako bi se

identifikovali stvarni uzroci problema i pronašla područja na kojima treba posebno raditi kako bi se problemi rešili. Tu su žene u prednosti.

Neopterećene uspehom Žene menadžeri najčešće posmatraju vođstvo kao pretvaranje ličnog interesa u brigu za celu kompaniju, upotrebom veština ophođenja s ljudima i motivisanja podređenih. Taj stil “interaktivnog vođstva” uključuje podelu informacija i moći, podsticanje uključivanja i davanje zaposlenima do znanja da su važni. Nasuprot tome, muškarci češće vide vođstvo kao niz transakcija s podređenima, a za njihovo motivisanje skloniji su da koriste kontrolu resursa i autoritet svog položaja. Žena je prividno nezainteresovana za menadžment jer ne pokazuje sve svoje poslovne sposobnosti. Ona je savršena igračica, što joj donosi uspeh u poslovanju, utoliko više jer je neopterećena uspehom.

Njen uspeh u biznisu može se objasniti emocionalnom inteligencijom, posebno društvenom kompetencijom u koju spada empatija (svest o osećanjima, potrebama i interesima drugih) i sposobnost stvaranja željene reakcije kod drugih.

Pošto menadžer većinu radnog vremena provede komunicirajući, žena je uspešan

S obzirom na to da ženska svest zapaža u kakvim smo međusobnim odnosima, žene su više zainteresovane za veze, komuniciranje, deljenje osećanja i misli, saradnju, intuiciju i sklad, što povoljno utiče na klimu u kompaniji, a time i na imidž osiguravajućeg društva menadžer i zato što ima bolje komunikacijske veštine - sposobnost slanja i primanja informacija, misli, osećanja i stavova preko verbalnih i posebno neverbalnih signala.

Ona se manje služi znacima nadmoći, što joj u poslu daje prednost. Obrazac ponašanja žena temelji se na ravnoteži sopstvenih interesa i interesa drugih ljudi, pa one neguju odnose saradnje, a ne lične prevlasti. Žena menadžer sprovodi suzdržan i nenametljiv stil menadžmenta, tzv. soft menadžment, koji je često izuzetno

efektan i sve šire prihvaćen u savremenom biznisu. Prednosti soft menadžmenta su: fleksibilnost, prihvatanje kritike, razumevanje ljudskih slabosti, motivacija zaposlenih, otvorenost i saradnja, participativno upravljanje, etičnost, kontrola osećanja i stvaranje pozitivnog imidža. Žena menadžer svesna je činjenice da je zadovoljan zaposleni produktivniji, zainteresovana je za kvalitet proizvoda i usluga, identifikuje se s kompanijom i zainteresovana je za njene probleme, razvoj i uspeh.

Zato motiviše zaposlene kroz dobre međuljudske odnose, pohvale i priznanja za rad, dajući im zanimljivije poslove, uključujući ih u proces odlučivanja, novčano i nenovčano nagrađivanje, napredovanje u karijeri, stručno usavršavanje.

Dakle, žena u racionalizam, individualizam, suvoparnu i hladnu logiku savremenog poslovanja unosi toplu notu humanosti, osećajnosti i altruizma. Žene za rešavanje problema koriste i levu (sedište racionalnog razmišljanja) i desnu stranu mozga (sedište emocija).

Komunikacija između te dve polovine je bolja nego kod muškaraca, pa žene razmišljaju sveobuhvatnije, što je često prednost.

Dr sc. Mirjana Babić

POSLOVNA KULTURA

Društvena odgovornost i finansijske institucije

Dobri iz srca, a ne radi reklame Piše:

Edin Veljović, MBA, MCMI Senior konsultant na PricewaterhouseCoopers Akademiji

U

Da li su finansijske institucije odgovornije od kompanija koje profit stvaraju u ostalim poslovnim oblastima? Odgovor je – ne.

Ali, društveno neodgovorno ponašanje finansijskih institucija brže se detektuje na radaru većeg broja građana pošto su veći ulozi u pitanju: poslovi, nekretnine, ekonomska stabilnost…

finansijskim institucijama se danas više nego ikad iskazuje interesovanje za društveno odgovorne inicijative, uprkos činjenici da ni sami inicijatori nisu do kraja sigurni na koji način bi trebalo da ostvare svoje CSR (Corporate Social Responsibility) agende. Poslednjih godina ne postoji tema koja na toliko različitih načina izaziva, na prvi pogled, kontroverze i podele interesnih sfera koje pripadaju akcionarima i interesnim grupama, profitnom i neprofitnom sektoru, klijentima i kompanijama.

Uprkos pokušajima brojnih autora i institucija da na neki način sistematizuju obilje informacija na temu CSR–a, do danas ne postoji jedinstven put da se tema sagleda ili definiše. Možda su najbliže tome stigli autori knjige “Korporativna i društvena odgovornost” (Kotler i Li, 2004) i UN Globalni dogovor. Prvi su objasnili da je to “svaka drušveno pozitivna aktivnost kompanije koja nije obavezujuća zakonom ili nekom drugom spoljnom silom a koja ostvaruje ili premašuje etička, pravna i komercijalna očekivanja društva”. UN Globalni dogovor definiše 10 principa u okviru 4 aspekta društveno odgovornog ponašanja u oblasti ljudskih prava, radne snage, životne sredine i antikorupcije.

Osnovni postulat društveno odgovornog ponašanja da se zajednici u kojoj se kapital stvara deo tog kapitala vraća, na prvi pogled izgleda narušen u finansijskim institucijama. Građani širom sveta osećaju posledice svetske ekonomske krize

44 | SVET OSIGURANJA novembar 2011

iz 2008. (tačnije iz 2007.) nastale upravo usled izuma tržišta kapitala da se prepakuju hipotekarni dugovi i prodaju se na finansijskim tržištima (Ferguson, 2010).

Finasijska institucija može biti profitabilna, ali ne može biti uspešna ukoliko nije društveno i socijalno odgovorna (Ognjanović, 2011).

Okupiranje Vol strita Protesti na Vol stritu vrlo jasno ilustruju “društveno” u pojmu društveno odgovornog ponašanja finansijskih institucija. Čak se i američki predsednik Obama oglasio, rekavši da su skorašnji protesti odraz

Brojni su primeri banaka koje su aktivne u zaštiti životne sredine, a koje pritom odobravaju kredite kompanijama koje se smatraju zagađivačima.

Osiguravajuće kuće koje neadekvatno procenjuju štetu ili odlažu isplatu štete, dok podržavaju razne aktivnosti u lokalnoj zajednici - takođe spadaju u domen društvene neodgovornosti

frustracije građana funkcionisanjem američkog finansijskog sistema.

Nove slike sa ulica Njujorka podsećaju na scene iz 2008. sa ulica Londona, kada su bankari Nacionalne banke Škotske fizički napadani ispred svojih radnih mesta.

Postoji zajednički imenitelj za građanske proteste iz 2008. i 2011. a zove se društvena odgovornost finansijskih institucija.

Postavlja se pitanje da li su finansijske institucije odgovornije od kompanija koje profit (po definiciji) stvaraju u ostalim poslovnim oblastima, recimo građevini, industriji hrane ili medijima. Odgovor je – ne, društvena odgovornost svake organizacije (uključujući i neprofitne, npr. poslovne škole i nevladine organizacije) vrlo je važna, samo je pitanje kada će društvena zajednica u kojoj se poslovanje odvija osetiti posledice neodgovornog ponašanja.

U tom smislu, protesti na Vol stritu su analogija aktivostima Grinpisa kada svojim aktivnostima skreće pažnju na globalno zagrevanje ili zagađenje na Arktiku. Ali, društveno neodgovorno ponašanje finansijskih institucija brže se detektuje na radaru većeg broja građana pošto su veći ulozi u pitanju: poslovi, nekretnine, ekonomska stabilnost i slično. Uostalom, moto pokreta “Okupiraj Vol Strit” je: “Nas 99 odsto građana neće tolerisati pohlepu i korupciju preostalog jednog procenta!”. Jasno je da taj jedan odsto čine upravo finansijski špekulanti.

Na prvi pogled izgleda da specifičnost finansijskih institucija i njihovih usluga

ostavlja malo prostora za stvarno društveno odgovorno ponašanje. Popriličan je broj primera banaka koje su aktivne u zaštiti životne sredine (iako svojim uslugama one suštinski i ne mogu direktno uticati na životnu okolinu), a koje pritom odobravaju kredite kompanijama koje se smatraju zagađivačima. Primer osiguravajućih kuća koja neadekvatno procenjuju štetu ili odlažu isplatu štete dok podržavaju razne aktivnosti u lokalnoj zajednici takođe spada u domen društveno neodgovornog ponašanja.

društveno odgovornom iako to suštinski nije. Takva odluka može veoma naškoditi imidžu kompanije, naročito uz rastući trend socijalnih mreža, nevladnih organizacija okrenutih CSR–u i svesnosti klijenata šta CSR jeste a šta nije.

Prvi slučaj je podelio stručnu javnost i menadžere na one koji zagovaraju komuniciranje (stvarnih) CSR aktivnosti i one koji su za “tihi CSR” (Kotler i Li, 2004).

Oni koji su protiv javnog oglašavanja CSR aktivnosti kao ključni argument navode mogući (prikriveni) motiv kompanija da CSR iskoriste kao besplatan PR ili štit od negativnog publiciteta. Takođe, oni postavljaju pitanje etičnosti komuniciranja “sopstvenih dobrih dela”. Međutim, oni koji smatraju da CSR predstavlja održavanje obećanja brenda (recimo poverenje i sigurnost), smatraju da je obaveštavanje klijenata i javnosti o primeni društveno odgovornog ponašanja veoma važno (Kičin, 2003). U suprotnom, koliko efektno i na koji način bi klijenti bili obavešteni da je njihova finansijska institucija društveno odgovorna, odnosno, da su oni sami klijenti institucije u koju se može imati poverenja?

Važna je strategija Društveno odgovorno poslovanje je adekvatno samo ako je utkano u strategiju kompanije (Kramer i Porter, 2006) odnosno ako je svaki segment tržišnog i socijalnog ponašanja takav da unapređuje dobrobit svih direktnih i indirektnih učesnika.

CSR prožima celu kompaniju (organizaciju), a ne samo marketinšku, PR ili (u skorije vreme) CSR funkciju. Često se u kompanijama zaposleni koji promovišu CSR aktivnosti smatraju “internim potrošačima budžeta” i nailaze na otpor kako funkcije prodaje tako i top menadžmenta. Taj trend naročito je izražen u potrošačkim kulturama koje nisu upoznate sa konceptom CSR –a pa i nemaju preterana društveno odgovorna očekivanja od kompanija.

Izostanak očekivanja od strane klijenata/društva samo kratkoročno može izgledati kao prednost finansijskih institucija da ne ulažu u CSR i to iz dva razloga: 1. nedostaje okidač koji bi inicirao i unapredio kvalitet usluga, odnos prema dobavljačima, partnerima, klijentima i društvu u celini što kompaniju ostavlja bez podstreka za inovaciju a samim tim i za kompetitivnu prednost.

2. jednom kada očekivanja porastu (što će se neizostavno desiti), čak i ako kompanija odluči da ima CSR agendu, njena reputacija i imidž mogu biti narušeni, odnosno etiketirani kao cinični a to je atribut koji ni jedan menadžer finansijske institucije ne želi da vidi uz ime svoje kompanije.

Dve navedene tačke ukazuju na pragmatičnost odnosno profitabilnu dimenziju CSR–a, i mogu biti iskorišćene čak i bez suštinske, odnosno etičke dimenzije odgovornog poslovanja koje se nalazi u srcu CSR–a.

Istaživanje o CSR–u u Srbiji iz 2010. godine, koje su sproveli Synovate i Smart kolektiv, pokazuju da dve trećine ispitanika nije uopšte čulo za termin društveno odgovornog ponašanja. Samo 16 procenata ispitanika je moglo da navede kompaniju koja primenjuje društveno odgovorno poslovanje. U takvoj klimi, izazovno je predstaviti bilo kakvu kompanijsku aktivnost kao društveno odgovornu. Međutim, odluka

Često se u kompanijama zaposleni koji promovišu CSR aktivnosti smatraju “internim potrošačima budžeta” i nailaze na otpor kako funkcije prodaje tako i top menadžmenta da se komunicira nešto što makar delimično nije CSR aktivnost, dovodi kompaniju u nepovoljan položaj dugoročno gledano.

Glavna “karta” je poverenje Sve kompanije, a posebno finansijske institucije, osetljive su na pitanja poverenja i sigurnosti. Klijenti koji nameravaju da uplate polisu životnog osiguranja svakako uzimaju u obzir imidž i reputaciju kompanije kojoj se obraćaju. Suštinski, klijent ne kupuje životno osiguranje već osećaj sigurnosti. Ukoliko izgubi poverenje u finansijsku instituciju zbog neiskrenog CSR–a, okrenuće se kompaniji čiji brend prepoznaje kao onaj koji drži obećanja (Kičin, 2003), odnosno onoj koja mu zaista pruža osećanje sigurnosti. Odlika takvih kompanija je da primenjuju društveno odgovorno ponašanje u svakodnevnom poslovanju.

Menadžeri (naročito u marketingu ili PR-u) nekad se mogu naći pred sledećim dilemama: •• da li da informišu svoje klijente (i javnost) o sporovedenim CSR aktivnostima?

•• da li da informišu svoje klijente (i javnost) o nesprovedenim CSR aktivnostima?

Drugi slučaj očito ima za uzrok promociju kompanije zasnovanu na obmani, odnosno, na ideji da se kompanija predstavi

I volontiranje zaposlenih je CSR Nekad se zaposleni i čitave funkcije okupljene oko CSR incijativa tretiraju kao trošak. Međutim, postoje koncepti koji nisu skupi za kompaniju. To se posebno odnosi na praksu volontiranja zaposlenih za vreme i van radnog vremena. Zaposleni u finansijskim institucijama poseduju znanja iz oblasti koje nedostaju nekim neprofitnim organizacijama poput socijalnih preduzeća. Koncept po kome kompanije svoje znanje prenose na druge organizacije volontiranjem zaposlenih uspešno funkcioniše svuda u svetu, a od skoro i u Srbiji.

Tako, preduzeća koja se bave stimulisanjem razvoja kreativnih, radnih i ostalih sposobnosti osoba sa smetnjama u razvoju sa akcentom na radnom angažovanju mogu dobiti nekoliko ekspertskih časova mesečno za pomoć oko kreiranja prodajne, marketinške ili strategije ljudskih resursa. Takođe, besplatni seminari za mlade koji žele da otvore start–up preduzeća na temu biznis plana, koje bi držali iskusni profesionalci, pomoglo bi podsticanju samozapošljavanja.

Kompanija koja ima zadovoljne zaposlene sigurno postaje mesto na kome će zaposlenih iskoristiti svoj puni potencijal.

Ukoliko finansijska institucija ima zasluženi imidž društveno odgovorne kompanije, klijenti će imati više poverenja u nju, a to vodi većoj prodaji usluga. Na kraju, ukoliko se ostvare partnerstva između organizacija profitnog i neprofitnog sektora, oba će imati korist kroz usvanjanje novih znanja i iskustava.

SVET OSIGURANJA novembar 2011 |

45

PRAKSA

Osiguranje rizika prekida poslovanja

Sa štitom, ili na njemu!

Vazduhoplovna industrija je ovog proleća zbog vulkanskog pepela pretrpela najveći udarac u istoriji – prekid rada. Međunarodna organizacija za civilni vazdušni saobraćaj procenila je da su razmere gubitaka veće i od onih posle terorističkog napada na SAD 11. septembra 2001. Gubici u globalnoj vazduhoplovnoj industriji procenjuju se na više od milijardu dolara, a ako se tome dodaju i grane koje se oslanjaju na taj sektor, privredni gubici se gomilaju

N

ajznačajniji događaj s aspekta rizika prekida rada, ali i za celokupnu industriju osiguranja u novije vreme je teroristički napad 11. septembra 2001. u SAD-u. Ukupni osigurani izdaci iznosili su oko 40,2 milijarde dolara, od čega su 11 milijardi dolara bili troškovi za naknadu izgubljene dobiti, odnosno po osnovu osiguranja od prekida rada.

Tri uragana u 2005. godini - Katrin, Rita i Vilma - prouzrokovali su ekonomske gubitke koji se procenjuju na oko 170 milijardi dolara, od čega su osigurani gubici prema procenama Insurance Services Office iznosili oko 45,2 milijarde dolara. Teški akutni respiratorni sindrom SARS je, prema podacima Azijske banke za razvoj, prouzrokovao gubitke zbog izostanka poslovne dobiti i pratećih troškova od oko 60 milijardi dolara u zemljama Istočne i Jugoistočne Azije. Jedanaestog juna 2009. godine

46 | SVET OSIGURANJA novembar 2011

Svetska zdravstvena organizacija proglasila je pandemiju svinjskog gripa (virus H1N1), koji je do januara 2010. uzrokovao smrt 14.700 ljudi širom sveta, najviše u Americi (oko 7000 osoba) i Evropi (oko 3500 osoba). Iako se ispostavilo da ovaj virus nije izazvao prekid poslovanja, njegova pojava ukazuje na važnost upravljanja rizikom od prekida rada.

Rizik prekida rada donedavno se fokusirao na zaštitu materijalnih dobara, odnosno direktnog fizičkog uništenja imovine što bi dovelo do prekida kontinuiteta poslovanja. Ali, upravo SARS, ptičji i svinjski grip ukazuju na potrebu da se obuhvati i mogućnost gubitka ljudskog kapitala.

Poslovni dobitak može biti ugrožen prekidom poslovanja zbog internih i/ili eksternih faktora kao što su kašnjenje ili izostanak isporuka energije ili sirovina, pri čemu

se problem dodatno komplikuje ako je uobičajena praksa kompanije just-in-time isporuka i ako ima jednog jedinog dobavljača. Štetni događaji poput požara izazvaće probleme u gotovinskom toku (cash flow) – osim što neće ostvariti prihode od prodaje, kompaniji je potrebno određeno vreme kako bi se vratila u normalno poslovanje, pri čemu je to vreme po pravilu duže od onog potrebnog za tehničku osposobljenost. Bez obzira na to, kompanija će i dalje morati da plaća fiksne troškove poput plata, zakupa prostora, amortizacije opreme isl.

Kontinuitet poslovanja Osiguranje kontinuiteta poslovanja nije ad hoc aktivnost, već kontinuiran proces planiranja u kome upravljanje rizikom ima ključnu ulogu. Integralno upravljanje rizikom u kontekstu ostvarenja kontinuiteta

poslovanja podrazumeva tri elementa: izbegavanje rizika s osnovnim ciljem limitiranja verovatnoće nastanka i veličine štetnog događaja, prenos rizika s osnovnim ciljem ublažavanja tereta rizika nastanka štetnog događaja transferom na treću stranu, odnosno osiguranjem, i pripravnost s osnovnim ciljem da kompanija bude u poziciji da vrati poslovanje u stanje pre štetnog događaja.

Ono što razlikuje moderne ekonomije od ostalih upravo je sposobnost privrednih subjekata da identifikuju rizike, da ocene njihove potencijalne posledice, i da preduzmu akcije poput transfera, prevencije i redukcije, izbegavanja ili zadržavanja rizika.

Efikasnom primenom mera kontrole rizika u velikoj meri može se smanjiti verovatnoća nastanka i veličina potencijalne štete, a samim tim se može pozitivno uticati na finansijske performanse kompanije. Dugo se sigurnost kao mera kontrole rizika posmatrala kao tehnički zadatak, pri čemu se smatralo da je na primer rizik od požara manji ako su postavljeni automatski vodeni tuševi za slučaj nastanka požara. Ali, ako sistemi protivpožarne zaštite nisu dimenzionirani na pravi način, ako se adekvatno ne servisiraju i ako ne funkcionišu na pravi način, šteta može biti i uvećana. Upravo zato u novije vreme upozorava se na važnost uspostavljanja kulture sigurnosti privrednih subjekata kao najznačajnije mere prevencije nastanka štetnih događaja.

U modernim ekonomijama, kompanije su sposobne da identifikuju rizike, da ocene njihove potencijalne posledice, i da preduzmu akcije poput transfera, prevencije i redukcije, izbegavanja ili zadržavanja rizika Dobro isplanirano osiguranje kontinuiteta poslovanja u slučaju nastanka štetnog događaja i brzo reagovanje mogu predstavljati razliku između opstanka i prekida poslovanja. Na brzo reagovanje kompanije su primorane i od strane osiguravajućeg društva, jer obaveza osiguravača može prestati ako kompanija nije pravovremeno reagovala da bi štetu umanjila, odnosno smanjila trajanje prekida rada.

posao duži vremenski period zbog bolesti ili povrede prouzrokovane nesrećnim slučajem •• Zaštita od odgovornosti prema trećim licima – obavljanje poslovnih aktivnosti može prouzrokovati štete trećim licima, na primer u slučaju neispravnih proizvoda, a ako odštetu treba da isplati kompanija, onda je njena imovina izložena riziku •• Zaštita imovine – zgrade, mašine, sirovine, poluproizvodi, gotovi proizvodi ili lična imovina mogu biti oštećeni, uništeni ili neupotrebljivi nakon ostvarenja rizika kao što je požar •• Zaštita od prekida rada – dobit može da bude ugrožena ili u celini izgubljena u slučaju ostvarenja štetnog događaja, a javljaju se i fiksni troškovi koji nastaju nezavisno od toga da li se delatnost obavlja ili ne.

Troškovi varijabilnog karaktera poput troškova sirovina, materijala, energije, kao

Kvalitet pripravnosti Uprkos svim preduzetim merama da do štete ne dođe, kompanije se ipak mogu suočiti s opasnošću prekida poslovanja zbog štetnih događaja. Nezavisno od toga da li su te opasnosti pokrivene osiguranjem, kompanije se moraju sistematski pripremiti da bi mogle adekvatno da reaguju u slučaju nastanka štetnog događaja.

Uspeh celokupnog kriznog menadžmenta, odnosno upravljanja kontinuitetom poslovanja zavisiće od kvaliteta prethodnih priprema za situacije poput, recimo, požara – da bi kompanija mogla da nastavi da funkcioniše.

Pripravnost podrazumeva spremnost kompanije odnosno njenog menadžmenta da u trenutku nastanka štetnog događaja odredi šta je potrebno uraditi i ko to treba da uradi. Pripravnost nije alternativa prevenciji niti osiguranju već je sa njima komplementarna. Prevencija rizika je ključna, ali kad se jednom utvrdi visok stepen pouzdanosti, optimizacija upravljanja u uslovima nastanka štetnog događaja jedini je način da se dobiju dodatne koristi. Dakle, što je sistem pouzdaniji, to je veća potreba za pripravnošću u slučaju nastanka štetnog događaja.

SARS je, prema podacima Azijske banke za razvoj, prouzrokovao gubitke zbog izostanka poslovne dobiti i pratećih troškova od oko 60 milijardi dolara u zemljama Istočne i Jugoistočne Azije Uz smanjenje troškova štetnog događaja kod osiguranih rizika, upravljanje kontinuitetom poslovanja izuzetno je važno i kod rizika koji se ne mogu osigurati, kao što je rizik od gubitka poslovne reputacije.

Uloga osiguranja Zaštita poslovanja, a u skladu s tim i prateće vrste komercijalnih osiguranja, fokusiraju se na četiri ključne delatnosti: •• Zaštita zaposlenih – veliki broj zaposlenih ili ključne zaposlene teško je zameniti, a oni mogu biti nesposobni za

i prihodi ostvareni van osnovne delatnosti, ne mogu biti predmet osiguranja. Osiguranje prekida rada,odnosno osiguravajuće pokriće poslovnog prihoda, kako se u SAD u novije vreme naziva ta vrsta osiguranja, po svojoj suštini je dopunsko osiguranje koje se ugovara uz neko prethodno već zaključeno imovinsko osiguranje. Zaključivanje osiguranja od prekida rada karakteristično je za razvijene zemlje, a posebno velike privredne sektore kao što su energetski ili trgovinski, ali potreba za tom vrstom osiguravajućeg SVET OSIGURANJA novembar 2011 |

47

PRAKSA

Osiguranje rizika prekida poslovanja

pokrića postoji kod svih privrednih subjekata, bez obzira na njihovu veličinu, i u svim zemljama. U regionu je najzastupljenije osiguranje od prekida rada zbog požara i drugih opasnosti - tzv. šomažno osiguranje. Naziv potiče od francuske riječi “chomage” koja znači zastoj, mirovanje, prekid rada (proizvodnje).

Opasnosti i rizici Obično u osigurane opasnosti obuhvaćene osiguranjem od prekida rada zbog požara i drugih opasnosti spadaju požar ili udar groma, eksplozija, oluja, grad (tuča), udar sopstvenog motornog vozila u osigurani objekat, pad letelice, manifestacije i demonstracije. Osiguravajuće pokriće može se ugovoriti i za sledeće vrste opasnosti: poplave, bujice i visoke vode, izlivanje vode iz vodovodnih i kanalizacionih cevi, klizanje tla i odron, snežnu lavinu. izlivanje tečnosti i plina, izlivanje užarene tečne, rastopljene mase i samozapaljenje zaliha. Uz to, moguće je i pokriće svih rizika, odnosno rizika direktnog fizičkog gubitka kad su pokrivene sve fizičke štete na osiguranoj imovini, osim onih koje su eksplicitno isključene.

Navedeni uslovi osiguravajućeg pokrića za rizik prekida rada zbog požara i nekih drugih opasnosti opšteprihvaćeni su u svim zemljama bivše Jugoslavije. Osiguravači

Dobro isplanirano osiguranje kontinuiteta poslovanja u slučaju nastanka štetnog događaja i brzo reagovanje mogu predstavljati razliku između opstanka i prekida poslovanja poput DDOR-a, Dunav osiguranja i Wiener Stadtische u Srbiji, Croatia osiguranja, Allianz-a, Euroherca, Uniqa i Basler osiguranja Zagreb u Hrvatskoj, Uniqa i Bosna Sunce osiguranja u Bosni i Hercegovini, Adriatic Slovenica, Zavarovalnice Maribor i Zavarovalnice Triglav u Sloveniji - nude usluge osiguravajućeg pokrića za prekid rada zbog požara i nekih drugih opasnosti koje omogućavaju nadoknadu iznosa dobiti pre oporezivanja koju osiguranik nije mogao da ostvari zbog prekida rada, stvarnih troškova ako su oni i dalje potrebni i ekonomski opravdani prilikom nastanka prekida rada i ako bi postojali nezavisno od prekida rada, i gubitaka zbog tržišta i drugih gubitaka koji nastaju zbog prekida rada, a najviše do ugovorenog limita pokrića.

Visina premije osiguranja zavisi od izloženosti riziku požara i nekih drugih opasnosti, od dužine ugovorenog garancijskog

48 | SVET OSIGURANJA novembar 2011

roka, od ugovorenih predmeta osiguranja (poslovni dohodak i troškovi fiksnog karaktera), od ugovorenih doplataka i odobrenih popusta. Svota osiguranja dobrovoljno se ugovara i zavisi od očekivane godišnje dobiti i planiranih troškova s jedne strane, a s druge od dužine trajanja garancijskog roka u kome želite da dobijate naknadu iz osiguranja zbog prekida u radu. Suma osiguranja može se odrediti i kao zbir dinamičkih mesečnih iznosa.

U svakom slučaju, predstavlja maksimalan iznos koji se može isplatiti u slučaju ostvarenja nekog rizika.

U razvijenim zemljama, naročito u SAD, moguće je zaključiti različite oblike dodatnog pokrića, kao što su: a) prekid kontinuiteta poslovanja zbog prekida rada kompjutera b) produženo pokriće poslovnog dobitka (na primer ako je kompanija pretrpela požar nakon ponovnog otvaranja, biće potrebno određeno vreme kako bi se uspostavilo normalno poslovanje, s obzirom na postojanje vremenske razlike kod tehničke i komercijalne spremnosti, pri čemu tehnička spremnost može nastati nakon, na primer, šest meseci, a komercijalna tek nakon 12 meseci) c) prekid kontinuiteta poslovanja nastao zbog akcija civilnih vlasti (civilna vlast može odrediti ograničenje pristupa poslovnim prostorijama i tada sledi nadoknada iz osiguranja, ali u slučaju da je to trajalo najmanje 72 sata, a najviše do tri nedelje) d) uslovno osiguranje od prekida rada uslovljeno prekidom rada ključnog dobavljača (na primer, ako proizvođač pisača ima jednog dobavljača tonera, u slučaju prekida rada dobavljača i on će morati da obustavi proizvodnju dok se dobavljač tonera ne oporavi i otpočne poslovanje, ili dok ne nađe novog dobavljača), ključnog kupca (ako je to proizvođač štamparskih mašina i ako dođe do prekida njegovog rada, proizvođač tonera će morati ili da nađe novog kupca ili da obustavi ili smanji proizvodnju), ključnog objekta (zbog oštećenja tržnog centra maloprodajni objekat u okviru njega, iako ne mora biti oštećen, neće moći redovno da posluje)

e) razne vrste specijalizovanih osiguranja od prekida rada, kao što su pokriće izgubljenog prihoda od izdavanja prostora, pokriće izgubljenog prihoda od školarina ako, na primer škola ili koledž ne rade tokom jednog semestra, tzv. vremensko osiguranje koje pokriva štete uzrokovane određenim vremenskim uslovima, kao što je prekid rada zbog kiše ili snega, idr. Standardna isključenja, odnosno rizici koji nisu pokriveni ovim osiguranjem su eksplozije od nuklearne energije, ratne opasnosti (uključujući građanski rat, pobune, revolucije i sl.), drugi politički rizici (kao što su eksproprijacija, konfiskacija i nacionalizacija), zagađenja i kontaminacije koje imaju karakter fundamentalnih rizika.

Osim naknade štete, značajna uloga osiguravača je i u pružanju stručne pomoći klijentima – osiguranicima u upravljanju bilansima i rizicima, kako bi se na vreme

Obaveza osiguravača može prestati ako kompanija nije pravovremeno reagovala da bi štetu umanjila, odnosno smanjila trajanje prekida rada mogli identifikovati poslovni potencijali i rizici koji ga ugrožavaju. Privrednim subjektima koji imaju uspostavljen adekvatan interni menadžment za upravljanje rizikom osiguravajuća društva najčešće odobravaju popuste, s obzirom na to da je reč o kvalitetnijim rizicima i da je to način da ih motivišu da se i sami brinu o uzrocima koji mogu dovesti do prekida kontinuiteta poslovanja. Procene PriceWaterhouseCoopers-a su da su troškovi sektora osiguranja po osnovu pokrića prekida rada iznosili 30 odsto ukupnih troškova tog sektora nakon terorističkih napada u Americi.

Ti katastrofalni događaji uticali su na osiguravajuća društva koja su počela da primenjuju restriktivnije pozicije pokrića na vremenske uslove u odštetnim zahtevima.

Usledilo je i unapređenje modeliranja rizika prekida rada: već tokom 2007. kompanija za modeliranje rizika AIR Worldwide Corporation unapredila je metodologiju procene šteta uzrokovanih prekidom poslovanja, bilo da je reč o štetama nastalim kao posledica ostvarenja osiguranog slučaja ili uslovljenog prekida poslovanja koji može biti uzrokovan i ostvarenjem štetnih događaja koji za posledicu nemaju direktnu fizičku štetu, uključujući prekide u isporuci komunalnih usluga, aktivnosti civilnih vlasti, povezanih poslova i produženog perioda pokrića.

Dr sc. Vladimir Njegomir

PRAKSA

Odgovornost usled nedostataka kod inženjerskih poslova – Defects Liability

Bez iznenađenja

Osnovna svrha Defect Liability osiguranja je da pokrije troškove za ispravljanje nedostataka u radovima. Ugovor o izgradnji bi trebalo da sadrži detaljne procedure u vezi sa predviđenim vremenom, odgovornostima i troškovima za ispravljanje takvih nedostataka. To bi najviše trebalo da interesuje krajnje korisnike objekata - vlasnike i kupce, što znači da se ovi ugovori zaključuju nezavisno od ugovora o osiguranju objekata u izgradnji ili montaži

S

rbija je jedno od većih gradilišta u regionu. Izgradnja i rekonstrukcija stotine kilometara saobraćajnica, izgradnja i rekonstrukcija mostova, poslovnih zgrada najvećih banaka, stranih i domaćih firmi, tržnih centara po ugledu na svetske - sve to ima ekonomski i razvojni značaj za Srbiju. Uz investiranje stranih ulagača, Svetske banke, Evropske investicione banke, Evropske banke za obnovu i razvoj, tenderi za izvođače radova se održavaju na međunarodnom nivou. Samim tim osiguranje mora biti usklađeno sa standardima koji su uspostavljeni u razvijenom svetu.

Uz pokrića za materijalne štete, postepeno su se razvile različite vrste osiguranja od odgovornosti kod inženjerskih poslova: osiguranje od odgovornosti izvođača radova za štete pričinjene trećim licima, preko profesionalne odgovornosti inženjera i arhitekata, odgovornosti izvođača radova zbog defektnog materijala i lošeg kvaliteta izrade, odgovornosti za garantni period, pa sve do pokrića odgovornosti usled nedostataka kod inženjerskih poslova (Defects Liability).

Ova vrsta odgovornosti je prvi put zakonski regulisana u Francuskoj početkom 18. veka, kao desetogodišnja odgovornost izvođača radova.

Moguća pokrića Osnovno pokriće koje pruža osiguranje odgovornosti usled nedostataka kod inženjerskih poslova je fizičko oštećenje na objektu, kao greška izvođača radova, ali samo u meri u kojoj je to oštećenje isključiva posledica greške u projektovanju, materijalu ili zanatskim radovima koji utiču na strukturalne radove.

Strukturalni radovi podrazumevaju noseću strukturu objekta i sve druge radove koji čine deo spoljašnjih zidova i krovne konstrukcije na osiguranom objektu.

Kao što je to uobičajeno kod osiguranja odgovornosti, osiguravajuće pokriće se proširuje na različite vrste troškova koji mogu da nastanu usled ovakvih oštećenja objekata: troškovi i izdaci ostvareni usled nastanka mogućnosti rušenja strukturalnih radova tokom perioda osiguranja, isključivo u cilju preduzimanja potrebnih mera zaštite od strane izvođača

radova; troškovi popravke hidro-izolacionih defekata koji su obaveza izvođača, a posledica su fizičkog oštećenja objekta; troškovi neophodnog rušenja i raščišćavanja i sl.

Nedostaci u objektu se mogu definisati i kao radovi koji su izvedeni ispod određenih standarda. Nakon izgradnje potrebno je obaviti kontrolu – to obično rade oni koji su radove i izveli. Postoji tvrdnja da “najbolja osoba za konstruktivnu kritiku obavljenog posla obično nije prijatelj”.

Zato je bolje da se zaposli konsultant za upravljanje i nadgledanje građevinskih nedostataka. Ukoliko se vrata ili prozori ne zatvaraju adekvatno, cevi nisu propisno postavljene, postojanje rupa u zidovima i/ili neravni zidovi pa čak i to da krovna konstrukcija nije adekvatno zakačena za strukturu objekta samo su neki od nedostataka sa kojima se često susrećemo. Uzroci nastanka ovih nedostataka mogu biti propusti određenih radnji pri izgradnji, nedovoljno obučen kadar, previd izvođača radova, korišćenje materijala ispod standarda ili nedovoljno vremena za planiranje.

SVET OSIGURANJA novembar 2011 |

49

PRAKSA

Odgovornost usled nedostataka kod inženjerskih poslova – Defects Liability U dosadašnjoj praksi, ovu vrstu osiguranja uglavnom zaključuju klijenti sa većinskim stranim vlasništvom. Razlog može biti i u nedovoljnoj edukovanosti domaćeg tržišta.

Još jedan od razloga je i sama karakteristika našeg tržišta koje je dosta konvencionalno i okrenuto u velikoj meri obaveznim vrstama osiguranja ili zaključivanju ugovora o osiguranju koji su uslovljeni od strane investitora ili kreditora. Takođe, ova oblast odgovornosti nije dovoljno zakonski regulisana.

FAZE IZGRADNJE I OSIGURANJA Primopredaja objekta na upotrebu/korišćenje

Rizik CAR, DSU (ALOP)

PERIOD DEFECT LIABILITY

(Osiguranje objekata u izgradnji i montaži/ Osiguranje gubitka profita)

Period odgovornosti za nedostatke

Testiranje Komisija

LOP/BI Gubitak profita/ prekid rada FCV Konačna vrednost ugovora

d

io Per

ei

dnj

ra izg

Transport

Neke od ovih grešaka mogu izazvati velike probleme sa neadekvatnom izolacijom i pojavom buđi, naprslinama u zidovima, izlivima iz instalacija.

Evo primera: jedan podizvođač postavlja vodovodne cevi unutar objekta pri čemu ih ne poveže na adekvatan način; drugi podizvođač postavlja zid i nešto kasnije gipsane ploče ili malter; usled loše izvedenih radova prvog podizvođača, može doći do pucanja gipsanih ploča i pojava oštećenja na malteru.

Ova šteta može biti pokrivena polisom osiguranja objekata u izgradnji (uz uključenje određenih proširenja pokrića) samo ukoliko je nastala za vreme perioda trajanja osiguranja. Međutim, ukoliko se ona ispolji i uoči tog perioda i nakon prijema objekta u upotrebu i korišćenje, može biti pokrivena samo ukoliko postoji polisa osiguranja od odgovornosti usled nedostataka kod inženjerskih poslova (Defects Liability)

Faze izgradnje i osiguranja Uslovi iz ugovora između investitora (vlasnika ili kupca) i izvođača radova u velikom delu diktiraju uslove u polisi osiguranja.

Uobičajene vrste osiguranja koje mogu pratiti izgradnju ili montažu jednog objekta su osiguranje transporta (transport opreme od dobavljača do samog gradilišta), osiguranje objekata u izgradnji i montaži (osiguranje materijalnih šteta, odgovornost izvođača radova prema trećim licima) koja može biti praćena osiguranjem tokom perioda testiranja. Po završetku radova, u skladu sa ugovorom

50 | SVET OSIGURANJA novembar 2011

m

aže ont

Zakoni i regulativa u Srbiji Održavanje Garantni rok

Vreme

o izgradnji, obavlja se zvanična primopredaja objekta ili građevinskih radova, na osnovu izveštaja tehničke inspekcije (komisije), nakon čega počinje period održavanja (garantnog roka) i osiguranje odgovornosti usled nedostataka kod inženjerskih poslova.

Osnovna svrha ovog osiguranja je da pokrije troškove za ispravljanje nedostataka u radovima. Ugovor o izgradnji bi tre-

Osiguravači bi trebalo da obezbede adekvatnost i kompatibilnost uslova osiguranja sa odredbama ugovora između investitora i izvođača radova balo da sadrži detaljne procedure u vezi sa predviđenim vremenom, odgovornostima i troškovima za ispravljanje takvih nedostataka. To bi najviše trebalo da interesuje krajnje korisnike objekata, odnosno vlasnike i kupce, što znači da se ovi ugovori zaključuju nezavisno od ugovora o osiguranju objekata u izgradnji ili montaži.

Praksa na tržištu osiguranja Srbije je zaključivanje ugovora o osiguranju zaključno sa periodom održavanja (najčešće 12 do 24 meseca), tako da je proizvod osiguranja odgovornosti usled nedostataka kod inženjerskih poslova (Defects Liability) na samom početku razvoja. Loša ekonomska situacija u zemlji utiče na izbegavanje troškova, te samim tim postoji jako malo zahteva za ovim proizvodom.

Nakon zemljotresa u Skoplju 1963. godine, promenilo se dosta toga u građevinskoj regulativi i pomerile su se granice ka jasnijim obavezama svih aktera, posebno izvođača radova i kvaliteta izrade. U članu 642.

Zakona o obligacionim odnosima reguliše se materija ugovora o građenju: “Prava naručioca prema izvođaču zbog nedostatka građevine prelaze i na sve docnije sticaoce građevine ili njenog dela, ali s tim da docnijim sticaocima ne teče novi rok za obaveštenje i tužbu, već im se uračunava rok prethodnika.”

Na ugovor o građenju - odgovornost za nedostatke, primenjuju se i odredbe o nedostacima koje važe za ugovor o delu: obavezan je pregled prilikom prijema, skriveni nedostaci se prijavljuju u roku od mesec dana od otkrivanja. Zahtev da se nedostatak otkloni u primerenom roku određuje naručilac - sticalac, a takođe ima pravo i na naknadu štete koja se trpi zbog toga.

Odgovornost za greške po Hamurabiju

H

amurabi (1792-1750 p.n.e.), bogobojažljivi uzvišeni princ, kralj Vavilona, doneo je jedan od najranijih i najobimnijih Zakonika, čime je uveo vladavinu pravednosti, da se uništi zlo i oni koji čine zlo tako da jaki ne povređuju slabe, i prosvetli zemlju za dalju dobrobit čovečanstva.

Hamurabijev Zakonik je još u to vreme regulisao odgovornosti za greške.

Stavovi tog Zakonika bili su grubi, ali i nedvosmisleni: “Stav §. 229. Ako građevinar napravi kuću za drugoga i ne napravi je čvrsto, i kuća, koju je podigao, sruši se i ubije sopstvenika, da se ubije taj građevinar.

Stav §. 230. Ako bude ubijen sin sopstvenika, da se ubije sin onog građevinara.

Stav §. 233. Ako građevinar za drugoga napravi kuću i to nije dobro uradio, ako zid padne, građevinar će taj zid podići svojim novcem.”

Izvođači radova odgovorni su ne samo naručiocu, već i svakom drugom sticaocu za nedostatke u izradi građevine koji se tiču njene solidnosti, ukoliko bi se takvi nedostaci pokazali tokom deset godina od predaje i prijema radova.

S obzirom da se radi o ugovornom odnosu, država ne interveniše već upućuje stranke iz ugovornog odnosa da zaštitu svojih prava traže u sudskom postupku.

S tim u vezi, očigledno je da će se sačekati na bolje uređenje i ove oblasti u našoj regulativi i veće prilagođavanje opšte prihvaćenim F.I.D.I.C (Fédération International Des Ingénieurs – Conseils) uslovima, koji će uvesti i nešto drugačije standarde kako u građevinarstvu, tako i u oblasti potrebe osiguravanja ovih rizika.

Kontrola rizika i razjašnjenje nesporazuma Osiguravači bi trebalo da obezbede adekvatnost i kompatibilnost uslova osiguranja sa odredbama ugovora između investitora i izvođača radova. To je jedan od glavnih uzroka nastanka konflikta kod nastupanja osiguranog slučaja.

U procesu zaključenja ugovora o osiguranju najbitnije je da se obezbedi što više validnih informacija kako bi se na adekvatan način skenirao rizik. To se ne odnosi samo na odluku o prihvatanju ili odbijanju rizika u osiguranju, već i na njegovo

Standardi Udruženje inženjera konsultanata Srbije (ACES) je postalo punopravni član Međunarodnog saveza inženjera konsultanata F.I.D.I.C 16. septembra 2009. godine, čime je preuzelo i obavezu da kao ogranak F.I.D.I.C za teritoriju Republike Srbije širi najviše standarde u građevinarstvu. Članstvo u F.I.D.I.C će doprineti i poboljšanju poslovne klime u Srbiji, no potrebno je značajno promeniti i zakonsku regulativu u oblasti građevinarstva i usklađivanje relevantnih propisa Republike Srbije s propisima i standardima EU. konstantno praćenje i upravljanje, odnosno nastojanje za poboljšanjem stanja i smanjenjem izloženosti.

Posrednici u osiguranju, pored prikupljanja osnovnih i dodatnih podataka koji su presudni u donošenju odluka, moraju sprovesti i analizu kompatibilnosti ugovora sa uslovima osiguranja i posebno proveriti tekst polisa osiguranja. Veoma je važno posebno utvrditi da li postoje aneksi ugovora sa specifičnim uslovima. Posrednici pomažu potencijalnim klijentima da razviju strategiju upravljanja rizikom koja najviše odgovara njihovim profilima. Oni

zajedno sa osiguranikom utvrđuju kojim vrstama rizika mogu biti izloženi, i edukuju osiguranika o tome koja pokrića je moguće pružiti za određene rizike.

Adekvatnom analizom rizika i utvrđivanjem odgovarajućih pokrića znatno se skraćuje vreme potrebno za pregovore sa osiguravačem, i za iznošenje relevantnih informacija pre i prilikom prihvatanja rizika od strane osiguravajuće kuće. To sve štiti interese potencijalnog osiguranika.

Posrednik u osiguranju može proveriti i kako je izvršena primopredaja objekta, i da li je u tom momentu formirana lista nedostataka koje će izvođač radova ispraviti (“snagging” ili “punch” lista). Posebno je važno utvrditi da li se radi o rizicima veće izloženosti, ako se radi o izgradnji i renoviranju privatnih kuća ili stambenih objekata gde se inače ispoljava veći broj nedostataka, pa su veće i mogućnosti da je klijent ugrožen.

Pružanje pomoći ne samo prilikom zaključenja ugovora o osiguranju, nego i za vreme njegovog trajanja a naročito nakon nastupanja osiguranog slučaja, i ukazivanje na pravne radnje koje treba preduzeti i koje su bitne za realizaciju prava po osnovu ugovora o osiguranju – jedan su od najvećih benefita za klijenta.

Zoran Ivanović, Apo Plus

INFORMATIKA

12. Konferencija o ICT i osiguranju

Novo doba za IT menadžere

Za osiguravajuće kompanije dolazi novo doba poslovanja, u kome sve veću ulogu imaju IT menadžeri, društvene mreže, digitalizacija dokumenata, i neizbežni - oblaci

T

okom 2012. godine kompanije će za IT, uprkos ekonomskoj krizi, na svetskom nivou izdvojiti 2.700 milijardi dolara, što je 3,9 odsto više nego ove godine, a glavni trendovi će biti informatika u oblaku, socijalno računarstvo, mobilnost i prava eksplozija informacija. Ovo je pokazalo istraživanje konsultantske kuće Gartner, koje je bilo uvod u 12. Konferenciju “Informaciona i komunikaciona tehnologija i osiguranje” hrvatskog Instituta za osiguranje i časopisa “Svijet osiguranja”, održanu od 19. do 22. oktobra na Plitvicama. Skupu je prisustvovalo više od 50 kompanija iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Slovenije, Crne Gore i Makedonije. Osnovne poruke Konferencije su da za osiguravajuće kompanije dolazi novo doba poslovanja u kome sve veću važnost imaju IT menadžeri, doba u kome će doći do eksplozije informacija i društvenih mreža, i gde značajnu ulogu igra digitalizacija dokumenata, i neizbežni – oblaci.

Sprečiti rizike “Upravljanje rizicima oduvek je predstavljalo suštinu poslovanja osiguravača i reosiguravača.

Poslovanje osiguravajućeg društva ugrožavaju brojni rizici: rizik finansijskog tržišta, kreditni rizik, rizik likvidnosti, operativni rizik itd. Sve njih bitno je klasifikovati, razlikovati i proceniti.

52 | SVET OSIGURANJA novembar 2011

Ulaganjem u risk management smanjuje se mogućnost nastanka rizičnog, odnosno štetnog događaja, a time i mogućnost da kompanija dođe do loših finansijskih rezultata. Po novim regulativama, kompanije su obavezne da se brinu o svim vrstama rizika, ne samo o osiguravajućem riziku, koji im je do sada bio u fokusu”, rekao je Dušan Veličkovski iz kompanije IN2, jedne od 10 najvećih IT kompanija u Jugoistočnoj Evropi, koja je bila i zlatni sponzor Konferencije.

IT menadžeri se sve više prepoznaju kao ključne karike u poslovanju kompanija – sve češće je jedan od članova Uprave društva upravo IT menadžer, pokazalo je istraživanje IBM-a “Global CIO Study” sprovedeno među 223 IT menadžera iz osiguravajućih kompanija.

Sandra Ososlija iz kompanije Adacta predstavila je business inteligence (BI) alat Qlik View švedske kompanije Qlik Tech, jedne od najbrže rastućih BI kompanija na svetu. Qlik View je, po mišljenju Adacte, najbolji izbor BI tehnologije i upotrebljava se u svim procesima osiguranja.

Ta aplikacija omogućava samostalne analize, od pregleda polisa, osiguranja, premija, šteta i drugih relavantnih kategorija podataka (s mogućnošću detaljnih pregleda) do analize profitabilnosti klijenata, rizika, segmentacije, različitih računovodstvenih analiza itd. Qlik View

koriste i Adriatic Slovenica i Hannover Re. Igor Majer iz Euroherc osiguranja predstavio je model sistema SIZIF za praćenje naplate premije u osiguravajućem društvu, aplikaciju koja brzo daje sve informacije, i to svima – i predsedniku Uprave i drugim zaposlenima, čime se na najbrži način može otkriti problem i reagovati s aspekta nekoliko poslovnih procesa odjednom.

“Cloud computing, virtualizacija i mobilne tehnologije na vrhu su top tehnoloških prioriteta IT menadžera”, rekao je Dražen Klarić iz kompanije ITS Partner. On je objasnio važnost BRMS (Business Rule Management System) softvera kojim se održava i nadgleda mnoštvo pravila i odluka u poslovanju kompanije, a koji donosi novi, prilagođeni i jednostavan jezik pravila, svima razumljiv, te ubrzava brzinu izvršavanja. Klarić je predstavio alate prilagođene osiguravajućoj industriji, kao što su CSC - Visual Product Modeling System, Oracle Business Rules i JBoss Rules.

“Cloud je smer u kojem će se definitivno ići i to je nemoguće promeniti, pitanje je samo koji odabrati – javni ili privatni”, zaključio je Stanko Cerin, direktor kompanije Prednost, članice grupe Ostendo.

(H.B.F.)

za ra a a ev in oj 0 d br 00 11 o 5 m sa

Svet osiguranja – informacije iz čitavog regiona • u Srbiji od novembra 2011.

• regionalni magazin sa 15-godišnjom tradicijom • daje detaljan uvid u stanje sektora osiguranja i finansija • analizira aktuelna dešavanja u osiguranju • autori su stručnjaci iz osiguranja, finansija i menadžmenta

Mesečni magazin za finansijski sektor

Ko nas čita?

• menadžeri i zaposleni u finansijskom sektoru • menadžeri u privredi • rukovodioci sektora osiguranja u kompanijama • korisnici finansijskih usluga Teme • poslovanje osiguravajućih društava u Srbiji i regionu • ponuda osiguravajućih društava i banaka • privatne penzije • zdravstvena osiguranja • lizing, investicioni fondovi • edukacija u finansijskoj industriji • propisi i zakonska regulativa

Regionalni karakter Svet osiguranja čitaju u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Makedoniji, Sloveniji, Austriji, Nemačkoj, Italiji i Švajcarskoj.

Čitajte i Vi.

Svet osiguranja – svakog meseca na Vašem radnom stolu.

GODIŠNJA PRETPLATA Godišnjom petplatom obezbeđujete sebi 11 brojeva magazina i odgovore stručnih saradnika, po ceni 10 brojeva.

Cena jednog magazina: 500 din + pdv

Cena pretplate (jedan komplet): 5.000 din + pdv

Pretplaćujem se na _________ komplet/a časopisa “Svet osiguranja” po ceni od _______ dinara. Časopis šaljemo na Vašu adresu po prijemu potvrde o uplati. *Pretplata se automatski produžava na sledeću godinu ukoliko se prethodno pismeno ne otkaže.

Naziv kompanije/ime i prezime..........................................................................................................Matični broj..........................................

Adresa......................................................Telefon/fax .................................................. e-mail.............................................................................. Časopis slati na ime................................................................................................................................................................................................

Mogućnost plaćanja: po predračunu

AMERICAN EXPRESS EUROCARD MASTERCARD

platnom karticom:

DINERS CLUB DINACARD

Kartica broj: .............................................. Kartica važi do:................................................

. .....................................................................

Potpis

M.P.

TECTUS d.o.o. • Vladimira Popovića 40/3 • 11070 Beograd • tel: +381 11 2123 023 • fax: +381 11 3015 040

INFORMATIKA

Cloud computing u osiguravajućem biznisu

Mogu li osiguranja “u oblake” Odluka o eksternalizaciji IT servisa u cloud važna je strateška odluka menadžmenta. Posledice donošenja takve odluke uključuju slabljenje internog IT-a, gubitak kontrole nad sopstvenim poslovnim procesima, gubitak internih kompetencija i veliku zavisnost od dobavljača takvih usluga. Dodatno, dosadašnja ulaganja u IT više neće imati opravdanje i pojaviće se višak IT kadra Šta je cloud computing? Taj marketinški termin danas se pominje na svakom uglu. Nudi se kao univerzalno rešenje za sve probleme informatičke prirode, kao pouzdan, siguran, prilagodljiv i zbog toga neverovatno jeftin informacioni servis koji zadovoljava sve vaše potrebe, bez obzira na to kakve su one trenutno i koliko brzo se menjaju. Šta se zapravo krije iza tog trenda koji je bez sumnje obuzeo ceo svet i napreduje sve većim koracima? Da li je istina zaista tako lepa? Ako jeste, zašto svi već ne živimo u oblacima... Ili možda živimo? Kakvi se oblaci nadvijaju nad osiguravačima?

Cloud computing je zapravo marketinški naziv kojim se pokušavaju dočarati osobine tehnologija koje se zasnivaju pre svega na virtualizaciji IT infrastrukture.

Ona je omogućila marketinškim stručnjacima da osmisle usluge kakve do pojave virtuelizacije nisu bile moguće, a klasično orijentisanom čoveku su i danas teško pojmljive.

Popularni film Matrix izgrađen je na ideji da će jednog dana ljudi živeti virtuelne živote, a u fizičkom životu postojaće nepokretna tela nesvesna svoje fizičke stvarnosti. Virtuelni život biće kompjuterski generisan i nadziran, te toliko stvaran da će svaki pokušaj bega u fizičku stvarnost izgubiti smisao (osim, naravno, za glavne junake filma). Kompjuteri se sami grade, programiraju i konfigurišu, a u tom smeru vetar nosi i naše oblake.

54 | SVET OSIGURANJA novembar 2011

Do pre desetak godina kompanija koja je poželela novi IT sistem morala ga je naručiti od specijalizovanog IT distributera, sačekati desetak i više dana da oprema bude dostavljena i nakon toga angažovati IT integratorsku kompaniju da je spoji i pokrene. Nabavka običnih, klijentskih računara bila je jednostavnija i brža, ali je ipak uključivala postupke konfiguracije i rad stručnog informatičara.

Tehnologija je napredovala, informacioni sistemi su postajali sve moćniji i sve kompleksniji za održavanje, a istovremeno su sistemi namenjeni krajnjim korisnicima postali jednostavniji za upotrebu.

To je rezultiralo sve izraženijom podelom na korisničke računare i serversku IT infrastrukturu.

Pad cena i povećanje brzine komunikacija omogućili su popularizaciju udaljenih IT servisa u vidu web aplikacija. Moderne kompanije su danas suočene sa kompleksnošću i visokom cenom održavanja IT sistema i velikom zavisnošću koju su prema njima stvorile. IT postaje sve ozbiljnija budžetska stavka.

Zbog toga najbolje prakse, regulative i međunarodne norme insistiraju na razdvajanju razvojnog, ispitnog i produkcijskog okruženja. Da bi kompanija osigurala kontinuitet poslovanja, često je prinuđena da za svako okruženje izgradi i rezervno – isto takvo. Dakle, umesto jednog IT sistema koji joj je potreban za stvarnu produkciju, kompanija ih može imati šest,

pa čak i više. Svako od njih treba održavati, svako troši struju, utiče na okolinu, a sve ih je s vremena na vreme potrebno zameniti novima!

Svako smanjenje ulaganja u sigurnost IT sistema kompaniju izlaže visokom operativnom riziku, a ulaganja nezadrživo rastu.

Isto se dešava i sa operativnim troškovima. Cena IT sistema postaje neprihvatljivo visoka, a u krizna vremena to je itekako dobar razlog za traženje boljeg rešenja.

Virtualizovane tehnologije omogućavaju povezivanje većeg broja fizičkih računara koji mogu biti smešteni na različitim lokacijama u jedinstvenu infrastrukturnu platformu velike procesorske moći. U slučaju prekida rada bilo kog fizičkog kompjutera uključenog u nju, ukupna snaga platforme samo će se smanjiti, ali platforma će i dalje biti upotrebljiva. Tako mogu da se povezuju računari, ali i mediji za čuvanje podataka kod kojih gubitak jednog medija ne rezultira gubitkom podataka na njemu već samo privremenim smanjenjem performansi sistema. Slične tehnologije se koriste kod modernih kompjuterskih mreža, koje su takođe postale otpornije i fleksibilnije.

Na takvim se platformama grade virtuelni uređaji, odnosno serveri i mreže, a svi oni zajedno dele resurse kojima platforma raspolaže. Naravno, njeno proširenje dodavanjem novih fizičkih uređaja ili zamenom starih moguće je bez potrebe za prekidom rada; takva platforma je prilično skupa, ali cenu ne bi bilo primereno

Ne postoji regulativa koja bi zabranjivala osiguravačima da informacioni sistem grade u oblaku. Ni u javnom, a pogotovo ne u privatnom, koji zbog visine investicije ne stvara značajnu uštedu, osim u vrlo velikim firmama

Popularni film Matrix izgrađen je na ideji da će jednog dana ljudi živeti virtuelne živote, a u fizičkom će biti nepokretna tela nesvesna svoje fizičke stvarnosti upoređivati s cenom jednog PC servera.

Poslovni model onih koji pružaju (javne) cloud usluge, onih koji grade ovakve platforme, temelji se na optimizaciji resursa i velikom broju korisnika. Već smo spomenuli da kod izgradnje vlastitog data centra umesto jednog informacionog sistema, u stvarnosti treba da kupimo i održavamo šest. Ako imamo na umu da prosečan korisnik pri planiranju sistema ostavlja zalihe u procesorskoj snazi i prostoru na diskovima od pedesetak odsto, i ako pomnožimo to s brojem sistema, ne treba biti vrhunski matematičar da se dođe do zaključka da je klasičan informacioni sistem slabo optimizovan.

Šta pruža cloud?

Većina pružalaca usluga javnih cloud servisa danas svojim klijentima omogućava da samostalno, uz pomoć weba, izgrade virtuelnu IT infrastrukturu na platformi pružaoca usluge. Za samo nekoliko minuta moguće je izgraditi sopstveni server, medij za čuvanje podataka, vezu na internetu, sa željenim karakteristikama. Plaćanje može biti kreditnom karticom, a plaćate onoliko koliko ste stvarno potrošili.

Pomenimo još i to da takve sisteme održavaju vrhunski stručni timovi, oprema je smeštena u modernim data centrima s redundantnim napajanjima i vezama.

Virtualizovane tehnologije omogućavaju veliko vreme dostupnosti sistema kakvo bi se u sopstvenom data centru vrlo teško postiglo.

Sve to ima svoju cenu koju delite se hiljadama drugih korisnika.

Već za nekoliko desetina evra mesečno, moguće je imati vlastiti virtualni server sa prostorom za smeštaj podataka, visokom dostupnošću i vrlo brzom vezom sa internetom (ili nekom drugom mrežom).

Uzmemo li u obzir da većini manjih firmi

zapravo i ne treba više od desetak servera, potpuno je jasno kako su troškovi IT infrastrukture od oko 1.000 evra mesečno manji od troškova plate jednog IT administratora. Znači li to da nam, ukoliko eksternalizujemo IT infrastrukturu, više neće trebati IT administratori?

Hoće. Ipak, radni dan će im izgledati malo drugačije, trebaće im neka druga znanja, ali broj administratora će biti manji.

Jednostavna, jeftina, pouzdana, skalabilna i snažna IT arhitektura omogućila je i malim preduzećima da bez značajnog ulaganja svoje aplikacije ponude klijentima u vidu servisa. Tek je virtualizacija omogućila u pravom smislu reči prodaju aplikacija kao servisa. Plaćanje samo onoga što je stvarno i potrošeno, bez nepotrebnog ulaganja u skupu opremu i licence, rezultiralo je povećanom transparentnošću IT troškova a time i lakšim donošenjem odluka o investicijama. Sve govori da je usluga cloud servisa bolja, pouzdanija i jeftinija od vlastitog IT-a. Pa zašto onda sve kompanije već odavno nisu zatvorile svoje sektore informatike i prepustile se da ih ponesu oblaci? Zato što je ono što se zbiva unutar oblaka korisniku usluge nejasno, teško shvatljivo i gotovo je nemoguće proverljivo.

Smeju li osiguravači u oblake?

Postoje dve vrste oblaka: privatni i javni.

Tehnološki, reč je o potpuno istom rešenju, s razlikom u pristupu korisnicima. Dok je javni namenjen svim korisnicima koji žele njegove usluge, privatni je izgrađen kako bi opsluživao samo jednu firmu. Ne postoji nikakva regulativa niti zakon koji bi branio osiguravačima da svoj informacioni sistem grade u oblaku. Ni javnom, a pogotovu ne u privatnom koji zbog visine investicije u suštini ne predstavlja značajnu uštedu osim kod vrlo velikih firmi. Regulativa je

u ovom području vrlo nezrela: uglavnom se fokusira na kontrolu prenošenja poverljivih informacija preko državne granice, što je u javnom cloud-u teško kontrolisati, pa bi s regulatorne strane pod znakom pitanja mogli biti međunarodni cloud servisi, bez obzira na to da li je reč o privatnom ili o javnom cloud-u. Iz istog razloga su upitni i servisi koje pruža, recimo, strana matica svom osiguravajućem društvu koje posluje u Hrvatskoj.

Ako se radi samo o obradi posebne kategorije ličnih podataka, nedoumicu je moguće rešiti jednostavnim dopisom Agenciji za zaštitu ličnih podataka, koja bi u principu trebalo da odobri takav postupak ako je posredi zemlja koja ima sličnu regulativu za zaštitu ličnih podataka kao Hrvatska.

Drugi problem koji se može pojaviti proizilazi iz Solvency II i ideje o upravljanju operativnim rizikom. Društvo svakako prilikom razmatranja mogućnosti pokretanja ili korišćenja cloud servisa mora razmotriti rizike eksternalizacije. Ko i kako upravlja cloud-om? Ako dođe do spora, pod čijom je jurisdikcijom pružalac usluga? Ima li društvo pravo na reviziju dobavljača? Kakva je izlazna strategija?

Loše za kraj Odluka o eksternalizaciji IT servisa u cloud važna je strateška odluka uprave. Posledice donošenja takve odluke uključuju slabljenje internog IT-a, gubitak kontrole nad vlastitim poslovnim procesima, gubitak internih kompetencija i veliku zavisnost od dobavljača takvih usluga. Dodatno, dosadašnja ulaganja u IT više neće imati opravdanje i pojaviće se višak IT kadra.

U takvoj situaciji, nakon donošenja odluke o eksternalizaciji IT-a, a cloud servisi su upravo to, povratak na staro bio bi vrlo bolan. Zato prilikom donošenja odluke treba biti vrlo oprezan i pričekati da se na tržištu iskristališu pružaoci usluga koji profesionalizmom i cenama zadovoljavaju potrebe društva. Do tada, u oblake treba ulaziti oprezno i samo s manje bitnim servisima. Posebnu pažnju treba obratiti na praćenje troškova i nivoa usluge.

Stanko Cerin SVET OSIGURANJA novembar 2011 |

55

INFORMATIKA

Društvene mreže kao kanal prodaje životnog osiguranja

Pojačajte “lepljivost” polise Piše:

Momir Đekić, konzultatnt, IN2 d.o.o.

U

Pretpostavimo da kao agent prodaje životnog osiguranja imate među virtuelnim prijateljima na društvenoj mreži svoje klijente.

Praćenjem njihovih profila, znaćete kada je pravi trenutak da im ponudite novo dopunsko osiguranje od nezgode (odlučili su da se bave paraglajdingom, planinarenjem, skijanjem), ili je vreme da im se premije povećaju (napredovali su u karijeri ili rade više poslova)

pitani kako vide prodaju životnih osiguranja u 2011. godini, prognozeri su krajem prošle i početkom tekuće godine skoro u glas govorili da ne očekuju preveliki rast. Štaviše, većina je predviđala stagnaciju. Kao glavne razloge za ovakvu procenu navedene su najavljene promene u pravilima regulatornih tela i pad standarda stanovništva. Ključnu ulogu, prema istim prognozama, u generisanju rasta prodaje, trebalo bi da odigraju novi i reaktivirani proizvodi i akcije usmerene ka popravljanju odnosa sa klijentima kroz povećanje poverenja.

Model prodaje u pretpotrošačkom društvu je bio poprilično jednostavan. Postojala je jedna grupa ljudi – nosilaca informacija od kojih su potrošači saznavali o novim proizvodima i od kojih su dobijali savete šta i koliko treba kupovati. Potrošnja je tada bila malog obima i konzumiralo se samo neophodno. Pri tranziciji planete u potrošačko društvo, porasla je uloga posrednika u komunikaciji informacijama od značaja. Poverenje u kvalitetan izvor korisnih saveta je difuzno rašireno na radio, novine, časopise i televiziju koji su vremenom postajali sve bolji u naplati svoje posredničke uloge. Na izmaku potrošačkog doba i ulaskom u ono u kojem sada živimo, došlo je do zasićenja pomenutim oblicima oglašavanja. Savremeni potrošač je poželeo da izabere a ne da bude biran, ponekad i juren, od strane brenda čiji su vlasnici redovno zakupljivali sve skuplje

56 | SVET OSIGURANJA novembar 2011

termine na najgledanijim televizijskim stanicama. Taj isti potrošač sada veruje preporuci prijatelja, pročitanim mišljenjima poznatih i nepoznatih na Internetu kao i zvaničnim stranicama kompanija i brendova. Iz prethodnog perioda ostali su kao značajni faktori članci u časopisima, kao i sponzorstva.

Društvene mreže se razvijaju velikom brzinom, a ulaganja u marketing na njihovim platfomama će za samo nekoliko godina dostići cifru od milijardu američkih dolara Pomenuti potrošač je najverovatnije deo većinskog korpusa (više od 75%) razvijenog dela sveta koji je aktivan na nekoj od društvenih mreža. Bilo da se radi o privatnom ili poslovnom povezivanju, društvene mreže su svakako dominantna paradigma savremenog života i nude izuzetan prostor za plasiranje novih ideja i proizvoda. Uloga ovog koncepta u prodaji životnog osiguranja je značajnija nego ikad jer nudi osnovne sastojke za formiranje “društvenih epidemija” od kojih bi osiguranje kao biznis imalo koristi koje rukovodioci velikih osiguravajućih društava priželjkuju još od vremena kada su prodali svoju

prvu polisu. U svojoj knjizi “Tačka preokreta” (The Tipping Point), američki novinar Malkolm Gledvel (Malcolm Gladwell) je definisao tri preduslova za stvaranje društvene epidemije: 1. Ključni ljudi 2. “Lepljiva ideja” 3. Odgovarajući kontekst Prvi preduslov Gledvelove teorije govori o nečemu što marketinški stručnjaci dobro poznaju. Prema maksimi “Upoznajte svog potrošača” neophodno je ispitati demografske, psihološke i bihevioralne profile budućih korisnika. Iz tih informacija potrebno je apstrahovati uloge koje ciljna grupa ima i izdvojiti uticajne pojedince, one preko čijih će se poznanstava pojam o proizvodu ili usluzi proširiti do najvećeg broja ljudi unutar grupe. Ove osobe je jednostavno uočiti na društvenim mrežama. Nije tu ključan samo podatak o broju njihovih virtuelnih prijatelja, već i broj i karakteristike oblasti koje ih interesuju, grupe i proizvodi čiji su obožavatelji i slično. Prema jednoj teoriji, između bilo koje dve osobe na planeti postoji šest stepeni razdvajanja, što znači da od jedne do bilo koje druge osobe na planeti postoji maksimum 5 osoba koje se u tom putu ka odredišnoj osobi poznaju. Nakon što ste odredili uticajne pojedince potrebno je učiniti ideju (uslugu ili proizvod) “lepljivom”. Ideja je lepljiva ukoliko je jednostavna, daje rezultate, pokreće emocije kod posmatrača ili konzumenta, priča nekakvu

Društvene mreže razvijaju se velikom brzinom, a ulaganja u marketing na njihovim platfomama će za samo nekoliko godina dostići cifru od milijardu američkih dolara. Ipak, to ne treba da znači da je potrebno uleteti u ovo kolo bez dobro isplanirane strategije priču i to na zabavan način. Mnoge kompanije su već iskoristile društvene mreže za pojačanje aspekta “lepljivosti”. Ford je, u jednoj od akcija, posetiocima svoje stranice na jednoj od mreža nudio šestomesečnu rentu svog modela Fiesta sa sve plaćenim benzinom u zamenu za po jedan okačen video klip mesečno, na kome je prikazano korišćenje tog automobila u toku trajanja akcije. Zahvaljujući ovakvoj akciji, prodaja pomenutog modela je skočila vrtoglavo. Potrošači vole osećaj (makar to bila vešta marketinška iluzija) da su aktivno doprineli procesu ojačavanja nekog brenda i rado učestvuju u ovakvim akcijama. Društvene mreže u ovom slučaju čine idealnu infrastrukturu za plasiranje ovako zabavnih i uspešnih akcija.

Upravo uključivanje potrošača u proces marketinga proizvoda ili usluge predstavlja samu srž trećeg preduslova društvene epidemije – odgovarajući kontekst. Osnova društvenih mreža jeste interaktivnost, razmena informacija u realnom vremenu, učestvovanje različitih ljudi sa različitim interesima u velikom, virtuelnom i “demokratičnom” bubnju ideja.

Odličan alat u rukama agenata prodaje životnih osiguranja mogla bi da bude društvena mreža LinkedIn. Osnovna ulo-

Ideja je “lepljiva” ukoliko je jednostavna, daje rezultate, pokreće emocije kod posmatrača ili konzumenta, priča nekakvu priču i to na zabavan način ga ove mreže jeste poslovno povezivanje, pretraga novih poslova i poslodavaca, ali se jako dobro može iskoristiti i za akviziciju podataka od važnosti za agente. Pretpostavimo da kao agent imate među virtuelnim prijateljima na ovoj mreži svoje klijente. Praćenjem njihovih profila, znaćete kada je pravi trenutak da im ponudite novo dopunsko osiguranje od nezgode (odlučili su da se bave paraglajdingom, planinarenjem, skijanjem) ili je došao trenutak da se premije povećaju (osiguranik

je napredovao u poziciji ili radi više poslova). Kupovinom naprednih paketa ove, ali i drugih društvenih mreža, moguće je doći do još bitnijih podataka o sadašnjim ili potencijalnim klijentima i na taj način uvek biti korak ispred tradicionalnih agenata i osiguravajućih kuća koje oni predstavljaju.

Društvene mreže se razvijaju velikom brzinom, a ulaganja u marketing na njihovim platfomama će za samo nekoliko godina dostići cifru od milijardu američkih dolara. Ipak, to ne treba da znači da je potrebno uleteti u ovo kolo bez dobro isplanirane strategije. Kao i svaki novitet, i ovaj sa sobom donosi i neke opasnosti i nepredvidljivosti. No, ako se nešto naučilo iz primera onih koji se mogu nazvati pionirima marketinga na društvenim mrežama to je da pametnim ulaganjem u ovu paradigmu prodaja može samo da bude pospešena. Pronađite ključne ljude na Mreži, izložite im razloge zašto je baš vaš proizvod drugačiji i bolji od drugih i obavezno im ponudite ulogu u procesu osvajanja tržišta – na kraju tog procesa svi će izaći kao pobednici.

SVET OSIGURANJA novembar 2011 |

57

REGION

Sprečavanje prevara u osiguranju

Piše: Zvonko Gajski

Prevarama u osiguranju “odzvonilo” Osiguravači u regionu odlučili su da stanu na put učestalim prevarama, pa su potpisali Protokol o saradnji u sprečavanju prevara u osiguranju. Osnova Protokola - razmena informacija iz baza podataka zemalja-potpisnica – već je počela da funkcioniše.

Dobar deo javnosti i dalje smatra da “nije loše varati bogate osiguravače”, ne znajući da se štete preliva i na njihove džepove

Z

aposleni u jednom osiguravajućem društvu poprilično su se iznenadili kada su u dnevnim novinama ugledali fotografiju jednog svog klijenta kao igrača pobedničkog kluba u fudbalskoj utakmici. Taj isti čovek proglašen je za najboljeg igrača na toj utakmici. A zapravo, u tom trenutku on je vodio spor sa društvom zbog isplate štete u saobraćajnoj nesreći, u kojoj je po nalazu lekara “pretrpeo trajna telesna oštećenja zbog kojih ne može da hoda, već mora da se koristi ortopedskim pomagalima”.

Ovo je samo jedna od hiljadu priča o prevarama u osiguranju, zbog kojih osiguravajuća društva prema nekim analizama gube dvostruko više od dobiti koju ostvare - primera radi, osiguravajuća društva u Hrvatskoj godišnje gube oko 40,5 miliona evra (oko 300 miliona kuna). U Srbiji je 30 do 40 odsto prijavljenih šteta u autoosiguranju lažno, a kad je o kasku reč – i čitavih 50 odsto! Ni u svetu nije ništa bolje:

58 | SVET OSIGURANJA novembar 2011

prevare u osiguranju u Nemačkoj naprave godišnju štetu od oko 4 milijarde evra, ili oko 10 odsto od ukupnog iznosa isplaćenih šteta. U Italiji je tri odsto svih isplaćenih šteta – lažno. Zato su se osiguravači u regionu potrudili da stanu na put malverzacijama koje im prave gubitke, pa su na inicijativu Hrvatskog ureda za osiguranje u aprilu mesecu potpisali Protokol o saradnji u sprečavanju prevara u osiguranju. Potpisnici Protokola – predstavnici nacionalnih udruženja osiguravača iz BiH, Crne Gore, Makedonije, Slovenije, Mađarske, Hrvatske i Srbije – obavezali su se na saradnju u razmeni informacija iz svojih baza podataka, sa ciljem sprečavanja prevara u ovoj oblasti. Protokol osiguravačima omogućava i upućivanje na državna, pravosudna i druga tela radi pribavljanja podataka, uspostavljanje komunikacije s drugim društvima za osiguranje, upućivanje na odgovarajuće zakone i propise pojedinih država, kao i stalnu razmenu informacija o aktivnostima koje se sprovode, razmenu stručnih znanja, iskustava i dobre prakse u sprečavanju prevara u osiguranju.

Rezultati već vidljivi Anketa koju smo sproveli među predstavnicima udruženja osiguravača zemalja potpisnica ovog Protokola, pokazala je da je sam Protokol izazvao veliko interesovanje, ali i počeo da donosi određene rezultate.

Igor Komorski, pomoćnik direktora Hrvatskog ureda za osiguranje kaže da je 1. septembra Protokolu pristupila i Češka, a da uskoro očekuju pristupanje još nekih srednjoevropskih zemalja. “U planu je i širenje saradnje sa drugim zemljama, pre svega sa Italijom, Austrijom i Nemačkom iz kojih se ukradena vozila najčešće plasiraju na području našeg regiona”. Komorski dodaje da u Hrvatskoj dominiraju prevare u autoosiguranju i kasku, a sve češće se javljaju i one u životnom i imovinskim osiguranjima, i navodi kako su u nekim zemljama učestala lažiranja smrti klijenata kako bi se naplatili visoki iznosi za životno osiguranje.

Slična je situacija i u Srbiji kad je reč o najučestalijim prevarama. “Najčešće su to prevare prilikom zaključivanja polise, u kojima u najvećem broju slučajeva učestvuju zaposleni u osiguravajućem društvu - neopravdani bonus, dvostruke polise s različitim iznosima premija, lažne polise, antidatiranje polisa. Tu su i lažne nezgode, najčešće uz korišćenje Evropskog izveštaja o saobraćajnoj nezgodi, namerne nezgode s ciljem naplate štete od više osiguravača, prijave lažnih krađa automobila, prevare prilikom isplate šteta, prevare uz učešće stručnih lica – veštaka, advokata”, kaže Vladan Manić, predsednik Udruženja osiguravača Srbije.

“Glavni protok automobila na turističkom putovanju iz Mađarske – Hrvatska, Grčka, Crna Gora – vodi kroz države članice Protokola, što ovoj saradnji daje poseban značaj”, kaže Csaba Kerekgyarto iz Udruženja osiguravača Mađarske. “Da bismo što bolje razvili saradnju, morali bismo da ukinemo ili bar ublažimo ogra-

U Srbiji su najčešće prevare prilikom zaključivanja polise neopravdani bonus, dvostruke polise s različitim iznosima premija, lažne polise, antidatiranje polisa, lažne nezgode, najčešće uz korišćenje Evropskog izveštaja o saobraćajnoj nezgodi, te prijave lažnih krađa automobila ničenja mađarskog zakona o zaštiti podataka koji je najstrožiji u Evropi”. On napominje da je broj prevara u autoosiguranju u Mađarskoj u poslednje vreme osetno smanjen, ali i da posebnu pažnju treba obratiti na povećanje odštetnih zahteva na osnovu polisa o osiguranju domaćinstva, što je verovatno posledica pogoršanja životnog standarda.

U BiH se očekuje da postulati ovog Protokola tek zažive. “Društva koja imaju određene sumnje vezane za konkretne slučajeve prevare, traže podatke od domaćih i stranih društava za osiguranje s kojima imaju uspostavljenu saradnju i informacije još ostaju u tom krugu”, kaže Ostoja Todorović iz Udruženja društava za osiguranje Federacije BiH. On kaže da su najčešći oblici prevara na ovom području takozvane nameštene štete na motornim vozilima – oštećenja i krađe, zatim zloupotreba putničkog zdravstvenog osiguranja, i nameštene imovinske štete kod osiguranja od provalne krađe i osiguranja od požara i prirodnih sila.

Prema mišljenju Borisa Peršaka iz Udruženja osiguravača Slovenije, posebnu prepreku predstavlja razmena podataka između zemalja izvan EU i zemalja članica.

“Baze podataka koje vode pojedina nacionalna udruženja dostupne su svakome i koriste se u punom obimu. Baze s podacima o štetnim slučajevima još nisu dostupne, i zbog zaštite ličnih podataka nikad neće biti dostupne u potpunosti, ali je moguće napraviti sistem za detekciju i upozorenja na sumnjive štetne slučajeve.

Tek kod istrage dolazimo u situaciju da se osiguravajuće kuće ili nacionalna udruženja povezuju i razmenjuju podatke s ciljem podnošenja kaznenih prijava”, kaže Peršak, i dodaje da su i u Sloveniji najčešće

prevare kod autoosiguranja, a među njima su u porastu nematerijalne štete.

“I u Republici Srpskoj susrećemo se sa prevarama u osiguranju kakve postoje u okolnim zemljama”, kaže Miroslav Miškić iz Udruženja osiguravača Republike Srpske. “Najviše je fingiranih šteta u kasko i autoosiguranju, i šteta od nezgode kod životnih osiguranja”, kaže on, dodajući kako smatra da je mali problem što većina potpisnica Protokola još nema uređene baze podataka iz ove oblasti.

Napori osiguravača da smanje prevare traju već duže vreme. Baza podataka pri Hrvatskom udruženju osiguravača (HUO) olakšava otkrivanje pokušaja prevara, a u toj zemlji su uvedene i medicinske tablice za procenu oštećenja zdravlja. U Srbiji je početkom godine osnovan Informacioni centar pri Udruženju osiguravača, gde će evidentirati sva osigurana i registrovana vozila, i to će biti najsveobuhvatnija i najtačnija evidencija ovakvog tipa u republici.

Ko je na gubitku zbog prevara Da bi borba protiv prevara bila efikasna, nije dovoljna samo dobra volja osiguravača. Pre svega je potrebno objasniti javnosti kako su prevare štetne za sve, a ne samo za osiguravajuća društva. Nažalost, veći deo javnosti i dalje smatra da nije loše “varati bogate osiguravače”! Čak i onda kada postoje dokazi da je reč o pokušaju

U Srbiji je 30 do 40 odsto prijavljenih šteta u autoosiguranju lažno, a kad je o kasku reč – i čitavih 50 odsto prevare, takvo ponašanje ne izaziva osudu javnosti i na taj način postaje “društveno prihvatljivo”. Prevare, pak, štete i onima koji na njih blagonaklono gledaju. Prvo, većina njih i sami su osiguranici, koji zbog šteta od prevara plaćaju skuplje premije za sopstveno osiguranje. Drugo, možda još važnije, na gubitku su oni koji su prave žrtve u nekom osiguranom slučaju: novca od premije ima koliko ima, što znači da će osiguravač koji mora da plati lažnu štetu imati manje novca za stvarne štete. Biće zatim potrebno uveriti i državu da su prevare u osiguranju veliki društveni problem jer nanose štetu socijalnim, penzijskim i zdravstvenim fondovima.

Naravno, potrebna je saradnja i razumevanje i sa udruženjima potrošača da bi se ojačala svest o štetnosti prevara u osiguranju. Ali, i sami osiguravači među sobom treba da budu ne konkurencija, već partneri koji će razmenom iskustava i informacija, i zajedničkom akcijom, doprineti sprečavanju prevara i smanjiti štete za svaku osiguravajuću kuću.

SVET OSIGURANJA novembar 2011 |

59

REGION

Sprečavanje prevara u osiguranju

Novi alat za otkrivanje prevaranata AdmiralProtocol omogućava otkrivanje složenih prevara, potencijalnih međunarodnih prevara, pravovremeno obaveštavanje osiguravača o potencijalnim međunarodnim prevarama kao i sigurnu i zakonski usklađenu razmenu informacija

Osiguravač Štetni događaj

Domaće udruženje osiguravača

60 | SVET OSIGURANJA novembar 2011

Međunarodni zahtev

Osobe i vozila Lokalna aplikacija

N

a međunarodnom okruglom stolu “Sprečavanje prevara u osiguranju”, održanom krajem aprila u Zagrebu, osam predstavnika nacionalnih udruženja osiguravača potpisalo je Protokol o saradnji u sprečavanju prevara u osiguranju. Time su označili prekretnicu u borbi protiv prevara u osiguranju, jer su uprkos konkurenciji na tržištu, premostili stereotip i odlučili se za saradnju, shvativši da konkurencija u sprečavanju prevara nema smisla. Prepoznali su ozbiljnost međunarodnih prevara u osiguranju i obavezali se da će sarađivati u borbi protiv organizovanih međunarodnih prevara.

Prema podacima CEA (Evropskog udruženja osiguravača i reosiguravača), osiguravači zbog prevara trpe izuzetno velike gubitke, koji samo u Evropi dostižu 100 milijardi evra godišnje, od čega se više od 10 milijardi evra odnosi na osiguranje od autoodgovornosti. Organizovane prevare veliki su problem, i bez saradnje osiguravača obično se teško mogu otkriti. Trenutno ih osiguravači otkrivaju samo slučajno, a većina se nikad i ne otkrije.

Protokol je temelj i osnova za međunarodnu saradnju, pre svega u otkrivanju potencijalnih međunarodnih prevara među državama potpisnicama, ali i za razmenu informacija o lažnim i potencijalno lažnim slučajevima među državama. Protokol nalaže i da razmena podataka bude sigurna i zakonski usklađena, pri čemu je potrebno poštovati zakone o zaštiti ličnih podataka pojedinih zemalja.

Upozorenje o potencijalnoj međunarodnoj prevari

Inostrano udruženje osiguravača 1

Inostrano udruženje osiguravača 2

Za lakše povezivanje osiguravača Protokol otvara raspravu kako postići razmenu podataka i informacija o prevarama i potencijalnim prevarama, kako bi se zaštitile premije koje plaćaju pošteni osiguranici. Praksa je pokazala da su korisne samo pravovremene informacije. Naime, pokazalo se da je verovatnost povratka novca od prevare samo oko 10 odsto. Zato je ključno da informacija o potencijalnoj prevari na vreme stigne do osiguravača, kako bi se moglo efektno delovati. Stoga predstavljamo rešenje AdmiralProtocol, koje implementira potpisani Protokol. S proizvodom iz grupe Admiral, kompanija Optilab informatički je povezala sva osiguravajuća društva u Sloveniji koja su članovi slovenačkog udruženja osiguravača,

Inostrano udruženje osiguravača 4 Inostrano udruženje osiguravača 3

i omogućila im otkrivanje organizovanih prevara na nacionalnom nivou.

Proizvod AdmiralProtocol može lako da poveže osiguravače i udruženja osiguravača i na međunarodnom nivou. Korišćenje rešenja AdmiralProtocol počinje registracijom novog štetnog događaja (1).

Osiguravač beleži sve podatke, koje zatim šalje u domaće udruženje osiguravača. U većini država potpisnica Protokola to se obavlja automatski, pa se štetni događaj automatski šalje a šteta registruje pri udruženju osiguravača u skladu s odredbama 4. i 5. Direktive o automobilskom osiguranju koje je izdala Evropska unija. U udruženju za osiguranje podaci iz štetnog slučaja obrađuju se na osnovu relevantnih činjenica o osobama i vozilima (2). Preko

Boris Peršak,

PREDSTAVLJAMO KNJIGU

slovenački stručnjak za sektor osiguranja

“Osiguranje”

U

čestvovao sam u izradi idejnog rešenja i s velikim nestrpljenjem iščekujem njegovu finalizaciju. Kao čovek iz prakse, svestan sam izuzetne važnosti ovakvog softvera, jer će olakšati i ubrzati otkrivanje međunarodnih prevara, i to onih koje osiguravačima odnose najviše novca lokalne aplikacije AdmiralProtocol (3) šalje se upit u celu mrežu udruženja osiguravača. Lokalna aplikacija povezuje se sa svim lokalnim aplikacijama u drugim državama i proverava da li se i kod njih pojavljuju prijavljene osobe i vozila.

Svaka lokalna aplikacija AdmiralProtocol ima svoja pravila zakona o sigurnosti ličnih podataka, tako da je upoređivanje podataka sigurno i usklađeno sa zakonom. Ako se neka sumnjiva osoba ili vozilo pojavi u drugoj državi (4), ta se informacija vraća u lokalno udruženje osiguravača. Lokalna aplikacija AdmiralProtocol zatim sastavlja izveštaj o potencijalnoj međunarodnoj prevari. Osiguravajuće društvo tako na vreme prima informaciju, a lokalne aplikacije AdmiralProtocol potrude se da se podaci razmenjuju sigurno, i da se razmenjuju samo oni podaci koji se, u skladu sa zakonodavstvom obe zemlje, smeju razmenjivati.

Osnivanje međunarodnog instituta Sistem AdmiralProtocol usklađen je s Protokolom o saradnji u sprečavanju prevara u osiguranju potpisanim u Zagrebu, i omogućava otkrivanje složenih međunarodnih prevara, potencijalnih međunarodnih prevara, pravovremeno obaveštavanje osiguravača o potencijalnim međunarodnim prevarama, kao i sigurnu i zakonski usklađenu razmenu informacija.

Zanimljiv je predlog da se osnuje međunarodni institut za prevare u osiguranju, koji bi udruživao osiguravače na istraživačkom, interesnom i infrastrukturnom nivou. Institut bi osiguravačima omogućio razmenu znanja i iskustava, a AdmiralProtocol nudio bi im infrastrukturu za otkrivanje međunarodnih organizovanih prevara. Proizvod AdmiralProtocol put je do ciljeva naznačenih u Protokolu i jedinstveno je rešenje za osiguravače, udruženja osiguravača i njihovo povezivanje na međunarodnom nivou.

Ajda Drozg i Štefan Furlan, Optilab

prof. dr Boris Marović, doc. dr Radenko Purić

K

njiga "Osiguranje" profesora Borisa Marovića i docenta doktora Radenka Purića ukazuje na relevantne faktore iz oblasti teorije i prakse osiguranja i reosiguranja.

"Kako je oblast osiguranja neophodna u svakodnevnoj poslovnoj aktivnosti, smatramo da će ova knjiga naći mesto u svakodnevnoj upotrebi svakog poslovnog čoveka koji se bavi problemima osiguranja", kažu autori.

Pored osnovne namene knjige da bude udžbenik studentima ekonomskih, pravnih i drugih naučnih oblasti, autori su imali u vidu da ona može da posluži kao korisno štivo svima onima koji započinju poslovnu karijeru u oblasti osiguranja ili se već, duže ili kraće vrijeme, bave tom problematikom. Ova knjiga ima za cilj da privredni subjekti, i ne samo oni koji osiguravaju svoju imovinu, spoznaju suštinu i funkciju osiguranja bez koje je nesmetan privredni razvoj nesiguran i neizvestan.

Knjiga se oslanja na dugogodišnju praksu i istraživanja autora u oblasti osiguranja, kao i na do sada objavljene radove i knjige prof. dr Borisa Marovića, radove dr Radenka Purića, kao i drugih vodećih autora u Crnoj Gori i Srbiji iz oblasti osiguranja, zakonske i podzakonske tekstove, sudsku praksu, opšte i posebne uslove osiguranja, pravila, tarife i druge opšte akte osiguravajućih društava.

"Knjiga Osiguranje čitaocu pruža sticanje uvida u osnove tehničkih, pravnih i ekonomskih aspekata djelatnosti osiguranja i reosiguranja. Po značaju, posmatrano iz perspektive pravnih aspekata osigura-

nja, izdvojio bih deo teksta koji se odnosi na regulaciju delatnosti osiguranja, konvencije i direktive u osiguranju, karakteristike ugovaranja i ulogu sudske prakse.

Obuhvaćena je problematika Solvenosti II direktive koja će od oktobra 2012. godine predstavljati osnovu sprovođenja delatnosti osiguranja u Evropskoj uniji a u doglednoj budućnosti i u Crnoj Gori i drugim zemljama regiona. Fokusiranje na principe ali i obuhvatanje trendova u delatnosti osiguranja i reosiguranja, predstavlja osnovu za preporuku knjige i studentima i profesionalcima", napisao je o knjizi prof. dr Dragan Mrkšić, dok je prof. dr Veselin Avdalović zaključio: "Imajući u vidu aktuelnost, obrazovnu i praktičnu vrednost osiguranja i reosiguranja, s teorijskog i praktičnog aspekta, knjiga obrađuje problematiku pojedinih vrsta neživotnih i životnih osiguranja, kao i problematiku reosiguranja. Detaljno je obrađena tematika postupanja sa rizikom i teorija verovatnoće, što je od posebnog značaja jer predstavlja osnovu razumevanja rizika i poznavanja njegovih performansi, što je ključno za razumevanje osiguranja. S posebnim zadovoljstvom preporučujem knjigu studentima akademskih i strukovnih studija, za sticanje osnovnih znanja iz oblasti osiguranja i reosiguranja, ali i praktičarima, osiguravačima, reosiguravačima, posrednicima i zastupnicima, menadžerima rizikom kao i pojedincima zainteresovanim za područje osiguranja, kao referentnu literaturu za svakodnevnu primenu i stručno usavršavanje."

SVET OSIGURANJA novembar 2011 |

61

REGION

Miroslav Miškić, generalni direktor Jahorina osiguranja

Ulaskom VIG-a u BiH svi smo na dobitku VIG je najveća osiguravajuća i reosiguravajuća kuća u Srednjoj i Jugoistočnoj Evropi, s prošlogodišnjom premijom većom od 9 milijardi evra i dobiti od oko 500 miliona evra, posluje u 25 zemalja regiona, ima u vlasništvu 50 osiguravajućih društava - i sada je nama dostupno sve to iskustvo koje grupa ima.

A

ustrijski regionalni osiguravajući div Vienna Insurance Group i službeno je preuzeo Jahorina osiguranje, najveću osiguravajuću kuću u Republici Srpskoj, kojom je posredno upravljao prethodne tri godine preko kompanije Vienna Insurance Management (VIM).

Plan kompanije je da se proširi na tržištu BiH, 25. zemlje u kojoj posluje. Za transakciju vrednu oko 20 miliona evra, osim austrijskih investitora, jedan od najzaslužnijih je svakako i generalni direktor Jahorina osiguranja Miroslav Miškić, koji za “Svet osiguranja” govori o ovoj akviziciji, ali i o stanju na tržištu osiguranja u BiH. Svet osiguranja: Kupovinom 88,5 odsto kapitala i oko 92 odsto akcija Jahorina osiguranja s pravom glasa, Vienna Insurance Group (VIG) ulaže oko 40 miliona KM u kompaniju na čijem ste čelu, što je najveća investicija u industriji osiguranja u BiH poslednjih godina. Šta će ulazak VIG-a značiti za Jahorinu, a šta za tržište osiguranja u BiH? Miroslav Miškić: VIG je najveća osiguravajuća i reosiguravajuća kuća u Srednjoj i Jugoistočnoj Evropi, s prošlogodišnjom premijom većom od 9 milijardi evra i dobiti od oko 500 miliona evra, posluje u 25 zemalja regiona, ima u vlasništvu 50 osiguravajućih društava - i sada je nama dostupno sve to iskustvo koje grupa ima.

Osim toga, Grupa uvek teži da firmu vodi domaći menadžment, a dobit reinvestira u zemlju u kojoj dobit i stvara. VIG u većini zemalja ima po nekoliko kompanija u vlasništvu, pa će možda tako biti i u BiH. Njihovim dolaskom - svi smo na dobitku.

Svet osiguranja: Prema rezultatima za osam meseci ostvarili ste premijski prihod od 15,1 milion KM, i dalje ste vodeće društvo na tržištu RS. Međutim, evidentan je pad premijskog prihoda u odnosu

62 | SVET OSIGURANJA novembar 2011

na isti period 2010. godine za 1,5 miliona KM. Koji su razlozi pada premije?

Miroslav Miškić: Znatno smo promenili strukturu premije i napustili bespredmetnu borbu oko automobilskog osiguranja. Beležimo pad u auto osiguranju, ali istovremeno i povećanu likvidnost, jer su automobilska osiguranja u dubokom

Postojeća cena osiguranja od autoodgovornosti ni blizu nije dovoljna da obezbedi bilansnu ravnotežu kod većine društava, ali izgleda da nema odlučnosti da se u opštoj eri poskupljenja i ovo stavi na dnevni red minusu. Taj pad nadoknadili smo drugim, profitabilnijim vrstama osiguranja, tako da je ukupni rezultat bolji. Pad premije zabeležen je i zato što smo lane imali jednu jednokratnu polisu za određenu investiciju u BiH, a koja se ne može obnoviti. Nadamo se da ćemo sa novom vlasničkom strukturom dobiti određeni broj poslova već u poslednjem kvartalu, kad ćemo anulirati taj minus. Pad su uslovili “fronting” poslovi, a ne redovno poslovanje.

Svet osiguranja: Da li ste do sada ostvarili prodor na tržište Federacije BiH kakav ste očekivali, s obzirom da na tom tržištu imate 2,7 miliona KM premijskog prihoda za osam meseci, i drugo ste društvo sa sedištem u RS po obimu tržišnog učešća filijale?

Miroslav Miškić: Iako je Jahorina osiguranje u početku teško prihvatano na tržištu FBiH, danas poslujemo u dvadesetak gradova i imamo više od 30 zaposlenih.

Zadovoljni smo premijskim prihodom i nadamo se da ćemo ostvariti plan od 4 miliona KM premije u ovoj godini.

Svet osiguranja: U više navrata ste javno zagovarali podizanje cene osiguranja od autoodgovornosti koja nosi najveći deo premijskog prihoda većine društava.

U poslednjem smo kvartalu 2011. godine, a od najavljenog donošenja novog i usklađenog premijskog sistema AO još ništa. Kako objasniti sporost u usklađivanju i usvajanju tako značajnog propisa za osiguravajuća društva?

Miroslav Miškić: Postojeća cena ni blizu nije dovoljna da obezbedi bilansnu ravnotežu kod većine društava, ali izgleda da nema odlučnosti da se u opštoj eri poskupljenja i ovo stavi na dnevni red.

Takav pristup i čuvanje “socijalnog mira” dovešće do još većih problema na tržištu, do nesolventnosti i nelikvidnosti mnogih društava, jer javna je tajna da je u stalnom porastu broj rezervisanih i nerešenih šteta zbog nelikvidnosti. Ostaje da institucije reše administrativno-pravne barijere kako bi se u FBiH pristupilo formiranju novog premijskog sistema, jer je u RS to odavno spremno. Nema svrhe dizati cenu u jednom entitetu, jer bi se po automatizmu premija prelila u drugi. Dakle, treba nam paralelan rad oba regulatora i državne agencije.

Svet osiguranja: Jedan od razloga nepovoljne strukture portfelja u kojem dominira osiguranje od autoodgovornosti je i činjenica da se slabo ili gotovo nikako ne prodaju imovinska osiguranja, posebno u delu osiguranja nekretnina i obradivih površina i useva. Elementarne nepogode jedna za drugom uništavaju vrednu imovinu, a situacija se ne menja. Šta se može učiniti?

Miroslav Miškić: Osiguravači bi trebalo da budu agresivniji i odlučniji u ponudi

tih drugih vrsta osiguranja - i u marketinškom smislu i u direktnom kontaktu. I vlade bi na svim nivoima trebalo da imaju budžetsku stavku za preferencijale u osiguranju kako bi ohrabrile vlasnike privatne imovine da se osiguraju kroz participaciju države, a ne da taj novac daju na saniranje šteta, jer to nije njihov posao.

Svet osiguranja: Kako komentarišete relativno skromno učešće životnih osiguranja u ukupnom portfelju?

Miroslav Miškić: Životno osiguranje je neminovnost i potreba. Evidentan je kolaps PIO/MIO sistema, koji će iz dana u dan biti sve veći i izražajniji jer nema dovoljno zaposlenih koji mogu da uplaćuju u taj fond. Zato bi mlađe generacije morale više da razmišljaju o ovoj vrsti osiguranja. Neophodna je reforma penzionog sistema, koja bi u sledećih pet ili više godina dovela do toga da procenat učešća životnih osiguranja bude veći od 30 odsto.

Svet osiguranja: Nedavno je najavljeno osnivanje prvog dobrovoljnog penzijskog fonda u Republici Srpskoj, i to u državnom vlasništvu, jer je interes za njegovo formiranje iskazalo Društvo za upravljanje Penzijskim rezervnim fondom (PREF) RS. Da li će to podstaći interesovanje za osnivanjem drugih fondova, i da li će se Jahorina osiguranje pojaviti i u tom segmentu tržišta?

Miroslav Miškić: Jahorina osiguranje imalo je aktivnosti u osnivanju privatizaciono-investicionog fonda i društva koje njime upravlja, u kojem smo i sada dominantni vlasnik. Smatram da će se osnovati jedan ili više stranih fondova tog tipa i to je dobro, jer pokreće razvoj finansijskog tržišta. No, to je složen i odgovoran posao, o kome se u našoj zemlji malo zna, tako da Jahorina osiguranje zasad verovatno neće samostalno ulaziti u osnivanje DPF-a. Ali u suvlasništvu s drugim investitorima, ako novi većinski vlasnik bude zainteresovan za to - možda.

Svet osiguranja: Kakve su ambicije i poslovni planovi Jahorina osiguranja do kraja 2011. i u sledećoj godini?

Miroslav Miškić: Naš je plan da učvrstimo lidersku poziciju na tržištu RS, da povećamo tržišno učešće u FBiH, da održimo likvidnost i isplatu šteta kao i do sada. Radimo i na razvoju novih proizvoda osiguranja, s ciljem da godinu završimo s premijom koja bi trebalo da bude bar pet odsto veća nego prošle godine, i sa profitom od bar pola miliona KM. Što se tiče 2012. godine, čekamo stav novog vlasnika, ali verujem u dalji progresivan rast i razvoj, jer prostora ima. Čeka nas veliki posao i nećemo stati.

Ermin Čengić

Neophodna je reforma penzionog sistema, koja bi u sledećih pet ili više godina dovela do toga da procenat učešća životnih osiguranja bude veći od 30 odsto SVET OSIGURANJA novembar 2011 |

63

BUSINESS STYLE

PUTOVANJA

Odmor za “desetku”

Piše: Slavko Carić, predsednik Izvršnog odbora Erste banke

Bali je jedno od najatraktivnijih indonežanskih ostrva. Sve konstante tropskog raja su tu – toplo providno more, sitan srebrnkasti pesak na plažama, korali, bujne šume, idealna klima, zabava na sve strane - bilo da tražite sitnice za kupovinu, restorane i barove na plaži, ili ste se namerili na avanturizam ili upoznavanje istorije

K

ad se i posle gotovo deset godina i desetina drugih mesta koja sam, što poslovno što privatno posetio, i dalje prisećam toliko detalja sa jednog putovanja, onda je ono bilo za čistu desetku.

Pred odlazak na put 2002, internet je uveliko vladao svetom, pa ni Bali nije bio nepoznanica. Iznenađenje, ipak, nije izostalo. Pozitivno, naravno. Pola dana u avionu Singapore Airlines-a i pola sveta daleko od Beograda dočekala nas je, za Evropljane, prava egzotika.

Bali je, kažu, jedno od najatraktivnijih indonežanskih ostrva (za ljubitelje geografije - između Jave na zapadu i Lomboka na istoku). Nema razloga da se u to sumnja. Sve konstante tropskog raja su tu – toplo providno more, sitan srebrnkasti pesak na plažama, korali, bujne šume, idealna klima, zabava na sve

64 | SVET OSIGURANJA novembar 2011

strane, bilo da tražite sitnice za kupovinu, restorane i barove na plaži, ili ste se namerili na avanturizam ili upoznavanje istorije. Savet onima koji vole da trče – džogiranje je sjajan način da se upozna ostrvo.

Naravno, teško je bilo ostati suv. Plaže Balija sjajne su za surfovanje na talasima. Možda će zvučati iznenađujuće, ali ni sam sport nije previše težak. Štaviše, već posle nekoliko dana ravnoteža na dasci postaje rutina, a jahanje talasa – uživanje. Doduše, ko ne voli talase, teško da će se okupati u mirnom moru. Mir će morati da potraži u bazenu.

Ništa manje uživanje nije bilo ni krstariti Balijem. Kad sam sa najboljim prijateljem i prijateljicom planirao put, ugovorili smo smeštaj samo za prvih pet dana.

Preostale dve nedelje rešili smo da šetamo. Naravno, jedno od najomiljenijih

svetskih letovališta obiluje “resortima”, ali da li zaista prevaliti toliki put da bi sedeli na jednoj plaži ili se opteretili zajedničkim obavezama grupe?

Dogovor koji se pokazao savršeno racionalnim. Za “single travel” put po Baliju i bogato iskustvo koje se stiče ne treba mnogo. Malo surfovanja po internetu i pogleddva po kraju gde se nalazite dovoljno je da se pronađe smeštaj za narednih nekoliko dana. Na primer mali bungalov na plaži. Na put treba ići posle Nove godine, ili tokom leta, kad su suvi meseci. U proleće i jesen su česte kiše.

Odricanje od “full” konformizma ponekad ima i svoju cenu – nisu, na primer, svi toaleti po restoranima čisti, a i obilazak pijaca, iako u početku simpatičan, može vremenom da dosadi.

A za prevoz – ko šta voli. Rent-a-car je gotovo svuda na raspolaganju. Kome

Šta je to što je nama neobično? Pre svega njihova opuštenost. Život sa mnogo manje, i mnogo drugačijeg stresa. Nismo se opirali, druženje sa njima je zarazno. Ponekad i danas nedostaje

Na put treba ići posle Nove godine, ili tokom leta, kad su suvi meseci. U proleće i jesen su česte kiše, kaže Slavko Carić (na slici desno)

su dva točka u krvi – savršeno. Motora, velikih i malih, ima za iznajmljivanje na svakom koraku. Naravno, ništa to ne bi vredelo bez puteva. Oni su, pak, kao da su ih gradili motoristi za svoju dušu. Ko želi da se vozi taksijem, ne treba da brine – iskustva iz Srbije sasvim su dovoljna za “bezbednu” vožnju.

Druženje bez stresa Za stanovnike Balija mi, sa druge strane, nismo bili egzotični. U enciklopedijama narod Balija opisuju kao indonežanske hinduse, što je, inače, manjina u toj državi. Istočnjačka filozofija začinjena je brojnim paganskim običajima.

Dobroćudni i nasmejani narod navikao je na turiste. Štaviše, dobrim delom živi od njih. Ljudi čija primanja retko prelaze dvadesetak dolara mesečno i džak riže, uglavnom se bave poljoprivredom.

Vulkansko tlo je pogodno za kafu, pirinač, pamuk i duvan. Šta je to što je nama neobično? Pre svega njihova opuštenost. Život sa mnogo manje, i mnogo drugačijeg stresa. Nismo se opirali, druženje sa njima je zarazno.

Ponekad i danas nedostaje.

Združiti se sa njima je lako. Raspoloženi su za priču, ali i za pomoć. Spremni su i da turiste, kad vide da su za to raspoloženi, povedu u obilazak. Naravno, postoje i vodiči koji se time bave. O cenama ne treba mnogo brinuti. Bali nije skupa zemlja, kad se jednom stigne do nje: sto dolara je “velika para”, a nećete ostati gladni ni ako ponesete evre. Treba, i to smo tamo naučili, uz sebe imati i razne sitnice za poklone, oni zaista znaju da im se obraduju. I još jedan savet – poslušajte turističke vodiče koji kažu da se ne treba cenjkati ako ne želite stvarno da nešto i kupite.

Potpuno je fascinantan i način na koji se zabavljaju. Muzike ima na svakom koraku. Turistima je, naravno, prilagođena i lokalna umetnost. Ali, pravo zadovoljstvo je posetiti neki od lokalnih hramova i slušati neobične “varijacije” i zvuk koji podseća na mešavinu ksilofona i orgulja.

Na put ne treba nositi ovdašnje navike u jelu i piću. Kuhinja Balija je tipično indonežanska – osnova je pirinač, naravno začinjen. Uz to se služe razna mesa – piletina i riba najviše, ponekad i svinjetina. Hrabriji bi trebalo da se sete starog putničkog saveta – “ne pitaj od čega se i kako šta kuva”. Izbirljiviji, ipak, treba da pregovaraju sa kuvarima, da ne bi dobili jelo previše neobično začinjeno. To, kao ni ostalo, nije problem, potrudiće se da vam pogode ukus, da spreme jelo baš kako vama odgovara.

Za piće je bilo lakše. Lokalno pivo (“Singa”) pokazalo se kao pun pogodak.

Sa vodom, kao što je i običaj u inostranstvu, ne treba previše rizikovati - flaširana je uvek siguran izbor.

Ko, pak, ne voli da eksperimentiše, ne treba da brine. Ima dovoljno zapadnjačke kuhinje da hrana i piće ne budu problem.

SVET OSIGURANJA novembar 2011 |

65

U ŠTA ULAŽU POZNATI Igor Blažević - Prljavi inspektor Blaža

Ulažem samo u ženu To bi svaki muškarac u Srbiji trebalo da radi, jer bi onda naše žene bile srećnije i zadovoljnije, i bilo bi manje razloga za razvod

I

gor Blažević, u domaćim medijima daleko poznatiji kao Prljavi inspektor Blaža, frontmen je beogradske rok grupe “Prljavi inspektor Blaža i kljunovi”. Najpoznatiji hitovi šaljivog benda su “Dule Savić”, “Lepa si, Pamela”, “Prljavi Hari”. Krajem devedesetih kada je postao zaštitno lice kompanije Sinalco, otvaraju mu se, kako sam navodi, vrata marketinških agencija koja do dan danas ne zatvara jer mu omogućavaju “lagodan život i mir u kući i komšiluku”. Uskoro dobija i televizijske angažmane na RTS-u u popularnom dečijem kvizu “Tajne običnih stvari” i u produkcijskoj kući Emotion u uspešnim licencnim emisijama “Hoćeš, nećeš” i “Srodne duše”. Pre tri godine počeo je da piše kolumnu o Beogradu u časopisu Singidunum weekly, a u dnevnom listu Blic piše kritike aktuelnih filmskih hitova.

U šta najradije ulažete zarađeni novac?

Ulažem samo u svoju ženu. To bi svaki muškarac u Srbiji trebalo da radi, jer bi onda naše žene bile srećnije i zadovoljnije, i bilo bi manje razloga za razvod.

Kako se isplati ta investicija?

Isplati se na sve načine. Kako god da date ženi pare, ona će znati da ih upotrebi, ili da ih potroši. Imao sam sreću da oženim ženu koja je ekonomista, tako da ume s novcem da raspolaže na pravi način.

U šta Vaša žena ulaže novac?

U sebe. Uvek je lepo obučena, našminkana, izgleda “tip- top” i vidim da drži do toga. Takođe, uspevamo da odemo na letovanje zahvaljujući njoj i da rešimo prepreke u životu poput pokvarenih kola. Svaki put je dosad imala crni fond za takve nepredviđene troškove.

66 | SVET OSIGURANJA novembar 2011

Već nekoliko godina pokušavaju da me ubede da uzmem životno osiguranje, ali nisam poklekao Osim obaveznog osiguranja za automobil, imate li još neku polisu?

Već nekoliko godina pokušavaju da me ubede da uzmem životno osiguranje, ali nisam poklekao! Sam sebi plaćam penziju jer se vodim kao nezaposlen, pa moram sam da brinem o svojoj budućnosti. Inače, kad god idem na put kupujem polisu putnog osiguranja za koju mislim da je neophodna.

Mislite da će Vam biti dovoljna ta državna penzija?

U ovoj zemlji se nikad ne zna šta je dovoljno. Valjda da čovek ima da plati struju, vodu i ostale komunalije i da može svaki dan da doručkuje, ruča i večera. Ja se

naravno nadam, kao i većina ljudi u mojim godinama, da ću u budućnosti i ja moći kao neki ljudi iz uređenih zemalja - Šveđana, Danaca, Nemaca - da putujem svuda po svetu kad odem u penziju od para koje sam uštedeo.

Koji je onda razlog što ne štedite za starost?

Većina građana kod nas je nepoverljiva zbog svega što se desilo tokom devedesetih godina prošlog veka sa starom deviznom štednjom, pa su postali sumnjičavi prema štednji u institucijama koje su se pokazale kao nesigurne. Tako i ja verovatno u podsvesti imam taj strah. Ne ulažem ni u banke, samo u ženu.