Optimist #043 (avgust 2018)

Izdvajamo Kad pokret naOsnivač i izdavač: Gej lezbejski info centar Godina osnivanja: 2011.

Glavni i odgovorni urednik: Predrag M. Azdejković Urednik UrbanLook: Srđan Šveljo Saradnici: Tamara Skrozza, Nemanja Marinović, Zoran Janković, Milan Aranđelović, Bogdan Petrović, Petar Paunović, Milica Simonovska, Jelena Ajdarević Fotografija sa naslovne strane: Promo - FX Web: www.optimist.rs E-mail: optimistmagazin@gmail.com FB Page: www.fb.me/optimist.rs Štampa: Newpress

8 60

padnu Terf-ovke i kulturelitisti

Madonna

24

Podrška:

Република Србија МИНИСТАРСТВО КУЛТУРЕ И ИНФОРМИСАЊА

Република Србија ВЛАДА Канцеларија за људска и мањинска права

Magazin možete čitati i na:

Magazin prihvata nadležnost:

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд

30

boja purpura

305 OPTIMIST : vodič kroz gej Srbiju / glavni i odgovorni urednik Predrag M. Azdejković. - God. 1, br. 1 (jun 2011)- . - [S. l.] : Regionalni info centar, 2011- (Smederevo : Newpress). - 21 cm Dvomesečno. - Naslov 1. broja: Optimizam ISSN 2217-6756 = Optimist COBISS.SR-ID 186184972

50

Gej nimfomanija

58

Bitef Svet bez ljudi

Č

OPTIMIST Skrozza na skroz

etiri godine nakon afere s čeve od stana, otključao vrata i pobegao". glumcem Goranom JevU trenutku kada je ova priča dospela u metićem, Srbija je dobila i dije, nije se znalo gde je Darko Kostić - pisalo se novi VIP slučaj u kojem da je u bekstvu. Međutim, on se 18. juna sam gej javna ličnost navo- prijavio policiji i negirao sve optužbe: "Nemam dno napastvuje malole- nikakav razlog da bežim, niti da se krijem od bilo tno lice. Ako se ta dva koga. Kada sam video na internetu da me polislučaja uporede, više je cija traži zbog navodnog zlostavljanja dečaka, nego očigledno koliko se odmah sam došao u stanicu da dam iskaz. Nije medijska scena u među- tačno da sam pokušao da silujem dečaka. On je vremenu dodatno sro- taj koji je mene proganjao i navaljivao da uđe u zala i kako je nepune četiri godine dovoljno da moj stan, koji koristim kao modni studio", navonam se ono što je nekada izgledalo nezamislivo dno je kazao Kostić, a preneo "Informer".

- sada čini skoro pa benigno. Jer, slučaj Jevtić je "Taj dečak me je kontaktirao na Fejsbuku, "mala maca" u odnosu na ono što su mediji pri- tvrdio je da je "zvezda Granda". Molio me je da redili Kostiću. mu uradim modne fotografije, ali kad je došao SLUČAJ KAO TAKAV kod mene, rekao sam mu da je mali i da ne može Modni kreator Darko Kostić osumnjičen je biti maneken, da jednostavno nije za taj posao. za navodno seksualno napastvovanje dvojice On je tad otišao, ali je nastavio da me proganja. mladića: jednog petnaestogodišnjaka, a drugog Ja mu nisam odgovarao", tvrdio je kreator, dostarog dvadesetak godina. Prijavu je najpre pod- dajući da se mladić pojavio pred njegovim vraneo mlađi dečko, koji je Kostića upoznao na tak- tima, da mu je on rekao da "briše odatle", na šta mičenju mladih talenata i koji je u njegov stan ga je ovaj "iz besa odgurnuo" i iscepao mu maotišao 14. juna 2018. da bi ga Kostić fotografisao. jicu.

"Ponudio mi je da me fotografiše za jedan U međuvremenu, protiv Darka Kostića stigle poznati modni časopis i obećao da će mi platiti su i nove optužbe: pojavio se svedok njegovog 50 evra po fotografiji. Otišao sam kod njega na navodnog Fejsbuk lova na dečake, što su mediji Novi Beograd i popili smo piće u stanu. Darko je takođe detaljno preneli. Kako se pisalo, jedan napravio par snimladić je pred svoj maka foto-apararođendan hteo da tom. U jednom se "počasti", čuo je trenutku zatražio je da kod Kostića ima od mene da se svih vrsta narkotika, Guči, krstić i najlon kesa malo razgolitim, što ali je ovaj posle "desam ja odbio", isprigustacije" droge čao je L. J, a preneli pokušao da ga nasvi ovdašnji tapastvuje. bloidi. L.J. je još Policija je ispričao da u je Konakon toga u Kostistić predložio da se ćevom telefonu skine i da legne našla poruke koje pored njega kao bi podržavaju ovakve se malo mazili". navode, pa je Tuži"Rekao je doslovno: laštvo naložilo happiše: Tamara Skrozza "'Ajde, ne foliraj se, šenje i pretres lezi sa mnom u krenjegovog stana vet." Kada sam i to tamo su, pak, proodbio, Kostić me je nađeni "tragovi uhvatio rukama za ramena i pokušao da me supstance koja podseća na kokain, koja je pospusti na ležaj. Udario sam ga pesnicom u glavu, slata na veštačenje". Treće osnovno tužilaštvo a on je jauknuo i pao. Onda sam mu uzeo klju- mu je nakon toga odredilo pritvor zbog sumnje

Slučaj Darko Kostić

4

www.optimist.rs

da je izvršio krivično delo polnog uznemiravanja, nedozvoljenih polnih radnji i omogućavanja uživanja opojnih droga, kao i opasnosti da bi mogao da utiče na potencijalne svedoke.

Sve do tog trenutka, čitava ova stvar je u medijskom smislu izgledala manje-više "normalno": kada je u krivično delo umešana neka javna ličnost, sasvim je očekivano, pa i dozvoljeno, da se u domen privatnosti uđe više nego kada su u pitanju nepoznati ljudi. Čak i "najžući" tabloidi iznosili su u tom trenutku navode i jedne i druge strane, bez posebnog akcentovanja bilo čije krivice - slučaj im je jednostavno bio zanimljiv.

Međutim, nakon privođenja, Kostić se našao u medijskom paklu. ...I SASVIM NEDOPUSTIVI DETALJI Pre svega, u medijima se pojavio snimak hapšenja Darka Kostića - on ruku vezanih na leđima, između dvojice policajaca. U pristojnim državama, s iole razvijenom medijskom kulturom, jednostavno ne postoje. Do određene mere tolerišu se ukoliko je u pitanju neko krivično delo koje je privuklo planetarnu pažnju (masovno ubistvo, serijska ubistva, pljačka globalnih razmera, itd.), ali je pravilo - i pisano, i nepisano - da se ovakvim scenama krši ljudsko pravo na pretpostavku nevinosti, pa i pravo na privatnost. Jer, čak i ukoliko sasvim nevinog čoveka vežete i stavite između dvojice policajaca, njegova navodna krivica delovaće kao nešto što se podrazumeva. Kostić, naravno, nije prvi osumnjičeni kojeg medijski privode: zahvaljujući prećutnoj ili čak namenski organizovanoj dozvoli policije, mnoga su privođenja postala pravi medijski hepeninzi.

Ovaj put, međutim, izgled osumnjičenog i njegovo ponašanje opisivani su i analizirani kao verovatno nikada do sada. Na sajtu lista "Alo" navodi se, recimo, da je Kostić "izbegavao da brojne novinare i fotografe pogleda u oči". Pa? Ako je to važan podatak, zašto umesto suda ne bismo imali novinsku delegaciju, pa bi stepen krivice bio proporcionalan minutaži gledanja u oči predstavnicima "sedme sile"? Ako je nevažan, zašto bi uopšte bio naveden? A konačno, ko je taj ko će proceniti da li je osumnjičeni pognuo glavu i spustio pogled od stida, ili zbog prejake svetlosti, ili jednostavno zbog zgađenosti? Medijima to nije bitno. Suptilna poruka, ona između redova, bila je potpuno jasna: nećemo

>> Vodič kroz gej Srbiju

5

OPTIMIST Skrozza na skroz

napisati "kriv je", ali ćemo svakako konstatovati da nije smeo da nas pogleda u oči. Što se, jel'te, svede na isto.

Osim na prvom, Kostić je pao i na svim ostalim medijskim testovima morala. "Imao je kapuljaču na glavi kada je izašao iz policijskog automobila. Sve vreme je hodao spuštene glave, neraspoložen, očigledno lošeg psihičkog stanja", navode tabloidi. Koji su sada, dakle, naprasno postali psihijatri, psiholozi, FBI profajleri i stručnjaci za govor tela. Sve, naravno, s ciljem da osumnjičenog prikažu kao nesumnjivog krivca.

No, vrhunac tek sledi. "Oko vrata mu je visio drveni krst, koji je izbacio u prvi plan, dajući do znanja da je vernik. Lančić je visio preko "Guči" firmiranog duska sa poznatim printom "Angry cat". Preko duksa je imao kožnu jaknu, a na nogama patike bez pertli", kaže se u modnom prikazu hapšenja. Iako je sve ovo sigurno zanimljivo prosečnim medijskim konzumentima, postavlja se više pitanja.

Zašto Kostić ne bi smeo da nosi drveni krstić

6

www.optimist.rs

i tako, kao i hiljade drugih ljudi, ne da "do znanja da je vernik"? Koliko god diskutabilno bilo isticanje svog verskog opredeljenja na taj način, on na to jednostavno ima pravo, može mu se, čak i u situaciji kada je osumnjičen za seksualno napastvovanje. Zašto bi mediji to isticali? Jedini mogući razlog je da se podcrta kako je Kostić pored svega ostalog - još i licemer koji, eto, ističe da je vernik, a ponaša se suprotno hrišćanskim načelima.

U tom slučaju, međutim, nije jasno zašto tabloidi nisu tako analitični i kada izveštavaju o čelnicima Srpske pravoslavne crkve, recimo.

Zašto, na primer, ne bi pisali: "Iako je hrišćanstvo bazirano na čovekoljublju, najviši crkveni velikodostojnici propagiraju mržnju prema svemu što je "drugačije", pa sa ogromnim pozlaćenim krstom oko vrata tvrde da je homoseksualnost bolest". Ili, "iako hrišćanstvo propoveda skromnost, mitropolit XY vozi se u najnovijem modelu audija i pritom nosi krst na debelom zlatnom lancu".

NAJLON KESA I DRUGARSTVO U nedostatku konkretnih dokaza protiv Kostića, a opet u želji da ga unapred osude, mediji nisu prezali ni od još suptilnijih poruka.

Kao da snimak načinjen tokom hapšenja i naknadna stilska analiza nisu bile dovoljne - tabloidi su se pozabavili jednom kesom. Policajac koji je sprovodio Kostića, u ruci je nosi providnu najlon kesu, pretpostavilo se u vlasništvu osumnjičenog, pa su je mediji zumirali i detaljno izlistali njen sadržaj. Tome je, zapravo, posvećen čitav jedan antrfile! Tako se saznalo da koju vrstu čokolade jede osumnjičeni, da li puši duvan ili cigarete i tome slično. Čemu sve to? Šta to pokazuje? Da li je cilj bio samo i jedino da se osoba vezanih ruku, osumnjičena za seksualno napastvovanje, prikaže kao običan, jadni čovek? Ili čak ne ni to, već se jednom zahuktala kanibalska mašinerija nije mogla zaustaviti pred nečim tako sočnim, kao što je kesa (?!).

Mnogo maligniji bio je izveštaj iz zatvora, objavljen na portalu "Kurira", a baziran u potpunosti na neimenovanim izvorima. Čitaoci su 29. jula imali priliku da se već u naslovu obaveste kako se Kostić u zatvoru druži sa transvestitom Goranom Abdulovim, koji je nedavno osumnjičen za ubistvo svog ljubavnika. "Njih dvojica nisu cimeri i ne dele ćeliju, ali navodno su se u nekoliko navrata našli zajedno u šetnji. Navodno, kreator je jednom prilikom primetio Abdulova i učinilo mu se da je on neraspoložen, pa mu je prijateljski prišao da se upozna s njim.

Nakon upoznavanja, počeli su da razgovaraju, a dotakli su se raznih tema", navodi izvor "Kurira".

U tekstu se još kaže da je Abdulov Kostiću rekao da je veliki fan Jelene Karleuše (a Kostić joj je bio venčani kum), kao i da mu se požalio da u zatvoru ne dobija hormonsku terapiju koju je ranije započeo u proceduri za promenu pola.

Opet se ovde suočavamo s pitanjem čemu sve to, tim pre što slične pritvorske crtice skoro da nikada ne dobijamo - izuzetak su bili izveštaji iz pritvora Haškog tribunala, i slučajevi u kojima se neke surove ubice "druže" s isto toliko surovim ubicama. U ovom slučaju, međutim, reč je o nespojivim krivičnim delima - izuzev činjenice da se, u homofobnom i krajnje diskriminatorskom okruženju, Kostić i Abdulov percipiraju kao podjednako "bolesni" i "poremećeni".

Kad se sve sabere i oduzme, dobili smo slučaj u kojem se sumnja na seksualno napastvo-

FACEBOOK STATUS DARKA KOSTIĆA Posle najtežeg perioda u svom životu i preživljenog medijskog linča želeo bih da se zahvalim na bezrezervnoj podršci svojim prijateljima ì klijentima, koji su kao i moja porodica bili izloženi orkestriranom uništavanju imena i brenda Darko Kostić od strane petparačkih novina i neistinitih tekstova!Jedino SILOVANJE i ZLOSTAVLJENJE i to medijsko sam proživeo JA (pošto pravno za SILOVANJE nikad i nisam bio optužen)nikada u životu nikoga nisam maltretirao, ponižavao niti doveo u neprijatnu situaciju! Pravda je spora ali dostižna!

Veliku zahvalnost dugujem svojim advokatima Jovani Ralević i Dimitriju Iliću u prvoj pobedi na putu ka istini! Svi dosadašnji monstruozni tekstvi i laži koje su mene stavljali na stub srama, ugrožavali moju bezbednost i imali za cilj da uruše moj ugled i karijeru su sankcionisani sa preko 20 podnetih tužbi! Svaka dalja neistina i optuzba će biti isto tako tretirana! Moju blistavu karijeru i život ne mogu unistiti lažne i bezdokazne optužbe kako na sudu tako i u životu!

Darko Kostić

vanje i nekoliko drugih krivičnih dela, ali pre svega - javnu ličnost koja je unapred osuđena, unapred osramoćena, unapred degradirana, suptilno označena kao poremećena.

Darko Kostić je kriv ili nije kriv za delo koje mu se stavlja na teret, napastvovao je ili nije napastvovao 15-ogodišnjeg mladića, nudio je mla dićima drogu preko Fejsbuka ili je nije nudio. Ako se utvrdi da je kriv, pretpostavka je da će mu biti određena zatvorska kazna i da će je on odslužiti. Mediji će to moći da analiziraju sa svih strana, aspekata i pozicija. Do tada, Darko Kostić ima osnovno ljudsko pravo na pretpostavku nevinosti, osnovno ljudsko pravo da oko vrata nosi šta hoće i da bira koga će i kada da pogleda u oči, i da u kesama nosi šta mu je volja.

Bez obzira na ljudoždere u obliku medija, koji svojim sadržajem hrane krvi uvek žednu publiku, spremnu da u slast proguta sve što im ovi ponude.

Vodič kroz gej Srbiju

7

I

OPTIMIST Osmatračnica

nkluzija je reč 21. veka. Bez obzira da li se stima zajednice kao takve jer nju čine pojedinci borite za prava dece sa teškoćama u raz- sa različitim iskustvima, vrednostima i opredevoju, socijalno depreviranih društvenih ljenjima i kao takvi nikada neće biti homogena slojeva, žena ili LGBT zajednice, težite toj grupa, niti se to očekuje. Ovde ću se baviti zanekoj „inkluziji“, uključivanju u sistem, jednicom u užem smislu, aktivistima i aktivistkiuključivanju u društvo, jednakosti, tole- njama koji zastupaju na početku teksta ranciji (ma koliko ta reč užasno zvučala) i pomenute ideje, te je apsolutno nedopustivo da na kraju, u jednoj jedinoj reči sažeto – unutar pokreta postoje bilo kakve ekskluzivne prihvatanju. Sve manjinske grupe teže da struje koje isključuju bilo kog člana zajednice, budu prihvaćene od strane opšte popu- po bilo kom osnovu. Nažalost, ovo nije slučaj. lacije i uživaju sva svoja prava. Pošteno.

Feminizam ima mnogo talasa i struja, te i Nego, da zagrebemo malo ispod površine i da same feministkinje ne dele potpuno iste stavove vidimo koliko su svi ovi pokreti zapravo inkluzi- i vrednosti. Ne volim korišćenje termina „pravi vni pre svega na primeru feminističkog i LGBT feminizam“ jer je sam po sebi elitistički s obzipokreta. rom na to da pravu distinkciju između osoba Pre nekoliko godina, još na fakultetu, pisao vrednih zastupanja feminističkog učenja i onih sam dva rada na ovu temu. U oba slučaja kori- nedostojnih izroda. Tako smo od pojedinih fešćen je metod pojedinačnog slučaja, s obzirom minističkih struja imali prilike da čujemo kako lina to da nije bilo i još uvek nema istraživanja na beralne feministkinje nisu prave feministkinje, ovog tipa kod nas. Bavljenje sopstvenim dvori- ili kako heteroseksualne žene ne mogu biti štem nikada nije bilo previše popularno. Zaklju- prave feministkinje jer su „zavisne seksualno od čak jednog istraživanja je bio taj da je s jedne muškaraca“ ili kako prava feministkinja mora biti strane LG zajednica veganka jer se u suprilično transfobiprotnom odnosi čna, dok je sa druge prema životinji strane trans zajedonako kako se munica takođe homoodnosi Kada pokret napadnu TERF-ovke i kulturelitisti škarac fobična.

Drugo prema ženi. Jedna istraživanje je pokafeministkinja je zalo da uslovno remeni lično objasnila čeno „feminizirani“ kako ne mogu da homoseksualci trpe govorim o lešinarediskriminaciju ununju žrtava porodičtar gej zajednice na nog nasilja od osnovu ovih karakstrane medija jer teristika. „Strejt luk jedem leševe. batice“ usvojile su Druga me je optupiše: Nemanja Marinović vrednosti dominažila za „mensplejntne heteropatrijarning“ jer sam halne kulture i ove govorio o tome da matrice se prenose pojedini stavovi i na istopolne odovog tipa zapravo nose. Slične nalaze dobila su pojedina strana nisu feministički jer feminizam može biti svašta, istraživanja koja su pokazala da partneri unutar ali nikada ekskluzivan. Kako ja to pobogu priistopolnih porodica pokazuju određeni stepen čam o feminizmu a imam pišu?! Ah, taj „menusvajanja tradicionalnih muških i ženskih uloga splejning“, vrlo operativan i značajan pojam u u domaćinstvu, mada u manjem procentu nego svojoj osnovi, a tako prečesto eksploatisan u kada su u pitanju heteroseksualne porodice. svrhu oduzimanja prava na mišljenje na osnovu Ovo se temelji na konceptu roda i bilo bi pred- pola. Otprilike slično kao kad nemaš argument met duže teorijske rasprave kojoj ovde nije protiv nekih konzervativnih stavova, pa im mesto jer cilj ovog teksta nije da se bavi vredno- odmah nalepiš etiketu „fašizam“ da tako diskre-

Ekskluzivno inkluzivni

8

www.optimist.rs

Poruke mržnje na Paradi ponosa u Londonu 2018.

dituješ sagovornika. Opresovani lako mogu postati opresori i to nije ništa novo, ali kada je feminizam u pitanju sa pojavom tzv. TERF aktivistkinja stvar je otišla predaleko. TERF dolazi od „Trans-Exclusionary Radical Feminist“ i označava aktivistkinje koje otvoreno isključuju iz feminističkog pokreta trans žene jer one zapravo „nisu žene“. Ove aktivistkinje su malobrojne, ali izuzetno glasne. Nedavno su demonstrativno napustile promociju jedne knjige jer je reč uzela trans aktivistkinja koja je iznela svoje iskustvo.

Udruženje „Da se zna“ izdalo je saopštenje u kome je osudilo ovaj slučaj: „Najoštrije osuđujemo patrijarhalni narativ i rodni esencijalizam koji dodatno slabi LGBT+ pokret i perpetuira diskriminaciju trans žena od strane ’nešto brojnije’ manjine unutar LGBT+ spektra“, navodi se u saopštenju. Udruženje je takođe navelo da isključivanje trans žena od strane aktivistkinja vidi kao saučesništvo u opresiji nad njima. U potpunosti se slažem. Ovo su izolovani slučajevi, ali izuzetno vidljivi i šalju poruku trans ženama da nisu dobrodošle na feminističkim skupovima, kao i da su manje vredne jer imaju muško telesno iskustvo. Ne znam nijednu feminističku organizaciju koja ove stavove otvoreno zastupa, tako da smatram važnim da se svaka aktivna fe-

ministička organizacija jasno ogradi od ovih stavova i da se skrivanjem iza terminologije „TERF aktivistkinje“ i „TERF pokret“ ovim pojedinkama ne daje legitimitet i ne dovodi javnost u zabludu kada je njihova brojnost u pitanju.

Organizacija „Da se zna“ nedavno je postala meta još jedne grupe elitista ponovo na osnovu inkluzivnih vrednosti koje propagiraju. Naime, nakon što su objavili da je lezbejski par Jovana i Sanja, učesnice rijaliti programa „Zadruga“ posetio organizaciju i da su razgovarali na temu autovanja na televiziji i izazovima koje ono nosi, kao i njihovom snažnijem angažmanu u borbi za LGBT+ prava, desio im se napad na društvenim mrežama od strane onih koji smatraju da organizacija saradnjom sa njih dve promoviše „pogrešne vrednosti“. Ovaj kulturelitistički stav baziran je vrednosnom uverenju da su učesnici rijaliti programa dekadentne figure koje treba isključiti iz LGBT pokreta jer šalju lošu sliku u javnosti.

Nešto slično se dogodilo i organizaciji „Centar za marginu“ prošlog decembra koja je na tribini „Seks rad i mediji: zašto (ne)danas?“ u okviru Merlinka festivala ugostila Tanju Vojtehovski.

Zbog njenih nekadašnjih angažmana pojedini aktivisti i aktivistkinje smatrali su da nije dostojna da učestvuje na toj tribini, iako je jedina novinaVodič kroz gej Srbiju

9

>>

T OPTIMIST Mediji

rka koja je na televiziji još 1995. godine pokrenula ovu temu razgovarajući u emisiji upravo sa Merlinkom i Sanelom, transseksualnim radnicama.

Danas Sanju i Jovanu treba isključiti iz pokreta, kao prvi i jedini javno autovani lezbejski par prisutan konstantno u medijima, samo zato što su popularnost stekle u rijalitiju koji se nekome ne dopada. Sanja i Jovana jesu deo zajednice, a to što je nekome „kič“ medijska sfera u kojoj se one nalaze ne može biti opravdanje za njihovo isključivanje. Meni je jako žao, gospodo elitisti, što pripadnici intelektualne i kulturne elite ne žele da se javno autuju, niti da zagovaraju LGBT prava, pa ova priča u medije dospe samo zahvaljujući pop kulturi, pevačicama i rijaliti zvezdama. Neko bi rekao da zajednica trenutno „bolje nema“, ali zapravo – bolje i ne postoji. Njih dve su jednako dobre kao bilo koji sportista, književnik ili slikar, a u izvesnoj meri i značajnije jer će se njihova reč dalje čuti. Kao što Karleušina kolumna iz te čuvene 2010. godine još uvek odjekuje. Sanja i Jovana su normalizovale istopolnu vezu u najgledanijem rijaliti programu svih vremena, na mala vrata je uvele u gotovo sve domove u Srbiji i samim tim ne samo da nisu zaslužile da budu isključene iz pokreta, već zaslužuju ogromnu zahvalnost jer su uradile više nego mnogi „moralno i kulturno podobni“. I zato im hvala, a udruženju „Da se zna“ jedno bravo zato što za njih u radu sa LGBT+ zajednicom ne postoji „ali“. I to je stav koji je danas očigledno postalo teško zastupati.

10

www.optimist.rs

randža-ubica pokušao da se zadavi gaćama, samo je jedan u nizu grozomornih naslova nastalih nakon što je trans žena Jovan na smrt izbola svog dečka Marka Radovića. Taj tragičan slučaj je još jednom pokazao transfobiju srpskih tabloida, koji se radi čitanosti nisu libili da prekrše ne samo etičke standarde profesije, nego i elementarnu ljudskost.

Kada se nesrećni slučaj desio prve vesti su bile da ga je počinila nepoznata osoba. Potom se saznalo da je u pitanju Goran Abdulov, a ubrzo su tabloidi počeli da ga nazivaju i transicom Jovanicom.

Kako novinarima nije bilo jasno ko je zaista Goran, nego su sami donosili zaključke, uneli su potpunu zabunu kod čitalaca, što je nedopustivo. No, to je bio najmanji problem u ovom slučaju. Na početku je Goran prozvan transvestitom i tako će ostati do kraja, iako se ispostavilo da to nije tačno.

Naslov s početka ovog teksta nalazio se kao udarna priča na naslovnoj strani „Kurira“, a ništa manje grozomorne napise nisu imali „Alo“, „Srpski telegraf“, kao i portal tog tabloida „Republika“. S pažnjom su ovaj slučaj pratili i „Blic“, „Telegraf“, „Informer“, kao i „Večernje novosti“, ali oni su se bar uzdržavali od pogrdnih termina. No, svi zajedno su pokazali da srpskim medijima fali ozbiljna edukacija u polju LGBT terminologije.

NOVINARI NE ZNAJU TERMINOLOGIJU Samo dva dana pošto se zločin desio mediji su imali ispovest majke Gorana Abdulova i već iz nje smo jasno mogli da shvatimo da se radio o trans ženi, koja je u tranziciji, odnosno na putu prilagođavanja pola. „Kada je pre sedam godina preminuo moj suprug, njegov otac, Goran mi je priznao da želi da promeni pol. Podržala sam ga u tome, jer nisam više mogla da gledam kako mi dete pati i muči se“, rekla je Goranova majka Dragica Radivojević za „Novosti“.

Već tu je bilo jasno da se radi o trans ženi i u skladu s tim u nastavku teksta ćemo se koristiti isključivo njenim ženskim imenom, Jovana, jer to je jedino prihvatljivo. To nije učinio nijedan mediji, pa ni same „Novosti“.

„Pre oko osam meseci Goran je počeo da toga što je u trenutku ubistva Jovana bila u muprima terapiju, odnosno ženske hormone. škoj odeći, mediji su u početku imali opravdanje Uskoro je trebalo da promeni pol i postane Jo- da se služe ovim nazivom, misleći da je u pitanju vana“, navodi se u rečenici napisanoj odmah Goran, koji je povremeno oblačio žensku gardenakon Dragičine izjave, koja jasno pocrtava da robu. Bilo bi mnogo prihvatljivije da su stavili je Jovana u tranziciji. krovni pojam - trans* - dok ne utvrde o čemu se Razumljivo je da novinari nisu dovoljno sen- radi, ali pošto je nakon majčine ispovesti bilo zibilisani, pa da ne znaju da je „promena pola“ jasno da se radi o trans ženi, potpuno je nejasno pojam koji je postao zašto su se svi do neprihvatljiv, jer se jednog držali pojma njime koriste čak i letransvestit?

TRANSFOBIJA ILI kari koji vrše prilagoPUKA SENZACIJA đavanje pola. No, Tabloid-ubica pokosio trans* zajednicu Međutim, nije sasvim je nejasno terminologija ovde kako nisu imali ponajveći problem, ona trebu da na Guglu je samo vrh ledenog istraže značenje pojbrega. Mnogo opamova? sniji jeste isticanje da Transvestit prema piše: Petar Paunović je ubistvo počinila definiciji ne želi da trans* osoba, kao da vrši hirurške intervenje to razlog zločina. ciju prilagođavanja Kako je Tamara pola, nije čak ni spreSkrozza objasnila u man da bude konstantno u jednoj rodnoj ulozi, on samo oblači tekstu „Gej banda i strejt mediji“ (Optimist, odeću suprotnog pola i to povremeno. Zbog broj 34), kada je komentarisala Kurirovo pisa-

Medijski zločin

Vodič kroz gej Srbiju

11

>>

OPTIMIST mediji

nje o „gej bandi“, niko se ne okuplja u bandu na osnovu seksualnosti, nego na osnovu posla. Tako niko ne počini ubistvo zato što je muškarac, žena ili trans*.

Dovoljno ilustrativno je to što u medijima nikada nećete videti naslov „Heteroseksualani muškarac ubio svoju ženu“, jer ženu je ubio suprug, dakle važan nam je njihov odnos, a ne pol i seksualnost. Međutim, kada je trans* osoba u pitanju ta činjenica se uzima kao ime i prezime, a verujem da to mediji čine senzacije i čitanosti radi, nesvesni da time nanose štetu najugroženijem delu LGBTIQ zajednice. Međutim, ako su bili nesvesni, saopštenje koje su organizacije „Gayten-LGBT“ i „Da se zna“ poslale moglo je da ih osvesti. „Ne želeći da umanjimo tragičnost ovog čina, napominjemo da isticanje ličnog svojstva osumnjičenih lica i žrtava predstavlja čin neprofesionalnog i diskriminatornog izveštavanja. Tekstovi koji ističu lično svojstvo mogu podsticati i jačati predrasude, stereotipe i mržnju prema populaciji koja je već višestruko marginalizovana u društvu“, navedeno je u saopštenju.

12

www.optimist.rs

Čini se da su mediji u borbi za klikove zaboravili na jednu od svojih osnovnih borbi, a to je borba za ljudska prava.

Jasno je da mediji asocijativnošću privlače publiku, pa je tako „transvestit-ubica“ postala ikonična složenica za ovaj slučaj, na osnovu koje čitaoci odmah povežu o čemu se radi. Međutim, novinar ne sme da naruši tačnost informacije ni po koju cenu. Njegov tekst i naslov moraju da budu prvo tačni, a potom sažeti i zanimljivi.

Bitno je naglasiti da svojim pisanjem mediji nisu ugrozili samo trans* zajednicu i Jovanu, nego i nesrećno stradalog Marka, koga su javno autovali sa sve slikom. Ista situacija je bila i s „gej bandom“ i tada je Skrozza jasno ukazala: „Činjenica da su ovi momci označeni kao gejevi mnogostruko je problematična. Postoji mogućnost da nisu gejevi, pa se ovakav članak može smatrati grubim atakom na intimu, neistinom koja može da utiče na njihove dalje odnose s okolinom. S druge strane, ukoliko jesu gej – greh 'Kurira' još je veći. Možda se nisu autovali, možda ne žele da se autuju? I šta ćemo sad?“ Očigledno novinari nisu postavili sebi to pitanje, smatrajući valjda, poput šefa poslaničke grupe Srpske napredne stranke Aleksandra Martinovića, da mrtvi nemaju nikakva prava? Možda deluje kao izlišno pisati o pravu na dostojanstvo u kontekstu srpski tabloida, ali ga je važno pomenuti.

Neki mediji su prenosili i ispovesti Markovih drugara, koji su objašnjavali kako on nije znao da je Jovana bila trans* žena. Nizale su se tu pikanterije, a mediji su bez ikakvog odnosa prema privatnosti i pijetetu prema žrtvama to prenosili.

Toliko su daleko otišli da se Markova porodica obratila javnosti saopštenjem. „U ovakvim trenucima, kada je čoveku najviše potrebna utešna reč i barem malo poštovanja, kako bi se suočio sa ovom neopisivom tragedijom koja ga je zadesila svašta smo mogli da očekujemo, ali nikako da ćemo morati da se obraćamo javnosti ovim putem... Marko je ubijen jednom, tog kobnog dana, da bi zatim počeli da ga ubijaju određeni mediji prenoseći laži i neistine“, navela je porodica.

Nažalost ni apel porodice nije bio dovoljan da bi se prestalo s komadanjem ljudske žrtve, a s Markom su očigledno, baš kao i sa svakom žrtvom, u grob otišle novinarska etika dostojanstvo, ljudskost i obraz.

N OPTIMIST Intervju

Ne znam kako bih najbolje opisao Borisa Trivana. Možda kao, visokog, mladog, lepog, zgodnog, talentovanog, duhovitog (plaćena reklama) ili kao dođoša iz Zrenjanina koji je došao u Beograd da poštenim starosedeocima otima posao, maltretira i ismejava najveću gej i modnu ikonu svih vremena Jelenu Karleušu, udvojenu ličnost sa alter egom Pokojna Mileva, sijamskog blizanca Tatjane Vojtehovski ili jednostavno kao glavnog i odgovornog urednika portala NOIZZ. Kako je biti urednik Noizza? Da li je teško praviti toliko buke?

Koliko te zabrinjava trenutna politička situaZabavno kad radimo na novim projektima, pocija u Srbiji? nekad naporno jer sam novinarima dao previše slobode i imaju jednako pravo glasa kao i ja, pa Znate, ako začepite ventil na ekspres loncu i se nekad preganjamo oko stavova. Evo, na pri- na sve to još konstantno pojačavate vatru, taj mer kad vide ovaj intervju, razapeće me jer je lonac će na kraju neminovno eksplodirati. To jedna od prvih izmena koje sam uneo u tada- je Srbija trenutno. Tako da me trenutna politišnju redakciju – zabrana intervjua mejlom. Ha čka situacija uopšte ne zabrinjava. Ono što me ha! A buku nije teško praviti, štaviše, buku je naj- prestravljuje jeste što nema alternative. Odnolakše praviti, pitanje je samo da li pravite buku sno, ono što nam se nudi kao alternativa je toliko poražavajuće na civilizacijskom nivou da oko pravih stvari i pravih vrednosti.

Da li bi mogli da opišemo Noizz kao opozi- ubija i poslednji atom želje ljudi da se bore protiv svega što im šteti. Ne razumem kako cioni medij?

U vremenu kada su domaći mediji mahom ili u opozicija ne shvata da su prošla vremena kad službi vlasti ili pod cenzurom ili im je uređivačka su mogli da zasnivaju svoju kampanju po prinpolitika ekonomski ucenjena, siguran sam da će cipu – glasajte za manje zlo.

Noizz često podržava aktivnosti LGBT posvaki medij koji uprkos svemu i dalje daje prokreta. Kako vidiš trenutnu situacija u LGBT stora „nepopularnim“ temama i sagovornicima pokretu u Srbiji? biti okvalifikovan Da li imaš neki kao opozicioni. savet?

Međutim to jedNOIZZ podržava nostavno ne odborbu za ljudska govara istini, jer Važno je praviti buku oko pravi stvari prava svakog pomi ćemo uvek krijedinca. Vreme je tikovati ono što da LGBT prava ne valja. Ako počnemo naziikada ode ovaj, vivati ljudskim jer dećete da ćemo ona upravo to i kritikovati i te koji Razgovarao: Predrag Azdejković jesu; niko tu ne dođu. I one posle traži ništa više njih.

Zauvek nego što ostali ćemo kritikovati imaju. loše stvari.

Boris Trivan

Vodič kroz gej Srbiju

13

>>

OPTIMIST Intervju

Situacija u LGBT pokretu je očajna kao i uvek, sto puta sam pričao o tome da međusobna lična razmimoilaženja daleko prevazilaze profesionalne ciljeve koje bi trebalo da imaju i apsolutno nanose više štete nego koristi samoj zajednici.

Ako ovome dodamo i materijalnu korist koju pojedinci u većini pokreta pokušavaju da pribave za sebe, onda taj očaj poprima još jednu, dublju dimenziju.

Jedini savet koji imam je – saberite se, prevaziđite svoje prizemne nagone da se svađate sa svima i počnite da se bavite suštinskim problemima unutar zajednice. Ovo što se sada radi me podseća na insistiranje na rodno osetljivom jeziku, kao da je prebijenoj ženi važno da li je oslovljavamo sa „psiholog“ ili „psihološkinja“.

Dakle, manite se prava na papiru, nego da vidimo kako da neki klinac sa drugačijom frizurom ne dobije šipku u glavu na velikom odmoru.

Tražimo ista prava kao i svi ostali tako što insistiramo na različitostima umesto na „istostima“.

Ljudi treba da traže ista prava jer svi jesmo isti.

Karleuša je jednom napisala: „Ne sudite o homoseksualcima na osnovu raznoraznih Vidića, Trivuna, Azdejkovića. Njih se normalni pripadnici LGBT zajednice groze.“ I ranije si bio na meti napada JK, ali su LGBT organizacije odlučile da se ne zameraju kumi Prajda. Kako to objašnjavaš?

Ah, Karleuša. Ha ha! Svojevremeno su mi u „off the record“ razgovoru rekli da ne mogu da je

14

www.optimist.rs

okrivljuju za širenje mržnje jer je tada dobila i nagradu za borbu za LGBT prava. Ona je uvek argumente neistomišljenika pokušavala da diskredituje time što ih je javno „autovala“, neretko i kad ljudi zaista nisu pripadnici LGBT populacije.

No, nije ona tu problem, svako se ponaša u koordinatama svog sistema vrednosti i u granicama svojih ljudskih mogućnosti. Ono što je zaista loše jeste kada organizacije koje se šatro bore za prava LGBT populacije ne odreaguju u ovakvim situacijama. Takvih situacija je bilo milion, i ne samo kada je gospođa Tošić u pitanju, a reakcija „resornog“ NGO sektora je uvek izostala. Nikada nijedna organizacija nije odreagovala. Nijedna.

Naravno, kad Palma paušalno pljune po pederima, to se odmah ide na sud, ali kad pevačica imenom i prezimenom etiketira nekoga i to u dominantno homofobnom društvu, onda to nije interesantno. Ja mogu da izvučem samo zaključak da su sve organizacije onda politički motivisane, a da kada je neko realno ugrožen, to nije važno dokle god se takva situacije ne može ili unovčiti ili kasnije iskoristiti za neko sitno, dućandžijsko potkusurivanje. I ovde najmanje mislim na sebe i gore pomenute ljude, mi smo svi relativno zaštićeni jer živimo u Beogradu i manje više se krećemo po principu „od kola do stola, od stola do kola“. Šta ćemo kada neko javno etiketira nekog klinca koji živi u manjoj sredini sa još manje razumevanja? Šta ćemo kad on popije

onu šipku o glavu na velikom odmoru? Jel’ nam to okej samo zato što Palma nije upro prst u njega?

Bio si u žiriju nagrade Duga koji si napustio u znak protesta, jer je umesto Heleni Vuković dodeljena Jadranki Joksimović. Sa ovom vremenskom distancom da li smatraš da je Jadranka Joksimović ipak zaslužila tu nagradu?

Nisam ja napustio žiri jer nagradu nije dobila Helena, već sam napustio jer su mahinacijama pokušali da izmene rezultat glasanja žirija. Kao član žirija, imaš pravo da glasaš za onoga za kog misliš da je zaslužio da dobije nagradu i to je to, ako te preglasaju, nema ljutiš. Međutim, u ovom slučaju, na moje zadovoljstvo, Helena je dobila triput više glasova od drugoplasirane. I eto, obrni okreni, odakle god da krenemo ovu priču, stignemo do dućandžijskog potkusurivanja sa političarima. Sa ovom vremenskom distancom, uzimajući u obzir jezivi fejl Jadranke Joksimović u slučaju „Popović vs. Gej slikovnica“, mislim da je svima jasno u koliko pogrešne ruke je ta nagrada otišla. No, izgleda da je to trend kod nas da se nagrade za borbu za LGBT prava dodeljuju prikrivenim homofobima. Predlažem da je sledeće godine dodele Čedi Jovanoviću. Šta se desilo sa Pokojnom Milevom i koja viša sila joj je zabranila da se oglašava na Twitteru?

Nije joj niko zabranio, jednostavno je meni dosadilo. Mislim da sam Milevu poslao na zasluženi „večni“ odmor u pravom trenutku, kada je ona bila na vrhuncu slave, a ja na izmaku snage. Ha ha. Šalu na stranu, nikad nisam u životu radio nešto što mi se nije radilo, bez obzira koja je cena bila za to. Kad više nisam imao novih ideja za Milevu, stao sam. Mislim da je to ono gde greše današnji influenseri jer kad im ponestane novih ideja, oni počnu da siluju sa starim, a ljudi to jednostavno ne vole. Ako izuzmemo doskočice estradi, Mileva je svojevremeno doprinela mnogim ozbiljnijim stvarima u Srbiji. A i slatka je bila nekako. Ha ha.

Da li možemo da očekujemo da će se vratiti i ponovo zabavljati svoje mačkice?

Nikada.

Da li se plašiš da će uskoro kada neko otkuca Boris Trivan na guglu da izađe poruka did you mean Tatjana Vojtehovski?

Dobro je samo dok ne izlazi Jelena Trivan. Šta možemo novo da očekujemo na Noizzu u narednom periodu?

Imamo nekoliko projekata u naredna dva kvartala. Nastavljamo i ove godine sa NOIZZ Fashion Awards u okviru Beogradske nedelje mode, planiramo neke panele o položaju LGBT osoba i pripremamo dva veća projekta o kojima ćemo pričati kada se realizuju, da ne bih zvučao kao predsednik. Ha ha!

Vodič kroz gej Srbiju

15

D OPTIMIST Intervju

a li bi bila velika greška ako bih rekao da je većina gej muškaraca i strejt žena ljubomorno da Gocu Tržan? Zato što je zgodna, seksi, talentovana, uspešna i ima muža koga svako može da poželi. Goce Tržan se sećamo još iz doba Tap011 kada je bila mače koje pere gaće i drži pekaru, ali se u međuvremenu emancipovala, ima uspešnu solo karijeru i izbegava peciva, jer vodi računa o izgledu. Nedavno je objavila spot sa Boškom Jakovljevićem za pesmu „Folija“ i uprkos obavezama uspela je da odvoji malo vremena za moja pitanja.

Kako je bilo snimati pesmu „Folija“ i spot?

Bilo je zabavno jer je ekipa bila sjajna. Baš smo sve uradili lako i uz osmeh.

Kako ti se sviđa Boško Jakovljević kao modni dizajner?

On mi se sviđa u svakom smislu. Pre svega kao čovek, divan je prijatelj, odan i požrtvovan. Mnogo ga volimo. A kao dizajner je neverovatan, mislim da je baš teško raditi za muškarce, ali njegova odela su moderna, sjajno krojena i uvek kvalitetna. On je pre svega moj veliki prijatelj.

Nezaobilazna su pitanja o tvom mlađem i zgodnom mužu. Do kada će biti čudno da žena ima mlađeg muža?

A nemam pojma više, stvarno!

Već mi je dosadilo da bilo kome bilo šta objašnjavam! Strašno sam nemoralna i srećna! Ura! Ako te mediji ne ispituju o sadašnjem, onda te pitaju o bivšem mužu. Koliko te to smara?

Veruj mi da me više ni mediji ne smaraju sa pitanjem o Marinkoviću, jer je čak i njima sve jasno.

Veruj mi da je to pitanje na koje više ni nemam odgovor, jer je taj čovek daleko iza nas. Nemamo nikakvih dodirnih tačaka.

16

www.optimist.rs

Lažeš ti k’o i ja, da si dobro , to je folija , koja puca, jer izdaju nas srca!

Kako bi opisala situaciju na srpskoj muzičkoj sceni?

Iskreno ni ne analiziram je previše. To je moje radno mesto i ne želim da mi radno mesto nešto bude opterećenje nego uživanje. Svako radi kako misli da treba.

Dolaze mlade zvezde, novi trendovi u muzici, dueti sa raznim Jalama i bubama… Kako ti gledaš na tu vrstu konkurenciju?

Neka, muzika se menja i to je ok. Ali jedno se nikad ne menja: emocije i patnja. Zato neka svako radi ono što mu priliči. Iskreno mnogim mojim kolegama nije baš preko potrebno da prave tu vrstu gimnastike, ali ko sam ja da nekoga savetujem?!

Lično ne mogu da se upuštam u te eksperimente jer onda gubim originalnost i svoj pečat. Kakav god on da je!

Koju pesmu bi otpevala na gej paradi?

Hmmm, ček da razmislim... recimo Haljinu. Šta god mislili o rijalitijima

I haljinu ko moju nosiće, i suze kao moje proliće, i biće bore od ljubomore, al' takve su joj bore najgore.

Nemoralna, ali srećna

Goca Tržan Razgovarao: Predrag Azdejković

oni su postali naša svakodnevica. Da li bi nakon Survivora ponovo učestvovala u nekom rijalitiju?

Ne pratim tu vrstu programa, ali bih u Survivor odmah išla opet, ali onaj pravi ratnički, a ne u onaj gde je akcenat na svađama, spletkarenju i obračunu među starletama.

Da li te je Raša naterao da vežbaš i koliko te muči vežbama?

Neeee, ja sam predani vežbač već godinama i uživam u tome.

Raša vežba zbog sebe i samo me motiviše kad mi malo dosadi. Šta možemo da očekujemo od tebe u narednom periodu kada je muzika u pitanju?

Izašla je Folija, a krajem septembra još jedna nova pesma.

Vodič kroz gej Srbiju

17

N OPTIMIST Intervju

aim Leo Beširi je izvršni direktor Instituta za evropske poslove i diplomirani politikolog. Na prethodnim beogradskim izborima bio je na listi LDP. Želeli smo da porazgovaramo s njim o trenutnoj političkoj situaciji u zemlji i da čujemo stavove

Dvanaest godina radim u javnom sektoru za šta sam se, kao politikolog, školovao i u šta verujem.

Godinama, hiljade mladih ljudi od mene sluša kako je važno učestvovati u procesima donošenja odluka, koristiti svoje aktivno i pasivno građansko pravo i kako je važno pokušati da utičete na pozitivne promene bar na mikro nivou. Smatrao sam da je licemerno da se sam nikada nisam kandidovao i probao da ubedim ljude u ono što verujem. Ja sam liberal i nisam imao mnogo izbora na čijoj bih listi bio. Verujem u ljudska prava, vladavinu prava, lične slobode i da svako ima pravo traži svoju sreću. Verujem i da ratni zločinci treba da budu u zatvoru i van javne sfere. Znam da je u Srebrenici izvršen genocid. Takođe znam i da je 19 generacija mladih ljudi stasalo, od bombardovanja Jugoslavije, a da pitanje Kosova nije rešeno. Na kraju, smatram i da bi građanima Srbije bilo mnogo bolje da smo dostigli standarde i da aktivno doprinosimo članstvom Srbije u EU i NATO. Ukratko, imao sam snažnu potrebu da budem deo izbornog procesa i da probam da utičem na odluke na višem nivou, a izbor na čijoj listi, iz mojih verovanja je bio jasan.

ovog mladog političara.

Prošli su beogradski izbori i LDP nikada do sada nije imao lošiji rezultat. Kako bi to objasnio, koje su naučene lekcije i koje su ambicije za naredne izbore?

Politika LDP se zasniva na istini, slobodi i ličnoj odgovornosti. Nije popularna zato što nas suočava sa činjenicama da smo siromašni, materijalno i duhovno, da je upravljanje našim društvom i resursima loše, kratkoročno i bez vizije kako rešiti ozbiljne društvene izazove. Od činjenice da se nismo pomirili sa granicama u kojima živimo, do velike nezaposlenosti, siromaštva, devastirane ekonomije i zabrinjavajuće lošeg zdravstvenog i obrazovnog sistema. To su ozbiljne teme koje ni jedna politička konsteDug je put borba za prava i nikada ne prestaje lacija nije uspela da reši do kraja.

Politika LDP poziva na slobode odlučivanja, udruživanja i govora koje za sobom nose i ličnu odgovornost bez koje društvo individua ne može da napreduje. Međutim, u kampanji je prostor dosta sužen i Razgovarao: Predrag Azdejković nosim deo odgovornosti što nismo uspeli da ubedimo Beograđane i Beograđanke u ideje u koje verujemo. Nije lako biti treći na listi, od Primećujemo da u poslednje vreme opozivas se dosta očekuje. Istovremeno, kao odgocija odlazi u desno, postaje anti-EU i konzervorna individua, obazrivo govorite i razmišljate vativna. Da li vas to zabrinjava? o posledicama svojih reči. Za politiku je ipak potreban oštar jezik i sposobnost prodavanja Budući da je vladajuća stranka preuzela promagle, veštine u koje lično ne verujem. Iako gram svih stranaka, opoziciji preostaje samo nisam član stranke, za mene je učestvovanje u stari, izlizani i štetočinski nacionalizam. Međukampanji bilo ogromno iskustvo na šta sam po- tim, opozicija zaboravlja da je najveći prepoznosan i voleo bih da imam priliku da se susret- nati nacionalista upravo onaj protiv koga izlaze na izbore. Drugim rečima, tužan je pokušaj dela nemo na glasačkom listiću i u budućnosti.

Koja je bila vaša motivacija da uđete u poli- opozicije da se bore protiv trenutnog režima tiku i da se kandidujete? udruživanjem u nepovezanih trideset tačaka,

Naim Leo Beširi

18

www.optimist.rs

bez vizije kakvo društvo žele zajednički da grade. Uz takvu opoziciju, predsednik će imati bar još jedan mandat. Ipak, sve više me brinu izjave lidera stranaka od kojih očekujete progresivne, a ne konzervativne note. Na kraju, koketiranje sa krajnjom desnicom je štetno za celo društvo.

Kako uopšte sagledavaš današnju političku situaciju u Srbiji? Da li smo se zaista vratili u devedesete kao što neki tvrde?

Politička situacija u Srbiji je bezidejna, puna straha i na ivici egzistencije. Nezdrava dominacija jedne političke opcije suzila je političku debatu na monolog, a opoziciono delovanje na nepostojeće. Iz različitih razloga, sve je manje glasova koji su spremni da istupe i da ukažu na društvene izazove ili da daju predloge rešenja.

Nije dobro za demokratiju, a posledično i za građane i građanke da žive u sistemu u kojem postoji strah od javnog nastupa ili drugačijeg mišljenja. Sa jedne strane, vladajuća elita nas je ubedila da smo svi isti, ergo glasajte za nas, a sa druge strane opozicija nije uspela da ubedi građane u svoje ideje, delimično zbog svog bagaža, zatim nedostatka ideja, a delimično i zbog finansija. Osim vladajuće stranke, ni jedna druga stranka nije pozitivna u bilansu stanja, drugim rečima, sve stranke su u debelom minusu, između ostalog i zbog činjenice da smo imali četiri izlaska na izbore u poslednjih šest godina.

Primećujemo da je devedesetih bio fokus vlasti razračunavanje sa neistomišljenicima targetirajući grupe ljudi, novinare ili civilni sektor, dok se danas vlast sa neistomišljenicima sukobljava direktno proglašavajući individue izdajnicima, protivnicima režima i Srbije. Zbog toga bih rekao da je situacija jezivija nego devedesetih. Često slušamo predrasude o nevladinom sektoru, ali se ipak postavlja pitanje kolika je moć srpskog NVO sektora danas, naročito kada je u pitanju uticaj na vladajuće strukture?

Ne bih govorio o moći, zato što se ona nalazi tamo gde se donose odluke ili gde se nalazi veliki novac, što u NVO sektoru nije slučaj. U demokratskom društvu, NVO sektor je korektiv vlasti koji može značajno doprineti razvoju demokratije, vladavine prava, ljudskih prava, zaštite životne sredine itd. U Srbiji, NVO sektor je treći najveći poslodavac, posle države i privatnog sektora. Sa druge strane, NVO sektor oku-

>> Vodič kroz gej Srbiju

19

OPTIMIST Intervju

plja dosta obrazovnog kadra i ljudi koji zaista žele da doprinesu društvu u kome žive. Najveći deo, od oko 30.000 registrovanih organizacija, bave se socijalnom i zdravstvenom zaštitom, a samo 8% se bave demokratizacijom, pravosuđem, Evropskom unijom i politikama. Međutim, u poslednjih šest godina, primetan je manjak saradnje državnih institucija sa NVO sektorom i povećan broj novoosnovanih organizacija vrlo bliskih vladajućoj eliti i to je loše kratkoročno, a katastrofalno dugoročno, imajući u vidu ozbiljnost reformi koje nas čekaju.

Opozicija da bi se razlikovala od SNS koji postavlja lezbejku za ministarku, te premijerku, počinje da se distancija od LGBT populacije.

Kako ocenjujete odnos političkih partija prema LGBT pravima? Želim da verujem da je Brnabić na mestu predsednice vlade došla zbog svojih kvalifikacija, a ne ličnog svojstva. Potpuno bi druga situacija u društvu bila da je premijerka postavljena i zbog činjenice da je lezbejka. Ubeđen sam da bi se u tom slučaju, prava LGBT zajednice značajnije

20

www.optimist.rs

unapredila. Što se drugih stranaka tiče, osim LDP, to je tabu tema o kojoj se stidljivo govori, neretko sa prezirom. Međutim, želim da verujem da je situacija značajno bolja u odnosu na 2001. godinu, ali ima mnogo toga još da se radi da bi LGBT osobe bile na putu da budu prihvaćeni deo društva.

Iako je Ana Brnabić premijerka, Srbija je još daleko od registracije istopolnih partnerstava i drugih zakonskih rešenja koja bi pojednostavila život LGBT populacije. Da li smatrate da će se u skorije vreme nešto na tom planu promeniti?

Ne vidim ni jedan opravdani razlog zašto partneri ili partnerke ne bi mogli ostvarivati prava koje bračni drugovi imaju. Usvajanje tog zakona se godinama odlaže iz nepoznatih razloga, a od presude Suda za ljudska prava je i obaveza Srbije kao članice Saveta Evrope. Želim da verujem da je pre pitanje dana, nego godina do usvajanja zakona jer taj zakon dotiče i realne probleme građana kao što su nasleđivanje, podizanje kredita za stan, bolničke posete i zdravstveno osiguranje.

Približava se septembarska Parada ponosa i LDP je jedna od retkih političkih partija koja podržava događaj dolaskom lidera i članova. Koliko je Parada ponosa izgubila na svojoj političkoj bitnosti? Koliko uopšte LGBT populacija ima iskrenih prijatelja na političkoj sceni?

Na Paradu gledam kao na forum koji omogućava potencijal za razgovor i debatu. Parada nije samo šetnja od par sati već skup događaja koji otvara različite teme. Bilo bi dobro ohrabriti što više ljudi da u tim događajima učestvuju i da se polako sam događaj depolitizuje. U tom trenutku, cela nedelja će biti razlog za slavlje različitosti, a ne momenat brige i straha. LGBT zajednica nije homogeni sistem u kojem svi isto misle. Zajednica se ne razlikuje mnogo od ostatka društva i meni je sasvim u redu da se i mišljenja razlikuju i da postoje nesuglasice. Iz različitih zalaganja i glasova o potrebama zajednice, dugoročno gledano, sistem se menja pozitivno. Ukoliko postoje iskonske razlike njih treba ublažavati dijalogom unutar sebe, a onda i sa svim političkim akterima koji su voljni da se razgovara. Dug je put borba za prava i nikada ne prestaje.

OPTIMIST Prajd

U

julu ove godine imao sam tu privilegiju da posetim glavni grad Španije i to za vreme trajanja njihove Nedelje ponosa.

Jednostavno ne postoji način a da ne primetite da u Madridu traje Nedelja ponosa! Jedino da kao nindža kornjača idete kroz grad kanalizacijom, pa možda čak ni tad, jer jednom morate da izađete na površinu. A na površini vas čekaju zastave duginih boja koje su svuda oko vas, da to možda postaje i preterivanje. Državne zgrade imaju zastave duginih boja, po kafićima, restoranima, radnjama, trgovima, na banderama su reklame za Prajd i slogan „Madrid te voli“, mladi ljudi su umotani u zastave duginih boja i tako šetaju kroz grad… Ne znam zašto sam počeo da upoređujem Madrid i Beograd, ali jesam. Činjenica je da je Madrid nekoliko svetlosnih godina ispred Beograda kada je u pitanju prihvatanje LGBT+ populacije, ali se meni po glavi uvek mota pitanje zašto ne može tako i u Beogradu?

U čemu je problem i šta to nama fali?

Uvek možemo da svalimo svu odgovornost na naše aktiviste, kako su nesposobni i međusobno posvađani, ali to ne bi bila cela istina. Španija je jedna izrazito katolička država, koja uprkos tome ima 67% na ILGA Rainbow mapi, dok Srbija ima svega 30%, istopolni brakovi su legalizovani od 2005.

Od Madrida, preko Praga i Zagreba do Beograda godine, kao i usvajanje dece od strane istopolnih parova, dok se na Paradi ponosa pojavi nekoliko stotina hiljada ljudi. Tako je Piše: Predrag Azdejković bilo i ove godine.

Parada ponosa, koja je ove godine bila duga svega 1 kilometar, od železničke stanice Atocha do Fuente de Cibeles, uspela je da okupi nekoliko stotina hiljada ljudi koji su se jedva pomerali na tom kratkom potezu. Meni su Parade ponosa dosadne, kad vidiš jednu, video si ih sve, dok mi

Parada ponosa

Vodič kroz gej Srbiju

21

>>

OPTIMIST Prajd

je ova u Madridu bila posebno dosadna. Pored dosade na nerve si mi išla i puštena s lanca deca istopolnih parova koja su iz vodenih pištolja prskala okupljene. Pored paradiranja organizovane su celovečernje žurke na skoro svim velikim trgovima širom Madrida. Znači, Parada ponosa u Madridu nije žurka, ona je velika žurka na kojoj se zarade ogromne pare. E zato, LGBT+ populacija u Španiji ima sve ovo što ima.

Dok smo moj partner i ja u Cirihu čekali avion za Madrid primetili smo da su skoro svi putnici pripadnici naše populacije i da su se uputili na Paradu ponosa, koja je i od gradskih vlasti prepoznata kao jedna od najvećih turističkih atrakcija. Povodom Nedelje ponosa H&M je logo ukrasio duginim bojama, kao i modni brend Desigual, koji je u izlogu imao veliki poster posvećen LGBT+ zajednici, Levi’s, Dr. Martens, Primark i ostali su predstavili svoje Pride kolekcije, na ulazima u prodavnice su postavljene zastave duginih boja ili baloni… Prisutnost duge je tolika, da postaje neprijatno i preterano, ali posle nekog vremena kada vam se oči naviknu na taj šareniš, počinju da vam upadaju u oči nekolicina radnji koje nemaju dugine boje i zapitate se, šta s njima nije u redu i da li su homofobični. Naravno da smo te restorane, kafiće i prodavnice izbegavali i da smo novac trošili u radnjama koje su istakle duginu zastavu. Oni koji su istakli duginu zastavu, a mogu čak i biti homofobi koji samo pametno ekonomski razmišljaju, su zaradili na LGBT+ zajednici i u tome leži najveća moć LGBT+ zajednice na zapadu. Nara-

22

www.optimist.rs

vno, nećemo zaboraviti ni na političku moć, ali ekonomska moć u kapitalističkom sistemu je ponajviše dovela do LGBT+ emancipacije. Kao na primer, grad Madrid je tokom Nedelje ponosa zaradio nekoliko miliona, što LGBT+ organizacijama daje pravo da zakucaju na gradska vrata i traže svoj deo za projekte, prostorije, usluge, aktivnosti, festivale… Zamislite samo situaciju da im ovi kažu, ne damo! Iza LGBT+ aktivista u Španiji stoji velika i moćna LGBT+ zajednica. Moćna i brojčano i ekonomski.

Beograd sve to nema! Parade ponosa u Beogradu, bilo to junska ili septembarska, nisu takve i nemaju taj potencijal. Proći će mnogo vode Dunavom i Savom dok Parada ponosa u Beogradu bude turistička atrakcija i LGBT+ populacija Evropske unije nagrne u Beograd da se zabavlja, jer im je Madrid, Pariz, Berlin ili London dosadio! Ali hajde da se ne upoređujemo sa tim LGBT+ razvijenim državama i gradovima, već da se uporedimo sa nama bliskima, na primer Pragom ili Zagrebom!

Ove godine u Zagrebu je šetalo preko 10 hiljada ljudi, dok je u Pragu šetalo oko 40 hiljada.

Bez ikakvih incidenata, što ne treba ni naglašavati. Parada ponosa u Zagrebu je po prvi put organizovana 2001. godine, iste godine u Beogradu se desila krvava parada. Prag je po broju stanovništva sličan Beogradu. S njima već možemo da se uporedimo i da vidimo gde su oni, a gde smo mi. Beograd ima dve posvađane Parade ponosa koje zajedno ne mogu da namaknu 500 ljudi. I to zašto Beograd nije na nivou Zagreba ili Praga jeste odgovornost naših aktivista. Ili da možda kažem krivica?

Aktivisti se svađaju oko Parade ponosa još od 2009. godine kada su pokušali da organizuju drugu po redu nakon 2001. godine i tu se sve do danas ništa nije promenilo. I tako će, plašim se biti i ubuduće, dok se ostale parade po drugim gradovima budu razvijale, širile i postajale masovnije. Vreme prolazi, situacija se ne menja, problemi ostaju i glavno pitanje je dokle ćemo tako? Tu vidim ulogu LGBT+ populacije, da postane aktivnija i da krene da kontroliše svoje aktiviste i od njih zahteva profesionalniji odnos.

Iskustvo nam pokazuje da aktiviste mogu da kontrolišu samo donatori, a oni to neće jer, kao ne žele da se mešaju i LGBT+ populacija za koje aktivisti (kao) rade. Tako da, na vama je da budete nadzorni odbor LGBT+ aktivista i usmeravate njihove aktivnosti tako gde su vaše potrebe! Možemo da koristimo apatiju kao izgovor, ali vreme prolazi. Brzo prolazi i potrebna je promena!

Vodič kroz gej Srbiju

23

OPTIMIST Gej ikone

Srećan 60. rođendan

Madonna

M

adonna je napunila 60 godina i tim povodom nam autor Matt Cain koji je napisao knjigu „The Madonna of Bolton“, dočarava Madonninih 60, kako najfinijih tako i najgej momenata u njenoj karijeri.

Madonna nam je skrenula pažnju na sebe albumom „Madonna“ koji je izašao u Sjedinjenim Državama septembra 1983. Sa svojih 25 godina otkrila nam je njen tadašnji stil koji je podsećao na pank, sa sve čipkastim rukavicama, krstovima oko vrata, pocepanim trakama ukosi idonjim vešom koji je nosila kao odeću.

Posle nekoliko meseci izašao je spot za pesmu „LuckyStar“ u kome ona đuska sa svojim gej bratom Christopherom Cicconeom.

No, posle nekoliko godina njihov odnos zahlađuje nakon što je Christopher napisao knjigu „Život sa mojom sestrom Madonnom“.

U najranijim intervjuima koje je davala za medije, Madonna je sa ponosom pričala o svojim prijateljstvima sa gej muškarcima, poput učitelja plesa Christophera Flynna i umetnika Martina Burgoynea, i to u vreme kada se gej osobe u medijima nigde nisu pominjale. Nakon Burgoynove smrti 1986. i Flynnove četiri godine kasnije, oboje su umrli tokom pandemije AIDSa, napisala je pesmu „In This Life“ u kojoj je pevala „Volela sam vas najviše od svih“.

Godine 1984, na prvoj ikad dodeli MTV nagrada, Madonna je izvela pesmu „Like a Virgin“. Pojavila se na sceni na vrhu gigantske svadbene torte, a onda se valjala po sceni u veoma kratkoj svadbenoj haljini, sa sve podvezicama i kaišem na kome je velikim slovima pisalo BOY TOY (Igračka za dečake). „Material Girl“ je izašla 1985. godine i bila je propraćena spotom u kome Madonna rekreira izvođenje Marilyn Monro za pesmu „Diamonds are a Girl´s Best Friends“.

1.

Matt Cain - Attitude

2.

3.

4.

5.

24

www.optimist.rs

aprilu 1985, Madonna je krenula na svoju 6. Uprvu turneju nazvanu „The Virgin Tour“, po Sjedinjenim Državama i Kanadi. Ono na šta su se medijski izveštaji koncentrisali jeste bio broj fanova u publici koji su kopirali Madonnin izgled.

U filmu „Beznadežno tražeći Suzan“ Madonna je „ubola“ svoju prvu veliku ulogu na filmu, tumačeći skitnicu koja ostaje sa svojim momkom u kontaktu kroz novinske kolumne.

U filmu je iskorišćena i njena pesma „Into the Groove“ kojom se po prvi put popela na sam vrh britanske muzičke pop liste. „Playboy“ i „Penthouse“ 1985. objavljuju nage fotografije Madonne iz sedamdesetih godina, a ona izjavljuje da odbija da se oseća posramljeno.

Nekoliko dana nakon ovog događaja Madonna se pojavljuje na „Live Aid“ koncertu izvodeći pesmu specijalno pisanu za tu priliku , „Love Makes the World Go Round“.

Ta umetnost rekreiranja i iznova pronalaženja sebe, koja je nešto što je definisalo celokupnu Madonninu karijeru, prvi put se ogleda u spotu za „Live to Tell“ gde Madonna napušta svoj izgled pankerke, raspušta ovaj put dugu, plavu kosu, pojavljuje se u pristojnoj haljini i sa jedva primetnom šminkom.

7.

8.

9.

10.

spotu iz 1986. godine za pesmu 12. U„Open Your Heart“ Madonna glumi striptizetu sa jakim materinskim instiktom, međutim ono što na njene LGBT+ fanove ostavlja utisak jeste pojava dva mišićava i muževna gej mornara u belim uniformama. godine pesma „La Isla Bonita“ 13. Sledeće govori u ime latino manjine koja živi u represiji iprotiv čega Madonna diže glas. U videu ona takođe razbija i druge tabue igrajući čas dobru čas lošu Madonnu pokušavši da razbije dihotomiju bludnica/devica sa kojom se borila kroz svoje katoličko nasleđe.

Nakon nekoliko meseci Madonna se nanovo pojavljuje na velikom platnu u filmu „Who´s That Girl“, komediji koja je bila fijasko na kraju iako je soundtrack za film doživeo uspeh.

I danas ćete se dobro nasmejati ako gledate ovaj film a ima čak i gej teme u njemu.

U leto 1987. Madonna kreće na „Who´s That Girl“ turneju, inače njenu prvu turneju u Ujedinjenom Kraljevstvu. Svedoci smo na turneji Madonnine neverovatne atletske građe i izvedbe i vidimo je ovaj put u izdanju koje podrazumeva crni korset i mrežaste materijale.

Madonna se 1988. pojavila na Brodvejskoj sceni igrajući u predstavi „Speed the Plow “. Tad se pojavila u emisiji „Veče sa Davidom Lettermanom“ zajedno sa svojom u to vreme najboljom prijateljicom, lezbejkom i komedijašicom Sandrom Bernhard. Pored toga što su se pojavile u identičnoj odeći, pričale su o svojim izlascima u lezbejski bar „Cubby Hole“ i šalile su se na temu da su spavale zajedno.

14.

15.

16.

Nekoliko meseci nakon tog spota, iz12. 11. lazi spot za njenu pesmu „Papa Don´t Preach“ o tinejdžerskoj trudnoći, i u tom spotu Madonna nosi majicu na kojoj piše „Italians Do it Better / Italijani to rade bolje“.

Vodič kroz gej Srbiju

25

>>

OPTIMIST Gej ikona 1990. objav20. Madonna ljuje „Vogue“, pesmu,

u februaru 1989.

17. Već Madonna snima novi spot za pesmu „Like a Prayer“ u kome ljubi crnog Isusa i igra u polju gorećih krstova u haljini koja jedva pokriva njeno telo.

Sve religijske ustanove su bile zgranute i razbešnjene ovim spotom, međutim tema kojom se Madonna pozabavila, za one koji su to htelo da vide i shvate, bila je rasizam, a tema spota je silovanje žene za koje je bespravno optužen mladić crne kože.

Do tada je „Like a Prayer“ bio Madonnin najličniji album. Njime je vodila kampanju za većom svesnosti o AIDS problemu. Svaka kopija albuma je u sebi imala liflet na kome je pisalo da osobe kojesu zaražene HIVom, bez obzira koje su seksualne orijentacije, ono što ne zaslužuju jeste netrpeljivost i nasilje, već razumevanje, saosećanje i podršku.

18.

19.

Pesma „Express Yourself“ se već bavi ojačavanjem žena i kao takva je himna posvećena tematici. U spotu se provlači tema crossdressinga i defiluje armija mišićavih muških robova.

26

www.optimist.rs

spot i plesni stil inspirisan gej kulturom i krugom Harlemskog kućnog bala koji je dokumentovan i u filmu „Paris is Burning“; ista subkultura koja će nam u budućnosti dati „Ru Paul´s Drag Race“.

scena cross-dressinga, lezbejskog ljubljenja i S&Ma. Na dodeli Oskara 1991.

Madonna se pojavljuje da bi izvela pesmu „Sooner or Later“ iz filma „Dick Tracy“, koja je u ovom izvođenju bila izrazito nabijena seksualnošću no što bi trebalo. A pesma je proglašena najboljom originalnom pesmom.

Leta 1990. Madonna objavljuje dokumentarac „In Bed With Madonna“, sniman tokom trajanja „Blond Ambition“ turneje, u kome se otkriva da su njenih šestoro plesača gej, i gde se pojavljuju na gej paradi i kako se ljube na

25.

26.

te godine Ma21. Kasnije donna kreće na „Blond Ambition“ turneju, revolucionarno teatralna. Tada bivamo suočeni i sa jednom od stvari koje su čini se najduže obeležile modne trendove počev od tada, a to je kupasti korset koji je za Madonnu dizajnirao sam Jean Paul Gaultier. turneje Ma22. Tokom donna je promovisala i najnoviji film u kom je glumila pored tadašnjeg momka Warrena Beattyja, „Dick Tracy“, i za koji je snimila tri pesme Stephena Sondheima.

Septembra 1990.

Madonna zatvara tadašnje izdanje MTV dodele nagrada „Vougeom“ u kome je obučena u stilu Marie Antoinnete na balu koji je priredila na svom dvoru.

I konačno Madonna spektakularno zaokružuje 1990. spotom za pesmu „Justify My Love“ u kojima ima

23.

24.

snimcima. Publika je bila šokirana onim što vidi dok je Madonna iskoristila priliku da se suprotstavi homofobiji.

Oktobra 1992. izlazi album „Erotica“ koji se odlikuje mnogo sirovijim zvukom nasuprot pop zvuka po kome je Madonna do tada bila poznata. Pesme se takođe odlikuju i prkosnim queer stihovima. Video za pesmu broj 1 sa albuma, „Erotica“, se odlikuje eksplicitnim scenama u kojima se ona pojavljuje kao domina.

Novi dan je osvanuo sa objavljivanjem knjige „Sex“ sa eksplicitnim slikama Madonninih seksualnih fantazija. Već prvog dana knjiga se prodala u rekordnih 150 hiljada primeraka.

27.

28.

„Human Nature“. „Express yourself, don´t repress yourself“, kaže ona u videu u kome se ponovo pojavljuje kao provokator u seksualnom smislu.

se zdušno i svim silama zala34. Madonna gala za to da dobije ulogu Evite Peron u mjuziklu Andrewa Lloyda Webera. Za ulogu u tom filmu je ovenčana 1997. Zlatnim globusom.

Sledeće što Madonna objavljuje nakon „Evite“ je epsku baladu sa elementima elektronike, „Frozen“, koja je propraćena videom snimanim u pustinjama Kalifornije. Ovde prisustvujemo Madonni koja ponovo pronalazi sebe i u video je vidimo kao gotičarku sa moćima promene oblika.

Materinstvo, misticizam i zrelost su uticali i ostavili jak pečat na album „The Ray of Light“, koji je izašao 1998. i pokupio četiri Gremi nagrade.

U maju 1999. Madonna ponovo „ispaljuje“ hit stvar za film „The Spy Who Shagged Me“ u kome glumi Mike Myers. Numera se zove „Beautiful Stranger“ i u video za istu Madonna zavodi lika kojeg glumi Myers i ponovo se tu ističu i njena senszualna i seksualna energija i odličan smisao za humor.

Jedan od najvećih Madonninih trijumfa trebalo je da bude film „The Next Best Thing“ u kome Madonna igra pored Ruperta Everetta, međutim film je doživeo strašan fijasko u svakom smislu. U njemu Madonna igra ženu koja ima bebu sa svojim najboljim gej drugom.

No trebalo bi pročitati Everettovu biografiju da bi se videlo koliko je ozbiljno Madonna verovala u poruku koju su slali filmom.

35. je ovo naredna stvar zbog koje 29. Pošto je Madonna bila napadnuta, ona svima koji su je nazivali kurvom odgovara, uz tada svog novog dragog, Anthonyja Kiedisa iz ˝Red Hot Chilli Peppersa“, otpevavši ˝This Lady is a Tramp˝ gde i ona i Kiedis nose istovetne đavolje rogove na glavi, suknjice i podvezice i njihovo izvođenje je fantastično igranje rodnim ulogama.

1993. kreće već nova Madon30. Septembra nina turneja „The Girlie Show“, a otvara je plesačica u toplesu koja klizi niz plesnu šipku, dok je Madonna obučena kao domina koja zamahuje bičem. Potom se Madonna presvlači u Marlene Dietrich sa šeširom na glavi i predsedava panseksualnim orgijama.

U martu 1994. ponovo se pojavila u šou Davida Lettermana i upamćena je i po ovoj emisiji iz razloga što kada se David našalio upitavši je sa koliko je muškaraca spavala ona je uzvratila gomilom psovki.

Sledeći album koji izlazi je „Bedtime Stories“ koji je za razliku od svih pređašnjih bio album mirnog karaktera. Međutim u videu za „Take a Bow“, u kome igra devojku toreadora, Madonna se, samo u negližeu, valja po krevetu.

Međutim stara Madonna se, u svojoj prkosnoj formi, vraća na scenu sa albumom

31.

32.

33.

36.

37.

38.

Vodič kroz gej Srbiju

27

>>

OPTIMIST gej ikona 2000. stiže novi album „Music“ sniman „Re-Invention“ turneja kreće 2004. i ka39. Već u Londonu gde Madonna živi sa svojim su- 44. rakteristična je po tome što u njoj ima prugom Guyem Ritchijem. Ono što je doprinelo uspehu albuma je bio pre svega pionirski elektro pank zvuk i cowgirl izgled koji je Madonna „furala“ u to vreme. S obe strane Atlantika je to album i prvi singl odvelo u vrhove muzičkih top lista.

Pre nego što je Kylie otkrila kauboj stil, Madonna je djuskala uz te ritmove u „Don´t Tell Me“ pored broja preseksi kauboja.

U oktobru 2002. Madonna izbacuje singl „Die Another Day“ koji prati novi film o agentu 007, Jamesu Bondu. U pesmi kombinuje muziku koja tka svaku pesmu iz Bond repertoara, sa svojim sopstvenim karakterističnim zvukom stvara ˝neprejebivu˝ electroclash stvar.

Video koji prati pesmu, sa futurističkim elementima, oživljava motiv Dobre versus Loše Madonne, koji smo viđali i ranije u njenoj karijeri.

Već sledeće godine se pojavljuje njen novi album „American Life“ čiji je stil prepun stihova političke sadržine kojima ona kritikuje materijalizam i „Američki san“. Na žalost ono što nije takođe pomoglo prodaju albuma je bio i originalan video za pesmu „American Life“ koji je povučen iz prikazivanja nekoliko dana pre nego što je počeo rat u Iraku.

40.

41.

42.

Na dodeli MTV nagrada 2003. Ma43. donna reinventira svoje ranije izvođenje „Like a Virgin“ i ovaj put na sceni su sa njom Britney Spears i Christina Aguilera koje nose replike njene odeće iz ranijeg performansa, dok Madonna ponovo „iskače“ iz svadbene torte, ali ovaj put obučena kao mladoženja. Pesma potom prelazi u izvodjenje pesme „Hollywood“ na pomalo vulgaran način, gde ona ljubi Christinu i Britney na „francuski“ način što je naravno ponovo izazvalo ogromne talase svakakvih reakcija javnosti, ali je to bio trijumf za gender-queer stvar.

mnogo više hitova nego tokom „Girly Show“ turneje, više plesa nego u „Drowned World“ turneji, a u sve to je lepo spakovala i propratne filmove koje je snimila u saradnji sa Stevenom Cleinom i turneja je zabeležila fantastičan uspeh.

U julu 2005. pojavila se na„Live 8“ koncertu i njeno izvođenje je pobralo ogromne aplauze i ovacije. Najavili su je Bob Geldof i dečak Birhan Woldu koji je bio jedno od izgladnele dece u vestima na televiziji a što je Geldofa nateralo da organizuje Live Aid ponovo posle 30 godina. Madonna je otpevala„Like a Prayer“ držeći Birhanovu ruku i ta slika obišla je svet.

Madonna izbacuje pesmu „Hung Up“ koja sadrži semplove Abbine pesme, oktobra 2005. i biva u video propraćena jednim od najpopularnijih Madonninih odevnih delova u njenoj umetničkoj istoriji a to je ružičasti leotard. Tu je i njena nova plesna rutina koja je posle inspirisala mnoge i koju ona izvodi i na „Live Earth“ koncertu 2007.

Mračan intenzitet albuma „American Life“ se gubi nakon pojavljivanja „Confessions on a Dance Floor“ koji najavljuje njen povratak korenima, a pozajmljuje stil disko ere 70ih godina. Album je ugledao svetlost dana Madonninim izvođenjem pet pesama sa istog u najprestižnijem londonskom G-A-Y noćnom klubu.

Madonna 2006. usvaja Davida Bandu iz Malawija. Taj njen korak je izazvao gomile besa u javnosti ali je ona nakon toga pokrenula fondaciju „Raising Malawi“ koja je od tad izgradila bolnice, škole i bolje domove za decu kako bi pomogla ljudima u jednoj od najsiromašnijih zemalja na svetu.

Najavljena od strane Justina Timberlakea, kompanjona iz pesme i videa„4 minutes“, Madonna je konačno uvrštena u „Rock and Roll Hall of Fame“ 2008. „Give it to Me“ je singl broj 2 koji izlazi sa „Hard Candy˝ albuma. Pesma je napisana kao i producirana od strane Pharella Williamsa a kroz nju se Madonna obraća javnosti i uzvraća na kritike koje dobija.

45.

46.

47.

48.

49.

50.

28

www.optimist.rs

je „Sticky and Sweet“ turneja, a 51. Usledila na njoj Madonna pesmu „Into the Groove“ izvodi ispred pop-art inspirisanog seta kojim je odala tribjut svom drugu i gej umetniku Keithu Haringu koji je od AIDSa preminuo 1990.

Februara 2012, tokom poluvremena na „Superbowlu“, Madonna izvodi svoje 4 pesme koje je za ovu priliku za nju producirao Cirque du Soleil. Ušla je na scenu kao Kleopatra, propraćena armijom gladijatora. Tokom tog momenta nju je gledalo 114 miliona tv gledalaca, 3 miliona više no što je pratilo utakmicu.

Drugi singl sa njenog „MDNA“ albuma je „Girl Gone Wild“ i pesma govori o radosti odlaska na žurke. U crno belom video nju prate prezgodni, kao isklesani od kamena, plesači na štiklama 12ici, koji igraju i jedni sa drugima.

52.

53.

„BRIT“ muzičkim nagradama 2015, Madonna je zat54. Na vorila šou epskim performansom pesme „Living for Love“. Međutim kako su pesma i performans počeli, nešto se desilo s njenim kostimom i umesto da plesači strgnu plaš koji je nosila, oni su povukli nju i sletela je sa podijuma niz stepenice. Međutim, profesionalac kakav jeste, Madonna je brzo ustala i nastavila tamo gde je stala kao da se ništa nije desilo.

Mediji su eksplodirali nakon ovoga. meseci nakon ovoga, gostovala Od strane „Billboard Awards“ 2016. biva 55. Nekoliko je u večernjem šou Jimmyja Fellona gde 57. joj uručena nagrada žene godine i tokom je izvela pesmu „Bitch I´m Madonna“. Anarhična

govora ona je zahvalila svima koji su je podržali kao ženu da uspe u industriji prepunoj očigledne mizoginije, mačizma, seksizma, konstantnog maltretiranja žena i njihove zloupotrebe.

Nešto kasnije ona odaje tribjut prijatelju Princu na dodeli „Billboard“ nagrada, koji je umro od prekomerne doze narkotika nekoliko nedelja pre dodele.

Kao neko ko „Met Gala“ veče je nikada ne 2018. za svoju temu miruje, Madonna je imalo „Nebeska tela: moda i najavila da novi mašta katolika“. Madonna se materijal stiže na gala večeri pojavila prekri- uskoro a kao i uvek vena crnim velom, sa tijarom, ostaje da fanovi sva u krstovima i haljini koju prate šta radi, mrje za nju posebno dizajnirao vice koje udeljuje Jean Paul Gaultier. Kasnije kako bi nas natetokom večeri presvukla se za rala da se pitamo specijalni performans, na šta je to sledeće što kom ju je pratio monaški hor. je pripremila.

izvedba počela je time što ona ide hodnikom i bira usput šta če da obuče, kao i nakit koji će nositi, a onda stiže na set i zajaše domaćinov sto. „Rebel Heart“ turneja kreće septembra 2015. Ono što se čini da je Madonna na njoj imala mnogo više zabave od prethodnih scenskih nastupa.

56.

58.

59.

60.

Vodič kroz gej Srbiju

29

S

OPTIMIST doroteo

ve je relativno. Pogotovu su relativne granice koje postavlja ljudski um koji uz to uvek percipira subjektivno. Tako je i sa nimfomanijom u onom obliku u kom je koristimo u svakodnevnom jeziku, jer se ona najčešće koristi kao termin koji bi trebalo da ukaže kako neko tamo ima previše seksa, pri čemu sud o tome daje onaj ko to izgovara, a ko uglavnom nema nikakve veze sa tim tamo. Stoga bi možda jedina prava definicija nimfomanije mogla biti duhovita rečenica Alberta Kinsija, čuvenog seksologa koji je jednom prilikom izjavio: “Nimfomanka je jednostavno, neko ko ima više seksa nego vi”.

O tome koliko je nimfomanija, nekada poznata kao bolest lude ljubavi, nerealna svedoči i to što je ona u vreme svog primarnog definisanja dobila takav naziv kombinovanjem reči nimfe koja predstavlja snage prirode utelovljene u polubožanske mlade žene i reči manija. Dakle njen nastanak je vezan direktno za želju da budu prokazane one žene koje bi htele više seksa nego što je muškarac u vremenima patrijarhata propisao da bi trebalo da imaju. To je tako ostalo vekovima jer je struku, a pogotovu plebs intrigirala činjenica da žene mogu da imaju, a pre svega da žele mnogo više seksa od muškaraca. Zbog toga je termin nifomanija ušao u opštu upotrebu za sve koji upražnjavaju više seksa od nas, jer smo uglavnom mi ti koji etiketiramo, zaboravljajući pritom kako postoji i poseban termin za mušku nimfomaniju a to je satirijaza od grče reči satir. Bilo kako bilo i muškarac koji po nekome ima previše seksa biće od strane te osobe nazvan nimfomanom. Gej muškarci su danas posebno označeni kao takvi, verovatno zbog toga što njihov lifestyle u velikoj meri podrazumeva promiskuitet pa se usled pomenute zablude gejevi često nazivaju nimfomanima.

Inače, francuski lekar T. Bienville koji je pojam nimfomanije uveo u upotrebu, kako stručnu tako i svakodnevnu, naveo je kako njeni uzroci leže u previše uživanja, životu na visokoj nozi i pojačanoj konzumaciji mesa, koju su autori posle njega dopunili objašnjenjima „ženske pomamljenosti“. Dakle, definišući nimfomanku, on kao da je definisao savremenog gej mu-

30

www.optimist.rs

škarca, jer potpuni hedonizam, život na visokoj nozi i pojačana konzumacija seksa uz što više zabave jesu gej lifestyle i mindset koji drugima predstavlja najveći trn u oku zbog koga su gejevi i etiketirani na ovaj i slične načine pri čemu će to što ih nazivaju nimfomanima biti još i najbezazleniji. Problem je takođe i to što se nimfomanija najčešće dovodi u vezu sa promiskuitetom a to su dva potpuno različita fenomena zato što česta promena partnera ne podrazumeva uvek i previše seksa ili obrnuto.

Konstantno poistovećivanje gejeva sa nimfomankama posledica je upravo toga što su homoseksualci pre svega hedonisti i na prvom mestu u životu su im provod, zabava i seks, a većini uz to i česta promena partnera. Sa ovim u vezi imamo isti fenomen kao i u vreme kada je nastajala definicija nimfomanije i kada su žene označene kao nimfomanke jer su po muškim standardima želele više seksa nego što bi im trebalo, tako danas celo društvo svima nama, a pre svega gejevima, određuje koliko bi puta trebalo da spavamo sa nekim, a da to ne bude previše

te da ne budemo nimfomani tj. da nemamo pre- ksualnosti ili ne. Osim toga ni nimfomanija, ni teranu seksualnu aktivnost. Onaj ko to pokušava satirijaza, uprkos rasprostranjenom pogrešnom bilo kome od nas da odredi, morao bi najpre da mišljenju, nisu zvanične medicinske dijagnoze nam objasni šta u niti su to ikada bile, odnosu na „pretedakle slično homoranu“ predstavlja seksualizmu koga „normalna“ sesamo neobrazovani Uživajte u svojoj (hiper)seksualnosti ksualna aktivnost, a i konzervativni i to je nemoguće jer dalje smatraju dijase ovde radi o krajgnozom koju bi trenje individualnom balo lečiti, a struka pogledu na stvari. odavno ne. Njoj se Sve što je u seksu za obraćate samo ako nekoga mnogo, za sami osetite da vas Piše: Bogdan Petrović drugu osobu može preterana želja za biti malo i obrnuto. seksom, bilo kroz Sa ovim u vezi seksualni odnos sa možete opušteno jednim partnerom, da uživate u što više seksa bez ikakvog straha a više njih ili kroz stalnu potrebu za masturbirapogotovu bez potrebe da se na bilo koji način njem ometa u obavljanju svakodnevnih aktivpravdate onima koji vas zbog toga nazivaju nim- nosti, u suprotnom se opustite i uživajte u svojoj fomanima, jer apsolutno niko do vas samih ne (hiper)seksualnosti. može da kaže da li imate poremećaj hiperse-

Gej nimfomanija

Vodič kroz gej Srbiju

31

OPTIMIST Urbanlook.info

FASHION MY RELIGION Ovog leta u holandskom gradu Maastrichtu održao se deseti po redu FASHIONCLASH festival alternativne mode.

Pod sloganom „Fashion My Religion“ mladi dizajneri iz celog sveta prikazali su svoju ljubav i veru u modu . Ovo su trendovi koji dolaze i koji su nešto potpuno novo i u korak sa vekom u kojem živimo!

(Photo: Peter Stigter team)

1

2

3

32

www.optimist.rs

4

5

uređuje: Srđan šveljo

7

8

6

9

1. Matteo Carlomusto 2. Carlijn Veurink 3. HenkJenz 4. Mafad Nathan Klein 5. Clash Project Caz Egelie 6. Teun 7. Alessandro Trincone 8. Emilie Thirion 9. 9. Giulia Farencena Casaro Vodič kroz gej Srbiju

33

OPTIMIST Urbanlook.info

Pu Tianqu

Clash Project - Mies Loogman

Rita Sa

Enclothed Cognition

34

www.optimist.rs

Enni Lähderinne

MAFAD - Nathan Klein

Filipe Augusto

VERSACE ON THE FLOOR Versace era traje već dugo, ali poslednjih sezonu dve je opšta pomama za ovim brendom i svim komadima koji nose taj potpis.

Versace dezeni iz devedesetih su najtraženiji i zato su dobar predlog da se malo promuvate i nađete makar nešto što liči na taj print, ako ne pronađete original. Versace naočare velike i upadljive očekuju vas u optikama YASON.

DIVNA FLORENCE Četvrti album Florence and The Machine „High as Hope“ je još jedna potvrda koliko lep i divlji vokal Florence Welch ustvari nosi celu priču ovog benda i čini da budu u samom vrhu muzičke industrije. Dok slušamo „Hunger“, „Big God“ i ostala remek dela ovog benda ostaje nam da se nadamo da će u skorije vreme posetiti i Srbiju!

DRUŽE Mladi arhitekta Albert Topić već par sezona oduševljava svojim ALBY majicama sa natpisima „Ljubitelj umetnosti“, „Ulična azbuka“, nova među njima je „Druže“ koja je pobrala sve simpatije na društvenim mrežama! (FB: ALBYWear)

MADE IN SERBIA Dušan Latinski je jedan od trenutno najtraženijih i najangažovanijih modela sa ovih prostora. Njegovoj lepoti i harizmi nisu odoleli najveći svetski dizajneri pa ne iznenađuje što je prisutan u svim svetskim modnim magazinima koji se bave muškom modom!

Vodič kroz gej Srbiju

35

OPTIMIST Intervju

36

www.optimist.rs

Z

a njom se svi okreću, ona zone, Raja, postala je prva drag kraljica koja mami poglede. Dolazi svoje lukove slika za editorijale. nam iz Njujorka i osvojila „Bilo mi je veoma zanimljivo da gledam je krunu u revoluciona- Raju, dopalo mi se kako je na jedinstven način rnoj desetoj sezoni seri- izašla na pistu. Njena sezona je imala najviše izajala Rupaul’s Drag Race. zova za koje je potrebna veština dizajnera.“ Sam Damshenas razgoTo je pripremilo Aquariu za desetu sezonu. varao je sa Aquariom o U prvoj epizodi je upotrebila svoje veštine kako njenom fenomenalnom bi napravila kreaciju od predmeta koji se mogu singlu prvencu Burn naći u običnoj prodavnici, i pokidala. Posle neRubber, twitter svađi sa koliko nedelja, kreirala je tri luka na temu klimatpevačicom Bebe Rexa i skih promena: Alaskan Winter Realness, Miami homofobiji u muzičkoj industriji.

Summer Realness i Martian Eleganza ExtravaNjujorčanka Aquaria je pre ulaska u Rupaul’s ganza i takođe pokidala. Kasnije, predstavila je Drag Race važila za modnu ikonu, sa svirepom dva lika na sceni- najbolju verziju sebe, i zlog blireputacijom i osećajem strahopoštovanja od zanca. strane drag zajednice. Da li je tu reputaciju Što se ostalih stvari tiče, napominje svoju uspela da opravda? Itekako. Iz nedelje u nedelju mentorku Sharon Needles. nas je ostavljala u čudu svojim kreacijama koje „Družim se sa Sharon već druže vreme. Ona kao da su delo kreatora visoke mode. Mama Ru dolazi na moje nastupe, provodimo vreme zajeje postavila Aquariu u Top 4 najbolje stilizovanih dno i tako smo postale veoma dobre prijateljice. devojaka u istoriji serijala, pored učesnica kao Ona je kraj mene od početka. Najviše mi daje sašto su Raja, Detox i Violet Chachki. vete o životu, a ne kako da stavim veštačke tre„Uvek sam imala unapred isplaniran kon- pavice.“ cept kako moj drag treba da izgleda od glave do Aquaria je bila inspirisana emisijom ali insipete. Želim da stvaram konceptualne modne kombinacije koje pomeraju granice.“ Ali nije samo njen izgled odušePobednica 10. sezone RuPaul’s Drag Racea vio fanove. Njena imitacija prve dame Melanije Tramp je privukla dosta pažnje. Sve je bilo autentično - od načina oblačenja do njenog smisla za humor. Ove dve osobine su neverovatno retke za tako mladu drag kraljicu koja ima tek 22 godine, Sam Damshenas - Gay Times ipak one su joj pomogle da postane trinaesta umetnica da osvoji titulu američke drag superzvezde i najmlađa pobednica od početka emisije. stira: „Ne crpim inspiraciju samo iz RPDR, ali ni„Konačno mogu da proputujem svet i upoz- kako ne umanjujem njen značaj.“ nam svoje fanove dok nastupam na mestima na Kroz desetu sezonu to je bilo očigledno, jer kojima inače ne bih imala šansu da nastupam.“ smo mogli da vidimo njene glavne izvore inspiAli, kako je postala jedna od najpoznatijih racije - Mugler, Madonnu ili Michele Lamy. To je drag performera na svetu? Za nju je Nina Flo- dokaz da nju nije stvorio RPDR, kako bi mnogi wers najveća inspiracija. pomislili. Aquaria je dosta istraživala, poštovala „Sećam se kada sam gledala prvu sezonu i je modne ikone kroz istoriju, i spremna je da navidela Ninu Flowers. Ona mi je pokazala jednu stavi njihovim stopama. drugu stranu draga, za koju pre nisam znala.“ „Smatram da je moj drag oličenje onoga što Prethodno spomenuta pobednica treće se- je bilo pre mene, bio to drag ili moda, i to poku-

Aquaria

Vodič kroz gej Srbiju

37

>>

OPTIMIST Intervju

šavam da na svoj način dočaram. Znam stvari za koje ljudi ne bi pomislili da neko ko ima 22 godine zna. Kada sam ušla u takmičenje pokušavala sam da objasnim ljudima da znam o čemu pričam, ali mi niko nije verovao. Morala sam da to pokažem i dokažem!“ Čak i sa 100 hiljada dolara na raspolaganju skromna Aquaria kaže da taj novac ulaže u svoju umetnost. Umesto da taj novac troši na novu garderobu ona izjavljuje: „Moramo da podržimo queer umetnike jer postoji toliko talentovanih ljudi koji nemaju veliki budžet ili dosta veza koje bi im omogućile da ostvare svoje snove.“ Razlog zbog kojeg se upustila u Twitter raspravu sa jednom američkom pevačicom je njena frustracija zbog mladih queer umetnika koji se muče na putu do uspeha. Oni koji prate Aquariu na društvenim mrežama su primetili njeno neslaganje sa pevačicom Bebe Rexa koja je za Aquaru rekla da je bila veoma hladna tokom susreta na jednoj dodeli nagrada. „Ljudi su stvorili određenu sliku o drag kraljicama - misle da smo postale umišljene jer smo

38

www.optimist.rs

sada poznatije u poređenju od pre godinu dana.

Samo zato što ne želimo da stojimo po strani i da glumimo potrčka, ona objavljuje tweet pred 2 miliona fanova koji će o nama stvoriti određenu mišljenje. Posebno na događaju koji se organizuje u čast ljudi kao što su James Baldwin, ACLU, Ryan Murphy i ekipa serije Pose - to je znak nepoštovanja prema svrsi te večeri i ljudima koji su tokom nje bili odlikovani.“ Ali ovo nije svađa kao između Katy i Taylor.

Ovde vidimo na koji način društvo tretira queer umetnike, posebno drag izvođače. „Mene, Kameron, Asiu i Eureku baš briga da li imamo više ili manje fanova od nekoga, nama samo smeta što nas spušta osoba koje je privilegovana, popularnija i ima više finansijskih sredstava od nas. Naš posao se zasniva na tome da se upoznajemo sa fanovima, i taj prvi utisak je veoma bitan. Zato kada neko poznat po internetu priča kako se neko prema njima loše poneo, što nije istina, rezultira time da ljudi pričaju da smo loši, što je 50% našeg posla. Mnogi znaju da mi u stvari nismo takvi, ali sa druge

strane, neki toga nisu svesni.“ Pisac ovog članka posle razgovora sa Aquariom u vreme kada je ona bila neverovatno zauzeta, za nju kaže da je bila jako ljubazna, kulturna, skromna i harizmatična. Hladna? Ni blizu…

Kada smo diskutovali o svađi sa Bebe u njenom glasu se mogla čuti briga. Ona je osoba koja se plaši da fanovi ne stvore pogrešnu sliku o njoj, isti fanovi koji su je podržavali od samog početka karijere. „Ja nisam osoba koja bi se tako nevaspitano ponašala. Znam ko su ljudi koji dolaze da me upoznaju i veoma sam uzbuđena da vidim sve do poslednjeg fana. Mi se i bavimo ovim poslom jer volimo da upoznajemo ljude, obožavamo to iskustvo. Ne idemo na VH1 Trailblazers Honours kako bismo bili puni sebe, u tome nije poenta.“ Ispunjava je da ostavlja svoj trag na svet mode, draga pa čak i muzike. Zašto da ne? Krajem juna objavila je vatreni singl prvenac - Burn Rubber. „Volim numere sa dosta energije uz koje možeš da se zabaviš. To pokazuje intenzitet dens vajba koji se oseća u pesmi. Deo inspiracije je definitivno bio RPDR. Pesma ima dvostruko značenje - to što pevam o trkama i što sam učestvovala u trci za RPDR krunu. Ovo je pesma uz koju možeš da vežbaš u teretani ili da igraš u klubu.“ Aquaria želi da raščisti činjenicu da sebe ne promoviše kao pevačicu. „Shvatam da nisam Christina Aguilera ili Ariana Grande, ali volim da budem glavna i da kontrolišem dosta detalja koji se tiču mog drag nastupa, jedna od tih stvari je muzika. Veoma mi je važno da napravim svoj koncept.“ Kada smo počeli da pričamo na temu muzike bila je veoma uzbuđena ali je ubrzo postala ozbiljna od trenutka kada je dotakla veliki problem u muzičkoj industriji - kritikovanje queer umetnika jer prave queer muziku. „Ljudi moraju da prihvate muzičare koji imaju queer zvuk i ne treba da očekuju da zvučimo kao strejt kolege.“ Postoje LGBT muzičari koji stvaraju neverovatnu muziku: Sam Smith, Kehlani, Leland, Years&Years, Kim Petras, Hayley Kiyoko, Troye Sivan i MNEK su neki od mnogih, ali ih kritikuju da zvuče previše gej ili kako bi Aquaria rekla „previše pederski“. „Smatram da je to neka vrsta homofobije. Čak i kada smo stvarali u studiju sa Jesse, on kaže

da bi njegova muzika mogla biti previše gej.“ Da li će nas Aquaria obradovati sa još „pederske muzike“. Kaže da ne zna. „Ako budem inspirisana na duže vreme i budem sposobna da stvorim nešto veliko, to bi bila dobra ideja. Moj sledeći projekat, kakav god bio, će zasigurno biti veliki.“ Tako da, fanovi RPDR, ako želite da poslušate njene dve pesme možete ih strimovati preko aplikacije Spotify. Ako, pak, želite da prisustvujete njenim nastupima: „Dosta ću putovati sledećih nekoliko meseci, biće dosta turneja i performansa. Moj raspored možete pogledati na ageofaquaria.com. Biće dosta mesta gde se možemo upoznati.“ Aquaria za kraj ima poruku za sve one koji je ne vole: „Svim tekstopiscima koji misle da su toliko zauzeti - samo pogledajte moj raspored.“ Vodič kroz gej Srbiju

39

N OPTIMIST Film

ovi broj Optimista i nova prilika u da hitro-ekonomičnom maniru predočimo kako su se pokazali u međuvremenu dolijali izdanci savremenog queer filma. Ko tu kosi, a ko vodu nosi, čije ime utefteriti, koga optužiti za sitna razočarenja, kome sleduje packa, a kome ona dva ili tri bambija. Samo oštro, samo pošteno... Krećemo.

A Kid Like Jake (Silas Howard, 2018) Nešto više žesta, znatno više otvorenije polemičnosti, malo više odrešitosti u filmskom izrazu se očekivalo od Silasa Howarda, bivšeg pank-muzičara i najtraženijeg transrodnog reditelja u Americi u slučaju ovog tek drugog mu celovečernjeg filma (nakon prvog a zapaženog („By Hook or by Crook“), režirao je i epizode serija „Transparent“, „Pose“, „Faking it“, „The Fosters“... „A Kid Like Jake“ je film koji se lako konzumira, što je već samo po sebi nekakav upadljiv kvalitet, priča je pregledna, likovi jasno pozicionirani, dobro distribuirani i predočeni, poenta je brzo i lako uočljiva, ali upravo ta svekupna umivenost (zapravo, uprizorenost) može i da iziritira. Priča o ultraliberalnim mlađim roditeljima koji će morati da se pomire sa činjenicom da je njihov četvorogodišnji sin transrodna (mala) osoba nudila je osnova za znatno više odvažnosti. Osim toga, na stranu poslovično dobre glumačke kreacije Anne Dowd i Octavije Spencer, Jim Parsons je upitan izbor za ulogu oca malog Jaka, a Claire Danes i ovde očitava svoj umorni glumački manir.

Al Berto (Vicente Alves do Ó, 2017) Osetno bolji je ovaj, doduše, posve različit portugalski biografski film u kome reditelj Vicente Alves do Ó nastoji da prenese deo osobenosti ličnosti i sudbine tamošnjeg pesnika koji

40

www.optimist.rs

je stvarao pod pseudonimom Al Berto. Alves do Ó se i u prethodnom mu filmu bavio zaslužnim umetnicima iz stvarnosne dimenzije, te je, donekle i očekivano, sasvim ubedljiv u filmičnom prikazivanju nastanka i evolucija alternativnih (ako ne i supkulturnih) pokreta u Portugaliji, ovde sredinom sedamdesetih godina prošlog veka. Srećom po čitaoce Optimista i ine poštovaoce i konzumente queer filma, „Al Berto“ ostavlja dovoljno snažan utisak i u svom delu koji se tiče Al Bertove ljubavi sa Joaom Marijom (inače, starijim polubratom scenariste i reditelja ovog ostvarenja). Povrh svega scenarista i reditelj znalački tokom 110 minuta trajanja ističe i varira motiv ličnog poriva za slobodom i emancipacijom kao srž i ove priče. Gluma je izvrsna, a dva pola priče se prilično skladno sjedinjuju u zadovoljavajuću celinu, zbog čega se reditelju da oprostiti par odveć konvencionalnih narativnih i stilskih zahvata.

Alex Strangelove (Craig Johnson, 2018) Craig Johnson, reditelj varljivog opusa (ključni je autor filmova „The Skeleton Twins“ i „Wilson“) i u slučaju tinejdžerske komedije „Alex Strangelove“ drži se te svoje krivudave putanje; preciznije rečeno, u naoko jednostavnoj priči o dobrohotnom, brbljivom i simpatičnom štreberu koji se u jednom trenutku zbuni i pomisli da je možda gej Johnson ne uspeva da zadrži fokus i težište radnje, te ovaj film (po pogledu naracije i udarnih motiva) biva film o mnogo toga, ali ni o čemu u zadovoljavajućoj meri. Na stranu što je očigledan njegov dobar rad sa mladim i nadahnutim glumcima, Craig Jonson dosta autorskog daha (ali i minutaže filma) neoprezno utroši na evidentan pokušaj da napravi savremeni pandan klasicima žanra iz uma i genija velikog Johna Hughesa (koji se, gle čuda, ponovo pokazuje kao nedostižna meta), a ionako osetljivo tkivo ove priče i filma kao celine opterećuje silina šarenih ukrasa (usputnih animacija, intervencija naratora iz off-a, montažnih

vinjetica...). Ipak, uprkos brojnim manjkavostima, „Alex Strangelove“ je upotrebljiv film, doduše, krajnje ograničenog roka trajanja.

štini ne zaigra kako treba ni taj kontrast između potrebe za ljubavlju i bliskošću i rigidnosti neposrednog i šireg okruženja.

Disobedience (Sebastián Lelio, 2017/8) Sebastián Lelio se, nakon Oskara za najbolji film za neengleskog govornog područja za i kod nas primećenu i hvaljenu „Fantastičnu ženu“, zadivljujuće brzo domogao holivudskog filma – istini za volju „Neposlušnost“ (Disobedience) je zapravo britansko-irsko-američka koprodukcija.

Iako je možda prerarno za zamerku na temu manirizma, ubrzo postaje očigledno da Sebastián Lelio i u ovom filmu ponavlja pristup primenjen i opažen u daleko kvalitetnoj i sveukupno uspešnijoj „Fantastičnoj ženi“. U pitanju je varijacija na temu postavki pristupa poznatog kao slow

Ein Weg / Paths (Chris Miera, 2017) Slow cinema se brzo ispostavlja i kao značajna odrednica nemačkog ostvarenja „Ein Weg“, u kome već u svom drugom filmu reditelj (ali jedan od scenarista) Chris Meiera pokazuje zavidno baratanje formom, a sve to u priči o tihim ali ipak i prevratničkim turbulencijama u odnosu jednog dugogodišnjeg (muškog) gej para.

Miera zbilja sporo i postupno pristupa ovoj povesti o onom trenutku u kome duge i duboko proživljene veze (ne nužno istopolnog podtipa) dospeju pred tačku u kojoj na površinu izbiju prećutana nezadovoljstva, nedorečenosti i zatomljeni sukobi. Iako se kreće po tom terenu dobro poznatog, Miera uspeva da stvori upečatljiv prikaz narušenog odnosa koji ne mora nužno da dovede do kraha veze ali svakako ostavlja grube šavove na mestima gde je najjače zabolelo. U tome ima sigurnu podršku vrsnih glumačkog dvojca (Mike Hoffmann i Mathis Reinhardt). Premda lirski obojen arthouse /festivalski film sasvim na svom mestu, „Ein Weg“ lako može da odbije nestrpljivije gledaoce, manje sviknute na ovako sporovoznu suptilnost. Uz to, kao zamerka stoji i problem sa fizičkom pojavom glumaca i motivom zamašnijeg protoka vremena na kome Miera insistira u ovoj svojoj priči.

Pet novih queer filmova

Ukus neposlušnih Piše: Zoran Janković

cinema (spor film), sa podosta tišine, nedorečenosti i elipsi. U načelu, i to je moglo dobro da legne ovoj priči o prokazanoj lezbijskoj ljubavi u kontekstu isključivosti strogo kodirane sredine hasidskih Jevreja. Problem je što reditelju ovog puta (uprkos silnom trudu udarnog glumačkog trojca koji čine Rachel Weisz, Rachel McAdams i Alessandro Nivola) ne polazi za rukom da u prvi plan istakne nepatvorenu ličnu dramu i istinski tragizam neshvaćenih (a neposlušnih ili ne toliko poslušnih), a do kraja ovog ostvarenja u su-

Vodič kroz gej Srbiju

41

D OPTIMIST serija

obro je... Nakon naprosto bespotrebnih i užasnih „Kraljica vriska“ (Scream Queens), javila se ozbiljna bojazan da će Ryan Murphy, obuzet (možda bolje rečeno, opsednut) radom na sijaset ovih i onih, „starih“ i novih serija nastaviti da brlja. Šteta bi bila utoliko veća što je „Pose“ već na papiru, već na nivou prvih najava obećavala zaista mnogo, a, uz to, očito je reč o onome što je Ryanu Murphyju (sudeći barem po viđenom u slučajevima filmova „Trčanje sa makazama“ i „Normalno srce“, na prvom mestu) očito veoma blisko i važno.

Dakle, dobro je... Jer strepnje je raspršila već sama prva/uvodna epizoda upakovana u filmsko trajanje od gotovo osamdeset minuta! Već ta inicijalna epizoda je bila dovoljno da posluži kao zbilja snažan i neodoljiv mamac, ali i da pruži prilično detaljan i precizan uvid u ono što nas očekuje od ovog Murphyjevog očiglednog mezimčeta. I to počev od same priče, koja, ako je uopšte to potrebno ponavljati i na to podsećati na stranicama Optimista, u maniru široko razmahane društvene hronike prati gibanja na dva slikovita i naoko oprečna i udaljena fronta – uličnoj, subkulturinoj queer sceni tokom prvog vrhunca epidemije AIDS-a i zabata krupnog kapitala i novih, mladih i još mlađih jurišnika na njegove blagodeti.

Kako se brzo obelodani, ova dva fronta ubrzo će u „Pozi“ naći tačku dodira i susreta – kroz priču o gotovo eteričnoj ljubavi i bliskosti mlade transrodne seksualne radnice Angel i tek koje leto starijeg mladog borca na prvom braniku tadašnjeg poimanja državotvornog kapitalizma (naravno, reč je o sitnom ali lagano i postojano probitačnom sitnom šrafu u hijerarhiji Donalda Trumpa). Kreatori serije (a osim Ryana Murphyja, tu su i Steven Canals i, kada je o Murphyjevim televizijskim delima reč, neizbežni Brad Falchuk) ni jednog trenutka, uprkos toj pominjanoj širini narativnog zahvata, iz fokusa ne gube nijedan od brojnih segmenata osnovne priče; osim fikcijskog prikaza nadmetanja koje znamo još iz vrsnog dokumentarnog

42

www.optimist.rs

filma na tu temu (naravno, u pitanju je po mnogo osnova nezaboravni i jedinstveni „Paris is Burning“), tu je i detaljistički osvrt na dane najcrnje AIDS pošasti u queer krugovima američke metropole, ali i podsećanje na vibrantnost tadašnjih kulturnih i subkulturinih scena Njujorka, kao i gramzivosti bez zadrške kada je reč o najezdama hordi raspomamljenih mladih i još mlađih japija.

Mada je u načelu mnogo toga slutilo na to, u „Pozi“ ni u najbleđim tragovima nema posezanja za olakim/brzopoteznim kontrastima, a taj potez obično okončava u hitrom karambolu nagruvanim opštih mesta, pa i kulturoloških i srodnih stereotipa; nasuprot tome, „Poza“ je u i tom

Neka cveta hiljadu...

Poza Piše: Zoran Janković

smislu briljantna i brižljivo koncipirana i pozicionirana društvena hronika vrhunskog soja, koja, kao takva, iz dubine pripovednog kadra, kao i

na idejnom planu, govori dosta toga intrigantnog, inteligentnog, pa i neophodnog o prikazivanoj epohi i tada uvreženom stanju stvari, ali i o ljudskoj prirodi, usloženoj i počesto duboko faličnoj, kao osnovi svake iole zaumnije i ambicioznije pripovedačke avanture.

Upravo tu stižemo do još jednog važnog aspekta kvalitativnih dometa ove serije – za razliku od, recimo „Američke horor priče“, u „Pozi“ nema oslanjanja na proverenu zavodljivost spoljašnjih (žanrovskih, stilskih, pa i motivskih) ukrasa – „Poza“ je, pak, duboko ukorenjena u osvedočenoj pripovedačkoj moći, a jednako i u veri u neprolaznu sugestivnost naoko fabularno klasično postavljene povesti koja, oslonjena u starostavni magnetizam zanimljivih likova u intrigantno osmišljenoj situaciji, biva estetski zahvat i nadkoncept par excellence. Ryan Murphy nas na tom planu iznova podseća na magiju koju je ponajpre pokazao u slučaju u ovom tekstu već pominjanih mu filmova, „Trčanje sa makazama“ i „Normalno srce“, a, imajući u vidu eru koju ovde oslikava i u čiju vizuelnu superiornost neosporno polaže mnogo krupnih očekivanja, ne bi neodmerena bila ni poređenja sa Martinom Scorceseom barem iz tih dana.

Nimalo iznenađujuće, a oni koji su „Pozi“ već dali šansu, svakako u trenu to mogu da potvrde, ova serija pleni i po osnovi učinka dobrim delom do ovog trenutka većinski šire nepoznatog glumačkog ansambla, bez i jedne jedine slabe tačke. Vrla nova lica, evidentno osokoljena ovako krupnom i izdašnom šansom (možda i ži-

vota) zaista oduševljavaju prikazanim, pritom uspevajući da pred gledaoce iznesu lako međusobno razaznatljive i nesumnjivo zrele kreacije kakve se retko sreću i na ipak prestižnijem velikom ekranu. Poveća grupa transrodnih kraljica i queer junoša, uz podršku nešto iskusnijeg dela glumačke ekipe, zaista razoružava i lako i elegantno ubeđuje u predočavano u ovoj iznimno uzbudljivoj i zanimljivoj priči o značajnoj tački preokreta u životima i evoluciji američkih LGBT zajednica. Tu dolazimo i do nužne stanke za jedinu zamerku „Pozu“ – premda je Evan Peters (viđen u gotovo svim Murphyjevim recentnijim televizijskim produkcijama) ostvario maestralnu ulogu izmučenog i samozatajnog mladog japija i porodičnog čoveka (sa otklonom u odnosu na normu kada se govori o tom pojmu), već neko vreme kao okoreli i nepotreban manir deluje Murphyjeva tvrdoglava rešenost da iz serije u seriju prenosi glumački ansambl (naravno, ova opaska ni u najmanjoj meri nije kritika konkretne glume Evana Petersa i Kate Mare u „Pozi“).

I da, za kraj, pomenemo i to – „Poza“ je vrhunski režirana, produkcijski bogata, vizuelno znalački nijansirana i dostatna televizijska virtuoznost. A tu je i obilje disko zvuka u nizu pojavnih mu oblika – tu je kanonski, starovremenski disko, tu su recidivi diska, disko dragulji na treću decimalu (za prave znalce), odjeci diska u glavnotokovskom pop-zvuku te ere... U svakom pogledu, pravo zadovoljstvo i odličan rad velikog TV autora i, da ponovimo i to, značajnog pripovedača današnjice.

Vodič kroz gej Srbiju

43

S

OPTIMIST Intervju Svojom najnovijom visoko profilisanom serijom „Pose“, Ryan Murphy oživljava šljaštaću prošlost plesnih dvorana 1980ih godina i queer života u Njujorku. Ali on to nije uspeo da uradi sasvim sam. Radi ostvarivanja svog projekta, jedan od najvećih TV mogula koji je do sad pokupio silne nagrade, okupio je čitavu ekipu LGBTTIQ ljudi

iz TV istorije.

Svake nedelje na FX-u, Blanca (Mj Rodriguez), Angel (Indya Moore), i Elektra (Dominique Jackson) hodaju podovima plesnih dvorana uz zvuke nekih od najboljih soundtrackova ikad kreiranih, predstavljaju nam neke od epskih izgleda i stilova, oživljavaju kako sreću tako i borbe trans žena drugačije boje kože i ojačavaju veze svoje nekonvencionalne familije u ono što postaje trijumf reprezentacije queer raznolikosti.

U ovom članku Rodriguez, Moore i Jackson razgovaraju sa Janet Mock koja je inače scenarista serije, producent i izvršni režiser, i pričaju o tome kako je kreirati istoriju, snimati scene seksa, kao i o radostima majčinstva. Zauzmite pozu i pridružite im se.

Janet Mock: Sećam se svog prvog dana na setu kada sam upoznala sve vas i posmatrala vas dok snimate pilot epizodu. Videvši vas tri, kao i Angelicu Ross i Hailie Sahar, to me je nateralo da se naježim u pozitivnom smislu. Stvarno smo kreirali produkciju u kojoj centar podijuma zauzimaju baš trans žene drugačije boje kože. Kakav je taj momenat bio za Vas? Indya Moore: MJ i ja smo već radili zajedno „Saturday Church“. Bilo je ludo što smo to radile i sada smo u fazonu: „Evo nas opet i radimo zajedno…“ Bilo je baš baš strava. Konekcije koje su već tu, postojeće i one koje se tek stvaraju… Biti deo toga je bilo kao nešto novo, kao nešto što se ranije nije desilo. Možda mi se tako činilo jer sam bila okružena svim tim predivnim trans ženama i trans ženama drugačije boje kože – jedini put kad se desilo da sam bila u tolikom društvu trans žena bilo je u vremenu posle škole.

Dominique Jackson: Gledajući sve njih na okupu ispunilo je moje srce takvom srećom. Osećala

44

www.optimist.rs

sam kao da tu postoji specijalna veza sa onima koji su bili tu pre nas. Kada sam videla Indiyu, kao da je nešto obnovilo i učvrstilo moj osećaj toga da su stvari suđene. Prvo sam je srela pre nekoliko godina kada je ona bila samo dete, a ja radila za neku neprofitnu organizaciju. Kada sam ušla u prostoriju, osetila sam kao da smo svi mi porodica, čak i ljudi koje nisam ranije videla.

JM: Da li ste vas tri tokom snimanja i dok ste igrale uloge u kojima ste bile, pomišljale da kreirate istoriju?

Mj Rodriguez: Bilo mi je jasno da kreiramo istoriju, ali sam se istovremeno oglušila o to i nisam to želela da vidim jer sam se prosto zaljubila u ono što se dešavalo kada sam stigla. Ali nakon nekog vremena, ušla sam u ulogu Blance svesna mojih sestara i toga kroz šta prolazimo. Kada sam najzad prevazišla svoju nervozu i nesigurnosti videla sam da se osećam sasvim prijatno oko žena kojima sam okružena. Živela sam kroz to i naučila iz toga. Takođe sam učila od njih. To je ono što je učinilo da ostanem prizemna i udubljena u posao koji radim zajedno sa njima.

Mj Rodriguez

IM: Kada sam prvi put počela bila sam samo „Jesi li ti svesna u šta si se upustila i šta radite?“ uplašena osoba koja je živela od meseca do meJM: Ne samo što pet trans žena jesu reguseca i oslanjala se na dobrotu drugih da bih prelarne glumice u ovoj seriji već imamo i naše živela, i na pokoji posao u modelingu. Tako da ljude iza scene. Scenaristi poput mene i konkada sam ušla u sve ovo, razumete me, nisam sultanti, koreografi, znate da je Leoimy Malverovala i imala sam problem da se snađem u donado, kao i Mia Schaffer, pomogla da se svemu tome, da se prilagodim. Kada smo zapoorganizuju sve scene balskih plesova i plečeli snimanje sne probe. Kako nisam imala ni su ove trans žene sopstveni dom. vama pomogle Bila sam u jadnoj da odradite vaš Serija “pose” situaciji u kojoj deo posla u seriji?

Mj Rodriguez, Indya Moore, Dominique Jackson MR: Leoimy mi je jedva da sam sve. Na nju sam imala za kiriju i se ugledala od svakog dana sam kad sam imala 14 se budila s mišlju: godina. A ona je „Wow, glumica sad kao moja sam u mejnstrim majka. Eto kako TV seriji kao trans Out magazine - Janet Mock se stvari u životu žena iz Bronksa i ostvaruju i zaoiz usvojiteljske kružuju kada je porodice.“ Nije mi u to vreme bilo jasno da kreiramo istoriju sve čovek inspirisan. Leomy je velika učiteljica kao i dok se nisam upustila u razne razgovore sa že- velika… negovateljica ljudima oko sebe… I to nama oko mene i sa mojim menadžerom. On je mi je u stvari najviše i pomoglo sa mojom ulotaj koji mi je skrenuo pažnju na to da serija gom Blance. Od koga bolje da naučiš no od nje poput ove nikad nije bila kreirana i pitao me je: na koju sam se ugledala od detinjstva?

Kreiranje istorije

Vodič kroz gej Srbiju

45

>>

OPTIMIST Intervju DJ: Dok sam posmatrala sve te trans žene iza kulisa, na setu, kako pišu i rade druge poslove, shvatila sam da smo u stvari odradile posao koji smo želele. I nastavićemo da radimo taj posao kako bi naše priče bile ispričane i kako bismo bile vidljive. I još to što sam videla da Lady J i Janet Mock pišu scenario, samo je doprinelo tome da se osetim sigurnom jer one imaju iskustva u trans svetu i iskustvo kao trans žene.

JM: Kada me je Rajan prvi put pozvao da budem deo projekta, on sam je znao da ne može sam da odradi sve ovo a pogotovo kao beli, cis, gej muškarac, ali on je želeo da ispriča priču i jedini način na koji je to mogao da uradi jeste da obezbedi to da sve nas dovede i uputi u projekat i da nas sluša. Da li se vama desilo da ste morali da date neki input ili da dodate nešto u scenario i promenite nešto u njemu a da to nešto po vama nije bilo autentično, pa ste zato to uradile?

DJ: Da, meni jeste. To se baš desilo sa pričom o devojkama u „Show Worldu“ (peep show) i način na koji je scenario bio napisan, bilo je kao da su te devojke bile nekako istrošene i ne baš zdrave… I tu sam stavila kočnicu i informisala pisce, pošto sam znala priču o „Show Worldu“, da devojke koje su tamo radile jesu bile jako fensi tih 80ih i 90ih, da su to bile dobra grupa koja je zarađivala velike novce, čak na stotine dolara na dan. To su bile žene koje su nama bile idoli i koje su nam pokazale kako jedino možemo da živimo normalne živote.

MR: Ja bih jako volela da zahvalim Ryanu što je sa svakom od nas imao lični kontakt, što je postavljao pitanja kako bi predstavio sve autentično u seriji. Ja mislim da je to ono što je on pokušavao da uradi od samog početka a da budemo iskreni, malo režisera danas ljudima daje priliku da pomognu u izradi nečega. Ryan nam je dao potpunu slobodu da same vidimo kako ćemo prići našim karakterima, i postavljao bi nam pitanja: „Šta misliš da li bi moglo to i to da se uradi?“ ili „Šta mislite da li je ovo moguće?“ JM: Dominique i Indya, vas obe imate romantične priče u seriji. Napisala sam scenario i za scene seksa za vas obe – za Angelu i Stana u epizodi 3, kao i za Elektru i Dicka u epizodi 4. Šta je ono što je za vas dve bilo bitno kao glumice u pričanju priče u tim momentima, jer obe ste žene koje nisu izvršile donji deo operacije, a obe imate scene seksa sa cis strejt muškarcima?

46

www.optimist.rs

IM: Postoji više delova te scene koji su mi bili bitni. Jedna od bitnih stvari bila je da je glumac koji je sa mnom u sceni, da se on oseća prijatno i da mu se Angel sviđa. U mojim ličnim interakcijama sa muškarcima, još uvek se uvek dvoumim i pitam da li se ja sviđam tom muškarcu, da li je njemu prijatno pored mene, da li me on stvarno želi, da li je sve ovo ok za njega? Sećam se da je to bila svojevremeno i moja inicijalna reakcija sa Evanom Petersom kada smo igrali zajedno. Mislim padalo mi je na pamet i to da se pitam da li se Evan oseća prijatno kao i da su mi prolazile kroz glavu misli poput te da je on zbog mene zažalio što je prihvatio ulogu. I ja sam se uvek plašila, kao trans žena, da je moje telo razlog tome. Mislim ja sam glumica, i bude tako interesantno kada uhvatim sebe da ovo izgovaram naglas. Druga stvar koja je meni bila bitna u ulozi Angel, bila je ta da je sama intima među karakterima autentična. Razmišljala sam o vezama u kojima sam bila i kako je bilo biti voljen od strane nekoga ko me stvarno i iskreno voli. Ali to isto dođe i s te strane da nisam mnogo puta u životu bila voljena od strane ljudi koje sam ja volela. Bilo je kao da sve to ponovo proživljavam, tu veliku, ogromnu žudnju za in-

Dominique Jackson

timnošću, žudnju za tim da budeš dodirnuta iz ljubavi. Angel nikad nije bila dodirnuta osim kada bi nekom bila prilika za seks ili kao objekat za novčanu seksualnu uslugu. Tako da ona svoje telo van toga ne vidi.

DJ: Previše trans žena drugačije boje kože su na žalost bile nagnute tom pravcu da je kompletna operacija promene pola ono što one sebi ne mogu da priušte. Ne samo sa finansijske tačke gledišta već i iz mentalne perspektive. Zato mi se sviđa kako je Janet prišla pisanju baš te scene.

Scena je bila puna nežnosti, a opet tu je i činjenica da je tu žena koja se bori za svoju potpunu nezavisnost. Ona se bavila time da trans žene mogu da postignu potpunu operaciju pola i ako to žele za to treba da se bore svim sredstvima i nasuprot tome šta im se čini mogućim a šta ne.

To je do samih trans žena. Meni je lično bilo bitno da raširim naokolo poruku koju sam želela da pustim u svet – a to je da mi trans žene jesmo

poželjne, da nas ljudi žele, i da ljudi imaju osećanja i privrženost prema nama, ali kod njih postoji ta borba između toga da budu sa nama i dopuštanja sebi da ta veza bude otvorena prema svetu i vidljiva za svet. Jer u tim zatvorenim tipovima veza gde svet za te veze ne zna, gde veze nisu javne, mi trans žene se osećamo kao roba, kao vlasništvo. I mi same imamo problem da iz tih veza izađemo jer se pripadanje nekome čini nama kao da smo voljene. I mi onda to pobrkamo s ljubavlju.

JM: Što se tebe tiče MJ, tvoj karakter se u seriji bori sa diskriminacijom unutar same grupe, baš u sceni gde Blanca nakon pobede u plesu želi da proslavi pićem u gej baru koji se sastoji od belih gej muškaraca i gde odbijaju da je usluže. Možeš li nam opisati kako je bilo odigrati tu scenu i želimo od tebe takođe da čujemo šta po tebi to govori o diskriminaciji trans žena od same LGBT populacije?

Vodič kroz gej Srbiju

47

>>

OPTIMIST Intervju

Indya Moore

MR: Za mene lično je sve to bilo dosta stvarno pošto su mi se te stvari i dešavale u životu od kad sam bila tinejdžer. Mogu samo da zamislim onda kako je bilo biti trans žena 1987. i kako je bilo ući u taj bar, s obzirom da su i beli gej muškarci u to vreme imali poteškoća da se iskažu.

Bilo mi je žalosno to što znam da ti simptomi, jer tako ih ja nazivam – simptomima, se manifestuju i dan danas. To je ono što jako smeta i drago mi je što se danas bavimo tom tematikom jer to će možda pomoći nekim ljudima koji ne razumeju, a pre svega našoj LGBTQ familiji, da nas razumeju bolje i da nas ne isključuju iz društva kada se pojavimo negde. Mi želimo da odemo na mesta na kojima ćemo naći utočište među nama sličnima, a ako nismo dobrodošli tamo, gde onda da idemo?

JM: I ja se slažem sa time da je bilo potpuno potrebno da se pokaže ta dinamika dok smo pisali priču. Pokušali smo da pokažemo da čak i unutar LGBTQ zajednice postoji diskriminacija na osnovu boje kože, zatim transfobija, klasizam, diskriminacija prema ljudima sa posebnim potrebama. Druga stvar koju sam želela da pokažem je i kako su crne žene uticale na oblikovanje kulture

48

www.optimist.rs

svojevremeno – od mode, do plesa, vokabulara koji svakog dana čujete u Drag Raceu.

Dominique, možeš li mi ti opisati svoje uzbuđenje kada si videla da je to glavna tematika priče?

DJ: Prvo što mogu reći jeste da je bilo prelepo konačno izneti priču na površinu, i pod svetlo reflektora, jer ljudi, društvo, su ukrali našu kulturu i proglasili je svojom a mi za to smo dobili jedno veliko ništa, pa ni priznanje da smo tu kulturu mi kreirale. Ljudi su čak ignorantni prema tome odakle je došla baš ta kultura. Oni je samo uzmu, iskoriste a nas ne poštuju. I morali smo da kažemo: „Ovo nije nešto što ste sami osmislili.

Ovo ste dobili od nas.“ JM: Dominique, ti si dosta doprinela seriji svojom ulogom majke. Možeš li nam pričati malo više o materinstvu dok si istovremeno i deo plesnog podijuma, šta ti je plesni podijum dao i kako mi to prikazujemo kroz majke koje glume u seriji?

DJ: Kada su deca bila beskućnici na ulici, trans žene su bile te koje su dobile stanove jer nas je vlada prozvala nepodobnima – odnosno mentalno bolesnima – pa je mnogo žena iz populacije uspelo da pridobije pomoć javnog sektora.

Svi ovi mladi gej muškarci i trans osobe nisu imale gde da idu pa su ih trans žene „usvajale“ i odgajale i brinule o njima. Do danas je to zaostavština koja živi. Oko nas su danas deca koja svoj uspeh u životu pripisuju upravo svojim gej majkama, majkama iz gej zajednice koje su ih uzele svojevremeno pod svoje krilo i pokazale im da su vredna ljudska bića, da imaju svoju vrednost, da još uvek pripadaju negde i da su voljena. Ja sama nisam shvatala svoju vrednost kao majka dok nisu počela da me zovu neka od moje dece koja gledaju „Pose“ i oni kažu: „Ali, mama, pa nisi bila tako stroga.“ Ali su mi svi zahvalni jer su shvatili svi svojevremeno koliko su njihovi sami životi vredni nakon što čuju da im neko kaže: „Ja želim da budem tvoja majka.“ JM: Kada sam se ja konačno autovala 2011. i kada sam te iste godine javno podelila svoju priču, nisam bila ni malo voljna u to vreme da postanem glasnogovornica i zastupnica zajednice u javnosti , a ta zajednica je u mojim očima bila ogromna. Sada pitam vas kao glumice, da li vi možda osećate tu istu vrstu odgovornosti i shvatanja da dopustite da vaš posao govori u vaše ime, ili mislite da treba da budete neko ko je aut po ovim pitanjima ili pak da treba ova platforma dalje da bude širena kroz projekte kakav je „Pose“?

IM: Što se mene tiče, ja želim da svoju platformu koristim kao glasnogovorništvo za sve one koji su godinama bili ućutkivani. To je ono čemu sam se ja nadala još dok sam bila usvojena od strane hraniteljske porodice. Sećam se da sam oduvek želela da tamo negde postoji neko ko je poput mene i ko bi mogao da mi pomogne da mislim o sebi u drugačijem i pozitivnom smislu kao osoba sa varijabilnom rodnom ekspresijom.

Uvek sam želela da postoji neko ko bi govorio javno o onome tj. protiv onoga što se meni u životu dešavalo zbog onoga ko sam. Pred nama je još dug proces učenja i ponovnog učenja i ja želim da budem deo tog procesa. Ne vidimo puno ljudi koji nisu trans, da uzimaju inicijativu kako bi govorili u korist trans ljudi. I ja mislim da je baš empatija ono što nam svima nedostaje.

Toliko dugo smo mi trans žene same sebi bile majke i same smo bile borci za svoja kao i prava drugih ljudi.

DJ: Moj san je oduvek bio da budem na televiziji i to nije bio samo san, bio je osećaj . Oduvek sam

znala da sam bila vođena u životu nekim višim silama i kada me je život naveo na „Pose“ znala sam da je to bio blagoslov dobijen kako bih nastavila da radim posao koji sam započela. Ja još uvek ne znam tačno šta je to nešto, ali to je orijentisano ka tome da trans žene drugačije boje kože a pogotovo ta ista populacija sa plesnog podijuma bude predstavljena i da bude vidljiva, da ima glas. Bila bih skroz nezahvalna u životu kada bih utišala baš taj svoj glas zato što mislim da sam nešto postigla.

JM: Čemu se nadate, kada je „Pose“ u pitanju, tj. Kakav će utisak ostaviti na publiku i javnost?

DJ: Ja se pre svega nadam da svaka osoba koja ga vidi, da će razumeti da smo mi samo najobičnija ljudska bića. Jer pre svega i ono što jeste najvažnije i u prvom planu jeste da smo mi ljudska bića. Ja nisam neka fantazija ili bajka. Ali su fantazije i bajke ono što nas je dovelo da budemo tu gde jesmo danas. Sada je vreme za nas da budemo viđene kao LJUDSKA BIĆA. MR: Meni najbitnija stvar jeste da utičemo na današnju decu, da im malo pojasnimo naše živote i puteve kojima idemo, kao što je Dominiqa rekla, kao ljudskih bića. Što se tiče našeg posla kao odraslih ljudi postoji tanka linija između segregacije LGBTQ zajednice i toga da se prevaziđu jazovi koji postoje među nama. Ja mislim da cela zajednica treba zajedno da istupi zarad mnogo većih ciljeva koji postoje.

IM: Ja se nadam da će priče koje pričamo kroz seriju redefinisati trans tela na vrlo bitan način.

Ljudi nikad ne znaju šta da očekuju od nas niti znaju kroz šta sve mi prolazimo u životu, tako da ja želim da prenesem ljudima to da je naša borba usmerena na sve one stvari kroz koje neko rado ne bi prošao i ne bi želeo da ih u životu doživi. Ali se sve to sastoji i iz stvari koje bi ljudi u stvari želeli sami za sebe u životu, ako razumete. Vidim oko sebe kako čovečanstvo redefiniše svoj pogled na samo sebe i na to šta znači biti žena a šta muškarac.

JM: Ono što se ja nadam da će serija postići, a pored toga da i edukuje ljude a i da ih zabavi kroz glamur i šminku, jeste da samoj industriji pokaže da ona ima još puno toga da razveže i otpakuje. Sama činjenica da ste svi vi u ovaj projekat stupili bez imalo muke je jedna od mojih najvećih radosti u životu i ja vas sve toliko volim.

Vodič kroz gej Srbiju

49

OPTIMIST Književnost

S

„Mislim da se bog mnogo ljuti kada negde u polju naiđeš na purpurnu boju i ne primetiš je.“

ili je crnkinja rođena dvadesetih godina prošlog veka u ruralnim predelima američkog dubokog Juga. Jedine dve osobe koje vole malu Sili jesu njena sestra Neti i, na žalost, dobri bog. Dobri beli bog.

Dobri beli bog iz crne knjige belog čoveka. Dobri, beli, bog koji je po svom liku i svetonazorima stvorio belog čoveka.

Ili, beše, obrnuto?

Nije potrebno mnogo mašte da se zamisli koliko ovaj beli bog bogatih belih muškaraca voli jedno malo, siromašno, crno i žensko čeljade i kakvu joj je sudbinu namenio.

Sili je sistematski silovana, premlaćivana, maltretirana, zlostavljana i ponižavana. Isprva od strane njenog crnog oca, a zatim i od dobrog i još crnjeg supruga. Tretirana je kao robinja, kao mašina za čišćenje kuće, rad na poljima, rađanje dece i seksualno pomagalo za muškarce. Nikada

50

www.optimist.rs

se nije pobunila zbog svega toga. Jednostavno, Sili voli i veruje u dobrog, belog, boga i nikada se ne bi usudila da protivreči njegovom naumu.

Sa druge strane, njena sestra Neti ima nekoliko mana. Inteligentna je, voli da uči i da razmišlja. Tako falična i sa greškom Neti veoma rano nestaje iz američke pastorale u kojoj se odigravaju dešavanja romana „Boja purpura“ Alis Voker koji je na srpskom jeziku nedavno objavila izdavačka kuća „Laguna“. Nakon što je njena sestra proterana iz rajskih predela Džordžije, Sili je ostala sasvim sama, prepuštena ljubavi dobrog, belog, gospoda i ljubavi (i pesnicama) svog supruga koga oslovljava sa gospodine. Živeli su njih troje sasvim srećno sve dok u njihove živote nije ušla izvesna Šug Ejveri. Šug je nekada bila gospodinova devojka prema kojoj nikada nije prestao da gaji najlepša osećanja. Sada je uspešna, samostalna i imućna pevačica koja je zbog bolesti bila prinuđena da na neko vreme prekine sa nastupima. Dok se Šug polako oporavlja između nje i Sili se uspostavlja duboka, emotivna i telesna veza. Šug će, poput tajfuna, isprva uneti haos u Silin sistem vrednosti, ali će ubrzo pomoći da se uspostavi sasvim novi Silin poredak. Posle Šug za Sili više ništa neće biti isto.

Alis Voker je jednom prilikom rekla kako je crna žena jedna od najvećih američkih heroina. „Boja purpura“ je roman o jednoj takvoj junakinji koja, uprkos užasnom konstantnom fizičkom i emocionalnom zlostavljanju, otkriva sebe, svoj identitet, i pronalazi svoje mesto pod suncem.

Ovo je i priča o odbacivanju lažnih i nametnutih idola i sistema vrednosti kao i o pronalaženju (ili uspostavljanju) sopstvenih pravila i verovanja. Alis Voker je na majstorski način, koristeći svedeni jezik neobrazovane žene, opisala potragu za duhovnošću. Takođe je interesantno kako su dve sestre, razdvojene i bez ikakvih kontakta, vodeći sasvim različite živote i imajući sasvim drugačija iskustva, na drugačije načine došle do iste spoznaje o bogu, ljubavi, slobodi i neuništivom ljudskom duhu. „Moj prvi korak od sedog starca bilo drveće, kaz’la ona. Onda vazduh. Onda ’tice. Onda drugi ljudi. Al’ jedan dan kada sam sedela i ćutala i osećala se k’o dete bez majke, što i jesam, došlo mi: taj osećaj da si deo svega, da ’opšte nisi iz-

dvojena. Znala sam da će mi ruka krvariti ako rael odlučila ne dopusti da njena knjiga bude posečem drvo. I smejala sam se i plakala i trčala objavljena u toj zemlji sve dok je u njoj na snazi po kući. Ja tačno znala šta je to. U stvari, kad se aparthejd prema palestinskom življu i uslovila je desi, ne mož’ da ti promakne. Pomalo ko ono, dozvolu za objavljivanje promenom izraelske znaš već šta, kaz’la je, iscerila i protrljala mi gore politike prema njima. „Alberte, kaz’la Šug. Probaj da misliš rabutinu.“ „Boja purpura“ je jedan od najkontroverzni- zumno. Što bi bilo koja žena davala i pet para šta jih i najuspešnijih romana koje je napisala crna svet misli, to mi uvek bila misterija.“ Uprkos svemu „Boja purpura“ je ne samo akžena. Dobio je „Pulicerovu nagradu“ kao i „National Book Award“, a na osnovu njega Stiven tivističko i angažovano delo o potrazi za sopSpilberg je snimio istoimeni film koji je, pored stvenim identitetom, seksualnošću, slobodom i jedanaest nominacija za Oskara, takođe navu- osnaživanjem već i veličanstveni teološki spis o kao gnev publike zbog stereotipnog portretisa- duhovnosti i o putu koji svi mi jednom moramo, nja života Afroamerikanaca. Ovaj film je, uprkos ili bi makar trebalo, da pređemo. U pitanju je decenijama koje su prošle, i dalje veoma gledljiv, priča o intimnoj potrazi, o duhovnoj avanturi koja kreće od nas, vizuelno prelep i, na nastavlja se oko nas žalost, tematski akda bi se, obuhvatatuelan. „Boja purjući celokupni unipura“ je i jedan od verzum, konačno najčešće zabranjiAlis Voker završila u nama. vanih romana u „Boja purpura“ američkim biblioteje predivna knjižekama zbog upovna avantura koja trebe seksualno se sa lakoćom i užieksplicitnog jezika, vanjem čita i pruža scena seksa i nasilja Piše: Milan Aranđelović izuzetno spiritualno kao i zbog prikaziputovanje čije vanja homoseksualuspomene zauvek nih odnosa. ostaju u nama Interesantno je dugo vremena da je Alis Voker, na neki način, i sama cenzurisala objavljivanje svoje nakon što smo završili sa čitanjem i zauvek zaknjige. Ona je kao deo pokreta koji bojkotuje Iz- klopili stranice ove knjige.

Boja Purpura

Vodič kroz gej Srbiju

51

N OPTIMIST Književnost

ekada sreća naprosto hoće, nenadano krene sama od sebe, ostavljajući za sobom darove koji onda nagone na poduže ushićenje. Tako bi se u dvadesetak reči samo mogao opisati osećaj kada na dve stranice za to datog prostora mirne duše možete da preporučite dva ljudski dobra dela dva (malo je reći) vešta pera, pa još i konsekventnog queer profila. To je upravo slučaj ovog avgusta – u redovima i pasusima koji slede biće reči i niz pohvala za romane „Ono što sam bio“ Meg Rozof i „Small g“ Patriše Hajsmit.

Meg Rozof je možda i kod šireg čitateljstva u Srbiji poznata po takođe odličnom i kraćem romanu „Moj sadašnji život“ po kome je Kevin Mekdonald uradio vrlo dobar istoimeni film o ljubavnim damarima u doba tihe (pa još i retroštimungom obojene) distopije. Roman „Ono što sam bio“ (prevela Ivana Đurić Paunović, nedavno objavio Kreativni centar) mlađi je i jednako pažnje vredan brat gorepomenutog „Mog sadašnjeg života“; i u slučaju ovog dela Meg Rozof mudro i odrešito poseže za jasno potcrtanom jednostavnošću kao krovnim/višim konceptom, a u fokusu priče sada je dečak buntovnog duha i tanane duše koji će ubrzo po svojevrsnom izgonu u nižerazredni isključivo dečački internat u zabiti shvatiti da ga obuzima opčinjenost prema zatajnom dečaku njegovih godina koji u duhu, recimo, Toma Sojera, ili Valdenovski svedene egzistencije živi u kolibi na samoj obali mora. Kao i obično, dobar deo moći i sugestivnosti i izraza i stila Meg Rozof (spisateljice američkog porekla i britanskih adresa) počiva u nedorečenom, u suptilnim elipsama koje se kriju podno brižljivo polaganih i udruživanih naslaga detalja kojima se opisuje mračna svakodnevica života u drastičnim ili barem okolnostima nenaklonjenim mladim srcima, hormonalno, duševno i drugačije uznemirenim.

U tom smislu, „Ono što sam bio“ se većim svojim delom u načelu može čitati kao manje ili više tipska priča o odrastanju i porivu za slobodom kao ključnom identitetskom odrednicom, a nimalo ne bi pogrešili ni oni koji bi hitro „Ono što sam bio“ podveli pod skute ogranka suptil-

52

www.optimist.rs

nije queer književnosti naglašeno krupnijih autorskih ambicija. I, zbilja, u značajnoj razmeri „Ono što sam bio“, naravno, između ostalog, pleni i dvosmislenošću kojom Meg Rozof zapravo strpljivo i krajnje promišljeno prti put univerzalnosti, odnosno, ka onoj tački u kojoj bilo koja znalački osmišljena i ispripovedana priča o zaljubljenosti, o omamljenosti, o damarima koje je u tako mladim godina vraški teško razaznati, dekodirati, a potom i prihvatiti, a sve se to da pripisati i bilo kojoj priči tog kova i tako delikatnog profila, nadasve, i takvo uzvišenih krajnjih dometa, pa govorila ona o istopolnoj ljubavi ili, pak, o konvencionalnijim izborima. „Ono što sam bio“, osim te fluidnosti, te ciljane varljivosti, donosi i još podosta toga neodoljivog, recimo, britak a nenametljiv humor, osećaj za detalj, kao i za ritam pripovedanja pri postavci priče sa suštinski malo nepoznatih, uz tihu a opet i prodornu polemičnost na temu ustrojstva porodičnog i klasnog poretka i života u Britaniji.

Na drugom tasu za potrebe ovog broja imamo roman koji je znamenita Patriša Hajsmit završila samo nekoliko meseci pre smrti, a koji

tokom prvih desetina stranica ovog odličnog i nimalo uobičajenog romana postaje prirodan habitat za živopisnu skupinu posetilaca čije su, gle čuda, intimne, ljubavne i druge putanje višestruko i bespovratno isprepletane, a čini se da junaci dobar deo svoje energije polažu upravo u dodatno usložnjavanje te već dobrano guste mreže interesa, intriga i iskrenih, obelodanjenih ili prikrivenih, emocija.

Hajsmit i ovde piše sa odsečnošću kakvu znamo iz njenih trilera, pod krinkom jednostavnosti kriju se implikacije koje čekaju na obazrive i strpljivije čitaoce, a nanovo autorku mnogo više zanima i kopka odgovor na pitanje „zašto“ nego na ipak manje nadahnjujuća „ko“ i „šta“. Uz malo mašte i dodatne čitalačke investicije, „Small g: A Summer Idyll“ se može i čitati i doživeti kao punokrvan i nepobitno uzbudljiv triler, u delo sproveden nešto drugačijim sredstvima od onih koje vezujemo sa kanonima i baštinom žanra. Mrak neizostavno prisutan u samoj srži pristupa Patriše Hajsmit lako je uočljiv, na mahove gotovo i fizički opipljiv i ovde, s tim da se autorka u slučaju ovog romana fokusirala na mrak života pod stigmom atipičnijih nagona i izbora, pod dubokim i teškim žigom drugosti i identiteta kojima zapravo suštinski nije objavljen posthumno i koji se skladno nado- kada nije ni bilo dato za pravo da se razmahnu vezuje na taj sjaj pređašnjih joj dela, kako onih koliko im je potrebno. „Small g“ je možda poteško ukratko pojao enigmatičnom i sniti/predočiti fatalnom gospo(mogao bi se dovedinu Ripliju, tako i sti u analogiju sa filonih mimo tog neMeg Rozof i Patriša Hajsmit mom „Stranac svakidašnjeg seripored jezera“, na jala, poput jednako primer), ali nema izvrsnih romana „Ta sumnje da će iole slatka bolest“ i verziraniji i stalože„Sovin huk“, na priniji čitaoci hitro mer. „Small g: A moći da shvate uniSmall Idyll“, kako katnost pripovedaglasi pun naziv, čkog dara Patriše roman o kome će Hajsmit i na ovom ovde u par hiljada primeru, kao i specislovnih mesta biti Piše: Zoran Janković fičnost i barem prireči, a koji do ovog bližnu vrednost trenutka nije prekonkretnih darova veden na srpski i koji im stižu od poobjavljen kod nas, kreće od posve jednostavne priče o ciriškom nuđenog među koricama ovog sigurnog budubaru, tamo gde treba poznatom osvedočenom ćeg klasika ne samo queer književnosti. okupljalištu gej populacije. „Small g“ tako već

Jedna priča o dve izuzetnosti

Vodič kroz gej Srbiju

53

K

OPTIMIST Književnost

ada u nekom internet pretraživaču pokušate da dođete do informacija o američkom piscu Džonu Čiveru najviše rezultata koje dobijete tiču se osme epizode četvrte sezone serije „Sajnfeld“ u kojoj se govori o ljubavnim pismima koje je ovaj pisac razmenjivao sa ocem jedne od junakinja serije. Kakve veze imaju gej ljubavna pisma sa piscem koji je u svojim pričama ovekovečio živote prosečnih belih američkih heteroseksualnih porodica srednje klase, koji je i sam bio porodični čovek, suprug, otac troje divne dece, depresivni alkoholičar i sve što već ide zajedno sa malograđanskim navikama, potrošačkim mentalitetom i ispraznim snovima na koje su ljudi bili osuđeni u američkom snu četrdesetih i pedesetih godina minulog veka?

Džon Čiver je rođen u imućnoj porodici trgovca cipela. Odrastajući u otmenom predgrađu živeo je ušuškan iluzijama o srećnom životu. Međutim, zbog „velike depresije“ tridesetih godina prošlog veka Džonov otac je bankrotirao i posvetio svoj život alkoholu tako da je porodica morala da se izdržava od male prodavnice igračaka i poklona koju je otvorila njegova majka. Kada je u sedamnaestoj godini, zbog pušenja i slabih ocena izbačen iz škole mladi Čiver je iskoristio to kao priliku da na osnovu ovog iskustva napiše i objavi svoju prvu priču „Izbačen“.

Nakon toga sa starijim bratom Frederikom putuje po Evropi gde ovaj pokazuje neverovatno velike simpatije prema nacional-socijalizmu koji je propagirao izvesni austrijski kaplar i neuspešni slikar. Kasnije se Fred vezivao za fašiste u Španiji verujući kako su „crnci inferiorni zbog neuhranjenosti“. Odnos sa bratom, koji je balansirao između ljubavi i mržnje, Džon je opisao u priči „Zbogom, brate“ koju je Nabokov smatrao najboljom američkom pričom ikada napisanom. „Kako ga naučiti da odgovori na oštru površinsku lepotu sveta?“, pita se junak ove priče misleći na svog brata.

Nakon povratka u Ameriku, Čiver je živeo od bratovljeve pomoći sve dok nije počeo da zarađuje pisanjem scenarija za televiziju i sažetaka knjiga za filmske kompanije. Nakon što je dobio

54

www.optimist.rs

Gugenhajmovu stipendiju za pisce stiče finansijsku stabilnosti i u potpunosti može da se posveti pisanju. Kupuje kuću u državi Njujork gde će sa porodicom živeti do smrti. U programu razmene pisaca putuje u Rusiju, posećuje Čehovljev spomen-dom i ostaje do kraja života poklonik Rusije, Sovjetskog Saveza i ruske književnosti.

Sredinom šezdesetih godina sve više tone u alkoholizam, tako da tokom druge posete SSSR-u na jubileju Dostojevskog mora da ide u pratnji najmlađeg sina jer više ne uspeva da se odupre piću. Dijagnostikuju mu dilatativnu kardiomiopatiju, srčano oboljenje kao posledicu prekomernog konzumiranja alkohola, i potom sve češće zapada u delirijum tremens, umišljajući da se nalazi u sovjetskom zatvoru. Zbog problema sa alkoholom mora da napusti profesoru na koledžu, a i njegov brak sve češće zapada u krizu.

Sve češće dospeva u besvesno stanje. Tada se o njemu staraju brat i supruga. Iako se mnogo

puta zarekao da će ostaviti piće, tek će nakon dvomesečnog boravka u Centru za lečenje zavisnosti od alkohola preći sa reči na dela i zauvek prestati da pije. Ubrzo nakon toga kao predavač na Univerzitetu Juta srešće studenta Maksa Cimera koji će do Čiverove smrti biti njegov saputnik, sekretar i poslednji ljubavnik.

I ovde se vraćamo na početak priče i seriju „Sajnfeld“. Dve godine nakon Čiverove smrti njegova ćerka Suzan (Isto ime ima i junakinja serije čiji je otac razmenjivao ljubavna pisma sa Čiverom) objavila je memoare „Home Before Dark“ u kojima veli kako je njen otac celog života patio od krivice izazvane svojom biseksualnošću. „Osećam se prljavo od griže savesti“, piše Čiver u delu „Priče o Saton Plejsu“. Tek nakon što je konačno prestao da pije alkohol Čiver je, prema sadržini memoara, upoznao Ripa, bivšeg studenta, koji se preselio kod njih i živeo zajedno sa Džonom i njegovom suprugom Meri. Ripovo pravo ime je, zapravo, Maks Cimer. Maks je bio zadužen da slavnom piscu daje lekove i da cepa drva za kamin. Na Čiverovoj sahrani bio je jedan od nosilaca kovčega, a tokom posmrtne službe sedeo je zajedno sa njegovom porodicom. Ipak, tokom života Čiver se svim silama trudio da održi sliku 100% heteroseksualnog porodičnog doma tako da je, kada je poželeo da ima intimni ških prostitutki. Nije sve tako bilo na početku. U odnos sa Maksom, odlazio zajedno sa njim u ovoj biografiji stoji kako se Čiver prvih dvadeset šumu da mu pomogne u procesu cepanja drva. godina braka uzdržavao od homoseksualnih odPre nego što je preminula Meri je ipak priznala nosa iako je, kako sam piše, „svaki lepuškasti muda je oduvek znala o čemu se tu zapravo radi. Či- škarac, svaki bankarski službenik, svaki momak verov sin Bendžamin je u uvodu zbirke objavlje- za isporuke ciljao moj život kao napunjen pištolj“. Alkohol je, nih Čiverovih umesto da smanji te pisama napisao impulse, samo utikako je za njega calo da se oni pojabilo teško da prihSuprug iz Stepforda čaju i da Čivera učini vati obim očevih nefunkcionalnim homoseksualnih članom porodice jer aktivnosti. Iako mu je sve vreme posvese otac autovao ćivao odbijanju dva meseca pred onoga što zapravo smrt Bendžamin je želi. ipak bio iznenađen.

Piše: Milan Aranđelović Posle Čiverove U biografskoj knjizi smrti od kancera „Cheever: A Life by 1982. godine njeBlake Bailey“ Suzan gova supruga Meri je izjavila kako je bila zapanjena koliko je homoseksualnih afera nastavila je da živi u porodičnoj kući narednih zapravo bilo u životu njenog oca. Bilo je tu broj- trideset godina. Nakon njene smrti u poznoj stanih poznatih fotografa, pisaca i nebrojeno mu- rosti (preminula je u 95. godini) imanje „Čehova

Džon Čiver

Vodič kroz gej Srbiju

55

>>

OPTIMIST Književnost američkog predgrađa“ stavljeno je na prodaju.

Ova vest je za kratko vreme obnovila interesovanje za pokojnog pisca, izvučene su iz naftalina priče o biseksualnosti i alkoholizmu, što je dovelo i do povećanja interesovanja mladih generacija za njegova dela.

U gotovo svim svojim pričama opisivao je lice i naličje prosečne američke porodice više srednje klase sredine 20. veka. Jaz između spoljašnje slike sveta i unutrašnjeg života likova uspavanih u velikim spavaonicama predgrađa, Čiverove junake je dovodio do nervnih slomova zbog spoznaje o izgubljenosti u svetu izobilja koje je samo na površini udobno i bezbedno.

Ko bi bolje od jednog konzervativnog biseksualaca stigmatizovanog sa svih strana bolje mogao da pronikne, shvati i razume ovaj konflikt između želje i nužnosti, između slobode i dužnosti, između uloge i prave ličnosti.

Cena za ove spoznaje koju je Čiver platio jeste prevelika. Doživotna patnja i nesreća na koju je sam sebe osudio izrodili su neke od najboljih pripovedaka 20. veka i od Čivera načinili jednog od najvećih pisaca minulog stoleća. Čiver je napisao pet romana i na desetine kratkih priča za koje je, između ostalih, dobio Pulicerovu nagradu i National Book Award. U periodu između 1935. i 1981. u Njujorkeru je objavio 121 priču od kojih su mnoge stekle kultni status i koje su nedavno objavljene u okviru drugog kola „Biblioteka Amerikana“ izdavačke kuće Laguna. Čiver je pisao mahom kratke priče (i svega pet romana) u kojima je opisivao uglađeni sjaj američke više srednje klase druge polovine minulog veka i sav onaj trulež koji se oseća ispod porcelanske površine malograđanskih života. Opisivao je one lepe, tipične američke porodice, savršene, sa lepim osmesima, plavim kosama, belim zubima, anglosaksonskim visokim čelima, pokošenim travnjacima... kao u filmu „Supruge iz Stepforda“. „Spolja kalaj, iznutra belaj“ iliti, u gej verziji, „Foris Cato, intus Nero“. Time se Čiver, u pauzama samoubijanja od alkohola i ubijanja od seksa sa zgodnim frajerima, bavio celog svog života. Pisao je te svojevrsne izveštaje kao dopisnik sa lica mesta jer je, kao biseksualac koji je sebe osudio da bude str8 looking suprug iz Stepforda, tačno znao o čemu piše.

56

www.optimist.rs

K

Na prvi pogled se čini da Penelopa i Kara ne mogu biti više različite. Penelopa je praktična, stamena i ozbiljna elegantno popunjena predana irska katolkinja poreklom iz radničke klase koja radi kao učiteljica u katoličkoj ženskoj školi u Dablinu. Takođe je i lezbijka. Sa druge strane, Kara je haotična, žgoljava feministička i građanska aktivistkinja iz srednje klase, avanturistkinja, globtroterka nestalnog duha i tela koja ne može dugo vremena da bude na istom mestu i da gaji ista osećanja prema istim ljudima. Takođe je i biseksualna, seksualno fluidna ili, jednostavno, seksualna osoba. Nije čudno što je Ema Donahju, autorka romana „Kapuljača“ koji je na srpskom jeziku objavila izdavačka kuća „Heliks“, glavnoj junakinji dala ime Penelopa. Ovo je direktna aluzija na „Odiseju“ gde Penelopa simboliše jaku i posvećenu ženu koja, uprkos nedaćama, uporno čeka povratak voljene osobe.

Ipak, Penelopa i Kara su već trinaest godina u emotivnoj i fizičkoj vezi. Bilo je tu uspona i padova. Kara je odlazila, švrljala sa strane, ali se uvek nekako vraćala Penelopi koja je bila svojevrsna mirna luka njenih nemira.

Roman „Kapuljača“ Eme Donahju započinje Karinom iznenadnom smrću. Banalno je stradala u saobraćajnoj nesreći vraćajući se sa jednog od svojih putovanja.

Penelopa, sada po prvi put izvesno sama, suočava se sa tugom i samoćom. Malo je tužna kako već valja i trebuje u takvim prigodama.

Malo je više tužna zato što nije dovoljno tužna, zato što nikako ne može da se natera da zaplače.

Pripremajući sahranu svoje životne saputnice Penelopa prebira po stvarima i uspomenama koje je vezuju za Karu. Od njihovog upoznavanja u katoličkoj školi za dobre devojčice krajem sedamdesetih godina, pa sve do početka devedesetih kada se i dešavaju ovih sedam dana u njenom životu. Sedam dana tokom kojih će morati da doživi i preživi bol i da nastavi dalje. Tako ranjena mora da se suoči, ne samo sa sobom, već i sa drugim ljudima i represivnim katoličkim društvom.

Mora da nađe načina da oplakuje voljenu osobu u sredini gde niko, osim Karinih koleginica aktivistkinja, i ne zna da su bile u vezi. Bilo je to doba

dok se Irci još uvek nisu oslobodili iz katoličkog zitet u Dablinu, a doktorirala je na Kembridžu na ropstva. Nešto kao Srbija u 21. veku. temi koncepta muško-ženskih prijateljstava u „Kapuljača“ nije običan aktivistički i angažo- engleskoj književnosti 18. veka. vani roman već bi se moglo reći da je tipičan Najpoznatija po svom romanu „Soba“, na irski roman o dve tinejdžerke i, docnije, mlade osnovu koga je snimljen i istoimeni film, za koji žene koje odrastaju i sazrevaju u neprijateljskoj je dobila više nagrada uključujući i Irsku knjižeokolini. Neprijateljskoj za ljubav koja je drugačija vnu nagradu, a bila je nominovana i za britanski od uobičajene. U pinagradu Orandž tanju je roman o kao i za Bukerovu dve žene koje otkrinagradu. Uprkos vajući ljubav i sve uspehu romana Smrt u dablinu njene varijetete „Soba“ zapravo je istovremeno otkri„Kapuljača“ priča vaju kako da je sakoja je autorki kriju i prilagode omogućila literarni sredini u kojoj su proboj i za koji je bile osuđene da dobila nagradu orPiše: Milan Aranđelović žive. Knjiga neodoganizacije Stounljivo podseća na vol. film „Soba moga Do sada je nasina“ italijanskog filpisala osam romadžije Nanija Moretija. mana, tri knjige iz oblasti književnosti, dva Ema Donahju je rođena 1969. godine u Da- pozorišna komada i veći broj kratkih priča i blinu u porodici intelektualaca i pisaca. Ovo je, radio-drama. Česti motivi su joj lezbijski odnosi nesumnjivo, imalo presudan uticaj na njen oda- kroz istoriju kao i sudbine ljudi sa ambivalentbir karijere. Pohađala je katoličke škole i Univer- nim seksualnim identitetima.

Kapuljača

Vodič kroz gej Srbiju

57

P OPTIMIST Pozorište

od sloganom Svet bez Blok instalacija otvara Večna Rusija, prostorna ljudi, 52. Bitef će se održati instalacija nas kroz prostorni lavirint sastavljen od 13. do 22. septembra, a od nekoliko raštrkanih soba, vodi lavirintima predstave koje će publika ruske političke i kulturne istorije, od stogodišnje moći da pogleda u okviru borbe za društvene slobode koja je kulminirala glavnog programa dolaze Oktobarskom revolucijom, do našeg doba. Koniz Slovenije, Francuske, cept, tekst i režiju potpisuje ugledna ruska i evNemačke, Hrvatske, Srbije, ropska pozorišna kritičarka, Marina Davidova, Estonije, Švajcarske, Iz- dok scenografiju i video potpisuje Vera Martiraela i Belgije, a biće prika- nova. Predstava će biti izvedena 19, 20. i 21. sepzana i jedna tembra u Narodnom pozorištu u nekoliko nemačko-ruska koprodukcija. Na tematsko-pro- termina. blemskom planu slogan Svet bez ljudi prevasIzraelski umetnik Nadav Barnea, koga neki hodno ima tri asocijacije: svet bez ,,pravih’’ ljudi, znaju kao rok pevača, gitaristu, drugi kao dizajsvet (uoči) apokalipse i fenomen smrti. Ta vizija nera svetla, a autor je i muzike za širok spektar „sveta bez pravih ljudi'' odnosi se na sasvim kon- pozorišnih i plesnih produkcija, na 52. Bitef dokretne, opasne tendencije koje odlikuju dana- lazi sa instalacijom PA’AM, koja će se odigrati šnju Evropu i svet - jačanje desnog populizma, 20. i 21. septembra u Bitef teatru. PA’AM, koji na ksenofobije, netolerancije, autoritarnih režima hebrejskom znači vreme ili jednom, sa konotakoji razgrađuju demokratske ustanove i sistem cijama nekada davno sadrži elemente dizajna ljudskih prava. osvetljenja, zvuk i video i kombinuje najsavrePrvi put na 52. Bitefu publika će imati priliku meniji scenski izraz sa drevnim osećanjem smrti. da 18. septembra u Pozorištu na Terazijama poZaostavština, komadi bez ljudi, reditelja Štegleda predstavu NO43 Prljavština iz Estonije u fana Kegija, jednog od tri člana svetski proslavprodukciji Teatra NO99 iz Talina. Jedna od zapa- ljenog kolektiva Rimini Protokol, u produkciji ženijih predstava u evropskim okvirima posle- jednog od vodećih švajcarskih pozorišta, Vidija dnjih godina, čiju iz Lozane, zaokrurežiju potpisuje tanžuje celinu od tri indem Ene-Lis Semstalacije na 52. per i Tit Ojaso Bitefu. Predstava je govori o trenutku muzej sećanja na raspada sveta, ispupojedinačne, „obiSvet bez ljudi njenu maksimalčne“ ljude kojih više nom pažnjom i nema, ili koji će nas energetskim nabouskoro napustiti. jem ljudi na sceni.

Ova instalacija pruTako na sceni deset žiće Bitefovoj putelesno sjajno artiblici kako kulisanih dramskih materijalni, tako i fiViše informacija na www.bitef.rs glumaca izvode, u zički okvir za jedno ringu ispunjenim veoma snažno atblatom, niz raznovrmosfersko, emociosnih, pretežno nenalno i metafizičko verbalnih situacija: iskustvo. u rasponu od scena Ulaznice za sve iz svakodnevnog života do onih koje razvijaju predstave na 52. Bitefu se mogu rezervisati od hrišćanske alegorije.

13. do 25. avgusta, dok prodaja ulaznica počinje Jedan od segmenata ovogodišnjeg festivala 27. avgusta na Blagajni Bitef festivala, koja je čine i čak 3 pozorišne instalacije, predstave bez smeštena u Pozorištu na Terazijama (Terazije 29). živih glumaca na sceni, od kojih se dve od tri Cena ulaznica 1.700-2.500 rsd. produkcije direktno bave fenomenom smrti.

52. Bitef

58

www.optimist.rs

OPTIMIST Zajednica Kada si prvi put znao da si...

Sa 5-6 godina sam se zaljubio u druga u obdaništu. Devojčica iz obdaništa se isto zaljubila u njega, pa sam bio ljubomoran i pokušao sam da joj šibicom zapali dlake na rukama.

u Beograd i koleginica sa faksa me odvela.

Tvoj prvi poljubac...

Dosta kasno!

Nevinost izgubio...

Uz prvi poljubac!

Ime: Aleksandar Erceg Godine: 33 Zanimanje: Mladi preduzetnik u usponu, hostelijer

60

www.optimist.rs

Tvoj izlazak iz ormana...

Nikada nisam ni bio u ormanu!

Koji savet bi dao mlađem sebi...

Više samopouzdanja i još više samopoštovanja!

Tvoj naj gej muzički album bio bi...

T Rex - The Slider

Naj gej stvar koju si ikada uradio...

Pet sati sam lutao po predgrađima Los Anđelesa tražeći groblje na kom je sahranjena Bette Davis.

Tvoj prvi gej kafić/klub...

Klub X. Tek sam došao

Gej film koji morate pogledati...

Francuski film Juste une question d'amour ili Najviše se ložiš na...

Ne volim bebi fejs, zato Francesco Scianna jer je markantan i ima veliki nos!

Donji veš koji ti donosi sreću...

Jock Strap

U nedelju popodne naći ćemo te gde...

U svom hostelu, s gostima, u poslu... Svakog dana.

Tvoj stav o ljubavi i braku...

Precenjeno TV serija koja je promenila tvoj gej svet...

Queer as Folk jer mi je držala pažnju i koja mi je ostala u pamćenju, jer je za to vreme bila progresivna, otvorena i liberalna.

Tvoj gej heroji su...

Volim istoriju i jedno vreme sam studirao klasične nauke na Filozofskom. Zato rimski car Hadrijan. I zbog knjige Margerit Jursenar „Hadrijanovi memoari“. Šta za tebe danas znači biti gej...

Ne biti muško iako si gay!

Grindr ili Gay Romeo...

Romeo jer sebe možeš bolje da opišeš i da staviš više slika. I imao sam više boljih iskustava i više sam ljudi upoznao.

Junski ili septembarski Prajd…

Oba. Junski jer je jun mesec ponosa, a septembarski jer ima više ljudi, ali je meni je prajd svaki dan.

Omiljena gej ikona...

Dame Shirley Bassey jer je diva, vokalno superiorna koja voli svoj posao. Teatralna sa odličnim kostimima na sceni. Želim da budem ona za Noć veštica.

Vodič kroz gej Srbiju

61

OPTIMIST LGBT twitter

62

www.optimist.rs

VodiÄ? kroz gej Srbiju

63