Abš 8

Садржај

8

Страна

Такмичарска 2006. / 2007 4, 5 САПС 2007.

6, 7 ВПД Крушевац 8, 9 Психолошка радионица 10, 11 Ликовна колонија 12, 13 Акције у школи и ван ње 14, 15, 16, 17, 25 Екскурзија матураната 18 Анкете 19, 20 Реч матураната 21 Химна матураната 22, 23 Дописник из иностранства 24 Сајам 26, 27 Дечко у успону 28 Беседе 29, 31, 32, 33, 34 Лице са насловнице 35, 36 Сала за физичко васпитање 37 Вуковац 38 Бисери са часова 39 Музика за све генерације 40 Еуросонг 41 Нисомнија 42 Спортисти школе 43

Учити је као узводно пливати: застани за тренутак и већ си враћен.

- Кинеска пословица -

Ко признаје своје незнање, показује га једном; ко га скрива показује га више пута.

- Јапанска пословица -

3

Читаоче здраво, читамо се опет са истог места, у исто време, по осми пут. Опусти се и уживај!!!

УЧЕНИК

ПЛАСМАН

Марија Ранђеловић

Миљан Миљковић IV1

од 4. – 8. места

Александар ПетровићIII6 Лазар Комадинић I2 Марија Вук Пашић III6 Ранђеловић Дарио Бериша II1 Марко Живић II1 Катја Петковска I3 Момир Радовић III1 Марко Гаћиновић II5 Младен Витковић II5 Стојановић Милош II6 Стефан Војиновић II6 Марија Јован Црногорац II7 Ранђеловић Шутановац II1 Јанко Зајић III2 Дарко Бркић I3 Борислав Радоњић II3 Никола Мирковић II1 Саша Манић омладинци Марија Ранђеловић

златна медаља златна медаља бронзана бронзана V место V место

06.11.

2006.

Кошарка.

Градско

26.11.

2006.

Одбојка

Градско

28.01.

2007.

Математика

Општинско

03.02.

2007.

Фудбал

Градско

фебруар - март 2007.

Општинско

март 2007.

IV место

Саша Манић

Ивана Јевремовић IV1 Ема Мулаосмановић III2

учешће на ''регионално''

Марија Ранђеловић

омладинци

четвртфинале

Славица Ђорђевић

Александра Тодоровић III3 Маја Ћирић III 3 Милица Пешић IV 4

III место III место III место

Ниш

Историја

бронзана медаља

Ниш

Градско

Ниш

Пливање

Ниш

Градско

30.31.10.

2006.

ПРОФЕСОР

Ниш

ДАТУМ

Ниш

Стони тенис

РАНГ ТАКМИЧЕЊА

ГРАД

ВРСТА ТАКМИЧЕЊА

Ниш

УЧЕШЋЕ И ПЛАСМАН УЧЕНИКА АБШ-а У ТАКМИЧАРСКОЈ ШКОЛСКОЈ 2006/2007. ГОДИНИ

4

Смотра аматерских позоришта (САПС)

03.05.

2007.

Сурдулица

Биљана Голубовић Весна Марковић

Рукомет

Градско

11.05.

2007.

Ниш

Марија Ранђеловић

Крос

Многи градови у Србији

11.05.

2007.

Ниш

Љубиша Ђорђевић Љубиша Илић

Републичко

.05.

2007.

Сомбор

Саша Манић

05.

2007.

Београд

Јелена Ђурић

Математика

Реторика

Републичко

8 Атлетика

Градско

15.05.

2007.

Ниш

Драмска секција ''Ђаш(ч)ки трибунал''

Љубиша Ђорђевић

Душан Чупић III5 Филип Трајковић III5 Милош Цветковић IV4 Милош Савић IV7 Милош Николић II7 Ивана Иић III2 Драгана Динић III2 Сања Задрипко III2 Тамара Станков I6 Соња Мишић I5 Валентина Живковић I5

Награда за најбољи сценарио на фестивалу, награда за најбољу женску и мушку улогу у представи

омладинци

IV место

Милош Стојановић IV3 Марко Калуповић IV1 Дарко Николић IV3 Дарио Бериша II1 Ивана Јевремовић IV1 Ема Мулаосмановић III2 Марија Тасић II2 Милица Гавриловић I1

Златна медаља сребрна медаља бронзана медаља бронзана медаља III место екипно VIII место

Ана Станојевић IV2 Маријана Мићуновић IV4 Анђелка Јоцић IV7 Маја Благојевић IV7 Мирјана Китић IV5 Милица Гаћиновић I1 Милош Стојановић IV3 Дарио Бериша II1 Никола Вукић I3

златна и сребрна сребрна медаља сребрна медаља сребрна медаља бронзана медаља бронзана медаља бронзана медаља

САЈАМ ВИРТУЕЛНИХ ПРИВРЕДНИХ ДРУШТАВА

Међународни

Национални

28.02.02.03.

2007.

Салцзбург (Аустрија)

Бранислава Пешут

25.-27.05.

2007..

Чачак

Мирјана Лилић Гордана Новковић

Катарина Јовановић IV2 Данијела Митић IV2 Наталија Илић IV1 Никола Стефановић III1 Ивана Илић III2 Ема Мулаосмановић III2 Јована Илијић III1

Припремила Јелена Младеновић школски психолог

5

САПС 2007.

Дуго сам размишљао о почетку овог чланка. Искрено, дат ми је врло мали оквир а толико лепог, смешног и смотаног треба да кажем. Наравно, тема је Смотра аматерских позоришта Србије у Сурдулици. Занимљиво је да додам то, што је генерална проба наше представе била 3. маја, а такмичење, замислите, па исто 3. маја. Љут сам зато што се наша представа није квалификовала на Републичко такмичење. Е баш зато, што сам љут, нећу рећи да је Драгана Динић добила награду за најбољу женску улогу, да сам ја добио награду за мушку и да сам добио награду за сценарио! Да, бићу нескроман и рећи да сам ја написао награђени сценарио. Нећу вам рећи да ово све није могло без професорки српског језика Биљане Голубовић и Весне Марковић, које су нам организовале пробе и губиле живце када нисмо знали текст или нисмо били расположени за глуму. Ма, нећу ни да кажем како се добро зеза Ивана Илић, Кевче у представи, како Филип Трајковић имитира Хитлера, иначе Урош у представи, како Милош Савић прича оним танким гласом. Надам се да ми нећете замерити на стилу писања, јер уместо речи ШАЛА ја напишем ЗЕЗАЊЕ; то ме је иначе замолила психолог наше школе Јелена Младеновић, да стил буде што опуштенији....Хеј, па хајде, кад сам је већ споменуо да кажем и ово...Она, Јелена Младеновић, била је веома јака и добра морална подршка нама глумцима. Њој смо се обраћали за неке проблеме и за све што је кочило представу. Верујем да су јој остале доживотне трауме и овим путем је поздрављам. Ту су вам и Милош Николић (Иван), Валентина

Живковић (професорка српског), Тамара Станков (наратор), Соња

Мишић(бранилац), Милош Савић (судац), Сања Задрипко (ратни профитер) и наравно, (директор) Милош Цветковић.

6

Да вам кажем нешто и о представи...Представа се зове ЂАЧ(Ш)КИ ТРИБУНАЛ и говори о међусобном неразумевању и нетолеранцији професора и ђака. Међутим, писао сам је у једном посебном стилу у коме се школа готово и не помиње, једноставно су на сцени војници са правим оружјем, са војничким шаторима, дрвећем и у правом ратном окружењу. Да бих вам објаснио о каквом стилу писања се ради даћу вам пример: два војника разговарају о својим непријатељима. Њихови највећи непријатељи су професионалци, односно професори, а њихове јединице су из латинског, математике и других области. Морам да споменем драмску секцију школе која постоји од 2003. године, иако нисам био у њој. Још увек се прича о њиховим сјајним представама какве су Ана Карењина и Повратак. После ове најновије представе изашло је неколико новинских чланака о нама у неколико РЕПУБЛИЧКИХ НОВИНА.Гостовали само на ТВ5 у јутарњем програму и у емисији ПРОМАЈА, такође нас свуда зову да гостујемо.Веома се поносим што сам написао једно овакво дело које је постигло толики успех и искрено се надам да је ово почетак нечег много већег. Пошто сам љут, нећу рећи да се мнооого захваљујем АБШ-у, најбољој школи, без које овог не би било, да се захвалим целој драмској секцији и свакој подршци коју сам имао не само ја, већ и цела наша весела глумачка трупа у овој занимљивој авантури. Пуно вас поздрављам, читаоци, а уколико не читате овај чланак значи да сте неписмени...ЖИВЕЛИ!!! Душан Чупић III5 Те ноћи...

8

Први пут кад сам те видео, У глави ми се све помутило. Нисам знао шта да кажем, Да будем искрен или да лажем. Ал' сам касно схватио, Да си моје једино. Сад се кајем што те оно вече, За љубав нисам молио.

Отишла си изненада, Криво ми је било тада. Како да ти кажем сада, Била си ми много драга. Ал' шта да радим кад сам Оне ноћи такав био. Љубав према теби крио, И нисам те пољубио.

Те ноћи све је нестало, И моје срце да куца је престало. Те ноћи је све нестало, Кад би се све још једном поновило. Исту грешку не бих направио, Волим те бих ти рекао. Ником те не бих препустио, И за љубав бих те молио.

Ех, ти никад ниси била моја, Никад ми пољубац ниси подарила... Ех љубави моја, само си ми срце ранила... Милош Николић II7

7

ВАСПИТНО-ПОПРАВНИ ДОМ КРУШЕВАЦ Кад чујете “васпитно-поправни дом” одмах Вам се створи слика пред очима решетке, стражари, затвореници… А тек малолетнички Васпитно-поправни дом? У оквиру редовне школске праксе матуранти смера правни техничар посетили су баш ту установу у Крушевцу. Место где је сниман филм “Сиви дом” који прати судбине малолетних преступника. На самом улазу дочекао нас је “водич”, који овде проводи већи део сваког дана, и са нама провео неколико сати, показујући нам дом. У овој установи тренутно борави око170 малолетника и момака до 22 године, који су починили кривична дела као малолетници. У дому су такође смештене и девојке које су починиле кривична дела. Дом се састоји из три дела: отвореног, полуотвореног и затвореног типа. Када ти млади људи дођу у Дом, налазе се у полуотвореном делу. Допуштено им је да се слободно крећу, али су под појачаним надзором. Уз добро владање, у року од 3 месеца могу прећи у отворени део ове установе, али и у затворени - уколико направе неки преступ. Затворени дао налази се у забаченом делу ове установе и представља додатну казну. Наш водич је био веома љубазан и одговарао је на разна питања. Он и остали који који раде тамо, не праве разлику међу децом у односу на дела која су починили. Сви су им једнаки, јер је свима потребна помоћ. По доласку, упознали смо психолога који ради са свом децом. Она обавља разговоре са преступницима како би пронашла праве узроке њиховог доласка и указала на значај суочавања са проблемом. У дому постоји радионица где станари дома раде и добијају плату, коју могу подићи по изласку. Иду и у школу, имају такмичења, малу галерију радова који заиста личе на уметничка дела. Наш водич, иначе професор српског језика, прочитао нам је пар песама које су написали ученици о својим животима, а које су измамиле сузе на нашим лицима... Морам признати да су нас наши вршњаци-преступници љубазно дочекали. Причали су са нама, шетали смо заједно, неки су нам причали своје животне приче, неки су нас чак и шармирали. Иако дом изгледа као велики парк, а собе отвореног типа личе на студентске собе, и тамо постоје кланови и појединци који малтретирају остале. Деци Дом обезбеђује одећу, али у већини случајева гардеробу шаљу родитељи. Тако смо видели пар момака за које никада не бисмо помислили да су криминалци. Срели смо и нама познатог Мишка, маскоту Победине улице, који се шетао са нама, испричао нам своју причу и, наравно, одреповао пар стихова! Интересантно је да, док једни једва чекају да изађу из дома, други пар дана пре изласка праве нове преступе са намером да остану дуже јер са друге стране капије немају никога... Отклонили смо предрасуде о домовима, стекли још једно искуство и научили још једну лекцију из „предмета који се зове Живот“. Срели смо се са толико тешких животих прича и разних судбина, да је немогуће описати. Дом има васпитни карактер, не само за оне који су тамо, већ и за све нас остале. Треба само видети та лица и проговорити пар речи са њима да вам никада не падне на памет да пређете с друге стране закона.

8

На слици: Мишко (са леве стране), двојица наших вршњака и матуранткиње IV3 ДушанаЂорић IV3

Гордост и сујета

8

Чини се дан као сваки други Ал' су данас путеви до тебе тако дуги Па и оно „здраво“ми је чудно Ти и ја – већ ми звучи сулудно

Ништа ниси реко али слутим мало Можда ћеш рећи није нам се дало Ал трудићеш се да ме не повредиш то знам Јер ти знаш да лако планем, шта ћу таква сам

А сваки растанак тешко ми пада, после њега једва остаје нада Да биће боље, и мало воље Јер си тако лако а тако јако ушао у моје срце, то је иронија За особу као ја којој је љубав фобија Да ли због поноса ил нашег односа Да ли због гордости моје или сујете твоје Обоје ћутимо, обоје слутимо Да нећу ништа рећи, да ћеш побећи

Да ли због љубави ил' твоје нарави Да ли због нервозе моје или ћутљивости твоје Нећу ти причати, нећу те питати Да ли је ово крај, али једно знај-кајаћеш се и ти, хоћеш веруј ми!

9

Катарина Вучковић I1

ЖИВИ БИЛИ МАЊЕ ПИЛИ Поражавајући и забрињавајући статистички подаци говоре да се алкохол конзумира у огромним количинама (тоне и тоне ватрене воде). КО ПИЈЕ? (КО СТИГНЕ!) Нажалост многи: деца, млади, зрели и стари (без старосних и других граница свако може постати пијан-ица!). И мушки и женски пол злоупотребљава алкохол! Пију срећни, пију тужни, ал' само пијани алкохолу остају увек дужни! ШТА ПИЈЕ? (ШТА СТИГНЕ! ) Нису никаква нова открића, разна домаћа ил' страна пића. А да се што пре забрља, добра је и нека брља! КАДА ПИЈЕ? (КАД СТИГНЕ!) Од вечери преко јутра, како јуче, тако данас, ал' биће и сутра! ГДЕ ПИЈЕ? (ГДЕ СТИГНЕ!) Свадбе, рођендани, испраћаји, жмурке, пардон журке (и без пардона, пијан стварно жмури, и по дану му пада мрак на очи), али и сахране, помени... На отвореном – у природи, где уместо лепог провода остане гомила празних флаша ил' срча, на стадиону (утакмице, концерти...), на улици, али и у затвореном простору (објекту, возилу...). ЗАШТО ПИЈЕ? Зато да би: - био фаца, мангуп, старији, ''добар друг'' - решио проблем, а чини га већим и сложенијим - бежао од болне и, наизглед, нерешиве стварности, иако они који хоће да утопе бриге у пићу, не знају да бриге умеју да пливају... КАКО ЗНАТЕ ДА ЈЕ НЕКО ПИЈАН? Најчешћи облици манифестације пијанства: - љуби све живо око себе, што многи оцењују позитивно (ма само нек' не мрзи) - плаче (ваљда избацује вишак течности из организма) - бије и налиће на свакога да се туче (а од координације покрета нема ни ко...,''башка руке, башка ноге'' и често као производ туча не препознаје свој лик у огледалу, не личи на себе у личној карти).

10

Очекивани ризици, ако не умете да кажете СТОП алкохолу: - тровање алкохолом - путовање чија је дестинација АЛКОХОЛИЗАМ, која није прихватљива за туризам - сида (због ризичног облика понашања) - финансијски крах (ако на алкохол трошите много новца, ускоро ћете постати за шишање . . . .! Не дајте ни ''пребијене паре'' за алкохол, дрогу ил' цигаре!)

- постати физички, ментални, морални отпад (шкарт) друштва.

Знам да пије воду Лошина песма БОЉЕ БИТИ ПИЈАН НЕГО СТАР, али воду, а не алкохол. Али, исто тако, знам и оне који своју старост лепо носе, а пијан не може ни да стоји, а камоли нешто да носи. Знам времешне људе који причају о свом богатом животном искуству, а пијан не само да не може да прича, већ ''преплиће језиком'', ''лупа'', ''баљезга'', ''балави''... Знам ''старце'' који су препуни детаљних сећања из давнина, ''извлаче их из нафталина'', а пијан не зна ни шта се синоћ десило. Знам старије особе које су успеле у животу, али и оне, много млађе, који у животу једва чекају и успеју да се напију. Знам многе старије особе које се здраво смеју, али и оне много, много млађе из којих се алкохол цери, или се смеју ко ''луд на брашно'' (Хммм! Брашно, а све време говоримо о течном стању!)

8

И сад са толико ''ЗНАМ'' нисам ја свезналица, већ неко ком је драго што постоје и они који уживају у пићу, али се не напију, јер поштују златно правило у животу – УМЕРЕНОСТ У СВЕМУ!!! Поздрав психолога Јелена Младеновић ЖИВЕЛИ!!!

П. С. Искрено Вам желим да гледате на живот бистрим, а не мутним и црвеним очима, а ако већ морате да будете пијани, будите што чешће и што дуже, али од ...љубави!!!

'' Тек кад је нико и ништа, човек може да се користи у различите сврхе.''

11

ЛИКОВНА КОЛОНИЈА '' ДИВНА МИЛОШЕВИЋ''

Једна од, већ, традиционалних акција наше школе по којој нас у Нишу препознају је ликовна колонија ''Дивна Милошевић'' (у помен наше преминуле професорке ликовне културе). Ове школске године организована је и реализована по четврти пут, овог пута у Сокобањи. Била сам, и још увек јесам, почаствована позивом да баш ја од, скоро 800 ученика школе учествујем на колонији и радим са академским сликарима. Сви су ми, пре поласка, рекли да су уметници, на неки свој начин чудни, на шта сам се ја само насмејала. Када сам их упознала видела сам колико обични људи греше, али и колика је моћ стереотипа и предрасуда. Сликари (и уметници уопште) су само велика деца која слушају своју машту и стављају је на платно, папир, дрво, стакло, камен.... За та три дана проведена на свежем ваздуху и у добром друштву, полако сам ушла у свет боја. У дружењу са уметницима сваки тренутак надахњује и одише креативношћу. Одабрали смо место са кога се пружа јединствен поглед и почели да сликамо. У почетку ми је било мало тешко да сликам, али сам касније, уз помоћ професора и неких уметника, успела да ''уђем у штос''. Касније је било све занимљивије и занимљивије. Почела сам да се играм бојама по платну и тако се опустила. Не само да сам за та три дана упознала прелепу Сокобању, научила нешто ново, већ сам и упознала професоре у правом светлу, онакве какви, заправо јесу. Док смо сликали, није се примећивао онај класичан однос ученик – професор. Били смо као деца на екскурзији. Слободни, креативни, маштовити, пуни позитивне енергије и орни да радимо оно што волимо. И радили смо дуго. И радили смо успешно!!! Даница Илић III 4

12

С ДРУГЕ СТРАНЕ ОГЛЕДАЛА

Цела прича о ликовној колонији је заиста лепа, али није представљена у „пуном колору“. Наиме, „слободне душе“ наше школе су се потрудиле да, како себи, тако и другима улепшају дан једним занимљивим гестом. Након посете ликовној колонији, сви су се растурили на све стране Сокобање у потрази за идеалним местом (читај: кафаном) у коме би могли да проведу остатак дана уживајући у јелу, пићу и дружењу са пријатељима. Једна група од петнестак људи је у потрази била најистрајнија и отишла чак на други крај Сокобање, од почетне „рандеву“

8

тачке. После напорног жвакања и испијања козна-већ-које (не, нећу вам открити тачан број) чаше пића, ангажовали смо локалне уметнике да нас уз песму и музику испрате до места састанка са професорима и осталим ученицима. Међутим, с' обзиром да смо били најудаљенији од места састанка, уз пут смо скупљали ученике, а богами и мештане који су били расположени за весеље, чак и оне одбегле са бањског лечења-терапије. И, на самом крају, веселој дружини су се прикључили и професори и тако је настало једно општенародно весеље које ће у нашим сећањима остати дуго, дуго. Дуго!!! Уредник

КАСНО ЈЕ ЗА НАС…

Гледам те како поред мене пролазиш, и тако леп у сну ми долазиш. Волим те, али је тешко рећи то, јер сви мисле да нисмо једно за друго.

Увек сам ћутала! Ваљда зато што сам чекала да престанеш да луташ и схватиш да сам ја оно што највише волиш и без чега не можеш!

Пролази дан за даном, година за годином… Усне су и даље неме, ћуте и чекају… А тело, тело и даље дрхти пред сваким твојим погледом, додиром…

И даље сањам те, у мислима непрестано тражим те. Волим те, али сада је још теже рећи ти то јер време је пролетело, ти си се начисто изгубио… Не би ме схватио, а ни разумео…

Драгана Динић III 2

13

ХУМАНОСТ НА ДЕЛУ

И ове школске године ученици и професори АБШ-а су, надам се, бар мало помогли некима од оних којима је помоћ неопходна. Знамо да је наш удео само карика у ланцу помоћи, јер не желимо да се ланац прекине. Следимо примере хуманости и прослеђујемо властити пример да се ланац хуманости никада не покида. Све овогодишње хуманитарне акције у школи, сводиле су се на прикупљање новчане помоћи за:  малу Милицу Мијајловић, која није била те среће да се роди без аномалија и здравствених проблема (октобар 2006.),  ученицу наше школе којо су неопходни лекови за терапију изузетно скупи (децембар 2006.),  Стефана Стајића, ученика О.Ш. ''Радоје Домановић'' у Нишу, који је доживео тешке опекотине и који се тренутно лечи и опоравља на ВМА у Београду (мај 2007.). АКЦИЈA НИКАД ДОСТА... Поводом Дана школе професор ''ликовног'', Звонимир Николић и креативни и маштовити ученици осмислили су акцију под називом ''УЧЕНИЦИ АБШ-коле, за БУДУЋНОСТ коју ће сви да ВОЛЕ''. Акција ће бити реализована 28.05.2007. године на Тргу Краља Милана. Представници ученика свих одељења цртаће и исписиваће личне поруке, жеље предлоге за бољу заједничку будућност, на лепенкама које ће, затим, професор повезати у километарску траку најразличитијих жеља са једним јединим циљем како до жељене будућности. Километарска трака ће 31.маја,за сам Дан школе, украсити Трг. Психолог школе Јелена Младеновић

Млади едукатори Ако мислите да већ све знате о болестима зависности, теми која је постала свакодневни проблем наших живота, онда се сигурно варате. У прилог томе говори и чињеница да је све више зависника и оних који све до последњег стадијума зависности верују да то нису. Сходно томе у нашој школи од 26 до 30. марта одржана је едукација о болестима зависности под називом “Боље спречити, него лечити”. Едукација је одржана за ученике I и II разреда који су уз забаву и дружење добили корисне информације о дрогама, алкохолу, цигаретама и о последицама њиховог узимања. Након завршене едукације ученици су добили сертификате и могућност да своја знања из ове области пренесу друговима из одељења.

Вучковић Катарина I1 Гавриловић Милица I1

14

РАДИОНИЦЕ НВО AIESEC

Ево још једне успешне едукације! Наша школа је, поред Медицинске и Гимназије «9.мај», изабрана за учествовање у пројекту на тему «Насиље око нас» у организацији међународне невладине организације АIESEC-а. Ученици II и III разреда похађали су радионице на којима је било речи о насиљу у породици и школама. Радионицу су водили активисти АISEC-а, Милена и Атина, Гркиња из Солуна. Она одлично говори српски, мада смо радионице имали и на енглеском језику. Завршна радионица биће одржана 1.јуна у Нишкој Бањи где ће се састати све три школе и имати заједничку радионицу у природи. Атина је специјално за школски часопис исписала поруку:

8

Не брините, ево и превода! Желим да сва деца буду интересантна и паметна, да наставите да се залажете за радионице ове врсте, зато што сте следећа генерација која може променити свет набоље. ДИВНИ СТЕ 

Ниш, 23.мај 2007.

Ивана Илић III2

15

БЕЛИМ ТРАКАМА БОЈИМО СИРОМАШТВО

Светски дан борбе против сиромаштва је 17.октобар, а ученици Административно-биротехничке школе су заједно са невладином организацијом Центар за људска права обележили овај дан. Наиме, у «школском дворишту» организована је акција «БЕЛЕ ТРАКЕ» где су на стубовима били излепљени панои. На њима су ученици, али и случајни пролазници, исписивали коментаре везене за сиромаштво. На питања КО ЈЕ СИРОМАШАН, КО УТИЧЕ НА СИРОМАШТВО, ШТА УРАДИТИ ЗА СМАЊЕЊЕ СИРОМАШТВА, КО ЈЕ БОГАТ и слично, они су исписивали своје ставове и размишљања о горућем проблему сиромаштва. Они су на јединствен и креативан начин приказали утицај сиромаштва на савремено друштво. Волонтери из школе делили су беле наруквице и балоне са натписом ПОВЕЖИ ПРЕНЕСИ ПОРУКУ онима који су учествовали у акцији. Наравно, неизбежне су биле и бомбонице! Након ове акције уследио је семинар у организацији поменуте невладине организације на тему «Дани антидискриминације». Њему су присуствовали ученици наше школе, као и ученици из Гимназија «Бора Станковић» и «Светозар Марковић». Радионице су биле врло занимљиве, аутентичне и поучне. Склопљена пријатељства на овом семинару настављена су дo данашњег дана. Ивана Илић III2

16

СЛОГА КУЋУ ГРАДИ, А НЕСЛОГА РАЗГРАЂУЈЕ

Ђачки парламент је само доказ да мали људи попут нас могу урадити велике и озбиљне ствари. Сваки Ђачки парламент има за циљ рад на побољшању квалитета наставе, културног живота младих и решавању проблема средњошколаца. Поред наведених ствари Парламенту АБШ-а се пружају многи потенцијали друштвеног деловања. Једна од тих могућности била је остваривање сарадње са Црвеним Крстом. Неки од ученика II и III разреда АБШ-а, у Нишу, из Ђачког парламента, али и ван њега, били су изабрани да иду на семинар ради повећања броја младих волонтера Црвеног Крста. Имали сми јако добре предаваче, који су нас научили о функционисању Црвеног Крста и о хуманитарном праву. Добром анимацијом и ентузијастичким ставом постигли су то да ученици који су прошли семинар, грозницом хуманитарног права заразе још много ученика АБШ-а. Поред дивног искуства на семинару, наша сарадња са Црвеним Крстом се наставља кроз низ различитих хуманитарних акција:  поводом Дана борбе против сиде (дељење разноврсног пропагандног материјала и анкетирање пролазника, како би смо имали увид о информисаности младих о томе),  поводом Дана заљубљених, тј. Светог Трифуна (наша најромантичнија и најлепша акција, по имену ''Бесплатан загрљај'', када смо усамљеним пролазницима поклањали бесплатне загрљаје, а онима ведријег расположења по тмурном дану лепим љубавним песмама ведрили дан),  прикупљање новца за особе оболеле од сиде (једна од најхуманијих акција до сада),  садња и украшавање зимзеленог дрвећа украсним тракама (у улепшавању амбијента и обезбеђивању ''кисеоника више'' помогли су нам матуранти). Све акције биле су мадијски добро пропраћене, тако да су се у њихову успешност уверили, не само пролазници, већ и гледаоци телевизије. Надамо се да ће наведене акције бити један мали део сарадње која ће тек уследити. Овим акцијама смо показали да Парламент АБШ-а, поред веома успешног залагања за ученике своје школе, има увек добру вољу да се посвети и другим људима, којима је потребна помоћ.

8

Емилија Тодоровић II 3

ПАРАДА МАТУРАНАТА

Парада матураната одржана је 18. маја где је око 2500 ученика тачно у подне заплесало са Европом. Иако је падала киша, а воде било на све стране, нико није одустао. Отплесали смо и радовали се томе што неко и на нас мисли. Чак смо оборили Гинисов рекорд. Девојке су биле у наранџастим, а момци у црним мајицама. Сви смо добили пиштаљке, а цуре су добиле и по један велики, бели кишобран. После параде нам организована је журка у дискотеци Студио, где су многи, иако покисли до голе коже, отишли да искористе своје привилегије. Неки су пак отишли прво кући, пресвукли се, загрејали, па дошли да са свима поделе тај жар до краја. Јер налазимо се на раскршћу, поздрављамо се са дечијим животарењем и сусрећемо са суровом реалношћу живота. Препоручујем и наредној генерацији матураната да се одазове овој акцији и плеше са Европом. Могу само да вам кажем да је осећај, који не ремети ни киша, ни ветар, предиван. Зато искористите свој тренутак, ипак смо само једном у животу матуранти. Дијана Јосијевић IV4

17

ИЗВЕШТАЈ СА ЕКСКУРЗИЈЕ МАТУРАНАТА Матурантска екскурзија реализована је од 31. марта до 04. априла 2007.године. Дестинација је била - Праг. На путу ка Прагу матуранти су прошли кроз Братиславу где су и преспавали. Једно од обележја Прага, коју су матуранти обишли, јесте Карлов мост на реци Влтави. На њему постоји око 300 скулптура. Најзанимљивија скулптура је она која служи за замишљање жеља. По предању, овде можете замислити само оне жеље, које никада нисте замислили, а исте не смеју наносити зло другим људима. Постоји део града који личи на трг, који је пун грађевина из доба ренесансе. Ученици су обишли и највећу катедралу у Чешкој, која се налази у центру града. Трећи дан екскурзије провели су у Карловим Варима. То је најпознатија бања у том делу Европе. Цео дан су шетали разгледајући бању. Вече је било резервисано за провод у дискотекама и за дружење по собама. У повратку су свратили у Будимпешту где им је приређено мађарско вече и ту их је забављао ансамбл цигана. Аутобусом су сутрадан обишли мађарску престоницу и кренули ка Нишу. Немили догађаји: Стигавши у Братиславу, кривицом водича, возили су се по граду тражећи хотел у ком је требало да буду смештени. Налажење хотела обрадовало их је само на кратко, јер је уследио нови пех. Када је требало да крену у обилазак града, аутобус се покварио, и време за шетњу утрошили су у чекању поправке аутобуса. Врхунац немилих догађаја јесте задржавање на мађарској граници. Граничари су их држали више од три сата. Али, упркос овим немилим догађајима, матуранти наше школе понели су пуно пзитивних утисака са екскурзије.

18

КАКО МИ ....... А КАКО НЕМЦИ Наша генерација је прва генерација матураната огледног одељења пословни администратор. Преживели се ове четири године школовања и радили сасвим другачије у односу на досадашњи систем школовања. Министарство је у сарадњи са немачком Владом омогућило посебне кабинете и програм овог смера. Од 15. до 22. априла по један представник сваке школе, где постоји овај смер, боравио је у Немачкој, у граду Карлсруе За време боравка тамо упознали су њихов систем школовања и упоредили га са нашим. Представник наше школе био је Миљан Миљковић ученик IV-1. Он нам је испричао да они два дана иду у школу, а три дана су у предузећу (на пракси). То време које проведу у предузећу им се плаћа. Чак, након завршене школе добију одмах посао у том предузећу. У одељењу нису сви иста генерација, распон година је од 17 до 25. Код њих постоји могућност да после завршене средње школе могу опет да упишу другу средњу школу. Време које су ученици-гости проводили у предузећу или у школи је од 9 – 16 h, да би након тога били слободни. У слободно време посетили су град Ворту где се налази фабрика за производњу мерцедесових камиона. Посетили су и Европски парламент у Стразбуру. Увече су имали могућност изласка у град. Ето тако је код њих, а сами знате како је код нас........ Дијана Јосијевић IV4 Млади и спорт На основу анкете спроведене у АБШ, утврђено је да се од 60 испитаника нажалост само 30-ак њих активно бави спортом. Неки се баве спортом ради очувања здравља, због лепог изгледа, избацивања негативне енергије, дружења, разоноде или опуштања. Међутим, постоје и они који се баве спортом активно и који успевају да ускладе спортске и школске активности, а спортски успех представља за њих један од главних животних циљева (Милица Стојадиновић, Мујовић Џодић Дарко). Постоје они који су лењи за спорт. Они проналазе разне изговоре, иако су свесни важности спорта. Уопштено говорећи, спортом се бави веома мали број ученичке популације, на шта треба утицати и учинити нешто да спорт постане део њихове свакодневице.

8

Ноћни живот младих у Нишу

У оквиру предмета грађанско васпитање, обављено је истраживање колико су млади задовољни ноћним животом у Нишу. Готово сви испитаници четвртог разреда излазе ноћу и то од 3 до 4 пута недељно. Већина ноћних птица остане у граду и након 02:00 сати. Мањи број испитаника излази 5-7 пута недељно, мада је и мали број оних који кући стижу до два сата по поноћи. То је мало изненађујући резултат, с обзиром на чињеницу да у Нишу, по њиховом мишљењу, нема довољно места за излазак, те да Нишу недостају дискотеке и клубови. Забрињавајућа је чињеница да огроман број матураната у неопходне садржаје за вечерњу забаву убраја алкохол, и то различите врсте и количине. Било је и парадоксалних изјава: Алкохол и да вече прође без инцидената. За њих су музика, добро друштво и алкохол идеалан спој како би се одлично забавили. Ретки појединци увидели су још један недостатак везано за ноћну забаву у граду на Нишави, а то је понашање младих. Пожелимо им у будућности више познанстава и више љубави.

19

Равноправност полова – стварности или мит У оквиру грађанског васпитања ученици су у аномнимној анкети одговарали на питање да ли постоји равноправност међу половима. Више од половине испитаника одговорило је негативно, иако сматра да је ова врста равноправности неопходна. У образложењу својих одговора анкетирани су истакли да су жене једнако способне као и мушкарци, те да могу обављати исте послове. Припаднице лепшег пола сматрају да би оне биле бољи политичари и бољи руководиоци на одређеним пословима. У циљу остваривања равноправности међу половима, испитаници предлажу организовање различитих семинара. Ученици су сагласни да треба обележавати 8. март као подсећање на равноправност међу половима. То је добро, с обзиром да припаднице лепшег пола мисле да међу политичарима нема довољно жена, да их нема ни у војсци и да је ово право време да изаберемо жену за председника. Међу испитаницима било је и оних који немају изграђени став о равноправности полова. За неке су жене лепше и паметније, те поседују све квалитете које не проналазимо код пропадника јачег пола. Где је онда равноправност? Многи пак сматрају да је узалудно расправљати о равноправности, те да је кључ успеха међу половима разумевање и међусобна подршка. Испитаници сматрају да смо сви једанки, без обзира на пол. Ако смо на свет дошли на исти начин, зашто не бисмо били равноправни. Имајући у виду њихово правно опредељење у Административно-биротехничкој школи, многи од ученика одговорили су да смо једнаки пред законом, што је одличан правна подлога за једнакост међу половима. Ипак из свега произилази јединствен закључак, да мушкарац и жена постоје како би се међусобно допуњавали, те да је њихов спој идеална формула за успех.

Има само једна гора ствар од тога да школујете људе па да Вам оду, а то је да их не школујете па да Вам остану!

- Зиг Зиглар Сви живимо под истим небом, али имамо различите хоризонте.

- Конрад Аденауер Да ли и колико планирате своју будућност?

На основу обављеног анкетирања у оквиру предмета грађанско васпитање, а међу ученицима четвртог разреда, дошло се до следећих закључака: - већина испитаника одлучују сами о даљем школаовању, без утицаја родитеља и другова - ученици су добро информисани о врстама факултета у Србији - факултет и диплома за ученике више не представља сигуран пут до запослења - студије пружају неку врсту сигурности у будућој каријери - ученици изражавају бојазан, да осим дипломе, у борби за посао, морају понети и неке друге препоруке.

Анкете саставили матуранти и професор Милена Митић-Анђелковић на часовима Грађанског васпитања Обрада анкета матуранти и професор Весна Марковић

20

РЕЧ МАТУРАНАТА

Ах, преживесмо и ово. Школа ми одузе младост и лепоту. Од читања силних књига поквари вид, коса ми је оседела од нервирања за оценама и правдањем непостојећих изостанака. Коске су ми ослабиле од седења на промаји, киши и ветру. У суштини нико нормалан не може да остaне завршавајући ову школу, а ево зашто? Почећу од професора. Они су били прилично борбено расположени. Зуцнеш ли на часу следило је шамарање. Дечаци кад добаце нешто добију 10 преко тура. Дешавало се и да ненамерно увредиш професора, а он те натера да седиш у канти. Док су предавали, трудили су се да буду што гласнији, зато сад слабије учим. А кад дође контролни, е то је хорор. Не смеш ни да трепнеш, иначе летиш напоље. Кад неко одговара ти да добациш нешто или да му шапнеш, ма добијеш чвргу ко из шале. Редован си ђак, стално присутан, а професор те товари како никад ниси на часу, па где то има. Не дао Бог да неку глупост направиш, онда те шаљу код директора, ставе те да седиш на сред канцеларије. Онда позову родитеље, психолога, педагога, социолога и круже око тебе, постављају питања, ударају и мучење не престаје док ти барем не отпадне пола косе од чупања и нокти од свог нервирања. Тешко је било преживети. Сад, ево на крају, осећам се као неко ко је преживео I, II и III светски рат одједном. Надам се да ћемо бити одликовани ордењем Легије части, јер преживети ово вреди много више. Погледајте нас и ви сами какви смо мршави, јадни, косе дуге улепљене, дечацима брада до колена, нокти исчупани, носеви разбијени, а усне стално крваре од грицкања. Ух, и сама сам се уплашила од свега овога. Овакву причу сам слушала од наших старих који су у школу ишли после рата. И, искрено, подсећа ме на Голи оток. Наравно, сада није тако, имамо ми ипак доста привилегија. Разредне старешине прогледају кроз прсте неке изостанке. На крају године мољакају професоре да се поправе јединице. Али нешто што ме стварно нервира јесте што се не направи разлика између ученика који редовно долазе у школу, па макар и на своју штету, од оних тактичара. Ипак све је то део школе. Многе генерације су прошле и још многе ће проћи кроз ове исте клупе, мале учионице, преживеће и решетке на прозорима, бежаће од теткица кад их јуре метлама, мучити се да науче све предмете, али ће сви школу памтити као најлепши период својих живота.

8

Дијана Јосијевић ИV4

21

ПАРИЗ Париз (Paris) је главни и највећи град Француске. Налази се у центру Париског басена, над реком Сеном (Siene), и подељен је на два дела: на северну „Десну Обалу“ и на јужну, мању, „Леву Обалу“. Град представља политички, економски и културни центар државе, а такође и Европе. Овде се налазе многе знаменитости и туристичке атракције, услед чега сваке године Париз посети на милионе туриста. Град има преко два милиона становника (2.147.857 по попису 1999.), а шира урбана зона има око 11 милиона становника (11,174,743 по попису 1999.). Париз је подељен у двадесет нумерички организованих области (арондисмана). Арондисмани су распоређени по спиралној шеми, са првим арондисманом у центру града. Такође је познат по имену 'Град Светлости' и представља значајан извор туристичких прихода Француске. Претпоставља се да је Париз име добио по племену Парисии. Лично о Паризу... Мислила сам да је фарса када се о Паризу говори, град светлости, град љубави... али то заиста стоји. Прелеп град. Толико историје, традиције, културе, архитектуре,... За обилазак сваког туристичког дела града, музеја вам је потребан по један дан. Париз - град светлости, историје и лепе архитектуре. Мостови на Сени, Јелисејска поља, Лувр у коме се као најсветлије од свих издања издваја Мона Лиза- оригинално дело Леонарда да Винчија, Опера, Нотр Дам, Сакр Кер, Ајфелова кула и сан сваког од нас да је посети, Наполеонова Тријумфална капија као национални споменик Француске…Затим дворац Луја XIV и Луја XV у Версају….Париз је град вечне инспирације уметника са колонијом сликара на Монмартру, опером и балетом на светском гласу. Париз град моде, гламурозних модних ревија и луксузних бутика. Париз град ноћи и незаборавног провода по бистроима и кабареима уз звуке шансоне и кан-кана. Париз град са мирисом надалеко чувене француске кухиње и укусом добрих француских вина. А када сте већ у Паризу и када прођете све то морате отићи и до Disneyland-а….Магични свет Дизнијевих јунака вратиће Вас у најлепше доба детињства. Закорачите у Земљу открића, Земљу авантуре, Земљу фатазија... Осетите чаролију и узбуђење, пробудите машту и храброст, јер Вас чека забава од јутра до мрака. Немогуће је не заљубити се у Граду Светлости или се чак не заљубити у њега самог. Људи овог града имају стила, његова архитектура је заводљива и привлачна, његови ресторани и ноћни живот осигуравају уживање. Не постоји најбоље време за посету Париза, у сваком годишњем добу град је жив. Успомене које из Париза понесете, чуваћете цео живот. Зато га посетите што пре. Јасмина Гмитровић III6

24

Трибина «БЕЗ НАСИЉА» Ђачки парламент је у сарадњи са невладином организацијом Центар локалне демократије (LDA) 16.новембра 2006.год. организовао трибину «БЕЗ НАСИЉА». Ова невладина организација нашој школи одобрила je буџет за реализацију трибине чији су гости били уважени стручњаци. Представник МУП-а био је Братислав Тимотијевић, а Завода за ментално здравље Љуба Милосављевић. Гости из Школске управе Ниш били су начелник Министарства просвете и спорта Драган Гејо и Јасмина Гејо, психолог, као и представник Суда. Трибини су се одазвали ученици и професори Административно - биротехничке школе, који су са гостима дискутовали о проблемима насиља код младих, које су санкције и на који начин је најбоље приступити овом проблему. Гости су говорили о својим искуствима са младим људима који на било који начин трпе насиље. Трибину су водили Ивана Илић, председник Ђачког парламента и Виктор Наградић, заменик. Они су представили х

8

статистичку обраду анкета из пет средњих школа у Нишу о насиљу у школама и међу младима уопште. Уз добру организацију и сарадњу са Маринков Сашом, директором Центра за локалну демократију трибина је успешно реализована. Ивана Илић, председник Ђачког парламента

Има велике сличности између старих телевизора и лење деце. Чим их ударите они прораде. Душко Радовић

25

KOБАЈАГИ ПРЕДУЗЕЋА

Пословни администратори у оквиру свог профила имају своја виртуелна предузећа са којима су наступили на Школском сајму, одржаном децембра месеца 2006.год. Сајам је организован у малој сали Дома војске. Учествовала су четири виртуелна предузећа из све четири године – «МULTIMEDIA»d.o.o., «SKY PEN»d.o.o., «DREAM TRAVEL» d.o.o. и «MBP» d.o.o. Гост сајма било је виртуелно предузеће из Зајечара «ТЕRMOKONVOJ» и виртуелна банка «GLOBAL» из Eкономске школе. Свој штанд имало је и виртуелно предузеће са Економског факултета «ЕKONSALTING». Свако предузеће имало је свој штанд, оригинално и складно уређен. На њима су предузећа представљала своје производе и услуге. Сајам је прошао веома успешно, а званице и гости били су задовољни организацијом и презентацијом предузећа. У периоду од 25. до 27.маја биће одржан Национални сајам виртуелних предузећа у Чачку. Из наше школе на сајму учествује предузеће «SKY PEN» . Цео колектив је радио вредно на припреми сајма, смишљао изглед штанда, радио на изради пратећег материјала. Преостаје нам да им пожелимо срећан пут и да се са сајма врате задовољни и пуни утисака. ДРЖИМО ВАМ ПАЛЧЕВЕ! УЧЕНИЦИ АБШ-а И У ИНОСТРАНСТВУ (Резервни наслов текста ЈОВАНЧА- СВЕТСКИ ПУТНИК)

Све што смо до сада научили, током четворогодишњег школовања, показали смо на Међународном сајму виртуелних предузећа (привредних друштава) у Салзбургу, родном граду Моцарта. Избор ученика вршили су професори и директор школе. Били смо тестирани и гледао се општи успех из претходног разреда. Најбоље резултате постигле смо, Наталија Илић IV 1, Данијела Митић IV 2 и ја, Катарина Јовановић IV 2. Припремe су биле можда мало напорне, али оправдано, јер смо морали да се покажемо у што бољем издању. На пут за Аустрију, директор Милорад Гавриловић, професорка Бранислава Пешут и нас три ученице кренули смо 26. фебруара. Путовали смо са још два виртуелна предузећа из Србије, и то, ''Маратон'' из Сопота и ''Etoile Roуge'' из Бечеја.

26

Сајам је трајао од 28. фебруара до 2. марта 2007.године. Било је преко 300 штандова из 18 земаља. Једино ми смо имали светлећу рекламу, што је привлачило људе на наш штанд. Гужве на штанду је било ретко, јер посетиоци сајма нису имали времена да прођу кроз све хале (било их је 4!), тако да смо увек успевале да попунимо фактуре и купопродајне уговоре кад је било потребно. Највећу пажњу су ми привукли штандови са Косова (наступили су као независна држава) и из Црне Горе, јер су ученици били у својим народним ношњама и презентовали су национална јела и пића. Наш највећи пословни успех био је склапање уговора са Американцима који се баве рекламирањем на сајту. Омалом, буцкастом, тамнопутом Американцу се и овом приликом захваљујем, јер смо му ''мазнули'' велику суму новца, приволевши га да купи нашу рачунарску опрему. Жао ми је што нас време није послужило, нон-стоп је падала киша, тако да нисмо обишли град, нити посетили Моцартову родну кућу. Све то надокнадило је супер дружење, пре свега, са ученицима из Сопота и Бечеја, као и из Црне Горе. Госпођа Елизабет из Култур-контакта била је одушевљена штандом, а похвалили су нас и представници МПС-а РС. Овај сајам је велико искуство и било би лепо да су сви могли да учествују на њему. Порука за следеће генерације: Будите бољи и креативнији од нас. Не пропуштајте шансе. Учествујте и такмичите се свуда где вам се пружи прилика. Стичите искуство и најважније, УВЕК БУДИТЕ ДЕО ТИМА, ПОЈЕДИНЦИ ТЕШКО УСПЕВАЈУ! Катарина Јовановић IV 2

8 27

ДЕЧКО У УСПОНУ

Дарио Бериша познат је по свом пливачком таленту. Овај спорт, који ваш новинар много воли, почео је да тренира са 8 година. До данашњег дана постигао је запажене резултате, 110 медаља од којих је чак 35 златних. Од када је у нашој школи, освојио је две медаље на Окружним такмичењима средњошколаца у пливању, од којих је једно злато и једна бронза. Поред пливања за школу се такмичио и у атлетици и кросу на којима је освојио 2 бронзане медаље. Почео је да тренира пливање јер воли индивидуалне спортове. Тренира свакодневно, чак и два пута дневно када има времена, а теретана је обавезна. Тренира у клубу «Ниш 2005», а за успехе је заслужан и његов тренер Томислав Окичић. Каже да је добра организација кључ свега. Стиже да усклади тренинге са обавезама у школи, а професори имају разумевања, па знају и да прогледају кроз прсте. Овом приликом се захваљује својој разредни. Има велику подршку породице, што му заиста значи. И наравно свог «баџе» (он ће се сам препознати). Самоувереност и независност су његове главне карактеристике. Планови за будућност су му заиста амбициозни; после завршетка средње школе, планира да упише ДИФ. Постоји могућност да добије стипендију и тренира у Америци. Циљ му је да доноси медаље својој земљи са разних светских такмичења и олимпијада. Слободно време, а мало га има, проводи у друштву својих другова и девојке Јоване. Излази на мирнија места, а рекреативно игра фудбал, тенис, кошарку и ужива да «дере» другаре у Pro Evolution Soccer 7 (Sony Play Station 2). Врло је дружељубив, шармантан, занимљив и реалан. Речит је, а сазнали смо да је веома романтичан. За крај поручује свима: ЗДРАВ ЖИВОТ ПРЕ СВЕГА!

Ивана Илић III2

28

О култури Дефиниција културе гласи: култура одухвата човеково свесно и планско преображавање природе, али и стварање духовних вредности којима се потврђује његов специфичан положај у свету. То је теорија. А шта је култура у пракси? Дефинитивно није оно што је некада била. Раније се знало уђе старија жена у аутобус и први младић јој понуди место да седне. А данас? Баш сам имала прилику да видим ово: улази старија жена у аутобус и... Нико, али нико се није сетио да јој понуди место да седне. А каваљере и да не спомињем! Они као у земљу да су пропали! Па зар није ред да се дами задрже врата да би она изашла? Не... Њима је сада битно да у ушима имају слушалице свог најновијег модела мобилног телефона преко којих слушају музику. Поменух даме, па не знам да ли оне још увек постоје! Зар је опијање на журкама лепо понашање? А када видим поједине девојке како се облаче, запрепастим се! Ту су деколтеи, провидне мајице, кратке сукње.. Куда иде овај свет? Људи све чешће проводе време уз телевизију, музику. Хмм... Тачније, они звуци који долазе из тамо неке „Пинк“- ове емисије не могу се назвати музиком. То су крици и јауци разголићених „естрадних уметница“ које не умеју ни једну реченицу да саставе, које су скинуле све што се скинути може и такве излазе пред публику. Затим, заслепљена маса, као у неком трансу, аплаудира. Питам се, како неко уопште може да ужива у томе, у тим звуцима (поново наглашавам да то не могу назвати музиком). Цитирам: „Ако имаш херца, поклони ми бунду од нерца, ако имаш чуку дијамантски прстен стави ми на руку“. Морам да цитирам и стих из чувеног хита Новице Здравковића „Сплавови“: „К'о у минска поља да сам био ја...“. Ужас! Али зашто се многи проналазе у тим стиховима, плачу уз њих, или се веселе? Зашто, када су ти стихови небулозни, а текстови бесмислени колико и глупи? Зашто стално виђам хорде девојака које се труде, очајнички се труде да изгледају као већ поменуте „певачице“? Међутим, вероватно ни та учмала средина није сасвим крива. Она прима и упија све што јој се сервира, а то су ти малограђански звуци. Па ни Чола није оно што је некада био. Драже ми је да чујем песму „Негде на дну срца“, него „Хајмо негде насамо да се мало заталасамо“. Изгледа да је и њему сада битније да има песму која је певљива а неквалитетна, да брже „уђе у уши“ публици. Зашто не бисмо ко некад певали „Игра rock ‘n’ roll цела Југославија“? Али мислим да има наде за нас! Брега је пре две године поново окупио Бјело дугме и београдски хиподром је био препун. То значи да људи ипак цене праве вредности. Све ово негатино утиче и на децу. Имала сам прилику да ми сестрић, који има 4 године, тражи да чује неку од ових песама. Или, сетимо се чувених „Телетабиса“. Један малишан је скочио у бунар јер је видео да Телетабиси то раде. Додуше, забранили су да се даје тај цртани, али очигледно прекасно. Погледајмо Нишаву. Уместо пловкица плови по која пластична флаша, која се ту нашла јер је некога мрзело да је баци у оближњу канту. Вероватно је мислио да ће се овако рециклирати. А ако нисте знали, Нишава је и ново место где можете опрати свој аутомобил и то бесплатно! Хмм, ја помињем само Нишаву, али тако је, нажалост, у целој Србији. А што се наших улица тиче, ту такође има свачега. Можете наћи по коју ципелу коју је неко „случајно изгубио“; разноразне отпатке поред полу-празних контејнера којима, у случају да вам је досадно, можете играти фудбал и тако нанесете мало тог смећа у оближњи парк. И? шта мислите о свему овоме? Звучи по мало смешно, али не! Није ни мало смешно! Ми живимо у савременом добу и тужно је што неки људи нису тога свесни. И зато, следећи пут када пожелите да неки папир баците из велике даљине у кош, односно, у канту за смеће, боље се приближите и погодите сигуран кош, јер НИЈЕ ТЕШКО БИТИ ФИН!

8

Маријана Мићуновић IV/4

29

Слика – Срце камелеон Бело срце поста брод који удари о ледену стену, океаном поливену тонули су у дубини морских суза, таму је прекрила ноћ, баш у тренутку кад он одлучи, ка дну ледника поћ`. Од једном зелене очи променише све, Упали се лампа,душу на под, Од онолике таме створи се угљени свод Који поче душу да шара, са разумом да разговара, Слика очију без стида по телу хара. Црвени печати осуше се по кожи, тетовирање је почело, врело је, пече, а свраб слаб по папиру слика поре, облине, газирану крв која јој венама тече сада се гаси ноћ, а почиње вече. Вреле жена са очима сна, душом отрованом до дна, није стигла да преболи огрлицу плавичастог леда, чији је поглед остао у облику срца да је гледа и угасио се тачно у ноћ, онда када се смени онај важан дан, снажним пољубцем одлете у сан ... било је то последње сељење на југ, сунце више није круг, остаде јој угљен црне боје, да ослика године њеног живота, шта је горчина, а шта лепота, где је стала, како даље, коме ли је судбина шаље? Оштар зелени поглед настави да слика у ноћи, благом сеном заврши крај, девојка је лежала без одеће сва, са оном белином из океанског дна и огрлицом која јој је красила врат, плави сафир срце клеше, слика оживе скроз, стопио је лед, попио океан, сафир куца као сат, онда аритмија срца почиње опуштено да одмара, да ужива, да машта и ствара. ватра и крв победише таму, вриштала је, а није чула себе саму, топила је лед и пила воду слану, зелено око у срце је гану. Кроз шапат се отворише ушећерено слана уста женско срце је океан без дна, крије прегршт тајни у хоризанту јаве и сна коме ће да робује и да се да, у тренутку вечности одлучује и не зна, а ипак зна. Милановић Сања IV/1

30

Одломци из беседе Професор каквог ученик заслужује ''...Професори дуго остају у сећању својих бивших ученика, неки нажалост, само по надимцима. Неки само по томе шта ти надимци престављају. Поједини професори једноставно не постоје у нашим сећањима. Као да их није било. Надимке својих професора њихови бивши ученици поносито носе у сећању не због надимака, већ као драгу успомену на људе који заслужују име професор. Ретки су професори који немају надимак, што ни случајно не умањује траг који својим радом остављају на личност својих ученика и када из чистих и улаштених школских ходника загазе у неке озбиљне и узбуркане воде...'' '' ...Први државни учитељ реторике, Квантилијан је још и 1. веку пре нове ере рекао да професор треба да буде нека врста родитеља, који треба да се слуша, поштује и воли. Тако трба. А да ли је заиста тако? Поставља се питање: да ли је строг професор добар професор? Свако ће другачије одговорити, али је, по моме мишљењу, истина негде на средини. Професор треба да поступи строго и одлучно када је то потребно, али у исто време мора да буде праведан приликом одлучивања и одмерен у кажњавању. И да његов поступак, какав год да је, не оставља места сумњи код ученика у исправност и поштење таквог свог поступка. Професор, поред маргиналних послова као што је уписивање одсутних, поред обавезних предавања и оцењивања ученика, има много битнији задатак који директно утиче на будући живот ученика. Иако је тачно да од ученика зависи како је и у којој мери спреман да прими знање и да је тешко,... улити памет ономе ко нема воље, а још теже улити вољу ономе ко нема памети, (Балтазар Грацијан), професор треба ученицима да улије и памет и вољу и знање и понашање и васпитање... Пошто школа није само образовна, већ и културна и васпитна установа, добар професор треба да зна како ће се у различитим ситуацијама понашати према тим људима, према својим ученицима. Да зна какав ће бити његов став према људима који су већ формирали своју личност, а како ће се понашати према оним ученицима којима треба указати на грешке и које треба усмерити у правцу њихових интересовања и могућности и подржати их да истрају у томе. Наравно, и ми ученици умемо да будемо и напорни у разумевању и некоректни у понашању. И ми грешимо. Али, није срамота погрешити, већ не увидети, не исправити или пак поновити исту грешку. Добар професор не треба да обраћа пажњу на наше ситне несташлуке, можда, на наше гласне разговоре, на понеки духовит коментар, на неодмерен смех... већ на грешке, да покуша заједно са нама да их исправља. Јер, наш неуспех је и неуспех професора. Добар професор то зна...''

8

''... Да ли је дисциплина када настава тече нормално уз понеки духовит коментар понеког ученика, покаткад уз жагор више њих или чак целог разреда у глас, уз понеку опаску на свој рачун или на рачун професора, гласнији смех, уз активно учествовање ученика у одржавању наставе, уз понеку шкрипу столице... или је појам дисциплине на часу: тишина коју ремети монотоно предавање мрзовољног професора, такође, мрзовољни ученици који седе као скулптуре у својим клупама или полулеже на њима, ученици који зуре у зид са неким својим мислима, који гледају негде далеко кроз прозор или кроз професора... И који се прену из таквог стања и постају оно што јесу, тек када се огласи звоно које означава крај тог и таквог часа - поново постају млади људи пуни љубави,

31

И који се прену из таквог стања и постају оно што јесу, тек када се огласи звоно које означава крај тог и таквог часа - поново постају млади људи пуни љубави, енергије и ентузијазма! Неки професори успеју да направе позитивну атмосферу на часу, други не могу? Или неће!...'' ''... Ми позитивно реагујемо на професорову искреност и коректност у опхођењу, из чега се скоро увек рађа обострано поверење. То међусобно поверење се ни једним чином, нити иједног момента не сме довести у питање. Нарочито од стране професора. А оцене ће после свега, доћи саме од себе, мада ја као одличан ученик знам, засигурно, да оцене нису мерило правог знања и правих вредности, и да је важно да професори, уз нашу помоћ и уз помоћ наших родитеља од нас направе добре људе, па тек онда адвокате, докторе, пекаре,пилоте, инжињере... Добар пррофесор треба да буде ученику, пре свега, пријатељ. И то онакав пријатељ као са почетка моје беседе, пријатељ кога ми сами бирамо. Пријатељ заувек. А такви професори, који су, пре свега, изузетни људи, памте се целог живота. Са надимком или без њега. Свеједно!'' Душана Ђорић IV3 У име деце Овде сам да бих вам отворила очи и приближила сурову стварност, занемаривање и злостављање деце, трагична, али нажалост све присутнија појава. Занемаривање детета почиње пропуштањем родитеља или старатеља да детету обезбеди адекватну исхрану, смештај, одећу, медицинску негу и лечење, заборави дететове основне емоционалне и образовне потребе или напусти дете. Када бих вас ја упитала да ли је злочин оставити рођену бебу, у породилишту, на улици или је тек тако дати некоме, знам унапред одговор. Увек постоји разлог. А шта када се деси, када у дневној штампи осване наслов да је у селу надомак Лесковца пронађена беба усред винограда? Шта чинити и како осудити онога ко је спреман на овакав злочин?! Да ли се запитате у каквој средини ће ово дете одрастати, да ли ће успети да изађе на прави пут или ће поћи странпутицом и још много пута бити поменуто у штампи. Каква их будућност чека? На жалост, толико малишана у нехуманим условима, пропалим браковима, породицама у којима се један, а неретко и оба родитеља одају пороцима. А шта са оним пред чиме сви затварају очи, а неретко и уши, како помоћи детету које трпи бол, живи са њим и прихвата сурову реалност као неминовност. Знам да је тешко слушати кроз шта све ови малишани пролазе, али ја имам потребу да вам то кажем, задатак је правне државе као институције, али и сваког од нас као појединца да помогне злостављаној и запостављаној деци. Дом за незбринуту децу јесте решење, али сетите се примера четворогодишње девојчице коју је васпитач сексуално злостављао пуну годину. Сексуално злостављање деце узима све више маха, а и даље је табу тема. О томе говоре само стручна лица, дају статистичке податке кроз које ми не можемо да осетимо ни делић бола оних који га проживљавају. То иде тако далеко да је јавност била шокирана сазнањем да је један руски грађанин усвајао девојчице узраста од 5 од 7 година, силовао их, а затим затварао у своју кућу.

32

А, ако сте помислили да се овакве ствари дешавају некоме тамо далеко, даћу вам довољно јак доказ да вас разуверим. Пре пар година у околини Ниша, града из кога долазим, затворено је више девојчица које су данима трпеле физичко и сексуално злостављање. Починитељ недела се вешто скривао месецима од полиције, а за то време угрозио је још много младих живота. Једна од несрећних девојчица, деветогодишња Сања, угушила се током стравичног сексуалног чина под теретом злостављачевог тела. Често чујете изреке „батина је из раја изашла“, „и мене су тукли, па ми ништа не хвали“. Замислите да им ништа не фали? А шта када батанање пређе у навику и уместо васпитне ћушке родитељ почне да гаси цигарете и наноси тешке повреде телу рођеног детета. Шта чинити и како помоћи детету које се боји да о томе говори, а из дана у дан постаје све теже. Вапај за помоћ нико не чује. Да ли некога боле дечије сузе? Не заборавите, у Србији се сваке године број деце-жртава насиља забрињавајуће повећава. Признаћете, лако је дићи руку и не размишљати, а зашто не избројимо до десет, двадесет и до сто ако треба, јер деца су дар, а родитељи они који од детета вајају човека. Чињеница је да злостављано дете постаје злостављач. Дакле, злостављање рађа нове криминалце. Ни поправни дом их довољно не порави. Ни друштво их одговарајуће не прихвати. За заборављене, често, нема шансе за нови почетак. Преостаје им једино повратак у сиви дом где бар имају осигуран смештај и храни. Зато позивам све надлежне институције и појединце да помогну злостављаној и запостављаној деци. Да злостављаче сместе у одговарајуће установе и нико се не сме оглушити о вапај за помоћ, јер како рече Свети Сава: „Човече, право ходи својим ногама и путеве своје исправљај” Ана Станојевић IV2

Наши говорници и када су награђени, и када то нису, остављају добар утисак и смислене поруке, кратко речено, запажени су.

8

ПУТ БЕЗ ПОВРАТКА

Вера у нешто или некога, као и објашњење свега непознатог Ствара код људи осећај сигурности и среће. По том принципу су се, углавном, званичне светске религије. Али, по правилу, када оне нису имале одговор за одредене проблеме на сцену су ступали владари таме и мрачне силе које су се негативно одредивале према постојећем друштву. Наравно, реч је о сектама. Зашто сам се одлучила да вам говорим о овој теми? Потресла ме је судбина моје двадесетједногодишње рођаке. Била је одличан ученик и студент, повучена девојка из провинције која је отишла на студије у велики град. Помало несигурна у себе, несвесна својих вредности, бива увучена у круг колега са факултета који су је прихватили и пружили јој заштиту и сигурност. У том кругу упознала је младића који је у њој узбуркао осећања. Заљубила се. Маштала о њему, сањарила држећи своја осећања у тајности. Разочарење је доживела када је сазнала да правила секте налажу да може остварити емотивну везу само са чланом тог круга којег јој вођа предодреди. Васпитана да поштује правила, није желела да их прекрши. Борила се са собом, безуспешно покушавала да потисне своја осећања, гушила се у сузама, али се никоме није поверила. Није тражила помоћ. Само је себи одузела живот. У писму које ми је оставила замолила је да је схватим, јер другог решења једноставно није било.

33

Тешко сам поднела овај губитак и не желм да се икоме нешто слично деси. У основи појма секта је значење следити, ићи за неким. То је обично мања група људи која се одвојила од једне веће и старије верске заједнице. Врло Често секта не прихвата постојећи друштвени морал и тежи да у потпуности регуиише понаше свих својих верника. Верујем да сте слушали очајне родитеље и сроднике оних којима је секта одузеле најмииије, испрала им мозак и покидала све везе са породицом, јер њихова нова породица је узак круг лица која су повезана одређеним правилима, строго контролисана јер само дисциплина може да доведе до брзог и непосредног спасења. Члан секте може бити свако, али мора бити очајан, несрећан, лабилан, лаковеран, разочаран, депресиван, усамљен са израженом потребом припадности некоме, јер једино такви појединци представљају погодан објекат за пласирање сумњивих правила живота. Пут води од секти које испирају мозак, па до оних сатанистичких, које одузимају живот. Испирање мозга сталним понављањем правила, разна обећања, спасење које ће уследити као награда за послушност, хипноза и стварање потребе да се буде неко посебан, представљају својеврсну манипулацију. Да ли вам је познат феномен тзв. "куване жабе"? Да вас подсетим: кад жабу ставите у посуду са врелом водом, она ће одмах искочити, али ако је ставите у хиадну воду и постепено загревате, жаба ће се скувати. Дакле, чланови секте се регрутују постепено и неосетно. Циљ је што већи број чланова. Врло често се на спомен овог појма мисли на секте које одузимају живот. Сећате се војника, припадника сатанистичке секте, који су се заклели и одржали обећање, те у Војводини у истој ноћи, у исто време, на више места одузели животе већем броју војника. Било је то страшно за породице чији су рођаци били на одслужењу војног рока. Међутим, нису све секте сатанистичке, не траже све убиство или суицид. Али многе својим кратким и јасним одговорима и обећањима нуде сумњива спасења. То је посебно могуће када су чланови које регрутују верски необразовани и необавештени. Многи од њих уђу у секту и њена правила несвесно прихватају. Ако се којим случајем неко од чланова поколеба и пожели да изађе из секте, верујте, то је готово немогуће. Биће изложен стравичним притисцима. У верску секту се улази за један дан - за излазак су најчешће потребне године. Понекад се све окончава одузимањем живота. Натписи у новинама упозоравају: „Пакао сатанског троугла“, "Уносан лов на људске душе“ , "Смрт у ноћи пуног месеца". Податка ради, само се у Вршцу 1999. године убило 45 припадника различитих секти, 2000.-25, а до маја 2001. њих 10. Многе верске секте раде и у илегали, под фирмом хуманитарних фондација, удружења грађана, агенција за помоћ и старатељство и На простору бивше Југославије секте су се посебно развијале у периоду највеће кризе '90-их година прошлог века. И данас, у условима у којима се криза у друштву продубљује, овај проблем је у све већој мери присутан. Подсетила бих вас на познате речи Светог Павла: "Потребно је да јереси постоје", и коментар ових речи које је дао Свети Августин: "Када не би било јеретика Црква би заспала на Светом писму као на јастуку - јереси је присиљавају да се пробуди". И зато ОПРЕЗ! Не дозволите да будете изманипулисани и увучени у круг из кога нема излаза, јер „све је дато на вољу, али није на корист“.

Маријана Мићуновић IV 4

34

ЛИЦЕ СА НАСЛОВНИЦЕ ПРОФЕСОР ЗА 21.век ГОРДАНА НОВКОВИЋ Она је позитивна и увек спремна за рад. Пуна је нових, креативних идеја, расположена за разговор и помоћ ученицима. Она је професорка економске групе предмета Гордана Новковић. Завршила је Гимназију «Бора Станковић» у Нишу, и у том периоду се бавила падобранством. Иако је хтела да упише књижевност, није имала могућности, па се определила за Економски факултет у Нишу. Увек је за фер - плеј, а у хороскопу је лав и потврђује пословицу НЕ ДИРАЈ ЛАВА ДОК СПАВА! У нашој школи ради од 2004.године, а пре тога је 12 година радила у привреди, у приватном предузећу. Са носталгијом се сећа осмомартовског релија, у коме је учествовала са својим сином као сувозачем. Каква мама!

АБШ: Шта Вам је најлакше, а шта најтеже у професорском позиву? Г.Н.: НАЈБОЉЕ је то што учествујеш у изградњи личности младих људи, помажеш да нађу себе и кроз њих градиш и део себе. Најтеже је помоћи оним ученицима који не прихватају помоћ. АБШ: Шта највише волите код ученика и какав однос имате са њима? Г.Н.: Искреност највише поштујем. Волим ученике који су креативни и маштовити, јер су то управо особине које и мене покрећу. Сматрам да имам врло коректан однос са ученицима…ма воле ме! И због њих сам опет у облацима!

8

АБШ: Пошто обожавате књижевност, које жанрове волите и који писац Вам је омиљени? Г.Н.: Читам књиге у зависности од расположења. Најомиљенији писац ми је Иво Андрић, а волим и Паола Коеља. Омиљена књига ми је «Ратник светлости», али и «Знаци поред пута».

АБШ: Начули смо да сте рокер у души. Да ли је то истина и који Вам је омиљени музичар? Г.Н.: Да,…(осмех). Поштујем Црвену јабуку, Ван Гога, Рибљу чорбу, Нирвану, Red Hot Chily Pepers ... У последње време певушим песме Ван Гога, али ми је најомиљенија песма «Бежи кишо с прозора» Црвене јабуке. А, да, имам и мајицу са ликом Курта Кобејна.

ВОЛИТЕ СЕ КАД НИСТЕ ЗАЈЕДНО. ТО ЈЕ ПРАВА ЉУБАВ. КО УМЕ ДА ВОЛИ САМО КАД ЈЕ ЗАЈЕДНО, ТАЈ НЕ ПРАВИ ПИТАЊЕ С КИМ ЈЕ. Душко Радовић

35

АБШ: Сада ћемо мало ми Вас да тестирамо. Не плашите се, није ништа страшно... Одлучите сами на питања ИЛИ-ИЛИ. мачка ИЛИ пас сарма ИЛИ шпагете креативци ИЛИ бунтовници КРЕАТИВНИ БУНТОВНИЦИ шетња ИЛИ вожња бити професор ИЛИ радити у предузећу (који ради у виртуелном предузећу «SKY PEN») АБШ: Шта је Ваш мото у животу? Г.Н.: Бити у правом тренутку на правом месту и дати све од себе. Ако се то и не деси, ко зна зашто је то добро!!!!!!! АБШ: Да ли имате нешто да поручите ученицима? Г.Н.: Верујте у себе, размишљајте позитивно! Увек сачувајте дете у себи...Увек! И возите скејт! АБШ: Како сте се осећали за време интервјуа? Г.Н.: Опуштено, са набојем позитивне енергије. АБШ: Хвала на одвојеном времену! Г.Н. Хвала вама. Интервју радила: Ивана Илић III2 Химна Моћним Анђелима и њиховим штићеницима Докле допире поглед Анђела Љубави? Да ли и под земљом где срце у тами почива, и слуша истинску тишину усамљености пусте док жуди за додиром нежне неискварене руке? Докле допире поглед Анђела Љубави? ...усамљенима... Докле се пружа додир Анђела Богатства? Кад скитница, бедан, без воде и сушена хлеба тражи заклон, мало топлији од отворене ноћи, пркосећи моћном ветру и болести смртној? Докле се пружа додир Анђела Богатства? ...бескућницима...

Докле се прожима моћ Анђела Доброте? Док дете слабо у мајци тоне мирно, доброћудно, никада не додирнувши лепоту и бол одрастања, већ као плод мајке мртво закорачи у свет. Докле се прожима моћ Анђела Доброте? ...мртворођенчету... Анђелу Истине споменик од суза зидам! Поглед, Моћ и Додир твој бескрајни су на земљи. Страх ме је корачати поново царством твојим вечним, јер знам, многи су твоји лажни верници мени били драги, а сада само крвавим рукама испраним црном водом остављају неизбрисиве трагове на мојој задужбини... Анђелу Истине, споменик од суза и крви ти зидам! ...Преваренима... Марко Марјановић III4

36

НАША ВЕЕЕЕЛИКА САЛА

8

Пролеће. Трава је почела да се пробија кроз отворе у паркету наше сале. Бубице се лепе на наша знојава чела, ма напросто уживамо у часу физичког васпитања. Најбоља сала у граду. Имамо терене за све спортове. Ми их од милоште зовемо «ровче». У зависности од времена, часови могу бити у виду праве физичке активности, а богами и умне. Ту спадају шах, домине, карте, а ако неко донесе коцкице онда падне и јамб. Негујемо и традицију. На часовима се често одигра и по које коло. У здравом телу, здрав дух.....ух! Наша сала доступна је свима. Увек на истом месту прави се важна под било којим временским условима. Наша најмилија Тврђава, «сала мала» – ЊОЈЗИ ХВАЛА! Ивана Илић III2

37

ВУКОВАЦ Школа? Што мора да се иде сваки дан у школу? Докле више те књиге, нове лектире, нови контролни и тромесечја. Ма чему служи сво то знање, кад могу бити вуковац, али са свим јединицама, а не петицама, ма треба бити јединствен. Септембар, нови почетак хорора. Још увек размишљам о мору, згодним момцима, журкама, проводима, а они већ немилосрдно питају. Ма дај јединицу, да ја још мало поразмишљам и тугујем за летом. Почећу овог викенда. Ипак мислим да нећу, нова журка је у суботу. Да ли да обучем розе или црвено? Хаљиницу или панталоне? А фризура? Ма немам времена сад да размишљам о лектири, а још мење да губим време читајући је. Ове недеље добила сам још пар јединица, ма ако, паметна сам ја па ћу научити и заблистати. Јој, стиже тромесечје, јединица ко у војсци војника. Шта рећи родитељима? Наравно одглумићу да се кајем, преживећу и казну забране изласка, затвараћу се у собу и претварати да учим. Отворићу књигу да они виде, а чим леђа окрену, извадићу његову слику и љубити је, топићу се размишљајући о његовом осмеху. Еј, још није полугође, има времена за доказивање. Следећег петка Наташа слави рођендан, морам купити нову крпицу која ће истаћи моје змијско тело. Ах, ови професори баш су давежи, па како да поправим јединицу кад сам се заљубила, и сво време њему посветила. Моја јединица добила је и постоље, па супер таман има шта да је држи да се не клати и преноси у нове рубрике. Памети, памети ако те има дођи из пета у главу! Обећавам овог викенда седам да учим. Звони телефон кад оно слаткиш са Натиног рођа ме зове на судар. О, па то се не сме пропустити, а јединица, ма може да сачека још мало. Уф, уф, ала сам се зљубила, па наравно данас нећу отићи у школу бићу са њим, а научићу за следећи час. Од следећег до следећег и стиже полугодиште. На брзака набубам нешто, појавим се, сложим покајничку фацу и одговарам на немилосрдна питања и успе да се поправи по који џокер, али и не. Стигнем кући сва у сузама, родитеље мало фолнем и одем до драгог да му се исплачем на рамену. Пролази Нова година, породични ритуал за Божић, заврши се зимски распуст, а књига стоји на једној истој страни отворена и чека, као Владимир и Естрагон што чекају Годоа. Опет школа..... Постављају се рокови за поправку уземљених, против громова, бандера. Традиција се наставља, почињем да учим од викенда или што морам у школу, мало ћу још уживати, па на посао. Стигло је још једно тромесечје, а оном укорењеном додат је још један климав, јадан без ичега. Још једно преживљавање хорора у кући, родитељски! Предавања и предавања, поново обећања (лажна) да ћу се поправити и дозвати памети ( ако је имам). Полако стиже крај године, погледам у дневник и схватим да постајем вуковац са јединицама. Ноћу бдијем над књигом, бубам, читам, преводим, пишем и јављам се да заблистам. А професор ме наравно мрзи и каже да је могло то и боље, да седим и учим још, ако мислим да га поправим. Успем тако на блеф, «знање», преписивање и шапутање да поправим све то. Те јединице ми баш и нису неке другарице, али брига ме, немам надимак типа «штребер», сви ме у одељењу воле, а надам се да ће ме и професор заволети и престати да деле косе танке и усправне дебеле јер и нису баш интересантни. Дијана Јосијевић IV 4

38

БИСЕРИ СА ЧАСА - њима је стало само да се добо облачу - отишли смо на доручку - кад она умре он треба да остане са неког - дај му га нека си га и он погледа - па нисам нормалан, ја да сам нормалан небих предавао овде, него бих предавао нормалној деци. За неку годину ће да почнемо главе да забацујемо.

- Митру: сине Митре, мајкина будало - па ти ништа не знаш кукавче црни - ко не зна не си запише - шта изазива еколошку кризу на пример отпаци -њима је остало само да се молу -дијалог је комуникација два или више људи -кад је све пусто, кад је све црно он тад види вредност својих ствари -ај тај завршни део, ај ће да звони -отишао је да више није био ту - увече када се вратила из амама, дакле то је сутра - кад је ушао код ње све су му се чизме тресле - утепа Сању (толико о њеном београдском) - на крају једног дана увек дође други дан - странка тражи поновно покретање ако је пропуштила предходно покретање - немир који га је обуздао - немир који је имао снајку - онда су Радисава набили на колац, и онда је био жив све док није умро - шта за тебе значи просветитељство? ништа - II светски рат је почео нападом Чешке на Пољску - realised a suicide -стани, стани, шта Ц јер сам ти рекла сто пита... :-)

8 - ШКОЛС

IN - ДОБРИ

СПОРТИ

КЕ ЕКСК УРЗИЈЕ

- ПОБЕД А МАРИ

СТИ

И ИЗЛЕТ

И

- БИТИ Д

УХОВИТ

- ЗАЉУБ

ЉИВАЊ

Е

ЈЕ ШЕРИ

- ЕМИСИ

ФОВИЋ ЕУРОСО НА Н ГУ

ЈА ВЕЛИ

- МИЛКА

КИ БРАТ

ОД 300 Г РАМА

OUT

ОМ Е СПОРТ Њ Е Љ В А -НЕБ ЦЕ ЧИОНИ У Е Л А -М ОСТ, СУ ЛЕЊ О Т Ш НЕ КАО НОСТ, -ОСОБИ ОСТ, УОБРАЖЕ Н НАДМЕ РЈЕ Е ЛИЦЕМ ТВА ЈАТЕЉС И Р П А -ЛАЖН ЧАРИ ПОЛИТИ И Н Р У Т -НЕКУЛ АНДА ЕЗДЕ ГР В З А Ј И -ЕМИС -ДИЈЕТЕ

Милица Гавриловић I1 Катарина Вучковић I1

39

ЗА МЛАДЕ, СТАРЕ, МА ПРОСТО ЗА СВЕ!

Ове године, Србија ће угостити два рок бенда која представљају прошлост, садашњост и будућност ове врсте музике. Ако не можете да погодите (ма хајде, сигурно знате!?) рећи ћу вам. Red Hot Čili Pepers и Roling Stouns. Сам помен Roling Stounsa на лицима старијих особа изазива осмех уз коментар: „Шта? Стонси!? Још су живи?“. Али, реакције људи су помало и оправдане, с обзиром да бенд постоји већ 45 година, а времешни Мик Џегер (64), Кит Ричардс (64), Рон Вуд (60) i Чарли Вотс (66) са истом ватром у срцима дижу масе на ноге. Током тих дугих 45 година бенд је променио неколико

Http://abskolanis.blogspot.com/

С друге стране, бенд RHCP иако постоји већ дуже време, представља један потпуно иновативан и карактеристичан талас рока. Иако се воде као „алтернативни рок бенд“, издавањем последњег албума под називом „Stadium Arcadium“ и турнејом којом су сада постали центар пажње свих светских медијских примата. Код нас ће се концерт одражати на пољу индустријске зоне у предграђу Инђије. Недавно је због велког интересовања, поред првих 60.000, одобрен контигент од још 10.000 карата. И сада питање. Пеперси или Стонси? Посећеност је загарантована на оба концерта, али ће публика дефинитивно бити подељена. У кући вашег драгог уредника се последњих месец дана воде борбе о томе који је бенд бољи. „Пеперси су дрекавци, Стонси, су господа“, каже мој отац. „Ма, Стонси су диносауруси!“ одговарам ја. Па сада ви одлучите. Ја нећу да сугеришем али препоручујем да ових дана једете вреле, љуте папричице ! Уредник

40

МЕСТО РЕЧИ САМО ИМЕ ТВОЈЕ... Након прошлогодишњег вица о европ( ј )есми, уследила је тријумфална победа Марије Шерифовић , младе и преспективне певачице, која је показала да Европа још увек зна да препозна квалитет и да вреднује праве ствари, водећи се фразом: „Музика се слуша, а не гледа...“! Те вечери, 12.05.2007. године цела Србија, а бога ми и Европа певала је заједно са Маријом победничку композицију „Молитва“ на скоро свим европским језицима. Кривци за овако добар текст и композицију су: Саша Милошевић – Маре (текстописац) и Владимир Грајић (композитор). Доказ да је радост Србије тих дана била огромна јесте и величанствен дочек који је Марија имала одмах сутрадан. Наиме са Маријом је ипред Скупштине у Београду 80.000 људи једногласно певало „Молитву“. Сузе на Маријином лицу када је изашла и видела масу људи са транспарентима типа „Марија најбоља си“, „Мацо хвала ти“, одраз су њеног узбуђења, неизмерне среће и захвалности свим тим људима. Сви већ знају да је музичка Европа догодине у Београду. Узалуд којекакве бесмислице о Марији. Да ли то неко не може да поднесе пораз? Уосталом, ко губи има право да се љути!!! Зато ми није јасно, зашто тамо неки, о нама желе упорно лоше да причају? Зар већ нисмо довољно пута показали, још увек показујемо, а тек ћемо показивати и доказивати да заслужујемо победу и успех!?! Драгана Динић III2 ВОДИЧ КРОЗ НИШ Ове године ученици наше школе одлучили су да израде Туристички водич кроз Ниш. На иницијативу професорке географије Ане Ивић-Вељковић формиран је тим ученица I разреда (Катарина Вучковић, Милица Гавриловић, Андреа Ангнер и Христина Пејовић) који ради на изради водича и Марко Марјановић III4 и Милош Николић II7, задужени за дизајн. Водич садржи све потребне информације о културно-историјским и забавним местима у Нишу, која привлаче пажњу посетиоцима нашег града. Обавезно набавите један примерак за себе, јер ћете тамо наћи много занимљивих и корисних података о граду у којем живите. Надамо се да ће водич испунити очекивања посетиоца и становника Ниша.

41

NISOMNIA '06

Иако је догађај који се описује у време када часопис излази већ скоро и заборављен он је ипак вредан помена и похвале. Нисомнију многи у нашем граду сматрају бледом копијом новосадског ЕXИТ-а она то није. Већ неколико година Нисомнија опстаје и постаје својеврстан нишки бренд, са мноштвом познатих и изузетно квалитетних музичара домаће и стране музичке сцене. Програм је подељен на три дана и распоређен на две групе: у првој су бендови који свирају различите врсте рока и метала, а у другој су DJ-еви који публику држе будном до раних јутарњих сати својим електронским звуком. Дан први Live stage - На сцени се појавило неколико домаћих бендова први су наступили SCARBS (Крушевац), а након њих локални бенд DILUVIUM који је најававијо долазак бендова који су сам врх наше алтернативне музичке сцене. Први београдски бенд који се појавио на бини је био бенд 357, затим бенд Деца лоших музичара. А онда као шлаг на торти један од најпопуларнијих српских бендова Night shift, који је својим једно часовним наступом итекако размрдао масу својим обрадама и премијерно изведеном новом песмом за нови албум. - DJ stage - отворијо је домаћи DJ Emil H из Cyber funk resident а након њега наступијо је светски познат DJ Azzido da BaSS заједно са својим колегом Byornom Willke ом. Дан други Live stage Група Kadža, Kodža i Nebojša отвара други дан, WРООМ полако загрејава масу а онда... нишка група D-fence својим необичним наступом прошли кроз неколико тема, а онда припустили бину групи Make Up 2 из Словеније чији су чланови две "занимљиво" нашминкане девојке које нису прошле баш најбоље и наравно као и увек најбоље за крај. Block Out, велики број посетилаца и је сте највише чекао њихов наступ који је на крају испраћен громогласним аплаузом. DJ stage нишки DJ Funky junkye започиње наступ за љубитеље електронске музике а затим то место предаје DJ-u Defferent gear који затвара други дан Фестивала. Дан трећи Live stage Упамћен је као најбољи дан овогодишњег фестивала први на бину излазе чланови бенда So Sabi као предгрупа Италијанског бенда Out of place који су својим хард роцк звуком освојили нишку публику са којом су након наступа наставили дружење у првим редовима. Бенд у успону Strip је представијо свој квалитет на одличан начин, сјајним певањем и још бољим односом са публиком који се претворио и дивно пријатељство и дуго ћаскање. Ветерани српског rock/a Ateist rap који су дуго очекивани у нашем граду су ВЕОМА задовољили публику својом свирком на шта им је иста одговорила добром старом "шутком". Затим таленат над над талентима Васил Хаџиманов са својим бендом свирао је сат времена импровизујући мелодије као да су смишљане годинама.

- DJ stage Anauria почиње целоноћну журку завршног дана феста, а даље се надовезују DJ Rady, DJ Veztaz, DJ Pedja и затварају Нисомнију 2006. са добрим разлогом за публику да је посети и следеће године. Виктор Наградић II6

42

8