Optimist #037 by Optimist Magazin

Sadržaj Osnivač i izdavač: Gej lezbejski info centar Godina osnivanja: 2011. Glavni i odgovorni urednik: Predrag M. Azdejković Urednik UrbanLook: Srđan Šveljo Saradnici: Tamara Skrozza, Nemanja Marinović, Zoran Janković, Milan Aranđelović, Bogdan Petrović, Petar Paunović, Milica Simonovska, Mladen Antonijević Priljeva, Viktor Vilotijević Harrison, Daniel Pinter Dženi, Vesna Đorđević ILUSTRACIJA sa naslovne strane: Miroslav Kinđić Web: www.optimist.rs E-mail: optimistmagazin@gmail.com FB Page: www.fb.me/optimist.rs Štampa: Newpress Podrška:

Република Србија МИНИСТАРСТВО КУЛТУРЕ И ИНФОРМИСАЊА

Република Србија ВЛАДА Канцеларија за људска и мањинска права

ГРАД НОВИ САД Градска управа за културу

Magazin možete čitati i na:

Magazin prihvata nadležnost:

CIP ‐ Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 305 OPTIMIST : vodič kroz gej Srbiju / glavni i odgovorni urednik Predrag M. Azdejković. ‐ God. 1, br. 1 (jun 2011)‐ . ‐ [S. l.] : Regionalni info cen‐ tar, 2011‐ (Smederevo : Newpress). ‐ 21 cm Dvomesečno. ‐ Naslov 1. broja: Optimizam ISSN 2217‐6756 = Optimist COBISS.SR‐ID 186184972

Ana Brnabić..............................................4 Naša Premijerka.....................................8 intervju: Ana Brnabić..........................10 Ana i mediji.............................................12 Moja Azilantska avantura.................16 Intervju: Dušan Maljković..................20 Amerika..................................................22 Intervju: Ana Bekuta............................24 Summer of love.....................................26 Gejevi kao ciljna grupa........................28 Intervju: Dominic Arnall.....................30 Urbanlook.info.....................................32 Intervju: Sasha Velour........................36 51. Bitef...................................................38 Intervju: Andreja Pejić........................40 Lifestyle.................................................42 Marlene Dietrich..................................44 Intervju: Charlie Carver.....................46 Queer sedmica.......................................50 Queer Britain.........................................52 Izabrana pisma......................................54 Mesečev kamen.....................................56 Niški ponos.............................................58 Moj tzv. gej život...................................60 LGBT Twitter..........................................62

OPTIMIST Skrozza na skroz

www.optimist.rs

ada je imenovana za mini- sada i za premijerku, nije značilo praktično ništa starku, a potom i za premi- za LGBT zajednicu. jerku, Ana Brnabić je izazvala U proteklih godinu dana, od kada je ona u pravi rat među LGBT aktivi- vladajućim strukturama, na polju poboljšanja stima i ovdašnjim feministki- statusa LGBT osoba nije bilo nikakvog napretka, njama. Ta "scena" se oštro a sama Brnabić - izuzev što se pojavila na Paradi podelila na one koji su u po- ponosa i prethodno primila organizatore te majavi nove premijerke videli nifestacije, takođe nije napravila ni jedan jedini gotovo kopernikanski preo- korak u tom pravcu. kret za srpsko društvo, i na Zapravo, da je Aleksandar Vučić nije autovao one koji su smatrali da to u trenutku kada je postajala ministarka, teško da imenovanje suštinski ne znači ništa. bi iko uopšte znao njenu seksualnu orijentaciju. Iako su svi složni da je Brnabić, kao prva Što bi bilo sasvim u redu, da je - dakle - nije "ražena i prva gej osoba na čelu Vlade, značajna na zotkrio" tadašnji premijer. No, pošto su se stvari simboličkom nivou - pitanje svih pitanja jeste da već dogodile tako kako su se dogodile (a što je li ta simbolika ima pozitivan ili negativan pred- u delu LGBT i feminističke scene dočekano "na znak, odnosno da li prva gej premijerka poprav- nož", jer zaista nije prirodno da te javno, pred čilja ili dodatno urušava imidž i status LGBT tavom državom, autuje tvoj poslodavac, tj. najzajednice. viši državni službenik), logično je bilo očekivati ĆUTANJE JE ZLATO da će novopostavljena ministarka ipak pokazati Nakon što je Aleksandar Vučić obznanio ime da ima "kičmu" i da je neke stvari i sama u stanju mandatarke, glavna vest iz Srbije bila je upravo da izgovori. da će nova premijerka biti - prva žena na toj To se, međutim, nije dogodilo. funkciji, i to još gej! Ovaj Vučićev potez antoloTokom čitavog svog mandata, uporno je ćugijski je primer dobrog PR-a i, u političkom smi- tala o svom LGBT statusu, čak i u trenucima kada slu, bacanja peska u oči: evropski, pa ni ostali su joj se pred očima događale stvari nezamislive međunarodni zvaničnici nisu ni zastali da se za- u civilizovanim državama: tipa one u kojoj popitaju o tipu vladavine koji uvodi novi predsed- slanik Aleksandar Martinović usred skupštine iznik ili o pravoj moći kojom će raspolagati govara nešto što ne može da se kvaliﬁkuje njegova izabranica, drugačije nego kao već su - preplavgovor mržnje, a ljeni oduševljepredsednica parlanjem - slavili pol i menta Maja Gojkoseksualnu orijentavić pokušava da ga ZNAČAJ prve gej premijerke ZA LGBT ZAJEDNICU ciju Ane Brnabić, smiri i šapuće "Ana uvereni da su je tu!". Ćutala je na upravo te dve medijske napise o stavke najubedljifamoznim "obrazoviji dokaz Vučićeve vnim paketima", u demokratičnosti, kojima je homoseotvorenosti i ksualnost označena piše: Tamara Skrozza spremnosti na kao najgora pošast i kompromise (?!). bolest. Uporno je I još jednom, ćutala i kada je u pipo ko zna koji put, tanju bila rodna rapotvrdilo se da bi svoje ocene ubuduće morali vnopravnost: izuzev pokoje frazetine, nije da donose znatno opreznije, bez nepotrebne reagovala na slučajeve zlostavljanja žena, na žurbe, i uvek imajući u vidu činjenicu da na Bal- tretman politički aktivnih žena u javnosti, na kanu stvari obični nisu onakve kakve izgledaju. sliku žena u medijima. Ono što je za ovu priču najvažnije, jeste da imeImenovanjem za premijerku, na tom se novanje Ane Brnabić najpre za ministarku, a planu ništa nije promenilo.

Ana Brnabić

Vodič kroz gej Srbiju

OPTIMIST Skrozza na Skroz

"NE TOLIKO" U nedavnom intervjuu za CNN, Brnabić kaže: "Otvoreno sam gej celog svog života i nikada nisam imala problem u Srbiji. Verujem da Srbija nije toliko konzervativna i homofobična. Naravno, ima prostora za promene i ima ljudi koji još veruju da to nije ok i da nije deo srpske tradicije i srpskih vrednosti. Mislim da gej osobe jesu manjina u Srbiji, ali uprkos tome osećam da imam podršku ljudi u Srbiji". Ova izjava možda i najbolje objašnjava zašto su sva očekivanja od LGBT aktivizma Ane Brnabić u startu osuđena na neuspeh. Takva izjava, naime, pokazuje da nova premijerka živi u paralelnom univerzumu nastanjenom dobro situiranim, porodično dobro povezanim i više nego dobro "uhlebljenim" personama, među kojima ništa nije problem - pa je čak i LGBT status nešto sa čime lako može da se živi. Razumljiva je želja premijerke da svoju državu prikaže u najboljem

www.optimist.rs

svetlu, ali ona ipak nije smela da zaboravi da je jedna od retkih gej osoba koja "nikada nije imala problem", baš kao i da je Srbija duboko patrijarhalna, skoro neizlečivo konzervativna i vrlo naglašeno homofobična. Nije se od Brnabić očekivalo da to dublje analizira, ali je isto tako čisti bezobrazluk i očigledna laž izgovoriti ono što je izgovorila. U međuvremenu, mogla je Ana Brnabić toliko toga: mogla je da makar u Srbiji kaže koliko smo kao društvo zatucani, koliko je dug put prema nama, koliko smo daleko od države koja štiti ljudska prava svojih građana i građanki. Mogla je da u svoj ekspoze uključi i tu dimenziju, da se osvrne na ono što bi trebalo da je se najličnije tiče. Konačno, mogla je da se bar u nekoj javnoj prilici pojavi sa svojom partnerkom. Sve bi to bili mali koraci za nju, a veliki za Srbiju. Ali, ona ih nije preduzela.

SIMBOLIKA, SIMBOLIKE RADI Što se LBGT zajednice tiče, jedini vidan pomak jeste puka činjenica da Srbija ima gej premijerku. I da, kao što su neki aktivisti primetili, ta činjenica sada može da se medijski i politički eksploatiše, da se pominje u kontekstu ustavnih rešenja (premijerka po našem ustavu ne može da se uda, niti da usvaja decu), pa i u kontekstu obrazovne i medijske prakse (tj. promovisanja šovinističkih parola, po kojima su gej osobe - pa samim tim i premijerka - bolesne, nakazne i društveno neprihvatljive). S druge strane, međutim, čini se da ista takva argumentacija može da se upotrebi u potpuno drugačijem kontekstu: da se svako kršenje ljudskih prava neke gej osobe "opravda" činjenicom da nam je, eto, i premijerka gej; da se svaki šovinizam, govor mržnje i diskriminacija okarakterišu kao "beznačajni" jer, eto, imamo čak i gej premijerku. Sama Brnabić - ni kao ministarka, a sada ni kao premijerka - svojim ponašanjem nije bila baš na čast LGBT zajednici. Naprotiv. Svakom svojom izjavom potvrdila je da će igrati ulogu Vučićevog "ﬁkusa", na šta se u javnosti šaljivo ukazivalo. Nije se pobunila kada je Vučić objasnio da će ona biti premijerka za ekonomiju, dok će o diplomatskim odnosima i nadalje brinuti Ivica Dačić. Nije ni trepnula kada je ruskom ambasadoru nosila transkript svog intervjua Blumbergu kako bi mu pokazala da se Srbija ne odriče Rusije, ni jednim konkretnim potezom nije reagovala na ubistva dveju žena i jednog deteta ispred beogradskih centara za socijalni rad. Konačno, tokom štrajka u Fiatu otvoreno je stala na stranu poslodavaca, stranih partnera, konstatujući kako su štrajkači politički motivisani i kako sasvim pristojno zarađuju. Ukratko, povijala se kako vetar duva, ne pokazujući ni u jednom trenutku ni trunku integriteta. Što se tiče glasača vladajuće koalicije, to joj se svakako neće ubrajati u negativne poene. Naprotiv. Skoro je potpuno jasno da se u tom delu javnosti sluša reč samo jednog čoveka i da tu nikakva Ana Brnabić, ili bilo ko drugi, uopšte nije važan. Slično je i u političkim strukturama: imajući u vidu politički bekgraund Srpske napredne stranke i njenih koalicionih partnera, jasno je da su svi oni Anu Brnabić podržali URPKOS tome što je gej - nikako ne zato što je gej, ili bez obzira

na to što je gej. Oni stoga o njoj, pa ni o LGBT zajednici, neće misliti ni za jotu drugačije nego što su već mislili. BOŠKO I MAJA S druge strane, na drugom kraju političkog spektra, ponašanje Ane Brnabić i njenih političkih saveznika, itekako šteti zajednici. To je najočiglednije bilo nakon poslednjeg zasedanja parlamenta, kada je predsednica Maja Gojković rekla da su je najviše zabolele kvaliﬁkacije upućene premijerki - u tom je kontekstu označila izjavu Boška Obradovića, lidera Dveri, koji je u skupštini rekao da "za glavne parade uzimate gej parade i hvalite se kako imate gej premijerku". Iako je Obradović poznat kao čovek koji ne priznaje ljudska prava gej osoba i otvoreno zastupa homofobiju, u pitanju je bila jedna isključivo politička izjava upućena vladajućoj garnituri - značenje je bilo da se, dok Srbija crkava, oni diče stvarima koje ne bi trebalo da budu primarne. Sve to nije smetalo Maji Gojković da izgovori niz uvreda na račun Obradovića i da sve to okarakteriše kao njegov stav ne prema vlasti, već prema LGBT zajednici. Za ubuduće, to zapravo znači da će svaka kritika na račun Ane Brnabić javno biti protumačena kao napad na gej osobe: ako na kritike ne bude moglo drugačije da se odgovori, kritičari će biti napadnuti za homofobiju. Sve to itekako je negativno za "obične" LGBT ljude. Jer, upravo će njihova muka biti i već jeste zloupotrebljena u političke svrhe. S jedne strane, van politike, problemi s kojima se suočavaju neće ni postojati: sve će biti posmatrano kroz prizmu gej premijerke. S druge, učestalost optužbi za homofobiju biće i već jeste takva i tolika, da će pravi homofobni izlivi, zbog takve "inﬂacije", u startu izgubiti na značaju. U međuvremenu, premijerka lično - nastanjena u "ne toliko" konzervativnoj i homofobičnoj Srbiji - neće se previše potresati zbog verbalnih i drugih napada na gejeve, neće brinuti o administrativnim i ostalim problemima s kojima se suočavaju oni koji su u istopolnim vezama, neće ni prstom mrdnuti na polju izmene udžbenika ni obrazovno-medijske prakse. Može li Ana Brnabić da se probudi, da oživi, da digne glavu i da nas iznenadi? Može, naravno. Ali šanse za takav epilog, sada se već mere promilima. Vodič kroz gej Srbiju

OPTIMIST Kolumna

rbija je 23. juna ove godine dobila svoju prvu, i verovatno još par decenija, jedinu LGBT premijerku, a doskorašnju ministarku državne uprave i lokalne samouprave, Anu Brnabić. Iako se ovo čini bajatom temom, smatram da je relativna vremenska distanca dobra za sagledavanje političkog narativna koji je proizveden imenovanjem lezbejke za premijersko mesto, te kako taj narativ korespondira sa položajem LGBT+ zajednice u Srbiji. Svetski mediji su preneli ovu vest u isključivo pozitivnom kontekstu i to ne zato što su neupućeni, nesposobni i neprofesionalni, već zato što će, iako budemo isključivo tumačili ovo imenovanje u svetlu simbolizma i takozvanog fenomena Mirka Cvetkovića, njegov simbolički vni govor konstanto koristiti reč lezbejka, gej i efekat na kulturni model našeg društva biti ne- slično, što će rezultirati nikada većem broju rasagledivo veći nego svi projekti nevladinih or- sprava o stavovima građana u odnosu na LGBT ganizacija ikada realizovani u ovoj oblasti. (Za osobe i to tamo gde je najvažnije, u domovima, vas koji ne pratite politiku, Mirko Cvetković je kafanama, slavama itd. bivši premijer postavljen od strane DemokratStoga ostaje zbunjujuće i intrigantno zašto ske stranke da ﬁgurira na ovoj funkciji dok je su relevantni akteri, a tu pre svega mislim na orstvarno upravljanje tadašnjom vladom ostalo u ganizacije civilnog društva, skoro pa negativno rukama Borisa Tadića.) nastupile prema ministarki, sada premijerki. Šta Samo ritualno prisustvo lezbejke premijerke više, samo je jedna organizacija u otvorenom će konstanto demonstrirati prisutno LGBT osoba pismu uputila jedan zahtev, dok se celokupan što će bespredmetno pomoći normalizaciju od- dalji narativ vrteo oko toga kolika je ona marionosa društva prema LGBT gađanima. Nevidlji- neta. Apsolutno se niko nije potrudio da formira vost LGBT zajednice, odnosno uglavnom navrativ, političke zahteve ili pak prezentuje vidljivost njenih kaočekivanja koja ima rikatura koje su od premijerke po prezrene od strane, pitanju poboljšanja pa realno svih, je položaja LGBT gradovela do perpeAko ništa ne uradi za LGBT kako će tek za druge đana. Činilo se da su tuiranja predraorganizacije civilsuda i stereotipa nog društva urušakoji dehumanizuju vale sebi bilo kakvu LGBT osobe pa je pregovaračku pozisamim tim i svako ciju sa premijerkom značajnije stvaraza delovanje umepiše: Mladen Antonijević Priljeva nje konsenzusa reno ka osiguravameđu građanima nju toga da lezbejka unapred blokirano premijerka pomovizijom građana o gne položaj LGBT LGBT osobama zagrađana. Takođe se snovanom isključivo na mitovima i stereotipima. ponovo činilo da čujemo kakav opozicioni poliNe zaboravimo da će javni, medijski i svakodne- tički govor. Niko, na primer, nije postavio jasan

Naša Premijerka

www.optimist.rs

zahtev pred premijerku da reši bar neke od gorućih pitanja sa kojima je suočena LGBT zajednica i pritom objasni građanima Srbije da ukoliko LGBT premijerka ne bude želela da pomogne položaj LGBT građana teško da će pomoći bilo kome drugom, jer ima direktno iskustvo kao i iskustvo bliskih joj LGBT ljudi koje govori o teškom položaju LGBT zajednice u Srbiji. Šta više i ukoliko se dobro formatira, odnos vlade na čulo sa lezbejkom prema LGBT pitanjima može biti odličan indikator odnosa vlade prema potrebama svih građana, a ponajviše prema marginalizovanim grupama. Situacija je vrlo jasna i brutalno realna, kako možemo očekivati od premijerke da zadovolji potrebe zemljoradnika sa kojima, pretpostavimo, ima malo šta zajedničko, ako ne može onih čije iskustvo je možda i sama deli. Ovakvo stanje stvari se može okarakterisati kao čisto lo-

bističko blago, ali ostaje ponovo intrigantno i zabrinjavajuće kako različite inicijative za ljudska prava nikako da smognu snage za jedan kvalitetan proces koje će zaista koristiti LGBT zajednici umesto njihovim sporečkanjima koji odsustvuju bilo kakvom etikom i moralom. Takođe se nameće pitanje da li pojedinac u ovoj zemlji zaista može da bira svoju sudbinu?! Da li ja ili vi, možemo jednog dana da dođemo na mesto premijera, a da nismo morali da napravimo „dogovor“ sa različitim akterima? Trenutni odgovor je ne, ali se čini da isti taj dogovor mora da se napravi i sa civilnim društvom, što je apsurdno, pošto civilno društvo predstavlja glavnog zagovarača ljudskih prava u Srbiji, a doktrina ljudskih prava kaže da svako može da bira svoj put gde je samim tim obaveza organizacija da podrže izbore pojedinaca sve dok su demokratski. Vodič kroz gej Srbiju

V OPTIMIST Intervju

eć više od godinu dana pokušavam da zakažem intervju sa nekadašnjom ministarkom, a sada premijerkom Anom Brnabić. Od pres službe Ministarstva sam u oktobru prošle godine dobio objašnjenje da je ministarka imala previše intervju u kojima je bila glavna LGBT tema, te mole za razumevanje i da intervju odložimo za neki drugi put. Drugi pokušaj bio je kada je Ana Brnabić dobila nagradu Duga, što bi bio povod za intervju. Odgovor na molbu nikada nisam dobio, a ona je u međuvremenu postala premijerka, tako da su šanse da u Optimistu možete da čitate intervju sa Anom Brnabić skoro pa nepostojeće. Nije da se nisam trudio, jurio veze i vezice… ali nije urodilo plodom! A evo i pitanja koje sam pripremio za premijerku. Mnogi su zamerili što je tadašnji premijer Aleksandar Vučić objavio vašu seksualnu orijentaciju, a ne vi. Kako je došlo do toga?

Kako ste se izborili sa tolikom pažnjom domaćih i stranih medija koja se najviše vrtela oko seksualne orijentacije?

Ovogodišnja ste dobitnica nagrade Duga, šta LGBT populacija može da očekuje od vas tokom vašeg premijerskom mandata?

Sve je tu samo intervjua nema

Ana Brnabić Nije Razgovarao: Predrag Azdejković

Da li se kajete što je to urađeno odmah, a ne kasnije tokom vašeg mandata?

www.optimist.rs

Akcionim planom Vlade Republike Srbije za primenu strategije prevencije i zaštite od diskriminacije LGBT populaciji je između ostalog obećano da će se regulisati istopolna partnerstva i dobijanje ličnih dokumenata za trans* osobe. Akcioni plan uskoro ističe, još uvek ništa nije učinjeno?

Šta mislite kada kažete da Srbija nije homofobična zemlja? Ipak ste u poslednjih godinu dana iskusili homofobiju na sopstvenoj koži, naročito od strane opozicionih narodnih poslanika!

Predsednik Vučić je dugo od očiju javnosti skrivao svoju suprugu, ali smo na inauguraciji imali prilike da upoznamo prvu damu. Koliko ćete vi dugo skrivati vašu partnerku?

Vama Ustav Republike Srbije zabranjuje pravo na brak. Kako to na vas utiče?

Kakvu pomoć i podršku vi očekujete od LGBT organizacija u Srbiji?

Mediji se zanimaju i za vašu privatnost, kako planirate da je zaštite od medijske pažnje?

Koja je vaša poruka pripadnicima LGBT populacije koji žive u Srbiji?

Vodič kroz gej Srbiju

D OPTIMIST Analiza

a li je važno da ispred imena nove premijerke Ane Brnabić stoji i odrednica koja ukazuje na njeno seksualno opredeljenje? Kako su se mediji prema tome odnosili, da li su prešli granicu i kako bi u buduće trebalo da izveštavaju o predsednici Vlade

Srbije? Prva žena premijer, pa gej premijerka i tako u krug. Deluje kao da mediji u Srbiji nisu baš sigurni kako žele da tretiraju Anu Brnabić. Na naslovnim stranama dan nakon njenog izbora je osvanulo kako je ona prva žena na funkciji predsednika Vlade, iako je mnogo preciznije da je ona prva LGBT osoba na toj poziciji. Naime, Milka Planinc je još 1982. bila premijerka Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Žene u srpskoj politici, iako skrajnute kao i u svakoj drugoj profesiji, ipak zauzimaju neka važna mesta i prilično su vidljive. Kada govorimo o javno deklarisanim LGBT osobama, u politici ih je svega dve. Nakon Borisa Milićevića, koji je već godinama u Glavnom odboru Socijalističke partije Srbije, pojavila se i Brnabić, kao nestranačka ličnost na mestu ministarke u Vladi Aleksandra Vučića. - Javnost i dalje odbija da koristi termin lezbejka te uglavnom možemo čuti vesti koje koriste sintagmu „gej premijerka“, kao i često isticanje da je ona prva srpska „žena premijer“, bez navođenja njene seksualne orijentacije. Ovo je dvostruko indikativno. Prvo, u srpskom jeziku nema nikakvih problema sa rečju „premijerka“, ali izgleda da je „žena“ još uvek teško spojiva sa pozicijom koju jezički i istorijski po deﬁniciji okupira muškarac. Zatim, teško je reći „lezbejka“, jer ona ima lošu konotaciju. Lakše je upotrebiti neutralniju i muškiju odrednicu „gej“. Time dvostruka manjinska grupa, žene i lezbejke, opet biva gurana u nevidljivost, uprkos vidljivosti jedne lezbejke i premijerke Ane Brnabić - kaže Dušan Maljković, osnivač Centra za kvir studije. U prilog Maljkovićevoj tezi je i naslovna strana Blicovog nedeljnog izdanja nakon izbora

www.optimist.rs

Brnabić. Naslov je bio „Gej premijerka“ uz objašnjenje zašto je to dobro za Srbiju. - U danima posle najave da će biti mandatarka u dobrom delu javnosti nastupila je tišina. Politički protivnici nisu imali šta da joj zamere kad je stručnost u pitanju, ali onda je naišao oštar talas protivljenja. „Domaćinskoj“ Srbiji zasmetala je samo njena seksualna orijentacija. Iako je za devet meseci ministarskog staža pokazala da je sposobna i iza sebe ostavila brojne kako započete tako i dovršene poslove, za mnoge je činjenica da je Ana Brnabić autovana lezbejka prekrila sve njene kvaliﬁkacije. Odlučili smo da napravimo to istraživanje kako bismo pokazali da je njeno opredeljenje njena lična odluka i nikakve veze nema sa njenim radom. Pokušali smo da pokažemo besmislenost takvih napada - objašnjava Predrag Mihailović, glavni i odgovorni urednik Blica. Dan nakon izbora Ane Brnabić, isti list, kao i sve ostale dnevne novine u zemlji, istakao je kao posebnost to što je Brnabić prva žena premijer, a ne prva javno deklarisana LGBT osoba na toj funkciji. Kako Mihailović objašnjava, oni tada nisu zanemarili činjenicu da je premijerka lezbejka, nego „jednostavno nisu želeli da Ani Brnabić stavljaju dodatni teret na leđa isticanjem njene orijentacije“. - Mi smo poštovali ono što je ona jenom prilikom rekla: ’To nije moja karakterna osobina, to nije deo mog CV-ja, ali to i ne krijem. Mislim da

Gej premijerka smanjila penzije

Ana i mediji piše: Petar Paunović

ljudi na to neće obraćati pažnju, već da će me kritikovati ili podržavati zbog onoga što radim’. Nažalost, brojni političari, Dragan Marković Palma, Bogoljub Karić, Muamer Zukorlić, poje-

dine vladike SPC, poslali su javne i tajne poruke da su protiv imenovanje Ane Brnabić za premijerku, a u svojim naumima koristili su kao argument samo njenu seksualnu orijentaciju navodi Mihailović. Kao list koji se već 20 godina bori za ljudska prava, Mihailović kaže da će od konteksta zavisiti da li će isticati njeno seksualno opredeljenje, ali ukazuje da će oni uvek braniti svakoga koga drugi napadaju na osnovu seksualnosti, pa bila to premijerka ili običan građanin. S njim je saglasan i Petar Jeremić, član Saveta za štampu. On navodi da zapravo ne bi trebalo uopšte da bude bitno seksualno opredeljenje premijerke, pa čak ni to što je žena, ali s obzirom na to da se sve dešava u Srbiji, onda postoji opravdanje da se to istakne kao pozitivna promena. - Nisam primetio da je neko ozbiljno prešao granicu kada je u pitanju izveštavanje o seksualnom opredeljenju premijerke ili da su je mediji diskriminisali zbog toga. Kada govorimo o mejnstrim medijima situacija se dosta popravila u odnosu na pre nekoliko godina, iako imamo izuzetke koji i dalje senzacionalistički tretiraju LGBT teme i ne utiču na povećanje tolerancije smatra Jeremić. Za televiziju N1 Ana Brnabić je samo predsednica Vlade, čiji rad oni posmatraju i komentarišu. - Nemamo neki plan koji bi se posebno odnosio na izveštavanje o Ani Brnabić. Pratimo šta Vlada radi, biramo teme koje su značajne, a ako je ona deo njih onda je uključujemo - kaže Igor Božić, izvršni producent televizije N1. Možda je opšti utisak da Ane Brnabić ima manje u medijima, ali pregledom naslovnih strana od 15. juna do 15. jula možemo videti da ona u pojedinim listovima ne zauzima manje mesta nego što je to bio slučaj s njenim prethodnikom. Blic prednjači sa 16 naslovnih strana na kojima se nalazi Ana Brnabić. Treba istaći da je na čak polovini od tih 16 zauzimala centralnu poziciju, a dvaput se našla na naslovnoj strani Blica nedelje, koje su u potpunosti bile posvećene njoj. U istom periodu predsednik Srbije Aleksandar Vučić se na naslovnoj strani tog lista našao četiri puta. Zanimljivo je da se nijednom nisu delili prvu stranu Blica. Kada pogledamo ostale dnevne listove, možemo reći da je Brnabić zastupljena u dovoljnoj

meri i shodno njenom medijskom pojavljivanju. Zanimljivo je da su se na naslovnoj strani Večernjih novosti premijerka i predsednik našli gotovo jednak broj puta u posmatranom periodu, a slično je i sa listom Alo. Ukoliko pogledamo Politiku, Informer i Danas, naslovne strane posvećene Brnabić i Vučiću zauzimaju manje od 20 odsto od svih naslovnih strana tih listova objavljenih od 15. juna do 15. jula. Međutim, kada broj pojavljivanja Ane Brnabić poredimo s brojem naslova i tekstova u kojima se pominje njeno seksualno opredeljenje, brojka je mnogo manja i može da se svede na tek po neku naslovnu stranu. - Mislim da je Ana Brnabić svojim pojavljivanjem već učinila dosta za vidljivost zajednice i sada je na nama aktivistima da vidimo na koji način to možemo da upotrebimo. Mediji svakako mogu da pominju činjenicu da je ona lezbejka, kako bi povećavali vidljivost, ali tu postoji još jedna opasnost. Ukoliko Brnabić bude sprovodila nepopularne mere, to bi moglo da navuče ponovo gnev na LGBTIQ zajednicu upozorava Maljković. Zbog toga je bitno jasno razdvojiti politički i privatni život Ane Brnabić. Poželjno je da u magazinima o životnom stilu premijerka govori i o svom privatnom životu, kako bi povećala vidljivost LGBT Vodič kroz gej Srbiju

N OPTIMIST Aktivizam

adam se da ste primetili da je 24. juna održana druga po redu Parada ponosa Srbije, koja se kretala od Pionirskog parka do Trga Republike, koja je od strane medija nazvana junska Parada ponosa. Tokom najave i same parade konstantno su ponavljani zahtevi LGBT zajednice prema vlastima kao što su nulta tolerancija prema nasilju, regulisanje dokumenata za trans osobe, regulisanje istopolne zajednice, bolja primena zakona i Akcionog plana Vlade Srbije za primenu Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije. Za promenu, u javnosti su se najviše čuli baš ti zahtevi Parade ponosa, a manje koliko parada košta, koliko će policajaca da je obezbeđuje, koji političari dolaze, a koji ne dolaze… Nažalost, smetnje u tom prenosu poruke i zahteva pravili su drugi LGBT aktivisti, koji su odlučili da konkurenciju treba uništiti. Iako smo mogli često da čujemo da svako ko misli da može bolje treba da organizuje paradu, da je odlično da ih Srbija ima što više… pokazalo se da su te izjave daleko od istine. Od kada se u Srbiji organizuju Parade ponosa nije bilo toliko sabotiranja kao što je to bio slučaj sa junskom paradom, ali s tom razlikom da saboteri nisu bili homofobi i desničari, već naši „saborci“. Prvi od udaraca zadat junskoj Paradi ponosa stigao je od Evropske asocijacije organizatora Prajdova (EPOA) koja je uputila pismo javnosti Srbije u kome je navela da u Beogradu postoji samo jedan organizator Parade ponosa i da zbog toga ne podržava skup koji je najavljen za 24. jun. Pismo je srpskim medijima prenela organizacija Parada ponosa Beograd. Kako je objavio sajt „Insajder“, predsednica EPOA Kristine Garina kaže da ta asocijacija ima jednog člana iz Srbije koji organizuje Paradu ponosa i koji ni na koji način nije uključen u organizaciju skupa 24. juna. „Jedna od naših ključnih funkcija je da podržimo organizatore autentičnih, legitimnih Prajdova koji postoje radi unapređivanja jednakosti i ljudskih prava LGBTI zajednice. Zbog toga, mi ne prepoznajemo organizatore događaja 24. juna i ne možemo podržati ovaj događaj“, navodi se u pismu. Kontaktirao sam pojedine članice ove asocijacije i pitao za mišljenje o ovom pismu, a odgovor koji sam dobio bio je da

www.optimist.rs

nisu upoznati s njim, da ih niko nije obavestio o tome, niti tražio dozvolu da se u ime asocijacije reaguje, a da je praksa EPOA da se ne meša u unutrašnje probleme LGBT zajednice, jer oni postoje u svim zemljama. Bez obzira da li je manipulisano asocijacijom i šta im je sve predstavljeno, nečija je namera bila da se načini šteta junskoj Paradi ponosa, ali im to baš i nije pošlo za rukom. Mnogi pripadnici LGBT populacije bili su revoltirani ovim potezom koji su komentarisali da ne žele da im tamo neka evropska asocijacija određuje koja je parada prava, i na koju treba da idu. Tokom pripreme junske Parade ponosa oglašavao se i Goran Miletić iz švedske organizacije Civil Rights Defenders, jedan od organizatora septembarske Parade ponosa, sa objašnjenjem kako u Srbiji postoji samo jedna Parada ponosa i da manji LGBT skupovi su rezultat rada i postojanja Parade ponosa Beograd. Ovaj udarac izgleda nije bio dovoljan te se kasnije pojavio i falsiﬁkovani letak SNS Vranje kojim se poziva članstvo te stranke na obavezan dolazak na Paradu ponosa Srbije i organizovan prevoz autobusima iz Vranja za Beograd, kao vid podrške bu-

dućoj premijerki Ani Brnabić. Letak se po prvi put bije sa srpskim šljivama održao 2016. godine, a mi pojavio na Facebook profilu Adama Puškara, neka- danas znamo da su vlasti i te kako kontrolisale i prodašnjeg organizatora septembarske Parade po- gram i njegove javne nastupe, zato se tako retko i nosa, trenutno u pojavljivao u mediegzilu u Kanadi. Brzijima oko parade. Panom svetlosti letak rada ponosa Srbije se proširio društvene beži od srpske nim mrežama, te je ikonografije, jer se Napadi na junsku Paradu ponosa junska Parada poipak organizuje i odrnosa osim što je obežava u Srbiji, ali je poležena krivom i bez malo čudno da se evropske podrške, Stojanović, koji je za sada je obeležena i svoj Prajd izabrao kao režimska, Vučiikonografiju Đitleropiše: Predrag Azdejković ćevska. Letak se povog mosta, simbola javio nekoliko dana protraćenih državnih pred samu šetnju, para i korupcije, usutako da je demanti đuje da nekome drži SNS Vranje stigao pridike. Takođe, u kasno. Smatram da je ovaj udarac načinio štetu jun- kontekstu junske Parade ponosa se često spominje skoj Paradi ponosa i da su pojedini odustali od do- Arkanova garda i Arkanova kuma, misleći se na Malaska, ali uprkos tome, na Paradi ponosa 24. juna rijanu Mačkicu, čiju priču ste mogli da gledate u bilo je više ljudi no na istoj prošle godine, mada i VICE dokumentarcu. Ona nije u organizacionom dalje nedovoljno! Takođe, zbog ovog letka ugro- odboru junske Parade ponosa, ali je učesnica junžena je i bezbednost Parade ponosa te je bilo pri- ske parade i to joj niko ne može zabraniti, jer niko sutno više policajaca nego prošle godine. Uprkos ne može bilo kome da zabrani da podržava i bori svemu, događaj je održan bez problema, dosti- se za svoja prava. Pored Arkanove garde, često na gnuta je zavidna medijska vidljivost, objavljene su društvenim mrežama vole da spominju i trans aklepe i šarene fotografije, prošetali smo gradom koji tivistkinju Helenu Vuković, majora Vojske Srbije u nije bio blokiran i pust. penziji u kontekstu ratnih zločina na Kosovu. Sve to Pokušaje da se junska Parada ponosa obeleži predstavlja prljave metode kojima se Parada pokao režimska, kao kukavičje jaje koje podmeće nosa Beograda služi da uništi jedan mali, #kriviprajd vlast da bi se uništila septembarska nastavlja i bez evropske podrške. Udruženje građana „Egal“, Boban Stojanović iz daleke Kanade gde je dobio kao jedan od organizatora junske Parade ponosa azil, gde vežba jogu, istražuje istoriju Indijanaca i poslao je demanti sajtu „Peščanik“ koji je odbio da drži motivacione govore. Prvi put se oglasio tek- ga objavi, zbog čega mu je izrečena javna opostom„Ana u šećernoj vuni ili tragedija državne služ- mena Saveta za štampu. benice“ za sajt„Peščanik“, gde između ostalog kaže Stojanović se i nakon održane junske Parade kako„Boris Milićević, uz podršku Vlade i sa grupom ponosa oglasio preko tabloidnog portala„Espreso“ od nekoliko tada nepoznatih LGBT aktivista, koje gde je ponovio optužbe na račun Helene Vuković, čine i pripadnici Arkanove garde, izvodi kontra- Ponosa Srbije, mene… što samo pokazuje da ih prajd čija su glavna obeležja srpska šljiva, srpska za- junska parada i dalje žulja, umesto da se fokusiraju stava i visoko podignuta (srpska) tri prsta. na predstojeću septembarsku Paradu ponosa. Nacionalna simbolika nikada nije bila bliska LGBT Uprkos svim napadima i neslaganjima Parada pokretu u Srbiji, pa je cela ova ikonografija utoliko ponosa Srbije pruža ruku pomirenja i saradnje, jer čudnija“. Stojanović takođe tvrdi da su predstavnici LGBT zajednica u Srbiji treba da izgradi ujedinjeni vlasti želeli da kontrolišu program Nedelje ponosa, front prema vlastima, junska i septembarska Pana šta se oni navodno nisu obazirali, pa se iznenada rada ponosa treba da se ujedine u jednu i budu in2015. godine najavljuje i manifestacija Ponos Srbije. kluzivne prema svim delovima LGBT zajednice. Stojanović malo maši godine, jer se 2015. godine Sada je lopta u dvorištu Parada ponosa Beograd, paralelno održava Trans Prajd, dok se prvi Ponos Sr- da li će to i prihvatiti!

#Zapromenu

Vodič kroz gej Srbiju

K OPTIMIST Ispovest

rajem januara ove godine u Zajedno sa onim Crncima prevaljujem tih stan u Novom Sadu došao je 500 metara između stajališta gradskog prevoza muškarac da mu pružim se- i ulaza u azil, vučem za sobom bordo kofer na ksualnu uslugu za novac. točkiće. Crnci - azilanti prolaze kontrolu na ulazu Nakon ‘’obavljenog posla ‘’, i nastavljaju svojim putem, a ja ostajem i pokuumesto novčanika i dogovo- šavam da dežurnim službenicima, smeštenim u renog iznosa, iz džepa je iz- neku vrstu portirnice sa prozorčetom kroz koje vadio nož I otprilike mi rekao se obavlja komunikacija, na engleskom jeziku da će me zaklati, ukoliko mu objasnim zašto sam došao. Jasno je to njima bilo istog momenta ne predam i bez objašnjavanja, čim su videli bordo kofer iza sav novac koji imam kod mene. Traže mi dokumenta, ja im predajem sve, sebe. Ja sam otprilike posegnuo za svojim nov- uključujući i moj mađarski pasoš, sa kojim sam čanikom , izvadio nekih 50 evra, koliko je bilo u doputovao. Kada su ga videli sa oznakom EU, njemu i predao mu ih. Zgrabio je novčanicu i oti- službenici iz portirnice su počeli grohotom da šao. Ostavši sam u stanu, hladne glave, raciona- se smeju, ali mi vraćaju dokumenta i pasoš i lno, razmišljao sam šta mi je činiti. Da li da upućuju me na zgradu unutar kompleksa. Tamo pređem i preko ovoga, da li da se nekome žalim? je počela procedura prijema, koja se sastojala od Kome? I šta ću time postići? Zašto se nisam su- predaje moje dokumentacije službenicima, uziprotstavio i skočio na skota, iako je u ruci imao manja otisaka prstiju, fotograﬁsanja za tzv. aunož? Da li sam kukavica? Da li sam idiot? Pa, oči- svajz, to je neka vrsta izbegličke legitimacije i gledno jesam, čim sam i dalje ovde. Suzbijajući važi kao lična karta, kratkog razgovora sa prednadolazeći gnev, ostao sam pribran i miran i stavnikom Savezne službe za migracije, prijema odlučio: „Sad je bilo dosta! Basta! Idem da tražim tzv. čipovane plastične kartice sa jedinstvenim međunarodnu zaštitu. Azil.“ ID brojem, fotograﬁjom, imenom i prezimenom, U sledećih nekoliko dana sam otkazao stan, koja služi kao propusnica za izlazak i ulazak u spakovao najneophodnije stvari i dokumenta- kamp, kao propusnica za tri obroka dnevno u reciju, rezervisao autobusku kartu, pozdravio se sa storanu društvene ishrane, za korišćenje usluge najužom familijom i već 1. februara u 12:30 bio vešeraja i kao legitimacija za prijem socijalne na putu za Nemačku. Na odredište sam stigao pomoći u iznosu od 30 evra nedeljno, prijema sledećeg jutra – Ajzenhitenštat, grad na samoj ključa od sobe, posteljine i neophodnih sredgranici sa Poljskom u kome postoji azil. Izbegli- stava za higijenu. čki kamp. To sam uspeo da saznam u ona tri U ponedeljak, 6. februara, u 8 časova ujutro, dana koliko je prošlo od moje odluke da potra- počelo je moje saslušanje pred ispostavom Sažim međunarodnu vezne službe za mizaštitu do polaska gracije i izbeglice, na put. I eto me. Po uz asistenciju preizlasku iz kruga ževodioca, naravno. lezničke stanice, Trajalo je puna 3 Moja azilantska avantura pitam neke Crnce sata i 30 minuta, od koje vidim, kako da 8 do 11:30. Nisam stignem do azila. imao nameru da se Oni mi na engletamo prenemažem, skom objašnjavaju naravno, ni da nešto da će uskoro da lažem. Zar nisam piše: Daniel Pinter Dženi dođe gradski auto2010. godine bio bus, uostalom i oni pretučen i završio sa idu tamo, pa ćemo razbijenom arkazajedno. Odlično. dom zbog svog Pristigli smo vrlo učestvovanja u orbrzo, Ajzenhitenštat je mali grad, naročito za ne- ganizaciji Parade ponosa te godine? Zar nije mačke standarde. zbog toga huligan sa imenom i prezimenom

Sad je bilo dosta

www.optimist.rs

Predrag Prgić iz Bečeja, koji je skrivio taj napad, prekršajno, po službenoj dužnosti od države zbog toga kažnjen „za remećenje javnog reda i mira“ novčanom kaznom od 5 evra, kao da je urinirao po ulici, a ne razbio drugom ljudskom biću arkadu iz mržnje? Zar nisam zbog te nepravde morao da pokrenem parnicu, privatno, o svom trošku, koja se istina završila u moju korist, ali je tokom postupka sud dva puta u korist tuženog smanjivao dosuđeni mi iznos naknade štete i zaustavio ga na cifri od 138.000 dinara, koja mi nikad nije ni isplaćena? Zar nije direktor škole „Đura Daničić“ u Novom Sadu, koju pohađa autistična devojčica, kojoj sam po želji njene majke, trebalo da postanem pedagoški asistent i lični pratilac, napravio skoro vanredno stanje kada sam, kao osoba od poverenja majke ovog deteta, došao na neki stručni sastanak u školu, kao da je u školu ušao vanzemaljac, ili terorista, a ne jedan običan gej? Zar nisam 2015. godine priveden u Beogradu u stanicu 29. novembra, držan u pritvoru jednu noć i posle izjutra osuđen za „odavanje prostituciji“ , odnosno „remećenje javnog reda i mira“, koji sam „remetio“ u sopstvenom stanu u centru Beograda? Zar nisam godinu i više dana iscrpljivan pred sudom u Novom Sadu zbog optužbe za krivično delo „oštećenja i uništenja tuđe stvari“, odnosno razbijanje ulaznih vrata RTV Vojvodine, a da tužila-

štvo niti u jednom momentu nije imalo apsolutno nikakve dokaze protiv mene. Pa, naravno da jesam. Svi ovi događaji su ušli u zapisnik ispostave Savezne službe za migracije, za njih sam imao i opipljive dokaze, a one mnogobrojne provokacije, uvrede i uznemiravanja, kojima sam zbog svog javnog delovanja u Srbiji bio godinama izložen, nisam ni spominjao. Takođe sam objasnio i otkud mi mađarski pasoš EU, a dolazim iz Srbije. Jednostavno, dobio sam ga regularnim putem u Konzulatu Republike Mađarske u Srbiji, u Subotici na osnovu svog mađarskog porekla i tečnog znanja mađarskog jezika. Inače, nikad nisam živeo u Mađarskoj, posećivao sam tu državu samo turistički. Srpski pasoš takođe posedujem, ali mi je otuđen. Naveo sam i ime lica koje mi ga je otuđilo, kao i da sam informacije o zadržavanju pasoša dostavio blagovremeno organu koji ga je izdao – MUP-u Srbije, PS Bečej. Međutim, pasoš mi i pored toga nije vraćen. I, po svemu, dodao sam, nije uopšte moja želja da se iselim iz Srbije, 40 godina živim tamo, iseljenje je rezultat neprestane diskriminacije kojoj sam u svojoj zemlji izložen i kao deklarisani , „javni“ gej, i kao trandža i kao diplomirani pravnik i kao prostitutka. Kao kompletno ljudsko biće. Upozorili su oni mene još na početku saslušanja, da je Srbija na listi sigurnih zemalja, Vodič kroz gej Srbiju

OPTIMIST Ispovest valjda se po tome i njeni građani smatraju sigurnim, ali da će mi „dati šansu“ da ih ubedim da u mom slučaju to nije tako. Šestog dana mog boravka u kampu, obratili su mi se tamošnji radnici socijalne službe sa informacijom da je u kampu jedan momak, takođe gej i takođe iz Srbije, pa da li bih ja imao nešto protiv da ga smeste sa mnom, pošto sam sam u sobi, koja je inače šestokrevetna. Nemam ništa protiv, naravno. Taman će mi i prijati domaće društvo, jer se, osim sa nekoliko momaka iz Sirije i nekoliko Crnaca, tih dana nisam previše socijalizovao. Čim se pojavio na vratima, obojica smo shvatili da se znamo, doduše površno, iz raznoraznih pederskih kombinacija u domovini. I Nenad, to mu je ime, tih dana je stigao u Ajzenhitenštat, ali ne iz Srbije, već iz Belgije, iz Brisela, gde je prvo pokušao da dobije azil. Silno smo se obradovali jedan drugom i u naredna četiri meseca bili smo neprestano zajedno. Dane smo, u iščekivanju odluke migracionih vlasti, provodili u ugodnoj dokolici, u šetnjama po gradu, posetama velikim trgovinama „Kauﬂand“ i „Neto“, đuskanjem u sobi, surfovanjem na internetu… Tako smo dočekali i 25. februar. Bila je subota i mi smo odlučili da, posle večere u kampu, odemo malo do grada i provedemo se. Za tu priliku smo se u sobi našminkali, nabacili perje i kićanke i tako krenuli na večeru, pa ćemo posle u grad. Nismo verovali da će naše prisustvo u takvom, polutrandžiranom izdanju, izazvati neku veću pažnju, a naročito nismo očekivali, niti smo bili spremni za ono što je usledilo. Na mestu je i u redu bilo to što su dežurni radnici iz kuhinje radoznalo izlazili da nas vide i prilazili nam da se sa nama slikaju. Razumljivo je, mada ne baš naročito primereno mestu i vremenu , to što nam je u redu za večeru prišao jedan azilant iz Srbije i pitao: „Hoćete da pušite kurac meni i mom bratu?“, na šta je dobio odgovor: „Može, to košta sto evra.“ Ali nije bilo u redu, ni razumljivo to što su provokacije i dobacivanja tokom same večere bile sve brojnije i glasnije, još manje što su nastavljene i posle večere – kada smo napustili restoran, za nama je krenula rulja azilanata predvođena Srbima, kojima su se priključili i neki Čečeni, fenomen mase i rulje je učinio svoje, tako da se ubrzo učinilo da u transu urliče ceo kamp. Prema nama su poleteli neki kamenčići i ostaci hrane, pa smo se, uznemireni, umesto u grad, kako smo planirali, uputili pravo

www.optimist.rs

prema zgradi obezbeđenja, koje je, već primetivši da se nešto čudno dešava, izašlo i krenulo nam u susret. Iz mase koja nas je pratila, međutim, izdvojio se jedan lik sa bradom, koji je uspeo da nas stigne i zada nam nekoliko udaraca pesnicom u leđa – i meni i Nenadu, pre nego što je obezbeđenje uspelo da ga savlada. Mi smo, opkoljeni pripadnicima službe obezbeđenja, ušli u njihovu zgradu i više se nikad nismo vratili u našu sobu u Ajzenhitenštatu. Zbog ﬁzičkog napada, pozvana je i policija, koja je napravila uviđaj, nama više nisu dozvolili da napuštamo zgradu obezbeđenja, nego su službenici spakovali naše stvari iz sobe, verovatno po nečijoj, ne znam čijoj odluci i isto veče nas stavili u kombi i odvezli nas u za nas nepoznatom pravcu. Saopštili su nam samo da nas vode na „bezbednije mesto“. Tako je i bilo. Odvezeni smo usred noći u izbeglički kamp u mestu Vunsdorf-Valdstat, 40-ak kilometara udaljeno od Berlina. Taj kamp je bio daleko uredniji od onog u Ajzenhitendštatu, hrana je bila bolja i raznovrsnija, kulturnodruštvene aktivnosti bogatije, postojala je i ﬁtness sala, azilanti u globalu kultivisaniji. Uskoro smo saznali da u celom centru, od ljudi iz Srbije, postojimo samo nas dvojica – pedera i - Romi sa malom decom. Kao i to da ljudi iz Srbije ne dobijaju azil u Nemačkoj. Kao i to da ljudi iz Srbije ne dobijaju transfer iz Ajzenhitenštadta nigde, osim ako imaju malu decu. I, naravno, ako su pederi, koji zamalo tamo nisu linčovani.

Veoma brzo, već prvih dana marta, meni je stigla odluka migracione službe da mi je azil odbijen. Osim što dolazim iz sigurne zemlje Srbije, posedujem EU pasoš, građanin sam Evropske unije, pa je po njima, moj zahtev za azil neosnovan. Imao sam, naravno, pravo na žalbu, tzv. apil, koju sam iskoristio, kao što ću u naredna tri meseca iskoristiti i svako drugo pravno sredstvo, koje mi je stajalo na raspolaganju, a za to vreme – upoznaću lepote Nemačke, one koje su mi, naravno, u datim uslovima dostupne. Život u samom kampu je tekao rutinski. Voleo sam da se družim sa Crncima, sa njima zaista najviše. Odgovarao mi je njihov temperament, njihov šarm, njihov duh, njihova dobronamernost… Kadgod sam se natovaren stvarima i robom od nekuda vraćao u kamp, a često mi se to dešavalo, po pravilu su Crnci, koji su išli u istom smeru, nudili pomoć – da mi ponesu deo paketa do kampa, često i do sobe. Pokušavao sam, za vreme svog boravka u kampu, da dobijem neki azilantski posao – u kuhinji, na čišćenju kruga kampa, u vešeraju… To je bila pogodnost za azilante koji te poslove dobiju, satnica je iznosila 80 centi, tako da se, uz rešen smeštaj i hranu, uz socijalnu pomoć od 30 evra, na nedeljnom nivou moglo napabirčiti još 50. Naročito sam bio zainteresovan za obavljanje pomoćnih poslova u kuhinji, jer sam nekim radnicama Nemicama tamo bio, kako su rekle, posebno simpatičan, a tu naklonost su manife-

stovale tako što su mi jednom prilikom, za vreme ručka, poklonile divnu kožnu torbicu, nešto šminke, ogrlicu i ešarpu. Međutim, tamošnji socijalni radnici, ili supervizori, kako ih još zovu, smatrali su da ja, kad sam se u Srbiji već bavio ljudskim pravima, treba da budem i tu angažovan u toj oblasti. Tako smo i formirali grupu za podršku diskriminisanim grupama ljudi pod nazivom „Umbrella“ ( Kišobran ). Napravljen je i plakat, zakazani su termini i grupa je počela da radi. Uglavnom, aktivnost grupe, čiji su se sastanci održavali pekom u 11 časova prepodne, svodila se na razgovore, razmenu iskustava najrazličitijih grupa ljudi najrazličitijih nacija, boje kože i problema. Ljudima su tu dolazili da olakšaju dušu. Većih ambicija nismo ni mogli da imamo, s obzirom na to da je grupa funkcionisala u krugu izbegličkog kampa i da je vode azilanti. Paralelno sa ovim aktivnostima, vodio sam formalnu borbu sa migracionim vlastima, žalba na žalbu, pa opet na žalbinu žalbu žalba... Neformalnu nisam hteo da vodim. Da padam u nesvest, ﬁngiram nervne slomove, sečem vene, izlećem go da trčim po krugu kampa, kao što su radili neki azilanti da bi izbegli deportaciju, stvarno bi mi bilo previše i bilo bi me i sramota, iskren da budem. Što je lepo, kratko traje, krajem maja je stigla konačna i deﬁnitivna odluka migracionih vlasti da, kao državljanin EU, jednostavno nemam nikakvo pravo na azil. To je, kažu, za njih isto kao da je, na primer državljanin Velike Britanije došao u Nemačku da traži azil. Tako nešto sam, posle svega i očekivao. Ne teraju, kažu, oni mene iz Nemačke, to i ne mogu da rade sa građanima EU, samo me teraju iz azila, što kaže naš narod – sa kazana i sa socijalne pomoći. Kupiće mi, kažu, kartu nazad za Srbiju, samo da se izjasnim da li želim avionsku, ili autobusku. Autobuska mi više odgovara, jer volim putovanja kao takva, volim da što duže traju. Ali više bi mi odgovarala karta za neku drugu zemlju, a ne Srbiju. Takvu, međutim, ne nude. Samo za Srbiju. Kako kod sebe nisam više imao novca, pristao sam na autobusku kartu za Srbiju, popakovao stvari, koje su ovoga puta morale da se rasporede u čak tri kofera, a došao sam sa jednim i dana 9. juna pristigao odakle sam i pošao. Da li na dobro, ili na zlo, pokazaće vreme. Vodič kroz gej Srbiju

D OPTIMIST Intervju

ušana Maljkovića sam sporno što želim seks sa drugim muškarcem, upoznao davno, već da je sporno što mi to nije dozvoljeno i što davno, davno, kad sam zbog toga moralno osuđen. Moj početak sam bio jako, jako, bio je sa Dejanom Nebrigićem, prvim gej aktivijako mlad i to preko stom, u okviru projekta „Kampanja protiv homoSocijaldemokratske fobije“. Bavili smo se analizom medija i omladine kada smo slučajevima diskriminacije. LGBT aktivizam se izrodio iz mirovnog i odlučili da pravimo feminističkog pokreta i danas je blizak prvu kvir radnu svojim korenima. Koliko misliš da je to grupu unutar neke dobro ili loše? parlamentarne političke partije u Srbiji. Mislim da je to odlično. Gej aktivizam treba da Optimist magazin postoji malo više od šest go- bude principijelno protiv rata, da traži, u krajnjoj dina i živeo sam u ubeđenju da smo za to vreme liniji, ukidanje institucije vojske i globalnu paciuradili intervju sa dragim Dušanom, ali se ispo- ﬁkaciju kroz jednu međunarodnu državu. Tastavilo da sam to samo umislio. Zato sam želeo kođe, treba da podržava i druge diskriminisane da ispravim tu nepravdu, te vam predstavljam grupe u njihovoj borbi za jednakost, a to su svakako žene. legendu srpskog LGBT aktivizma. Pošto si veoma, veoma, veoma, veoma, Zajedno sa Milanom Đurićem vodio si veoma star, kakav je bio gej život u Beoprvu LGBT radio emisiju. Šta možeš da gradu pre internet, pre struje, pre civilinam kažeš o Gaymingu? Mogu da vam kažem da je to bilo sjajno iskuzacije, ako te pamćenje nije izdalo? Ne sećam se da sam veoma star – možda je to stvo. Kreativno i opasno istovremeno. Počeli simptom starosti (počeo sam da zaboravljam smo da je radimo nakon 5. oktobra, kada je Nesve, uključujući i svoje godine), a možda i mu- bojša Spaić preuzeo uredničko mesto na Radio drosti: privilegija je živeti duže. Što smo stariji, Beogradu 202. Emisija je bila posvećena seksualto smo privilegovaniji: više smo živeli, više doživeli, više imali priliku da se razvijamo, učimo, radimo. Koliko se sećam – a sećam se slabo – borba protiv onoga što mi je nanosilo nepravdu pre interneta, gej život je bio orijentisan, s jedne strane, na kruzing, anoniman seks dejting. S druge, na lična poznanstva i kontakte preko njih. Važno je bilo, početkom 90-ih, upoznati makar jednu gej osobu, jer tada nije bilo nikakvih javnih kanala Razgovarao: Predrag Azdejković komunikacije, kako bi vas ta osoba upoznala sa drugima. Ili se otisnuti na mesta gde se pričalo da se „nalaze pederi“: Ušće, Karađorđev park, Staklenac. Prvog dečka sam upoznao preko nim manjinama i bila je deo noćnog programa radio emisije u kojoj smo se obojica javili, a već koji se emitovao od 1 do 4 ujutro. Deo zaposlesledećeg, 1999, preko interneta. nih je pokazivao otpor prema nama u vidu disKoja je bila tvoja motivacija za aktivi- tance ili ponekog komentara, ali su resorni zam? Kakvi su uopšte bili tvoji aktivistički urednici pokazali podršku i razumevanje. Bilo je počeci? i pretećih poziva, poziva na linč sa „susednog“ Motivacija je bila vrlo jednostavna: borba protiv Radio Jugoslavija… Ali sve se dobro završilo, izonoga što mi je nanosilo nepravdu, a to je ho- među ostalog i međunarodnom Hajmdal nagramofobija. Nisam imao problem sa svojom se- dom koja je prepoznala da smo od Beograda ksualnošću, uvek mi se činilo da nije ništa načinili tolerantniji grad.

Dušan Maljković

www.optimist.rs

Kako objašnjavaš da od emisije Gayming nismo imali LGBT emisiju na mejnstrim radiju? Nemam jasno objašnjenje. Možda je tema postala isuviše mejnstrim i integrisana u druge programe, u vidu vesti ili povremenih razgovora o homoseksualnosti, bilo da je u pitanju nauka ili kultura, ili senzacionalistička zabava u estradnoj sferi. Možda tom temom niko ne želi previše da se bavi jer nosi i dalje negativni žig, pa nema entuzijazma koji je imao Nebojša Spaić da je otvori. Možda nema ni samih gej aktivista koji bi to „izgurali“. Nisam ni siguran ko danas sluša i koliko radio, i kakve sadržaje. Možda bi ta analiza slušanosti i potražnje određenih sadržaja mogla da pruži smer za traženje odgovora. Premijerka Ana Brnabić je nedavno izjavila da Srbija nije homofobična zemlja. Koji je tvoj stav? Mislim da je Srbija manje homofobična nego što je ikada bila, ali ne bih se usudio da kažem da i dalje nije homofobična. To znamo iz raznovrsnih statistika – recimo, prema poslednjem istraživanju NDI, Civil Rights Defendersa i Gej i lezbejskog Victory Instituta iz 2015. godine, 72% LGBT populacije se sreće sa psihičkim nasiljem, 51% je izloženo diskriminaciji na poslu, a 23% je pretrpelo ﬁzičko nasilje. Nisam siguran da ovakva statistika govori u prilog izjave Ane Brnabić, koja je pre svega politička, a zasniva se na tome da se Prajd poslednjih godina odvija bez nasilja (ako se dobro sećam cele izjave). Nažalost, to nije jedini parametar i samo potvrđuje da se napreduje ka manje homofobičnom društvu, nikako da je tu posao manje-više završen. Kako uopšte vidiš Anu Brnabić kao prvu lezbejku premijerku? Ambivalentan sam. S jedne strane, poštujem njenu hrabrost da se u svojstvu autovane pre-

mijerke, izloži kao žena i lezbejka homofobičnom i patrijarhalnom društvu u Srbiji, kao i njen doprinos vidljivosti lezbejki koja je minimalna. S druge strane, ona će, po sopstvenim izjavama, sprovoditi neoliberalnu politiku, a ta politika će štetiti pre svega radničkoj klasi, pa i većini lezbejki, jer su one većinski pripadnice upravo radničke klase. Nije dovoljna da imamo lezbejku premijerku da bi lezbejkama (i gejevima) bilo bolje, nije dovoljno da ona bude samo „motivacija“ za dalju društvenu prohodnost, jer postoje i konkretni društveni uslovi „emancipacije“ – ako ste lezbejka koja neprijavljena radi u pekari za 20.000 dinara mesečno, onda će dalje narušavanje radničkih prava i opadanje socijalne države raditi u korist vaše štete. Kako se tebi čini situacija na LGBT sceni danas, posle toliko godina u aktivizmu? Mislim da je dobro da ima dosta grupa koje se bave vrlo različitim temama, od trans* i interseks pitanja, do nasilja i odgovora na isto. Tu su i dva Prajda – zašto ne i tri, četiri? – Trans prajd itd. Meni lično nedostaje više kulture i teorije, ali tu je Merlinka festival, kao i razni drag performansi u KC Gradu, što mi se posebno dopada. Voleo bih da više ima podrške i razumevanja i zajedničkih projekata, ali i sukobi i razmimoilaženja su deo scene i ne treba od njih bežati: bolje iskrena nekompatibilnost nego lažno zajedništvo – ovo poslednje i onako na kraju eskalira u ružan sukob koji je u startu i mogao biti izbegnut ako priznamo da se ne volimo i da i ne moramo da se volimo. Šta nam možeš reći o Centru za kvir studije i budućim planovima? Budućnost je nepredvidiva, uprkos planovima. Šalim se, očekuje nas, nadam se, novi kurs kvir studija krajem tekuće godine. I jedan sasvim novi festival kvir kulture početkom 2018. Videćemo još šta će se od tih planova i ostvariti. Koja bi bila tvoja poruka čitaocima Optimist magazina? Da optimistično čitaju ono što im Optimist preporuči da čitaju u rubrici koja se bavi književnošću. Da se redovno testiraju na HIV jer je to dobar način da se pobrinu za svoje zdravlje i daju doprinos zaustavljanju širenja virusa. Da budu saosećajni, politični i borbeni u solidarnosti sa svim drugim ugroženim grupama: ženama, decom, starima (gde se i ja sada nalazim) itd. Da vole i Karla Marksa i Džudit Batler. Vodič kroz gej Srbiju

S OPTIMIST Pismo

ituacija u Srbiji nikada nije bila povoljna za pripadnike LGBT+ populacije, stoga masovne migracije svuda po svetu nisu ništa iznenađujuće. Moja priča je počela pre sedam godina kada sam se zabavljao sa dečkom iz Vašingtona i provodio leta u Americi putujući s njim obilazeći univerzitete, jer mi nikada nije bio cilj da samo spakujem kofere i odem bez ikakvog cilja. Vremenom sam shvatio da ću morati da načinim taj sledeći korak i preselim se u Ameriku, što me je veoma radovalo, jer je jedino što me je vezivalo i što me i dalje vezuje za Srbiju jesu moji roditelji. S druge strane, razumem ljude koji su pohrlili “trbuhom za kruhom”, ali su deﬁnitivno izabrali pogrešnu zemlju za to. Problem nije otići, ostati (čak ni ilegalno), ali nedostatak ambicije u državi koja zaista pruža mnoštvo mogućnosti je ono što me je uvek frapiralo. Znam uspešne slučajeve gde su zbog homofobije u Srbije ljudi dobijali politički azil, i bez obzira na trenutnu vladavinu Donalda Trampa stvari se neće preko noći tek tako promeniti. Propale azilantske priče su uglavnom zasnovane na slaboj dokumentaciji, neuverljivoj potpori neophodnim dokumentima i pre svega onom srpskom “ma znam ja kako to funkcioniše”. Ako ste bili turistički u Americi nekoliko puta, i to duže, kao ja na primer četiri puta po tri meseca, politički azil teško da može da pije vodu jer će vas prvo pitati zašto ste se uopšte vraćali ako je tako loše kod kuće. Ja sam svoj put gradio preko studentske, potom radne vize preko koje sam došao do zelene karte, a u međuvremenu se venčao. Mogao sam to i drugačijim redosledom – da se venčam i dobijem zelenu kartu akonto toga. Ono što naši građani uglavnom prave kao greške su nezainteresovanost za poznavanje američkih zakona i propisa i to što više veruju šta su rekli Pera, Laza i Mika, jer je njima neko sredio papire. To što je nekome pošlo za rukom da, na primer, zbog jakog umetničkog portfolija aplicira za umetničku vizu, a advokati predlože da aplicira za zelenu kartu, pa je i dobije, ne znači da ćete i vi. Kako sam i dalje živeo u Vašingtonu za vreme izbora, i uživo pratio taj neslavni 8. no-

www.optimist.rs

vembar, mogu da kažem da sada nakon što sam se preselio u Los Anđeles, ne vidim neke veće promene. Ljudi drame jer Tramp pokušava i donekle uspeva da svojim amaterskim i detinjastim potezima ugrozi položaj imigranata, ali ljudi zaboravljaju da Amerika nije Rusija i da njome ne vlada jedan čovek. Tu je senat, kao i dve partije koje se oštro suprotstavljaju predsedniku. Mene dele dve godine do državljanstva, i kao mnogima, moji prvi poslovi nisu bili ništa senzacionalni – radio sam stvari koje nisam nikada pre – bio bartender, kelnerisao, stažirao u marketinškoj ﬁrmi za minimalac, i to je sve bio razvojni put. Jedina stvar koja me je uvek gurala napred je to da imam prostora i kapaciteta da napredujem. Ljudi često zaborave da vreme brzo prolazi i bezrazložno se zalepe za Njujork, kao da je jedini grad u celoj Americi u kom vredi živeti, pa makar planirali da kelnerišu do kraja života, što mi je takođe neshvatljiv koncept. U redu, dogodi se da većina ljudi dođe na B1-B2 turističkoj vizi s namerom da ostane ilegalno, tj. duže od 6 meseci, ali pak izlazi iz zemlje baš pred istek tih šest, pa od zarađenog novca putuju po Meksiku, ili okolnim zemljama i onda se vrate pa iznova sve isto. Na kraju oni koji shvate da u Americi bez obrazovanja ili građenja neke ozbiljnije karijere nema normalnog života, obično posegnu udaji/ženidbi za novac (što može da košta bilo gde između 10 i 20 hiljada dolara, ili besplatno ako imate nekoga od poverenja), ali u tom slu-

čaju ono što treba da znate je da pre isteka dve na zelenoj karti jedino ne možete da glasate i godine na takozvanoj “marriage based zelenoj nemate prava na određene kredite i pozajmice, karti” morate podneti zahtev za otklanjanje ali postoje izuzeci. Poenta svega ovoga je da bili gej ili strejt, ili uslova kako biste dobili trajnu, na kojoj možete bilo koje orijentacije, sa Trampom ili bez njega, aplicirati za državljanstvo ako želite. Veliki gradovi poput Njujorka, San Franciska, životu u Americi treba pristupiti taktički. Iako Čikaga, Los Anđelesa, Sijetla, Nju Orleansa, At- možete živeti ilegalno godinama, pa i decenilante i Vašingtona su poprilično liberalni i može jama, dovodite sebe u nepovoljnu situaciju i trose reći preplavljeni gej populacijom. Naročito šite dragoceno vreme. Jer umesto što Vašington. Na vama je gde sebe vidite i šta želite freelancujete za novac koji ne prijavljujete i ne da radite u životu. Moja glavna briga za one koji gradite kreditni skor ili radite u uslužnoj delatnosti, mogli ste već ostaju ilegalno, a ne izgraditi karijeru u razmišljaju o sređisektoru koji vas zavanju svoje legalne nima i za koji ste situacije je zdravProblemi imigracije prevazilaze stručni ili za koji stveno osiguranje. pak želite da se seksualnu orijentaciju Svi znamo da su usavršite. medicinski troškovi Homofobičnih u Americi jako visoki napada ima svuda, i ako nemate dobro a naročito u drža(ili pak nikakvo osivama koje nisu na guranje) dovodite obalama, jer često sebe u jako opasnu piše: Viktor Vilotijevic Harrison zaboravljamo da situaciju – em ne Ameriku ne čine možete natrag kući, Njujork, LA i Maem ne možete da izjami. Premda, vršite medicinsku intervenciju koja je potrebna. Zapravo, možete, moram reći da se i u gradovima sa velikim projer u određenim bolnicama primaju ljude bez centom LGBT+ populacije takođe događaju izodokumenata uz minimalnu ili nikakvu doplatu, lovani napadi, i nažalost, ponekad organizovani poput onog u Orlandu 2016. Igrom slučaja ja ali je kvalitet usluge često loš. Druga stvar su porezi. Ukoliko ste u braku, sam bio u Orlandu devet dana pre nego što se lakše podnosite poreze zajedno i faktički dok ste to dogodilo, i ni na kraj pameti mi nije bilo da bi

Amerika

Vodič kroz gej Srbiju

P OPTIMIST Intervju

se takav zločin dogodio u gradu koji je uglavnom podeljen na Disneyland/Universal studios zabavu i penzionerska naselja. Da, neposredno pre toga su bili Gej dani u Orlandu, ali se incident dogodio nakon. Sve u svemu, što se same imigracije tiče, ne znam šta bih rekao onima koji pokušavaju da dobiju azil nakon što smo dobili premijerku koja je javno deklarisana lezbejka, no treba uzeti u obzir da imigraciono odeljenje svaki slučaj zasebno analizira. Šta god radili, dobro znajte da svaka priča i svaki argument moraju imati potporu. Pre par godina ste mogli samo da odete i napišete tragičnu priču koju priložite uz neophodnu dokumentaciju i u većini slučajeva azil bi bio odobren. Kriterijumi nisu pooštreni zbog Trampa već zbog nemarnosti azilanata koji dolaze sa identičnim i neuverljivim pričama. Amerika je zemlja u kojoj se radi dosta više nego u bilo kojoj evropskoj, ali ako imate dovoljno snage da prevaziđete svoj ego, da se izborite za sebe a pritom poštujete protokole, sve je ostvarivo. Lični savet je da sve dobro proverite pre nego što učinite, s pravnog aspekta, i bolje platiti advokata ako treba nego se pred imigracionim odeljenjem praviti pametan. Moj intervju za zelenu kartu je bio gotov za 10 minuta, znam ljude koji su dobili istu i pre mene (meni je trebalo pet meseci od prilaganja ličnih i poslovnih dokumenata), ali nažalost znam i slučajeve koji su upropastili svoju šansu da sve prođe glatko zbog nemarnosti rekavši drugačije stvari od onoga što su podneli u dokumentaciji, te ih je imigraciono odbilo i reklo da će ih ponovo kontaktirati za drugi intervju. Taj drugi intervju može da bude za dva meseca ili čak do tri godine, je im u tim slučajevima niste više prioritet, ukoliko niste u mogućnosti da nađete nekoga da interveniše za vas. Sve u svemu, u pogledu imigracije, seksualna orijentacija ne igra značajnu ulogu, ali vaša ozbiljnost i posvećenost sopstvenoj budućnosti svakako da igraju. Za sada niko koga znam nije imao poteškoća otkako je Tramp stupio na vlast, što ne znači da neće, jer kao što je poznato, njegov kabinet svakog dana pokušava, a ponekad i uspeva da menja zakone, no to se ipak sve odvija mnogo sporije i manje dramatično nego što Amerikanci prikazuju. A to vam govorim iz višegodišnjeg iskustva života u Vašingtonu.

www.optimist.rs

evačica Ana Bekuta je neko ko je u poslednje vreme pobrao simpatije među LGBT populacijom! Učestovala je u kampanji „Biće bolje“, čiji je cilj povećanje tolerancije prema osobama drugačije seksualne orjentacije, ali su mnogi ovu folk zvezdu posebno zavoleli zbog iskrenosti koju pokazuje kao član žirija “Zvezdi Granda”, gde se najviše slaže sa koleginicom i jednom od srpskih gej ikona Jelenom Karleušom. Tabloidi su čak pisali da se Bekuta zbog podrške LGBT populaciji sukobila sa svojim partnerom Milutinom Mrkonjićem, političarem koji nema baš pozitivan stav prema gej populaciji. Da li je to tačno, poznata pevačica otkriva u specijalnom intervjuu za “Optimist”, u kojem, takođe, govori i o različitosti u našem društvu, o saradnji sa JK, ali komentariše i izbor Ane Brnabić za premijerku Srbije. Na početku, kakva bi bila vaša poruka mladim LGBT osobama? Isto što i strejt osobama - živi i pusti druge da žive. Zašto se različitost još uvek toliko osuđuju u Srbiji? Ne znam. Možda je u pitanju strah. Nepoznato mnoge plaši. Neznanje rađa predrasude, a one su korov koji se teško čupa. Imate unuke. Učite li ih toleranciji, poštovanju različitosti...? Naravno, to je celoživotno učenje. Mislim da odlično napreduju. Da li biste otišli na Paradu ponosa? Ne bih. Podržavam osvajanje slobode, ali mi smeta to što neki izjednačavaju ponos i prkos. Šta ste pomislili kada ste videli vest da je nova premijerka Ana Brnabić pripadnica LGBT zajednice? Zaista mi smeta medijsko naglašavanje tog za bilo čije radno mesto potpuno nebitnog podatka. Učestovali ste u kampanji „Biće bolje“, koja je trebalo mladima da pomogne da lakše prihvate sebe. Otkud vi tu?

A zašto ne ja? Pitanje je diskriminišuće. Pisalo se da vam je vaš partner Milutin Mrkonjić zamerio na učešću u toj kampanji. Je li to istina? Da li ste se oko toga posvađali? Nije istina. Autonomne smo ličnosti, poštujemo pravo na drugačije mišljenje i to ne samo deklarativno. A onda se, takođe, pisalo i da je vikao na nekog mladića koji vam je na kućnu adresu doneo cveće u znak zahvalnosti što podržavate gejeve. Šta je od toga tačno? Jesu li vas gejevi posvađali? Naravno da nas nisu posvađali. Milutin je vrlo tolerantan čovek, ali nesklon nenajavljenim gostima, nezavisno od toga koje su orijentacije, uključujući seksualnu. Hoće li gospodin Mrkonjić, pod vašim uticajem, možda promeniti stav prema LGBT populaciji? Ova tema nije u fokusu interesovanja gospodina Mrkonjića. Zaokupljen je stvarima koje smatra važnijim. Pored toga, poznat je i po tome što ne menja lako svoja uverenja. Mladi mahom znaju vaše hitove, koji sada takoreći žive novi život, ali su vas u poslednje vreme, čini se, bolje upoznali kao člana žirija Zvezdi Granda. Kakvo iskustvo nosite odatle?

Neznanje rađa predrasude

Ana Bekuta Razgovarao: B.K.

To je još jedan deo mog živopisnog profesionalnog mozaika. Taj zahtevan šou ponekad nas cedi i melje, ponekad nam puni baterije, ali obogaćuje i izoštrava vizuru, kao gotovo svako iskustvo.

Šta mora da ima mlada osoba da bi bila zvezda? Talenat, originalnost, strast, istrajnost i veru u sebe. Čini li vam se da je ovo vreme instant zvezda? Da. Danas je mnogo toga u znaku devize „hoću sad i hoću sve“. Ali instant zvezde su kao repatice – najčešće padaju pre nego što stignete da konkretizujete želju. U žiriju Zvezdi Granda je i Jelena Karleuša, koja važi za jednu od gej ikona. Kako je bilo sarađivati sa njom? Jelena je dinamična, energična, hrabra i veoma dobro obaveštena. Dakle, kompleksna ličnost s kojom je zanimljivo raditi i družiti se. Kazali ste da nemate ništa protiv da snimite duet sa njom. Kakva bi to morala da bude pesma? Inspirativna, kako za izvođače, tako i za slušaoce. Vodič kroz gej Srbiju

OPTIMIST Osmatračnica

ako god to zvučalo, nikada nisam bio na Egzitu. Nešto nisam ljubitelj tih opštenarodnih veselja poput Egzita i glavnog mu pandana – Guče. Zato se neću baviti ni kvalitetom festivala, ni onome šta on izvorno jeste, ili nije. Niti time da li se „prodao“ zato što se poslednjih godina na njemu pojavljuje veći broj planetno popularnih pop zvezda, poput „Years and Years“, iako je sjajni Olly Alexander umalo uspeo da me odvuče na tvrđavu ove godine. Dakle, sve u svemu govoreći, potpuno sam nezainteresovan za festival osim na nivou onoga što je prosto nemoguće ne čuti i ne videti na bilbordima i u medijima. Retko šta mi je do sada i privuklo pažnju, do ovogodišnje kampanje koja je bila posvećena obeležavanju 50 godina od „leta ljubavi“ i nastanka hipi pokreta. Posebno Neki posmatrajući to kao dekadenciju, neki kao mi je bilo interesantno to što su festival otvorile mega cool progresivnu stvar. Tako na primer numere iz mjuzikla „Kosa“ koji mi je jedan od VICE Srbija portal koji je poznat po slobodoumomiljenih ﬁlmova. Možda je ove godine ipak tre- nosti objavljuje članak „najgori razvaljeni razgobalo da odem. vori koje smo prisluškivali na Egzitu“. Bez želje Elem, bilbordi koji su bili po celom gradu da ulazim u to koliko je uopšte ceo koncept vrlo su privukli pažnju svojom neohipi estetikom ovog članka problematičan, sadržaj onoga što i pre svega otvorenim aluzijama na slobodnu lju- je ekipa koja je izveštavala za VICE izdvojila bav, seksualnost, uz dosta kvir momenata. Izu- upravo upućuje upravo na aktivnosti u i oko WCzetno je zanimljivo kada festival za koji se inače a, drogu, seks, povraćanje i alkohol. U skladu sa veže epitet „festivala droge i orgija“ umesto da naslovom. Sa druge strane, isti portal objavio je se od toga ograđuje i pokuša da bude prihvatlji- i odličan tekst koji se bavi reakcijama na bilbord viji širokim masama, što je marketing strategija zajedno sa printskrinom najzanimljivijih komensvih komercijalnih tara na internetu događaja, zapravo koji svi do jednog uradi potpuno sukampanju karakteprotno – iskoristi to rišu kao „orgije“, kao kampanju i „promociju homoKome smetaju Egzitovi hipici startuje sa bilborseksualnosti, bluda, dom koji upućuje razvrata, nemorala“, upravo na to – „satanizam“ i „Sodrogu i orgije. Ako domu i Gomoru“. Svi izuzmemo vesti sa ti komentari dokafestival u medijima, zuju da je kampapiše: Nemanja Marinović koje su pre svega nja, kao i hipi pokret bile fokusirane na generalno, još uvek broj posetilaca i prst u oku retroprogram, najveći gradnoj, konzervabroj članaka o Egtivnoj ekipi i da mi zitu – pre, za vreme i nakon festivala, na neki 50 godina nigde mrdnuli nismo. Čak idemo i način se bavio ovim stereotipom o festivalu. unazad.

Summer of love

www.optimist.rs

Naravno da su se i ostali mediji bavili „šokantnom i skandaloznom kampanjom“, pa tako ALO u naslovu „Dođite na orgije“ problematizuje ovaj plakat dajući priliku organizatorima da isti „objasne“ (kao da sve u vezi festivala, od parole, programa, do bilborda nije savršeno jasno) šta su hteli da kažu. U tim saopštenjima na homoseksualnost se ne osvrću, već se uglavnom govori o „vrednostima hipi pokreta“ i „miru, ljubavi i toleranciji“. Što je u redu. U ovom članku njihovom saopštenju se suprotstavlja čuvena treš psiholog (jer ne želi da bude psihološkinja) i redovni komentator (jer verovatno ne želi da bude ni komentatorka) svih društvenih dešavanja u toalet-papir-medijima - Aleksandra Janković. Ona izdvaja mišljenje da Egzit ipak nisu samo orgije, kao što se veruje, ali da su na plakatu „prizori pakla“ jer upućuje na orgije i psihoaktivne supstance, da je „dno i dekadentno“ i da je „roditeljima sam bog u pomoći“ jer im deca idu na ovakve festivale. Ako ne znate ko je u pitanju, to je ona plava gospođa koja se često pojavljuje u rijaliti programima da komentariše psihološke proﬁle učesnika i često komentariše goruće društvene teme sa aspekta struke (posebno ovakve stvari ili nasilje), inače radi u Kliničkom centru gde je osnovala „odsek za sprečavanje zlostavljanja na radu“, inače u više navrata poslanica „Nove Srbije“, inače od 2016. godine članica saveta REM-a. Da, mislim na Regularno telo za elektronske medije. Da, osoba

koja iznosi ovakve stavove, uz izrazitu homofobiju koju se trudi da ispolji gde god stigne ﬁno upakovanu u „stručnost“ i koja kao velika vernica govori o tome kako postoje vidoviti ljudi i širi paranoju o „sektama koje vrebaju decu preko igrica“ je članica REM-a. Da, upravo ona čije bi izjave u medijima taj isti REM trebao da sankcioniše. Da, vrlo ima smisla ako malo bolje razmislite. Ipak, ovo čak i nije najluđe. U toku Egzita vidovdan.org prenosi tekst Sputnjika kako je „Švedski Egzit“ otkazan „zbog masovnog silovanja“. U pitanju je Branavalla festival koji zaista sledeće godine neće biti održan zbog povećanog broja prijava seksualnog zlostavljanja (dakle, različitih oblika seksualnog zlostavljanja, od čega četiri silovanja, ali ne i masovno silovanje). Iako je vest stara više od nedelju dana, portal čekaju Egzit da bi to objavili, pritom izvlačeći informacije iz konteksta i koristeći paralelu sa Egzitom, iako ova dva festival nemaju nikakve veze osim što se na njima peva. Iz ovoga se može zaključiti da je vrlo smišljeno to urađeno da bi se Egzit stavio u negativan kontekst i stvorio osećaj kod publike da se to inače dešava, iako se na internetu ne mogu pronaći informacije o tome da je ovakvih slučajeva na samom Egzitu uopšte bilo. Na kraju dana, kada se sve sabere i oduzme, kao jedini problem ostaje to što će se, možda, kojim slučajem, nekad, negde, neke dve devojke zaista poljubiti jer su videle ovaj plakat. Skandal. Vodič kroz gej Srbiju

OPTIMIST Doroteo

o da su gejevi uglavnom kupoholičari te kao takvi odlična potrošačka grupa, brojni brendovi su, šta god oni nudili i prodavali, odavno shvatili te marketinški direktno ili indirektno počeli da se obraćaju upravo njima. Pritom, ovakav se vid marketinga ne koristi samo kod onih proizvoda koji su isključivo i samo namenjeni gej populaciji, gde se on uostalom i podrazumeva, već i prilikom reklamiranja proizvoda šire, da ne kažemo masovne upotrebe. Štaviše, ovaj vid estetike je sve uočljiviji u brojnim marketinškim kampanjama, na bilbordima, u TV reklamama i kroz najrazličitije oblike reklamiranja na društvenim mrežama. Razlozi za to su mnogostruki, ali se stručna javnost slaže u tome kako se u osnovi nalaze tri: ovaj sa početka priče o tome kako su gejevi odlični (uz to i sve brojniji) potrošači, zatim činjenica da je ova estetika toliko razdragana i pitka da predstavlja siguran catch za mnoge, a prevashodno za žene među kojima deﬁnitivno ima najviše kupoholičara i na koncu važan razlog za ovakav poredak stvari jeste i činjenica da iza većine marketinških kampanja kao njihovi tvorci ili dizajneri stoje upravo gejevi. Samo jedna od stvari koja otkriva ovaj fenomen u savremenom marketingu, a sličnih ima sijaset, jeste činjenica da je u većini reklamnih kampanja sveprisutnije nago muško telo, neretko i onda kada bi bilo logičnije da je muškarac na tom mestu na kome se prikazuje zapravo obučen. Jedan od adekvatnih primera i reklama koju sigurno svi znaju (mada ne primarno zbog golog muškarca u njoj koliko zbog iritantnosti same reklame) jeste ona za Old Spice u kojoj muškarac jaše konja i radi razne druge stvari sa svojim mišićavim telom u prvom planu izgovarajući uz to poprilično glupav tekst kojim se obraća direktno ženama, iako prodaje stoprocentno muški proizvod, a indirektno se zapravo obraća gej muškarcu jer se u toj populaciji iako manjinskoj krije veliki broj potencijalnih kupaca. Neki čak tvrde da je među gejevima veći procenat konzumenata kozmetičkih preparata, dizajnirane odeće, donjeg veša i mnogih sličnih proizvoda nego među str8 muškarcima. Za ovu

www.optimist.rs

konstataciju, istina, ne postaje argumentovani dokazi, ali koliko god da je tu potencijalnih kupaca brojka je sigurno dovoljno velika da bi im se mogla posvetiti neka reklamna kampanja. Iz tog razloga na bilbordima i drugim mestima za njihov prikaz najčešće srećemo golišave muškarce kako reklamiraju donji veš (većina Calvin Klein kampanja, H&M Underwear by David Beckham...), parfeme (Yves Saint Laurent M7, D&G Sport, D&G Light...) i slične proizvode... Targetiranje gejeva se očitava naravno i kroz mnoge druge vizuelne elemente, ne samo isticanjem gole mišićne mase, a svakako je najprisutnije u modnoj industriji. Sve više brendova, modnih ili sportskih, odlazi i korak dalje pa u okviru svojih sezonskih kolekcija izbacuje limitirane serije namenjene upravo gejevima što je opet marketinški trik kako bi se privukla ova ciljna grupa. Većina tih kolekcija se prezentuje u mesecu ponosa, junu, i predstavlja direktnu podršku gej prajdovima širom sveta, najčešće im donirajući i procenat zarade od prodaje ovih proizvoda. Jedna od vodećih kompanija koja podržava i promoviše prajd jeste Nike koji već godinama unazad u mesecu ponosa izbacuje limitiranu kolekciju obuće i sportske odeće inspirisanu LGBT estetikom sa duginim bojama pod parolom #BeTrue. Primera radi 2014. godine ova kompanija je od prodaje ovakvih proizvoda za podršku LGBT pravima donirala preko 500.000 dolara. Pride collection ima

i Converse koji veliki deo novca od prodaje ovih kolekcija još uvek mogla da izazove da neki hoproizvoda takođe uplaćuje fondacijama koje mofobični potrošači u potpunosti prestanu da podržavaju gej prava, kao i Adidas. Brend Target kupuju njihove proizvode, a procenat tih potroovu kolekciju izrađuje pod sloganom #Take- šača koliko god mali bio na ovako uskom tržištu Pride, a u 2017. godini ona ima proizvode za bi za srpske brendove predstavljao znatan i necelu porodicu, čak i za decu. Ovako inspirisane zanemarljiv gubitak koji bi teško hteli ili mogli kolekcije imaju još i Levi’s, Urban Outﬁtters, Acci- sebi da priušte. Stoga ukoliko se neki srpski dental Bear, American Apparel koji u okviru ove brend u nekom trenutku i odluči na ovakav kolekcije transformiše trampov slogan „Make potez to će sigurno najpre biti neki koji ima jaku America great again“ u „Make America gay distributivnu mrežu van granica Srbije i to preagain“ i mnogi drugi. Ono što se ovde nameće vashodno na zapadu Evrope a takvih je zanekao pitanje jeste da marljivo malo li bi neki srpski ukoliko uopšte i pobrend bio spreman stoje. da uradi kolekciju Međutim, poovog tipa i kako bi stoji jedan segment Gejevi kao ciljna grupa se ona prodavala? kada su gejevi kao Odgovor na drugo marketinška ciljna pitanje je jasan, jer grupa u pitanju u je logično da bi, ali okviru koga Srbija je odgovor na prvo mnogo manje zaopitanje diskutabistaje za svetom, a to lan. Naime, srpski je fenomen da se piše: Bogdan Petrović brendovi nemaju javne ličnosti svosnagu ni da podrže jim marketinškim mnogo bezazlenije potezima direktno kampanje, a kamoli ili indirektno obraneku poput ove zbog koje bi sigurno naišli na ćaju gej populaciji. Naime, sve je veći broj javnih negativne komentare velikog procenta ovda- ličnosti, najpre muzičkih zvezda, a onda i drugih, šnje populacije. Njihov strah je dodatno podgre- koje svojim marketinškim kampanjama ili PR akjan činjenicom da bi na ovim prostorima takva tivnostima targetiraju prevashodno gejeve.

Marketing

Vodič kroz gej Srbiju

S OPTIMIST Intervju

Možda ih je na to inspirisala i čuvena rečenica koju Samanta Džons, poznati PR iz serije „Seks i grad“ izgovara u trenutku kada počinje da gradi ﬁlmsku karijeru svog dečka Smita Džeroda i objašnjava mu na koji način stvari u savremenom marketingu funkcionišu: „Prvo dolaze gejevi, pa onda devojke, i na kraju šou biznis, u prevodu slava i novac“. Ovaj ili nešto malo drugačije formulisan princip, ali svakako sa akcentom na gejevima kao ciljnoj grupi demonstriraju mnoge svetske zvezde od Džastin Bibera, preko Lejdi Gage do Bekama i Ronalda, a taj provereni recept dalje preuzimaju mnoge lokalne zvezde širom sveta te tako i neke srpske javne ličnosti. Najreprezentativniji primer ovog koncepta na domaćoj sceni je, marketinški svakako neprikosnovena, a uz to uostalom i krunisana gej ikona, JK. Jer da se ne lažemo, da nije raspomamljenih srpskih, pa i nešto malo šire, gejeva ko bi se uopšte ložio na nešto što ima tako bezvezan tekst spakovan u cirka 30 reči skoro bez ikakvog smisla koji otprilike kaže: „Ostavljam te, izlazim iz tajnosti jer predugo me kriješ od očiju i javnosti“ i besomučno ponavljao još gluplju krilaticu: „Isključi aparate, isključi aparate, isključi aparate...“ Neko je, dakle, ko odlično poznaje njenu ciljnu grupu bio veoma uključen kada je ovu muzičku igrariju kreirao kao i sve ostalo što dotična umetnica u okviru ovog našeg malog tržišta stvara. I ne samo ona.

www.optimist.rs

tonewall je najveća i najpoznatija britanska LGBT organizacija koja je već neko vreme prisutna i u Srbiji. Dominica Arnalla sam upoznao u Beogradu i s njim porazgovarao, šta to jedna britanska organizacija radi na našem terenu. On je vođa projekata i u Stonewallu vodi edukacione programe, internacionalne programe i rad sa verskim zajednicama. Takođe je radio na projektu Pristup pravdi koji se sprovodio na zapadnom Balkanu i u Turskoj sa ciljem popravljanja pristupa LGBT zajednice pravdi, u saradnji sa lokalnim LGBT organizacijama. Dominic je aktivno radio sa verskim zajednicama u Britaniji na osiguranju podrške za uključivanje LGBT identiteta i nadgleda Stonewallovu mrežu od preko hiljadu škola koje su se obavezale da će raditi na sprečavanju homofobičnog, bifobičnog i transfobičnog nasilja. Šta nam možete reći o aktivnostima Stonewalla u Srbiji? Koji su vaši ciljevi? Stonewall radi na programu Pristup pravdi. Cilj je da se pomogne organizacijama civilnog društva da se spoje sa ključnim ljudima u policiji, tužilaštvu i vladi kako bi radili na poboljšanju pristupa pravdi za lezbejke, gej muškarce, bi i trans ljude. Projekat traje od 2015. godine i u tom periodu smo organizovali susret britanskih policajaca sa njihovim kolegama iz Tirane i Beograda. Kako vidite LGBT situaciju u Srbiji? Srbija jako puno dobija od odličnih i uključenih organizacija civilnog društva. Kroz njihove akcije, izgleda da vlada preduzima pozitivne korake, iako ja nisam u najboljoj poziciji da komentarišem kako je biti LGBT u Srbiji. Koji su vaši budući planovi kad je Srbija u pitanju? Šta možemo da očekujemo od Stonewalla? Ovaj projekat se završava, ali se nadamo da će naši partneri u policiji u Ujedinjenom Kraljevstvu nastaviti partnerstva sa njihovim kolegama u Beogradu, kako bi se osiguralo njihova saradnja sa civilnim društvom i osnažila ta veza. Mi smo zainteresovani da čujemo od naših partnera kako oni vide ulogu Stonewalla u regionu i nastavićemo ovaj rad samo ako dobijemo punu podršku.

Pojedini vide aktivnosti stranih organizacija u nerazvijenim zemljama kao neo kolonijalizam, ljudskopravaški kolonijalizam. Uzimajući u obzir da dolazite iz Ujedinjenog Kraljevstva, kakav je vaš komentar? Stonewall se uključuje međunarodno samo ako ima dozvolu lokalnih organizacija, koje veruje da možemo da ponudimo nešto jedinstveno za promenu situacije.

ropi sa partnerskim organizacijama sa kojima deli strategije zagovaranja. Da li je vaš rad u Ujedinjenom Kraljevstvu završen? Koji su problemi sa kojima se suočava LGBT populacija tamo? Iako LGB osobe u Ujedinjenom Kraljevstvu imaju skoro pravno ravnopravan položaj, Stonewall radi na tome da trans osobe mogu da dobiju sve usluge u njihovom izabranom identitetu bez perioda čekanja. Takođe radimo na nekoliko drugih inicijativa da se trans osobama obezbedi da mogu da žive pune i autentične živote. LGBT osobe se u Ujedinjenom KraBritanski Stonewall na privremenom radu u Srbiji ljevstvu još žrtve zločina iz mržnje kao odrasli i maltretiranja u školi kao deca. Stonewall nastavlja da radi na tim problemima. Homofobija je još uvek prisutan problem, svuda. Po vašem mišljenju, koja je najRazgovarao: Predrag Azdejković bolja strategija u borbi protiv homofobije? Homofobija postoji svuda, ali odgovor na ovo pitanje nije isti za sve Koja je vaša motivacija za rad u inostran- prostore. U Stonewallu mi radimo sa institucistvu? U kojim je sve zemljama Stonewall jama, kompanijama, zajednicama, verskim gruprisutan? pama, kao i sa pojedincima, da ih osnažimo da Stonewall želi da ostvari punu ravnopravnost se bave ovim pitanjem na način koji je najbolji LGBT osoba u Britaniji i širom sveta. Pored pro- sa njihov kontekst. jekta Pristup pravdi, Stonewall radi u Istočnoj Ev-

Dominic Arnall

Vodič kroz gej Srbiju

OPTIMIST Urbanlook.info

Johanna Hehemeyer Steven Vanderyt

Simon Cracker FLR

Michaela Capkova Laura Verdonk

Rico B

Deveti po redu FASHIONCL (Holandija) imao je za tem Ovo je mesto gde se skup iz celog sveta da podeli svo koji živimo s njom. Neverov mladih modnih kreatora ov najlepših i najuzbudljivijih industrija i sve što se vrti o

www.optimist.rs

uređuje: Srđan šveljo

Berger

Nella Folla Bluedenîmes

Nevena Ivanović Federico Cina

Nenukko Ysabel Cloherty

LASH festival u Maastrichtu mu "Fashion Makes Sense" lja odabrana modna ekipa oj osećaj za modu i za život vatna energija nadahnutih vaj događaj čini jednim od h kada je u pitanju modna oko nje!

Vodič kroz gej Srbiju

OPTIMIST Urbanlook.info

Anđela Bošković

Monika Angelovska

www.optimist.rs

ZIPPLAST

Soﬁja Stefanović

CHAIMS

Marija Simić

Soﬁja Drinčić

Branka Cacić

uređuje: Srđan šveljo Photo credits: Nenad Karlić

Filip Karlo Dimitrijević

Nemanja Danilović

Balkan Art Fashion Event je jedan od retkih modnih događaja u regionu koji promoviše mlade dizajnere, njihove prve kolekcije, ali i nešto što se može nazvati alternativna modna scena. Bogat koloritom, dezenom, dizajnom, street styleom, idejama, BAFE je u potpunosti podrška i podsticaj svima onima koji dolaze, a svoj kreativni izraz vide u modi!

Aleksandar Gavrić Katarina Božićković

Sonja Milić

Vodič kroz gej Srbiju

R OPTIMIST Intervju

upaul je krajem juna kruni- vanje od strane društva. sao Sashu Velour za novu „Morala sam da se krijem, kao većina gej drag superzvezdu. Posle ljudi u Rusiji. Morala sam da pazim na svoju bezsezone pune nepredvidivih bednost. Mislim da je veoma teško kada ne zapleta, postalo je nejasno možeš otvoreno da pričaš o svom seksualnom ko će odneti pobedu. Ali opredeljenju ili polu sa ljudima koje svakog bilo je jasno da je Sasha Ve- dana viđaš. Iskusiti to godinu dana je bio izazov, lour jedinstvena na mnogo zato ne mogu da zamislim kako izgleda kada si načina. Ona ima sposob- primoran da to radiš ceo život. Za neke ljude senost da te uzdrma što je ksualno opredeljenje i pol su sastavni deo njihočini moćnom drag kralji- vog identiteta i zato je za njih teško da to kriju. com. Kada smo Sasha i ja Dosta patnje je ostalo ispod površine, čak i takvi razgovarale preko telefona još uvek nije bila razgovori sa ljudima su bili šifrovani i tihi. Morali proglašena za pobednicu. Samo što je stigla kući smo da se nalazimo na mestima gde nije bilo u Brooklyn, gde je ostala samo tri dana pre po- ljudi zato što ništa nije bilo javno.“ vratka na put. Ono što je privuklo i članove žirija Sasha govori o agresijama svakodnevnog žii fanove je to što je svaka interakcija sa njom vota u Moskvi. Pored toga postojala je prava predstavljala lekciju o queer istoriji - koja je mo- agresija - ﬁzičko nasilje. U aprilu, ruska republika rala da se čuje. Čečenija je navodno izvršila gej genocid, koji je Sasha ne samo što je odrasla u kući punoj in- predvodila policija i predsednik ove oblasti. Optelektualaca - njen otac je profesor istorije - ta- tuženi su da su mučili i prebijali gej muškarce, kođe je dobila stipendiju da studira političku čak i one za koje su pomislili da su gej. Vlada je angažovanu umetnost u Moskvi. Međutim posle negirala ove optužbe, izjavili su da su to „laži“ i društveno-političkih nestabilnosti u Rusiji, pri- da homoseksualci u toj republici ne postoje. I po morana je da ode i da promeni fokus studija i ovome se vidi odnos prema LGBTQ+ zajednici, počne se baviti gej aktivizmom. ne samo što ih maltretiraju nego im se čak ne„Bilo je to depresivno iskustvo zato što sam gira život. imala osećaj da ruska umetnost nema veze sa Posle nekoliko godina provedenih u Rusiji, političkim potrebama ljudi. Postoji nestabilnost Sasha se vratila kući i prošla kroz drag promenu. koja sprečava ljude da naprave svoj politički put Takvo sociopolitičko okruženje je inspirisalo i to se videlo u tome kako gej ljudi žive.“ njenu umetnost. Sasa doživljava aktivizam kao vrstu umetnosti. „Kada ljudi protestuju, bez obzira na to kako izgleda, to je stalan Nova američka drag superzvezda kreativni projekat. Ostalo mi je upečatljivo veliko neslaganje unutar zajednice o tome kako promeniti stvari. Politički je čin postojati kao queer osoba u Rusiji.“ To je zemlja koje je poznata po svojoj netoleranciji prema LGBTQ Razgovarala: Rachel Grace Almeida zajednici, gde istopolni brakovi nisu Izvor: Dazed priznati, širenje gej propagande je kažnjivo zakonom, i lečenje homoseksualnosti nije zabranjeno čak ni za maloletnike. Queer aktivizam u Rusiji teži da bude vidljiv i kako da se to učini na „Tražila sam formu umetnosti koja nije prebezbedan i eﬁkasan način. Za neke ljude gej pa- tenciozna i koja može da biti pristupačna ljurada nije prioritet - bitniji su im stabilnost na dima. Počela sam da razmišljam na koje načine poslu, lečenje HIV-a, zakonska prava i prepozna- moj drag može da se poveže sa mojim razmišlja-

Sasha Velour

www.optimist.rs

njima aktiviste. Počela sam da razvijam estetiku koja odgovara mojim uverenjima i ličnosti.“ Kroz drag formu, htela je da naglasi ozbiljnost uključenja u queer zajednice u politiku. „Shvatila sam koliku istoriju drag ima i kako ima sposobnost da poveže ljude unutar zajednice. Treba biti kreativan sa aktivizmom, i stvarati trenutke o kojima će ljudi zauvek pričati - mi drag kraljice moramo biti primer za queer zajednicu.“ Po njenom mišljenju pravi drag mora da promeni očekivanja ljudi na načine koji bude emocije u njima - ili da ih iznervira, naljuti ili čak da počnu malo drugačije da razmišljaju. „Nijedna drag forma nije potpuna ako nije raznolika i ako ne izlaže dosta raznovrsnih izvođača. Treba da postoji prostor za glasove trans i izvođača različitih rasa.“ Kroz performans Sasha uspeva da povrati svoj identitet na najsnažniji način, iako joj nekada to izaziva bol. Kada je Sashina majka preminula od raka, njena drag forma se dosta izmenila. Počela je da shvata na koji je način majka inspirisala njenu ženstvenost, i kako je to uticalo na njenu interakciju sa ljudima. Počela je da uklapa majčine kom a d e garderobe, na sceni je počela da nosi njen parfem, odlučila je da bude ćelava drag kraljica u znak sećanja na majku. Ako kosa toliko doprinosi ženstvenosti, želela je da iskaže stav: da nastupa bez kose. „Drag treba da uzima inspiraciju iz dubina naše duše - naše tuge, sreće i da sve to odjednom iskaže. Želim da ljudima u

publici pružim emocionalno iskustvo i da budu uključeni u moj pravi život, što ih često odvede na malo mračnija mesta. Sa lipsinkovanjem, volim da istražujem stvari koje su me povredile i da ih pretvorim u trijumfalne i teatralne trenutke kako bismo se svi zajedno osećali moćno.“ Način na koji Sashina drag estetika prilazi lepoti je potpuno subverzivna. Ne misli o tome šta drugi ljudi smatraju lepim, to joj koristi kao moćna inspiracija. „Iz mene proizilaze nesigurnosti i na taj način uspevam da povratim snagu i lepotu tako što izgledam drugačije. Moja interpretacija ženstvenosti uključuje malo Nosferatua malo Fridu Kalo. Kada se ne plašiš da izgledaš onako kakav si stvarno- to je prava lepota.“ Kada sam gledala ﬁnale, koji je uključio nov format lipsinkovanja, bilo je još uvek nesigurno ko će pobediti. Bilo je četiri ﬁnalista, svaki je zaslužio pravo da bude na tom mestu. Kada je Rupaul otkrio da je Sasha nova američka drag s u p e r z ve zd a , bilo je jasno; to je bila pobeda neobičnog, pobeda svake vrste lepote. Kada je Sasha uzela krunu i popela se na pozornicu rekla je: „Hajde da promenimo stvari! Neka nas inspiriše sva ova lepota oko nas i hajde da promenimo svet!“ i u tom trenutku, na način na koji je iskazivala svoj ponos, bilo je jasno da je njen rad tek počeo. Photo: David Ayllon Vodič kroz gej Srbiju

OPTIMIST Pozorište

itef 51. po redu pod sloganom skonačnog kviza u kome se smenjuju pitanja i Epic Trip će se održati od 22. odgovori na različite teme. do 30. septembra na nekoliko Na Bitef ove godine dolazi i predstava (Sa)slurazličitih lokacija u Beogradu. šanje mladog iranskog reditelja Amira Reze KuU devet dana trajanja festivala hestanija na temu slušanja, tretirajući pitanje publika će moći da pogleda položaja žene u današnjem Iranu. Moglo bi se sedam predstava u okviru se- reći da ova predstava obnavlja drevnu persijsku lekcije glavnog programa koje tradiciju kazivanja priča i tako se nadovezuje na dolaze iz dolaze Belgije, Velike liniju bazičnih civilizacijskih narativa, koji nas od Britanije, Slovenije, Irana, Ne- grčke mitologije, preko Biblije, dovode do srpske mačke, Švajcarske i Srbije. Gla- epike iz srednjega veka i Priča iz hiljadu i jedne vnu tematsku liniju 51. Bitefa noći. predstavljaju ostvarenja nastala na osnovu veliIzazove muslimanskog sveta tematizuje i kih epskih tema na kojima se zasniva naša civili- predstava Sneg čuvenog Talijateatra iz Hamzacija, dok estetsku liniju kreiraju predstave burga u režiji mladog berlinskog reditelja Ersan dugog trajanja. Mondtag, poreklom iz turske zajednice, koji je Predstava Olimp: u slavu kulta tragedije - jedna je od vodećih zvezda u usponu pozorišta predstava od 24 sata, proslavljenog belgijskog re- nemačkog govornog područja. Pored ove predditelja Jana Fabra, svečano će otvoriti 51. Bitef, 23. stave, zasnovane na epskom materijalu, romanu septembra u 18 časova Sava Centru. Ovaj scenski Sneg turskog Nobelovca Orhana Pamuka, beospektakl koji traje 24 sata, a koji su neki kritičari gradska publika imaće prilike da pogleda još proglasili za najznačajniju predstavu nastalu u jedno ostvarenje istoimenog reditelja, predstavu poslednjih nekoliko decenija, zasnovan je na ce- Istrebljenje, u izvođenju Koncertteatra iz Berna, lokupnoj grčkoj mitologiji, obrađenoj u njihovim Švajcarska, koja će svečano zatvoriti 51. Bitef 30. epovima i tragedijama. Predstava u kojoj uče- septembra na Velikoj sceni Narodnog pozorišta stvuje dvadeset sedam vrhunskih plesača, glu- u Beogradu. maca i performera iz različitih zemalja, Prateći program ovogodišnjeg Bitefa tradiciofascinantan je scenski spektakl u formi ﬁzičkog ili nalno će sadržati programe: Razgovor sa autorima, plesnog pozorišta kakav niko od nas do sada nije Showcase, Bitef polifonija, Bitef Biblioteka, Tribine, video ili, što je još važnije, doživeo. kao i mnogobrojne After ten žurke. Publika će biti u prilici da pogleda čak dve Ovogodišnje vizuelno rešenje delo je kreativpredstave proslavljenog slovenačkog reditelja nog tima agencije New moment New Ideas ComJerneja Lorencija, pany, tačnije Biblija prvi pokušaj, dizajnera i art direkzasnovanu na Biblijtora Milutina Markoskim tekstovima, vića. Kako navode iz Epic Trip kao i predstavu radagencije, vizuelni nog naziva Carstvo identitet festivala je nebesko festivalsku svojevrsna ilustracija produkciju koja se večnog "raskoraka" oslanja na srpsku sa kojim se na tom epsku književnost. putu suočavamo. Već drugu goTako je najveće pu20-30. septembra 2017. dinu zaredom, festitovanje koje pozval sadrži i Prolog naje čovečanstvo dan, odnosno uvoputovanje na Mesec, dnu predstavu, koja dobilo novu, izrapo nekim svojim karakteristikama odgovara žajno slobodniju formu. Ovog puta, karakteristisamoj suštini selekcije. Upravo zbog toga, pred- čna stopa je izmeštena u blato. Iako na to čuveno stava koja će ove godine najaviti Bitef i biti njen pitanje "Kuda idemo?" nema lakog odgovora, naprolog je Kvizula! čuvene britanske pozorišne goveštaj nade ipak pronalazimo; u odrazu nebetrupe Forsd Entertejnent koja ima strukturu be- skog plavetnila na površini vode.

51. Bitef

www.optimist.rs

A OPTIMIST Intervju

ndreja Pejić je jedna žensko.“ od najprepoznatljivijih Kada je imala 13 godina, otišla je u biblioteku, transrodnih modela istraživala, i ostalo je već istorija.„Otkrila sam da podanašnjice. Pre uskla- stoji naziv za ono što mi se dešava, i da postoji cela đivanja pola bila je zajednica ljudi koja prolazi kroz istu stvar.“ jedna od najpopularNjena porodica je dobro prihvatila tu vest; saznijih androgenih mo- nali su kada joj je majka našla hormonske pilule sadela. Takođe je prva krivene u ﬁoci, koje je počela da naručuje sa transrodna žena koja interneta. Tada je imala 14 godina i njena majka je, je potpisala ugovor sa razumljivo, bila zabrinuta za nju. kozmetičkom kompa„Ja to ne bih preporučila, ali u Australiji postoji nijom, kada je odradila zakon koji kaže da ako ste mlađi od 18, a treba da kampanju za Make Up For Ever, 2015. godine. Ali uzimate hormonske pilule, treba prvo da odete na kada si prvi koji uradi nešto taj znak prepoznavanja porodični sud kako bi vam sudija to odobrio, za šta može predstavljati teret. su nekad potrebne godine, i veoma je skupo. Ja Kada smo otpočeli sa intervjuom, morala sam sam zato uzela stvari u svoje ruke. Veoma je loše da je upitam da li je zamara što joj novinari stalno kada mladi sebi to ne mogu da priušte i onda uzipostavljaju pitanja o prilagođavanju pola. Napravila maju to na ulici.“ je dugu pauzu, birajući reči. Ovo radi pre odgovora Planirala je da se podvrgne operaciji posle srena skoro svako pitanje. Neko bi pomislio da je dnje škole i potom ode na fakultet, ali kada je sa 17 dobro istrenirana za davanje intervjua, ali mislim da godina radila u Mekdonaldsu, primetio ju je lovac je pre svesna da se njene reči imaju odraz na celu na talente i bez razmišljanja je pristala na ponudu. zajednicu, i to sa sobom donosi veliki pritisak. „Htela sam da obiđem svet i zaradim novac za svoju „Ponekad mi dojadi da odgovaram na pitanja porodicu i za operaciju.“ o svom polnom organu. Da li moja priča donosi Andrej Pejić se veoma brzo proslavio, radeći renovu dimenziju mojoj karijeri i da li mi to donosi vije kako za mušku tako i za žensku odeću. Takođe veću popularnost. Možda to jeste slučaj, ali ja je postao lice kampanje Marc Jacobsa. Za mnoge moram iznova da proživljavam nešto veoma in- bi ovo bilo ostvarenje sna, ali Andreja to ovako opitimno. Ali to je jednostavno cena koja se mora pla- suje: „Postojali su trenuci tokom karijere, dok sam titi za ovakav život.“ bila muškarac, gde sam mrzela svaki trenutak. MrPre tranzicije Andreja se pitala da li će to uništiti zela sam izloženost medijima, mrzela sam naslove njenu karijeru uspešnog androgenog modela. Sada ima ogromnu mrežu fanova na društvenim mrežama, brojne reklamne kampanje, editorijal u Vogu Moja tranzicija je bila vredna rizika i pored toga krasi veliki broj naslovnih strana magazina. Kada izađe mora nositi maramu na glavi da je ne bi prepoznali.„Nisam Britney Spears, ali sam u Njujorku poznata.“ Odrastajući sa samohranom majkom i bratom u predgrađu MelRazgovarala: ALIX TUNELL bourna, Andreja nije znala zašto više Izvor: Rafinery29 voli da se igra sa barbikama i oblači mamine suknje, nego da se igra u blatu sa dečacima.„Imala sam taj osećaj da sam drugačija. U to vreme sam mnogo maštala o nekom drugom životu, ali nisam koji su govorili„muški model“, ili senzacionalne vesti razumela zašto. Mama me je nekoliko puta pitala kod kojih bi stavili moju sliku i napisali „Ali ovo je da li sam gej, ali kada bih imala neku seksualnu fan- muškarac!“ taziju, to bi bio heteroseksualni odnos a ja bih bila Iako je ostvarila uspeh kao androgeni model,

Andreja Pejić

www.optimist.rs

Andreja nikada nije prestala da uzima hormone niti da odustaje od svog cilja, što je bila operacija usklađivanja pola. „Dosta ljudi iz modne industrije mi je reklo da se ne podvrgavam operaciji-„Ne želiš da te dovode u vezu sa pojmom „trans“ jer to nije šik“. „Mislim da ljudi iz modne industrije rade sve kako bi imali karijeru i nisu razumeli da bih ja sve rizikovala - ostvarenje mog cilja mi je bilo bitnije od karijere.“ Godine 2013. konačno je uspela da zakaže operaciju na koju je čekala ceo svoj život i nadala se da će je svet mode primiti nazad raširenih ruku. Samo deset dana nakon operacije, Andreja je odradila reviju za DKNY (za šta priznaje da nije bila baš dobra ideja). Nikome nije rekla da se podvrgla operaciji, osim prijateljici i koleginici Elizi Kamingz, koja joj je šapnula „čestitam“ kada niko nije bio tu da je čuje. Kada je kasnije tu vest javno objavila, priznaje da nije bilo lako jedno šest meseci. Kaže

da je imala osećaj da su joj mnogi ljudi okrenuli leđa. Promenila je modnu agenciju, prešla je iz DNA Model Management u Society Management, agenciju koja predstavlja samo žene. Ponovo je počela da radi i ubrzo je došao poziv od Voga koji je po prvi put uradio editorijal sa transrodnim modelom. A posle toga, Make Up For Ever joj je ponudio kozmetički ugovor. Ali Andreja shvata da je i pored svega veoma privilegovana - bela je, visoka, zgodna i oličenje lepote. Zna da je njeno iskustvo, pored ljudi kao Kejtlin Džener i Lavern Koks, veoma daleko od norme. „Kulturološki gledano, društvo na zapadu je dosta manje transfobično nego pre deset godina, što i nije neki uspeh jer je situacija i dalje veoma loša, ali politički, legalno i ekonomski gledano, situacija nije mnogo bolja. Lakše prihvatanje trans osoba je super, ali ljudima je potreban posao, obrazovanje i šansa da žive život, da vole, da izvrše prilagođavanje…“ Čuje o nedaćama kroz koje prolaze deca širom sveta tako što joj stalno šalju poruke pričajući o tome. Njena baza fanova je lojalna i ona se trudi da ostvari što bolji kontakt sa njima. U pauzama čita poruke, i odgovara fanovima kao starim prijateljima. „Oni vide koliko smo mi izloženi u medijima i to je za njih slatko-gorak osećaj, jer izgleda kao da je trans populacija prihvaćena, a sa druge strane oni ne mogu da plate račune niti da nađu posao. Lako je kada si supermodel ili deo porodice Kardašijan ili imaš karijeru u Holivudu. Krasiti naslovne strane je divno, i ja sam veoma zahvalna zbog toga, ali to neće pomoći ljudima da se izbave iz siromaštva.“ Kao prva trans žena koja je potpisala ugovor sa kozmetičkom kompanijom 2015. godine, pitala sam je kakvu ulogu igra kozmetička industrija u borbi za prihvatanje LGBT osoba. „Kompanije treba malo više da istražuju o zaVodič kroz gej Srbiju

jednici koju predstavljaju i da sa njima budu u kontaktu. Iako je neko beo, lep i LGBT ne znači da je dobar predstavnik. Da li znaju lepo da se izražavaju? Da li su pametni? Da li ih dotiču poteškoće sa kojima se suočavaju manjinske grupe? Moguće je da pripadate LGBT zajednici a da sve vreme živite pod staklenim zvonom.“ „Naravno teško je sa optimizmom gledati na budućnost LGBT zajednice, posebno kada uzmemo u obzir ko je sada na vlasti. Predsednik Donald Tramp je ukinuo mandat koji je prethodna vlast postavila kako bi zaštitila prava LGBT studenata u bilo kojoj školi koju ﬁnansira vlada. Potpredsednik Majk Pens je strastveni protivnik istopolnih brakova i zakona koji su doneti kako bi pružili zaštitu od diskriminacije na poslu i zločina iz mržnje.“ „Želim da kažem da nas čeka svetla budućnost, ali ne mogu sa sigurnošću da tvrdim. Imam veru u ljudski rod i da možemo stvoriti bolji svet, ali potrebno je više od heštegova na internetu. Potrebno je ponovo proživeti 1960-e godine; potrebno je stvoriti pokrete. Kada se svakog dana boriš za preživljavanje, zahtevno je napraviti pauzu i uključiti se u politiku, ali mislim da je potrebno, ne može se izbeći.“ Iz njene priče o Trampu i pokretima iz 60-ih godina, postavlja se pitanje: Da li je ona feministkinja? Na trenutak je oklevala kada sam joj postavila ovo pitanje; po prvi put je izgledala kao da ne želi da odgovori na pitanje o sebi. „Naravno, neminovno je da verujem u jednakost žena. Da li mislim da je matrijarhat rešenje za sve naše probleme? Ne. Moj problem sa feminizmom danas je to što se bavi trivijalnim stvarima i zato što se bavi problemima žena koje pripadaju višoj srednjoj klasi, a ne problemima običnih ljudi iz radničke klase.“ Razgovarale smo skoro dva sata i nije nam se žurilo. Uživale smo u divnoj toploj letnjoj večeri. Naručile smo još hrane i vina. Restoran je počeo da se puni i nisam mogla a da ne primetim kako muškarci svakog časa gledaju u naš sto. Znali su da je Andreja „neko“, ali nisu znali tačno ko. „Predivan je osećaj kada više ne osećaš stid i ne moraš da se kriješ. Sada već imam osećaj kao da sam uspela u nečemu. Za osobu kao što sam ja je neverovatno da u 2017. živi na Menhetnu. To je san koji sam imala kada sam bila mala, koji tada izgledao kao bajka, tako da činjenica da sam to sama postigla je neverovatna, otišla sam u svet i rekla da više ne želim da se krijem.“

www.optimist.rs

OPTIMIST Lifestyle

išćenje kože lica za mnoge prestavlja rutinu da o tome i ne razmišljaju, dok u relanosti čišćenje lica prestavlja temelj nege i u izvesnoj meri utiče na kvalitet ishoda bez obzir na to da li je u pitanju borba protiv starenja ili možda lečenje akni. Naime, čišćenje lica je svakako od izuzetne važnosti pre svega kod lica koja imaju kožu sklonu aknama, kao i osoba koje imaju reaktivnu ili izrazito suvu kožu. Učestalost stvaranja akni je velikim delom uslovljeno lučenjem sebuma, odnosno masnoće, kao i nečistoća koje nakupimo tokom dana i naravno mrtve kože. Stoga je uklanjanje sebuma i nečistoća ključno, jer zajedno zapuše poru,

Čišćenje

Kože lica Uređuje: Mladen Antonijević Priljeva

oksidiraju, stvore inﬂamaciju i tako nastanu različiti oblici akni. Stoga mnogi stari i klasični proizvodi za čišćenje lica isušuju kožu što u potpunosti pogrešan pristup, jer uklanja sa kože ono što nazivamo hidro-lipidnom barijerom, ili primarnim sistemom zaštite kože, što je od posebne važnosti kod koža koje su kompromitovane, bilo zbog akni ili alergija. Ovo konstantno isušivanje remeti ćelijski metabolizam i oslabljuje ekstracelularnu matricu kože koju čini hronično suvom i podložnijom za upale. Stoga proizvodi za čišćenje masne kože treba da budu nežni i nikako ne smeju ostavljati za sobom osećaj zatezanja kože, pošto isušivanje neće pomoći aknama, šta više može da dovede do pojačanog lučenja masnoće gde se menja struktura sebuma koji može da postane gušći i tako lakše zapušava pore. Stoga birajte proiz-

vod sa kojim kada operete kožu lica ustvari ne menja njena fizička svojstva, a uklanja prljavštinu. Što se tiče suve i zrele kože princip je isti samo što proizvodi za čišćenje treba da sadrže masnoće u sebi i to one koje su poreklom od prohodnih ulja bez mirisa, kao što je to ulje pšenične klice, ruže, kokosa, badema, konoplje i drugo. Naime, na ovaj način se čuva sva masnoća kože koja je prisutna, takođe masnoća je važna kako bi efikasno uklonila vodootpornu šminku. Stoga osobe koje koriste redovno UV filtere i šminku često koriste dva proizvoda za čišćenje jedan uljani i jedna vodeni. Uljani čistači su prosto presudni kod osoba da suvom i atopijskom kožom, a neadekvatno sredstvo za čišćenje može značajno da pogorša simptome. U odnosu na izloženo hteli bi da vam preporučimo nekoliko proizvoda koji su izuzetni za čišćenje lica:

Vodena sredstva: La Roche Posay - Lipikar Syndent AP+ Koto Derma – Emulzija za čišćenje kože Balea MED – ulatrasezitiv Bioderma – Sensibio DS gel za čišćenje

Uljana sredstva: Clinique _ Take the Day Oﬀ balzam za čišćenje Avene – XeraCalm A.D. ulje za čišćenje SebaMed – Ulje za čišćenje

vaj senzacionalistički naziv tretmana ostavićemo po strani te ćemo prizvati malo nauke u pomoć. Naime, u pitanju je PRP tretman ili Plasma Rich Platelet, odnosno korišćenje krvne plazme bogate trombocitima. Od pacijenta se uzima krv koja se potom centrifugira kako bi povećala koncentracija trombocita na četiri do

Vampirski

Lifting lica sedam puta, tako da se na kraju postupka u jednom mikrolitru krvi odnosno plazme, nalazi skoro dva miliona trombocita. Centrifugiranjem krvi pobuđuju se trombociti odnosno „aktivi-

raju“ i oslobađaju faktore rasta. Koncentracije faktora rasta su povećane od 420 % do 780% u odnosu na koncentracije koje su uobičajene u krvi. PRP metodom koncentrovane faktore rasta unosimo u kožu i oni pokazuju izuzetno dejstvo na podmlađivanje kroz čitav niz mehanizama, a ovde posebno relevantno signaliziraju ćelije epitela na migraciju, deobu i proizvodnju kolagena. Koristi se za podmlađivanje lica, vrata, dekoltea, nadlanica i nadlaktica, dela oko kolena, unutrašnjeg dela butina, stomaka. Preporučuje se osobama koje imaju problema sa opadanjem kose. Veoma dobri rezultati postižu se ubrizgavanjem ovako pripremljene plazme u vlasište, čime se značajno popravlja rast kose. Ovaj tretman smatramo izuzetnim i generalno bezbednim. Njegova cena u proseku iznosi 250 evra po tretmanu. Vodič kroz gej Srbiju

V OPTIMIST Film

erovatno niko, bio on gej ili strejt i ma kog roda, ne može da skine pogled sa Marlene Dietrich dok se raskalašno naginje unazad i pohotno otkriva zgodne noge u podvezicama dok peva svoju najpoznatiju pesmu „Falling in Love Again“. Ova pesma kao i uloga Lola Lole, zgodne drolje sa ledenim srcem, u filmskom klasiku Josefa von Sternberga „Der blaue Engel“ (Plavi anđeo) donela joj je svetsku slavu. Rođena kao Maria Magdalene von Losch 27. decembra 1901. godine u buržoaskoj berlinskoj porodici Marlene Dietrich je bila student violine koji obećava sve dok je povreda ruke nije primorala da odustane od sviranja. Otac joj je bio policijski poručnik koji je preminuo nakon pada sa konja kada je maloj Marleni bilo svega deset godina (očuh joj je kasnije poginuo u ratu). Godine partije i naselili se u Americi ona je postala kon1924. udala se za filmskog režisera Rudolfa Sie- troverzna figura američke kinematografije. Iako bera koji ju je i uveo u svet filmske umetnosti, ali je ostala u braku sa Rudolfom Sieberijem njihov je tek Josef von Sternberg imao odlučujući uticaj odnos je ubrzo postao nešto što će se kasnije na njenu glumačku karijeru. On je u filmu „Der nazivati otvorenim brakom. Ostali su bliski, ali blaue Engel“ kreirao snažnu alegoriju nemačkog nisu živeli zajedno i otvoreno su se viđali sa drudruštva i duha posle katastrofalnog poraza u gim ljudima. Marlene je zadržala svoju evropsku sofisticiPrvom svetskom ratu. U ovoj alegoriji lik koji tumači Dietrich simboliše grubu i bezosećajnu de- ranost tako da je neprekidno skandalizovala kadenciju koja istovremeno preti i da očara i da američku javnost, kako nošenjem pantalona u javnosti tako i odruništi sve što je žavanjem brojnih dobro i nevino u ljubavnih veza sa nemačkoj kulturi. muškarcima i žeIako je Marlene 25 godina od smrti nama. U filmu „Maiza sebe već imala rocco“ publika je nekoliko filmskih bila i šokirana i uzuloga tek će uloga buđena kada je Lola Lole iskristalinoćna pevačica čiju sati njenu prepozje ulogu tumačila natljivu filmsku Marlene Dietrich na ličnost. Iako će se ta Piše: Milan Aranđelović kraju nastupa poljuličnost za potrebe bila u usta ženu iz njenih američkih publike. filmova blago preoKako istoričarka blikovati i glamurisati Marlene Dietrich će do kraja karijere ostati filma Marjorie Rosen tvrdi, Marlene je jednom opasna seksi fatalna žena cinične hladne pojave. priliko rekla kako „U Evropi nije bitno da li si muUbrzo nakon što su ranih tridesetih godina škarac ili žena. Vodimo ljubav sa onim ko nam von Sternberg i Marlene Dietrich napustili Ne- se dopadne.“ Glasine o brojnim aferama sa pozmačku u kojoj je rasla moć Nacionalsocijalističke natim ljudima kao što su Frank Sinatra, John

Marlene Dietrich

www.optimist.rs

Kennedy, Edith Piaf i Mercedes de Acosta samo su doprineli auri mističnosti oko nje. Postoji i urbani mit da je bila u vezi sa čak tri člana klana Kennedijevih. U pitanju su Joseph P. Kennedy, Joseph P. Kennedy Jr. i John F. Kennedy. O svojoj vezi sa čuvenim američkim predsednikom jednom prilikom je rekla kako je „Bio je brži od oca. Imao je gust raspored. Obojica čak nisu skidali ni satove sa ruke.“. Tokom veze sa de Acostom Marlene je kuvala i čistila njihovu kuću kao prava nemačka domaćica. Ova veza je nešto najbliže klasičnom bračnom životu koji je Marlena ikada dosegla. Njihov zajednički život bio je javna tajna, poput onog između Caryja Granta i Randolpha Scotta koji su godinama provodili vikende u zajedničkoj kući na plaži. Marlene je oduvek obožavala žene. I kao mlada devojka imala je veliku žudnju za lepim ženama. U svom dnevniku je zapisala „Žene su bolje, ali ne možete da živite sa ženom.“ Postala je američka državljanka 1937. godine i tokom Drugog svetskog rata osudila je nemačku vladu i, uprkos riziku, zabavljala savezničke vojnike na ratištu. Zbog ovoga je 1947. godine od američke vlade dobila Orden slobode. Nakon rata nastavila je uspešnu ﬁlmsku, ali i kabaretsku karijeru. Njena hladna, i samopouzdana ličnost privlačila je homoseksualce i lezbijke koji su činili znatan broj publike na klupskim nastupima. Koristila je svoj androgini iz-

gled kao deo svog šarma i za nastupe se oblačila tako da privlači i žene i muškarce. Međutim, glumica je počela da se oseća kao zarobljenica svog glamuroznog imidža tako da je, sa godinama, sve više bila opsednuta sakrivanjem svog tela koje se menjalo. Interesantno je da je bila od onih koji, poput Donalda Trampa, pate od bacilofobije i žive u stalnom strahu da će se pri rukovanju, dodiru nekog predmeta, vožnji javnim saobraćajnim sredstvima i slično zaraziti klicama bolesti. Smatrala je da su stopala najružniji deo tela i ceo život ih je skrivala. Kada je njen poslednji pad na sceni doveo do preloma noge Marlene se 1975. zauvek povukla iz javnosti. Preselila se u Pariz gde je ostatak svog života provela povučeno, okružena uspomena na njenu karijeru i ljubavni život. U Parizu je i preminula u maju 1992. godine. Po sopstvenoj želji sahranjena je pored groba svoje majke u Berlinu. Doček u rodni grad priredili su joj kako obožavaoci i poštovaoci njenog dela, tako i neonacističke organizacije koje nisu bile zadovoljne što je tokom rata podržala Saveznike. Deset godina nakon smrti proglašena je počasnom građankom Berlina, a ova čast joj je ukazana kao „ambasadorki demokratske, slobodarske i humane Nemačke“. Gradski oci su želelo da ovim činom izvrše „simbolično pomirenje Berlina i svoje poznate sugrađanke“. Vodič kroz gej Srbiju

S OPTIMIST Intervju

vega nekoliko minuta seksualnosti. Kao dete se osećate drugačije i nakon početka intervjua sa onda se u jednom trenutku sve artikuliše i obliCharliem Carverom razgo- kuje u smislu ’Oh! Znači to je to!’“ vor je skliznuo na temu o Charlie je na početku bio besan na svog oca tome kako je njegov otac, što se ranije nije autovao. čuveni doktor, istoričar i „Vređao sam ga jer mi je bilo užasno žao pisac Robert Martensen ta- majke i onoga kroz šta je morala da prolazi zbog kođe bio gej. Bilo je ovo svega. Žao mi je što to nisam znao kao klinac. prvi put kako je ovaj mladi Odrastao sam u San Francisku i bukvalno nisam glumac javno progovorio mogao da shvatim zašto je to krio i prema tome o tome. Na pitanje da li želi se odnosio kao prema nečemu sramotnom. da nastavi razgovor o toj Mora da mu je bilo veoma teško u vezi sa tim, temi samo je potvrdno klimnuo glavom. Na pa je taj osećaj nekako preneo i na nas. Na neki koncu, Charlieva priča o autovanju neraskidivo način bilo je i drugačije vreme. Mislim da je i je povezana sa pričom o njegovom ocu. njemu bilo potrebno da shvati ko je i da je želeo Razvod Charlievih roditelja usledio je ubrzo da i mi to prihvatimo. Ne znam da li bi bila grenakon što su se on i njegov brat blizanac rodili ška, ali verujem da bismo sve prihvatili na dru1988. godine u San Francisku. Njihova majka gačiji način da smo saznali ranije.“ Anne se, posle razvoda, sa sinovima seli u mali Trebalo je da prođe još pet godina kako bi grad Calistoga. se Charlie autovao ocu. Tu odluku smatra koraDok je njegova majka započinjala i bukvalno kom ka produbljivanju njihovih odnosa. i metaforički da pušta nove korene otac je celu „Mislim da smo učili jedan drugoga“, kaže deceniju proveo menjajući zanimanja od profe- on. „Smatram da me je, svojim životom, naučio sora na Harvardu do direktora Istorijskog ode- da nas seksualnost ne definiše. To jeste važan ljenja Nacionalnog instituta za zdravlje. deo ličnosti, ali on je imao tako raznovrstan život „Definitivno sam odrastao u veoma tolerant- koji nije bio vođen isključivo kroz seksualnost. I nom okruženju, ali deo priče vezan za razvod zbog onoga što nazivam njegovim unutrašnjim mojih roditelja je i to što se moj ćale autovao.“ stidom bilo mi je gotovo izazov da što pre istraImao je dvanaest godina kada je otkrio ovaj žim samog sebe. Sve ovo me je teralo da budem aspekt razvoda svojih roditelja. glasniji, drskiji i da više eksperimentišem.“ „Bilo mi je veoma konfuzno. I bez seksualne Charlie veruje da je njegov otac imao odreorijentacije očevi i sinovi obično imaju sukob oko takvih stvari. Želeo sam da sam sebe definišem i odredim sopstvena pravila, a sada sam Autovanje mog oca mi je pomoglo da učinim isto se gotovo na silu našao u situaciji da budem isti kao moj otac. A to nisam želeo.“ Bilo mu je teško da prihvati ovaj uticaj njegovog oca i porodice na definisanje sopstvenog identiteta jer je poput mnogih mladih ljudi Razgovarao: CLIFF JOANNOU želeo da sam izgradi svoj put. Izvor: Attitude „Bilo je teško prvih nekoliko godina“, kaže Charlie o odnosu sa ocem. „A onda smo se veoma zbližili i sve je postalo dobro.“ Charlie je osećao da se razlikuje od drugih, đenu dozu rezerve prema tome što je on tako ali mu je očevo autovanje pomoglo da sve stavi lako prihvatio sopstvenu seksualnost. u odgovarajući kontekst i shvati da je i on gej. „Ili je, jednostavno, bio nesiguran u sebe. Isto „Jednostavno znate i pre nego što saznate o kao i ja, samo što sam se ja pretvarao da sam si-

Charlie Carver

www.optimist.rs

guran i zato sam mu tako lako sve sasuo u lice. Ali, ipak smo pomogli jedan drugome u vezi sa autovanjem. Delili smo iskustva i dosta smo pričali.“ Charlie nije siguran da mu je otac bio uzor u životu, ali o njemu govori kao o velikom ocu i fantastičnom čoveku koji je uticao na živote mnogih ljudi. „Bio je renesansni čovek. Neverovatno talentovani pisac, svetski priznati intelektualac sa interesovanjima i prijateljima u svakom mogućem segmentu društva. On je obogatio živote svih onih koji su bili oko njega.“ Za Charlea i njegovog brata život se sasvim preokrenuo kada je njihovom ocu dijagnostkovana smrtonosna bolest. Prešao je iz Njujorka u Kaliforniju kako bi sinovi mogli da se brinu o njemu u poslednjim stadijumima bolesti. Preminuo je u septembru 2013. godine. „Mi smo odavno znali da je kraj neminovan i mislim da se najviše tuguje i žali tokom njihovog bolovanja i dijagnoze. Vreme kada treba da se kaže zbogom to postaje olakšanje jer se patnje te osobe završavaju.“ Charlie kaže kako mu je to što je tokom bolesti bio uz očevu postelju bio veliki dar jer je zahvaljujući njemu mogao u potpunosti da razreše njihov odnos. „Mogao je da vidi ko sam i da mi pruži svoj prilično formalan blagoslov. Na neki način zauvek će ostati sa mnom. U nekom drugom svetu, nekom drugom životu ne bih želeo da tako mlad ostanem bez roditelja, ali…“ Zastaje sa pričom, ali rečenicu i nije potrebno dovršiti. Svakome ko je na sličan način ostao bez nekoga bliskog poznat je osećaj uzaludnosti razmišljanja o tome šta bi bilo da je bilo kada se susretnu sa nizom složenih osećanja. Smrt oca bila je za njega ključni trenutak koji mu je pomogao da ponovo preispita svoje viđenje sveta. „Ne možete ceniti svu važnost tog trenutka sve dok se on ne okonča. Samo gledajući unazad možete videti kakav je značajan uticaj imao na vas i kako ćete ga nositi sa sobom do kraja života. Sa smrću se suočavate samo kroz iskustvo, niko ne može da vam kaže kako ćete se osećati nakon toga.“ Fer bi bilo reći da je jedan od najznačajnijih muškaraca u Charlievom životu i njegov brat Max. Dok je činjenica da su bili blizanci veoma uticala na njihov rani uspeh, roditelji su ih uvek

ohrabrivali da budu različiti. Charlie kaže kako to što pored sebe ima nekoga ko liči na njega i sa kojim deli gotovo istovetna iskustva ne znači da među njima postoji prećutno razumevanje života. Ma koliko bliski bilo oni nisu imali „čudnih trenutaka“ koji se obično vezuju za blizance, pa opet, mogu da kažu da znaju kako se onaj drugi snalazi i bez međusobne komunikacije. Naravno, drugi ljudi ih često mešaju. „Nekoliko devojaka me je ošamarilo“, kaže kroz smeh Charlie. Da li je Max dobio neke šamare od strane besnih momaka? „Možda. Mada se trudim da ih ne zaslužim“, kaže dok mu se na licu nalazi anđeoski osmeh. Deluje ako ljubazno i šarmantno tako da nije teško poverovati da je to i istina. Iako se bratu autovao tek kada je imao petnaest godina veruje da je ovaj oduvek podozrevao istinu o njegovoj seksualnosti. Smeje se dok priča o ovome. „Max je umeo da bude pravi kreten. Znajući da niko osim njega ne zna za mene u kolima je, dok smo se negde vozili sa našim roditeljima, puštao muziku iz ﬁlma ’Brokeback Mountain’. A onda bi me priupitao ’Charlie, odakle beše ova muzika? Iz onog ﬁlma koji ti tako voliš, zar ne?’ Mislim da je u pitanju bila samo bratska provokacija.“ Vodič kroz gej Srbiju

OPTIMIST Intervju

Biti identičan blizanac u Hollywoodu ima svojih problema naročito ako je vaša karijera na početku neraskidivo povezana sa ovom činjenicom. Zato oni i biraju šta će da rade zajedno. Charlie kaže kako su morali da se izbore sa scenaristima da ovi shvate njihove različite senzibilitete. „Uspeli smo da u ulogama u serijama „Desperate Housewives“ i „Teen Wolf“ izgradimo različite priče i karaktere. I dok ih često pozivaju na iste kastinge za odvojene uloge pitanje je zašto režiseri ne bi angažovali obojicu kada je i ta mogućnost u opticaju. „To mi je najveća prepreka u karijeri. Kladim se da isto važi i za Maxa. Najteže mi je bilo da prebrodim problem da me prihvate kao pojedinca koji kao takav želi i zaslužuje da bude deo nekog projekta. To je frustrirajuće. Ali mislim da se ovo polako menja i to je super za nas obojicu.“ Uprkos ovim problemima samo jedan pogled na Charliev CV pokazuje kako je uradio odličan posao, i to kao pojedinac , u ﬁlmu „I Am Michael“ gde deli postelju sa zvezdama kao što su James Franco i Zachary Quinto. To nije uloga u kojoj možete zamisliti da će Max više uživati. „Verovatno bi odradio odličan posao, ali bih

www.optimist.rs

se smejao svom bratu kako radi to. Za mene je bilo emotivno i predivno. Osećam se kao da sam dobio ulogu koju sam mogao da uskladim sa svojim vrednostima i senzibilitetom.“ Iako Charlie nije bio javno autovan dok je snimao film kaže da je teme definitvno uticala da učini ovaj korak. Činjenica je da se za homoseksualce, poznati ili nepoznati bili, proces autovanja nikada ne okončava. Njemu je autovanje oca pomoglo da otkrije sopstvenu seksualnost nakon čega se autovao bratu, roditeljima, porodici i, na koncu, celom svetu. „Svaki dan se autuješ. Čak i ne volim taj izraz jer je u pitanju zapravo živeti iskreno i otvoreno. U LA-u sam oduvek živeo otvoreno. Smatram da sam uživao svoje pravo da postavljam granice između javnog i privatnog života kao osoba koja je u ranim dvadesetim i koja pokušava da odredi šta želi da radi i da li želi da ostane u glumi.“ Potrebu da dokaže svu raskoš sopstvenog glumačkog potencijala, a ne kao deo blizanačkog dvojca, omogućio mu je emotivni film „I am Michael“ zahvaljujući kome je mogao da vidi sebe kao deo šire slike Hollywooda kao i to kako se u nju uklopio kao gej glumac. „To je bilo nešto što sam morao da uradim inače bih se osećao krivim zbog propusta. Ako kažem nešto o tome i podelim ovaj deo mog života sa dru-

gima onda mogu da živim otvoreno i slobodno na način koji bi mogao da bude od koristi i drugima.“ Charlie je na Instagramu postavio post u kome je izrazio svoju zabrinutost o svom javnom autovanju, njegovom uticaju na karijeru naglašavajući kako je od krucijalnog značaja za njegov integritet da živi iskren život. Bilo je mnogo reakcija i mahom su sve bile pozitivne. Godinu dana je razmišljao o najboljem načinu da javnosti saopšti to što je želeo istovremeno razmišljajući o licemernom svetu Hollywooda koji ohrabruje ljude da budu ono što jesu, ali, istovremeno, u njemu i dalje nema mnogo autovanih glumaca i glumica. Tokom pakovanja stvari za selidbu iz Njujorka u Los Anđeles, Charlie je skontao da je to bio najbolji trenutak za ovakvu objavu. Pozvao je brata koji ga je posavetovao da ostavi da stvar „prenoći“. Charlie je tako i učinio, ali odluku nije promenio. Kao inspiraciju uzeo je slučaj Franka Oceana koji se autovao na sličan neformalan način izbegavajući dramatične konferencije za štampu. Uprkos ovome Charlievo autovanje našlo se na naslovnim stranama svetskih medija kao što privatni životi mladih i zgodnih zvezda obično i završavaju. Kada je konačno sve obavio preplavio ga je osećaj olakšanja i i uzbuđenja. „Nije mi baš bilo sve jedno. Nije da sam baš živeo pod pritiskom, ali sam znao da ako to ne uradim dok sam mlad nisam siguran da bih želeo da ostanem u ovom poslu. Smatram da se svet menja, menja se način prikazivanja stvari i ja želim da budem deo toga. Ne bih želeo da budem deo svega toga, a da ostanem po strani i da ne učestvujem u tome.“ Kao što je ranije već rečeno Charlie nikada nije lagao čak i kada je morao da igra po Hollywoodskim pravilima. „Najviše me je živciralo pitanje sa kim se zabavljam. Odbijao sam da odgovorim na njega. Prvo zato što ga smatram glupim, a drugo jer nisam želeo da lažem. Tako da sam ovako izbegavao da upadnem u zamku laži.“ Uprkos mitovima o menadžerima koji glumce žele da zadrže u ormanu Charlie je od svog tima dobio podršku za svoju odluku. „Rekao sam mom timu i mojom predstavnicima šta želim da uradim i oni su mi odgovorili kako imam njihovu podršku.“ Dok ga je ekipa podržala on je i dalje svestan da je pritisak Hollywooda da prikazuje konven-

cionalne, strejt muškarce i dalje veoma snažan. „Mnogi ljudi će reći da to nije tako važno i da pravim od komarca magarca. Nije tako velika stvar držati seksualnost skrivenu ispod crvenog tepiha, ali smatram da je važno jer sam odrastao, a da nisam viđao mnogo gej junaka na malom i velikom ekranu kao i gej glumaca. A smatram da je dobro da imamo širi dijapazon glasova tako da jedna osoba ili jedan tip ne postane reprezent čitave zajednice.“ Ohrabrivanje je došlo i od njegovog brata Maxa koji je bio sasvim u redu sa celom situacijom i koji je davao ogromnu podršku uprkos tome što nisu znali da li će se povesti tema i njegove seksualnosti. „On je prilično siguran u svoju seksualnost. Moj burazer je morao da se uhvati u koštac i sa gej ocem i gej bratom tako da je njegovo samopreispitivanje počelo ranije. Ipak, verujem da je bio zabrinut za mene, malo i za sebe, jer je ovo delovalo kao da pucam sebi u nogu. Da li ću moći da radim? Kakvo je stanje u svetu? Možemo li biti sigurni da se situacija menja? I da li ću, zbog toga, biti ograničen na neki način?“ U poslednih šest godina imao je samo jednog dečka sa kojim je nedavno raskinuo. Za ovu vezu kaže da je bila „veoma dobra“, kao i da se okončala mirnim putem. „Osećao sam se da moram malo da budem sam. Toliko dugo sam vezan za neke stvari, bilo da je u pitanju moj brat, škola, snimanja… Ovo je prvi put u mom životu da sam neka vrsta slobodnog agenta.“ Tu je takođe i pitanje udobnosti i sigurnosti kada se vaš privatni i javni život ne podudaraju u potpunosti. „Dabome. Međutim smatram da je ovo bila izvanredna veza sa dubokim prijateljskim odnosom u samoj njenoj srži. Bio je to centar moga sveta zvali to veza, prijateljstvo ili kako god. Da, bio je to izolovan odnos, ali živeo sam i voleo sam otvoreno u Los Anđelesu.“ Završetak razgovora koristim da sa ivice bazena na krovu hotela gde se nalazimo pogledam svetlucave nebodere Los Anđelesa. Ne mogu da se otrgnem utisku da je Charlie srećniji nego ikada ranije u životu. Kupio je kuću u elitnom delu grada, raduje se renoviranju, a naziru se i novi glumački izazovi. Dok mu lice sija od osmeha kaže mi: „Pravio sam greške, ali ne žalim za bilo čim!“ Vodič kroz gej Srbiju

L OPTIMIST Film

eto je i stigli su dani, nadajmo se, puni prilika za što temeljniju dokolicu; imajući to u vidu, u maniru brzog premotavanja ovde vam donosimo hitre osvrte na šest novijih naslova iz domena queer filma. Gotovo za svaki dan u sedmici po jedan film. A utiske javite i dobar glas, poput najslađeg abera, potom šaljite dalje. Ponedeljak: Krećemo bahato – od svakako najkvalitetnijeg i najambicioznijeg filma unutar ponude koja sledi na ovim stranicama; reč je o odličnoj francuskoj egzistencijalističkoj drami jakog arthouse pečata, ostvarenju Četiri dana u Francuskoj (Jours de France). U pitanju je izvanredna i implikacijama izrazito bogata drama o lutanjima dva očito egzistencijalno teskobna geja na pragu srednjih godina, ali, da odmah naglasimo evidentno – iako se radi o iznimno uspelom i sadržajnom filmu, ipak nije reč o takmacu izvanrednog Stranca pored jezera od pre par godina. Četiri dana u Francuskoj ipak mogu da pruže zaumnost, intelektualnu potentnost, visko i umešno estetitizovani realizam i vrhunsku atmosferu i maestralnu glumu. Malo li je za ponedeljak? Utorak: S druge strane, američka tinejdžerska dramedija Miles nudi tek rutinski rad iz domena tipskog i srednjački orijentisanog indie (nezavisnog) filma sa artlantskih adresa. Ipak, priča o samozatajnom gej tinejdžeru koji pokušava da se izbori za pravo na stipendiju za visoku filmsku školu, na protivljenje mnogih, igrajući u školskom ženskom odbojkaškom timu (jer muškog nema), ima

www.optimist.rs

dovoljno šarma i pruža već poslovičnu pitkost i komunikativnost filmova tog soja. Mada definitivno manjka jasnije i logičnije konkretne kopče između dve osnovne narativne niti (gej identiteta u osetljivim godinama i pokušaja da se sportom izbori izlaz iz malene i represivne sredine), Miles može da se podiči sveopštim šarmom, lako uočljivom nepretencioznošću i pojavom nekoliko vrednih i cenjenih udarnika na polju indie filma u epizodnim ulogama (Moli Šenon, Misi Pajl, Pol Rajzer, Stiven Rut...). Sreda: U, recimo, sredu će morati i malo da zaboli, preciznije, moraćete da ponajpre sebi na delu pokažete i dokažete koliki ste fanatici i kompletisti, jer na redu imamo umerenu, mlohavu i bezličnu lezbo-dramu Heartland, predugu, tipsku i ne baš vešto u delo sprovedenu priču o nenadanoj i trenutnoj romansi mlade lezbijke umetničkog kova, koja se nakon smrti ljubavnice vraća kući na američki Srednji zapad, i njene buduće snajke, uštogljene i vazda napete marketinške osice. Priča filma je u celosti zasnovana na lakim i školskim oprečnostima i doslovnostima, a nimalo ne pomaže ni gotovo amaterska gluma ogromne većine okupljenih u glumačkom ansamblu (izuzetak je iskusna Bet Grant (The Mindy Project), očito zalutala u produkciju ovog opsega). Četvrtak: Stvari znatno bolje stoje kada se sagledavaju i pojedinačni aspekti i sveukupni dometi irske tinejdžerske drame Handsome Devil, u kojoj epizodnu ulogu glumi i Endrju Skot (Morijarti iz BBC-ijevog Šerloka). Premda je u slučaju ovog filma, priče o iznenadnom prijateljstvu nesnađenog i odbačenog tinejdžera, koga doživljavaju kao jedinog geja u izrazito homofobičnom internatu za dečaka, i novog đaka, ćutljivog lepotana sa tajnom i problemom sa kontrolom besa, derivativnost jedna od lakih zamerki (Endrju Skot se postarao da sebi obezbedi odblesak Robina Vilijamsa iz glasovitog Društva mrtvih pesnika); Handsome Devil je film koji funk-

cioniše u svim značajnim ravnima i za koji se mirne duše može ustvrditi da je filmsko ostvarenje sasvim na svom mestu. U estetskom smislu u potpunosti uronjen u mitologiju britanskih filmskih devedesetih godina prošlog veka, ovo je prijatan i simpatičan film, uz ogradu da odveć optimistična poruka ovog filma ne mora nužno da bude po svačijem ukusu i svačijem svetonazoru. Petak: I Love You Both, očito skromnije budžetirana produkcija, pak, obiluje stilemama pa i opštim mestima u ovom tekstu već pominjanog recentnijeg američkog nezavisnog filma. Konkretnije predstavljeno, I Love You Both, odnosno, Dag Arčibald, reditelj, producent, koscenarista i glavni glumac u ovom ostvarenju, baštini viđano u struji američkog indie filma poznatu kao mumblecore (pojednostavljeno rečeno, reč je o američkoj lo-fi reakciji na skandinavsku Dogmu), a ovaj Arčibaldov prvenac očitava i jasne uticaje

ranijih poetika Gzavijea Dolana. Za mladi i ﬁlm koji stiže van glavnog toka ovo ostvarenje nudi sasvim dovoljno – priča o blizancima, sestri i bratu, koji navodno saglasno kreću da se viđaju sa istim muškarcem, uz to i enigmatičnim umetnikom, pruža i šarm i podosta povoda na osnovu kojih bi Daga Arlibalda i njegovu sestru Kristin (koja tumači lik sestre, a koja je i koscenarista ﬁlma) u budućnosti trebalo pomnije pratiti.

Subota: Za subotu smo vam ostavili navodnu poslasticu – britanski film višeznačnog naziva The Pass (dodavanje, ali i propuštena prilika), koja je ponajpre privukla pažnju poklonika queer filma činjenicom da Rasel Tavi (Being Human, Looking) bezmalo čitavim tokom filma paradira bez majice ili čak samo u donjem vešu. Ta činjenica ipak ne uspeva da prikrije i zamuti utisak da je ovaj i ovakav The Pass ipak prvenstveno nezauzdana i ne preterano filmična i filmski razigrana pričaonica na opšte teme (gej panika, homoertotičnost kao konstanta sporta, samomržnja usled neiživljenih i prikrivenih identiteta...). Hiperverbalizovan a suštinski, međutim, poprilično prazan film u nekom trenutku biva i donekle naporan za gledanje, uz previše rano Filmski noviteti na brzom premotavanju ogoljenu eksploatacijsku pa i treš okosnicu, oličenu ne samo u razgaćenom Taviju već i u činjenici da su autori ovde posezali isključivo za lakim i davnih dana izraubovanim poentama. A moglo, pa i moralo bolje. Piše: Zoran Janković Nedelja: Sumirajte utiske, odmorite oči, okrepite umove, napravite filmske planove za sedmicu koja tek sledi. Može?

Queer sedmica

Vodič kroz gej Srbiju

N OPTIMIST Televizija

ekada biva zbilja teško naći relevantan i gledalačke pažnje i vremena vredan televizijski izazov sa konsekventnijim queer proﬁlom, a nekada, kao u slučaju sedmica koje su prethodile pripremi ovog broja, ulov praktično sam padne u krilo. E, tada može se jasno naslutiti još jedan važan adut moramo da budemo posebno obazrivi i da bi- ovog serijala, a to je rešenost ključnog autora da ranim rečima i što artikulisanijim sudovima pre- krene i put svojevrsne samokritike, odnosno, nedočima o čemu je tu zapravo reč. Queer Britain, uvijene detabuizacije u odnosu na opažano i britanska dokumentarna serija, takav tretman jasno prisutno i u kontekstu same zajednice u čiju odbranu ovaj serijal u načelu bespogovorno svakako zavređuje. U pitanju je ovogodišnja novina u doku- staje. Sa ovdašnje tačke gledišta, tj. iz ovdašnjeg mentarističkoj ponudi BBC-ija (tačnije, kanala okruženja obeleženog mahom deklarativnog, BBC3) i krajnje jednostavno postavljena dokudoslovnog i podosta isključivog viđenja aktivmentarna serija savremenog kova čiji se autori iz samozacrtane pozicije prvog lica bave aktuel- izma tako nešto može delovati začudno pa i provokativno. U neku nim društvenim piruku taj utisak ne tanjima na pitak i vara, te posebno lako pojmljiv način, druga i četvrta epiuz dužno poštovazoda ovog serijala Nevolje sa... svim i svačim nje prema duhu ostavljaju jaku imvremena u kome presiju otvorene i njihovo delo nadobrodošle polestaje. Konkretna mičnosti unutar postavka izgleda upravo same LGBTQ ovako – novinar (i zajednice. Netrpeljiautovani gej) iraPiše: Zoran Janković vost baš onih kojima čko-irskog porekla, su barem nominaRijad Halef, u četiri lno usta puna priče epizoda isprva iz o netoleranciji i subjektivističke vipreke potrebe odvazure (i podosta direktnog obraćanja u kameru, žne borbe protiv iste, eto, prisutna je u Britaniji a koju katkad i sam drži) istražuje neke od goruza kojom barem u zakonodavnom ali i opštem ćih aspekata života gej/LGBTQ zajednice na bridruštvenom smislu po tim pitanjima mi zaostatanskom tlu. Teme su očito brižljivo odabrane i pripremane, te Queer Britain pogađa u metu već jemo nekoliko decenija. Rijad Halef tu snažno (a na tom prvom stepeniku na putu ka gledatelj- uz osmeh i krajnje neusiljeno) poentira po nestvu; Halef kreće od diskrepance između gej identiteta i religije, da bi se potom bavio i fenomenima i mukama ﬁzičkog izgleda i predstavljanja (body image), beskućništvom i krajnjom ekonomskom i egzistencijalnom ugroženošću nekih od manje srećnih ostrvskih gejeva, dok seriju završava osvrt na rasizam i vaskoliku isključivost unutar te same pretpostavljane zajednice. Već sada, na osnovu upravo iskazanog, naravno,

Queer Britain

www.optimist.rs

koliko izrazito važnih osnova – i sama ponuda usamljenih srca i tela na aplikacijama stvorenim za lakše uspostavljanje kontakta među srodnima, zapravo počesto su sigurna luka za mnogopojavni rasizam, naravno, pod krinkom uvek zgodnog koncepta ličnih preferenci. Naglasimo i to da se u slučaju sve četiri epizode do poente i jasnog zaključka stiže u okviru trajanja od samo pola sata programa, nastalog u prikladnim ali očito ne i vanserijskim raskošnim produkcionim uslovima. S druge strane, Rijad Halef je usredsređen, dovoljno verziran, svestan uslovnosti televizije kao medija, ali i šarmantan i opušten i ljudski nastrojen u kontaktu sa svojim sagovornicima (po troje u svakoj od epizoda, uz desetak „stalnih“ učesnika u vidu kraćih izjava na zadatu temu), što doprinosi komunikativnosti ovog serijala i sa onima kojima ﬁnese na kojima se tu insistira barem inicijalno i nisu toliko bliske. Vredi nedvosmisleno pohvaliti i znalački zauzdanu didaktičnost koja najčešće u slučaju ovakvih sadržaja ume da bude odveć tesan okvir i pretežak balast. Queer Britain beleži, pojašnjava onoliko koliko je minimalno nužno, poziva na polemiku, u isti mah koristeći tehničke prednosti doba koje dobrim delom i u značajnoj meri opisuje. Međutim, uz sve osnove za glasne i jasne pohvale, ovo nije delo bez mane; recimo, ume da zasmeta taj (samo)nametnuta postavka da se svaka od priča neizostavno mora završiti u suptilno izloženom ali ipak lako zametljivom optimističnom tonu.

Ipak, i tu je reč o sitnoj zamerci TV radu koji pobuđuje pažnju na podosta u samom startu zanimljivih dimenzija i stavki. Na primer, i oni upućeniji će moći (barem na planu trivijalnog i opskurnog, ali, uprkos tome, ne i manje intrigantnog i po temu serijala bitnog) da nauče ponešto o životu raznih izdanaka gej zajednice u Britaniji danas. Naravno, najznačajniji ostaje taj pominjani polemički aspekt ovog serijala, ali Queer Britain ima što-šta da ponudi i površnijim ili manje zahtevnijim gledaocima. I ne samo njima – na dobitku ovde mogli bi da budu i oni koji bi da se okušaju na stvaranja nečega sličnog ili barem na srodne teme. U tom smislu, Queer Britain, kojoj mi odavde jedino možemo da poželimo dug, srećan, berićetan i ovako dostojanstven TV život, jeste pojava koju treba pozdraviti prvenstveno jer na omeđenom prostoru i uz prevladavanja niza krupnih prepreka (političke korektnosti i sličnih dimnih zavesa) vidno doprinosi ukazivanju na planetarnu važnost i usložnjenost identitetskog pitanja LGBTQ podtipa.

Vodič kroz gej Srbiju

A OPTIMIST Književnost

len Ginzberg je bio I dok Ginzberga možemo posmatrati kao američki pesnik i, „oca borbe za gej prava“ Džeka Keruaka smemo tokom pedesetih go- nazvati „ocem bit pokreta“. Za razliku od Ginzdina prošlog veka, berga koji je rado prihvatao svaku medijsku jedna od vodećih figura pažnju i titulu Džek Keruak je izbegavao svetla bit generacije kao i kon- bliceva. Razlika između njih dvojice uočljiva je i trakulture koje su usle- na sasvim prizemnom nivou. Keruak je bio hedile u potonjim teroseksualac i alkoholičar, dok je Ginzberg je decenijama. Kao iskreni bio homoseksualac koji je uživao LDS i meskalin. borac protiv militar- U trenutku kada se oni pojavljuju na književnoj izma, ekonomskog ma- i društvenoj sceni ove razlike su možda bile i terijalizma i seksualne represije Ginzberg je pravo ključne jer je Keruak doživljavan kao neko ko oličenje različitih aspekata kontrakulture kao što „nema hrabrosti“ da bude drugačiji. Biti bitnik ili su, na primer, ljubav prema drogama i zavisnost hipik podrazumevalo je i biti beo, nadrogirani od seksa… sa muškarcima. Otkako je 1943. go- gej muškarac što je savršeno odgovaralo opisu dine u sebi otkrio „planine homoseksualnosti“ onoga što je Ginzberg bio. I upravo zato je GinzAlen Ginzberg samom svojom otvorenošću berg u to vreme bio veoma popularan dok je Keprema homoseksualnom ponašanju i izražava- ruak u velikoj meri anatemisan od strane vernika njem homoseksualnih osećaja i žudnji u svojim pokreta. Otuđen i distanciran od strane pokreta delima postaje jedna od značajnijih figura borbe čijem nastanku je znatno doprineo Keruak poza gej prava čak i pre nego što je ta borba zapravo staje još jedan revolucionar kojeg je pojela sopozbiljno i započela. Slobodnim i otvorenim pisa- stvena revolucija. njem o ovoj temi ohrabrio je i druge pisce da se Uprkos ovim (i nekim drugim) razlikama više ne kriju iza metafora i nagoveštaja. Slikovitim Ginzberg i Keruak bili su dobri prijatelji koji su, opisima gej seksa i homoseksualnosti u svojim pre svega, brinuli jedan za drugoga, međusodelima bacio je rukavicu u lice zakonima protiv bno se pomagali i podržavali na samim počeopscenosti, a kasnije uticao i na njihovu pro- cima njihovih karijera u vremenu kada su tek menu. Suđenje izdavaču zbirke pesama u kojoj morali da se probiju na vrh književne scene. se našao i čuveni „Urlik“ zbog “distribucije knjiga O njihovom prijateljstvu i međusobnim odsa opscenim i vulgarnim sadržajem” smatra se ne- nosima svedoče i pisma koja su razmenjivali više zvaničnim početkom seksualne i kulturne revo- od dvadeset godina. Od oko tri stotine pisama lucije. koja su ova dvojica Interesantno je bitnika razmenjivali da je Ginzberg bio tokom dve decenije član i aktivista čui koja su obuhvaDžek Keruak i Alen Ginzberg vene organizacije ćena „Sabranim piNAMBLA (North smima“ Bil Morgan i American Man/Boy Dejvid Stanford izLove Association) dvojili su manje od koja se zalagala sa dve trećine u okviru snižavanje dozvoknjige „Pisma“ iz ljene starosne gra2010. godine. Za srPiše: Milan Aranđelović nice za upuštanje u psko izdanje ove seksualne odnose i knjige pisma je prolegalizaciju seksualbrao i preveo Muhanih odnosa između rem Bazdulj, a odraslih i dece. „Napadi na NAMBLA smrde na objavila ih je izdavačka kuća „Clio“. političarenje, lov na veštice zbog profita, bes, taSkraćivanjem „Sabranih pisama“ koja su ipak štinu i neznanje“, rekao je Ginzberg. „Takođe sam namenjena profesionalnim proučavaocima bitčlan organizacije NAMBLA jer volim dečake, kao ničke kulture nastala su ova „Izabrana pisma“ nai svi sa imalo čovečnosti.“ menjena široj publici.

Izabrana pisma

www.optimist.rs

Keruak i Ginzberg su počeli da se dopisuju 1944. godine kada je prvi imao dvadeset i dve, a drugi samo osamnaest godina. Dopisivanje je trajalo dvadeset godina i, zbog rane Keruakove smrti, predstavljaju njegovu svojevrsnu autobiograﬁju jer se u njima oslikava gotovo ceo njegov profesionalni život. Zahvaljujući hronološkom redosledu po kojem su pisma objavljena čitajući ih možemo da pratimo kako su se bitnici vremenom menjali i kako je tekao njihov put od anonimnosti do slave. Na samom početku dopisivanja vidimo mlade ljude, pune optimizma (ili pomodno odglumljene depresije), zaljubljene u svet književnosti čiji su deo i sami želeli da postanu. (Ne)svršeni studenti, oni menjaju partnere i partnerke, eksperimentišu sa drogama i seksom, sanjaju o putovanima i slavi. Gotovo komično deluje kada nepoznati pisac Keruak svoj neobjavljeni roman „Na putu“ upoređuje sa Džojsovim „Uliksom“, a sebe sa Dostojevskim. Međutim, kada gotovo niko od njegovih prijatelja nema lepe reči za ovaj rukopis u jednom pismu možemo da otkrijemo jednog sasvim drugog Keruaka. Očito pijanog, više od povre-

đene sujete nego alkohola, koji u pismu iz sebe izbacuje sav svoj antisemitizam, homofobiju, netrpeljivost koju oseća prema svojim saborcima i prijateljima „zauvek“ se odričući od njihovog prijateljstva da bi već naredno pismo započeo sa „Dragi Alene…“. Ono što tokom čitanja ovih pisama ostavlja snažan utisak jeste međusobna solidarnost. I to ne samo između Ginzberga i Keruaka već i svih drugih pripadnika bit generacije poput čuvenog Vilijama Barouza ili osobenog Nila Kasidija. Oni su spremni jedni drugima da pomognu, ne samo savetima, nego i materijalno, pozajmljujući novac, ustupajući krevete za spavanje, upoznajući i preporučujući jedni druge sa novinarima, kritičarima i izdavačima. Primetna je i razlika između dva pristupa pisanju književnosti i njenom plasiranju na tržištu. Sa jedne strane tu je Keruak koji kao „jedini način pisanja“ vidi pisanje u transu. Za njega je sve drugo proračunatost koja, još u početku, guši primarni stvaralački poriv. Sa druge strane Ginzberg svemu, od pisanja do publike, pristupa veoma promišljeno i planski. Ginzberg koristi talas slave bit generacije da izvuče što može više koristi i popularnosti za sebe i svoje kolege po peru ili pisaćoj mašini, dok se Keruak, sa druge strane, povlači u izolaciju, čak i odbija deo autorstva na stvaranje bitničkog pokreta. Uprkos njegovom praktičnom umu, tokom čitanja prepiske mi ne možemo da ne zavolimo Alena Ginzberga i njegov emotivni svet. Vidimo ga kao dobrog i vernog prijatelja, požrtvovanog i spremnog da razume „bubice“ svog nervoznog i manje tolerantnog na kritike kolege i da, sa velikim strpljenjem, pronalazi načine da mu pomogne da, uprkos samom sebi, uspe u svom pohodu ka vrhu književne scene. Sa druge strane Keruak ostavlja utisak samozaljubljenog i egocentričnog… hm… pisca kome je sve zapravo poza. Čak i kada konačno postigne uspeh i priznanje za kojim je tako žudeo on u pismima saopštava kako planira da se povuče iz javnosti jer je on „porodični čovek“. Kada čovek koji živi ili sa mamom ili u kolibi sa svojom mačkom sebe nazove „porodičnim čovekom“ to stvarno može da bude samo foliranje. Budući da je u pitanju privatna prepiska koja nije bila planirana za objavljivanje, iako se Keruak šalio ili „šalio“ da bi ona jednog dana mogla Vodič kroz gej Srbiju

OPTIMIST Književnost

imati književnu vrednost kada kaže kako će „… pet godina književne korespodencije predstavljaće u budućnosti neprocenjivo blago…“, Ginzberg veoma slobodno u njima spominje svoje (homo)seksualne zgode i nezgode. Na ovaj način možemo da pročitamo kako je Ginzberg sezonski odbacivao svoju homoseksualnost, povremeno išao i na psihijatrijsko lečenje od iste otkrivajući kako je njegova „kvir priroda bila čisti kemp“ povlačio se u provinciju, otkrivao čari heteroseksualnog života, ali se uvek vraćao svojim lepim rečima, momcima i drogama iz Njujorka i San Franciska. „Ako želiš da znaš moju pravu prirodu, ja sam trenutno jedan od onih tipova koji ide okolo i pokazuje kitu maloletnim delikventima“, piše u jednom pismu Alen Ginzberg. „Urlik“ je posvećen Karlu Solomonu koga je Ginzberg upoznao na psihijatrijskom institutu i koga su od homoseksualnosti „lečili“ elektroškovima. U ovim pismima vidimo kako su se polako kalili „Urlik“ i roman „Na putu“ koji su postali simboli jedne generacije i jednog vremena nadahnjujući kasnije pokrete od hipija do pankera. Takođe kroz pisma provejavaju sporedni likovi Lisjena Kara, Pitera Orlovskog, Nila Kasadija i Vilijama Barouza. „Džek Keruak i Alen Ginzberg – Izabrana pisma“ predstavljaju interesantnu prepisku o mladim književnicima koji se bore za svoje mesto pod suncem književne scene i koji vole (i pate) sve što vole mladi. Kratke i blagovremene uredničke beleške svojim objašnjenima i tumačenjima omogućavaju i olakšavaju da ovu knjigu mogu da čitaju i oni koji nisu ljubitelji bit generacije i koji nisu pročitali ni jedno delo ovih književnika.

www.optimist.rs

riča o Sjonu i ovom njegovom roman (barem u faktografskom smislu) može, a možda i mora da otpočne znatno pre prvog pojavljivanja ovog štiva na matičnom mu islandskom tržištu i govornom i kreativnom području; naime, nekada davno Sjon je bio deo benda Sugarcubes, u kome je, a mnogo godina pre nego što će ničim izazvana klicati nezavisnosti Kosova i Metohije, pevala Bjork. Sjon i Bjork će udružiti snage i na pesmi iz fon Trirovog Plesa u tami, a Sjon će dobrim delom svojih zrelih godina baviti i književnošću. Na veliku sreću, a mereno na uzorku ovog Mesečevog kamena, u njegovom slučaju nije slučaj o površnom svaštarenju i davanju oduška taštini – Mesečev kamen je zdrav i prav izdanak nedvojbeno literarno vredne i iskreno proživljene proze. Mesečev kamen (sa islandskog prevela Ana Stanićević, objavila beogradska Geopoetika) fragmentarni je a ipak hronološki i narativno koherentan roman o zbivanjima i krupnim prevratima u životu gotovo pa šesnaestogodišnjeg mladića/dečaka (kako ga autor većim delom romana označava) po imenu Mauni Stejn (otud i ovo Mesečev kamen - moon stone iz samog naziva romana) tokom dana proglašenja nezavisnosti Islanda i epidemije španske groznice

nekih sto godina ranije u odnosu na ovo naše sa pretpostavljenim platežnim mogućnostima sada. Maunti Stejn je skoro pa nepismeno siroče druge strane) zaradi od „tipova“ (a kako oni bikoje životari u vaju označavani čioskudici kraj sestre tavim tokom svoje prababe i Mesečevog kamena) koje udarnički guta koje sreće i koje reIslandski queer roman sve filmove što dovno opslužuje. U stižu na repertoar tom smislu, Mesečev tadašnja dva jekamen, između ostadina rejkjavička log, jeste, kao što je bioskopa. Maunti naznačeno na zaStejn je, uprkos tim dnjoj korici ovog srsvedenim osnopskog izdanja, i Piše: Zoran Janković vnim životnim istorija homoseokolnostima, živoksualnosti u Islandu pisan i mesta u fotokom te epohe, a kusu priče vredan što ilustruju i stihovi lik – pun nadirućih poriva, teskoba ali i kontra- navedeni na početku ovog prikaza, stihovi koje diktornosti, on pokušava da pronađe svoje će u zanosu Maunti Stejn prošaputati jednom mesto na tom i geografski omeđenom prostoru od svojih brzopoteznih ljubavnika. mlade nacije i države na gotovo kraju (civilizoSjon se ne libi eksplicitnih i detaljistički konvanog) sveta. cipiranih opisa seksa, ali istovremeno uspeva da Mesečev kamen se može (za to daje snažne i na široj značejskoj ravni i tu dimenziju ovog svog dovoljno ukorenjene povode) čitati i kao kraća dela (objavljenog u Islandu 2013. godine) u potistorija jednog lutanja, ali i kao bildungs roman punosti inkorporira i da njome dopuni tu ose(roman o odrastanju), temeljno prožet upečatlji- bujnu i razmahanu sliku čiji je krajnji cilj očito vim prikazima tadašnjih i tamošnjih privatnih ži- potraga za odrazom vazda fluidne stvarnosti, vota i kao studija jednog nemirnog karaktera u koja u krajnjem ishodu ipak ponajpre zavisi od ličnastajanju. Tu je i pominjana filmofilija, tu je i nih percepcija i moći poimanja. Pojednostavljeno crni oblak brojnih smrti usled neadekvatne rečeno i sagledavano, Mesečev kamen je delo zdravstvene nege i smrtokoje, unutar siline implikacija nosnog pohoda španske i mogućih književnih i žangroznice, tu je (doduše, u definicija, i sočan i „Takve su ljubavi naše rovskih dubini pripovednog ubedljiv queer roman i delo kadra) i prikaz društvenih u kojem queer idenititet, pa brze no vrele gibanja i preovlađujućih još u kontekstu drastične mi željena deca naravi, ali ono što je za ove društvene represije, igra znanaše dve stranice najzačajnu i dalekosežno važnu neumesnosti“ nimljivije je svakako jasan ulogu, što ga onda čini nequeer identitet ovog defi- (Mesečev kamen, str. 83) osporno autentničnom i činitivno uspelog kraćeg rotalačke pažnje i vremena mana. Naime, Mesečev vrednom stavkom u ovdakamen već na prvoj strani otvara prilično grafički šnjoj aktuelnoj književnoj ponudi. detaljan i postavljen prikaz muško-muškog Katkad, priznaćemo to i sami, ganjamo i istiseksa, a priča se u dobroj meri oslanja i na lite- čemo LGBT motive i teme i na petu decimalu, a rarnu potentnost još jednog važnog aspekta Mesečev kamen, uz sve svoje polazne i krajnje Maunti Stejna; Maunti Stejn je mladi i strastveni književne vrednosti i adute, na tom polju pruža homoseksualac, koji u tim nežnim i verolomnim dosta, i to u literarno vrednom i zanimljivom pamu godinama iz dana u dana u raznim prigo- kovanju, pa još u zbilja specifičnom istorijskom dama i kombinacijama spaja svoj jak poriv za se- i geografskog okruženju tada mladog a sada ksom i priliku da koliko-toliko (mahom u skladu samo dalekog nam Islanda.

Mesečev kamen

Vodič kroz gej Srbiju

U OPTIMIST Lokal

nedelju, 2. jula, uspešno Niša, koju su mediji nazvali prvom gej paradom je okončana prva Niška u Nišu. Grupa od tridesetak navijača i desničara nedelja ponosa, koja je protestvovala je te večeri na Trgu kralja Milana organizovana i realizo- u Nišu. Kordon policije nije im dozvoljavao da se vana u okviru projekta približe, pa je na taj način sprečen eventualni Inicijativa KOLEKTIV – sukob. Učesnici protesta su nosili i trasparente Centar za unapređenje “Homoseksualnost je greh! Pokajte se” i ” Bog je prava LGBT+ osoba, koji stvorio Adama i Evu, ne Adama i Stevu”. je pokrenulo udruženje Konferencijom Umreženi za poboljšanje pograđanki Ženski prostor ložaja LGBT osoba u Srbiji, koju je organizovala iz Niša, uz podršku Am- organizacija za lezbejska ljudska prava – Labris, basade Kraljevine Holandije u Srbiji. Projekat je a na kojoj su učestvovale Lokalne mreže za prepočeo u avgustu 2016, a obuhvatao je organi- venciju diskriminacije i podršku LGBT osobama, zaciju edukacija, kulturno-rekreativnih pro- se 28. juna nastavio program Niške nedelje pograma, grupne i individualne sesije nosa, a kasnije tog dana su predstavnici LGBT orpsiho-socijalne podrške za pripadnike LGBT+ za- ganizacija posadili sadnice u Parku tolerancije, jednice, realizaciju nekoliko javnih većih doga- u blizini Gradske bašte u Tvrđavi. Samo nakon đaja na lokalu posvećenih LGBT zajednici i nekoliko dana sadnice u počupane kao i info promociji prava LGBT+ osoba kod većinske po- tabla na kojoj je objašnjeno kako je Park nastao. pulacije na prostoru jugoistočne Srbije. Ženski prostor je prijavio ovaj slučaj policiji. Mnogobrojnim dešavanjima, u periodu od U četvrtak, 29. juna je u okviru Ženskog 27. juna do 2. jula 2017, želele smo da promovi- dana, održana radionica osnaživanja za žene šemo kulturu dijaloga i tolerancije, utičemo na koje vole žene, koju je vodila Lepa Mlađenović, smanjenje diskriminacije i homofobije i pove- i to je bio jedini dan Niške nedelje ponosa koji ćamo vidljivost nije bio otvoren za problema sa kojima javnost. se LGBT+ zajednica Program se u svakodnevno supetak, 30. juna nasreće. Osim toga, stavio otvaranjem ovim festivalom izložbe Sva ljudska smo želele da ukabića rađaju se jedžemo na važnost naka u dostojanstvu povezivanja i umrei pravima, u Oﬁciržavanja LGBT+ zaskom domu, a posle jednice, državnih otvaranja se nastainstitucija i ustavilo druženje uz nova i većinske pokoktel u klubu Lapulacije, kao i beerint. Izložba je Održana prva Nedelja ponosa u Nišu uloge civilnog drubila otvorena za javštva u tom procesu. nost od 30. juna - 2. Niška nedelja jula i posetilo je neponosa počela je koliko desetina 27. juna, javnim čiljudi. tanjem ispovesti U subotu, 1. piše: Vesna Đorđević LGBT osoba u Gradjula, je bilo najviše skoj kući, a nastadešavanja. Program vila se uličnom je počeo tribinom akcijom povodom LGBT aktivizam – obeležavanja Memoj izbor, na kojoj đunarodnog dan ponosa LGBT osoba, simbolič- su učestvovali: Dragoslava Barzut (Da se zna!, nim puštanjem balona duginih boja u centru Beograd), Predrag Azdejković (GLIC, Beograd),

Niški ponos

www.optimist.rs

foto: N. Marković

Biljana Ginova (Helsinški komitet za ljudska prava, Skoplje), Kristian Ranđelović (Gejten ‒ LGBTI, Beograd), Vera Kurtić (Ženski prostor, Niš). Program se nastavio projekcijama dokumentarnog filma „Kampanja mržnje: Rusija i gej propaganda“ i kratkog igranog filma „Quiero decirte“ (Želim da ti kažem) i razgovorom sa autorom/glumcem Stefanom Mladenovićem. Posle projekcija filmova usledilo je predstavljanje publikacije „Korak napred, nazad dva ‒ Uloga policije u jačanju prevencije i mehanizama zaštite od zločina iz homofobije i transfobije u Srbiji“, koju je organizovala organizacija Da se zna!. Program se završio događajima, koji su, očekivano, privukli najveću pažnju javnosti, koncert grupe „Mama mora da se sluša“ i Pride žurka, na kojoj je DJ Olja Vagner puštala muziku. Poslednji događaj u okviru Nedelje ponosa je bio sportski dan, koji je održan u nedelju 2. jula, u Tvrđavi. Osim lokalnih snaga, jer su tri događaja u okviru Nedelje ponosa – čitanje ispovesti LGBT osoba u Gradskoj kući, puštanje balona duginih boja na Trgu kralja Milana (27. juna) i postavljanje dokumentarističke izložbe „Sva ljudska bića rađaju se jednaka u dostojanstvu i pravima“ u Oficirskom domu (30. jun‒2. jul) ‒ realizovana

uz podršku grada, odnosno u saradnji sa Lokalnom mrežom za prevenciju diskriminacije i podršku LGBT osobama u Nišu, realizaciji Niške nedelje ponosa u programskom smislu doprinele su brojne LGBT+ organizacije i aktivisti i aktivistkinje iz Srbije i regiona, koji su svojim prisustvom i učestvovanjem u događajima, doprinele/li kvalitetu i obimu programa, a to su: Labris, Glic, Merlinka festival, Da se zna!, Gejten ‒ LGBTI, Helsinški odbor za ljudska prava - Skoplje i Sarajevski otvoreni centar. Niška nedelja ponosa je završena bez incidenata. Na događajima Nedelje ponosa bilo je od 30 do 130 ljudi. Verujemo da bi publika na svim ovim događajima bila brojnija, ali su prva dva dana bila obojena brojnim negativnim komentari na društvenim mrežama, pretnjama desničara, kao i neveštim izveštavanjem medija koja su samo dodatno podgrevala situaciju. S druge strane, brojnost medijskih izveštaja, kojih je u ovih nekoliko dana bilo preko 50, doprinela je velikoj vidljivosti festivala. Organizovanje i realizacija Nedelja ponosa je veoma značajna, ne samo po dužini trajanja festivala, već i po značaju koji ima za LGBT+ zajednicu, ne samo u Nišu, već i šire, a samim tim je predstavljala veliki izazov za nas i nismo bile u mogućnosti da uradimo dobru procenu kompletnog bezbedonosnog rizika, kako učesnika Nedelje ponosa, tako i posetilaca samih dešavanja. Zbog povećanog bezbedonosnog rizika bilo je potrebno angažovanje većeg broja pripadnika MUP-a kako bi se obezbedili skupovi, kao i premeštanja nekih dešavanja na druge, bezbednije lokacije. Nadamo se da smo Niškom nedeljom ponosa doprinele uspostavljanju trajne i produktivne saradnje lokalnih institucija i organizacija civilnog društva koje se bave poboljšanjem položaja LGBT+ osoba, a sve u cilju povratka poverenja u institucije i ostvarivanja konkretne pomoći koju one mogu da pruže LGBT+ osobama na lokalu. U sklopu projekta Inicijativa KOLEKTIV – Centar za unapređenje prava LGBT+ osoba i izveštavanja o njemu planirana je i izrada brošure koja će obuhvatiti sve događaje tokom realizacije projekta od avgusta 2016. do jula 2017. U njoj će biti detaljno opisani i dokumentovani i događaji sa Niške nedelje ponosa, a brošura će biti predstavljena i široj javnosti u avgustu 2017. Vodič kroz gej Srbiju

OPTIMIST Zajednica Kada si prvi put znao da si... Hm… sa šest godina ugledavši izvesnog plavušana Vladicu.

Ime: Branislav Bokur Godine: Fabulous 40 Zanimanje: Za neke politikolog, a za neke profesor engleskog

Tvoj izlazak iz ormana... Sa 16 godina... te godine mi je majka umrla i iz nekog bunta sam to rekao na času srpskog jezika u govornoj vežbi „Intervju“. Moj intervju bio je sa Madonnom, a godina 1993.

Koji savet bi dao mlađem sebi... Ostani i živi u Berlinu pa makar i ilegalno te 2002. I da… please, budi više aktivan!!! Naj gej stvar koju si ikada uradio...

To što sam u vojsci

www.optimist.rs

proveo samo dva meseca, a imao više seksa nego cele te 1999. godine. I to što mi je Attitude magazin objavio članak o tome koliko i kako je Madonna uticala na moj život.

Tvoj prvi gej kaﬁć/klub... Uhhh… Vila club… u zgradi SUP-a 29. novembar u Bg… davno to beše. Zatim naravno Promocija i X club koji su za mene najbolja gay mesta koje je Srbija imala..

Tvoj prvi poljubac... Sa tadašnjim dobrim drugarom… pomalo nezgrapno, ali slatko... imao sam 13 godina.

Nevinost izgubio... Sa 16 godina u svojoj sobi sa jednim vojnikom koji je u tadašnje

ratno vreme bio stacioniran u mom selu na granici sa Hrvatskom. Bilo je super. Šta za tebe danas znači biti gej... Biti SREĆAN u svakom smislu te reči… biti slobodan!

Tvoj naj gej muzički album bio bi... Culture club „Colour by numbers“, Barbra Streisand „Memories“, Bebi dol „Rudi“ i naravno svaki Madonnin album. Gej ﬁlm koji morate pogledati... Brokeback Mountain naravno. Svako ko kaže ne, taj laže jer to je najbolji mainstream gay ﬁlm ikada... a svakako preporuču-

jem još tri ostvarenja portugalski „Do Comeco ao Fim“, izraelski „The bubble“ i nemački “Freier fall“. Najviše se ložiš na... Gaspard Ulliel i Charlie Hunnam. Donji veš koji ti donosi sreću... Najviše sreće mi donese peškir u sauni. U nedelju popodne naći ćemo te gde... Pokušavajući da napišem roman zasnovan na svom životu. Tvoj stav o ljubavi i braku... Pre upotrebe promućkati!!! TV serija koja je promenila tvoj gej svet... „My so-called life“, naravno. Omiljena gej ikona… Madonna.

Tvoj gej heroji su... Harvey Milk

Grindr ili Gay Romeo... Oba! Junski ili septembarski Prajd… Junski, naravno.

Donji veš koji ti donosi sreću... Najviše sreće mi donese peškir u sauni.

Vodič kroz gej Srbiju

OPTIMIST LGBT twitter

www.optimist.rs

VodiÄ? kroz gej Srbiju