Page 1


A

OPTIMIST Skrozza na skroz

Osnivač i izdavač: Gej lezbejski info centar Godina osnivanja: 2011. Glavni i odgovorni urednik: Predrag M. Azdejković Urednik Lifestyle: Mladen Antonijević Priljeva Urednik UrbanLook: Srđan Šveljo Saradnici: Tamara Skrozza, Nemanja Marinović, Zoran Janković, Milan Aranđelović, Mladen Antonijević Priljeva, Bogdan Petrović, Hristina Piskulidis, Petar Paunović, Boris Milićević, Anđela Čeh, Milan Đurić / Agatha, Slađana Baroš, Elena Drezga, Miloš Kovačević, Milenko Pećanac Web: www.optimist.rs E-mail: optimistmagazin@gmail.com FB Page: www.fb.me/optimist.rs Štampa: Newpress Magazin možete čitati i na:

Podrška:

Република Србија МИНИСТАРСТВО КУЛТУРЕ И ИНФОРМИСАЊА

Град Ниш УПРАВА ЗА КУЛТУРУ

Magazin prihvata nadležnost:

CIP ‐ Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 305 OPTIMIST : vodič kroz gej Srbiju / glavni i odgovorni urednik Predrag M. Azdejković. ‐ God. 1, br. 1 (jun 2011)‐ . ‐ [S. l.] : Regionalni info centar, 2011‐ (Smederevo : Newpress). ‐ 21 cm Dvomesečno. ‐ Naslov 1. broja: Optimizam ISSN 2217‐6756 = Optimist COBISS.SR‐ID 186184972

6

www.optimist.rs

ko je suditi po situaciji s rečju „peder“, pa i s restrikcijom drugih problematičnih sadržaja, nadležni u Fejsbuku nisu sigurni ni gde su pošli, ni gde su došli. Pre nepunih mesec dana, bilo je očigledno da se potpisnici statusa u kojima se pojavljuje pomenuta reč, posebno stavljena uz prezime premijera Srbije - automatski blokiraju. Istovremeno, ukidani su ili privremeno blokirani nalozi s kojih su šerovani tekstovi kritički orijentisani prema aktuelnoj srpskoj vlasti, čak i prema nekim važnim društvenim preduzećima. Danas, međutim, čini se da niko nema problema ni s problematičnim rečima, ni s problematičnim stavovima. Ukoliko se u FB pretragu ukuca reč "peder" ili "pederu", izlazi niz statusa ne starijih od dan-dva, uglavnom politički obojenih. Isto tako, dostupni su i antirežimski sadržaji.


CENZURA, DONEKLE koje ne spadaju u grupu sadržaja koje manjine i Slična stvar dogodila se i u septembru ostali ne bi želeli da vide“, istakli su Džoel Kaplan ove godine, kada je FB naprasno počeo da cen- i Džastin Osofski, ne objašnjavajući pritom kako zuriše jednu od najpoznatijih fotografija u istoriji će to oni da dozvole, ko je autoritet koji će odlu- snimak na kojem gola vijetnamska devojčica čivati o tome šta bi neko želeo ili ne bi želeo da izbezumljena trči, dok se u pozadini vide posle- vidi, pa konačno i ko zapravo čini „manjine i dice američkog napada napalm bombama, ma- ostale“. GRANICA SLOBODE sovno je uklanjan zbog dečije golotinje. Mreža Koliko god nemušti bili u pravdanju, a koja već godinama služi kao jedan od najživljih kanala razmene pedofilskih sadržaja i preko koje nevešti i neodlučni u cenzuri nepoželjnih sadrsu silni pedofili uhvatili svoje žrtve, tako se naj- žaja, prema nadležnima u Fejsbuku trebalo bi edared osvestila i u borbu krenula - ni manje, ni ipak pokazati određenu dozu razumevanja. Pre svega, ova društvena mreža trenutno ima 1,7 više, nego preko Vijetnamskog rata. milijardi korisnika, što U tom je u istoriji čovečanslučaju, momenstva nezapamćena talno je usledila koncentracija „člaglobalna reakcija: Sloboda govora na Fejsbuku nova“ (mogli bismo korisnici su nemida kažemo da s FB lice šerovali spornu mogu da se mere fotografiju, a izjave možda samo najveće su tim povodom religijske zajedince). davali i najviši svetTu masu statusa i naski zvaničnici, piše: Tamara Skrozza loga naprosto je neumetnici i medijski moguće efikasno i eksperti. Vrh FB reabez greške kontroligovao je objašnjesati i nadgledati. njem kako selekciju No, tu dolazimo i do glavnog pitanja: dozvoljenih sadržaja vrši softver, a ne „živ čovek“, da bi konačno ipak dozvolio objavljivanje poz- da li je društvene mreže uopšte potrebno nadgledati i da li se to kosi s pravom na slobodu nate fotografije. Zvanična reakcija na ove događaje izražavanja, koja spada u osnovna ljudska bila je saopštenje dva potpredsednika Fejsbuka prava? Član 10 Evropske konvencije za zaštitu od 24. oktobra, u kojem se navodi da će ubu- ljudskih prava i osnovnih sloboda kaže: „Svako duće biti tolerantniji prema postovima koje ljudi ima pravo na slobodu izražavanja. Ovo pravo smatraju važnima, odnosno onima koji su u jav- uključuje slobodu posedovanja sopstvenog minom interesu, iako možda oni krše njihove stan- šljenja, primanja i saopštavanja informacija bez darde. „Naša je namera da dozvolimo više mešanja javne vlasti i bez obzira na granice“. Mesnimaka i priča koje nisu opasne, odnosno one đutim, isti član u drugoj tački donosi i upozore-

Ko je ovde peder?

Vodič kroz gej Srbiju

7

>>


OPTIMIST Skrozza na skroz ZABRANE Fejsbuk zabranjuje sadržaje: - koji iniciraju, zagovaraju ili izražavaju pornografiju, perverzije, vulgarnost, mržnju, netrpeljivost, rasizam ili nasilje - koji prenose ili upućuju na druge sajtove kojima se krše ova pravila ponašanja - kojima se preti, proganja, diskredituje, difamira, degradira ili preti pojedincu ili grupi iz bilo kog razloga, uključujući starost, rod, invaliditet, etničku pripadnost, seksualnu orijentaciju, rasu (Izvod iz osnovnih postulata Fejsbuka)

nje: „Pošto korišćenje ovih sloboda povlači za sobom dužnosti i odgovornosti, ono se može podvrgnuti formalnostima, uslovima, ograničenjima ili kaznama propisanim zakonom i neophodnim u demokratskom društvu u interesu nacionalne bezbednosti, teritorijalnog integriteta ili javne bezbednosti, radi sprečavanja nereda ili kriminala, zaštite zdravlja ili morala, zaštite ugleda ili prava drugih, sprečavanja otkrivanja obaveštenja dobijenih u poverenju, ili radi očuvanja autoriteta i nepristrasnosti sudstva“. Iako ovo načelo deluje krajnje jednostavno, čak i u tradicionalnim medijima - u ko-

8

www.optimist.rs

jima je kontrola sadržaja daleko realnija opcija već decenijama traju sporenja o granici između prava na slobodu govora i svih ostalih prava koja tom slobodom mogu biti ugrožena. Postavlja se naime pitanje gde je granica slobode govora i da li bi uopšte smelo da je bude. Veći deo civilizovanog sveta saglasan je u oceni da je to pravo ograničeno samo ljudskim pravima drugih, i da se ono završava u trenutku kada bilo ko postaje ugrožen zbog nečega što neko drugi izgovara ili piše. Ako sledimo tu školu mišljenja, logično je da i FB želi da, obezbeđujući pravo na slobodu izražavanja, obezbedi i sve ostale slobode svim svojim korisnicima. Odatle, dakle, želja da se „cenzuriše“, tj. kontroliše ono što se pojavljuje na toj društvenoj mreži. A ako ta mreža podrazumeva skoro dve milijarde različitih stavova, pogleda na sveta i želja za izražavanjem - jasno je da se usput događaju i razni propusti. VUČIĆU, ŽENTURAČO! Ali, vratimo se mi pederima. Dakle, da li reč "peder" može da se dovede u kontekst kršenja ljudskih prava, odnosno da li je blokada naloga zbog te reči cenzura ili borba protiv diskriminatornih sadržaja? U srpskom jeziku, reč „peder“ ima pežorativno značenje. Inicijalno rezervisana za gej muškarce, ona je vremenom postala i oznaka za muškarce kukavice, muškarce „bez petlje“, licemere i uopšte ljude problematičnog morala. Pri-


"POSTOJI MOGUĆNOST" Jedno od važnih pravila koja se navode u „Standardima FB zajednice“ jeste i „Podsticanje pristojnog ponašanja“, gde se navodi: „Ljudi koriste Fejsbuk kako bi s drugima podelili svoja iskustva ili podigli svest o određenim pitanjima koja su im važna. To znači da ovde možete naići na stavove koji su drugačiji od vaših, što po našem mišljenju može da dovede do važnih rasprava o komplesknim temama. Međutim, kako bismo uravnotežili potrebe, bezbednost i interesovanja različitih grupa, postoji mogućnost da uklonimo određene vrste osetljivih sadržaja ili ograničimo broj ljudi koji mogu da ih vide“.

stojan, obrazovan i svet iole osetljiv na „težinu reči“, reč „peder“ ne upotrebljava. Ali, nažalost ili na sreću, jezik je vrlo promenljiva kategorija i pojedine reči u pojedinim trenucima postaju značenjski „bremenitije“ nego što su to u startu bile. To se desilo i s ovom rečju. Kada je 14. oktobra 2014, za vreme prekida utakmice Srbija - Albanija, jedan navijač upao u direktan prenos RTS-a i u kameru više puta viknuo „Vučiću, pederu“, pokrenula se (jezička) lavina. Ovaj čin, toliko anahron u inače vrlo sinhronizovanom medijskom svetu današnje Srbije, postao je simbolični primer pobune individue protiv sistema, a rečenica koja je tom prilikom izgovorena neka vrsta parole. Bilo šta da je taj čovek izgovorio - desilo bi se isto. (Naravno, ne treba ovde sporiti da je jadna država u kojoj je baš unezverenom i prilično neuračunljivom čoveku pripalo da bude „simbol“. No, to je neka sasvim druga priča.) Mnogi su u uzviku „Vučiću, pederu“ videli diskriminaciju i formalno-pravno bili su potpuno u pravu. Bilo kakva i bilo koja upotreba reči „peder“ jeste diskriminatorna. Međutim, kao što je već pomenuto, ima trenutaka kada to „formalno-pravno“ ne važi, trenutaka kada težina i značaj parole preteže nad težinom jedne problematične reči. Mnogi se neće složiti, ali potpisnica ovih redova smatra da je upravo to slučaj s pričom o premijeru -pederu. Evo tim povodom i

lične ispovesti: u jednoj od najgledanijih TV emisija, više puta uzastopce ponovila sam baš to „Vučiću, pederu!“ i nisam se uopšte osećala loše, niti su se moji gej prijatelji našli pogođenim. Da je neko prekinuo prenos parolom: „Vučiću, glupa ženturačo!“ ili „Vučiću, Hrvatu!“, „Vučiću, idiote!“, takođe ne bih imala problem da to izgovorim (iako su formalno-pravno ovo kvalifikacije diskriminatorne po žene, pripadnike manjinskih nacionalnih zajednica i osoba s invaliditetom). SELEKTIVNO OSETLJIVI Ne očekuje se od Fejsbuka da bude osetljiv na ova tanana jezičko-lingvistička skretanja, ali je ovde više nego čudno što su nadležni urednici-administratori krenuli u blokadu naloga ne zbog reči „peder“, već pre svega zbog parole „Vučiću, pederu“. Pre nego što je parola ušla u širu upotrebu i počela ozbiljno da nervira onog kome je namenjena (a nervira ga, to je jasno, jer je pominje u praktično svakom svom pojavljivanju), reč „peder“ nikome nije smetala. Diskriminacija, pa i čist govor mržnje, bili su tolerisani. Tek u sklopu parole, tek kada je „peder“ praktično izgubio svoju gej dimenziju i postao skoro isključivo politička kvalifikacija, došlo je do „šuma na vezama“ između korisnika i administratora. Ako je to tako, a tako je - FB očigledno ima priličan problem u primeni sopstvenih standarda (vidi okvire). Jer, ako FB-u smeta politička parola, a ne diskriminatorna reč - ovo je školski primer ukidanja slobode na pravo izražavanja. Da je reč „peder“ zabranjena ranije, kao reč koja poziva na netrpeljivost prema gej muškarcima i doprinosi širenju stereotipa o njima, bilo bi sasvim drugačije i FB bi zaslužio samo pohvalu i aplauz. Biće da su ovog apsurda postali svesni i sami administratori, pa je reč „peder“ opet naprasno oživela na nalozima - opet u političkom kontekstu, uglavnom. Ipak, vrlo je verovatno da će s tim u vezi opet biti problema, jer se selektivna pravda, baš kao i selektivna tolerancija, uvek i oduvek olupaju o glavu onome ko ih sprovodi. U ovom slučaju, Fejsbuku. Koji će, ukoliko želi da ubuduće izbegne demantovanje samog sebe i korekciju sopstvenih stavova, morati da odluči šta mu zapravo smeta, hoće li i kako ograničavati slobodu govora i, ako hoće, da li će na tu granicu da postavi bodljikavu žicu ili samo znak upozorenja. Vodič kroz gej Srbiju

9


OPTIMIST Pravosuđe laden Obradović nije učinio krivično delo prilikom organizovanja nereda tokom Parade ponosa 2010. godine. Kako je Apelacioni naveo u oslobađajućoj presudi, nema zakonske osnove za njegovo kažnjavanje. Znači li to da naši zakoni štite huligane? U borbi Mladen Obradović protiv ljudskih prava končani rezultat je 2:0. Presuda kaže da nema dokaza da je on organizovao haos na ulicama tokom kog je povređeno 147 policajaca i 25 huligana, a privedeno 249 osoba. Tačnije, dokaze koje je tužilaštvo pribavilo zakon ne prepoznaje kao krivično delo. Međutim, problem nije u zakonu, već u njegovoj primeni smatra Goran Miletić jedan od organizatora beogradskog Prajda. - Čak i kada policija uradi svoj posao, a to se sve češće dešava, tužilaštvo je sasvim neaktivno i nezainteresovano. Prema novijim propisima, cela istraga zavisi od tužioca i on je ta ključna karika u primeni zakona. Bez njegovog angažovanja, nema adekvatne reakcije u slučajevima kršenja ljudskih prava – kaže Miletić za “Oprimist”. Tužilaštvo nije bilo zainteresovano ni da odgovori na naša pitanja u vezi s ovim slučajem, a 2011. godine se hvalilo prvostepenom presudom, kojom je Obradović bio osuđen na dve godine zatvora. Portparol republičkog tužilaštva Tomo Zorić smatrao ju je adekvatnom, iako su predstavnici različitih organizacija negodovali zbog minimalne kazne, jer je za dela koja su Obradoviću bila stavljena na teret zaprećena kazna od tri do 12 godina zatvora. - Adekvatna je s obzirom na iskazani stepen društvene opasnosti i efektna sa stanovišta generalne prevencije – izjavio je Zorić tada. Možda bi kazna bila viša, ali kako je Miletić objasnio sama tužiteljka je gej zajednicu shvatila kao zlo koje treba trpeti, a ne kao građane koji su žrtve kršenja ljudskih prava. - Od početka je bilo jasno da je optužnica veoma loša, da se temelji samo na SMS porukama koje su jedni drugima slali i još nekoliko dokaza koji nisu toliko bitni. U optužnici se 'seksualna orijentacija' i 'Parada ponosa' pominju

M

10

www.optimist.rs

nekoliko puta i to zato što su morali da budu pomenuti, a ne kao suština priče – kaže Miletić. Međutim, iako minimalna, ova presuda je bila bitna za zajednicu, jer je prva kojom je osuđena diskriminacija LGBT osoba. No, nastavak procesa će pokazati da srpsko tužilaštvo nije u stanju da dokaže diskriminaciju. Nakon prvostepenog suđenja odbrana podnosi žalbu Apelacionom sudu, a od tog trenutka se Obradović brani sa slobode, jer mu je sud ukinuo pritvor, u kome je proveo šest meseci. Po izlasku iz sudnice je rekao da je borba za časni krst i zlatnu slobodu neprestana, a podsetimo odbrana je tvrdila kako su optuženi išli na molitvu, a ne da izazivaju nerede na ulicama. Takođe su govorili kako je za sve kriva vlast i da je u pitanju politički proces. Godinu dana kasnije, u julu 2012. godine, Ustavni sud je zabranio Obradovićevu ultra-desničarsku organizaciju "Otačastveni pokret Obraz". Proces protiv njega i dalje traje. Apelacioni sud 2013. godine ukida prvostepenu presudu i nalaže ponovno suđenje. U februaru ove godine Viši sud ga oslobađa optužbi. Nakon toga je usledila žalba tužilaštva, a osam meseci kasnije pravosnažna presuda Apelacionog suda. U njoj se navodi da dela koja se okrivljenima stavljaju na teret nisu krivična, odnosno da u optužnici nisu opisane radnje izvršenja iz kojih


proizlaze zakonska obeležja krivičnih dela. ljudska prava ocenjuje da je tom kaznom pravoZa tumačenje takve presude “Opti- sudni sistem upravo „nastavio praksu ohrabrivamist” je više puta kontaktirao Komitet pravnika nja“ onih koji sprovode i promovišu nasilje i za ljudska prava, kao i Inicijativu mladih za ljud- govor mržnje. Ta minimalna kazna će biti smaska prava, jer su se ove organizacije ranije ogla- njena na osam meseci, a na kraju će je Apelašavale povodom Obradovićevog slučaja. Iako su cioni sud sniziti na četiri meseca kućnog obećali izjave, nakon više od nedelju dana pritvora. Obrazloženje je bilo da se takvom kaznismo dobili odgovore. Tako smo ostali ne samo nom u potpunosti ostvaruje svrha kažnjavanja. bez stave tužilaštva, nego i onih koji se javno za- Sud je imao razumevanja za to što je Obradović lažu za borbu protiv diskriminacije. student i što ima suprugu i dete. Očigledno ne Objašnjenje potom tražimo u Krivič- uzimajući u obzir činjenicu, da oni kojima je nom zakoniku i tamo stoji da „ko fizički napadne Obradović hteo da prolije krv takođe imaju poili se fizički obračunava sa učesnicima sportske rodicu. priredbe ili javnog skupa, vrši nasilje ili oštećuje Nakon svih tih odluka postavlja se piimovinu … kazniće se zatvorom od šest meseci tanje hoće li uopšte biti Prajda, ali Miletić kaže do pet godina i novčanom kaznom.“ da odluka suda neće uticati na narednu Paradu S obzirom na to da se Obradović nije ponosa. nalazio na samom događaju, njemu nije moglo - Policija uglavnom ima svoje procene da se sudi na osnovu tog stava 344.a člana, već i oni svoj posao rade sve bolje. Preventivni rad na osnovu trećeg stav u kome se navodi da “ko- je nešto na šta se najviše oslanjaju u sprečavanju lovođa grupe … kazniće se zatvorom od tri do eventualnih nemira. Organizatori sarađuju sa 12 godina”. Dakle, da je tužilaštvo dokazalo vrlo policijom i uvek postoji dovoljno metoda da sve jasnu Obradovićevu umešanost, postojale bi sve prođe bez incidenata – objašnjava on, a jedna zakonske osnove za njegovo kažnjavanje. od tih metoda je i privođenje Obradovića na inPodsetimo, ovo nije jedini slučaj suđe- formativni razgovor pred svaki Prajd. nja Obradoviću Na kraju smo došli zbog Parade podo toga da s jedne nosa. Prema drugoj strane imamo hulioptužnici on je bio gane, koje ni premijer Zakon štiti huligane, a ne prava odgovoran za nene može da obuzda održavanje parade (bar to govori zvani2009. Kako je prvočno), a s druge ustavbitno pisalo, Obranom zagarantovano dovićev govor pravo okupljanja. mržnje, ispisivanje Imali smo i neustavne grafita „Beogradom zabrane održavanja piše: Petar Paunović krv će liti, gej paPrajd od strane MUPrade neće biti“, „Pea, zbog čega im je deri, čekamo vas“, Ustavni sud naložio „Smrt pederima“ i da plate odštetu orpozivanja na nasilje uticali su na neodržavanje ganizatorima. Ono što plaši jest činjenica da Prajda. Ta se optužnica potom menja i izostavlja jedna osoba odlučuje o tome da li će se zakon se posledica ovih aktivnosti (neodržavanje pa- poštovati. Tako odluči da je bezbednije da se rade), već mu se sudi za diskriminaciju i biva Obradović za vreme Prajda „moli“ u policijskoj osuđen na 10 meseci zatvora (ova presuda je stanici, dok njegovi puleni šire zastave zabranjedoneta nakon prvostepene za nemire 2010. go- nog „Obraza“ na Trgu republike, nego da odsludine). Sledi ponovo negodovanje nevladinog žuje zatvorsku kaznu. Sud je u pravu kada želi sektora zbog minimalne kazne, kao i uveravanja da Obradovićevom detetu obezbedi odrastanje tužilaštva da je ta kazna „sankcija koja se može uz oca, ali ovakvim presudama to pravo oduunaprediti zaštitu od diskriminatorskog postu- zima stotinama hiljada porodica, koje strahuju panja“. Na drugoj strani Inicijativa mladih za za bezbednost svoje dece.

Slučaj Obradović

Vodič kroz gej Srbiju

11


P OPTIMIST S juga

re dve i po godine, na poziv urednika i osnivača Optimista Predraga Azdejkovića, bila sam u prilici da pišem o LGBT sceni u Nišu, napravim presek najbitnijih aktivističkih i komercijalnih dešavanja namenjenih zajednici u poslednjih desetak godina, podvučem uspone i padove, i dam neki svoj zaključak o trenutnim uslovima za neku koliko-toliko pristojnu LGBT egzistenciju na prostoru južnog srpskog regiona. Tekst još uvek postoji na sajtu Optimist magazina, pa ga preporučujem ljubiteljima istoricizma i kontinuiteta. Kao poseban kvalitet oba ova teksta (onog nastalog pre više od dve godine i ovog pred vama), istakla bih to što oba dokazuju da i pored velikih lutanja, prepreka, sukoba unutrašnjih i spoljašnjih, napada i opšte nesimpatije okoline prema pripadnicama LGBT zajednice, pozitivnih pomaka u životu LGBT zajednice na ovim prostorima ipak ima. Verujem da bi ovo saznanje usled izazova koje nam svakodnevica u izobilju nudi i meni lično lako promaklo da me okolnosti povremeno ne nateraju da se osvrnem i razmotrim dokle smo stigli u ostvarivanju prava i života LGBT osoba u nišavsko-moravskom kraju. Ovu tvrdnju potkrepiću kratkim ekspozeima o više LGBT inicijativa različitog karaktera koje se simultano razvijaju u našem „malom mestu“ u poslednje dve godine. LGBT ŽURKE O LGBT žurkama pisala sam i u prošlom tekstu. Razlog što ih i sada pominjem je taj da, za divno čudo, one i dalje postoje, i vrlo su posećene. Ove žurke počeo je još 2013. da organizuje tada volonterski dvojac Ženskog prostora, Olja i Remzi, da bi kasnije svu organizaciju sticajem životnih okolnosti preuzela na sebe Olivera Babić, koja taj posao radi odlično. Ako postoji osoba koja ume da okupi zajednicu i spoji nespojivo, onda je to ona. Zahvaljujući tom njenom talentu, ali i upornosti i hrabrosti, ove žurke su tokom prethodnih godina prerasle u mesto okupljanja i, bez preterivanja, osnaživanja zajednice, jer su

12

www.optimist.rs

privukle, pre svega, veliki broj mladih neheteroseksualnih osoba ne samo iz Niša, već i iz manjih okolnih mesta. Osim toga, one su postale i mesto gde LGBT aktivisti mogu lakše da prošire informacije o svom radu i potencijalnim uslugama i pomoći koju nude zajednici, jer nije tajna da i među LGBT osobama postoji zazor u odnosu na nevladine organizacije i njihove uposlenike. Još jednu specifičnost ovih žurki činilo je mesto na kome su se organizovale – u pitanju je bio jedan niški kafe-klub poznat kao bajkersko mesto, odnosno mesto za ljubitelje tvrđeg zvuka. Znači, crne majice, kosturske glave, kožne jakne, višak dlaka na pogrešnim mestima i tome slično..., o glasačkim preferencijama te stalne klijentele bolje da ne pričam. Ipak, nekako se de-

Buđenje Niške LGBT Scene

LGBT Niš piše: Hristina Piskulidis

šavalo da iz meseca u mesec žurke teku nesmetano, bez incidenata, doduše uz prisustvo obezbeđenja. Najracionalnije objašnjenje ove čudne kohabitacije, po meni, bio je izraženi pragmatizam vlasnika kluba i dobar cug pripadnika zajednice – zamalo pa ljubav za sva vremena... Ali prošlog meseca (oktobra) ova saradnja je iznenada prekinuta zbog navodnih pretnji skinsa vlasniku kluba, a žurke su ušle u


svoju nomadsku fazu, odnosno traži se novo stalno mesto. Što se mene tiče, nema mesta tuzi i jedu povodom ovog slučaja, znam mnoge zajednice začete iz ljubavi koje su kraće trajale. Idemo dalje! PRVI GEJ KLUB U NIŠU Višemesečna šuškanja o otvaranju prvog gej kluba u Nišu konačno se obistinjuju za par dana (u vreme kada izađe ovaj tekst, klub će, nadamo se, raditi punom parom). Džoni, osnivač i vlasnik ovog kluba, takođe se poslednjih par godina bavio organizacijom komercijalno-zabavnih LGBT okupljanja u Nišu. Ideja da otvori gej klub, po njegovim rečima, nametnula se gotovo spontano s obzirom na to da je već 11 godina u ugostiteljstvu, voli svoj grad i vrlo dobro je upoznat sa činjenicom da za ljude drugačije seksualne orijentacije zapravo nema nijednog stalnog, sigurnog mesta za izlazak. Rad kluba neće biti preterano reklamiran, ali imajući u vidu da već postoje razrađeni kanali komunikacije u zajednici, Džoni pretpostavlja da će za njegovo postojanje zainteresovani brzo da saznaju. Kad su ovakva mesta u pitanju, neminovno se nameće i pitanje bezbednosti gostiju. Džoni kaže da se i o tome razmišljalo, da je klub arhitektonski prilagođen i osiguran kako bi se izbegli upadi sa ulice, a i da će imati angažovano privatno obezbeđenje. Uz to, tu je i direktna veza sa oficirkom za vezu MUP-a Niš, tako da će i policijska patrola biti u neposrednoj blizini prilikom svakog najavljenog dešavanja u klubu. Klub će raditi svake subote na nedelju od 23h do 6h izjutra. Muzički program će biti raznovrstan, a afteri su rezervisani za elektro.

MERLINKA PO TREĆI PUT U NIŠU Niš u decembru očekuje i treće lokalno izdanje Međunarodnog festivala kvir fima Merlinka. Merlinku u Nišu organizuju Zadrugarice u sklopu svog programa angažovane kulture. Organizacija prve Merlinke u Nišu, februara 2015, prilično je uznemirila lokalne desničarskopravoslavne duhove, pa su se njih tridesetak „najzabrinutijih“ prve festivalske večeri okupili ispred bioskopa kako zaštitili svoj grad od ove ničim izazvane, prozapadne pošasti. Zahvaljujući brzoj reakciji organizatorki, lokalne snaga reda i mira pojavile su se na vreme ispred bioskopa, pa su otvaranje i prve projekcije su protekle u miru; ako zanemarimo sveopštu napetost u atmosferi i ogromnu neprijatnost kada pri ulasku i izlasku iz bioskopa prolazite pored gomile koju jedino pendreci na gotovs sprečavaju da vas raščerupa na mestu. Srećom naše okruženje svima, pa i desničarima, pruža izvore frustracija u izobilju, tako da već narednih dana Merlinka više nije bila zanimljiva čuvarima morala na lokalu, a prilikom organizovanja drugog festivala, decembra 2015, osim publike i obezbeđenja na projekcijama nikog nije bilo. Inače, Merlinka je u Nišu do sada bila vrlo dobro prihvaćena i posećena, pa se nadamo da će tako biti i sada ‒ 13, 14. i 15. decembra u Niškom kulturnom centru.

>> Vodič kroz gej Srbiju

13


P

OPTIMIST Iz Medija

KOLEKTIV Tokom prethodne godine, tačnije 27. juna 2015, osnovan je ogranak Asocijacije Duga u Nišu. S obzirom na to da Niš dugo nema organizaciju koja bi se isključivo bavila pravima LGBT osoba, već su aktivnosti vezane za LGBT zajednicu realizovale organizacije koje se bave i drugim društveno angažovanim temama, ogranak Duge je za zajednicu bio značajan pomak. Od svog osnivanja do sada niška Duga realizovala je nekoliko javnih akcija i projekata, među kojima je najvidljivije bilo svakako organizovanje prvih LGBT+ sportskih igara. Sportske igre realizovane su sa ciljem promocije sporta i zdravlja kod lokalne LGBT+ zajednice, ali i razbijanja predrasuda kod šire javnosti da ljude drugačije seksualne orijentacije od heteroseksualne sport ne interesuje. Ono što svakako obeležava 2016. godinu u smislu razvoja lokalnog LGBT aktivizma je pokretanje KOLEKTIVA – Centra za unapređenje prava LGBT+ osoba, koji su zajedno pokrenuli ogranak Duge u Nišu i Ženski prostor. Ideja je da se kroz niz zajedničkih aktivnosti stvori kreativan i bezbedan prostor za razvoj i povezivanje pripadnica LGBT zajednice: tu se čita, diskutuje, kuva, gledaju LGBT filmovi, bavi sportom... Osim toga, za pripadnike zajednice organizuju se i individualne ili grupne sesije psiho-socijalne podrške. Oko ovih dešavanja, zatvorenih za širu javnost, gravitira za sada tridesetak osoba iz Niša i okoline, ali aktivisti Kolektiva stalno rade na informisanju zajednice o svojim aktivnostima i uključenju što većeg broja zainteresovanih u Kolektiv. Osim toga, Kolektiv planira u narednom periodu i nekoliko javnih akcija. Za početak zajedno sa Zadrugaricama aktivisti Kolektiva organizuju treću nišku Merlinku, a u najavi je i manji LGBT festival naredne godine. Nada koju pojava Kolektiva donosi sa sobom je da će ova inicijativa uspeti da kanališe i usmeri neke nove aktivističke kapacitete kako bi Niš konačno, posle dužeg niza godina, dobio formalnu autohtonu grupu koja će se baviti ostvarivanjem prava LGBT+ osoba na lokalu.

14

www.optimist.rs

Pre četiri godine u Smederevu, gradu na obali Dunava i obroncima Beograda, tom mestu gde prestaje Beograd, a započinju ostaci Srbije, se dogodio skandal koji je potresao sve medije. Izvesni V.J. star 32 godine, osumnjičen je da je izvršio produženo krivično delo obljube i zloupotrebe službenog položaja kao i nedozvoljene polne radnje. V.J. je po zanimanju defektolog, završio je i školu na Bogoslovskom fakultetu, radio je u nekoliko smederevskih i beogradskih srednjih škola kao veroučitelj, bio je član stručnog tima Savetovališta za mlade, a radio je i kao specijalni porotnik u sudu u Veću za maloletnike. Da optužnicu prevedemo na laički jezik i kažemo kako je V.J. bio osumnjičen da je pojedinim učenicima davao pare za seksualne usluge, uglavnom oralnog tipa. Đaci su imali između četrnaest i sedamnaest godina. Jedan od pružalaca ovih usluga se „hvalio“ svojim drugarima i tako je cela stvar procurela u javnost, veroučitelj je uhapšen, a srpski mediji su se razgoropadili u svom najboljem inkvizitorskom maniru. Prvo je reagovao Blic objavljujući agencijsku vest. Dve suvoparne izjave istražnog sudije i zamenika javnog tužioca u kojima citiraju član 181. stav 2. Krivičnog zakonika. I to je sve što će zvanično biti saopšteno. Dosadno. Ali odmah zatim tu uskaču Večernje novosti, gde nas već u naslovu obaveštavaju da je defektolog obljubio decu. A svi znamo da su deca prevrtljiva stvorenja koja da mogu da imaju, podlo od njih, čak i dve-tri godine. Kasnije, mnogo kasnije, negde pri kraju teksta Novosti preciziraju da su deca više, kao, neki dečaci i da imaju između četrnaest i sedamnaest godina. Ali naslov vredi pola teksta, a ko još čita ona sitna slova ispod njega? Novosti pod parolom „sumnja se“ (ko sumnja, odakle su saznali za sumnje, od koga?), dolaze do mobilnog telefona V.J. punog pornografskih poruka, ali da je tarifa za seks nekada bila školska opravdanja koja je V.J. falsifikovao. Sutradan se u priču uključuje i Kurir. U njemu ništa novo osim što Kurir, dobro obavešten o svemu u vezi sa slučajem ne zna da


je V.J. i veroučitelj. To, nekako nisu saznali. Blic proširuje svoju priču od prethodnog dana. I oni su saznali o ljubavnim SMS-ovima, falsifikovanim opravdanjima, uz dodatak o mestu zločina - stanu zloglasnog V.J. Od naslova u Blicu do kraja teksta dečaci doživljavaju metamorfozu u tinejdžere. Današnja deca brzo rastu- dok

Epilog jedne sudske priče

osumnjičenog nisu primetili ništa sumnjivo (valjda se češljao na strejt?), dok će u jednom kasnijem tekstu istih novina V.J. postati „neobičan“ i „čudan“. Ali, pošto Novosti pravilno percipiraju želje za senzacijom i zgražavanjem svojih čitalaca oni članak šire pričom pastoralnog podnaslova „Decu vrebaju poremećeni umovi“. Priča počinje tada takođe aktuelnim slučajem o odbeglom robijašu koji je ubio oca i silovao 12-godišnju ćerku koju je kasnije ostavio da leži u očevoj krvi. Ovaj uvod ima za cilj da smesti V.J. u zasluženi kontekst i mesto koje mu po sudu i pravosnažnoj presudi novinara Novosti pripada. U nastavku Novosti kažu da je V.J. pedofil. Što on nije, niti je osumnjičen ili optužen za istu. Pedofili su oni koji imaju seks ili nedozvoljene bludne radnje sa osobama mlađim od 14 godina. Čisto proizvoljno lupetanje novinara sa ciljem da nas uvedu u priču o pedofilskoj psihologiji i eventualnom kastriranju istih. Da bi V.J. bio autentičniji pedofil, novinar je za saučesnika u tekstu uzeo izjavu forenzičkog psihologa Milana Kostića, koji, istina priča o pedofiliji, a ne o V.J. ali konekcija i kontekst su već formirani. Hajci se pridružuje i politička stranka DHSS koja je, u naletu predizbornog ludila, inspirisana baš ovim događajem, predložila uvođenje hemijske kastracije kao lek „…za bludničenje nad maloletnicima, kojima je nudio i novac u zamenu za seksualne usluge”. Istog dana B92, istina, kao izvor uzimajući Novosti, naslovljavaju članak o slučaju „Pedofil predavao i veronauku“. Dani odmiču, tako da i novinari Kurira, osim broja cipela krvne grupe V.J. konačno saznaju tu za njih, do tada, skrivenu činjenicu da je V. J. bio i veroučitelj. Posle neuspelog razgovora novinara Kurira sa roditeljima V.J. na scenu stupa i „ALO!“. „ALO!“ laže da je V.J. prisiljavao decu na blud. „Novinar(ka)“ tu laž već u narednom pasusu i sam(a) demantuje, navodeći rečenice argumente koje je koristio V.J. prilikom „prisiljavanja“. „ALO!“ sve vreme koristi izraz „mališani“, što je raritet kada se odnosi na 17-godišnje sportski građene srednjoškolce. „ALO!“, zabrinut za „mališane“ iznosi činjenice za koje ne znamo ni da li su tačne ili

Veroučitelj nije zapalio seno piše: Milan Aranđelović

pročitaš tekst u novinama. Onda nastupaju Novosti. Dečaci iz ranijeg naslova su već stasali za školu i postali su đaci. Znaju i da je V.J. plaćao i dopune svojim đacima i vodio ih na kolače. Novosti znaju da je ljubitelj kolača na mestu zločina živeo sa svojim roditeljima. Interesantno je da u ovom članku Novosti pišu da poslodavci

Vodič kroz gej Srbiju

15

>>


OPTIMIST Iz Medija

nisu, ne brinući o sekundarnoj viktimizaciji žrtava. „ALO!“ takođe saznaje da je broj „žrtava“ koji „iz dana u dan raste“ deset „mališana“. Mada je na kraju saslušano osam „mališana“, „ALO!“ voli da zaokružuje. „Večernje novosti“ u naslovu tvrde „Nudio sve za blud“. Ma koliko to nemoguće izgledalo „Novosti“ su u ovom članku uspele da nadmaše „ALO!“. „Samo neki su odoleli bolesnim nagonima pedagoga i veroučitelja, ali najveći broj njih nije uspeo da se izvuče iz njegovih kandži. Svedočenja dečaka nad kojima je bludničio, zastrašujuća su, kažu izvori ’Novosti’ bliski istrazi.“ „Mozaik bludničenja“, „mreža pedofila“, „nepristojne ponude specijalnog pedagoga“… Ljubitelji trilera i palp literature verovatno uživaju u ovim sladostrasnim izrazima i konstrukcijama. „V.J. je, navodno, imao i homoseksualne veze sa starijim muškarcima, ali su mu fetiš bili dečaci od 14 do 16 godina. Imao je određen kriterijume kod odabira, a najviše su mu se sviđali sportski građeni dečaci.“ Interesantno je i prenošenje ovog teksta na smedia.rs koji su boldovali reči od posebne zastrašujuće važnosti kao što su „homosekualni“ ili „fetiš“. „Svoju seksualnu izopačenost V. J. je najverovatnije podgrejao u Savetovalištu za mlade… Šokirani smo da je među nama bio neko s takvim poremećajem ličnosti i da je radio sa mladima koje je trebalo da leči od poremećaja kažu u Savetovalištu za mlade.“ Novosti su saznale da je V.J. voleo da pipa čak i zatvorenike dok je radio u zatvoru. „B92“ i „Blic“ istog dana pokušavaju da u svojim tekstovima, prenoseći pisanija „Novosti“, koliko-toliko upristoje svoju profesiju, ali ni oni nisu ostali imuni na to da je V.J. „voleo da dira zatvorenike“. Barem su odustali od toga da broj od osam zaokružuju na deset. „Novi Magazin“ je saznao za slučaj, ali je šturo napisao samo osnovne podatke o njemu.

16

www.optimist.rs

U Srbiji izgleda da reč „šturo“ postaje sinonim za profesionalno. I „RTS“ je isto tako bio dosledno dosadan. Šta je bilo posle? Prvostepenom presudom iz juna 2014. V.J. je osuđen samo za jedno delo obljube i to na godinu dana kućnog zatvora pod elektronskim nadzorom. Za preostala četiri za koja ga je teretilo tužilaštvo je oslobođen optužbi. Apelacioni sud ukinuo je 2015. godine prvostepenu presudu i predmet vratio na ponovno suđenje, a u novembru 2016. godine V.J. je pravosnažno oslobođen svih optužbi koje su mu stavljane na teret. Sudski proces očigledno gotovo i ne interesuje srpske medije, koji priznaju samo sud svojih novinara tako da su izveštaji o ovom epilogu bili veoma šturi. Svedeni su na prenošenje agencijske vesti (samo je Beta imala interesovanja da objavi vest o ovome) u kojoj se objašnjava činjenično stanje uz sočnu neistinu kako je V.J. „vrbovao dečake“. Portal „Mondo“ je, prenoseći agencijsku vest, stavio gromoglasno neistinit naslov „Poništena presuda veroučitelju za pedofiliju“. Naše medije uglavnom ne interesuje pravosudni sistem jer u njemu suđenje veoma dugo traje, puno nekih dosadnih pravnih termina i začkoljica, a i ne poznaje staru dobru smrtnu kaznu. Mnogo im se više isplati, da tiraž i posećenost svojim sajtovima, podižu organizujući svoja kratka, ali surova suđenja na kojima ne moraju da brinu ni za interese oštećenih, a kamo li za osumnjičene, istinu ili pravdu. Suđenje vešticama tradicionalno izaziva najveći broj lajkova, a nikako ne smemo smetnuti s uma da je poslednje suđenje vešticama u Evropi bilo organizovano u Karađorđevoj ustaničkoj Srbiji.


U

OPTIMIST Osmatračnica

oktobru u Beogradu održana je prva međunarodna konferencija o ljudskim pravima pod nazivom „The Global Human Rights Forums“ u organizaciji udruženja građana „Centar za marginu“. Konferencija je okupila mlade ljude - studente, aktiviste u oblasti ljudskih prava, akademike i istraživače, sa čak četiri kontinenta - od Brazila do Litvanije, Čilea do Sirije, Kanade do Turske. Učesnici su u okviru trodnevnog programa razgovarali o gorućim problemima iz domena ljudskih prava, a bili su u prilici i da učestvuju u Živoj biblioteci i razgovaraju sa „knjigama koje govore“, pripadnicima marginalizovanih društvenih grupa sa kojima su mogli da podele iskustva i putem dijaloga nauče mnogo toga jedni o drugima. Na konferenciji su govorili eminentni stručnjaci iz osam zemalja, a teme kojima se konferencija bavila su: prisilne migracije „nestajućih naroda“ uzrokovane klimatskim promenama, ljudska prava u svetlu sirijskog konflikta i migrantske krize, značaj ranog uključivanja romske dece u obrazovni sistem, politike reprezentacije rodnog identiteta u mejnstrim medijima i masovnoj kulturi, lingvistička prava kurdske nacionalne manjine u Turskoj i bračna jednakost. Panel o bračnoj jednakosti, koji verovatno najviše interesuje čitaoce ovog magazina, moderirao je Predrag Azdejković, a teme koje su se pokrenule na panelu jesu da li je Srbija spremna za gej brakove i koje preduslove je potrebno ispuniti da bi se oni desili, šta pokazuju istraživanja rainbow porodica u Bugarskoj i koliko se balkanski kontekst razlikuje od EU i u kom smeru treba usmeriti sociološka istraživanja ove problematike. O lokalnom kontekstu govorili su Predrag Azdejković (GLIC) i Mladen Antonijević Priljeva (IDEAS). Obojica su istakli da je najveći problem u Srbiji neformirana LGBT zajednica koja će biti proaktivna u borbi za bračnu jednakost, ali i sva ostala prava koja su LGBT osobama uskraćena. Azdejković je istakao da je srpska vlada obećala u akcionom planu strategije pro-

tiv diskriminacije u Srbiji da će do kraja sledeće godine biti rađeno na registraciji istopolnih partnerstava i problemom koji trans osobe imaju sa dokumentima nakon prilagođavanja pola. Azdejković smatra da se to neće desiti, niti da je pravo vreme za to, jer je potrebno raditi sa LGBT osobama na pitanju coming outa koji predstavlja najveći problem za formiranje zajednice, s obzirom da je strah od odbacivanja izuzetno jak, kao i činjenično stanje da je stepen nezaposlenosti i siromaštva u Srbiji izuzetno

Srbija izgleda kao SAD 1980-ih, ali u drugom, njemu daleko važnijem smislu – po epidemiji HIV virusa među mladim gej muškarcima visok i LGBT osobe koje žive sa roditeljima, zavisne od njih, pri čemu su roditelji često homofobični, imaju daleko veće probleme od gej brakova, koji bi trenutno, čak i kada bi se legalizovali, bili dostupni samo bogatim gej osobama. On je takođe istakao da Srbija izgleda kao SAD

The Global Human Rights Forums

Istopolni brakovi piše: Nemanja Marinović

1980-ih, ali u drugom, njemu daleko važnijem smislu – po epidemiji HIV virusa među mladim gej muškarcima, o čemu se nigde ne piše i ne govori, niti institucije zanima da se ovim problemom bave. Priljeva je takođe istakao problem nedovoljno proaktivne LGBT zajednice koja je u potpunosti nevidljiva, samim tim s obzirom da svega 10% ispitanika u Srbiji navodi da poznaje Vodič kroz gej Srbiju

17

>>


OPTIMIST Osmatračnica

nekog ko je gej ili lezbejka dolazimo u situaciju će služiti kao kontra-argument homofobičnim da ogromna većina stanovništva mišljenje o grupama protiv bilo koje druge inicijative u cilju LGBT zajednici gradi na osnovu medijske repre- poboljšanja položaja LGBT populacije. Da bi se zentacije koja je prepuna stereotipa i predra- coming out desio, potrebno je da institucije suda. Ovo je veliki problem s obzirom da je za budu pripremljene za diverzitet i spremne da usvajanje zakona neophodna prvenstveno ponude jak sistem podrške – neophodno je pre adaptacija institucija na to, a pre svega mini- svega institucije adaptirati za pravnu, socijalnu mum konsenzusa u zajednici da bi se zakon im- i zdravstvenu zaštitu LGBT osoba. plementirao. U suprotnom, čak i usvojen zakon Situacija u susednoj Bugarskoj, zemlji biće tretiran od strane institucija i šire društvene Evropske unije, takođe nije sjajna i o tome je gozajednice kao nasilno nametnut akt. Neopho- vorila Gloria Filipova, predstavnica istraživačkog dno je ostvariti pozitivne centra Bilitis. Istopolni političke i društvene brak u Bugarskoj nije leVažna stvar pre usvajanja okolnosti, a najsigurniji galan, niti su rainbow poput je preko političara istopolnih brakova je osnaži- rodice prepoznate, ali koji se moraju senzibilivanje LGBT zajednice i tu je usled različitih individualsati da u svojim javnim nih strategija one postoje. ponovo važno pitanje conastupima nemaju hoUglavnom su lezbejski ming outa. mofobične izjave i koparovi razvili strategije mentare i osnažiti da osnivanja porodice, dok sankcionišu delovanja homofobičnih društvenih je gej parovima to bukvalno nemoguće, osim u grupa. Druga važna stvar pre usvajanja istopol- slučaju da singl muškarac usvoji samostalno nih brakova je osnaživanje LGBT zajednice i tu dete, što je jako teško. U svakom slučaju, ove poje ponovo važno pitanje coming outa. Ukoliko rodice su društvena realnost, a prema istraživase usvoji zakon koji LGBT osobe neće koristiti isti nju koje trenutno ova organizacija sprovodi

18

www.optimist.rs


postoje tri ključne problematične oblasti: pra- grešku – na taj način se potvrđuje da postoji razvne barijere, institucionalne barijere i poteškoće lika između istopolnih i različitopolnih porodica u svakodnevnom životu. Prve dve oblasti tiču se i da normalnost ovih drugih treba dokazati. Iz nejednakog tretmana istopolnih porodica i niza aspekta sociologije porodice deca nisu ishod sozakona predviđenih prava koje ove porodice ne cijalizacije, već socijalni akteri sposobni da permogu da ostvare, kao što su nasleđivanje i sti- cipiraju i delaju u svakodnevnom kontekstu, canje zajedničke imovine (moguće je jedino pri ovde i sada. Ovo je kompatibilno sa perspektikupovini nekretnina da dvoje ljudi bude eviden- vom istraživanja netradicionalnih porodica kroz tirano kao da je kupuju zajedno), nemogućnost aspekt porodične prakse koji su razvili britanski posete partnera u bolnici niti dobijanja bilo ka- sociolozi Dejvid Morgan i Dženet Finč. Porodice kvih informacija o zdravne treba istraživati kao stvenom stanju ili strukture po heteronordonošenja life-saving Istopolni brak u Bugarskoj mativnoj matrici, već su odluka u ime partnera ili one određene socijalnim nije legalan, niti su rainbow aspektima – akterska deteta, nemogućnost ostvarivanja roditeljskih perspektiva određuju porodice prepoznate, ali prava za nebiološkog roporodicu na osnovu prausled različitih individualditelja, neprepoznavanja kse – ono što radimo kao nih strategija one postoje. dece kao braće i sestara, porodica čini porodicu i deca ne mogu da ostvare ono što značajni drugi pravo nasleđivanja penprepoznaju kao porodizije nebiološkog roditelja, nemogućnost dobi- čne prakse. Prepoznavanje od strane značajnih janja porodičnih olakšica pri kupovini drugih, porodice i prijatelja, posebno je znanekretnina, kao i dobijanja pomoći u slučaju na- čajno jednoroditeljskim porodicama, istopolnim silja u porodici s obzirom da zajednice nisu pre- porodicama i ostalim tipovima porodica koje se poznate kao porodice. Na nivou svakodnevnice ne uklapaju u tradicionalnu porodičnu matricu. ove porodice se susreću sa diskriminacijom, od- Po mišljenju profesorke važno je istraživati istobijanjem od strane porodice i prijatelja, strahom polne porodice iz dva aspekta – partnerski od coming outa i strahom da će deca biti diskri- aspekt (da li su partnerstva asimetrična, manje minisana ili maltretirana ukoliko do njega dođe, asimetrična ili simetrična, da li su odnosi drugaa najveći izazov je objačiji ili isti kao u heterosesniti deci porodičnu siksualnim partnerstvima, Ono što radimo kao porotuaciju s obzirom da kako partneri definišu dica čini porodicu i ono što podelu kućnog posla i ronema vidljivih role modela u okolini na koje je značajni drugi prepoznaju diteljskih obaveza – da li moguće referirati. Ipak, obrasci opstaju ili su kao porodične prakse. prema mišljenju govorskloni pregovorima) i nice situacija u Bugarskoj perspektiva dece (kako se menja, sve je više porodica spremno da javno deca vide istopolne porodice, kako dete percigovori o tome, zajednica jača i širi se i vidljivost pira porodične prakse i porodični život, koje je sve veća. strategije i perspektive dete razvija u svakodneNa temu istraživanja istopolnih poro- vnom kontekstu – na isti način na koji se istradica nadovezala se dr Smiljka Tomanović, profe- žuje perspektiva deteta iz jednoroditeljskih sorka sociologije porodice i sociologije porodica, dece razvedenih roditelja i sl.) detinjstva na katedri za sociologiju Filozofskog Ono što je izašlo kao epilog jeste pofakulteta u Beogradu. Ona je istakla da je potre- treba da se otvori dijalog – u akademskoj zajedbno promeniti paradigmu istraživanja netradi- nici na drugačijem i prilagođenijem pristupu cionalnih porodica. Istraživanja koja do sad istraživanju istopolnih porodica, a u aktivističkoj postoje, a koja uključuju decu, bave se efektima zajednici na radu sa LGBT populacijom, stvarasocijalizacije u cilju legitimizacije normalnosti nju jake zajednice i institucionalnih preduslova ovih porodica. To predstavlja epistemološku za legalizaciju istopolnih partnerstava. Vodič kroz gej Srbiju

19


P

OPTIMIST aKTIVIZAM

rošle nedelje je Boban Stojanović, jedan od organizatora Prajda, objavio na svojoj Facebook stranici da je sa svojim partnerom napustio Srbiju. Kao glavni razlog navodi nepostojanje bilo kakvih informacija o licima koja su izvršila napad na njega pre nepuna dva meseca kao manifestaciju još jednog nečinjenja i indiferentnosti države. Reakcije LGBT zajednice i njenih aktivista su bile oštre. Neki su smatrali da je Stojanovićeva odluka licemerna pogotovo u svetlu činjenicu da je njegova organizacija samo pre nekoliko meseci sprovodila kampanju pod nazivom „Ćutanje te neće zaštiti“ koja je imala za cilj da pokrene LGBT zajednicu na autovanje. Takođe, tokom leta je održan još jedna Prajd za koji Stojanoivć izjavljuje da je to „politički važno mesto koje institucije uvažavaju“. Mnogi su Stojanovićev odlazak protumačili kao potvrdu za svoje sumnju da je svrha Prajda bila lična korist nekolicine ljude i to baš ova, da se preko Prajda ode iz zemlje. Za moj ukus se olako prešlo preko razloga za Stojanovićev odlazak te se odmah prešlo na hranjenje sujete i ismevanje. Da budem potpuno jasan, objektivno posmatrano Stojanović nema nikakva stručna znanja ili pak veštine od kojih je LGBT zajednica mogla da se ovajdi, ali ono što je posedovao jeste nekakav politički kapital koji izvire iz njegove prepoznatosti odnosno vidljivosti kao LGBT aktiviste te podršci koju je LGBT tema imala od međunarodne zajednice, kako ove koja privremeno boravi u Srbiji tako i od njihovih matičnih zemalja. Prajd je oduvek

Otiš’o si, sarmu prob’o nsi

Bobane! piše: Mladen Antonijević priljeva

20

www.optimist.rs

bio politički moćan fenomen uglavnom zbog podrške koju je uživa od međunarodne zajednice odnosno razvijenih zemalja pa je i samim tim i ljudima koji ga organizuju bila posvećena značajna pažnja. Tako da su se napadi, pretnje, zabrane Prajda i mnoge druge stvari uvek nalazile u izveštajima međunarodnih organizacija i Evropske unije. U praski ovo je značilo da ni jedan naš političar nije moga da ima ozbiljniji sastanak sa stranim zvaničnikom da u nekom trenutku nije pokrenuto pitanje LGBT građana. Samim tim se razvoj situacije po pitanju LGBT prava u Srbiji značajno merio i kroz položaj aktivista, odnosno kako država reaguje po pitanju zaštite bezbednosti i gonjenja počinilaca krivičnih dela prema LGBT građanima. Ovo takođe znači da je bar teorijski međunarodna finansijska pomoć bila dostupnija baš njima, pogo-


Dragi FB drugari, moj profil je nakon mesec dana blokade ponovo aktivan. Blokada je usledila zbog upotrebe reči p*d*r. O tome sam bio obavešten preko Facebooka. Ali, ovih mesec dana značajni su i po nizu važnih odluka koje smo Adam i ja doneli. Jedna od njih je da smo odlučili da odemo iz Srbije. Ova odluka je usledila nakon skoro više od mesec ipo dana tokom kojih nisam dobio nijednu informaciju šta se sedilo sa huliganima koji su me napali u avgustu ove godine. Iako sam odmah prijavio slučaj, iako sam identifikovao napadače na osnovu video snimka, iako je postojao medijski pritisak, ni ovog se puta ništa nije promenilo. Oni su ostali da šetaju ulicama jednako kao i ja, očigledno sa tendencijom da će tako i ostati. Za mene, za nas, to je neprihvatljivo. Moja ranjivost je bila povećana tokom organizovanja Parade ponosa, ali i nakon nje, tako da skoro nigde nisam izlazi bez Adamove pratnje. Jedini način da se ta agonija prekine bio je odlazak iz Srbije. Pored toga, postalo je potpuno nepodnošljivo biti tema napada tabloida. Noć pred Paradu ispred naše zgrade nepoznati počinioci su uzvikivali: “Bobane, p*d*ru noževi se spremaju, izađi ako smeš, pušiš kurčeve ambasadorima, hajde pičko…”. Ovo je uznemirilo ne samo nas lično već i deo naših komšija zbog čega smo bili izloženi neugodnim situacijama. Strah je strah i razumem njegove implikacije. Tabloidno poverzivanje nas kao LGBT atkivista sa velikim sumama novca, ogromnom cenom

Parade i kontaktima sa ljudima koji imaju moć, očigledno rezultira linčom. Ta zemlja, kakva god da je, moja je i za nju sam, nekoliko puta i doslovno – prolio krv. Verovao sam da vredi da ima nade, da priča o nasilju koje nam se dešava može da probudi svest kod onih koji mogu nasilju da stanu na put. Avaj. Hvala svima koji su me/nas ovih godina reanimirali i u naša krila stavili po koje pero ne bi li više poleteli. Hvala posebno svima koji su pomogli da iznesemo Paradu ponosa, posebno ove godine: bez sredstava ali sa planom državne kontrole nad celim događajem. Hvala svima koji su nas ohrabrivali u ideji da odemo. Pred Prajd u Skupštini Srbije, u istoj onoj sali u kojoj je Šešelj juče puštao četničke pesme i bez imalo respekta se odnosio prema drugima, održao sam govor u kome sam poziciju LGBT osoba u Srbiji uporedio sa izbeglicama. Mesec dana nakon toga, ja sam se našao u toj istoj poziciji. Eto. I još nešto: ovakva odluka nije laka. Sve što imamo ostalo je tamo, ovde smo sa polupraznim džepovima i zahvaljujući velikom srcu porodice Albahari. Da li želim da se vratim – ne. Šta me ovde čeka – ne znam. Jedino što znam je da postoji tačka na ovoj zemlji koju činimo Adam, Mejsi i ja, da smo mi porodica koja je mnogo toga prošla kako iznutra tako i spolja i da će sa dobrim ljudima kao podrškom sve biti dobro. Boban Stojanović - Facebook

tovo u poređenju sa drugim aktivistima. Ili ako želimo da posmatramo čisto individualno, ovo je značilo, bar teorijski, da je Stojanović indirektno imao zaštitu međunarodne zajednice, koja se uistinu, svaki put kada bi mu se nešto desilo i jasno oglasila, da je mogao da zaradi sredstva za život te da je bez obzira na cenu svoje javnosti, ipak bio privilegovan pogotovo u poređenju sa prosečnom LGBT osobom. Sve u svemu pa čak i ako uzmemo u obzir krizu koja je delimično zadesila LGBT organizacije, niko tu nije živeo loše. Onda se prosto nameće jedno pitanje šta se to desilo u poslednjih godinu dana što je nateralo Stojanovića i njegovog dečka da odu iz zemlje, jer još jedan napad sigurno nije!? Šta se misli kada se kaže da je bilo teško organizovati

Prajd bez sredstava i uz kontrolu države? Kako je moguće da za broj jedna LGBT događaj nema sredstava i kakva je to kontrola države? Cini se da su se u poslednjih godinu dana znatno promenile stvari, fokus međunarodne zajednice na LGBT pitanja skoro pa da izostaje ili je smandrljan u floskulu „manjinskih prava“, sredstava za projekte uistinu ima manje, država dopušta održavanje Prajda, ali nema nikakvog značajnijeg pomaka u pogledu preduzimanih koraka koji bi pomogli položaj LGBT zajednice. LGBT zajednici je isto kao i pre. Tako da, pre nego pljujemo po Stojanoviću što je otišao, hajde da ga prvo pitamo da nam kaže zašto, jer ako ništa druga bar da znamo da li da i mi bežimo!? Vodič kroz gej Srbiju

21


OPTIMIST BOBOMILOVANJE

M

nogi tvrde da je Amerika na ovim predsedničkim izborima pokazala da i dalje nije spremna za predsednicu i da će pre izabrati rasistu, ksenofoba, islamofoba, homfoba… nego ženu. No, problem SAD i našeg sveta nije rodne, već ekonomske prirode. Da se nešto dešava pokazala je i histerija u završnoj fazi kampanje. Ne mali broj ljudi mi se požalio da je morao da stavlja na „hide“ svoje LGBT prijatelje na Facebooku i drugim društvenim mrežama, pošto su ih ovi besomučno polivali najgorom propagandom iz Hilarinog štaba i američkih liberalnih medija. LGBT pokret u Americi, a samim tim i u svetu, je već skoro dve decenije deo elite koja ne shvata probleme malog čoveka. To pokazuje od političke agende pokreta do demonstracije sile u pojedinim trenucima. Politička/aktivistička LGBT zajednica je prilikom odabira svog favorita na ovogodišnjim predsedničkim izborima u SAD napravila nekoliko početničkih grešaka. Prvo, igrala je isključivo na jednu kartu, dajući bezrezervnu podršku Hilari Klinton. Možda Republikanska partija stvarno trenutno ne može da bude partner LGBT zajednice u Americi, ali za tango je uvek potrebno dvoje, tako da smatram da je za ovu situaciju odgovorna i zajednica. Pre pet godina sam prisustvovao godišnjem kongresu Victory Institute koji okuplja sve izabrane out LGBT funkcionere u SAD, od članova školskih odbora i šerifa, preko gradskih odbora, gradonačelnika, članova senata država, do kongresmena. Zapazio sam da tamo skoro pa i nema republikanaca, a da je problem ozbiljnije prirode pokazala je i reakcija prisutnih na pitanje jednog republikanca zašto na skupu nema više njegovih partijskih saboraca. Skoro 800 ljudi je u istom trenutku krenulo da viče i ućutkuje govornika. Iskustvo nam govori da konzervativci mogu da budu saveznici LGBT zajednice. Lično znam da mnogi konzervativci u samom političkom vrhu Srbije ne samo da nemaju nikakvog pro-

PRETNJE SMRĆU ZBOG PODRŠKE TRAMPU Djui Lejnhart i Kodi Mur su na mitingu Donalda Trampa u Sinsinatiju dali izjavu u kojoj izražavaju svoju podršku ovim predsedničkom kandidatu. Snimak se veoma brzo proširio društvenim mrežama nakon čega je usledila i oštra reakcija nekih pripadnika LGBT zajednice. U komentarima na video, kojih ima preko 200.000, njih dvojicu nazivaju seljačinama, glupim kao zemlja, kao i da dokazuju kako popers ubija moždane ćelije. Lejnhart i Mur kažu kako su ih zamolili i da se drže podalje od gej kafića i klubova. Kažu i kako su dobijali i pretnje smrću. Mnogi su ih opisali kao izdajnike LGBT populacije upoređujući ih sa Jevrejima koji bi podržali Hitlera. Na snimku njih dvojica kažu kako će glasati za Trampa jer se nadaju da će on smanjiti nezaposlenost. Uprkos pretnjama koje dobijaju ovaj par se ne boji. „Ovo me ne dotiče“, kaže Lejnhart. „Pazim na leđa i nosim svoj pištolj jer volim naš Drugi amandman.“ blema sa LGBT osobama već su spremni i da lično pomognu kada ih pitate, a mnogi od njih imaju i lične saradnike ili rođake u svom okruženju koji su LGBT osobe. Uostalom, gej brakove u Britaniji doneli su konzervativci, a ne laburisti. No, ovo pokazuje isključivost elite LGBT zajednice. Ona ne samo da nije spremna da sarađuje sa više političkih opcija, već nije bila spremna ni da podrži Bernija Sandersa, kandidata sa mnogo boljom istorijom podrške LGBT zajednici od Hilari Klinton, ali koji nije deo vrhuške Demokratske partije. Uz to, Sandersu su ipak bili važniji radnici, studenti i korenito menjanje korumpiranog političkog sistema.

Bože, spasi nas narandžastog đavola

Donald Tramp

22

www.optimist.rs

piše: Boris Milćević


Ovog poslednjeg se elita LGBT pokreta najviše i plaši. Izbor strašila Trampa za predsednika SAD je direktna posledica pokvarenog i možda nepopravljivog političkog sistema koji suviše dugo ne rešava probleme običnih Amerikanaca. Divlji kapitalizam je uništio desetine miliona života. Demokratska partija je dala pogrešan kadrovski odgovor na to. Jedan od glavnih argumenata za izbor Hilari Klinton je bio da je ona vrlo iskusna političarka, koja dobro poznaje sistem i veštine vladanja, dok Donald Tramp nema ni dana iskustva u tom poslu. Na to su glasači odgovorili: „Ali nama ne treba neko ko je tako iskusan u sistemu koji uništava naše živote.“ Zato ne čudi što je svaki sedmi LGBT glasač dao svoj glas Trampu iako se on zalaže za to da poslodavci imaju pravo da diskriminišu LGBT osobe; što je svaki treći Latinos dao svoj glas Trampu, iako on obećava proterivanje svih ilegalnih imigranata i izgradnju zida prema Meksiku; što je četiri od deset žena glasalo za njega iako se hvalisao svojim nasilnim seksualnim poduhvatima; što je skoro polovina diplomaca glasalo za njega iako je delio lažne diplome svog lažnog univerziteta; što su najsiromašniji Amerikanci masovno glasali za njega iako obećava povećanje poreza na njihove dohotke kako bi oslobodio poreza bogate.

Nisu svi oni glasali za Trampa zato što im se sviđaju te politike, već zato što im je dosta elite koja im umesto rešavanja egzistencijalnih problema nudi političku korektnost. Milioni LGBT Amerikanaca su beskućnici, samo do početka oktobra ove godine ubijeno je 20 trans osoba, diskriminisani su na poslu, stopa samoubistava među LGBT osobama, pogotovu mladima, je nekoliko puta veća nego među heteroseksualcima. Umesto rešavanja tih problema LGBT osobe su dobile politički korektne gej brakove. Naravno da će veliki broj njih da glasa i za crnog đavola, a kamoli za Trampa. Ono što se desilo u Americi samo je posledica slepila za probleme običnog čoveka u zapadnim demokratijama. Berluskoni, Orban, Lepen, Faraž, Tramp su slika i prilika tih društava – levica i desnica ne nude rešenje, hajde da glasamo za treću opciju, a to je ekstremna desnica. Ostaje nam nada da će liberalna Amerika povući ručnu nakon ovog debakla, pogledati sebe u oči i nakon dubokog preispitivanja ponuditi prava rešenja. No, kad vidim prve histerične reakcije LGBT elite na rezultate izbora, u kojima nema ni trunke priznanja da je i ona sama odgovorna za poraz, pre mi se čini da će još neko vreme nastaviti da organizuju gala večere sa muzičkim zvezdama, holivudskim mogulima, bogatašima i političkim moćnicima. God bless America, a i sve nas sa njom. Vodič kroz gej Srbiju

23


I

OPTIMIST Aktivizam

LGA-Europe, najveća evropska mreža LGBTI organizacija civilnog društva ove godine je proslavila svoj dvadeseti rođendan velikim balom na Kipru, sa više od 450 gostiju iz celog sveta u paradoksalnom ambijentu bogate, podeljene, (post)konfliktne Nikoziije koja je, za svega nekoliko godina, od jedne homofobične sredine doživela procvat LGBTI prava i vidljivosti zajednice kroz organi- stigne osećaj kolegijalnosti i kolektivnog delozaciju prve Parade ponosa, menjanja vanja, osnaživanja i preuzimanja te moći. „Power pravnog okvira i drugih značajnih koraka koji to the people from the Hilton hotel“, kako je konstatovala Jelena, komentarišući glamurozobećavaju dalju inkluziju LGBTI osoba. Polećem za Kipar iz Beograda, koji je nost kao opozit aktivističkom delovanju. Jovanka smatra da „ILGA Europe konjedan od retkih gradova u Evropi koji ima direktan let (bravo AirSerbia), pa je čitav avion pun ferencija sve više postaje mesto za dogovore aktivista i aktivistkinja iz Srbije, regiona i sveta oko budućih aktivnosti, dogovore oko partnekoji imaju istu destinaciju - hotel „Hilton“, Niko- rstva na projektima“, te da je prevaziđen konzija. Žena pored mene na tom privilegovanom cept konferencije kao takve i da sve više ova direktnom noćnom letu je odmah primetila konferencija postaje mesto bilateralnim/trilatemoju trans* narukvicu i zastavu duginih boja na ralnih susreta, mesto gde se rađaju ideje za remobilnom telefonu i oduševljeno želela da čuje gionalne projekte. Sa druge strane, Jelena sve šta se dešava u Srbiji i kakvo je zaista trenu- naglašava da su upravo ti sastanci i prostor natno stanje prava i svakodnevnog života LGBTI menjen za „networking“ bili netransparentni, da građana i građanki. Amnesty Internatinal nikad su se ljudi kretali u čoporima i ostajali nepristupačni, osim ako se unapred međusobno ne pozne spava! „Power to the people“ je bio slogan naju. Od 450 učesnika i učesnica većina od ove trodnevne konferencije o kome smo mnogo pričali, uglavnom međusobno. Jovanka Todoro- onih 420 koji nisu bili iz balkanskih zemalja retko su poznavali konvić (GaytenLGBT) tekst, pa i ukoliko smatra da „sam slouspeš sa nekim da gan ide ruku pod popričaš najviše reči ruku globalnom poILGA Europe slavi 20 godina potrošiš na objašnjakretu koji sve više vanje i dobiješ po podseća na to da neki sažaljivi pogled vlast treba da se ili komentar kako je plaši moći pojedivno što radimo sve dinca a ne obrnuto, što radimo u „takšto je do sada bilo vim“ uslovima. Kako piše: Anđela Čeh preovlađujuće tusu se ljudi mahom mačenje. Kao i uvek, kretali po blokovima ILGA Europe prati i često bi ti rekli da globalne trendove“, ne možeš da sedneš sa njima za sto jer imaju sadok se Jelena Vasiljević (Labris) i ja slažemo da je u određenoj meri bio neadekvatan za kon- stanak, tako smo se mi bivših YU zemalja uglavtekst u kome smo se našle: tačno, asocira na po- nom držali zajedno. Što je bilo dosta fino i kret oslobađanja i preuzimanja moći od strane maltene subverzivno, bar su se svi pitali kako to pojedinaca i pojedinki, međutim, iako su uče- da „neprijateljske“ organizacije (šta god to znasnici i učesnice bili iz raznih zemalja i regiona u čilo) sede za istim stolom, piju kafu, pevaju kakojima je situacija i dalje problematična (Rusija, raoke, vodaju se naokolo i ko zna o čemu Moldavija, Balkan), nikako nije mogao da se po- dogovaraju. Zabava!

Power to the...

24

www.optimist.rs


Jelena kaže da su joj karaoke jedan od najzanimljivijih delova konferencije. Saglasna sam, baš smo pokidali. Nedostajala nam je samo Slovenija, pa da budemo jugoslovenska postava na Evrovizijskom takmičenju! Jovanka ističe da su se kao najznačajnije teme nametnule intersekcionalnost i trans egzistencija (prava, transfobija, vršnjačko nasilje). Jelena ponosno pominje lezbejsku radionicu kao posebno produktivnu, na kojoj je dogovoreno da se održi prva evropska lezbejska konferencija, a Jovanka se slaže i dodaje: „Kao da je svih 40 i više žena samo čekalo trenutak kada će neka od nas reći naglas – ’potrebna je lezbejska konferencija’!“ Ističemo da su već formirani organizacioni timovi i slažemo se oko „neverovatne energije i čudesnog tajminga“ dok iščekujemo taj revolucionarni skup! Važno je pomenuti da se tokom konferencije dešavao izbor za odbor ILGA-Europe, što je na čitav skup bacilo svetlo politike u malom, jer se unaokolo lobiralo, ubeđivalo i dešavale su se male kampanje. To nije nužno loše, ali Jelena komentariše sistem glasanja kao fleksibilan, bez uspostavljenog monitoringa i svakako kao neinkluzivan, s obzirom da je svaka organizacija članica imala pravo na po dva glasa – „muški“ i „ženski“ u odnosu na pozicije u odboru, bez posebnih modela glasanja za trans* i interseks osobe.

Na konferenciji su, takođe, bili prisutni predstavnici i predstavnice fondacija i institucija, dakle donatori, pa je opšti utisak taj da ti ljudi često nisu mogli ni da dišu, jer su se svi bacali na njih kao predstavnici i predstavnice srpskog naroda na sadnice trešanja onomad na Trgu Republike. Na moje pitanje da se sumira ono što je ILGAEurope postigla za svog života i na koji način to utiče na Srbiju i region, Jovanka naglašava da je „puno urađeno, nešto našom zaslugom, nešto u sklopu paketa globalizacije i generalnog napretka. U svakom slučaju, čeka nas još posla, ali sada je, na sreću, vreme za neke delikatnije teme“, jer smo, pored ostalog, uspeli da pređemo put „od krajnje nevidljivosti do teme broj 1 udarnih TV, internet i radio vesti“. Jelena naglašava da ILGA-Europe ima kvalitetne resurse i da je samo pitanje na koji način se oni koriste. Sve u svemu, bila je to jedna zanimljiva rođendanska zabava, produktivna na način koji možda nisam očekivala. Valjda kao i uvek, upoznaš neke nove ljude i otkriješ zajedničke stavove i slične pristupe. Možda je tačno da svi imamo isti cilj, iako nam se strategije razlikuju, i u tom smislu je samo važno da shvatimo svoju ulogu u tom trenutku zahtevanja i preuzimanja moći: za nas, naše zajednice i naše živote. Power to the people – samo je stvar kako to percipiraš i šta sa tim uradiš. Vodič kroz gej Srbiju

25


T OPTIMIST Istorija

Teško je napisati tekst o osnivanju i radu organizacije čija ste jedna od osnivačica, na neki način “mama”… Putovati kroz proteklo vreme, pomenuti značajne osobe i momente za razvoj i rad Gejtena, predstaviti kontekst(e), izbegavati uobičajenu retoriku “Daj bre ljudskih prava”… Jedna od mojih idolkinja Maja Andželou (čuvena književnica, aktivistkinja, umetnica) kaže da nikada ne smemo zaboraviti osobe koje su stvorile, utrle put, otvarale nove prostore, i ukazivala na to kako uvek ispod površine postoji kontinuitet, i kako je svačiji doprinos neuporediv i nemerljiv… Osobe čije su egzistencije i kreativnost omogućavale da nečije druge budu bar malo lakše, mudrije, bogatije… I hrabrost, jer Maja kaže da je hrabrost najvažnija vrlina bez koje ne možemo da ostvarimo i živimo druge… A Dejan Nebrigić je bio svakako jedna od tih osoba koja je svojom hrabrošću ot- revolucionarna, pogotovo imajući tadašnji ratni varala svetove (moj svakako jeste jer je njegov socio-istorijski i politički kontekst ratnih deveintervju 1996. godine meni pomogao da se ne desetih godina, i stepen heteropatrijarhalne osećam kao jedina queer osoba na svetu ili opresije. U toku novogodišnje proslave u stanu makar u Srbiji), kao i Lepa, Merlinka (kao dve Dušana Maljkovića u noći između 1999. i 2000. osobe koje su još daleke 1986. godine govorile godine saznajemo za smrt Dejana Nebrigića, na tribini “Pravo na različitost” u Domu omladine jednog od osnivača i najistaknutijeg gej aktiviste Arkadije. Možda o homoseksualnosti je Dejanova smrt bila i iskustvima tranjedan od ključnih svestite i seksualne momenata za tiho radnice u prvom 15 godina Gaytena LGBT gašenje Arkadije jer licu), i drugi čija se ja ne sećam nikaimena nepravedno kvih sastanaka i disneću pomenuti, i kusija gde se koji su zaslužni za razgovaralo i odlučistvaranje Arkadije valo o tome. Sećam 1991. godine – naše piše: Milan Đurić / Agatha se jednog sastanka prve gej i lezbejske na kome je Lepa Mlaorganizacije. Arkađenović izložila da dija je predstavljala Arkadija neće naistorijsku prekretnicu i platformu za razvoj LGBT aktivizma Srbiji, stavljati sa radom, mada nije nikada zvanično naročito imajući u vidu da je njeno delovanje ugašena kao organizacija. Neki od nas su osećali bilo zasnovano na pacifističkim, antinacionali- da je potrebno nastaviti sa daljim radom, Labris stičkim i feminističkim principima, te solidarno- je već uveliko imao svoju autonomiju u odnosu sti sa drugim diskriminisanim grupama. Kao na Arkadiju i uspešno funkcionisao kao organimama organizacija ona će doprineti rađanju dve zacija za lezbejska prava, ali se postavljalo pitanove – Labrisa (1995) i Gaytena-LGBT (2000). nje kako dalje raditi na osnaživanju svih nas koji Dostignuća aktivista i aktivistkinja Arkadije su pripadamo drugim identitetima iz spektra koji

Put ka getenu

26

www.optimist.rs


će kasnije postati sabran u akronimu LG+B+T+IQA... Inspiracija za ime organizacije došla je iz knjige „Leva ruka tame“ Ursule Legvin, te imaginarnog sveta po imenu Geten, koji ne pamti konflikte i ratove u svojoj istoriji, a gde bića koja nastanjuju planetu imaju fluidne rodne i seksualne identitete. Neki od nas su se uplašili da može biti problematično da organizaciju nazovemo Geten usled pitanja autorskih prava, te smo odlučili da se poigramo i ime modifikujemo u Gejten (Gayten), ali i da dodamo skraćenicu LGBT (koja tada još uvek nije u široj upotrebi), kako bi bilo jasno da je organizacija sveuključujuća i da nije posvećena samo gej osobama. Počeli smo da se sastajemo tokom 2000. godine uglavnom u Platou (kafeu Filozofskog fakulteta u Beogradu) i da razgovaramo o tome šta nam je potrebno, o proživljenim i prikupljenim iskustvima, o najznačajnijim problemima na kojima možemo da radimo, i kako možemo da na osnovu njih kreiramo prostor koji sveobuhvatno može da podrži sve nas, na kojim vrednostima i principima treba da počiva naš rad, koje su naše vizije, koji izazovi pred nama... I tako, korak po korak... Nije postojao jasan i utaban put, mnogima od nas i dalje nije bilo jasno kako funkcioniše nevladina organizacija, ali se put nekako sam stvarao i otvarao jer je postojao veliki entu-

zijazam, bez obzira na strah i različite nedoumice... Iako još uvek kao neregistrovana organizacija i bez kancelarija, Gayten-LGBT 2000. godine realizuje svoj prvi multimedijalni projekat Coming Out With Nick (koji osmišljava i koordinira Deivan u saradnji sa Kulturnim centrom Rex B92), koji ispituje kroz sferu umetničke prakse nepostojeći homoseksualni identitet u javnom prostoru, te ukazuje na njegovu transparentnost, bez cilja da ga uspostavi. Jedna od prekretnica za razvoj celokupnog LGBT+IQ pokreta u Srbiji nastaje sledeće 2001, godine kada zajedno sa drugaricama iz Labrisa odlučujemo da organizujemo prvu javnu proslavu Dana ponosa LGBT osoba. Na talasu demokratskih promena, naznaka stvaranja novog Ustava i drugih zakona, entuzijastično želimo da pokažemo da postojimo, da su poštovanje ljudskih prava neodvojiv deo demokratskog razvoja društva, da se ne smeju selektivno primenjivati, i da ne postoji vreme za nečija prava, a za nečija ne (što je često bila retorika predstavnika tadašnjeg režima, političara, javnih ličnosti, pa i predstavnika nekih nevladinih organizacija). Predviđena proslava ponosa, ljubavi, različitosti i tolerancije se pretvara u manijački pir fašista, huligana, ekstremnih desničara i nacionalista, ali skreće pažnju društva, pa i međunarodne javnosti u kakvom kontekstu žive LGBT osobe u Srbiji, i time Vodič kroz gej Srbiju

27

>>


OPTIMIST Istorija značajno otvara vrata izlasku „LGBT prava“ iz senke nevidljivosti i poništavanja postojanja. U septembru iste godine Dušan Maljković i ja dobijamo poziv od urednika Radija 202 Nebojše Spaića da vodimo i uređujemo emisiju, jednom nedeljno, posvećenu LGBT osobama, u okviru programa „Veče sa...“, koji je bio posvećen diskriminisanim grupama. Igrom reči i značenja nazvali smo emisiju Gejming i osmislili je kao queer radio magazin kolažnog tipa sa uključenjima slušalaca, razgovorima sa gostima u studiju, najvažnijim vestima i temama iz sfere queer egzistencije, kulture, umetnosti, prava... Sada je bilo moguće dopreti do LGBT osoba širom Srbije, u noći između ponedeljka i utorka od ponoći do 4 ujutru, i znali smo da nam je pružena mogućnost za jedinstveni vid osnaživanja LGBT osoba, koje su sa internetom koji tek ulazi u širu upotrebu, uglavnom živele u izolaciji, strahu, naročito u ruralnim oblastima. Takođe, u javnom, medijskom prostoru imali smo priliku da iznosimo svoje političke stavove, postavljamo pitanja, diskutujemo o tabuiziranim, osetljivim temama, i omogućimo da se kroz nas, ali i direktnim uključenjima slušalaca, čuju glasovi LGBT osoba i drugih. Već tokom prve emisije usledile su pretnje bombom, razne pretnje smrću, a voditelj tadašnje radio stanice Radio Jugoslavija je protivno Zakonu o radio-difuziji, kako smo naknadno obavešteni, prenosio delove naše emisije i pozivao na okupljanje građana ispred zgrade Radio Beograda i javni linč nas voditelja. Emisija je dobila Heimdahl internacionalnu nagradu. Gayten-LGBT postaje zvanično registrovana organizacija 27. oktobra 2001. godine, a godinu dana kasnije dobija i svoje kancelarije, kada se pokreću različite aktivnosti u pogledu direktnog rada sa zajednicom, rad na promociji LGBT prava i antidiskriminacionom zakonodavstvu, povezivanje i saradnja sa drugim organizacijama, učlanjivanje u domaće i međunarodne mreže, organizovanje festivala... Od samog početka su postojali pokušaji organizovanja trans osoba, pogotovo što su neki od nas osećali i ličnu potrebu usled doživljaja sopstvenog identiteta izvan binarne matrice. O stepenu marginalizacije i nevidljivosti trans osoba možda svedoči podatak da i pored objavljivanih oglasa na forumu tada najposećenijeg veb sajta gayserbia.com, kao i drugim kanalima, nije bilo

28

www.optimist.rs

moguće okupiti više trans osoba radi organizovanja i međusobnog osnaživanja. Tokom 2006. godine osnivamo prvu grupu podrške za trans osobe u Gaytenu. Glavna ideja jeste bila stvaranje sigurnog prostora gde će trans osobe moći da upoznaju jedne druge, razmenjuju svoja iskustva, potrebe, probleme, informacije od značaja, i kako možemo, uz osnaživanje jedni drugih, da se angažujemo na društvenom planu i unapredimo položaj svih nas u različitim sferama. Na prvoj sesiji se okupilo nas četvoro i razgovaralo o potrebama, idejama koje bi mogle biti obogaćujuće, principima rada, mogućnostima za različite vidove podrške učesnika grupe. Ista godina je značajna i zbog početka rada LGBTIQ SOS telefona. Nakon ekstenzivnog treninga, tokom koga je 14 volontera bilo obučavano za pružanje psihološke podrške svakoj grupi iz LGBTIQ spektra, a poseban deo treninga se odnosio na rad sa trans osobama, počeo je sa radom servis koji omogućava LGBTIQ osobama širom Srbije da dobiju psihološku i pravnu podršku, informacije od značaja, kao i mogućnosti za uključivanje u rad grupa podrške i druge aktivnosti, a tokom desetogodišnje prakse se često dešavalo da mnoge osobe širom Srbije prvi put u životu podele sa konsultantom doživljaj vlastitog identiteta (coming out) i različita iskustva. Ovaj servis služi, uz druge, i kao vid monitoringa nasilja i diskriminacije prema LGBTIQ osobama, te je u tom pogledu uspostavljena saradnja sa policijom u situacijama kada su osobe želele da prijave nasilje, a u redovnim godišnjim izveštajima su objavljivane analize rada ovog servisa.


Doprineli smo raznim zakonskim promenama, među kojima je važno pomenuti Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju, kojim je omogućeno da zdravstveno osiguranje pokriva troškove procedure medicinskog prilagođavanja pola (65 %), do važnih odluka nezavisnih i ostalih institucija, naročito u sferi unapređenja prava trans osoba, sve do uvršćivanja kategorije rodnog identiteta u Zakon o policiji ove godine, i povlačenja iz procedure predloga Zakona o ravnopravnosti muškaraca i žena (upravo zbog nedostatka dimenzije roda i rodnog identiteta kao društvene kategorije). Nakon prvog modela zakona koji je urađen u saradnji sa Centrom za unapređenje pravnih studija 2012. godine, pravni tim Gaytena je kreirao novi Model zakona o rodnom identitetu 2013. godine. U najkraćem, Model zakona o rodnom identitetu trans osobama omogućava zakonsko priznanje rodnog identiteta, brzu i jednostavnu proceduru promene dokumenata - promena dokumenata je moguća odmah po ustanovljenju trans identiteta. Pored toga, Model zakona o rodnom identitetu uređuje: zabranu obavezne sterilizacije trans osoba koje žele da operativno usklade telo s rodnim identitetom; regulisanje prava trans osoba u različitim oblastima života: pravo na penzijsko osiguranje, pravo na bračni i porodični život i kontinuitet imovinskih i svih drugih prava i obaveza; zabranu diskriminacije trans osoba. Model zakona o rodnom identitetu u jednom delu predviđa i zaštitu prava interseks osoba. Pružanje podrške LGBTIQ osobama je nešto što najznačajnije za nas. Kad je reč o ser-

visima organizacije, od početka januara do kraja oktobra 2016. godine pružili smo 117 konsultacija. Od toga se najveći deo konsultacija (44%) obavlja putem mejla, jedna četvrtina putem naše LGBTIQ SOS linije, 18% su konsultacije preko Fejsbuka, a preostali broj telefonske i skajp konsultacije. Više od polovine kontakata odnosi se na pružanje kontinuirane psihosocijalne podrške. Najveći broj osoba koje nam se obraćaju je uzrasta između 18 i 35 godina, s tim što se javljaju i maloletne osobe i starije osobe; pozivi najčešće dolaze iz Beograda, ali se javljaju i osobe iz drugih delova Srbije i susednih zemalja. Devet od deset osoba poziva zbog sebe, a svaka deseta zbog LGBTIQ člana porodice ili prijatelja. Osobe nam se najčešće obraćaju zbog emocionalnih teškoća i potrebe za psihološkom podrškom, kao i dobijanja informacija u vezi sa procesom medicinske tranzicije, a među razlozima se nalaze i traženje pravnih saveta, problemi u partnerskim odnosima, coming-out drugima, informacije o servisima organizacije, informacije o dobijanju azila u inostranstvu, informacije o hormonskom tretmanu... Tokom 2016. godine započeli smo i sa besplatnim individualnim savetovanjem i psihoterapijom za LGBTIQ osobe, tako da smo u periodu od 1. februara do 31. oktobra 2016. godine pružili ukupno 119 psihoterapijskih konsultacija. Transserbia.org je vebsajt organizacije Gayten, ali je zamišljen i kao portal za prvenstveno trans, interseks, queer (i druge) osobe iz čitavog regiona, sa informacijama od značaja iz zemlje, regiona i sveta, počev od vesti i aktivističkih dostignuća, pravne, medicinske sfere, umetnosti i kulture, teorije, do vrlo praktičnih i konkretnih informacija od važnosti za LGBTIQ osobe. Ove godine smo otvorili i Forum za trans, interseks i queer osobe kao sigurno mesto za razgovore, razmenu iskustava i informacija. Nakon 15 godina smo tu, i dalje posvećeni stvaranju Getena, svetu bez ratova i konflikta gde sva bića mogu bitisati u identitetima koji su im svojstveni... Promene su vidljive i značajne, zahvaljujući doprinosu svih osoba, aktivista i aktivistkinja, organizacija, svih koje je moguće i nemoguće pomenuti, ali sigurno je da potrebno kreirati još mnoge kako bi životi svih nas dobili pozitivnije dimenzije… I najviše – kako mi moramo biti promena koju želimo da vidimo u svetu. Vodič kroz gej Srbiju

29


S

OPTIMIST Solidarnost

Seks rad je sporazumno pru- lakše prepoznajemo uglavnom po posledicama žanje seksualnih usluga iz- koje se mogu videti na telu osobe. Ali, nasilje među odraslih osoba sa može da bude i mnogo suptilnije, kao što je npr. uslovima koji se podrazume- strukturno nasilje. O ovom nasilju se ne govori vaju između prodavca i kori- često, a reč je o nasilju koje vrši sam sistem nad snika usluga. Po definiciji, jednim delom svog društva – u ovom slučaju seks rad znači da je odrasla nad seks radnicima. Uobičajeno oruđe za ovaj žena, muškarac ili transrodna oblik nasilja jeste zakonska regulativa. osoba koja učestvuje u raz- U našem sistemu, seks rad je zabranjen. Seks meni pomenutih usluga, pri- radnici se kažnjavaju po Zakonu o javnom redu stala na to (dobrovoljno), i miru kao počinioci prekršajnog dela „odavanja čime se razlikuje od trafikinga. prostituciji“. Do početka ove godine za ovo delo Seks radnici kod nas su jedna od stigmatizova- sledila je isključivo kazna zatvorom do 30 dana, nih društvenih grupa. Stigma je gotovo uvek a od februara 2016. godine zatvorska kazna je praćena diskriminacijom. Ono što je posebno postala duplo duža (od 30 do 60 dana) i dodata problematično u vezi stigme i diskriminacije je i mogućnost novčanog kažnjavanja. Dodatno, jeste da mi često nismo svesni naših stigmatišu- zakon sada uvodi u okviru istog člana 16, i kažćih stavova i diskrimantornih postupaka. Naime, njavanje klijenata – sa ciljem: da se ukine potražkao i različite druge stavove i obrasce ponaša- nja, što bi dovelo do ukidanja ponude, tj. nja, mi ih preuzimamo iz našeg okruženja i ne seksualnog rada. U istoriji nisu retki pokušaji da problematizujemo ih posebno. Uzimamo ih se represijom ukinu određene društvene pozdravo za gotovo. Takav je slučaj i sa seks radom. jave. Jedan od takvih je prohibicija alkoholnih Seks radnici bivaju stigmatizovani zbog zanima- pića dvadesetih godina 20. veka u SAD. Da li je nja kojim se bave. Zbog stigme, čitava njihova ovo dovelo do manje potražnje alkohola – o ličnost se svodi samo na tu jednu karakteristiku tome bi nam nešto više mogao reći npr. Al Kaza koju se vezuje stigma – njihov posao. Pri pone. tome se zaboravlja da je seks rad upravo to – Asocijacija za borbu protiv side – JAZAS i ASTRA, rad: sporazumni seksualni odnos između dve u saradnji sa Slobodom prava, udruženjem koje punoletne indivivode seks radnici su due. Gubi se iz vida sproveli studiju i da je upravo „Prava iznad svega i Međunarodni dan borbe protiv stigma opravdanje sudske prakse“ (punasilja nad seks radnicima za različite oblike blikovana 2016. gonasilja nad stigmatidine) u kojoj je zovanim indivianaliziran način priduama i grupama, mene starog Zakona uključujući i seks o javnom redu i radnike. 17. decemmiru, člana 14 vezabar je Međunarodni nog za delo „prostipišU: Slađana Baroš, Elena Drezga dan borbe protiv tucije“, i njegovi i tim Slobode prava nasilja nad seks radefekti na ljudska nicima koji je prvi prava seks radnika. U put obeležen 2003. okviru studije smo godine. Pokrenut je kao uspomena na žrtve se- vodili razgovore sa seks radnicima i sudijama i rijskog ubica sa Zelene reke (Green River, SAD), analizirali smo sudske predmete procesuirane a koji je zatim prerastao u međunarodni dan prema članu 14 Zakona o javnom redu i miru protesta protiv nasilja. Ubica sa Zelene reke je 2011. i 2012. godine. Studija je pokazala da je od 1982. do 1998. ubio 48 osoba (a priznao je 71 stigma sastavni deo svih etapa postupka koji se ubistvo), od kojih su većina bile seks radnice. vodi protiv seks radnika. Čak u oko 70% proceSvi smo osetljiviji na najuočljivije oblike nasilja suiranih slučajeva osoba uhapšena zbog seks – kao što je fizičko nasilje. To je nasilje koje naj- rada je zatečena sama, bez klijenta, i na kraju

17. decembar

30

www.optimist.rs


kažnjena zbog „odavanja prostituciji“. U svakom drugom procesuiranom slučaju kao dokaz da se osoba bavi seks radom je navedeno to što je osoba bila na mestu gde stoje/okupljaju se seks radnici, što je ujedno i najdominantniji dokaz za delo „prostitucije“. Jedan od značajnih dokaza o počinjenom delu (ili nameri da se delo počini) jeste i posedovanje kondoma. Kondomi, koji su zatečeni kod uhapšenih osoba se oduzimaju i na kraju uništavaju kao „sredstvo izvršenja dela“. Ne vraćaju se. Kondomi – ono za šta se zalažemo da svaka seksualno aktivna osoba ima i koristi, kao osnovno sredstvo zaštite od HIV-a, polno prenosivih infekcija i, generalno, seksualnog i reproduktivnog zdravlja. Presuda se donosi na osnovu slobodnog sudijskog uverenja zasnovanog na sagledavanju svih „dokaza“, olakšavajućih i otežavajućih okolnosti. U toj odluci bitno je da li je osoba od ranije „poznata“, tj. da li joj se sudilo za isto delo. U tom slučaju za sistem je jasno: osoba je sigurno imala nameru da se „oda prostituciji“ bez obzira na okolnosti hapšenja. Stigmatišući stavovi podržani od strane sistema imaju uticaj na sprovođenje pravde. Na ovo možemo računati i u sprovođenju novog Zakona o javnom redu i miru sa proširenim i pooštrenim odredbama člana 16 vezanim za seks rad. Jasno je: ne sudi se delo, već ličnost. Sistem vrši nasilje, diskriminiše i stigmatiše. Osoba jednom privedena biva identifikovana i obeležena, žigosana kao seks radnik i kao takva

dalje iznova hapšena. Time joj se onemogućava bilo kakva sloboda izbora zanimanja (što je ujedno i osnovno ljudsko pravo): ne može da bira da se bavi seks radom – jer joj ne dozvoljava sistem; a, ne može da bira da se bavi ni bilo kojim drugim poslom – jer jednom označena kao seks radnik neće imati isti tretman i iste mogućnosti za zaposlenje van seks rada. Generalno, sistem podržava shvatanje: jednom seks radnik – uvek seks radnik (jer ako se osoba jednom „odala prostituciji“, namera da se počini delo uvek postoji u okviru slobodnog sudijskog uverenja). Sledeća opcija za osobu je da ostane bez ikakvih prihoda i da time dovede u pitanje kako svoju, tako neretko egzistenciju svoje porodice. Sistem osobi jednom identifikovanoj kao seks radnik uskraćuje osnovna ljudska prava, pravo na život, na rad, na zdravlje... 17. decembar se obeležava širom sveta, protestima, javnim tribinama, akcijama, organizovanjem memorijalnih službi, često uz pomoć medija. To su ili javne manifestacije, sa zaštićenim ili nezaštićenim identitetima, ili prikrivene akcije, za koje se naknadno objavi da su se desile. Takođe, to mogu biti potpuno privatni skupovi, radionice i razgovori, na kojima seks radnici zajedno sa organizacijama i aktivistima obeležavaju ovaj dan. U svakom slučaju, 17. decembar je uvek obeležen i uvek su vidljivi crveni kišobrani kao simbol protesta i seks rada. Na kraju bismo dodali da je jedini način da se izađe iz kruga nasilja i stigme prihvatanje da je seks rad – rad i da je neophodno uključiti seks rad zajednicu u kreiranje državne politike i uređenja vezanog za ovu vrstu rada. Kao i prethodnih godina, 17. decembar ćemo obeležiti javnim obraćanjem u Kulturnom centru „Grad“ od 12 do 14 časova. Dođite da nas podržite! Vodič kroz gej Srbiju

31


OPTIMIST Modiranje

Aleksandar Gavrić

Urbanlook.info uređuje: Srđan Šveljo Bata Spasojević

Carmichael Byfield

Erik Rosete

TREND Neki od najpoznatijih domaćih i inostranih dizajnera prikazali su svoje nove kolekcije na Serbia Fashion Weeku. Neke od modela možete videti ovde, inspirisati se, i osloboditi sebe i svoj modni pravac! (photo: Svetlana Braun i Vladimir Veličković) Branko Popović

32

www.optimist.rs

DAIR


Boško Jakovljević

BETAQMEGA

Mladen Milivojević Baron

Vasilije Kovačev Zorana Miličić

Vodič kroz gej Srbiju

33


OPTIMIST Modiranje

Diya Shiki

Đorđe Baščarević

FUN FUN

LUTKART

Tomislav Bahorić

Srđan Janković

Nevena Kragić

Zoe Kida

Aleksandar Topić

34

www.optimist.rs


Miro Mišljen

Ivan Stepanović

HEROES U okviru Serbia Fashion weeka u Novom Sadu prikazana je grupna revija Heroes with Oscar Wilde’s heart na kojoj je stilista Srđan Šveljo prikazao presek muške mode iz regiona. Uz mlade dizajnere koji su predstavili svoj rad, maske iz filma „Dorian Gray“, muzička pratnja bio je „Ingmar“ Piano Duo! Muška moda je sve slobodnija i kombinacija klasike i budućnosti! (photo: Svetlana Braun )

E2RD

JSP

Valter Beko

ZAGA

Stevan Božanović Vodič kroz gej Srbiju

35


OPTIMIST Scena

36

www.optimist.rs


QUEER HALLOWEEN ŽURKA WB Community je i ove godine 15. oktobra organizovao Queer Halloween žurku, drugu po redu u Mikser Houseu. Optimist magazin vam prenosi atmosferu sa žurke i najinteresantnije kostime, od kojih su neki dobili i novčane nagrade. Naš utisak je da je ove godine bilo više maskiranih i da su se mnogo više potrudili no prošle godine. Photo: Marko Popović

Vodič kroz gej Srbiju

37


OPTIMIST Umetnost

GENDER NONCONFORMITY Za razliku od pola, rod treba posmatrati, prepoznati i prihvatiti kao fluidni fenomen koji se u različitim kontekstima, društvenim pojavama i vremenima menja. Tako se poimanje roda i rodnih razlika individue u odnosu na društvene norme i granice, svrstava u rodno nekonformiranje. Individue koje se ne uklapaju u društvene norme koje su im nametnute, prolaze kroz dugotrajan proces samoispitivanja i samoaktuelizacije, pomerajući pritom svoje lične granice i granice društva u kojem žive. Izložba “Rodno nekonformiranje – Gender nonconformity” ima za cilj da ukaže na javne ličnosti koje su svojim dosadašnjim angažovanjem doprinele osvajanju veće slobode za samoistraživanjem individue i izražavanjem sopstvenog poimanja pola i roda. One su pokazatelj da društvene norme kada su u pitanju muški i ženski pol i muško i žensko rodno izražavanje nisu jedini način postojanja individue, već da postoji širi spektar komfornih mogućnosti u okviru Rodnog nekonformiranja.

38

www.optimist.rs


Lili Ilse Elvenes, poznatija kao LILI ELBE (23. decembar 1882. – 13. septembar 1931.), bila je danska trans žena i jedna od prvih osoba koje su prošle kroz operaciju usklađivanja pola. LANA VAHOVSKI, ranije Lorens “Lari” Vahovski, (21. jun 1965, Čikago) je američka filmska rediteljka, scenaristkinja i producetkinja. Ona i njena sestra, Lili Vahovski (ranije Endru Paul “Endi” Vahovski) su transrodne žene. VJERAN MILADINOVIĆ MERLINKA (14. oktobar 1958 – 22. mart 2003.) bio je prva javno deklarisana trans osoba na prostorima SFRJ. Reditelj Želimir Žilnik je bio očaran njenim talentom, te je 1986. godine zaigrala u dva njegova filma “Beograde, dobro jutro” i “Lijepe žene prolaze kroz grad”, a 1995. godine je ostvarila glavnu ulogu u filmu “Dupe od mramora”. Model: Zoran Radulović Fotografi: Stefan Mundžić i Jaroslav Plančak Šminker: Radoš Radoš Vodič kroz gej Srbiju

39


U OPTIMIST Reagovanje

prošlom broju Optimista skog perioda imate više od jednog partnera. Bogdan Petrović je bra- Promiskuitet je kada za relativno kratko vreme nio monogamiju analizi- imate mnogo seksa sa mnogo partnera. rajući tri stereotipa koja Dva partnera nisu mnogo. Nisu ni tri. se vezuju za mono- A ipak, imati dva ili tri partnera u isto vreme jeste gamne veze. Prvi, da je poligamija. Za razliku od promiskuiteta, poligamonogamija dosadna. mija je orijentacija koja manje ima veze sa seDrugi, da monogamija ksualnom praksom, a više sa sposobnošću da ograničava. I na kraju, da nas u isto vreme privlači više momaka. Kao što su monogamni momci neko može biti gej, bi ili strejt, mada nikada nije konzervativni. Ako mene imao seks, tako isto neko može biti poligaman i pitate, sva tri stereotipa da ima seks samo sa jednom dečkom ili da su strane iste piramidice. Konzervativci ne bi bili nema seks uopšte. Sa druge strane, bilo bi potuspešni u konzerviranju društva kada nas ne bi puno suludo reći za nevinog dečka da je promiograničavali, a ograničenja ne doživljavamo kao skuitetan. To nam pokazuje da su poligamija i ograničenja ukoliko nam živote ne čine dosad- promiskuitet različite stvari između kojih se ne nim. Zbog toga je i Bogdanova odbrana mono- može staviti znak jednakosti. gamije od svakog stereotipa manje-više ista – Ipak, izgleda da se u argumentu monogaman odnos nije dosadan, ograničava- ukratko izloženom na početku teksta ne pravi juć i konzervativan zato što smo u njega uložili razlika između poligamije i promiskuiteta. Bogvreme i energiju. Njegov argument je jednosta- dan misleći da piše o poligamiji zapravo piše o van i kratko izražen glasi otprilike ovako: „bićete promiskuitetu. To se može uočiti već na početku spremniji da seksualno eksperimentišete sa de- teksta kada tvrdi da je problem što se mnogi aučkom koga dobro poznajete, nego sa obezglav- tovani gejevi pozitivno odnose prema poligaljenim torzom koji ste svajpovali desno pre pola miji nesvesni da je ona strategija kojom sata“. Mada eksperimentisanje u krevetu (a po- neautovani gejevi kriju svoju seksualnost. Ovo gotovo van kreveta) može da pođe naopako, može da se objasni samo terminološkom zbrmora se priznati da ono definitivno proširuje kom, jer zabavljanjem sa više momaka možete naše erotske horizonte i pokazuje da nismo do- samo da povećate šanse da neko razotkrije vašu sadni i konzervativni. Dakle, monogamija nije seksualnost. Sa druge strane, promiskuitetom, ograničavajuća. Naprotiv, poligamija je krivac za koji podrazumeva učestale, ali površne i kratkomonoton i nezadovoljavajući seks. Ipak, da li je trajne odnose, postiže se anonimnost kojoj napoligamija zaista žalost mnogi gejevi i tako loša? Ukoliko i dalje teže. vama nešto u ovoj Mešanje poligaodbrani navodno mije sa promiskuiteVaši prijatelji otkrivaju zloglasne monogatom nije mije škripi (a pogoneuobičajeno i tovo ako vam je odatle i proizilazi priuverljiva) asistirajte vidna uverljivost mi u pažljivom seciBogdanovog teksta. ranju Bogdanovog Da su poligamni piše: Miloš Kovačević argumenta. momci promiskuiteMada na tni je najsnažniji steprvi pogled uverljiv, reotip koji ih prati. ovaj argument je zaMeđutim, poligamni pravo utemeljen na pojmovnoj zbrci. Počnimo momci ne moraju da imaju mnogo seksa na zbog toga od određenja pojmova koje kori- jedno veče. Oni samo u isto vreme imaju više stimo. Monogamija je kada imate samo jednog partnera. Njihova orijentacija ih ne sprečava da partnera tokom određenog vremenskog pe- sa svojim partnerima grade dugotrajne i inrioda. Poligamija je kada tokom istog vremen- timne odnose. Oni, kao i monogamni momci,

Niste monogamni

40

www.optimist.rs


mogu da postanu odlični poznavaoci tela svojih partnera i razviju sa svakim od njih duboko poverenje koje će ih ohrabriti da seksualno eksperimentišu. Zbog toga Bogdan samo pokazuje da su monogamni momci bolji od promiskuitetnih. Međutim, njegov tekst nam ne govori ništa o tome da li je monogamni odnos bolji od nestereotipnog poligamnog odnosa. Pa, da li je? Ja mislim da jeste. I imam na raspolaganju sva vaša prijateljstva da to i pokažem. Zapitajte se zašto imate više od jednog prijatelja? Prvo će vam pasti na pamet da je to zato što ste interesantna i dobra osoba. Samo smarači nemaju prijatelje ili imaju jednog (koji je takođe smarač ili je tu iz sažaljenja). Sa druge strane, osobe koje su duhovite, interesantne i na koje čovek može da se osloni su osobe koje su okružene prijateljima. Ne tvrdim da je ovo nužno istina, ali to je ono što će vam prvo pasti na pamet zato što smo u srednjoj školi naučili tako da razmišljamo. Mnoštvo prijatelja signalizira da ste kul, jedan prijatelj signalizira da igrate WoW po čitav dan. Hajde da se sada odmaknemo od srednjoškolskih etiketa i ozbiljno porazmislimo zašto imamo više od jednog prijatelja. To je pre svega zato što nisu svi prijatelji dobri u svemu. Sa najboljim drugom iz detinjstva možda ne delite političke stavove i teorijska interesovanja, ali je i dalje najbolji kada hoćete da se vozite bajsom ili pecate. Prijatelji sa kojima možete da vodite duboke i kvalitetne razgovore o apstraktnim temama najčešće nisu isti sa kojima možete dobro da se provedete na splavu. Sa drugaricama jednake izdržljivosti i sličnog ukusa idete u šoping, ali ćete samo

nekim od njih poveriti koje kategorije na Pornhub-u najčešće posećujete. Ne postoji najbolji prijatelj. Postoje samo prijatelji koji su najbolji u nečemu. Ipak, mnogi naši prijatelji nisu ni u čemu najbolji, ali su ipak uz nas i volimo ih. Zašto se sa njima i dalje družimo? Najverovatnije zato što niko od nas ne očekuje da napustimo svoje prijatelje zato što smo upoznali nekog boljeg od njih. To je i razlog zašto prijateljstva traju znatno duže nego veze. Nove prijatelje stari ne doživljavaju kao konkurenciju, dok među partnerima, nažalost, nema starih i novih, nego samo sadašnjih i bivših. Ako ne osećamo da naša prijateljstva gube na kvalitetu kada sklapamo nova, nego se naprotiv osećamo bogatije i ispunjenije, zašto ne bismo po ugledu na naš socijalni život pružili šansu i poligamiji? Umesto da maltretirate svog dečka nerealnim zahtevom da bude najbolji u svemu, mogli biste da se opustite i imate više momaka i uživati u njihovim najboljim osobinama tako što ćete sa njima raditi stvari u kojima su najbolji. Sa druge strane i vi ćete biti oslobođeni raznih aktivnosti (uključujući i seksualne) u kojima niste potpuno uživali, ali ste ih činili pre svega da biste udovoljili svom dečku. Ukoliko vaš dečko nađe nekog ko će u role playu da uživa više od vas, a vi nekoga ko je verbal baš po vašoj meri, svetlosnim godinama daleko od nevoljno izgovorenih i mlakih prljavština vašeg dečka, ima li mesta za ljubomoru? Ako ima, kako to da niste ljubomorni na prijatelje vaših prijatelja? Ukoliko nema, mislim da je krajnje vreme da redefinišete svoju vezu. Vodič kroz gej Srbiju

41


S

OPTIMIST Doroteo

vremena na vreme bićete u prilici da čujete nekog strejt muškarca da izjavljuje kako mu nije prijatno da bude golišav u blizini gej muškaraca, ali ćete isto tako videti i mnogo onih koji, iako ih ne privlače muškarci, hrane svoj ego u reakcijama koje kod ovih drugih izazivaju, posebno ukoliko vode računa o sopstvenom izgledu, a prevashodno svom telu. Gej muškarci će prvima odgovoriti da se ne zanose i ne laskaju sebi jer oni sami umeju vrlo pristojno da se ponašaju u prisustvu zgodnog strejt muškarca bez odeće, ali će isto tako mnogi od njih makar tajno balaviti na njega, kao što će sa ovim drugim to raditi i javno ukoliko već primećuju koliko to njega loži. Sve ovo potvrđuje teoriju koju mnogi psiholozi godinama pokušavaju da dokažu a koja se tiče toga da velikom broju gej muškaraca fetiš jesu upravo strejt muškarci i suštinski u tome nema ništa neobično ili čudno. Ipak, to mnogima predstavlja problem i obraćaju se psihoterapeutima za pomoć kako bi ih istog oslobodili. Ako se pitate zašto ga se oslobađaju kad taj fetiš i nije baš toliko strašan, štaviše zvuči primamljivo, objašnjenje je vrlo jednostavno: Oni ne žele da žive sa fetišom za koji znaju kako im je trajno nedostižan. Naime, onaj pravi predmet njihove želje - strejt muškarac - ako je zaista takav ostaje potpuno nedostupan, jer u suprotnom (ako poklekne) on više nije strejt muškarac, od tog prideva mu ostaje možda još samo prefiksa koji može staviti uz reč look. Da ipak nije strejt izgled jedino samo ono što privlači gej muškarce, već da tu ima i nešto iza toga, pokazuje istraživanje koje je u svrhu ove teme rađeno, a koje uostalom možete sprovesti i sami nad sobom ukoliko ste gej. Potrebno je samo da zamislite ispred sebe strejt muškarca koji kao takav raspiruje vašu maštu i da ga onda umnožite tako da imate dva ista kao da su blizanci. Ako bi vam neko sada rekao da je jedan gej a drugi strejt i da treba da se odlučite samo za jednog vaš odgovor bi vam jasno pokazao u kojoj meri je kod vas izražena ova fascinacija tj. fetiš.

Ako se krene u istraživanje njenog uzroka njih je mnogo i mogu biti krajnje individualni, te je za njihovo dijagnostifikovanje potreban kontakt tete-a-tete sa psihoterapeutom ili mnogo vremena uloženog u introspekciju. Ponekad je uzrok samo to što vaše telo erotski reaguje na ovo ponašanje dok nekada ona ima i psihološku pozadinu. Neretko je miks oba. Ono što se navodi kao jedan od podsvesnih uzroka ove fascinacije jeste ono što najčešće definišemo kao „zabranjeno voće“. U prevodu loži nas ono što ne možemo da imamo. Na taj način strejt tipovi lože gej muškarce. Mnogo je onih na ovoj drugoj strani kojima kada dobiju strejt tipa, ta igra više nema draž. Podjednako je i onih koje dodatno uzbuđuje to što bi taj muškarac (često i žena ukoliko pričamo o L segmentu LGBT zajednice) mogao grubo da odreaguje na njihovo nabacivanje, a ponekad i na same poglede. U vezi sa ovim ide i to što strejt muškarci neretko predstavljaju autoritet. U gej pornografiji svakako. Njima je tamo uglavnom dodeljena uloga policajca, skinheda, vojnog zapovednika, trenera, strogog profesora koji onda ima žestok seks sa potlačenim gej tipom, naravno na obostrano zadovoljstvo. Ovog drugog posebno loži to što je konačno prihvaćen od strane strejt tipa, makar i na ovaj način, dok se prvi uglavnom vozi na uverenju kako je sad u svoj bogati dnevnik seksualnih aktivnosti dodao i seks sa tipom, a nije postao gej jer je zadržao svoj strejt stav. No ova zabluda bi bila jedna posebna psihološka tema.

Strejt VS Gej fascinacija

Zabranjeno voće

42

www.optimist.rs

piše: Bogdan Petrović

Fascinacija strejt tipovima posebno je vidljiva kod onih gej muškaraca koji osećaju internalizovanu homofobiju. To su ljudi koji su pre


nego što su shvatili da su homoseksualci bili homofobični i tako prikrivali svoju anomaliju. Njih nakon prosvetljenja najčešće seksualno uzbuđuje nešto što je nedostupno. U ovom slučaju strejt muškarac. A onda kada konačno dobiju nešto što im se do tog trenutka činilo nedostupnim nahranili su i svoj ego i sujetu, sve ono što vredi nahraniti, ali ne i podgrevati, a fetiši često rade upravo ovo drugo. Muškarci pak koji nisu imali problema da sebi priznaju kako su gej, nisu imali problema ni sa priznanjem da ih privlače strejt tipovi. Oni to najčešće obrazlažu rečenicom „da sam hteo da budem sa ženom, bio bih hetero“. U prevodu njihova fascinacija strejt muškarcima objašnjava se njihovom fascinacijom svime što je muževno, ukratko rečeno što muževnije to bolje. Krajnost u ovoj priči su oni gej muškarci koji uzrok svoje fascinacije pronalaze u strejt muškarcima usled nekog negativnog odnosa sa nekom osobom takvog ponašanja iz njihovog najužeg okruženja. Većina psihoterapeuta pri dijagnostikovanju ovog problema najčešće polazi od očinske figure. Ako se data fascinacija objašnjava ovim putem može se doći i do šireg uticaja po kome je ovakvo ponašanje potreba da se bude prihvaćen od strane strejt muškaraca in general. Ovaj uzrok je najčešće vezan uz one koji su godinama bili marginalizovani od strane takvih. Nekima je seks sa njima osveta, ponekad čin pobede bez obzira na to što su u samom seksu uglavnom potčinjeni, jer ako nisu, onda se gubi strejt look partnera. Naime, nekako je nerealno da se izgleda strejt na kolenima, sa kitom u ustima, ta zabluda može još jedino biti proizvod

mašte u oku posmatrača. A posmatraču, u ovom slučaju gej muškarcu koji je konačno priveo nekog ko obitava u njegovom okruženju i izgleda potpuno strejt, bitno je samo to što je konačno ostvario kontakt sa nekim ko ga je odbacivao i što ga je taj konačno prihvatio. Na taj način kao da konačno validira sebe i neretko imate bolje mišljenje o sebi posle takvog seksualnog čina. Zvuči paradoksalno, ali je istinito. Kao posebna, ali očigledno najčešće samo erotska fantazija na porno sajtovima, mada ima i nekih žigolo momaka strejt looka koji voajerima koji vole samo da gledaju seks bez učešća nude takav vid akcije, jeste tzv. Bro-jobs. U prevodu, to su dva strejt muškarca koji se susreću kako bi imali seks. Ovde je sigurno zanimljiv odgovor na pitanje zašto gej tipove loži da gledaju ovakav seks kada u njemu ne mogu da učestvuju, a posebno koliko dugo takvi tipovi zaista izgledaju strejt u činu koji izvode. Na koncu, uzroka za fascinaciju strejt osobama ukoliko ste gej je puno, a ako je osećate, ona je legitimna kao i svaki drugi fetiš sve dok nikoga ne ugrožavate svojim ponašanjem. Bilo kako bilo, pravi strejt muškarac uvek ostaje samo predmet požude, a onih koji izgledaju strejt sada ima mnogo i među gejevima bilo da su gej u svakodnevnom životu ili samo na društvenim mrežama. Ima ih sve više i među onima koji se i dalje obitavaju u strejt svetu, lažući i sebe i druge ko su i šta su. Najčešće su ljuti jer nisu voljeni zbog onoga što jesu, ne shvatajući da kao takvi ni ne mogu biti voljeni i prihvaćeni jer ih zbog maske koju nose niko ni ne vidi onakvima kakvi jesu. Sa druge strane gej muškarci će ih iskoristiti za sopstvenu validaciju jer im strejt muškarci uglavnom za to i služe. Najbolja manifestacija ovog fenomena sadržana je u rečenici jednog gej muškarca, koji se loži samo na tipove koji izgledaju strejt a koji kaže: „OK. On je strejt i imao je seks sa mnom, znači prilično sam neodoljiv“, a zapravo, ovaj drugi je samo izašao sa idejom da te večeri uradi nešto što se inače boji da prizna i od čega beži. U prevodu, podgrejali su jedan drugom podsvesne strahove i to je sve. Vodič kroz gej Srbiju

43


H OPTIMIST Lifestyle

emijski piling predstavlja proces gde se različitim hemijskim jedinjenjima uklanjanju kako mrtve tako i žive ćelije kože sa ciljem da se odstrani oštećena koža. Na ovaj način se poboljšava tonus, uklanjaju pigmentacijske fleke i sitne bore. Hemijski piling se vrši kiselinama koje možemo da podelimo u dve grupe AHA i BHA. Iako razlika između ove dve grupe kiselima ima dosta ono sto je važno za potrošače jeste da AHA vrše površinski piling kože, dok BHA ima sposobnost da prodre i u pore te je stoga obično koriste lica sa aknama i problematičnom kožom. Postoje dva tipa hemijskih pilinga, dermatološki i kućni, a razlikuju se isključivo u koncetracijama kiselina. Tako da kućne AHA kiseline, koje mogu biti inkorporirane u kreme, serume, gelove ili losione, na našem tržištu mogu se kupiti u maksimalnoj koncetraciji od 10%, a BHA od 2% te se koriste svakodnevno. Postoje i proizvodi na slobodnom tržištu koji sadrže i 20% ali ne kao kozmetički već kao posebni tretmani obično za žuljeve ili druga kožna stanja. Dermatološki hemijski pilinzi počinju od 20% pa nadalje, tačnije sve do one koncetracije koju vaša koža može da podnese. Usled veće koncetracije značajno se povećava moguć-

44

www.optimist.rs

nost iritacije što zahteva dermatološki nadzor kako bi se predupredile hemijske opekotine i iritacije koje bi donele vise štete neko koristi. Dermatološke koncetracije imaju izuzetno pozitivan efekat na sve tipove kože u procesu otklanjanja znakova starenja ali i kod tretmana upornih akni pogotovo na leđima. Mešavina AHA i BHA predstavlja, u odnosu na naše ličnog iskustva jedino sredstvo koje efikasno može da značajno smanji guščiju kožu dok za druga sredstva smatramo da isključivo omekšavaju i delimično toniraju kožu ili da nemaju skoro nikakva efekat na ovaj tip promene na koži. Problemi nastaju sa kuć-

Hemijski

Piling kože Uređuje: Mladen Antonijević Priljeva

nim odnosno kozmetičkim proizvodima sa kiselinama. Naime univerzalno pravilo važi, bez alkohola, bez prirodnih ili sintetičkih parfema i bez mirisnih ulja. AHA i BHA kiseline mogu, čak i u kućnim koncetracijama da budu iritantne za neke ljudi zato je važno da tražite proizvod koji


takođe sadrži antiiflamatorna, antioksidativna i reparativna jedinjenja koja smanjuju mogućnost iritacija i jačaju otpornost kože, proizvođači sve češće ističu koja su još jedinjenja uključili kako bi potrošačima potvrdili efikasnost i toleranciju proizvoda. Takođe, uvek krećite od nižih koncetracija kiseline te kako prirodno razvijte toleranciju tako podižite kontrakciju. Kiseline mogu da koriste i osobe sa osetljivom kožom samo proređeno, na primer svaki drugi dan. Pri dugoročnoj upotrebi mogu značajno da utiču na znakove staranje i zgušnjavaju kožu odnosno

jačaju dermis zbog ček prestavljaju dermatološki standard u borbi protiv znakova starenja kože. Naše tržište je užasno po pitanju pristojnih formulacija sa AHA i BHA kiselinama, tačnije jedino što možemo da izdvojimo jeste brend NeoStrata, ali smatramo da cena ne odgovara sadržaju. Ipak sada se sve može naručiti putem interneta tako da toplo preporučujemo proizvode sa kiselinama od brenda Paulas Choice ili Drunk Elephant.

Vodič kroz gej Srbiju

45


A OPTIMIST Muzika

ndrogini izgled, iskrenost i zabrinjavajuća opsesija plastičnim operacijama načinili su ga poznatim širom sveta. Pete Burns pridružio se sve dužem spisku poznatih osoba koje su preminule 2016. O ovom tužnom događaju javnost je obavestio njegov menadžer na Twitter profilu. Napisao je kako nas je Pete Burns napustio u 57. godini života usled snažnog srčanog udara. Burnsova majka je, kao Jevrejka, iz nacističke Nemačke pobegla u Beč. Tamo je nedugo nakon završetka rata upoznala britanskog vojnika za koga se udala. Nakon njihovog povratka u Englesku rodio se mali Pete Burns. Iako u svojoj autobiografiji „Freak Unique“ majku opisuje kao alkoholičarku sa suicidalnim mislima, poznati kao one-hit wonder, ali su u Japanu bili Burns kaže da je ona „najbolja mama na svetu“. veoma popularni i tokom devedesetih. Burns se 1978. godine venčao sa friSve do pete godine života Burns je pričao samo nemački jezik što je za posledicu imalo to da su zerkom Lynne Corlett sa kojom je ostao u braku se deca iz komšiluka okupljala oko njihove kuće 25 godina. Corlett je kazala kako su njih dvoje i uzvikivala pozdrave Hitleru. Kako bi što više oduvek bili iskreni jedno prema drugome tako vremena provodila sa svojim sinom majka ga je da se i razvod odigrao na prijateljski način jer retko slala u školu. Sa četrnaest godina izbačen već godinama i nisu živeli zajedno. „I dalje smo bili bliski kao i uvek“, rekla je iz škole kada je u nju došao počupanih obrva, sa crvenom perikom i ogromnom minđušom u je nakon svega Corlett. „Jednostavno nam je treuvetu. Negde u to vreme ga je silovao muškarac bala promena. Bilo nam je potrebno da se razkoji se ponudio da ga poveze kolima. Burns kaže vijamo u različitim pravcima.“ Iste godine je kako ga ovo nije poBurns objavio svoju treslo onoliko koliko veridbu sa Michaesu ljudi mislili da bi lom Simpsonom. trebalo. In Memoriam „Bilo bi daleko Bio je jebolje da smo slepi jer dinstvena ličnost bi smo se tako zakoji je vrhunac slave ljubljivali u ličnosti, a doživeo tokom ne u fizički izgled“, osamdesetih gorekao je Burns. „Ali izdina prošlog veka. piše: milan Aranđelović gled je veoma važan, Prve javne nastupe a kada sam ugledao imao je kao član Michaela delovao mi grupe „Mystery je kao korica najbolje Girls“, a zatim je usledio i bend „Nightmares in Wax“ koju je Burns knjige na svetu. Kada ga zateknem kako kritipolako pretvorio u „Dead or Alive“. Njihova naj- kuje samog sebe, zapitam ga kako to može da poznatija pesma „You Spin Me Round“ postala je radi kada je najsavršenija stvar koju sam ikada svetski hit najviše zahvaljujući Burnsovoj pokre- video.“ Ova veza je pukla nakon svega deset metačkoj energiji. U Britaniji su osamdesetih bili seci.

Pete Burns

46

www.optimist.rs


Prodajom kuće u kojoj je od 1988. godine živeo sa Corlett za 1.7 miliona funti Burns je zaradio milion funti koje je uložio u plastične operacije. Sada već bivša supruga ga je podržala u tome. Burnsova opsednutost plastičnom hirurgijom ogledala se u hirurškim intervencijama na nosu, obrazima, usnama, tetovažama… Jednom je čak optužio Boya Georgea da kopira njegov imidž. Ova opsednutost promenama izgleda počela je još u vreme dok je „You Spin Me Round“ bila na vrhu top-liste. „Shvatio sam da će me ljudi doživljavati kao vizuelni objekat tako da sam morao da izgledam lepo“, objasnio je Burns. „Slomio sam nos tokom jedne pank svirke u Liverpoolu i nisam želeo da mi fotografi uporno sugerišu da okrećem glavu na jednu istu stranu tokom slikanja. Morao sam da preduzmem nešto povodom toga.“ Nakon što je kozmetički postupak na usnama krenuo pogrešnim tokom usledilo je osamnaest meseci bolnih operacija na koje je potrošio gotovo celu ušteđevinu. U jednom trenutku je pretila opasnost i od amputacije usana. Nakon toga je tužio svog plastičnog hirurga i tražio odštetu od milion funti. Na kraju se sve okončalo vansudskim poravnjanjem u kome je Burns dobio 450.000 funti. Posle dve stotine rekonstruktivnih operacija hirurzi su konačno bili u stanju da počnu oživljavanje njegovih umrtvljenih usana. „Upao sam u kliničku depresiju“, kaže Burns o ovom periodu. „Dve godine su dugačak period života, a ja sam morao da ih bacim.“ Na kraju je izgubio broj ukupnog broja operacija kroz koje je prošao. „Broj operacija je verovatno oko tri stotine“, rekao je u emisiji „Celebrity Botched Up Bodies“. „Kada budem imao osamdeset godina i budem stigao u raj bog me neće prepoznati.“ Nakon toga Burns je postao prava zvezda niza rijalitija. Celebrity Big Brother, Big Brother’s Big Mouth, Celebrity Wife Swap, Come Dine With Me samo su neke rijaliti emisije u kojima se pojavljivao. Dve godine pre smrti postao je portparol neprofitne organizacije gAID koja se bavi problemom porodičnog nasilja u homoseksualnim vezama. Godinu dana nakon toga bankrotirao je i bio je izbačen iz stana u Londonu jer

nije imao novca da plati kiriju. Fanovi su bili zabrinuti jer su ga viđali neurednog ,nadutog i gotovo neprepoznatljivog. Mesec dana pred smrt objavio je kako je umalo umro zbog krvnih ugrušaka koji su se pojavili nakon još jedne plastične operacije. Trebalo je da gostuje u emisiji „Loose Women“, ali je njegov menadžer izjavio da nije bio u stanju da se pojavi u emisiji. O svojoj seksualnosti je govorio kako još ne postoji određena terminologija koja bi dovoljno dobro definisala ono što on jeste. „Ja sam Pete“, voleo je jednostavno da kaže. Nakon smrti Boy George, koji je i platio troškove njegove sahrane, ga je opisao kao jednog od „naših najvećih pravih ekscentrika“, dok ga je George Galloway opisao kao najbriljantniju kombinaciju Oscara Wildea i Dorothy Parker. Vodič kroz gej Srbiju

47


OPTIMIST Književnost „Dugo je pripremano naše poznanstvo, a onda slučajno, uz vruću rakiju, iza svega nekoliko rečenica, loše prikrivena želja i moj način gospođe, a obrazi seljanke. O Beograde, prostakuša sam i plemkinja tvoja…“

B

Bejah tada još uvek nesvršeni veku. Retko se takve reči nađu tamo gde im je student engleskog jezika i mesto. I tako, nakon jednog kratkog vremenknjiževnosti, ali ne bejah skog perioda, našao sam se na maloj sceni jedtoga dana na fakultetu, već u nog gej kluba unutar celovečernjeg kulturnog jednom ateljeu koji sam iz- programa i tada sam, onako divlje čitao taj isti najmljivao, sedeo za radnim tekst. Beše to više dranje da bi se izašlo na kraj stolom i zurio u monitor ra- sa bukom koju su pravili ljudi, a meni bilo važno čunara, tj. u neki od prozor- da čuju šta izgovaram. Ili možda to beše urlik?! čića unutar koga se odvijala Znate, stvari pod pritiskom postaju jače, te tako, komunikacija između jednog kada eksplodiraju, te iste stvari, eksplodiraju sigospodina, programa mog lovito, ne mareći pri tom šta će sve i gde odneti kompjutera i moje malenkosti. Ne sećam se poput nabujale i podivljale reke što se izliva iz tačno, ali kako je tekao razgovor mislim da se on svog korita. nadovezao na nešto što sam rekao. Mora biti da Elem, tada nisam imao pojma o Alenu je to bilo nešto u vezi sa položajem homose- Ginzbergu i beat generaciji, kao što tada nisam ksualaca u našem društvu, inače u mom prisu- imao pojma ni da će osvanuti dan kada su se stvu veoma česta tema, i poslao mi je jedan od stvorili uslovi za snimanje u jednom studiju i dva prevoda na srpski, za koja znam, Ginzber- kada je madam Bebi Dol prihvatila da uradi progove poeme „Molim te maestro“, odnosno pratnu muziku i prilično podrži moju ideju da se „Please Master“. Pročitah i pomislih, oh, kakva taj recital snimi. Šteta što se kasnije nije desio sloboda! Oh, kakva hrabrost i kakva ludost na- niko ko bi se obratio sa predlogom da se dodapisati i potpisati jedan tako ogoljujući tekst, tno zaviri u svet Ginzberga i možda načine još tekst prepun brutalnih slika gej seksa i svih onih neki snimci čitanja njegovih manje bezobraznih reči koje u svakodnevnom životu pristojan stihova, a po mnogo čemu primenjivih kada se čovek izbegava da izgovara ili makar ne u tom razmatra ovo naše vreme i breme čoveka dananjihovom punom obliku. A neki opet koriste te šnjice. Naravno, na našem jeziku. Nego taj proreči bez šarma i preterano često i sa neverova- jekat, da se tako izrazim, smo madam B. i ja tno odvratnim i skaizgurali onako, na rednim sadržajem, snazi sopstvenih mivrlo opasnim po šića, bez bilo strane zdravlje i dobrobit ili domaće podrške, 90 godina od rođenja svih i svega zemaljizuzevši još par diskoj kugli. Pa kako vnih saradnika koji onda može da vas su skromni ljudi te ih vređa prizor dva ne bih imenovao. No, muškarca ili dve dekao što rekoh, tada vojke koje se ljube!? beše samo još ostalo piše: Milenko Pećanac No, vratimo se na da se spremam za taj upotrebu ružnih glumački poduhvat, reči. uđem u studio i proZamislite spem se u etar. I tako, kakve vibracije odašiljemo od sebe i privlačimo tog nekog jesenjeg dana snimili smo moje čitak sebi rečima koje nose negativno značenje. nje Ginzbergove poeme „Molim te maestro“. Ako Neko pre neki dan lepo reče kako bi trebalo pa- do sada niste čuli, možete ga naći na YouTubeu. ziti šta izgovaramo, jer ne znamo kako i koliko Na mladima svet ostaje, siguran sam da su u medugo neka naša reč može živeti u drugom čo- đuvremenu porasli novi gejevi, kako i sva druga

Alen Ginzberg

48

www.optimist.rs


nova deca ovoga sveta, i zbog njih, ali i zbog onih ne više tako mladih, ali neobaveštenih ili pak nemarnih u odnosu na sopstvena ljudska prava i bez verovanja u mogućnost da život možda može da se živi na neki bolji, ispunjeniji način. Svesti molim o tome da ja, kao i svaki drugi pojedinac, mogu dati neki svoj doprinos da ovaj svet, kao neki divan cvet, bude „more angelic“, da bude jedno bolje mesto za ljude, životinje i svo naše rastinje. Očistite Planetu!! Štedite vodu!!! Ili pak zbog onih nezainteresovanih za umetnost koja za svoju temu ima homoseksualnost, tj. život LGBT osoba i poteškoća sa kojima se svakodnevno susreću ili već nečega što čini njihov doživljaj sreće, na primer. Velika je potreba u nas za takvom umetnošću zarad kreiranja tog prostora u našoj (ne)kulturi, dakle prostora molim, unutar koga bi LGBT osobe mogle biti ono što istinski jesu, bez straha od osude ili pu, pu, pu, daleko bilo, čak i fizičkog nasilja. Inače, postoji i psihološko i fizičko nasilje,

zar ne? Mislim tek da se zna. I sada dok ovo pišem, pitam se šta bi to bilo najvažnije reći o Alenu Ginzbergu za nas bitnike početnike. Irvin Alen Ginzberg ili pisano engleskim alfabetom Irwin Allen Ginsberg, jeste bio homoseksualac, ali je takođe rođen u jevrejskoj porodici, kao odrastao praktikovao je budizam. Znači bio je gej, Jevrej, pesnik i budista.Koliko različitih identiteta može posedovati jedna osoba. I to nije sve. Protestvovao je protiv rata u Vijetnamu i rata uopšte, seksualne represije, kapitalizma… i, ni to nije sve, ali za više informacija o Alenu i njegovom delu predlažem da počnete od Vikipedije. Lično, više preferiram knjige, ali u biblioteci odseka za anglistiku, Filološkog fakulteta u Beogradu, ako sam dobro razumeo bibliotekarku, imali su da mi ponude jednu knjigu kritičkih analiza Alenovog stvaralaštva. Knjiga se jednostavno zove Allen Ginsberg i na engleskom je jeziku. Druga knjiga beše zbirka njegove poezije u prevodu na naš jezik i možete je tražiti pod imenom „Urlik uma“. Da, urlik iliti „Howl“ beše ta dugačka pesma koja se brzo po svom objavljivanju našla među zabranjenom i zaplenjenom Alenovom poezijom i beše predmet čak i sudskog postupka u vreme kada je homoseksualni odnos u Americi bio zabranjen zakonom. To je bila poezija koja se smatra manifestom Beat generacije. Vreme nastanka poezije o kojoj je reč behu 1950-e godine. Ipak. na kraju se nađe jedan sudija koji presudi da pesma i nije toliko odvratna i pogubna po moral građana. Neću propustiti da vam još kažem da je Alen Ginzberg bio jedan od vodećih ličnosti „Beat“ generacije umetnika i kontrakulture koju su bitnici darovali ovom svetu. Tek da biste imali neku odrednicu kada se sve to dešavalo, Alen Ginzberg je rođen 3. juna 1926. godine u Americi, gde je i umro 5. aprila, 1997. godine i na taj način se rastao od svog dugogodišnjeg partnera Pitera Orlovskog. Toplo preporučujem da se i vi u svojoj samoći ili možda u zajedništvu sa nekim sa ovoga sveta sretnete sa ovim duhovnim gorostasom, da provedete neko vreme sa njim i njegovim delom, da saznate o čemu je sve mislio, govorio i pisao, a nije mislio, govorio i pisao samo o (svojoj) seksualnosti. Eeee, da. I proverite šta su mu bili Jack Kerouac, William S. Burroughs i John Clellon Holmes. I ne propustite molim Vas da saznate u kakvom je on to odnosu bio sa Waltom Whitmanom. Vodič kroz gej Srbiju

49


Z

OPTIMIST Književnost

birka kratkih priča „Zovite me Esteban“ (koja to zapravo i nije jer su priče skladno povezane u jednu narativnu celinu) bavi se raspadom jedne porodice i jedne zemlje, prihvatanjem smrti i spremnosti da se nakon nje nastavi dalje. Lejla Kalamujić rođena je 1980. godine u Sarajevu u kome i danas živi. Ovi podaci u velikoj meri nagoveštavaju sadržinu knjige „Zovite me Esteban“ jer se mladi autori u svojim prvim delima uglavnom „obračunavaju“ sami sa sobom te pišu o razlozima i okolnostima koje su ih načinile takvim kakvim jesu. A ova zbirka jeste tek drugo ostvarenje bosanskohercegovačke autorke. Glavna junakinja svih priča je Lejla, devojka koja je imala svega dve godine kada je ostala bez majke. Njen otac, poštanski službenik, tugu zbog smrti voljene supruge pokušava da utopi u alkoholu zbog čega izaziva prezir i mržnju kod svoje ćerke o kojoj se brinu babe, dede i drugi rođaci. Onda započinje rat i konačni raspad Jugoslavije i Lejline porodice. U ratnom vihoru ona je rastrzana između babe i dede koji su ostali u Sarajevu i onih koji su otišli u Šid. Nakon rata Lejla pokušava da svoj život, poput kvazi država nastalih na prostoru bivše Jugoslavije, spoji u koherentnu i funkcionalnu celinu koristeći pomoć psihijatra, svojih prijatelja, preživelih rođaka i devojke. Zbog gubitka zemlje u kojoj je živela kao i porodice sa kojom je živela Lejla u jednom trenutku izgubi kontakt sa realnošću istovremeno uspostavljajući vezu sa svojom pokojnom majkom kao i sa Francom Kafkom, Brankom Miljkovićem i Elizabet Bišop. Konstantno okružena smrću, živeći u senci svoje mrtve majke, Lejla je izgubila osećaj o smrti i granici između dva sveta. Njen put ka ozdravljenju je put ka prihvatanju života i svesti o tome da je ona i dalje živa. Tri motiva koji dominiraju pričama

50

www.optimist.rs

jesu autorkin odnos sa majkom, smrću i devojkom. Iako mrtva i van sećanja autorke majka je i daje veoma ravnopravan akter priča. Poput Čarlsa Fostera Kejna u filmu „Građanin Kejn“ koji je rano odvojen od majke tako i Lejla pokušava da popuni tako stvorenu prazninu u životu. „Za mene je moja majka živjela kroz svoju smrt“, kaže u jednom trenutku naratorka. „To je bila njena prisutnost. Tek kasnije, ja ću smrt percipirati kao gubitak i rastanak.“ Smrt je takođe važan motiv u pričama. Cela zbirka je i nazvana „Zovite me Esteban“ po dva veoma mrtva Estebana. Jedan je Esteban iz Almodovarovog filma „Sve o mojoj majci“, a drugi je Markesov Esteban iz priče „Najlepši utopljenik na svetu“. Ljubavni odnos glavne junakinje sa devojkom jeste motiv koji se javlja u poslednjem delu knjige. Kao deo finala ovaj odnos ima za cilj da pomogne Lejli na njenom putu ka konačnom isceljenju. Autorku ne interesuje problemi sa kojima se suočava LGBT zajednica u zlom okruže-


nju koje ne gleda blagonaklono na istopolne mama. Autor ovih redova je previše puta čitao veze već samo međusobni odnos između dve dela bosanskohercegovačkih pisaca rođenih zaljubljene žene koje ljubav i požrtvovanje ko- tokom osamdesetih godina koja se bave ratom. riste kao lekoviti eliksir na putu ka celovitijem ži- Možda je konačno došlo vreme da se oslobovotu. dimo mentalnih lanaca koji nas drže u prošlosti Na marginama ovih intimnih priča i da počnemo da se bavimo, ako već ne budućprovejava i priča o ranošću, onda barem spadu Jugoslavije sadašnjošću? kao i o onome šta je „Vrijeme je da se nastalo nakon toga. ide. Vrijeme je.“ Zovite me Esteban „Zovite me Ovim rečenicama Esteban“ je vraški se završava knjiga dobro napisana i „Zovite me Esteukomponovana poeban“. Nadamo se tična zbirka priča da će Lejla Kalamukoja dođe kao pravo jić prihvatiti ovaj piše: Milan Aranđelović osveženje u moru savet i u delima ispovedne prepatetikoja dolaze otići čne proze i poezije. dalje i obrađivati Sa druge strane, više neke nove teme. od dvadeset godina nakon završetka rata u Onim što je pokazala u zbirci „Zovite me EsteBosni i Hercegovini deplasirano je iznova i iz- ban“ nagovestila je da zna kako i verujem da će nova pisati o već hiljadu puta obrađenim te- imati šta da pokaže.

Građanka Kejn

Vodič kroz gej Srbiju

51


Š

OPTIMIST Književnost

ta činiti sa delima koja su nekada izazivala manje ili više primetnu javnu sablazan sada, kada je malo toga istinski šokantno? Pa šta drugo nego ponovo se diviti tim vrlim autorima na odvažnosti tada kada su ulozi i u društvenom i u egzistencijalnom smislu bili znatno viši i opasniji, šta drugo nego nanovo podsećati i sebe i druge da se, nakon što se razišla magma i buka skandala i šoka, sada iskristalisala zdrava svest o kvalitetu i značaju, pravim vrednostima, a to je ipak ono najvažnije. Upravo tu negde može da otpočne priča o (doduše, diskretnom) povratku velike Jelene Dimitrijević u ponudu srpskih knjižara. Pre nekoliko meseci (u izdanju beogradske Lagune, a u okviru edicije nazvane Savremenice) pojavila se zbirka putopisnih tekstova, nazvana Sedam mora i tri okeana, kroz koju ovo znamenito i vanredno osobeno pero i značajnu javnu figura upoznajemo i u ulozi nadahnute putnice i pustolovke. Ali bolje da ne trčimo pred rudu, te hajde da se vratimo na faktografsko-biografski okvir, neophodan za razumevanje atipičnost pa i apartnost pojave Jelene Dimitrijević; Jelena Dimitrijević (Kruševac 1862 – Beograd 1945) srpska književnica, dobrotvorka i svetska putnica. Prvu knjigu objavila

To je žena koja voli žene, ali ih voli kao što ih mi volimo

luna, roman Nove, putopisi Novi svet ili U Americi godinu dana, kao i Sedam mora i tri okeana: Putem oko sveta, poslednja knjiga koju je objavila za života. Jelena Dimitrijević je bila bolničarka u Balkanskim ratovima i jedna od prvih članica Kola srpskih sestara. Pored nekoliko evropskih jezika govorila je i turski. Proputovala je Evropu, Severnu Ameriku i Bliski i Daleki istok. Njena književna zaostavština čuva se u Narodnoj biblioteci Srbije. U sedam mora i tri okeana srećemo Jelenu Dimitrijević na koti uznesene ali i promišljene, očito egzotikom opijene ali i u širi društveni kontekst zagledane svetske putnice, i tom smislu ovo njeno delo stupa u savršeno skladnu rimu sa onim što se da pročitati među koricama njenih glasovitih Pisama iz Soluna (srpski prevod pre nekoliko godina objavila kuća Karpos Books). I, zaista, idejna mustra (naravno, u naj-

Jelena Dimitrijević piše: Zoran Janković

je u Nišu, 1894. godine – bila je to zbirka pesama Pesme I (Jelenine pesme). Njena najpoznatija dela su Pisma iz Niša: O haremima, Pisma iz So-

52

www.optimist.rs


boljem smislu te reči i tog izraza) je istovetna – razumeti, promisliti, detaljno pojmiti, udenuti u vlastiti, to mora jasno i glasno biti naglašeno, empatični i emotivni doživljaj sveta, uz poseban osvrt na poziciju ženu, što je moguće u široj vizuri i sa što više uglova posmatranja. U tom smislu sva današnjoj čitalačkoj publici dostupna dela Jelene Dimitrijević mogu se posmatrati i podvesti pod sličnu kategoriju – intimistički ustrojenih putopisa čiji je osnovni cilj spoznati, razumeti a potom u potpunosti prihvatiti ono drugo, naoko daleko, egzotično i nesrodno, a suštinski blisko u patnji, čežnjama i porivima za boljitkom i pronalaženjem smisla. Upravo pomenuto jeste i konstanta i njenog vrsnog romana Nove (objavio Službeni glasnik), priče smeštene u turbulentne dane uoči mladoturske revolucije, a u kojoj pratimo sudbine dve na prvi pogled ne toliko slične ženske sudbine u tim po mnogo osnova prevratničkim danima. I tu je teza krajnje jednostavna a izrazito efektna – opozicije postoje, to je aksiom, svi smo mi više -manje zbir onoga od čega smo sačinjeni i čime smo okruženi (ili čime smo omeđeni, gde bar na tren dolazimo na podmotiv sta-

klenog zvona, kojim se znatno kasnije bavila Silvija Plat), ali opozicije postoje da bi se nadopunjavale, prožimale i na koncu spojile u univerzalni zahtev za boljim i pravičnijim svetom za sve, a prvenstveno za žene, kojima je solidaristička podrška potrebnija, imajući marginu kao njihovu i ekonomsku i društvenu sudbinu. Nesporazum tadašnje prestoničke i srpske javnosti na prvom mestu je, pak, proisticao ne iz te njene intelektualističke i aktivističke ostrašćenosti, već iz pukog podozrenja; naime, kako su ustvrdili savremenici „To je žena koja voli žene, ali ih voli kao što ih mi volimo!“. Dovoljno rečiti i ubedljivi dokazi za to iznova i iznova su iznalaženo ponajpre u njenoj poeziji, na osnovu koje su docniji proučavaoci njenog lika i dela neizostavno spominjali Sapfo kao najlogičniju i najpodesniju referencu i analogiju. U konkretnim proznim delima (barem na uzorku ova tri ovih dana i godina dostupna) narečeni motivi i tonovi zadržani su na tački implicitnog i diskretno-delikatnog, što iznova u pamet dovodi nekadašnju vitalnost i mudrost. U krajnjem slučaju, ti jasni nagoveštaji queer treptaja i uznetosti mogu da budu inicijalan i dovoljno primamljiv prvi mamac za one koji se, hrabro kao nekada sama Jelena Dimitrijević, put niških i harema u Solunu pod turskom okupacijom, ali i baš dalekih adresa i meridijana, drznu da istraže njenu veličanstvenu književnu zaostavštinu. Iz koje se, između mnogo toga, a mudrog i važnog, naravno, da naučiti da šire društvene emancipacije nema bez lične i subjektivistički postavljene emancipacije, a to je, kanda, u korenu svakog queer identiteta koji stremi ka zrelosti i zaokruženju, zar ne? Vodič kroz gej Srbiju

53


G OPTIMIST Film

otovo je izvesno da tako nešto nije bila namera ključnih autora ovog filma, ali Ustav Republike Hrvatske, najnoviji film znamenitog Rajka Grlića i najgledaniji regionalni naslov u srpskim bioskopima tokom ove turobne jeseni, nanovo u žižu dovodi krajnje pipav a nužan i dalekosežno uticajan balans između sadržaja i obrade, odnosno, između odrednica „šta“ i „kako“. Da pojednostavimo, Grlićev novi film nedvojbeno je značajan po pitanjima koja pokreće, ali na planu samih filmskih kvaliteta, stvari ipak zahtevaju podrobniju i daleko sveobuhvatniju analizu. Ustav Republike Hrvatske posle podužeg posta po toj osnovi u regionalne kinematografije, u onaj njihov ambiciozniji i prestižniji odeljak, da budemo što precizniji, na velika vrata vraća društveno angažovani film u njegovoj najznačajnijoj – polemičnoj varijanti. Ovo je ostvarenje čijim autorima je nemoguće osporiti dovoljno važne i plemenite namere, polemičnost kao srž ovog filma neupitna je, svašta zanimljivog se o ovom Grlićevom rediteljskom radu može i promisliti i zaključiti. U tom smislu, Ustav Republike Hrvatske je film sasvim na svom mestu, premda su najzaslužniji za tako prestižan domet ii ocenu jesu rediteljevo iskustvo iz dana boljih i naklonjenijih posebnijim filmskim autorima, kao i upadljiv manjak tako koncipiranih filmskih dela u ovom kutku Evrope i sveta. Naime, ganjajući pretpostavljene (a čak i na godišnjem nivou brzo promenljive) preference belosvetskih festivalskih moćnika ili, sa druge strane, dugim nizom nespretnih i u krajnjoj instanci nepotrebnih kompromisa, podilazeći takođe maglovitom ukusu ionako hirovite bioskopske publike, ovdašnji (srpski ali i regionalni autori) smetnuli su s tog nekog kolektivnog im uma upravo tu polemičnu stranu, moć ali i jednu od svrhu filma kao medija. U slučaju Ustava Republike Hrvatske Rajko Grlić mudro i hrabro vraća stvari na svoje mesto, jer na

nivou sadržaja, ideoloških implikacija i ciljane poente, ovaj film je bezrezervno zanimljiv, budući da se bavi danas nezaobilazno važnim pitanjem netolerancije spram atipičnog i teže shvatljivog. Na tom tragu, opšte zblanutosti nad erupcijom netrpeljivosti pa i otvorenog nasilja prema onima u manjini ili ionako marginalizovanima i oslabljenima u mirnodopsko i demokratsko doba kreće se i idejni okvir ovog filma; u priči sa praktično samo tri značajna lika Grlić (i Ante Tomić u svojstvu koscenariste, sa kojim Grlić sarađuje, evo, već treći put u nizu) preispituje moguće korene tog sneveselog stanja stvari na hrvatskim adresama, mada je očigledno da istine do kojih Grlić i Tomić ovde dolaze lako mogu da se primene na veći deo ovog dela Evrope danas. Dakle, u povesti o iznenadnom sudaru svetova, koliziji i iznuđenoj saradnji homoseksualca / transvestita, uz to i gorljivog desničara i srednješkolskog profesora istorije, niskorangiranog policajca srpskog porekla i njegove dobrohotne supruge, vazda spremne na pomirljiv ton i moguću kombinaciju na duge i varljive staze, gledaoci (na tom uzorku mikrokosmosa jedne zagrebačke nižespratnice) mogu da se podsete klinča u koji je lako upasti ali i darova koji iz obostrano raširenih ruku mogu doći. Problem sa ovim filmom što se narečena plemenita osnova iz nepoznatih razloga izmetnula u prilično doslovnu i gotovo pa didaktičnu polemiku sa prerano očiglednom poentom, a to je nešto što film, pa stizalo nam to i u izvođenju veštih i

Novi Film Rajka Grlića

Ustav Republike Hrvatske

54

www.optimist.rs

piše: Zoran Janković


Foto: Saša Huzjak iskusnih filmaša, teško podnosi. Na to se nadovezuje još par diskutabilnih autorskih poteza – tu je činjenica da je lik koji tumači Nebojša Glogovac, uprkos upadljivoj sadržajnosti i složenosti i naporu autora da proniknu u srž života sa opterećenjem tako dubokih oprečnosti (gej identitet i fašistička omraza i isključivost u jednom umu i jednoj duši), suštinski nedopadljiv, što onda stavlja prilično veliku granu na put saosećanju gledalaca sa takvim „junakom“, a tu je i izvesna eksploatacijska ostrašćenost kojom Rajko Grlić i Anto Tomić na čelu autorske ekipe pristupaju filmskoj obradi i prikazu samozadatog društvenog problema. Doda li se tome i niz izlišnih i samosvrsishodnih neumerenosti (poput scene tokom koje policajac tokom felacija koji mu je priredila supruga naglas recituje odredbe Ustava RH, čije poznavanje mora da pred komisijom položi narednog dana), stiže se do početne ocene da je ovo ostvarenje čiji konkretni umetnički dometi ipak opstaju u senci polaznih namera i značaja pitanja na čiji nas značaj ovo ostvarenje tako gromoglasno podseća. Maknemo li se dalje od same priče i njenih nedostataka implikacija, pak, po pitanju

vizuelnih i drugih dometa ovo je evidentno ostvarenje više lige i krupnijih dometa – tu je oku ugodan velegradski a starogradski seting, tu je odličan rad direktora fotografije Branka Linte, a na prvom mestu su tu izvanredni Ksenija Marinković i Dejan Aćimović u ulogama skrajnutih i vazda osujećenih sanjara iz stančića u suterenu. Mora biti naglašeno da je, i pored pomenutih krupnih manjkavosti, Ustav Republike Hrvatske Grlićev povratak u formu, te da, sudeći po reakcijama gledateljstva, a to je ipak ono najvažnije i najmerodavnije, on lako i vešto komunicira sa svojom publikom. Da ponovimo, na ruku autorima ovog ostvarenja ide dobro odabrana tema (koja je, ruku na srce, u dobroj meri ipak odocnela), kao i više puta ovde potencirana polemičnost spram glavnog toka i većinskog doživljaja tzv. normalnog društva i normalne zemlje po meri onih brojnijih, te Ustav Republike Hrvatske na kraju svakog iole temeljnijeg vaganja ipak jeste dovoljno značajan naslov u ovim postjugoslovenskim okvirima i ostvarenje vredno pažnje, vremena, pa i ceha bioskopske ulaznice. Vodič kroz gej Srbiju

55


OPTIMIST Film Mada, naravno, suštinski slaba (filmofilska i druga) vajda od toga, dva filma o kojima će u ovom prikazu biti podrobnije reči potvrdili su zasnovanost i ispravnost suda o teretu krupnih očekivanja. Očekivanja koja kao takva proističu iz nedvosmisleno subjektivnog i subjektivističkog doživljaja stvari. Baš kao što su subjektivne procene i subjektivne mogućnosti doprineli sveukupnom kvalitetu oba filma, ostvarenjima King Cobra i Monster Closet. King Cobra je kao Bogom dan za ilustraciju opaske navedene u uvodnom pasusu ovog teksta – u smislu društvenih mreža i tim i takvim filmskim sadržajima naklonjenih medijskih izvora mesecima unazad tutnja teška promotivna artiljerija koja je slutila i obećavala nešto istinski prevratnički. A sada kada je film pred gledaocima čini se da su autori ali, nažalost, i zbilja potentna priča o krvoločnoj zavadi oko mlađane gej porno zvezde naprosto poklekli pod teškim teretom baza koji ipak nije tek tako lako opravdati. King Cobra je, da zabune ne bude, sasvim korektan rad očito skromnijih au-

M

da je polazna priča iz stvarnosne životne dimenzije ipak pružala više mogućnosti i zaslužila vidno nadahnutiju filmsku obradu. Ovakav kakav jeste, King Cobra, inače, drugi celovečernji film u rediteljskom opusu mlađeg reditelja Džastina Kelija, ipak zastaje na prilično zauzdanoj i doslovnoj, pa i prvoloptaškoj ilustraciji faktografske građe o tom čuvenom i uzbudljivom King Cobra & Closet Monster slučaju. Krajnji dometi dobrim delom filma stupaju u (nadajmo se, nenamernu) stilsku i izražajnu rimu sa viđenim u silini filpiše: Zoran Janković mova zasnovanim na živopisnima istinitim događajima, iz, recimo produkcije Lifetime. Istini torskih ambicija, i kao takav sasvim je upotreb- za volju, strpljivi gledaoci tu i tamo bivaju nagraljiv i nesumnjivo zavređuje gledalačku pažnju, đeni odrešitijim i sočnijim pasažima, mahom u te bi svi koji queer film ljube trebalo da mu po- vidu brzih montažnih sekvenci, koji sugerišu daklone šansu i vreme. Nevolja je što je opšti utisak leko intrigantniji i zavodljiviji film, na tragu, na

Klozetirana Kobra

56

www.optimist.rs


primer, čuvenih Andersenovih Noći bugija (Boogie Nights). Zapravo, značajnim delom King Cobra levitira na razmeđi ne toliko inspirativnog verizma i indie odvažnosti, i ta autorska nesigurnost šta od te priče i na njoj zasnovanog filma načiniti i predstavlja najkrupniju falinku čitavog ovog ostvarenja. Tome treba dodati i nepotrebno utrošene ikonične pojave (poput Moli Ringvold , zvezde Kluba ranoranilaca, Lepotice u ružičastom, Šesnaest svećica... i sijaset drugih dragulja teen filma iz osamdesetih godina prošlog veka u neznatnoj ulozi sestre lika koga tumači Kristijan Slejter, kao i zbrzan kraj, odnosno, scenarističku i rediteljsku u dobroj meri naopaku odluku da preleti tačku u kojoj se u narativu spajaju najuzbudljiviji delovi i segmenti te priče. Naravno, Džejms Franko i ovde ostaje zgodna ilustracija za lakmus-papir koji će očitati lične preference gledalaca. Ipak, sveukupno uzev, King Cobra, uprkos nizu promašenih zicera, ostaje solidno ostvarenje koje za koju jotu unaprediti neke opšte shvaćene domete i parametre savremenog igranog filma višeg i prestižnijeg soja. S druge strane, negde sa boka i delimične margine u fokus gledateljstva stigao je kanadski film Closet Monster, pravljen sa upadljivo višim umetničkim ambicijama i naumom

autora da film predoče i festivalskoj publici mimo tog oročenog okvira za queer filmove. Reditelj filma Stiven Dan, debitant na polju dugometražnog igranog filma, pokazao je dosta smelosti i kreativnih ambicija u ovoj povesti o mladiću koji nastoji da prebrodi sporotinjajući a postojan sukob sa labilnim ocem i traumu iz detinjstva, usled koje vlastite homoseksualne damare i porive u trenu povezuje sa gnusnim ubistvom mladog geja, čemu je bio očevidac u ranom detinjstvu. Kao što se da nazreti iz upravo pomenutog, reditelj je pred sebe postavio izrazito zahtevan i složen zadatak, i, srećom, ukupno uzev, dobro se pokazao balansirajući sa teškom a skliskom bagažom tako visoko postavljenih kreativnih ambicija. Closet Monster tako dobro funkcioniše i kao kanadska (dakle, blago iskošena) varijacija na ono što se poslednjih decenija viđa i prepoznaje kao zdrava baština pre svega američkog indie/nezavisnog filma, a moguće je ovo ostvarenje posmatrati i kao primer uspelog ogleda na davnih dana ustanovljene pa donekle i potrošene coming-of-age teme. Na planu queer motiva, Closet Monster je takođe pogodak u metu; suptilno a sugestivno pred očima gledalaca teče dovoljno atipična priča o naoko tihom a suštinski burnom sazrevanju i iznalaženju načina da se nosi i živi sa balastom manje svakidašnjeg i društveno manje poželjnog polnog identiteta. Closet Monster je u svim svojim delovima (a ima ih dovoljno, taman onoliko koliko i treba i doliči filmu ovakvog opsega) koji se tiču gej stranom života mladog i nesnađenog Oskara (u zaista zrelom tumačenju Konora Džesapa, koga možda neki pamte iz SF serije Falling Skies) ubedljiv i zanimljiv filmski rad. Značajna dopuna svemu pomenutom stiže u vidu nekolicine bizarnih i blago a smisleno nadrealnih momenata i ukrasa (pomenimo ovde da voljenom hrčku, u čijem društvu uživa i dosta vremena provodi osamljeni glavni junak, glas pozajmila Izabela Roselini!). Closet Monster je vrlo dobro i sasvim uspelo ostvarenje kome možda manjka dinamičnosti u izrazu i na čijeg ključnog autora svakako treba obratiti pažnju, uz ogradu da na ovom uzorku ipak ne bismo mogli da ustvrdimo da nam je stigao novi Gzavije Dolan. Uz svu dobru volju, još je prerano za tako krupne i dalekosežne prognoze i zaključke. Vodič kroz gej Srbiju

57


P

OPTIMIST zdravlje

rvo moramo odgovoriti šta je fimoza, potom i šta je cirkumcizija - obrezivanje. Fimoza prestavlja nemogućnost prevlačenja prepucijuma ili ti kožice preko glansa uzrokovano suženjem spoljašnjeg otvora i može se podeliti na fiziološku, primarnu i stečenu. Fiziološka fimoza se javlja kod novorođene muške dece i spontano prolazi sa rastom deteta kada priraslice između prepucijuma i glansa nestaju i prepucijum dobija na svojoj elastičnosti, pri čemu se do navršene prve godine života prevlačenje kožice preko glansa može izvesti kod 50% dece, a do navršene treće čak kod 89%. Da bi primarnu definisali kada nikada nije došlo do prevlačenja kožice preko glansa u detinjstvu i kasnije životu i ima zastupljenost od 8% u predškolskom uzrastu i samo 1% u životnoj dobi između 16-18 god. I stečenu koja nastaje u toku života. I poslednju podelu fimoze na totalnu tj. kompletnu kada se prepucijum ne može prevuci van erekcije i relativnu ili ti inkompletnu koja se manifestuje nemogućnosti prevlačenja u toku erekcije. Najčešći uzorci fimoze su: nedovoljno elastičnost prepucijuma, suženje otvora kožice zatim adhezije, urođeni skraćeni frenulum-resica sa zadnje strane glansa, obliterirajući i sklerozirajući balanitis koji nastaje kao posledica ponavljajućih zapaljenja kožice uzrokovano infekcijama ili neadekvatnom higijenom ili lichen planusom i povredama iste regije prilikom odnosa ili druge prirode sa nepravilnim oživljava-

Fimoza i obrezivanje piše: dr Radovan Kuburović specijalista urologije

58

www.optimist.rs

njem što predisponira naredno pucanje što je jedan i od uzrok skraćena frenuluma kod adulta i dijabetes melitus. Koje su nam manifestacije komplikacija fimoze: - Crvenilom i svrabom kožice - Bolnim i otežanim odnosima i mokrenju - Neadekvatnom ejakulacijom i smanjenom plodnošću - Infekcijama - Nemogućnošću mokrenja - Baloniranjem kožice pri mokrenju - najčešće kod dece - I poslednje ali najređa komplikacija dugotrajno ponavljajućih infekcija ili ti njihov prelazak u dugotrajni hronicitete pre svega višegodišnji, mogu dovesti do prekancerozih i kanceroznih lezija. E sada dolazimo do najvažnijeg dela tj. dostupnih načina lečenja, a to su pre svega kod dece najčešće medikametnozni 0,1%kortikosteroidima mastima u trajanju 20-30 dana sa postepenim


prevlačenjem prepucijuma kod neadekvatne elastičnosti prepucijuma i adhezijama sa viskom stopom uspešnosti. - adhezioliza kod neadekvatnog odgovara na prvu linije terapije priraslica. - frenultomija ili resekcija resice prepucijuma i glansa. - i na kraju najčešće primenjivana u istoriji čoveka operativna procedura cirkumcizija. Cirkumcizija - obrezivanje je zlatni standard za operativno lečenje fimoze koji se najčešće izvodi u uslovima lokalne anestezije ili ređe opšte anestezije sa delimičnom ili totalnom resekcijom ukljanjanja kožice. Naravno gore navedena operativna procedura se izvodi i kod kancera penisa koji je samo zahvatio kozicu, kod masivnih i široko rasprostranjenih kondiloma iste regije koji se ne mogu lečiti na drugačiji način, zbog suviška prepucijuma, ali i zbog verskih i kulturoloških razloga određenih verskih, nacionalnih i etičkih grupacija.

Sama čin operacija i neposredni postoperativni tok ne ometaju funkcionisanje pacijenta i potpuni oporavak se postiže u proseku za oko 14 dana. Šta su prednosti obrezivanja pre svega povećana higijena, smanjenje učestalosti infekcija, smanjena incidienca polnih bradavica i karcinoma penisa, kao i normalizovanje mokrenja i izmokravanja kod onih kod kojih je samo suženje kožice dovelo do poremećaja, produžavanje vremena do postizanja ejakulacije. Operaciji u osnovi lakše prihvataju deca i mlađi muškarci dok kod adulta u srednjim i starijim godinama potrebno je vreme navikanja na povećanu senzitivnost glansu u postoperativnom periodu i vreme adaptacije tj. desenzibilizacije glavića, kao i da nakon toga vreme do postizanja ejakulacije kao i stepen nadraživosti koji je produžen neće biti isti kao ranije, što određeno delu muške populacije može prestavljati problem do navikavanja. www.medigroup.rs Call centar: 011 40 40 100 Vodič kroz gej Srbiju

59


OPTIMIST Zajednica

Ime: Blagoje Vić Godine: 26 Zanimanje: Vogue femme, Street Jazz, Drag performer

60

www.optimist.rs

Kada si prvi put znao da si... U obdaništu sam tražio od druga da legne kod mene kako bi mi bilo toplije. Zagrlili smo se i tad sam se veoma čudno ali prijatno osećao. Hteo sam da traje što duže. Tvoj izlazak iz ormana... Pa generalno moje izlaženje iz ormana se nikad nije desilo, možda evo upravo sad za širu javnost, ali do sad, nikad nisam bio taj koji je na sva vrata pištao „E, ljudi, gej sam“, jer nisam video potrebu da to uradim kao što ni jedna strejt osoba ne spopada ljude i govori da je strejt.

Koji savet bi dao mlađem sebi... Da više misli na sebe i da prihvati poziv za Njujork koji će dobiti u 2014. godini.

Naj gej stvar koju si ikada uradio... Naj gej stvar koju sam uradio, hm… Ofarbao sam se u belo? Tvoj prvi gej kafić/klub... Prvi put sam izašao u Toxic. To je za mene bilo takvo otkriće, i jedva sam čekao da igram oko šipke!!!


Donji veš koji ti donosi sreću... Volim te stereotipe o gaćama kao što su crvena boja koju obavezno nosim za Novu godinu gde naravno pomislim želju ljubavnog tipa koja mi se i ostvari iskreno.

Tvoj prvi poljubac... Prvi poljubac je bio dečkom iz obdaništa. Trajalo ne dovoljno dugo da nas vaspitačica ne uhvati na delu. Nevinost izgubio... Nevinost je škakljiva stvar. Ja se svaki put osećam kao da gubim nevinost iznova sa novom osobom. Ali kako bih ispoštovao pitanje, odgovoriću da se to desilo negde između marta i aprila kad sam imao 14 godina. Šta za tebe danas znači biti gej... Za mene danas biti gej znači olakšanje, da se u proteklih par godina ta reč upotreb-

ljava na drugačiji, kvalitetniji način nego pre. U tom smislu, progres mišljenja ka toj temi će biti sve lakši kako godine prolaze, a da ste me pitali šta sam mislio pre 5 godina, rekao bih vam da u životu neću ništa javno napisati na tu temu jer bi me bilo strah da posle odem na pijacu. Tvoj naj gej muzički album bio bi... Naj gej muzički album bi bio od Lil Kim „The NOTORIOUS K.I.M“ i iskreno se nadam da jedna osoba koja ovo čita zna barem jednu pesmu sa ovog albuma.

Tvoj gej heroj je...

Iceman iz X-Men filmova i stripova.

Najviše se ložiš na… Vrištim kad vidim Taylor Lautnera jer od prvog puta kad sam ga video u filmu Sumrak, to je bilo to. A, i pri tom je preslikana ličnost osobe sa kojom sam bio, pa mi je verovatno zato on poznata ličnost na koju odlepim u kakvom god da je izdanju.

Gej film koji morate pogledati... MILK! To je jedini film koji ima celokupnu istoriju gej početaka.

U nedelju popodne naći ćemo te gde... Pa trenutno me u nedelju popodne možete naći u stanu sa društvom sa kojim sam prethodnu noć izlazio. Tvoj stav o ljubavi i braku... Blagoje, uzimaš li… za svog budućeg muža, gde ćeš ga paziti i voleti do kraja života sa svim njegovim manama i vrlinama? – DA!

TV serija koja je promenila tvoj gej svet... Tipičan ću biti u ovom odgovoru i reći WILL & GRACE naravno. I presrećan sam što se opet snima. Vodič kroz gej Srbiju

61


Optimist #033  

Decembar 2016. Optimist magazina broj 33