PodrinskE 187-188 by Podrinske

шаБац, 28. јул 2011.

Уз 2. СрпСки летњи феСтивал фолклора

Година V 7 Стр. 16-1

Најлепша разгледница Шапца послата у свет

Лакше до посла

Број 187-188

Ам б а с а до р Кр а љ е ви н е Н о р ве шк е у п о с е ти Ш а п цу

Стр. 3

Осма смотра извиђача Србије – 100 година млади

Стр. 4-5

Нови треНд у сточарству у ПоцериНи

Сименталке доносе зараду

динара

зАбеЛеШКе

www. podrinske.com

28. јул 2011.

Стечајна мафија 3 ЛичНи СтАв: ХАНибАЛ КОвАч Већ после два моја писанија подигла се прилично велика халабука око сумњивих стечаја и стечајних управника, итд.! Мене су тим поводом већ, незванично контактирали људи из тужилаштва и полиције и дали ми пар савета у смислу сарадње као и да не би било лоше да мало ускладимо акцију! С обзиром на чињеницу да у последње време, а што раније није био случај, «Подринске» добро сарачују са муријом и судом, прихватио сам идеју да се кроз штампу жестоко удари после годишњих одмора који су у пуном јеку. Такође вам морам рећи и да су ови прозивани стечајци контактирали мог адвоката, тврдећи да сам узео велике паре од њима некада блиских пријатеља и кумова. Тобож «нарајцали» ме њихови бивши пословни партнери! Мој адвокат, паметан чо-

век, то ми пренесе а мени сине идеја да стварно контактирам те њихове бивше ортаке и кумове. добро су ми рекли којим све траговима могу ићи. наравно, овде мислим на «Савацијум» и ујдурму коју су онако лепо кумовски одрадили а потом и сами себе тужили. дакле, због читалаца и годишњих одмора у тужилаштву и полицији, тек ћу у септембру писати о деси, судији из Ваљева, о Љиљи стечајном управнику бријних предузећа, о Богданки стечајном управнику ревизору, којој су специјала сеоске задруге и да ли је нешто продала рођеном брату...? Мислим документација коју саам почео да објављујем у прошлом броју, мора прво бити предата у Тужилаштво, на исти онај начин као што смо то радили за Малетића и Болницу, јер смо на тај начин и «Подринске» и ја заштићени у сваком правном и законском смислу. Стрпите се још мало, септембар ће брзо.

Донатори из Флориде опремили учионицу за децу са аутизмом Заменица градоначелника шапца јасминка ристивојевић данас је угостила донаторе из Флориде, стручњаке у области рада са особама оболелим од аутизма: Весну Кандић, дечјег окупационог терапеута, Хану Ехрил, специјалног здравственог наставника и агу ленс, окупационог терапеута. они су донели вредну опрему за учионицу коју користе деца оболела од аутизма у основној школи „Све-

ти Сава“. донација обухвата и обуку шабачког наставног кадра ангажованог за рад са овом децом. Весна Кандић, пореклом шапчанка, приликом посете родном граду имала је прилику да упозна услове рада са децом ометеном у развоју. То је био мотив да окупи сараднике у америци и покуша да помогне. Како је истакла, наишла је на више него добар од-

зив колега. За ову годину договорено је опремање учионице за децу са аутизмом, као и обука дефектолога. директорка основне школе „Свети Сава“ Снежана радовановић и донатори из Флориде сагласни су у томе да је ово само почетак сарадње која ће унапредити рад са децом ометеном у развоју и повољно утицати на квалитет њиховог живљења.

поскупљење импулса

Нови пешачки моста на Старом граду – поклон грађанима уместо металног пешачког моста на прилазу комплексу Стари град постављен је нови, дрвени, ширине два метра. Стилски и по материјалу од ког је изграђен, у потпуности припада амбијенталној целини простора крај Саве у ком доминира тврђава. Тако ће популарно место одмора, рекреације, културних и спортских манифестација бити садржајно богатије и примереније намени. нови мост је поклон Града љубитељима реке и Старог града и кошта око 1.200.000 динара.

Телеком Србија ће од 1. августа повећати цену претплате у фиксној телефонији и изједначити цене телефонског разговора за приватне и пословне кориснике. Према одлуци раТЕл-а цена месечне претплате биће повећана са 457,8 на 507,4 динара, а број бесплатних импулса биће повећан са 150 на 300. Минут разговора ће у локалном саобраћају поскупети због скраћивања импулса, док ће разговори у међумесном саобраћају појефинити.

Надметање у вишебоју поводом боја на Дубљу у част победе српске војске над турцима у Боју на дубљу који се одиграо 1815. године, мештани села дубље, сваке године уз надметање у вишебоју за титулу Војводе дубљанског и пригодан културно уметнички програм обелезавају овај датум у знак сећања на све оне који су у овом боју дали животе за слободу српског народа.

ЛИСТ “ПОДРИНСКЕ”. Издаје “Ш Ревија”, Мајур, Цара Душана 26. Излази четвртком. Директор Иван Д. Ковачевић. Главни и одговорни уредник Драган Ераковић. Заменик главног и одговорног уредника Милош Живковић. Коментатор Драган Каралазић. Култура - Светлана Љубић. Спорт - уредник Слободан Кашиковић. Коњички спорт, лов, риболов, хоби - Бранко Попадић. Редакција: Александар Јовановић, Живко Гавриловић, Раде Ђерговић, Дарко Павловић, Снежана Ковачевић. Маркетинг, генерални менаџер Ханибал Ковач. Штампа: АПМ принт, III булевар 29, Београд. Адреса редакције Кнеза Лазара 1 /Радио Шабац/; E-mail info@podrinske.com. Web. www.podrinske.com.

ШАбАц

28. јул 2011.

www. podrinske.com

Највећи иНтерес ШаПца

Сарадња са привредницима Норвешке Гост шапца 18.јула био је амбасадор Краљевине норвешке у Србији, нилс рагнар Камсваг. норвешка је у протеклом периоду делом учествовала у изградњи мини пич терена на Градском стадиону, а реализовала је и пројекат везано за Виши суд. уз посету северозападној индустријској зони, обострана жеља је да се норвешки привредници заинтересују за улагања у шабац. Посета шапцу амбасадора норвешке почела је у Градској кући сусретом са градоначелником шапца Милошем Милошевићем. Захваливши се амбасадору што је прихватио позив да буде гост шапца, градоначелник Милошевић истакао је Без обзира на изузетно врели дан, амбасадор Камсваг и градоначелник Милошевић, на мини пич терену, на Градском стадиону, задржали су се и у причи са малишанима – пионирима „Мачве“, тренерима и руководством. уз шалу, у оном необавезном делу, чули смо и да амбасадор навија за Молде, тим из родног места, а у Србији, уз осмех, „у духу политичара“, није се изјаснио - ту су и Звезда и Партизан. вишегодишњу жељу локалне самоуправе да норвешкој влади

цркве; прошетали су коплетном пешачком зоном – уз подужа задржавања и причу вишег кустоса народног музеја Татјане Марковић. још једна потврда - о лепоти нашег града – речи амбасадора Камсвага, да је шабац један од најлепших градова у

Првенствени циљ посете, по речима градоначелника, Милоша Милошевића, је упознавање са привредним потенцијалима шапца. -Велико је задовољство што смо могли да угостимо амбасадора једне нама далеке али јако блиске и пријатељске земље,

ШЛФ: 6 дана - 18 бендова

Србији. а норвешким привредницима стићи ће и праве информације о потенцијалима града. -Мислим да је град изузетно леп. Било је јако пријатно прошетати се градом и видети на који начин се општина побринула да сачува историјске вредности овог града. Без намере да само будем пријатан и љубазан, морам признати да је ово један до најлепших градова које сам посетио у Србији, и било ми је драго да чујем од градоначелника да има јако пуно планова и

као што је норвешка. неке пројекте они су помагали, попут изградње мини пич терена на нашем Градском стадиону, и пројеката везано за Виши суд у шапцу, а првенствени циљ нам је био да представимо наше привредне потенцијале и шта можемо да ставимо на располагање потенцијалним инвеститорима. Привредници норвешке заинтересовани су да дислоцирају своје производне погоне у земље као што је Србија, а за нас је то велика шанса. отуда и наша жеља да неког од но-

девети шабачки летњи фестивал (шлФ) биће одржан од 7. до 12. августа у тврђави на Старом граду. Прогнозиран број посетилаца током шест фестивалских дана у 2011. је 70.000 младих из земаља у региону, од којих ће неки бити смештени у шлФ кампу, први пут организованом прошле године. Тада је у њему боравило 387 кампера. Као и до сада, шлФ ће организовати пет позоришних представа за децу. Према мишљењу музичких критичара из Србије и суседних земаља, шабачки летњи фестивал је највећи фестивал западне Србије, а постао је манифестација коју посећује и публика из земаља бивше СФрј, као и Мађарске, италије... Током пет фестивалских дана прошле године, шлФ је забележио посету од 60.000 посетилаца, а концерт групе Гоблини на шлФ-у проглашен је за највећи рок догађај у Србији у 2010. овогодишњим програмом шлФ је на различите начине анимирао суграђане: Зимски распуст у биоскопу (јединствена манифестација у Србији) забележио је посету од 6.400 најмлађих шапчана, ревију филмова са Феста посетило је 1.305, а Позоришна путовања 1.550 поклоника филмске и позоришне уметности. ноћ музеја је забележила 32.000 посетилаца и тиме довела шабац, по броју програма и посета, на треће место у Србији, одмах после Београда и новог Сада. шабачки летњи фестивал је постао препознатљив заштитни знак шапца, који доприноси не само унапређењу културног живота, већ и позиционирању шапца на мапи Србије као културног и туристичког места.

7.август

19.00 дЕМо 22.45 Џа или Бу 24.00 ЕYЕСБурн

8. август

19.00 дЕМо 22.45 БјЕСоВи 24.00 СунСХинЕ

9.август

21.30 нЕЖни далиБор 22.45 ЕВа Браун 24.00 нЕно БЕлан и МаССиМо СаВиЋ

10.август и народу представи потенцијале којима шабац располаже. Високог госта упознао је са са основним историјским, културним и економским карактеристикама шапца,. након разговора у Градској кући, у дужој шетњи градом, градоначелник Милошевић, са сарадницима, упознао је амбасдора норвешке нилса рагнара Камсвага и његову супругу, са културно-историјским знаменитостима града – од Музеја, Библиотеке, Гимназије и

пројеката на који начин да се додатно унапреди живот у граду шапцу - рекао је амбасадор Камсваг. додао је да ће се контакти између амбасаде и града шапца наставити. изразио је и наду да ће успети да се норвешке фирме заинтересују да размисле о инвестицијама у шапцу: „али, што се тиче инвестиција, ми, наравно, можемо само да охрабримо фирме да дођу и да инвестирају, а сама одлука о томе припада њима“.

рвешких привредника доведемо у шабац. други део посете је управо нашој северозападној индустријској зони, јер ће амбасадор у августу имати презентацију потенцијала, својих запажања и утисака о Србији, њеним градовима и општинама, за норвешке привреднике. То би могао бити почетак једне добре сарадње са нама далеком, али блиском и пријатељском земљом и њеним привредницима“ – истакао је градоначелник шапца Милош Милошевић. Ц.Љ.

21.30 МарЧЕло и ФилТЕри 22.45 ТХЕ БЕаТ ФлЕЕТ 24.00 ЗаБраЊЕно ПушЕЊЕ

11.август

21.30 СВи на Под 22.45 Канда КоЏа и нЕБојша 24.00 МацКа Б

12.август

21.30 лЕТу шТуКЕ 22.45 лоллоБриГида 24.00 ПСиХоМодо ПоП

друШтвО

www. podrinske.com

28. јул 2011.

ЗаПослеНи комПаНије ФилиП морис у србији ПоклоНили иЗвиђачи србије књиге библиoтeци "диШa aтић" у влaдимирцима

Волонтирам, зато што волим свој град Запослени компаније Филип Морис у Србији по други пут су покренули акцију „Волонтирам, зато што волим свој град“. у оквиру акције, запос-

клoн зaпoслeних кoмпaниje Филип Moрис дoлaзи у прaви час. нaшa Библиoтeкa ћe oвoм дoнaциjoм oбoгaтити фoнд, дoк ћe читaлaчкa публикa мoћи дa прo-

лени су прикупили књиге и поклонили их библиoтeци "дишa Aтић" у Влaдимирцима. донацијом је проширен фонд књига ове културне установе и обо-

нaђe нoвe нaслoвe. нaдaмo сe дa ћeмo сe, сa брojeм књигa кoje дoбиjaмo нa пoклoн oвe гoдинe, приближити стaндaрдимa зa нaбaвку књигa кoje прoписуje нa-

„Компанија Филип Морис у Србији поздравља и подржава волонтерску акцију коју су покренули наши запослени. Веома смо поносни на то што се она успешно спроводи већ други пут, а посебно нам је драго што су наши запослени препознали образовање као један од важних предуслова за развој друштва у којем живимо и радимо, и што су управо на овај начин одлучили да помогну својим градовима“, рекла је овом приликом Маја шотра, менаџер за комуникације и донације компаније Филип Морис у Србији. ова акција спроводи се у укупно 15 градова широм Србије, а преко 19.000 књига, које су прикупили запослени из својих личних и из компанијске библиотеке, биће поклоњено установама које су запослени препознали као значајне за град у којем живе и раде. акција „Волонтирам, зато

Осма смотра извиђа

Поводом прославе стогодишњице извиђаштва у Србији, у шапцу ће, од 10. до 19.августа, уз учешће и светских скаутских организација, бити одржана осма смотра. Покровитељ је Влада републике Србије увод у обележавање века Савеза извиђача Србије, је из-

лежавања сто година скаутизма у Србији. у оквиру смотре, која почиње 10.августа, у нашем граду биће око две и по хиљаде скаута из целог света, што само говори о значају таквог догађаја у нашем граду, и значају и величини организације. изложбу смо направили у сарадњи са

ложба, отворена 21.јула, у шабачком народном музеју, под називом „100 година млади“ -народни музеј има част да учествује у организацији обе-

савезима извиђача шапца и Србије, део материјала смо и сами имали, део је из приватних збирки, и сигурно да је, уз причу о нашим извиђачима, ово

извиђач за цео живот Милан Алимпић – Зимпија: -у Савезу извиђача сам провео 47 година, део младости, средњег доба, па, ево сад полако и пензионерске дане проводим у организацији. Сматрам да Савез извиђача као организација деце, омладине и одраслих свима користи, а посебно на децу врло васпитно утиче. Без обзира у ком су добу, извиђачи су увек били за пример.

гаћена литература за све њене кориснике и љубитељe читања. „у врeмe кaдa сe зa културу a сaмим тим и зa купoвину књигa oдвaja свe мaњe срeдстaвa, пo-

рoднa библиoтeкa Србиje“, изјавила је Jaсминa Кojичић, вршилaц дужнoсти дирeктoрa библиoтeке "дишa Aтић" Влaдимирци.

што волим свој град“ покренута је 2010. године захваљујући идеји и доброј вољи запослених у компанији Филип Морис у Србији. Вођени жељом да учине нешто како би помогли градовима у којима компанија Филип Морис послује, прошлог маја запослени су се организовали у волонтерске групе, које су у 14 градова широм Србије показале да уз мало труда, времена и добровољног залагања могу да учине велики корак за улепшавање неких од важних простора у свом граду.

Радан Павловић, тренутно члан Градског старешинства извиђача шапца: -и ја и моја породица читав живот смо у извиђачима. дете, чим се роди добије извиђачку књижицу, стално смо у томе, доживели смо много лепих тренутака, страшно много лепоте. у свим републикама бивше југославије имам сјајне другове, где год се нађем, и кад год, могу да им се обратим за било шта, да одем код њих. Такође, супругу сам упознао на извиђачкој акцији, наш брак је један од извиђачких - извиђачка смо породица, а таквих је пуно (супруга Светлана је тренутно старешина одреда извиђача „Вера Благојевић“)... Пера Трајковић, члан штаба за организацију осме смотре извиђача Србије: -шта да вам кажем, бити извиђач, значи здраво мислити, здраво живети, имати пуно другова, пријатеља, и оно најосновније – израсти у доброг, правог и здравог човека, корисног члана заједнице... од некадашњих 12-13 организационих јединица, тренутно у шапцу делују четири. у јеку свих других понуда за младе некако се боримо да децу привучемо нама. ова смотра је идеална прилика да виде драж живота у природи, величину и број пријатеља, и надам се да ће што више деце доћи у извиђаче да буде на корист и њима, и родитељима, и заједници.

друШтвО

28. јул 2011.

ча Србије – 100 година млади прилика за промоцију и народног музеја и Града – биле су поздравне речи, на отварању изложбе, директора музеја, једног од аутора изложбе, Бранислава Станковића. о самој поставци, додаје, “на изложби се може видети и фотографија трезвене младежи из 1911. године, из које се касније у шапцу развио скаутски покрет, а ту је и неколико врло значајних премета, који сведоче о извиђачима између два рата – попут заставе одреда Чешке која је била закопана у земљи од 1941. до 1945, после чега је поново изнета на светлост дана“ „Са великом радошћу и благодарношћу“ велики скуп скаута у шапцу, на отварању изложбе поздравио је и шабачки епископ, владика лаврентије, истичући шабац као град младих. Посебно је обрадован чињеницом да су се организатори бринули и о детаљу да, током смотре, учесницима, припад-

ницима разних религија, „буде омогућено да упражњавају и своју веру“. Већ сада пожелевши, у сваком погледу успешно окупљање младих у оквиру смотре извиђача, поручио је да су „млади будућност и нада, и својих земаља и својих цркава“. -Град шабац подржава и увек учини све да подржи манифестације окупљања младих нашег града, а поготово окупљање оваквог међународног карактера, и све ћемо учинити да сви учесници смотре из шапца понесу добре утиске. упознавање и комуникација, успостављање веза наших извиђачи са скаутима из целог света, може бити само од користи. изложба ће трајати до краја смотре извиђача, а ја бих за-

www. podrinske.com

они су будућност шабачких извиђача Предраг Трајковић: - Члан сам организације од 1999. године. За извиђаче ме везује пре свега дружење, то волим, а на свакој смотри упознамо доста нових пријатеља, останемо са њима у контактима; доста путујемо, научи се доста о преживљавању у природи. Иван Петровић: -Седамдесет девето сам годиште, у извиђачима сам од две хиљадите. једноставно, друштво ме повукло. најлепше у извиђачима - то је живот у природи, преживљавање у природи, доживљавање природе; доста ствари битних за живот научио сам у извиђачима. Ненад Милић: -у извиђачима сам због дружења. Бити извиђач значи - упознати природу, знати снаћи се и организовати у неким ситуацијама – знати читати карту, извући се без компаса, знати како са животињама, како запалити ватру без упаљача и шибице.

хвалио, на изузетном труду и способности, на свему што су учинили шабачки извиђачи и господин Веља Милошевић, као главни организатор ове смотре. Град шабац и Градска управа дају пуну подршку и на понос је да се овакав скуп одржи у нашем граду – истакао је, свечано отварајући изложбу, председ-

ник Скупштине града, прим. др Слободан Мирковић. Постери, плакати, фотографије, разгледнице, заставе, мараме, униформе ... дочаран и делић извиђачког амбијента из природе... „на изложби можемо видети генезу развоја извиђачког покрета, скаутског покрета у Србији“, каже један од аутора мр Славољуб Петровић, указујући на утицај политике на организацију: „После четрдесет пете, не постоје скаути, постоје извиђачи, морало је име да се промени; суштина је остала иста, програм нешто измењен, али, униформе, ознаке, назив организације промењени су. После ових демократских промена у нашој земљи, поново се споми-

њу и скаути и извиђачи; није више тако јак утицај политике и идеологије на ту организацију... некада су генерали и народни хероји били председници извиђача, и на врху је одређивано ко то може бити...“ истиче Петровић и чињеницу да је пратећи каталог изложбе, штампан двојезично, управо због великог броја извиђача из целог света који ће се у оквиру смотре окупити у шапцу. изложба ће трајати до завршетка смотре, до 20.августа. Светковина извиђача Србије почиње десетог августа, учесници ће бити смештени на летњиковцу, а, како је, најавила заменица начелника Смотре, Теодора деспотовић, пратиће је бројне активности и богат програм. и позив је шапчанима да, поздраве бројне учеснике, али и да се упознају са њиховим радом. Како Теодора, у једној реченици изрече: „Ми смо део природе, природа је део нас, и зато сам ја извиђач“. Ц.Љубић

Вук Бајевић: -у извиђачима сам од малена, и све ми се свиђа. идемо, дружимо се, зезамо, има много тога да се научи. Бранислав Стаменић: -у извиђачима сам од четвртог разреда основне школе. имао сам и тренутака када сам хтрео да напустим, али сам себи доказао да је то део мене... највише везују та дружења, ту сам провео цео живот, одрастао сам уз извиђаче и најлепше ствари су ми се десиле са извиђачима, ништа лепше нисам доживео. Кристина Омеровић: -у извиђачима сам од 2005. године. Сада сам заменик начелника одреда извиђача „Вера Благојевић“. овде сам због те лепе комуникације, одржава се тај неки добар дух, пријатељство је добро, свако хоће да помогне у невољи. Такође, ту су такмичења, на којима прелазимо и по двадесет километара, ту се одржава и кондиција, боравимо у природи. Тијана Бајевић: -у одреду сам „Вера Благојевић“, ту сам начелник. Волим што обилазимо разне градове. Маријана Петровић: -Члан организације сам од 2004. године, и ту сам због дружења и такмичења. акције су обично викендом, и то је најбољи начин да утрошим слободно време. и то је најбоље утрошено слободно време...

28. јул 2011. друШтвО град Шабац, После виШе децеНија, реШиће Проблем иЗласка воЗила ватрогасНе службе иЗ гаража

www. podrinske.com

Шабачки ватрогасци ускоро бржи и ефикаснији -Кућа, испред дела Ватрогасног дома, је већ деценијама представљала опасност по пролазнике, јер је у јако лошем стању, а представљала је и проблем Ватрогасној бригади приликом изласка камиона на интервенције. Њеним уклањањем неће више бити опасности по пролазнике, а ватрогасци добијају још један или два нова излаза чиме ће бити ефикаснији и лакше ће моћи да одлазе на интервенције – рекао је начелник Градског одељења за урбанизам, Ђорђе исаковић, присуствујући, 18.јула, првим радовима на рушењу куће, чија је позиција онемогућавала максималну мобилност ватрогасних возила.

додао је да је са наследницима бивших власника, постигнут договор о откупу, тако да нема препреке и проблема око укла-

уз изузетно високе температуре забележене половином јула, Градски штаб за ванредне ситуације упутио је апел грађанима шапца у коме се каже: „Сходно члану 50. Закона о ванредним ситуацијама, упозоравају се грађани, надлежни органи и привредна друштва да приликом обављања послова спроводе мере заштите од пожара. Забрањено је ложење отворене ватре у шуми и на удаљености од 200 метара од руба шуме, спаљивање остатака стрних усева, биљних остатака, спаљивање смећа на отвореном простору“.

њања објекта. Марија Вуковић, диломирани правник у Сектору за ванредне ситуације у шапцу, каже да проблем датира од 1962.го-

дине, а да је требало доста времена да се прикупи и потпуна документација, али и оствари контакт са наследницима. По-

зило да би изашло друго. ускоро ћемо имати излазе за сва возила, за све типове интервенција, па ћемо време изласка на интервенцију, које је објективно минут, бити у прилици да још скратимо. у ситуацији када је

Почело је скидањем црепа, а част да то учини, у, како у збиљи и шали рекоше „историјском дану за шабачке ватрогасце“ – припала је управо команданту Кристољубу Ковачевићу. -нека је са срећом данашњи дан који су шабачки ватрогасци дочекали. Захваљујући нашој Градској управи, градоначелнику Милошу Милошевићу, коначно смо дошли до реализације онога чему ова јединица тежи готово пуних педесет година. добићемо могућност нових излаза за наша возила, бићемо оперативнији јер ће наше време изласка на интервенцију бити смањено; наравно, када, након рушења, све ово ставимо у функцију.“

себно истиче подршку Градске управе и јавног правобранилаштва. Бележећи почетак радова, бележимо и истинску радост

спасилачког батаљона, Кристољуб Ковачевић: -наша оперативност биће на вишем степену, јер нећемо бити у ситуацији да користимо само два излаза. Примера ради треба нам возило за техничку интервенцију, а на излазима имамо прво навално и пратеће возило, па је било потребно времена док се помери једно во-

требало да изађе треће или четврто возило, губили смо даргоцене тренутке, некад је време нашег изласка било и до два минута, што је недопустиво у нашој професији. Хвала нашој Градској управи, и градоначелнику Милошевићу, на овоме што су учиунили, а ватрогасци ће се одужити још ефикснијим радом“. Ц.Љ.

Ново име Шабачке болНице

Општа болница „Др Лаза К. Лазаревић“

Еко караван од 26. јула до 1. августа у организацији шабачке нВо „омладински кишобран“ од 26. јула до 1. августа на подручју Мачванског округа биће организован Еко караван. Планирано је чишћење дивљих депонија и корита реке добраве, организовање предавања, трибина и радионица у области екологије. Када је реч о територији Града шапца, Еко караван боравиће у Криваји, Предворици и јевремовцу. ако буде времена, млади еколози чистиће и подручје села накучани. очекује се долазак волонтера из читаве Србије, међу којима су већина студенти београдског и новосадског универзитета. учесници ће бити смештени у просторијама Предшколске установе на летњиковцу. Покровитељ Еко каравана је градоначелник шапца Милош Милошевић, а

шабачких ватрогасаца, који ће обавити и рушење зграде. ослобађањем и трећег, или више излаза, на било коју врсту интервенције, моћи ће да крену за пола минута, истиче командант јединице, шабачког Ватрогасно-

пројекат је подржало и Министарство заштите животне средине. највећа вредност оваквог ангажовања је решавање конкретних еколошких проблема од чега директну корист имају грађани. акцијом се остварује знатна уштеда и за градски буџет јер би санирање дивљих депонија комуналну службу коштало око милион динара. у овом случају трошкови неће премашити 350.000 динара. Поред тога, терен

је често неприступачан за механизацију, тако да је ангажовање младих ефикасније. Прошле године, удружење „омладински кишобран“ у оквиру пројекта „Буди оК за своју средину“ организовало је еколошки волонтерски камп шабац - цер, чији су учесници током пет дана чистити и уређивали околину манастира радовашница. (Фото: са прошлогодишњег кампа у радовашници)

управни одбор опште болнице шабац, уз одлуке које се тичу редовног функционисања и рада болнице, на седници одржаној у среду, 20. јула, донео је одлуку о промени имена здравствене установе у општа болница „др лаза К. лазаревић“ шабац. „одлука је донета на основу иницијативе здравствене и културне јавности, а представља начин да се афирмише рад и стваралаштво великог лекара и књижевника, али и подсети на дугу здравствену традицију у нашем граду“ – наводи се у саопштењу из шабачке болнице. у њему се подсећа и да се ове године навршава 160 година од рођења др лазе К. лазаревића, лекара, творца српске психолошке приповетке, личног доктора краља Милана и члана Српске академије наука који је рођен у шапцу 1851. године.

Личне карте до 2016. године Грађани који поседују старе личне карте моћи ће да их користе до 31. децембра 2016. године. иако документа на старим обрасцима важе до 27. јула ове године, Министарство унутрашњих послова Србије је саопштило да је тим личним картама продужен рок. државни органи, институције, установе, јавна предузећа и други, обавештени су о изменама Закона о личној карти, и дужни су да личне карте издате по старом обрасцу, са роком важења 27. јул 2011, прихватају као важеће до краја 2016. године.

друШтвО директори јавНих ПредуЗећа На коНкурсу откуП мачваНског жита

28. јул 2011.

www. podrinske.com

Цена боља од тржишне Укидање дела партијских привилегија дуго, превише дуго, требало је овој демократској власти да обзнани како ће се убудуће директори јавних предузећа бирати по конкурсу. За ове постојеће још увек нема зиме док не истекне мандат, а за ове нове –како се покажу. опет, велику улогу, као по правилу, одиграла је Европска унија, јер се то тамо тако не ради, већ се, наравно, бирају најспособнији за одређени посао. а крвна слика српских јавних предузећа је више него забрињавајућа. од око 700 што општинских што републичких јавних предузећа око 600 производи губитке, и то стотинак милијарди динара годишње. наравно, највише они највећи: ЕПС, Србијагас , Железнице... Па сад би неко очекивао да се ту нешто драстично мења кад су губици огромни. али, у највећој већини јавних предузећа плате су више од републичког просека, па рецимо у ЕПС-у је то 52.000 динара, и зато нико не бежи од толике платице. директорске су безобразно велике, веће и од плате председника државе и Владе. Проблем је што се углавном на таква места постављају партијски кадрови, по феудалном принципу – баштица, па дС добије највећи колач и на пример:Телеком, Пошту,Железницу; СПС рецимо : гас, путеве... а мало шта се уради за добробит пословања, а о неком плану директора који ће неко стручан оценити- ни помена! најсвежији пример је „Галеника“ која је профитабилне фирме постала велики губиташ, и то без потребе, а због неспособности и бехатости бившег директора. у шапцу је нешто другачија слика, од осам јавних предузећа шест рентабилно послује. други део партијских привилегија су и чланства у управним одборима тих предузећа. Помиње се чак цифра од десетак хиљада стручних људи који треба, како се наводи у актима, да управљају јавним предузећем. и за то добијају накнаду. Пет, па и више хиљада динара месечно. наравно, опет по истом партијском кључу, а мало ће се наћи примера да ти управни одбори имају баш стручне људе за одређену област, и да ревносно обављају плаћену функцију. Пример не тако далек је овдашњи: шабачка болница где чланови управног одбора у пре-

тходна два сазива као да су пали с Марса, и да нису знали шта се све догађа у установи којом треба да руководе. лепо је узети принадлежности, састати се барем четири пута годишње, мало попричати са директором, попити кафицу, а за одговорност нико и не пита. То је само део привилегија које скупо коштају цело друштво и државу. ако смо већ на просјачком штапу, са просеком плата најнижом у региону, онда мора да се штеди. Па, на пример, зашто 250 тзв. народних посланика, кад их на седницама нема ни педесет; јесте да је смањен број министарства али не и функционера, а по броју министара –као код домановића-богатији смо од немачке; за јавне набавке потроши се четири милијарде евра, а страни и зато стручни посматрачи тврде да чак четвртина тог, за ову земљу огромног, износа одлази у зону корупције... Мало ли је? изгледа, тек на притискеиз Европе, реагује и ова демократска и проевропска власт. а прошло је више од десет година... Драган Ераковић

дирекција за робне резерве за десетак дана откупила је готово половину овогодишњег рода пшенице од планираних 100.000 тона, по цени од 20 динара за килограм. у Мачви је уговор о откупу потписало 19 пољопривредника јер је та цена виша него на слободном тржишту. Прве уговоре у шапцу о откупу укупно 4.400 тона по цени потписало је 19 произвођача. што је најважније - исплата је већ почела, и све се то знатно брже обавља него ранијих година. Потврда ажурнијег приступа државе у аграру је и радна посета Горана Тасића, директора дирекције за робне резерве шапцу : "Ми смо себи дали рок до 15 дана из техничких разлога. има ту доста уговора, папира који треба да се приложе при потписивању, међутим први уговори плаћени су буквално у року од два до три дана." држава је одредила цену већу него што је у окружењу, и за разлику од неког ранијег периода може се говорити да су земљорадници задовољни не само ценом већ и свиме ониом што прати сарадња са дирекциојом за робне резерве. За робне резерве у силосе предузећа "Клас груп" мачвански ратари укладиштили су

1.400 тона пшенице. Задовољни приносом и поштовањем рокова, али неки наводе да би цена, с обзиром на велика улагања требало да буде виша. Горан даниловић из Клења сматра да би цена од 24 динара за кило-

ГОрАН тАСић, диреКтОр диреКције зА рОбНе резрве грам била реална: "уз ту цену могли бисмо да подмиримо своје трошкове и имамо каквутакву зараду." дистрибутери подсећају да су ратари, у сарадњи са дирекцијом, имали могућност не само да постигну бољу цену већ и да преузму семенску пшеницу и ђубриво а да обавезе измире у

НасиП уЗ саву

Заштита и од стогодишњих вода изградњом насипа у дужини од скоро двадесет километара, шабац, агроиндустријска зона, цео потез села од дреновца, па надаље, у потпуности ће бити заштићени и од оних такозваних „стогодишњих вода“, истакао је градоначелник шапца, Милош Милошевић, 20.јула, приликом обиласка радова. радови на реконструкцији насипа, надвишењем за метар и 20 сантиметара, започети 15.октобра прошле године, напредују планираном динамиком. -ради се о јако важном објекту, који треба да нас заштити од високог водостаја, од поплава, од реке Саве. За сада је погођено извођење радова на девет километара насипа, негде око осам километара је „већ нападнуто“, да тако кажем, остаје још мали део да се доврши, и очекујем завршетак радова до краја ове године, негде у новембру – истакао је значај изградње насипа градоначелник Милошевић. до-

дао је да цео пројекат, вредан око 300 милиона динара, преко Министарства пољопривреде, трговине, шумарства и водопривреде, односно, преко републичке дирекције за воде, финансира Светска банка: „Важан посао који ће учинити без-

беднијим и дреновац, и шеварице, и нашу агроиндустријску зону, и сам град шабац.“ -ово је зиста велики пројекат и велика инвестиција,

такозваном агро-року. По некој рачуници они који овако предају пшеницу оствариће по стотинак евра више него да су то урадили на тзв.слободном тржишту. у шабачкој дирекцији за пољопривреду додају да је ква-

и од великог значаја за мештане дреновца и околних села, као вид велике безбедности и заштите, првенствено као одбрана од могућих поплава, а све наше оранице дуж насипа биће у потпуности заштићене - на значај насипа, указао је и пред-

седник савета Месне заједнице дреновац, Војислав Вуковић, посебно за дреновац, јер комплетна траса насипа иде атаром тог села.

литет зрна пшенице најбољи у последњих десет година и да је правовремена заштита од корова и болести допринела повећању приноса за тону по хектару. у овом делу Мачванског округа пшеницом је било засејано око 20.000 хектара а просечан принос је око четири тоне. Р.Д. Тренутно, изградња насипа у дреновцу, највећи је посао овакве врсте, изградње хидротехничких објеката у Србији, а Град шабац у дреновцу, по речима градоначелника Милошевића, има још инвестиција – гради и обилазницу. -изградићемо и саобраћајницу која ће се кретати круном насипа, и тако ћемо цео транспорт, на путу шабац – Сремска Митровица, извести ван дреновца. Преко ове обилазнице и пут од шапца до Митровице биће још краћи, а житељи села дреновца биће безбеднији.“ до новембра, рок је за завршетак започетих радова у дужини од девет километара, а очекује се да до краја године буде уговорена и преостала деоница насипа за надвишење од десет километара. -имаћемо насип за метар и двадесет сантиметара виши у односу на досадашњи висину, тако да ћемо бити заштићени и од оних такозваних стогодишњих вода – истиче градоначелник Милош Милошевић. Ц.Љ

друШтвО ПетраШиН дурутовић, о „абраШевићу“, НакоН ФраНцуске www. podrinske.com

28. јул 2011.

Амбасадорска мисија „Абрашевића“ одрађено један концерт мање од 290. „Много је хиљада километара са децом,много непроспаваних ноћи, алли и превише радости“... „добро је, кад неко тако волонтерски размишља, добровољно, даје себе негде, без награде и надокнаде... „абрашевић“ уђе под кожу, са децом кад се доживи аплауз на отвореној сцени; кад се са њима дели та радост, онда је то врхунац. Бити са младима, значи бити вечно млад.“ и зато да не чуди и по-

-Опет кажемо, најлепши и најбољи амбасадор, и друштва, и Града, и Србије -Просто није наодмет често или стално понављати амбасадорску мисију „абрашевића“ и свих оних који нашу културу представљају ван наших граница, јер култура је та која отвара сва врата. и кад имате један „абрашевић“, једног таквог представника онда се истински обезбеђујују проходност и пролаз, чак и иза оних дебелих гвоздених врата. ова мисија „абрашевића“, истински је била успешна, то могу да изговорим пуних уста, и уз максималну моралну, људску и свакакву другу одговорност. Био сам срећан што сам наш ансамбл народних игара и песама још једном одвео у Француску. дочек и пријем увек срдачни, овога пута чини се и изнад очекиваног, и све је било изнад очекиваног. -Наша деца су, такође, била у истом духу. -деца су истински превазишла себе. Просто човек мора да буде тамо са њима, и да их види у правом светлу. овде их ми, и овако, и онако, видимо их на ћошку, у пролазу, озбиљне, неозбиљне, међутим, они су превазишли Европу, ону Евро-

пу коју обичан наш човек сања. они су изнад тога, понашањем на сцени, понашањем ван сцене, понашањем у друштву. једноставно, речи су сиромашне да би могле да опишу њихово држање и понашање. једноставно -уз доста квалитетних наступа, све дивно. ја бих подсетио да, иако фестивал у Бреј дину, није такмичарског, већ ревијалниог карактера, трећи је у рангу циоФ-а Француске, од тридесетак и нешто фестивала... и част је бити на том фестивалу истински, јер је обезбеђена афирмација, и „абрашевић“ је у свим картотекама и датотекама фестивала Француске и Белгије, а самим тим и Европске уније, „абрашевић“ је већ освојио Европу. -Ансамбли из целог света. -аргентина, Перу, Бали, руска Чухотка, Мексико, Кенија, Словачка, Пољска, домаћини, ми, укупно је било десет ансамбала, а нама је припала част да свечано отворимо фестивал, и на сваком кораку смо били максимално уважени. -Сам фестивал, 22 године, „Абрашевић“ по девети пут, порушио је и нека правила и концепције фестивала.

Прелепа слика у Масариковој, у „абрашевићу“ и 20.јула ... дружење за учеснике турнеја у Бања луци и Француској, и, све чланове друштва... лепоту дружења није покварио ни велики пљусак... Хвала „за репрезентативно представљање „абрашевића“, за тај дух „абрашевића“ који се негује на сваком кораку“, упутио је потпредседник управног одбора др драган Миловановић... Бити амбасадор своје земље, вредно је свих одрицања и проливеног зноја на бројним пробама... и прија њихов осмех, и понос, због похвала организатора фестивала, због речи вође пута, Петрашина дурутовића, да су „ истински себе доказали и показали, и осветлали „абрашевић“, и свој Град, и овај крај“...

-ове године је заиста био успешан фестивал, и сматрам да смо се показали као врло добро друштво, у правом светлу. Били смо смештени са групама из аргентине, Словачке и Кеније. Стварно смо били дружељубиви и сви су били супер –каже Ђорђе илић. -доживели смо доста савршених тренутака, којима ћемо се увек враћати; било је феноменално, наступи, дружење. Љубав и пријатељство су ти који нас спајају – са осмехом истиче ана Митровић. дугачка прича у листу „Фар денкерка“, о нашем „Пјеру од фолклора“. Ц.Љ

-управо примерношћу и квалитетом је то заслужено. Више од 170 ансамбала учествовало је на фестивалу, и највише се два пута наступи, ми смо већ девет пута гостовали... у Француској веома држе до нашег „абрашевића“ и до нашег фолклора, који је разноврстан, играчки, разумљив и пријемчив, визуелно се доживљава на сцени, и колоритом, и покретом, и пружа комплетно уживање. и после свега ове године виђеног, искрен да будем, очекујемо позив и за идућу годину. Колико нас уважавају, ево и податка, да ће на наш годишњи концерт у децембру, доћи и директор фестивала, и њихов градоначелник. Почасти и истинског уважавања заиста је било на сваком кораку -Детаљ који посебно истичете, како то наши млади поносно носе заставу и „Абрашевића“ и Србије. -Морам признати да је у ансамблу просто отимање ко ће да носи заставу; ишла је и званична застава Србије, и застава „абрашевића“ логично. у њима се види понос, и то је дивно, просто емоције нарастају, и ваљда треба времена да се све постави на своје место и мозаик буде комплетан – и сам поносан на „своју децу“, децу „абрашевића“ говори за Подринске, Петрашин дурутовић. а у том мозаику су бројне коцкице, слагане готово 36 година ( 1.септембра 1975.године „крочио је у „абрашевић“), „и то од крајњег севера европског континента до крајњег југа,од Тронхајма па до Крита“, а само у Француској је

волим те „абрашевић“

-оно што могу да кажем, као водитељ укупног програма фестивала, је да сам истински одушевљен оним што сте ви представили у односу на остале групе. оно што се гледаоцима и људима који посећују фестивал, и људима који се баве организацијом фестивала у Бреј дину, свиђа код „абрашевића“ је – прво држање и понашање, затим ваша игра и прецизност у кореографијама. оно што ви имате, а друге групе немају, то је разноликост кореографија и костима, ништа се не понавља, а све иде. Волим те абрашевић!“ –у даху, са искреним осмехом, изрече Жереми алебе, који је, уз већ однеговано пријатељство, посебно са Бранком Бекићем Кифлом, са фестивала право стигао у шабац.

друШтвО

28. јул 2011.

www. podrinske.com

Нови треНд у сточарству у ПоцериНи

Сименталке доносе зараду Подстицајне мере Министаратва пољопривреде у сточарству наишле су на позитиван одјек код домаћинстава у Поцерини. директор дирекције за пољопривреду Предраг Срдановић, Милојко јнаковић, технички директор шабачке „Млекаре“, и ветеринар Милисав Томић, јуче су обишли неколико домаћинстава у Поцерском Метковићу која су добили високостеоне јунице сименталске расе, увезене из Баварске. За разлику од расе холштајн увезене си-

менталке први пут теле се тек после друге године, достижући тежину од 800 килограма. имају дневни прираст од око 600-700 грама, отеле седам до осам телади, дупло више него холштајн. уз то, оне су далеко отпорније, дају далеко више млека, и што је најважније са више млечне масти и протеина. Милисав јанковић истиче да оне повећавају лактацију из године у годину, до 10.000 литара млека годишње. држава субвенционише са десет одсто годишњу камату, тако да земљорадници практично плаћају камату од осам осто. шабачка Млекара до сада је увезла 230 грла сименталске расе, ускоро ће стићи нови контигент, а повећано је и интересовање земљорадника за овакав начин ширења производње. Практично, они увезено грло отплаћују млеком, 7,5 литара дневно, а годишње им преостане око 4.000 литара млека које продају Млекари, плус што од државе добијају 25.000 динара кад се крава отели. Такође, држава сноси трошкове осигурања увезеног грла. По некој грубој рачуници годишње једна крава донесе више од 500 евра чистог прихода. у дома-

ћинству душка урошевића има укупно 35 грла стоке, од чега су три високостеоне јунице. обрађују 12 хектара своје земље, али у закуп су узели још 18 хектара. Како кажу, добро је што све исплаћују у млеку,и што им све остало завршава Млекара, и надају се солидном приходу у несигурним временима за пољопривреду. драгица Гавриловић је једна од ретких жена на којој почива комплетно пољопривредно домаћинство. она има 17 грла од чега су две стео-

не јунице сименталке. и она очекује да прошири стадо, а захвална је и на сталној стручној помоћи која прате узгој и све остало. домаћинство Мила игњатовића има 28 грла, и такође

су у сарадљи са шабачком Млекаром узели стеоне јунице. обрађују укупно 15 хектара ораница и налазе своју рачуницу у томе. раније су се углавном бавили воћарством али од сточарства очеукују сигурнији приход. Такође су задовољни начином отплате грла које просечно вреди више од 4.000 евра. раде Пантић узео је три јунице, и поред постојећих грла, очекује сигуран приход, што је значајно за планирање. отплата му није велики терет јер у пољопривреди нема ништа без улагања и мора да се ради на дугиу рок. Ветериниар Милисав Томић указује да ова мера умногоме треба да побољша расни састав у сточарству, да се повећа просечна млечност, а генетски гледано ово је раса која побољшава своја ствојства уз генерације у генерацију. и што је најважније- да домаћинствима осигура пристојан живот. директор дирекције за пољопривреду Предраг Срдановић указује да природни услови ништа нису бољи у Баварској, аустрији или швајцарској, и да је Поцерина предодређена за сточарство. Потребно је више улагати у квалитетна грла али и тзв. вештачке ливаде. оне доносе веће приносе од луцеришта а као сточна храна су незаменљиве. Према неким рачуницама фарме са педесетак грла у тим земљама омогућавају веома пристојан приход и за тамошње стандарде. Д.Е.

у складу са чл. 50 Закона о планирању и изградњи („Сл. гласник рС“, бр. 72/09, 81/09, 24/11 Град шабац, Градска управа града шапца, одељење за урбанизам ставља на

ЈавНи УвиД 1. измена и допуна плана детаљне регулације „Северозападна радна зона“ – блокови ц6, ц9 и о3 – нацрт плана. 2. измена и допуна плана плана детаљне регулације „црква у Мишару“ у Мишару – нацрт плана јавни увид за наведене планове ће се одржати од 28.07.2011. до 26.08.2011.г. закључно, у просторијама јуП „План“ шабац, улица Косте абрашевића бр. 10. Службена лица јуП „План“ шабац даваће основне информације о планским решењима, свим заинтересованим лицима, сваког радног дана од 10 до 14 часова. Заинтересована лица могу доставити писмене примедбе на планска решења, у просторије јуП „План“ шабац и исте образложити на седници Комисије за планове. Седница Комисије за планове одржаће се 31.08.2011. године у 13:15 часова у просторијама на петом спрату зграде Градске управе шабац, Господар јевремова бр. 6. одЕЉЕЊЕ За урБаниЗаМ ГрадСКЕ уПраВЕ шаБац

друШтвО

www. podrinske.com

други ПиШ: Правда

28. јул 2011.

Потписани први уговори о откупу жита Према одлуци Министарства пољопривреде, у Србији ће ове године за робне резерве бити откупљено 100.000 тона жита по цени од 20 динара за килограм, са ПдВ. Сходно томе, квота, односно прописана количина за откуп пшенице на територији Мачванског управног округа, је 4.400 тона. Прве уговоре са произвођачима на подручју Града шапца данас је у силосу на Сави („Клас група“) потписао директор дирекције за робне резерве републике Србије Горан Тасић. - ове године цена је коректна и добро избалансирана и мислим да пољопривредни произвођачи могу да буду задовољни. иначе, цена је виша него што се постиже и на домаћем и на иностраном тржиш-

динамиком. Према речима Предрага Срдановића, директора дирекције за пољопривреду Града шапца, иако је под пшеницом ове године било 5000 хектара земљишта, што је мање него претходних година, нега ове културе примењена на пролеће повећала је приносе за више од једне тоне по хектару, што гарантује квалитетан род и хлеб. То потврђује и драган Поповић, власник „Клас групе“, један од овлашћених складиштара дирекције за робне резерве. - одзив пољопривредних газдинстава са којима сарађујемо је добар. до сада смо обезбедили 1300 тона меркантилне пшенице за потребе робних резерви. Жито је ове годи-

ту. Берза нуди између 17,3 и 17,5 динара плус ПдВ, а држава је прописала 20 динара са ПдВ. Међутим, овде је реч углавном о регистрованим пољопривредним газдинствима од којих већина нису обвезници ПдВ, тако да ће они практично добити пун износ од 20 динара, објаснио је Тасић и додао да је исплата почела и тече редовном

не изванредног приноса и квалитета. имајући у виду кретање цене пшенице, могуће је појефтињење хлеба у наредном периоду, закључио је Поповић. Поред „Клас групе“, овлашћени складиштари на подручју Мачванског округа су: Силос „ружић“ Петловача, Млин „Ђорђић“ Глушци, „Екопром“ драгиње и „7. јул“ дебрц.

Борба због деце Снежана Марковић Чембић (41) из шапца припада армији самохраних мајки, које се свакога јутра буде са питањем како да прегурају још један дан да деца не би осетила да у нечему оскудевају. из два неуспешна брака добила је Стефана (18) и ребеку (9), који су јој, како истиче, највећи успех и мотив за животну борбу. Послове граби како који искрсне, а упркос свим тешкоћама за себе каже да је срећна јер има њих двоје. иако сте по струци туристички водич, тај посао не радите годинама, а у шапцу постоји велики број туристичких агенција. – Када би се све сабрало, у туризму сам провела свега пет година. и у том послу је као и у већини осталих, послодавац често не жели да запосли квалификованог радника, већ запошљава некога са стране, са нижим квалификацијама да не би морао адекватно да плати. обишла сам скоро све агенције у граду и у свакој радила на црно, често и без плате која је некада умела да „нестане“ на путу од послодавца до мене. Шта се догодило када сте схватили да од ваше струке и нередовне плате не можете да преживите месец дана? – одувек сам сматрала да људи који знају неки занат могу лепо да зараде. Зато сам уписала шестомесечни курс за фри-

зера у нади да ћу поред посла у агенцији моћи да извучем још неки динар. Међутим, тих 90-их година дошла је криза, па смо се сви довијали на разне начине. и ја сам продавала цигарете на улици, шверцовала гардеробу и храну. отац ми је потом купио камеру, па сам почела да снимам по свадбама и испраћајима. у међувремену, родио се Стефан и, пошто је мој тадашњи супруг радио у фабрици „Зорка“, која је пропадала, морала сам да нађем још нешто да бих више зарадила. Ваш следећи посао никако се не уклапа у дотадашње. – латила сам се микрофона. Током моје сниматељске каријере, видела сам да оркестар на прославама може за једно вече лепо да заради. Срећа да имам и ниже музичко образовање, па ми је било релативно лако да се уклопим и у тај посао. радило се пуно, а зарађивало још више. нажалост, у то време сам се развела, али нисам много бринула за Стефанову и своју егзистенцију, јер сам од певања испод шатри и у кафанама зарађивала много новца. Убрзо сте се поново удали и затруднели са Ребеком. Да ли сте наставили са тим послом? – дошле су промене, и то не само у државном врху. Посао је почео да опада, све мање је

било тезги, па сам морала да размишљам како ћу даље да се борим, јер мој други супруг није имао запослење. Стекла сам још једну диплому, и то масера. имала сам много жена које сам фризирала и масирала, али је зарада била слаба. од 2006. године све се суновратило, јер сам се поново развела и почела да живим као подстанар са двоје школараца. алиментацију је добијао само Стефан, али кћерка не, јер други муж не даје алиментацију за дете. Стефан је недавно постао пунолетан и изгубио те приходе од оца. Како се сада сналазите? – Поново сам почела да певам, али новац није ни близу оног из 90-их. радим викендом само за бакшиш. Пре неко вече вратила сам се са тезге без динара, јер смо морали да платимо разглас и гориво возачу. Чистим по кућама и пословним просторима, а у једном ресторану повремено перем судове. исплата је у храни, а не у новцу. не вреди ми што знам енглески, рад на рачунару, што имам возачку дозволу, јер нико неће да запосли жену мојих година и уз то самохрану мајку. ипак, моја деца нису захтевна, размажена, не изволевају. добри су ђаци, што ме веома радује и даје снагу да се борим за њих.

велика градска акција, 2.августа

Позив хуманистима Традиционално, на Светог илију, 2. августа, у шапцу се организује велика градска акција прикупљања неопходних резерви крви. Традиционално је и место окупљања – шабачки Културни центар, где ће мобилна екипа Службе за трансфузију радити у времену од 8 до 12 сати. -Позвао бих суграђане да се акцији одазову у што већем броју. у овим летњим данима потребе за тако драгоценом

крвљу су повећане, а ми смо већ неколико година, нашим традиционалним окупљањем, успевали да обезбедимо неопходне количине крви. Позив хуманистима, од 18 до 65 година старости, да се прикључе акцији – у име шабачког црвеног крста, и Комисије за окупљање добровољних давалаца, позив упућује координатор активности на том пољу, Зоран радукић. Ц.Љ.

друШтвО

28. јул 2011.

www. podrinske.com

раЗговор с Поводом: Предраг срдаНовић

Противник сам блокада путева Стање у пољопривреди када је реч о Мачви Тренутно стање усева на подручју Мачве је много повољније него пре десетак дана када су усеви били изложени високим температурама и када је постојала претња да јесењи род буде десеткован. Међутим, пољопривреда је иначе повезана са временским променама, а уколико изостане још добра aгротехника постаје још неизвеснији род. Пољопривредници су ове године, као и претходне суочени са високим ценама репроматеријала и доста им је тешко да примене све неопходне агротехничке мере. Захваљујући добром роду својих усева ( у већини случајева) се ипак агротехника на већем делу површина примењује у солидној мери. Акција министарства везана за субвенције и регресе Процес регистрације, пререгистрације и подношења захтева за регрес и субвенције је због познатих промена у Министарству пољопривреде каснило ове године. Међутим почетком јула је изашао сет уредби, као што је регрес на репроматеријал у износу од 14.000,00 динара /ха., субвенционисање воћарске производње, унапређење генетског сточарства, а као новина су уредбе о кредитној подршци у пољопривреди кроз субвенционисање дела каматне стопе. уредбе, које пружају могућност да се кроз кредитну подршку ниво производње подигне на много виши степен и произвођачи добију на квалитету и квантитету. Посебно би истакао уредбе кредитне подршке за развој сточарства кроз субвенционисање дела каматне стопе, где произвођачи могу поправити расни састав свога стада, а тиме кроз 3 – 4 године и већи број квалитетних приплодних грла. Пшеница, род, квалитет, а као последица тога појефтињење хлеба. јесења сетва, стање усева пшенице у пролеће нису нимало обећавали добар и квалитетан род пшенице у 2011. години. Захваљујући првенствено овогодишњем утрошеном труду ратара на заштити од корова, инсеката а нарочито болести и ипак повољним агроклиматским условима април – мај, догодио се иако на смањеним површинама у односу на пре-

тходне године ( у 2010/11 око 5 000 ха под пшеницом), добар род пшенице, а што је још важније изузетно добар квалитет, што ће умањити већим делом смањене површине под овом културом. цена пшенице на тржишту која се креће испод 20 дин/кг и одлука Министарства да за робне резерве откупи 100.000 тона

по цени од 20дин/кг је утицало и на одлуку да се цена хлеба снизи у односу на претходни период, када је откупна цена била преко 20 дин/кг. Невреме као непријатељ, противградне ракете Пољопривреда је фабрика под небом и под сталним је ударом невремена. нарочит проблем је противградна заштита, која је од ове године у надлежности Министарства унутрашњих послова. За ову годину се располагало са 6900 противградних ракета, чији број није довољан био за борбу за градоносним облацима па је сектор за ванредне ситуације преузео активности за набавку 3000 ракета у складу са ванредно одобреним средствима од стране Владе рС. на нашој територији располажемо са 28 противградних станица, број ракета по ПГС није као и на целој територији србије био довољан, али је ово

подручје са мањим оштећењима усева за сада одолевало невремену и можемо рећи да су ПГС доста добро реаговале са расположивим ракетама. Зашто Министарство пољопривреде форсира развој малих газдинстава? Позната је чињеница да се велики број газдинстава бави ис-

кључиво пољопривредном производњом, али је познато и да су већина газдинстава са врло малим поседима, слабим капацитетима и на граници опстанка. Сматрам да је идеја Министарства да се оваквим газдинствима што више помогне, како би своју производњу унапредили, интезивирали, а кроз наредни период постала доста јача. оваквим би газдинствима се пружила и могућност да кроз удруживање постану јака, а удруженим средствима и да подигну и одређене прерадне капацитете. Како коментаришете повремене штрајкове пољопривредника? Врло често се дешавају и код нас, као и у целом свету поремећаји, што је нарочито осетљиво у пољопривреди. Произвођачи траже помоћ од Владе – Министарства да их у таквим ситуацијама заштити. лично сматрам да се у таквим си-

туацијама морају појавити робне резерве које ће производе откупити по одређеним ценама да произвођач бар не губи, а у ситуацији када су цене високе робне резерве реагују пласманом у малопродајним објектима, како не би радник трпео тај скок цена. Противник сам блокада путева , јер сматрам да постоји начини и места где се захтеви и незадовољство на одређене мере могу исказати и изнаћи решење. Шта је град Шабац за ову годину предвидео као подстицај у пољопривреди? Град шабац, преко дирекције за пољопривреду је предвидео низ подстицаја у пољопривреди. Свакако дирекција за пољопривреду представља првенствено сервис наших пољопривредника, и могу Вам рећи да су мере Министарства пољопривреде преко дирекције за пољопривреду пренете на наше произвођаче. Задовољни смо првенствено што је већ на данашњи дан само за регрес на репроматеријал нашим произвођачима на рачун уплаћено преко 100 милиона динара и што се надамо да ће број остварених регреса и субвенција превазићи и 2011 годину. углавном мере које преузима град шабац – дирекција за пољопривреду су мере које не обухватају уредбе министарства или су пак за наше подручје

недовољне, па је због тога одобрено неколико програма: • Програм подизања засада трешања на средње кршљавим подлогама • Генетско унапређење сточарства кроз вештачко осемењавање крава и јуница семеном елитних бикова • Бесплатна анализа земљишта за класе земљишта од VI – VIII класе, са потребном калцизацијом. • одржавање сајмова, стручних предавања у области пољопривреде, помоћ удружењима. • наставак субвенционисања бушења – ископавања дубинских бунара у подручју Поцерине где је изузетан недостатак воде, програм који се спроводи једино на нашој територији и од ове године је 1 500,00 динара по дужном метру. • Пружање стручне помоћи при подношењу захтева за остваривање права за све врсте подстицаја код министарства. нормално и сигурно ово није довољно за наше произвођаче али треба подсетити да је град шабац уложио и улаже у сарадњи са грађанима на стварању првенствено услова за живот на селу јер без добре путне, електро и водоводне мреже, амбуланте, школе, дома културе итд, улагање у пољопривреду нема великог утицаја. Град шабац је створио у претходном периоду много услова да живот на селу има оправдање, да се села не гасе и да се дечија граја и радост чују.

ликовна колоније "Мишар" у организацији Културног центра и Задужбинског друштва „Први српски устанак“ Мишар, а под покровитељством Града шапца, од данас до недеље, 10 сликара из Бања луке, Београда, Врбаса, новог Сада и шапца, учествује у 13-ом сазиву ликовне колоније „Мишар“. Сликари ће стварати у простору мишарске школе, а изложба радова петодневне колоније, као и претходних година, биће отворена 13. августа, на дан обележавања годишњице славног боја

друШтвО

www. podrinske.com

28. јул 2011.

особама са иНвалидитетом

Лакше до посла Члановима Међуопштинске организације глувих и наглувих, полазницима обуке за рад на рачунарима, коју су организовали Градска управа Града шапца и иQ Едукативни центар, 21.јула додељени су сертификати о завршеном курсу. -ово је био почетак сарадње Градске управе Града шапца и иQ Едукативног центра. Задовољни су и полазници и предавачи, и нема разлога да се ова сарадња не настави. организоваћемо током године најмање две акције обуке за чланове наших удружења и савеза која окупљају лица са инвалидитетом. Мислим да ће следећа група за обуку бити од чланова Међуопштинског савеза слепих и слабовидих или удружења дистрофичара и оболелих од дечје парализе - истакла је драгана Милосављевић, шеф одсека за дечју, социјалну и здравствену заштиту Градске управе. Подсетила је да је акција „лакше до посла“, покренута са циљем да се особама са инвалидитетом повећа шанса за проналазак по-

сла: “Законска обавеза да послодавци морају да запосле лице са инвалидитетом, уколико имају више од 20 запослених на неодређено време, још више даје на значају што ће многа од тих лица познавати и рад на рачунарима”. осам полазника курс је похађало 36 часова, а обука је изазвала велику пажњу и била више него успешна. -Као предавач могу да кажем да сам јако задовољан како су полазници савладали градиво. неки јесу већ имали неко предзнање, али пријатно сам изненађен како су прошли обуку, обуку „лакше до посла“ успешно су завршили: драгана Маџаревић, Милка Жакић, Ђорђе Жакић, дејан Вонасек, аника Милошевић, александар Спасић, Љиљана Самарџић и Фатима Савић.

како су добро и брзо напредовали. и они сами кажу да су задовољни, а ми се надамо да

ћемо и даље сарађивати са Градом; план је обука и чланова других удружења – каже Златко апелић, генерални менаџер иQ Едукативног центра, уједно и предавач. -Курс је протекао јако лепо, изузетно сам задовољна, и било би јако лепо ако постоји начин да се обука настави – истакла је драгана Маџаревић, наглашавајући да је за било који посао

данас, један од предуслова познавање рада на рачунару. Задовољство није крио ни Ђорђе Жакић: “једно велико хвала Златку што нам је помогао у неком нашем усавршавању и напредовању, стварању могућности да лакше дођемо до посла”. и амика Милошевић, уз задовољство реализованим програмом, пожелеле је и наставак обуке.

Како је истакао Златко апелић, ако буде спремности и људи добре воље, да донирају поједине сегменте у обуци, могуће је организовати и курс после ког се стиче „мајкрософтов“ међународни сертификат. иначе, обука у сарадњи иQ Едукативног центра и Градске управе града шапца, за особе са инвалидитетом, потпуно је бесплатна. Ц.Љ.

зАбеЛеШКе

28. јул 2011.

раЗговор са милоШем аНтоНићем, одбојкаШем ок ал ахли иЗ каира

Африка као нови изазов дефинишући шабац са спортског аспекта, наш град се обично карактерише као град рукометних „ванземаљаца“ Металопластике, град фудбала, коњичког спорта, бокса, док одбојка као спорт никада није имала такву популарност. ни највећи љубитељи ове игре у Србији, тешко да се могу присетити неког шапчанина који је оставио дубљи траг у српској одбојци у ма ком периоду. ипак, да и у одбојци Чивијаши имају свог представника, својим ентузијазмом и упорношћу, побринуо се Милош антонић (24 године), нови техничар најбољег одбојкашког клуба африке, који се од своје 17. године професионално бави овим спортом. до сада је бранио боје више клубова, и већ има неколико титула у својој биографији. Са Милошем смо разговарали о досадашњој каријери, одбојкашким почецима, али и плановима у новом клубу. Пре неколико недеља постао си члан клуба из Египта. Нова дестинација и нови изазов у твојој каријери. Колико си упознат са клубом, њиховим амбицијама, и оним што те очекује у новој средини? да, уговор је потписан, нови сам члан шампиона Египта и африке, ал ахли –а. иако је моја намера била да останем у Европи, одлични услови уговора, организованост клуба, велике амбиције, које су се поклопиле са мојим, определиле су ме да се обавежем на верност баш њима. Пре потписа сам разговарао са мојим пријатељем из аустралије, који је бранио боје ал ахлиа претходне сезоне, и он је имао само речи хвале за целокупно руководство, тренере и саиграче. иако је играчки кадар састављен махом од домаћих одбојкаша, они имају огромно поштовање према играчима са других континената, и чине све да се сваки нови играч брзо адаптира на нову средину. Какав је систем такмичења у Африци, колико се подудара са шампионатима у Европи? Систем такмичења у африци, у многоме се разликује од Европског. уз шампионат Египта, постоји шампионат африке, Куп африке, арапски куп, а мој нови клуб ће партиципирати, као континентални шам-

пион, и на Светском клупском првенству. распоред је врло згуснут, али осим на Светском клупском првенству, ал ахли је фаворит за титуле у свим осталим такмичењима. Где су твоји одбојкашки почеци, како је текла досадашња каријера? Почеци бављења овим спортом везани су за шабац. Прво је то била школа одбојке оК „јуниор“, потом оК „Стари град“, и на крају оК „шабац“, где сам дебитовао за први тим.

Професионално бављење одбојком почињем са 17 године. најпре сам бранио боје словеначке „Крке“ из новог Места, одатле прелазим у „Будванску ривијеру“ из црне Горе. Последњи тим пре ал ахлија, био је још један тим из Словеније, реч је о екипи „астек Триглав „ из Крања. Које тренере би издвојио као најважније за свој досадашњи напредак? То су дефинитивно Брацо јанковић, тренер са великим искуством, који у својој биографији има неколико титула шампиона Европе са тимовима из италије, и Тине Сатлер тренер репрезентације Словеније, који су умногоме допринели мом самопоуздању и унапређењу игре. Међусобно поверење и поштовање између играча и тренера, али и беспоштедно залагање на сваком тренингу и утакмици, без обзира да ли се ради о припремном или такмичарском дуелу, једини су рецепт за достизање одређеног циља. Најважнији резултати у каријери до сада? у Словеначкој лиги сам про-

вео 5 година, и у том периоду мој тим је дошао до трофеја у Купу, уз 2 учешћа у завршници Плеј офа. Са Будванском ривијером сам дошао до титуле шампиона црне Горе, и 2 финала Купа ове земље. Велике успехе постигли смо и у Европи, у цЕВ Купу смо играли у полуфиналу. Има ли интересовања од стране неких репрезентација да наступиш у њиховом дресу? да, имао сам позив да наступам и за Словенију и за црну Гору. Захвалио сам се на позиву и једном и другом селектору, али ниједан позив нисам прихватио. Желим да наступим за репрезентацију Србије, и надам се да ћу једном досањати и тај сан. Каријера професионалног спортисте подразумева много путовања. Колико стижеш да се упознаш са градовима у којима играш, и који од њих је на тебе оставио најјачи утисак? Путовања су саставни део нашег посла, али нажалост обавезе везане за утакмицу, тренинзи, и кратак период у коме боравимо на једном месту, онемогућавају нас да се боље упознамо са свиме што један град може да понуди. ипак, најјачи утисак је свакако оставио абу даби. Град је феноменалан. Сјајно је када видите како је у пустињи никао супер модеран град са невероватним објектима. утисак употпуњују врло љубазни и културни становници, који су свакоме, и у сваком тренутку спремни да помогну. Први дан септембра је и први дан припрема у новом клубу, када крећеш у Египат и када поново долазиш у Шабац и Србију? Тако је, почетак припрема је заказан за 1. септембар. Пут Каира крећем крајем наредног месеца. до сада сам готово увек нову годину дочекивао овде, међутим згуснут календар такмичења, и велика удаљеност Египта од Србије, ће ме спречити да 2012. дочекам кући, те је најреалније да поново дођем у шабац на крају сезоне, односно у јуну наредне године. Душан Благојевић

www. podrinske.com

На хиПодрому, у ШаПцу, одржаН Шести галоПски даН.

Прва победа Виоле шкрто сунце, у јулу, добра поста пуно кише и пет добро плаћених трка‚ били су оно што је публика могла видети на половини тркачке сезоне у шапцу. Програм су отворила грла од три године која нису имала победе у овој сезони.у узбудљивом финишу надалина, из Белотића, коју је јахао Перовић, била је бржа од Мале Муње, са Гораном Крстићем у седлу, Елзе и Фаста. друга трка, на програму била је двогодачка. од осам уписаних, сви су изашли у пробни галоп. После паузе Ериксон, који је словио за главног фаворита у прошлом тркачком дану а на истом није наступио због чудних повреда оправдао је епитет фаворита и лако освојио прво место. искусни, јахач Москов, био је током трке све време прибран и добро га распоредио тако да победа Ериксона, није долзила у питање, мада је трка увек збка. друго место, припало је Фабулоус Miss, са Мешетовићем у седлу, треће место заузео је Вигор, из штале »рашић», коју тренира и води Зоран лукић, а Мирослав јовановић, је добрим јахањем у правцу успео да Предатора, практично «угура» у плац.у такмичењу грла од четири године и старијих најбржи био је дорат абракадабра, са Тиком Вујковићем у седлу, за њим су у циљну раван ушли наполеон Бонапарта, са илићем, норијега и ангела Вукона, са Московим у седлу. у гланом надметању дана, на 2.000 мета-

ра сигурна је била Елена Каран, из Сурчина,са Перовићем у седлу испред Максиме, Старог Свата и She A Maeater. на крају програма традиционално су наступили сулкаши а поново је набољи био драган Живановић, али не у сулкама Сухоја. Популарни Суља, мало прави паузе и припрема се за наредна такмичења. Гаримуд је, седео у сулкама Виоле, Бранка рељића, из дреновца.Тако су Гаримуд и Виола били поново добитна комбинација.друго место припало је адани,са Сашом Костадиновићем, треће место заузео је L.W.Gile, са Зораном Васућем, док је један од Фаворита Пирло, био четврти. Пирла је, возио Бурмазовић, који све време трке нешто тражио и испробавао, тако да када је требало финиширати није било снаге. или је Пирло, за краће стазе или се он и возач нису нашли. но Показаће време тек смо на пола сезоне. иначе, треба напоменути да је прошлог тркачког дана грло Емил, власништво Бојане Живановић, из шапца, поставио нови рекорд на стази од 1.600 метара . Емил је, потомак Гилгамеша и Енигмевариешн, кобиле која је уз омицу Бест оне, забележила највише пласмана на песку у Београду. Следећи тркачки дан је у шапцу, 14. августа, када се одржава најјача трка у години, «Меморијал Краља александра», на стази дугој 2.400 метара. Б.П

www. podrinske.com црНА ХрОНиКА

Припадници криминалистичке полиције лишили су слободе и, уз кривичну пријаву, привели истражном судији Вишег суда у шапцу, Бранка П. (1978) из шапца, због постојања основа сумње да је извршио кривично дело изнуда. осумњичени Бранко П. се терети да је у периоду од 2004. до 2011. године, у намери да стекне противправну имовинску корист, изнуђивао новац од суграђанина, на име непостојећег дуга. у уторак 19. јула осумњичени Бранко П. је физички напао оштећеног јер није имао новца да му преда. ******** Припадници криминалистичке полиције лишили су слободе и, уз кривичну пријаву, привели истражном судији основног суда у шапцу, Петра П. (1985) из шапца, због постојања основа сумње да је извршио кривично дело неовлашћено коришћење туђег возила. осумњиченом се ставља на терет да је, у току ноћи између понедељка и уторка 18. и 19. јула, у Пољопривредној улици, у шапцу, одузео путничко возило марке “рено 4”, које је пронађено на другој локацији у граду. Такође приликом лишења слободе осумњиченог, у викенд насељу на реци Сава, пронађен је мотоцикл марке “медисон мавагути”, ког је осумњичени одузео у ноћи између четвртка и петка 20. и 21. јула, у улици господар јевремова. истражни судија основног суда у шапцу је након саслушања осумњиченом одредио једномесечни притвор. ********* у суботу ујутро 23. јула око 02,15 часова, у улици Светог Саве, у Владимирцима, на бензинској станици “лукоил”, дошло је до нарушавања јавног реда и мира тучом једанаест особа. Против александра н. (1986), ивана н. (1987), дејана н. (1985), ивана и. (1979) сви из Прова, ненада ш. (1988) из Звезда, Владимира С. (1989) и Синише С. (1991) из Села Владимирци, александра Ђ. (1989), новице ш. (1986), Саве ј. (1987) и Страхиње ј. (1988) сви из Владимираца, због учестовања у тучи биће поднете одговарајуће прекршајне пријаве. ******** Припадници криминалистичке полиције поднели су кривичну пријаву основном јавном тужилаштву у шапцу, против власнице агенције за регистрацију моторних возила из шапца, због постојања основа сумње да је извршила кривично дело злоупотреба службеног положаја. осумњичену кривична пријава терети да је у периоду од маја 2010. године до фебруара 2011. године, у намери да прибави противправну имовинску корист, присвојила новчана средства у износу од око 696,000.00 динара, која су јој била поверена у служби и раду од већег броја лица, а на име уплата полиса осигурања од ауто одговорности приликом регистрације моторних возила. ********** Такође припадници полиције поднели су кривичну пријаву против одговорног лица – власника привредног друштва доо из шапца, због постојања основа сумње да је извршио кривично дело злоупотреба службеног положаја. Кривична пријава терети осумњиченог да је искоришћавањем службеног положаја, повредио права других јер је налагао кадровској служби и контролорима да за лица која ступају у радни однос, потпишу бланко решења о отказу, уговора о раду. у два конкретна случаја у току 2010. и 2011. године, осумњичени је за два запослена радника у службене исправе привредног друштва, у виду образаца решења о отказу уговора о раду, унео неистините податке.

зАбеЛеШКе

28. јул 2011.

уједињеНи региоНи србије

Најмасовнија грађанска иницијатива Градски одбор уједињених региона Србије шабац одржао је конференцију за новинаре на којој се говорило о предстојећим активностима странке. Председник Градског одбора Г17 плус урС- а немања Пајић рекао је да је народна петиција коју је покренуо урС, са више од пола милиона потписа грађана Србије до сада најмасовнија грађан-

ска иницијатива. уједињени региони Србије покренули су акцију у којој ће активисти омладинске мреже обилазити грађане који су потписали петицију, и где ће грађани указивати на проблеме са којима се суочавају и давати сугестије како да се утроши 500 милиона динара, за колико је, захваљујући изменама закона, повећан годишњи буџет

Града шапца, рекао је Пајић. Портпарол омладинске мреже Тихана Милић најавила је за 3. август централизовану мултимедијалну акцију током које ће се интервјуисати млади шапчани и шапчанке који ће предлагати на који начин да се подигне квалитет живота младих у шапцу, јер сматрамо, каже она, да је наш шабац велика шанса.

пиСмА читАЛАцА

Табановачка језера Протекло је више година, па и деценија, од како се више не експлоатише шљунак из Табановачке шљункаре, којим су насуте бројне улице у граду као и у селима Мачве, Поцерине, па и даље, а да не говоримо о изградњи бројних стамбених и других објеката, чији су темељи

чи се „селе“ са Саве ка обалама река, језера или шљункара, као што је Табановачка, где је вода беспрекорно чиста, што показују и учестале анализе шабачког Завода за јавно здравље, па је и то један од разлога зашто заљубљеници табановачке шљункаре исту називају табановачким

и други делови објекта изливени од табановачког шљунка. Приликом вађења шљунка на том терену остале су огромне рупчаге – јаме, које су постепено испуњавале подземне воде, за коју Мачвани са поносом кажу да је то чиста дринска вода, која се може пити..., за разлику од савске воде која је из године у годину све загађенија и представља праву опасност по здравље купача. из наведеног разлога купа-

језерима, која су понос града шапца, Мачве, па и шире. С поносом ова језера можемо уврстити у природна богатства и лепоте овог краја. Многи градови били би сретни када би имали оваква богатства, што ми имамо. Вода бисерно чиста, тиркизна боја, бројна стабла која праве дебелу хладовину, обала обрасла питомом травом, близина града, температура воде, све су то чиниоци који утичу на бројност купача на Таба-

новачким језерима, који су из године у годину све бројнији. има и нечега што даје ружну слику и лош утисак код посетилаца Табановачких језера. овога пута поменуо бих лош приступ језерима. Пут, ако се може рећи да је то пут, није никакав. на њему су бројне удолине. у неку од тих удолина може да се смести мањи ауто. Прашина, која се диже у виду облака после сваког возила, и која пада по поисетиоцима, оставља лош утисак на купаче и посетиоце језера. недостају контејнери за смеће и њихово пражњење, нема подесних прилаза ка језерској води, обале су стрме и представљају праву опасност од пада или оклизнућа приликом силаска ка језерској води. нема ни санитарног чвора, спасилаца и још којешта. За сада толико, уз напомену да је за очекивати да ће у најскорије време представници Градске управе града шапца наћи снаге и разумевања и да ће прићи решавању и уређењу Табановачких језера (шљункара) која су неоправдано занемарена! у шапцу, јула 2011. године Маринко Ботић

зАбеЛеШКе

28. јул 2011.

Нова србија

вијих истраживања спроведених у последње време утврђено је да је ефикасност оваквог начина борбе свега 10-20 одсто и то превасходно због недостатка ракета. из тог разлога Сектор за вандредне ситуације је упутио позив локалним самоуправама да сходно својим могућностима набаве ракете. на овај захтев одазвао се велики број градова и општина ( Смедерево ,Чачак ,Топола и многе друге) ,али не и град шабац! Градски одбор нове Србије жели да постави питање владајућој структури у шапцу зашто се није ушло у процес набавке ракета? да ли је једини ограничавајући фактор била њихова цена од 230-280 евра по комаду или је нешто друго посреди(можда недостатак средстава која су потрошена за неке друге “ значајније“ пројекте). од представника власти смо чули да пољопривредници треба да

се осигурају код осигуравајућих друштава ,јер буџет којим се расположе није неисцрпан да би се могла надокнадити причињена материјална штета. Гро нове Србије сматра да ако у буџету нема новца за набавку ракета ,за надокнаду причињене штете ,за исплату субвенција онда нема потребе инсистирати на томе да је пољопривреда наша стратешка грана када она то очигледно није. да ли је такав случај и у земљи потомака Гала ,која на све начине штитити своје стратешке пољоприврне производе (вина ,сиреве и др.). на основу свега горе наведеног Гро нове Србије шабац тражи да се постојеће стање промени применом других система заштите од града ,да се на време обезбеде средства за њихово спровођење или да власт препусти тај посао другима који су за то способнији.

ПиШе: ЗораН радоваНовић у књиЗи „огњиШте Школе у дреНовцу“

Један старински дреновачки учитељ Као пример учитеља, који је у току службовања доживљавао разне неугодности, требало би истаћи Косту недића, обичног човека, данас сасвим непознатог. Коста недић је рођен у десићу 1834. године. Гимназију је завршио у шапцу, а Богословију у Београду. Био је учитељ у дреновцу од 1879 до 1882. године. испрва је са службом био у царини и Текеришу, па је 1862. године премештен у Каону. Читаве две године, готово непрестано, стизале су у Министарство просвете против њега пријаве „због неуредности у извршавању дужности његове и рђавог владања“. Касније је био учитељ у Бајиној Башти, ужицу и шапцу. у Кривају је премештен 1872. године, где је провео осам година. За све време био је у сталној свађи и међусобном оптуживању са мештанима и кметовима из околних села. на упорна инсистирања Кривајаца био је премештен у Мачву, а одатле у Чокешину, где је имао и највеће непријатности у животу. радован Станарчић, сељак из Чокешине, послао је 10. марта 1888. године доставу Министарству просвете: „Коста недић, учитељ школе чокешинске, 7. текућег месеца у кући илије николешевића говорио је јавно да је Србија пропала и да је садања

љубОвијА

Хоће ли нам небо пасти на главу? у свим земљама Европске уније стратешка привредна грана је пољопривреда и оне све чине како би је сачувале. да ли је то случај и у Србији? Градски одбор нове Србије шабац жели да укаже на проблем неефикасности противградне заштите на територији шапца ,али и у читавој Србији. у нашој земљи системом противградне заштите руководи Сектор МуП-а за вандредне ситуације који је ту улогу преузео од Хидрометеоролошког завода. на територији р.Србије функционише 13 радарских центара и 1607 протвградних станица које у овом тренутку располажу са свега 4,3 ракете по станици ,док је оптималан број 12 !да би се успешно сачувала летина на брањеној површини од 5093192 хектара потребно је 20000 до 30000 пројектила. на подручију шапца од града се брани 60531 хектар. на основу најно-

www. podrinske.com

влада спремила програм о порези и то на винограде, од акова вина по 8 динара, на ектар земље по 6 динара, на башче, воћњаке, по 10 динара и да нема ништа док не буде у Србији републике, као што је у Француској и када буде република, онда ће Србија процветати. на овоме треба настати и уливати народу у уши да се јаданпут пробуди. Мислим да је ово нешто млого да се чује од једног чиновника просвете.“ По налогу Министарства просвете, Коста недић је 9. IV 1888. године написао изјашњење у коме је говорио да радован Станарчић није ни био у кући илије николешевића када је вођен поменути разговор. о радовану је рекао да је то лош човек, сасвим корумпиран, а да су такви и остали наведени сведоци: „ови људи у средини своје околине били су се осилили и чињаху зулум више но дахије – Турци, особито кад су на управи општине; а када их народ с презренијем скине са управе, као епидемичну болест с врата, једино занимање постаде им: да обеде, потворе, подметну, извргну чије речи и др.“ Коста недић се даље у изјашњењу правдао да је поменуте вечери вођен разговор шта је писало у новинама, да је он у свему чак хвалио владу и партију која је на власти и ништа више.

ни изјашњење, ни правдање није ништа помогло. окружно началство послало је 27. VI 1888. године извештај Министарству просвете: „Господин Коста недић, учитељ школе чокешинске, стављен је данас под кривичну истрагу и у притвор, за дело увреде владаоца, које је испитаним сведоцима потпуно доказано.“ окружни суд у шапцу донео је 6. јула решење „да се оптужени стави под суд и у притвор, но без окова“. до почетка септембра Коста недић био је на кућном лечењу, „на лично јемство“. Крајем октобра одржан је први, 17. новембра други, а 20. децембра трећи претрес. изненада, 22. децембра, суђење је прекинуто, пошто је Коста недић „пуштен испод суђења, на основу највише милости Његовог Величанства Краља“. По изласку на слободу Коста недић је привремено пензионисан. Пошто је добио веома мало издржавање, тражио је безуспешно, све до смрти, 1901. године, повишицу или повратак у разред. (ЛИТЕРАТУРА: Станоје Филиповић, Прилог проучавању школства у Подрињу, Годишњак историјског архива II Шабац, 1965. и мр Милан Јевтић, Просветне установе и образовање од 1840. до 1914. године, Шабац у прошлости 3, Шабац 1980.)

Бесплатно у Бање Љубовијски пензионери, њих укупно 15, који су по кокурсу стекли право на десетодневни опоравак и лечење у бањама Србије већ, већ су почели да одлазе у одмаралишта. од укупно педесетак колико их је било поднело захтев за одлазак у бање одабрано је њих 15. М.Малишић

Ђаци пешаци на мору

из Љубовије је на јадранко море о трошку црвеног крста из Љубовије отпутовало 26 ђака пешака, међу којим је и 10 ђака који лети и зими од куће до школе и обратно препешаче 20 километара. Њима је ово први пут да виде море. они ће у одмаралишту црвеног крста у Баошићима провести 10 дана М. М.

На Дрини одржане игре на води

у етно селу „Врахпоље“ на дрини код Љубовије прошлог викенда - субота одржане су други пут по реду игре на води „Заволи дрину“ које су организовали „рафтинг клуб“, „дринска регата“' и Етно село „Врхпоље“. Такмичари су се надметали у четири дисциплине, а због брзе дрине и веома захтевних такмичарских игара пуних лепоте уживали су и такмичари и бројна пубика. у обарању са брвна и превртању рафтинг чамца најбржи је био Бранко Савић, док је највештији у трчању по ободу чамца био Милић Кнежевић. – игре на води се обично одржавају на мирним Водама. Међутим, ми смо показали да се уз добру организацију сличне игре могу одржавати и на брзим водама као што је дрина – каже Зоран Војиновић,председник рефтинг клуба „дринска регата“. М. Малишић

продубљују корито Дине Мали ЗВорниК – Код Хдроелектране „Зворник“ продубљује се корито реке дрине низводно од бране. За ове радове новац у износу од 70.000.000 динара обезбедила је Електропривреда Србије. – Желимо да низводно од бране у дужини од 1.600 метара продубимо корито и спустимо ниво доње воде за пола мера. Тиме повећавамо пад за пет осто и толико и производњу са истом количином воде што није занемарљиво при просечној годишњој производњи од 470.000.000 киловат - сати електричне енергије – каже Милорсд драгић, директор ХЕ „Зворник“. М. В.М.

Хидроелектрана вади пластику из језерa Мали ЗВорниК – Хидроелктрана „Зворник“ у Малом Зворнику не посустаје у вађењу плутајућег отпада „пластике“ из њеног акумулационог језера, а ускоро ће набавити и машину за балирање отпада. Хидроелектрани је забрањено пропуштања отпада преко преливних поља бране и наложено јој је да чисти језеро. на купалишту поред електране налази се доста џакова пуних пет амбалаже сакуљене у протеклих месец дана, која ће бити одвезена на рециклажу. – језеро чистимо по налогу Еколошке инспекције и пет амбалажу и пластику више не смемо да пропуштамо преко бране дрином низводно. За уклањање отпада из језера, ХЕ „Зворник“ ће у овој години, како је предвиђено, дати око 1.000.000 динара – каже Томица јовановић, технички дирекор ХЕ „Зворник“. М. В. М.

п е К А рА „ м и ћ А м “

КН е зА Л А зАр А 7 ШАбА ц беН СКе б Аре

п е ц и в А бе з А д и т и вА п ер е ц е, м А Ш Н и ц е, К и Ф Л и ц е, бу р еК . . .

www. podrinske.com

друШтвО Куд “АбрАШевић” ШАбАц

Куд “извОр” мАКедОНијА

Куд “рудАр” уГљевиК рС

Куд “ШумАдијА” вЛАШКА

28. јул 2011.

уЗ 2. срПски летњи Фестивал Фолклора

Најлепша разгледница Велико фолклорно, али и коло пријатељства, уз Србију и републику Српску (Влашка – шабац – угљевик) повезало је и – русију, Пољску и Македонију... Време није баш наклоњено фестивалу, али, примерено околностима, Куд „абрашевић“ и Град шабац, сви су рекли, били су добри домаћини. -Град шабац је изузетно поносан на фолклорне манифестације, и на своје Културноуметничко друштво „абрашевић“, које од 1905. године негује и развија културни идентитет града. језик игре и песме сви разумеју, он је универзалан, и зато су вечерас са нама, и сви ћемо

лом подручју града, и што је и ове године фестивал проширен и на села - истакла је свечано отварајући фестивал, заменица градоначелника шапца, јасминка ристивојевић. и овога пута, фолклористи су показали да се сјајно друже, да сви говоре једним језиком – језиком пријатељства и поштовања, с љубављу и осмехом а научене су и међусобне игре... Жељни су игре и надигравања... уживало се, посебно у уторак, на концерту у гимназији, у игри, у лепоти и традицији земаља и места из којих су нам дошли... Фестивал је прекрилио Град шабац –упркос лошем времену

-ово се не може речима исказати. осим тога што су нам ова деца пружила најлепше тренутке радости и срце вечерас, они су најлепши амбасадори својих земаља. они су најбољи начин за међусобно зближење и међусобно ширење љубави. они руше границе националности и језика. ово је уметност коју сви размеју и која највише осваја - топлим речима захвалио је младима шабачки владика лаврентије. их разумети, наши драги гости из русије, Пољске, Македоније, републике Српске, наравно, наши домаћи ансамбли – из Влашке и Прњавора, и „абрашевић“. они ће нам представити део свог изворног стваралаштва, део својих обичаја, део културе својих народа. Фестивали спајају људе и продубљују пријатељства, а ансамбли су својеврсни културни амбасадори својих земаља. Град шабац, као покровитељ манифестације, настоји да пошаље најлепшу слику о себи и најлепшу разгледницу у свет. Поносни смо што смо претходних година успели да развијемо рад културноуметничких друштава на це-

– сјајан дочек и сјајан амбијент – у недељу увече на ориду и у Поцерском причиновићу, у понедељак – у Прњавору. Српски летњи фестивал фолклора, са друштвима „шумадија“ и „рудар“ организовало је Културно-уметничко друштво „абрашевић“, а покровитељ, од 24. до 27. јула био је Град шабац. Почетак је био у Влашкој код Младеновца, а трећи чин је у угљевику, где је вечерас заједнички наступ свих учесника фестивала, где се и завеса сутра званично спушта... Порука организатора из три града била је -видимо се идућег јула, на 3. Српском летњем фестивалу фолклора..

Учесници Српског летњег фестивала фоклора Влашка- шабац –угљевик 20 – 29. јул 2011. -Куд „шумадија“ – Влашка код Младеновца -Куд „извор“ из јогуноваца у Македонији -ансамбл „Брудзеф“ из истоименог града у Пољској -друштво „нон-стоп“ из иванова у русији -Куд „рудар“ угљевик - Фолклорни ансамбл дома културе Прњавор -Куд „абрашевић“ шабац

друШтвО

28. јул 2011.

www. podrinske.com

Шапца послата у свет Орид

пОљСКА

пОцерСКи причиНОвић

прњАвОр дОм КуЛтуре прњАвОр

руСијА

покровитељ Српског летњег фестивала фолклора Град Шабац Манифестацију су помогли: Новитас, Синдикат медицинских сестара и техничара, Месне заједнице – Доњи шор, Поцерски Причиновић и Прњавор, Оридска црква, Предшколска установа „Наше дете“ , Пекара „Електро“ из Дубља, Млекара Шабац, Промекс, Етно село Слободана Топаловића из Липолиста, Манастир Чокешина, Ловачко удружење „Селе Јевтић“, Радослав Гвозденац, Саобраћајна полицијска испостава Полицијске управе Шабац. Медијски спонзори: РТВ Шабац, РТВ АС, Подринске

пубЛиКА НА деФиЛеу

www. podrinske.com

реГиОНАЛНи КОрдиНАтОри elta-e

САњА чОњАГић ивАНА мАрКОвић

Why do we learn English? Language we share is only for the brave. It was passed on by a linguist, original author unknown. Peruse at your leisure, English lovers. Reasons why the English language is so hard to learn: 1. The bandage was wound around the wound. 2. The farm was used to produce produce. 3. The dump was so full that it had to refuse more refuse. 4. We must polish the Polish furniture. 5. He could lead if he would get the lead out. 6. The soldier decided to desert his dessert in the desert. 7. Since there is no time like the present, he thought it was time to present the present. 8. A bass was painted on the head of the bass drum. 9. When shot at, the dove dove into the bushes. 10. I did not object to the object. 11. The insurance was invalid for the invalid. 12. There was a row among the oarsmen about how to row. 13. They were too close to the door to close it. 14. The buck does funny things when the does are present. 15. A seamstress and a sewer fell down into a sewer line. 16. To help with planting, the farmer taught his sow to sow. 17. The wind was too strong to wind the sail. 18. After a number of injections my jaw got number. 19. Upon seeing the tear in the painting I shed a tear. 20. I had to subject the subject to a series of tests. 21. How can I intimate this to my most intimate friend? Let's face it - English is a crazy language. There is no egg in eggplant nor ham in hamburger; neither apple nor pine in pineapple. English muffins weren't invented in England or French fries in France. Sweetmeats are candies while sweetbreads, which aren't sweet, are meat(pancreas). We take English for granted. But if we explore its paradoxes, we find that quicksand can work slowly, boxing rings are square and a guinea pig is neither from Guinea nor is it a pig. And why is it that writers write but fingers don't fing, grocers don't groce and hammers don't ham? If the plural of tooth is teeth, why isn't the plural of booth beeth? One goose, 2 geese. So one moose, 2 meese? One index, 2 indices? Doesn't it seem crazy that you can make amends but not one amend? If you have a bunch of odds and ends and get rid of all but one of them, what do you call it? If teachers taught, why didn't preachers praught? If a vegetarian eats vegetables, what does a humanitarian eat? Sometimes I think all the English speakers should be committed to an asylum for the verbally insane. In what language do people recite at a play and play at a recital? Ship by truck and send cargo by ship? Have noses that run and feet that smell? How can a slim chance and a fat chance be the same, while a wise man and a wise guy are opposites? You have to marvel at the unique lunacy of a language in which your house can burn up as it burns down, in which you fill in a form by filling it out and in which, an alarm goes off by going on. English was invented by people, not computers, and it reflects the creativity of the human race, which, of course, is not a race at all. That is why, when the stars are out, they are visible, but when the lights are out, they are invisible. P.S. Why doesn't "Buick" rhyme with "quick"? Ivana Marković

зАбеЛеШКе

28. јул 2011.

ватерПоло клуб Шабац као стабилНа сПортска оргаНиЗација

Нови правац развоја Ватерполо клуба Шабац Ватерполо клуб шабац је пролазио кроз тешке периоде годинама у назад. Постоје два најзначајнија периода у његовој историји. у периоду од свог настанка 1990. године па до 2002. године, клуб је прешао 4 ранга такмичења. а онда је до затварања базена у склопу Срц Зорка, до 2005. године био прволигаш четири сезоне. напомињем и чињеницу да је у сезони 2004/2005., ВК шабац остварио највећи успех учешћем у међународном ватерполо такмичењу, лЕн-купу, (слабије такмичење за један ниво од лиге шампиона). Такође, 2005. године, када је затворен базен у склопу Срц Зорка, Ватерполо клуб шабац имао је између 250-300 деце која су свакодневно тренирала и такмичила се у млађим селекцијама на нивоу републике, где су освајала медаље на значајним такмичењима. неколико појединаца који су се такмичили у млађим селекцијама, било је позивано у репрезентативне селекције и кампове. Треба напоменути и то да је ватерполо клуб у 10 година које су претходиле затварању базена, обучио преко 3000 деце да плива а од тога преко 1500 у бесплатним акцијама обуке непливача. у периоду од 2005. до данас, тј. од затварања базена у склопу Срц “Зорка”, ватерполо клуб “шабац”, већ 6 сезона тренира и игра утакмице ван града шапца. Стратегија клуба у овом тешком периоду је била очување сениорске екипе и нивоа такмичења. После затварања базена, јун 2005. године, вештачки је покушано у сезонама 2005-2006. и 2006-2007. да се велики број деце сачува у тренажном и такмичарском погону клуба. Клуб је нажалост одлучио да путовање ван места боравка, како би се спроводио тренажни и такмичарски процес, не доноси квалитет. Путовања на тренинге ван места боравка нису користила ни деци а ни клубу. Сачуван је само један број спортиста из јуниорског погона који су својим квалитетом могли да задовоље критеријуме сениорске екипе. у сезони 20102011. клуб поседује регистрованих 25 играча, од тога 15 играча сениорског и 10 играча јуниорског састава, који се такмиче у сениорској конкурен-

цији у савезном рангу такмичења и Б ватерполо лиге. Град шабац, захваљујући Градској управи која је одлучила да финансира овај пројекат, почетком 2012. године треба да добије затворен базен. За ВК шабац то значи да у наредном периоду мора да има другачији приступ, стратегију и визију. Ватерполо клуб шабац има визију развоја своје спортске организације у складу са самом визијом развоја спорта у републици Србији која препознаје развој дечијег и омладинског спорта, развој врхунског спорта и развој рекреативног спорта.

изабрати исти. ради се о групи успешних људи који су спремни да понесу део друштвене одговорности и који су себе препознали у нашем најтрофејнијем колективном спорту. нови управни одбор ће сачињавати: Жељко Милетић (директор Хyпо алпе-адриа банке, филијала у шапцу), илија ненадовић (директор Фармакомасектор рударство), небојша Зеленовић (директор центра за социјални рад у шапцу), Бобан Вилотић (директор уницредит банке, филијала у шапцу), Милан цар ( комерцијални директор Млекаре шабац ), ненад

Визија ВК шабац је да постане стабилна спортска организација у спортском и пословном смислу. Формирањем квалитетног менаџмента клуба, квалитетне организационе шеме и препознатљиве ватерполо школе која ће кроз квалитетан, дуготрајни тренажни процес стварати врхунске играче за клуб. Са таквом претпоставком клуб ће конкурисати на највиши пласман прво у најјачим ватерполо такмичењима у Србији а потом и на међународној сцени. С тим у вези, ВК шабац је већ повукао неке битне потезе за развој своје организације. Скупштина ВК шабац је предложила нови управни одбор. Тако да ће се у наредном периоду и званично

Живановић (директор и власник фирме ин-техник). План и задатак управног одбора је да се у наредном периоду направи такво окружење и услови који ће омогућити несметан рад клубу како би исти достигао своје циљеве. Први задатак је да се Ватерполо клуб шабац врати на место на ком се налазио, што ни мало неће бити лако достижан циљ а затим да се покуша подићи и на виши ниво. С обзиром да је град шабац, у спорту, препознатљив по рукометном клубу ''Металопластика'', жеља ВК шабац је да град, исто тако, постане препознатљив и по доброј и успешној игри ВК шабац. С. Ивановић

прОјеКти

28. јул 2011.

www. podrinske.com

децеНтралиЗација србије: Пожаревац

Сто дугих километара до пара усагласила се Србија о децентрализацији као вредности, али не и о погодном друштвеном тренутку за имплементацију исте. Крчка се на државном нивоу, као и у локалу, који је по том питању ипак нешто гласнији, али немоћнији. у Пожаревцу, међу челницима града, преовлађује становиште о користима децентрализације, али не и о томе када и како? Мада је у овој средини начињен незанемарљив искорак пре непуне две године, када је убрзо по добијању статуса Града формирана и Градска општине Костолац. и, заиста, већина тврди да је тако боље. у том контексту, и Евопска унија тако „каже“, али пред нама је да сазнамо јесу ли за децентрализацију српске „гуше“ преуске или су „апетити“ превелики?

развојна ограничења?

Град Пожаревац броји око 85.000 становника. удаљен је стотинак километара од Београда. окружен је дунавом, Великом Моравом и Млавом. Седиште је Браничевског округа, који обухвата 8 општина. По свим елементима, Пожаревац је центар северно- источне Србије. највећи потенцијал лежи у пољопривредном земљишту, са 74 посто укупних површина. Ту се налази и Привредно друштво „Термоелектране и копови Костолац“. располаже сировинама као што су магнетит, рутил, гранит, циркон, епидот.., откривена су и нафтно- гасна поља, а огроман туристички потенцијал носе водни ресурси и бројни локалитети под заштитом закона: археолошко налазиште „Виминациум“, Комплекс „Љубичево“, регионални парк „Пругово“, Споменик природе у драговцу... Међутим, као и у другим „небеоградским“ срединама, повећи је списак тешкоћа са којима се град Пожаревац суочава. рецимо само да се стање у области привредне и комуналне инфраструктуре манифестује као крупно развојно ограничење. Поменућемо неколицину. депонија није изграђена. Тешка се борба води за заштиту водоизворишта. индустријска зона, само у плановима. дугогодишњи недостатак средстава за одржавање и реконструкцију путева довео је до убрзане деградације, па је технички ниво путне мреже застрашујуће низак. речни саобраћај није развијен, нарочито не у мери у којој то омогућује ослоњеност на дунав,

пловну реку међународног значаја, занемарени драгуљ овога краја.

Штедња на рачун локала

Заговорници децентрализације тврде да би таквим организовањем земље било више за све, бржи свеукупни привредни развој, са акцентом на његовој уједначености. успут, статистика указује на то да се сваке године из Србије у Београд пресели једна општина величине општине аранђеловац. није ли то опомена? Тражи се плански, систематичан, развојни приступ. Пренос овлашћења са централног нивоа на локал, чиме би добила на значају и улога јединица локалне самоуправе у припреми и спровођењу локалних развојних стратегија, такође, пренос власништва над земљиштем, права на управљање имовином и вишe финансијских средстава. децентрализација процеса одлучивања омогућила би да директно утичемо на своју будућност и један је од адута за привлачење инвеститора. али, без пара, надлежности остају „насукане“. рецесија је додатно „ударила“ на „кесе“ локалних самоуправа. Влада штеди на рачун локала. држава је локалним срединама уступила порез на имовину, мада, по књиговодственој, не тржишној вредности некретнина, и резултати су врло скромни. у том контексту, централизација спутава власт у локалу да систематски унапређује своју средину и, као нуспојаву, отвара врата тежњама за личним позиционирањем. шта друго и остаје чинити?

о инвестирању у локал одлучује се на нивоу Владе. Питање је у којој мери се на том нивоу заиста могу познавати стварне потребе и проблеми тих, од Београда „далеких“, средина? С тим што у финалу, грађани на одговорност позивају себи најближе центре одлучивања, своје изабранике у локалу.

Спорно- када и како

о размишљањима и ставовима на тему децентрализације Србије разговарали смо са челницима града Пожаревца, градоначелником Миодрагом Милосављевићем, и председником Скупштине, Миомиром илићем, као и са шефовима одборничких група Г 17 плус/ урС, СрС и дСС, које улазе у састав Скупштине заједно са дС и СПС. Градоначелник Миодраг Милосављевић (дС) је мишљења да је децентрализацији одавно требало приступити. Већ је требало да заживи. Потребно је вратити општинама и градовима што већу самоуправу. Тако би се питања и проблеми конкретног града и општине директно, правовремено и много ефикасније решавали. развој би био бржи. лакше би било за градњу, привлачење инвеститора, отварање нових радних места. Ми смо, пак, у затеченом систему. централизација је извршена 1996. године. Ситуација је таква да нам се преносе ингеренције, али не и трансферна средства. од децентрализације би било користи на свим нивоима. Тако би се грађанима на најбољи начин могло изаћи у сусрет. република је ипак „удаљена“ од њих. али, да бисмо томе приступили, мора се

пример пожаревачке праксе Пожаревац је на својој територији, пре непуне две године, приступио формирању Градске општине Костолац, која је до тада била организована као Градска месна заједница. Била је то тежња Костолчана старија од пола века. Челници града сматрају ту одлуку важним искораком, са значајним резултатима од користи за житеље новоформиране Градске општине, док неке опозиционе странке кажу да упркос значају унутрашње децентрализације, стварног бољитка не може бити све док су све полуге власти у Београду. Градоначелник Миодраг Милосављевић каже да се на конкретном примеру Го Костолац може говорити искључиво о бенефитима спуштања ингеренција на нижи ниво. - учинили смо то у мери у којој нам је Закон о локалној самоуправи дозволио, а најзначајније је то што проблеме решавају у директној комуникацији са грађанима и привредним субјектима. Председник Скупштине Пожаревца, Миомир илић, такође указује на нову Го Костолац као доказано добро решење, истичући да би могло бити један од корисних примера у неким даљим разговорима на свим нивоима, на тему територијалног организовања Србије.

добро припремити терен за имплементацију. Председник Скупштине града Пожаревца, Миомир илић (СПС), каже да је децентрализација добра и сврсисходна, али да Србија још увек није спремна. - Пуно је посла до најбољих решења, како би тако важно питање у развоју нашег друштва дало најбоље ефекте. Пошто Србија по том питању чини прве кораке, мора се приступити студиозно и крајње обазриво, са јаком аргументацијом. Сматрам да би то требало да иде на шири ниво расправе у свим сферама и на свим инстанцама, како би се донела најбоља одлука, у интересу целе државе. Социјалистичка партија се залаже за равноправни регионални развој, али за то су потребни одређени законски прописи, наравно, узимање у обзир реалних могућности за стварање свих потребних услова, конзистентних са просторним карактеристикама, као и финансијским могућностима за буџетска издвајања у рС. шеф одборничке групе Г 17 плус/ урС, радиша илић, истиче да ће Пожаревац са новоусвојеним изменама Закона о финансирању локалних самоуправа моћи да рачуна на 400 милиона динара више. - Залажемо се за комплетну децентрализацију. Зашто чекати? Зашто не убирати бенефите што пре, него одлагати нешто што је од користи за сваког грађанина? Тачно је да има пуно важних питања која би требало решити, почевши од устава, али није тачно да је за то потребно чекати годинама. То је гарант целокупног развоја. Градови сада имају ингеренције, али не и финансије. Потцењују се људи које народ директно бира у својој средини. они бивају оцењивани као недовољно успешни, а заправо је кључ у расподели новца и управљању имовином. шеф одборничке групе СрС, Саша Ваљаревић, подржава децентрализацију, али сумња у текући начин њеног увођења. Прихватамо децентрализацију, али, неопходно је покренути привреду, пољопривреду, све ресурсе, јер без тога Србија не може рачунати на напредак, на више пара. После приватизација спроведених од 2000. године привреда је доспела у колапс. доношењем акциза, пореза, додатно се оптерећују грађани. о томе колико ће сред-

става бити пренето локалним самоуправама одлучују странке које су и покренуле ту иницијативу. умањен је трансфер локалним самоуправама, и тако умањен касни. оно што обећавају, коси се са оним што раде. шеф одборничке групе дСС, Славољуб Матић, истиче да је Пожаревцу у последње три године закинуто 515 милиона динара. Подсећа на устав донет 2006. године, указујући да он отвара врата децентрализацији, али каже да не види спремност за проналажење квалитетних решења. - несхватљиво је да у овом тренутку једна од владајућих странака посеже за новим законским пројектима, а да није поштовала ни досадашње. напредак је могућ уколико је власт ближа грађанима. То омогућује децентрализација, отвара шансе у домену инвестиција, важних пројеката, запошљавања... а, сматрамо да би је требало извршити на нивоу локалних самоуправа. ако сагледате један децентрализовани елемент у нашој држави, Војводину, видећете да Вршац, Кикинда или Зрењанин немају користи од регионализације, јер, која је разлика у томе да ли се новац одлива за Београд или нови Сад? Зато, сматрамо да би морала да буде на нивоу локалних самоуправа.

Ближе децентрализацији?

Скорашњим изменама Закона о финансирању локалних самоуправа, општине и градови би требало да уместо дасадашњих 40 посто добијају двоструко више средстава од пореза на зараде, а највише из трансфера солидарности иде неразвијеним срединама. неки оцењују то као први корак ка децентрализацији, поједини стручњаци, пак, уочавају нови проблем на помолу, тврдећи да ће тиме бити угрожена фискална стабилност земље, има и оних који истичу да ће то само произвести нови вид пребацивања одговорности са центра државе на локал... Сасвим јасно - без консензуса. али, срећа, па ће нас време и пракса подучити. Пристојно скрећемо поглед од туђег дворишта и настављамо да кусамо само из сопствених тањира. Све најбоље, Србијо! Андријана Максимовић („Реч народа“ Пожаревац)

СпОрт

www. podrinske.com

ФудбАЛ

Коњичке трке у Врелу уз традиционално учешће галопера из шапца и Мачве, на Хиподрому, у Врелу, код уба, у суботу са почетком у 16 сати, биће одржан први овогодишњи тркачки састанак. Главно надметање галопера, биће под називом «Куп Тамнаве«, на стази дугој 2.000 метара, где ће се такмичити грла од три године и старија. -По службеним пропозицијама одржће се пет галопских

трка. уз главно надметање галопера, под називом «Куп Там-

Паликућа циља Лондон

рвАње

Спектакл на Сави у шапцу ће у недељу, 7. августа бити одржано отворено првенство државе у рвању на песку, на ком се очекује учешће стотинак такмичара у средњој и апсолутној категорији за све узрасте- пионири, кадети, јуниори и сениори. ово такмичење биће одржано на градској плажи у шапцу, на простору између кеја и реке Саве, током трајања традиционалног пливачког маратона јарак- шабац. организатор такмичења биће рвачки савез Србије, технички организатор рвачки клуб Витез из шапца, а покровитељ град шабац. С. Кашиковић

Почетак који обећава фк МаЧва (Шабац)СреМ (Сремска Митровица) 3:0

СтОНи теНиС

шапчанин Митар Паликућа увелико се припрема за Европско првенство у стоном тенису за особе са инвалидитетом, које ће бити одржано у Сплиту у октобру ове године. „ Припреме за ово такмичење почињу ових дана, а први део ћемо спроврсти у Словачкој, где ће се репрезентација Србије у стоном тенису за особе са инвалидитетом припремати за турнире који ће бити увод у ово такмичење. након повратка из Словачке, припреме настављамо у Београду, шапцу и новом Саду, све до почетка турнира у оквиру светског купа у септембру, у Чешкој и у шефилду. Само Европско првењнство биче и квалификационо за учешће на Параолимпијским играма у лондону наредне године, а ја верујем да ћу успети да изборим учешће на овом такмичењу. уколико не успем да остварим пласман на Параолимпијаду кроз учешће на Ев-

28. јул 2011.

ропском првенству у Сплиту, имаћу додатну шансу кроз квалификационе турнире током прве половине 2012. године. ја ипак верујем да ћу успети да остварим норму за олимпијаду, и тако остварим сан многих спортиста. Вредно радим и тренирам, и оптимиста сам, али сам и свестан да ће сама конкуренција за учешће на такмичењу улондону бити јака, тако да ми је тренутно приоритет да изборим пласман на игре, а о неким већим дометима размишљаћу онда када за то и дође време “, казао је Паликућа, који је у млађим данима, био изузетно успешан фудбалер. С. К.

наве», трку која је од посебног значаја за наш клуб, за оне истинске заљубљенике у коње и тај спорт, биће врло занимљива трка у којој ће се такмичити грла која су у приплоду. надам се, да ће та трка бити занимљива као и у шапцу, где се такмиче у сулкама упрегнути галопери. уз традиционални галопски програм, ми смо припремили и доста занимљив програм за публику која ће бити присутн на Хиподрому у Врелу, нагласио је за «Подринске», секретар клуба из уба, Милијан Панић. иначе, после краће паузе, на Хиподрому «царева Ћуприја», у Београду, седмог августа, биће настављен овогодишњи галопски и касачки програм. истог дана, на Хиподрому у Сремској Митровици, коњари из Мачве организују трећи тркачки дан. Тог дана, биће одржане три галопске трке. Б.П.

пЛивАње

Стиже светска елита Већ по традицији, на реци Сави, у недељу 7. августа биће одржан традиционални пливачки маратон који се од 1970. године одржава у знак сећања на трагичне догађаје из септембра 1941. године, и крвави марш неколико хиљада шапчана до логора у сремском селу јарак. ове године, трка ће поново бити организована у оквиру званичног такмичења за Фина куп у маратонском пливању, а за учешће у овој манифестацији пријавило се 18 такмичара и 15 такмичарки из 14 држава, са пет континената. Током трајања манифестације, предвиђен је богат културно забавни програм, а за учеснике и представнике Фина биће организован и пријем у Сремској Митровици. у суботу,у вечерњим сатима, на комплексу градске плаже биће организовано такмичење за најукуснију рибљу чорбу, уз представљање учесника трке, као и целовечерњи концерт шабачке групе „Табу бенд“. у недељу, 7 августа, трка ће стартовати у 11 часова, а док се так-

мичари буду борили са таласима Саве, на комплексу градске плаже биће организован богат културни и забавни програм, у оквиру ког ће бити одржана бројна спортска такмичења за најмлађе шапчане у баскету, полигону спретности, пливању на кратким стазама, као и у пикаду. Чланови Стреличарског клуба шабац извешће демонстрацију свог спорта, а током трајања трке, на простору између кеја и реке биће организовано и отворено првенство Србије у дисциплини рвање на песку, где се очекује учешће стотинак такмичара у средњој и апсолутној категорији у свим старосним узрастима (пионири, кадети, јуниори и сениори). Завршна свечаност 42. пливачког маратона „јарак- шабац“ биће одржана у вечерњим сатима 7. августа. очекује се да ће ову манифестацију, као и претходних година, пратити више десетина хиљада шапчана, али и становника места поред реке Саве, између јарка и шапца. С. К.

шабац, стадион ФК Мачва, гледалаца 300. Главни судија: Владимир Ђермановић (шабац). Стрелци: 1:0 Вуковић у 10, 2:0 н.Гаврић у 51, 3:0 Милинковић у 78. минуту Мачва: радукић, Пејовић, ристивојевић, а. радовановић, Самуровић, Ђукановић, Тарабић, Вуковић, н. Гаврић, лазић, Гајић. играли су још и:Петровић, Ђурасшковић, П. Гаврић, и. радовановић, Тодоровић, Васић, Живановић, драгићевић, Милинковић, Зарић, обровац, Ћосић.

Срем: Грумић, Милошевић, Миљковић, јанковић, обрадовић, Савићевић, алвеш, Станић, Савић, рајевац, драшковић. играли су још и : Баљак, лазић, Вучковић, Вуковић, роналборти, Стаменковић, Станковић, ага, Савић. шабац, 20. јула. у премијерном сусрету пред својом публиком у оквиру припрема за нову првенствену сезону, фудбалери Мачве приказали су игру која наговештава да ће шапчани бити главни кандидати за пласман у виши ранг такмичења. игра „црвено- црних“ све време је функционисала беспрекорно, али, ни гости нису заостајали у атрактивним потезима. С. Кашиковић

Биће узбуђења у „Долини духова“ Фудбалски клуб Милош Поцерац из шабачког предграђа Горња Врањска од ове јесени такмичиће се у дринској зони, четвртом по реду степену такмичења. Екипа из овог села са неколико стотина кућа, успела је да избори пласман у дринску зону освајањем првог места у Мачванској окружној лиги, надмашивши тако очекивања и планове који су били предвиђени уочи старта претходне фудбалске сезоне, када је било планирано да се екипа пласира у горњем делу табеле. Тренер александар јанковић цакин екипу је преузео на полусезони, и максималним залагањем довео тим из Горње Врањске до највећег успеха у историји клуба. Поред јанковића, свој допринос остварењу дали су и председник клуба небојша Стојићевић, неуморни секретар Живанко Ђурђевић, али и многи други мештани Горње Врањске, села које, просто речено, живи уз клуб, и за његове успехе. овај успех утолико је већи ако се зна да је конкуренција за пласман у виши ранг била изузетно јака, као и да су иза Милоша Поцерца остале екипе са далеко дужом традицијом и репутацијом у фудбалским круговима. у Горњој Врањској свесни су да права искушења тек следе, те да ће бити потребно много снаге,

воље и енергије, како екипа ФК Милош Поцерац током прве, дебитантске сезоне у дринској зони, не би играла епизодну улогу. Стога, већ су увелико почели радови на пољу уређења спортске инфраструктуре, да би стадион у „ долини духова “, како популарно зову игралиште у Горњој Врањској, могао да угости екипе из целе Западне Србије. Како је и лига у којој ће се такмичити Милош Поцерац изузетно скупа по питању гостовања, у Горњој Врањској се надају и верују да ће локална самоуправа помоћи да се изнесе бар део трошкова такмичења везан за одласке на гостовања. Враштани ће морати да знатно ојачају и играчки састав, па су већ ступили у преговоре са више квалитетних фудбалера из шапца и околине, а очекује се да би, на позајмицу, могли да дођу и неки од млађих фудбалера Мачве из шапца, који не буду у првом плану за наступе у матичном клубу. реално је очекивати да ће стадион у Горњој Врањској од средине августа бити средиште узбудљивих и занимљивих утакмица, а уз мало спортске среће, одважности и храбрости, амбиције људи из Милоша Поцерца о опстанку у зонском степену такмичења, неће бити неоствариве. С. Кашиковић

тв

28. јул 2011.

www. podrinske.com

прОГрАм тв ШАбАц

у СтАЛНим термиНимА: мАЛи ОГЛАСи: 10:50, 25:50, 12:50, 15:50, 16:50, 17:50, 19:20, 22:20 , НОћНи ОГЛАСи 00:00 - 08.00 веСти у 3: рАдНим дАНимА у 15:00 четвртАК 28.07.

Стимулација за треће дете Како би се подстакло радјање деце у Србији, држава је донела одлуку да свим осигураним женама које су родиле треће дете буде урачунат стаж од две године. ова новина неће утицати на раније пензионисање, већ да им пензија буде већа када напуне 60 година старости или 35 година радног стажа.

На проДаЈУ пословно-стамбени простор око 800 м2 у Мајуру /150м од цркве/. подрум, приземље /локал + хала од 150 м2/ спрат, поткровље. тел. 064/18-29-715 мАрКетиНГ - теЛ: 066/347-136 ЦЕНОВНИК 1/32 стране (43/50) 1/16 стране (55/72) 1/8 стране (255/72) 1/4 стране (255/150) 1/2 стране (235/150) 1/1 стране (235/310)

300,00 500,00 900,00 2.000,00 4.000,00 6.000,00

читуље

08:00 јутрење 09:30 Водимо Вас у библиотеку 09:35 Бели лук и папричица 10:00 амор латино 10:30 Животињска антологија 11:25 Познати екстремно 12:20 Биографије 13:00 Велика руска колекција 13:30 Гаме зоне 13:45 Мобил Е 14:00 Медикус 15:00 Вести 15:30 Бели лук и папричица 16:00 амор латино 17:00 шабачка хроника 17:45 Водимо Вас у Библиотеку 18:00 освета 19:00 Вести 20:05 Пут хране 21:00 лек из природе 22:00 Вести 22:30 Велика руска колекција 23:15 освета

петАК 29.07. 09:30 Водимо Вас у библиотеку 09:35 Бели лук и папричица 10:00 амор латино 10:30 радим градим 11:15 рукомет плус 12:05 Спортска галаксија 13:00 Велика руска колекција 13:30 Гаме зоне 13:45 Мобил Е 14:00 Пут хране 15:00 Вести 15:25 Бели лук и папричица 16:00 амор латино 17:00 шабачка хроника 17:45 Водимо Вас у библиотеку ТАМНА ЗВЕЗДА нискобуџетна сатира Џона Карпентера направљена је као противтежа претенциозним свемирским еповима. Посада свемирског брода мора да се суочи са одбеглим ванземаљцем у облику лопте за плажу, полуделог компјутерског система и "паметном" бомбом која је умислила да је Бог.

18:00 освета 19:00 Вести 20:05 Филм 22:00 Вести 22:30 Велика руска колекција 23:15 освета

СубОтА 30.07. 10:00 Кроз прозор маште 10:30 цртани филм: Џумбус 11:00 Животињска антологија 11:30 амор латино (реприза 5 епизода) 15:00 Медикус 16:00 Биљана за Вас 17:00 Кућица у цвећу 18:00 Биографије 19:00 Вести 20:05 цртани филм 21:00 Биографије Граце Келли 22:00 Вести 22:30 Филм Тамна звезда

НедељА 31.07. 10:00 Водич за родитеље 10:30 цртани филм: Џумбус 11:05 Животињска антологија 11:30 освета(реприза 5 епизода) 15:15 цртани филм 16:10 Полигон 18:00 Џумбус- цртани филм 19:00 Вести 20:05 Биљана за Вас 21:00 познати екстремно 22:00 Вести 22:30 Филм: Проба оркестра

пОНедељАК 01.08. 09:30 Водимо Вас у библиотеку 09:35 Бели лук и папричица 10:00 амор латино ПРОБА ОРКЕСТРА (орцхестра рехеарсал/Прова д'орцхестра) Врло озбиљна политичка алегорија о послератној Европи, виђена из перспективе ТВ екипе која прати пробу оркестра у средњевековној капели која је истовремено и место на коме је сахрањено више Папа. режија: Федерицо Феллини

10:30 Водич за родитеље 11:15 Филм Тамна звезда 13:00 Велика руска колекција 13:30 Гаме зоне 13:45 Мобил Е 14:00 лек из природе 15:00 Вести 15:30 Бели лук и папричица 16:00 амор латино 17:00 шабачка хроника 17:45 Водимо Вас у библиотеку 18:00 освета 19:00 Вести 20:05 Мењамо навике 21:00 иза сцене 22:00 Вести 22:30 Велика руска колекција 23:15 освета

утОрАК 02.08. 09:30 Водимо Вас у библиотеку 09:35 Бели лук и папричица 10:00 амор латино 10:30 Кроз прозор маште 11:15 Филм Проба оркестра 13:00 Велика руска колекција 13:30 Гаме зоне 13:40 Мобил Е 14:00 Мењамо навике 14:30 лек из природе 15:00 Вести 15:30 Бели лук и папричица 16:00 амор латино 17:00 шабачка хроника 18:00 освета 19:00 Вести 20:05 Животињска антологија 21:00 Биографије 22:00 Вести 22:30 Велика руска колекција 23:15 освета

СредА 03.08. 08:00 јутрење 09:30 Водимо Вас у Библиотеку 09:35 Бели лук и папричица 10:00 амор латино 10:30 Живортињска антологија 11:15 Познати екстремно 12:15 Кућица у цвећу 13:00 Велика руска колекција 13:30 Гаме зоне 13:45 Мобил Е 14:00 иза сцене 15:00 Вести 15:25 Бели лук и папричица 16:00 амор латино 17:00 шабачка хроника 17:45 Водимо Вас у Библиотеку 18:00 освета 19:00 Вести 19:15 Водимо Вас у Библиотеку 20:05 Животињска антологија 21:00 Медикус 22:00 Вести 22:30 Велика руска колекција 23:15 освета

06 4/8 84 -09 -27

НОвО! НОвО! НОвО! НОвО! проф. др Бранко Станков СтраБолоГ (дечја разрокост)

015/355-001

PENZIONER брОј 27

28. јуЛ 2011.

иНФОрмАтивНи дОдАтАК зА пеНзиОНере ГрАдА ШАпцА

саборовање као Подсећање На вредНости иЗ ПроШлости

Духовна и материјална опомена данашњим генерацијама Десети Козмодамјански сабор, одржан 14.јула, у Етно зданију „Змај од Ноћаја“ у Мачванској Митровици, окупио је бројне поштоваоце наше традиције. Сабор је посвећен српским задужбинарима Војводи Стојану Чупићу и његовом унуку, Николи Чупићу, артиљеријском капетану прве класе Кнежевине Србије. -Све ово што сам урадио, и што желим да урадим, везано је за нашу прошлост и традицију, за њихово чување и очување. Да се не изгуби то богатство нашег народа и наше духовности. Наши преци су то стварали, наша обавеза је да то сачувамо, да и ми можемо неком нашем да оставимо, као што су наши преци нама оставили – каже потомак славних Чупића, власник Етно зданија „Змај од Ноћаја“ Светислав Чупић, чија је искрена и неиyмерна посвећеност чувању сећања на знамените претке. „И на овом примеру докажимо да смо достојни наследници својих предака. Њима смо дужни, а нама је то потребно“, поручио је, у свечаној беседи, отварајући Козмодамјански сабор, прим. др Предраг Тојић, поздрављајући окупљене у име Министарства вера и дијаспоре Владе Републике Србије. -Ми смо изашли из једног стања радости, и ми смо у једном перманентном стању туге, али не знамо ни због чега, управо зато што не гледамо оно што је вредно. То је смисао и овог скупа, и свих других, где људи треба да до-

несу оно што је лепо, а то су радост и лепа осећања – рекао је доктор Тојић, истичући колико велике предачке врлине живе у Чупићима. Колико је саборовање посвећено очувању традиције, довољно говоре и сами називи делова програма у оквиру Сабора: „Етно наше што некад бејаше“, „Сукно нас је одржало“, „У Милице дуге трепавице“. Шабачка организација инвалида рада представила је, што се каже, „уживо“, ткање на хоризонталним разбојима, затим, део радова насталих у ткачкој радионици /рукотворине, традиционалне одевне предмете и употребне сувенире), а наступила је и фолклорна група организације. -Први пут сам овде, врло је лепо здање, леп простор, и баш ми је задовољство што ћу овде представити своје хаљине; то су хаљине од српског платна – бело српско платно и ручни вез, црно на белом, црни вез на белом платну – није крила лепоту осећања шабачка модна креаторка Марија Иванковић Јуришић. Представљена је и етно радионица Милосаве Петрић, а у културно духовном програму учествовале су и музичке групе из Срема и Мачве. Етно зданије „Змај од Ноћаја“ шабачки владика Лаврентије освештао је у мају 2009, а те исте године, 14.јула, освештан је темељ будућег манастира Кованчине, посвећеног светим Козми и Дамјану, бесребреницима и чудотворцима. Подсећа Све-

мОЛебАН НА темељимА будућеГ мАНАСтирА

детАљ СА САбОрА тислав Чупић да је на манастиришту, и поводом овогодишњег сабора одржан молебан, да ће то бити женски

манстир, да је пројекат дар Адријане Шкорић, архитекте из Сремске Митровице. -Све је у славу мојих,

српских, великих предака, задужбинара, Војводе Стојана Чупића и његовог унука Николе Чупића.“ Поред јуначких дела, Стојан је подигао цркву; порушена је, а Светислав је обнавља. Никола је свом српском роду оставио осам хиљада цесарских дуката, „за штампање научних и моралних дела“... Светислав, са својом породицом, трећи је међу Чупићима, који оставља дар свом роду... И подсећа и да се, у септембру, већ скоро две деценије, у Салашу Ноћајском, светкује у Сабору војводе Стојана Чупића... Забележила Цеца Љубић

Вратити радост и ведрину -Високо пречасни оци благословите, даме и господо, драга браћо и сестре, саборни народе, радујем се што могу да вас поздравим и у име Министарства вера и дијаспоре Владе Републике Србије. Како свака безбедна вожња аутомобилом захтева гледање у ретровизор, тако извесна будућност појединца и народа, захтева сагледавање прошлости истих, наравно позитивних примера. Управо тиме се руководио и домаћин данашњег Сабора господин Светислав – Мике Чупић и његова супруга Душанка, потомци и презимењаци Карађорђевог војводе из Првог српског устанка, војводе Стојана Чупића – Змаја од Ноћаја. Додуше, наш брат Чупић не инсистира да је он ексклузивни наследник војводе, већ дозвољава да смо ми сви овде сабрани војводини потомци. А војвода је животом и трагичним крајем све нас обавезао да ценимо изнад свега две вредности, слободу и здравље. Слобода зато што претпоставља сваку могућност материјалног и духовног стваралаштва берићетнијим. А, здравље је услов за сваки вид људског стваралаштва. Под здрав-

љем се подразумева не само одсуство болести, већ стање психичког, физичког и социјалног благостања. Управо у нашем времену, ношени безнађем и апатијом сумњамо у затечено колективно стање здравља код Срба. Сложићемо се да у нашем времену треба да се ослобађамо таквих сумњи, а то подразумева корекцију наших ставова према животу у времену глобализма и потрошачког заноса. Да је војвода Стојан жив препоручио би вечерас да „преинвентаришемо“ наше потребе и стремљења. Да ли нам је свака понуда потребна и корисна? Данашњи Сабор народног стваралаштва нас уверава у лепоту народне ношње, народне радиности, песме и фолклора, који нас све заједно воде ка радоснијем и ведријем животу, појединачно и колективно. Радост и ведрина су оно изгубљено у нашем времену, нашим душама и срцима. Овакви сабори треба да нас поврате и обнове осећање задовољства, уживања свакодневно у њима. Не треба сумњати да имамо снаге и воље да ово мудро у себе повратимо и делотворно применимо у будућности. Без ксенофобије

потврђује се чињеница, да онај који своје паметно чува, тешко то може изгубити, још мање му то неко може отети. Останимо оно што јесмо, оно што су нам преци заветовали. То ће поштовати и они који нас данас омаловажавају, јер ће се уверити да добро негован дух самосвојности ни њима не може бити сметња. Нека порука овог Сабора буде „оно што душа хоће то тело може“. То су доказали господин Светислав – Мике Чупић и госпођа Душанка, изградњом овог Етно зданија у коме се налазимо и Манастиром у изградњи у Кованчинама, чија је црква реплика цркве задужбине војводе Стојана Чупића у Салашу Ноћајском од пре два века. Чупићи су својом великом вољом, рувом и круом све то изградили, да би показали колико су предачке врлине живе у њима. На овом примеру докажимо да смо достојни наследници врлих предака. Њима смо дужни, а нама је то потреба! Живели на многаја лета! (Беседа прим. др Предрага Тојића, на отварању 10. Козмодамјанског сабора народног стваралаштва уМачванској Митровици, 14.јула 2011.године)

пеНзиОНер

www. podrinske.com

28. јул 2011.

ПеНЗиоНери иЗ три округа и два региоНа иЗ две суседНе реПублике друже се децеНију и По

Дружење најбољи мелем за душу пиШе: СтевАН мАтић Човек се може много чега одрећи, само не људи! Ову филозофску мисао на најбољи начин доказују пензионери Мачванског, Колубарског и Златиборског оркуга и њихове колеге из Семберије и Бирче у Републици Српској. Састају се сваке године у месецу и месту које сами одреде и у једнодневном дружењу учвршћују стара и склапају нова пријатељства, размењују мишљења и радости, поверавају интиме, играју и певају и за тај један дан проналазе за сваку, па и оболелу душу, најбољи мелем који крепи, охрабрује и ствара нову наду да ће следеће састајање, наредне године, свакоме остати у још лепшој успомени. Тако раде пензионери већ 14 година, а крајем, или тачније 28. септембра, имаће „јубиларно“ петнаесто дружење. Ко је иницијатор и од кога је потекла идеја за пензионерска дружења готово да и није важно. Али, важно је да у времену отуђености, свакодневних тешкоћа и неретких мука створених у тешким годинама искушења и спољних удара (деценијске санкције, бомбардовање, отимање државне територије, транзиционе промене и увођење либералног, односно дивљег капитализма, уништавање труда и знојем створених индустријских фабрика и објеката, светска криза пренета на глобални план и тако даље), пензионери још увек имају снаге, воље, жеље и времена – да се друже. Дружећи се пензионери, зачудо, не причају само о времену које су оставили далеко иза себе. Не јадају се, не евоцирају само успомене када су били млади, подизали земљу из пепела, градили пруге, путеве и вијадукте, обнављали порушено, на утринама насутим песком стварали насеља од неколико десетина хиљада становни-

НаЈМање 600 пеНзиоНера из златиБорСкоГ, колУБарСкоГ и МаЧваНСкоГ окрУГа, СеМБериЈе и БирЧе У репУБлиЦи СрпСкоЈ НаЋи Ће Се На окУпУ У БиЈеЉиНи краЈеМ СептеМБра СлеДеЋе ДрУЖење иДУЋе ГоДиНе У УЖиЦУ ка (Нови Београд, на пример), него разумним промишљањем, накупљеним разноврсним искуством, покушавају да садашњем времену додају свој камичак мудрости. Ако је потребан онима који владају у име и за опште добро народа. Ова дружења, готово невероватно, ни једног тренутка не добијају политичко обележје. И нико о политици не говори. Нико се не интересује о снази или могућем страначком утицају на живот који почесто меље људе као камен воденични, па су зато у једном „фронту“, за истим столом демократе и радикали, социјалисти и напредњаци, пупсовци и у Народној скупштини њихови неистомишљеници. Не легитимишу се, о политици не говоре, али нико не крије да би свакоме било боље да је пензија већа, или бар да не буде мања него што је сада. А да би то заиста било, већина пензионера добро је схватила шта јој је чинити у наредним изборима, на пролеће идуће године. Термин за петнаесто дружење утврђен је 13. јула на састанку председника окружних и општинских одбора у Бијељини. Домаћин је био Саво Пантелић, председник Регионалног одбора Семберије, Мајевице, Бирче и дела Посавине, а у раду су учествовали и гости Милица Попадић, председник Удружења пензионера Борова и њен колега Бранко Ђукић из Негославаца у Хрватској. Договорено је да пензионери посете, наравно ако желе, етно село у Станишићима код Бијељине и виде неке друге знаменотости, а ручак ће бити припремљен у Бањи Дворови. Број учесника је лимитиран на 600, а из Мачванског округа на дружење би требало да аутобусима отпутује 200. Из Шапца и Лознице ићи ће по 50, из Богатића (граничне општине

са Бијељином) 60, а остатак ће ићи из Владимираца, Коцељеве, Крупња, Малог Зворника и Љубовије. Ручак у Бањи Дворови по 10 евра по учеснику, сно-

се сами пензионери, док ће трошкове аутобуског превоза платити општинска, односно градска удружења. Следеће дружење, идуће године, требало би да

буде у Ужицу или неком другом месту у Златиборском округу. Термин и место састајања биће накнадно утврђени, када за то дође време.

иЗ ШтамПе иЗаШла Нова књига витомира-вите бујиШића

Страх као исповест Опет је доајен српског новинарства, дугогодишњи директор и главни и одговорни уредник „Гласа Подриња“ Витомир-Вита Бујишић својим најближим, пријатељима, познаницима, многобројним читаоцима, приредио пријатно изненађење. Објавио је нову књигу и по ко зна који пут доказао да се човеково стваралаштво и дубоко промишљање не може лимитирати годинама. За то не постоје границе! Књига под називом „Страх у мом животу“, де-

ветнаеста по реду, а осамнаеста од када је интензивно почео да пише када је почео да круни своју осамдесет другу годину, невелика по обиму (104 стране) али значајна по садржини, уводи читаоца у једну област којом су се бавила многа позната научна имена, неуропсихијатри, психолози, социолози и филозофи, као и свако мислеће биће које је у свом животу безброј пута доживљавало страх, ако ни од чега другог, од јаке, стрес-

градска оргаНиЗација ПеНЗиоНера ШаПца

Илиндански турнир Шаховска секција Градске организације пензионера Шапца организује отворено првенство у шаху пензионера Града Шапца, по убрзаном темпу. Право учешћа имају и сви пензионери ван Шапца, Турнир ће бити одржан у уторак, 2.августа, у просторијама клуба пензионера у Бенској Бари, са почетком у 10 часова. Идеја је да Илиндански турнир постане традиционалан. За најуспешније обезбеђене су и награде, а сваки учесник је обавезан да понесе шаховску гарнитуру и часовник.

од НаредНог броја

Савети лекара На предлог наших читаоца, од наредног броја, лекари Опште болнице и Дома здравља одговараће на ваша питања и давати савете о здрављу. Питање и сугестије шаљите на адресу: ПОДРИНСКЕ, 15000 Шабац, Кнеза лазара 1 или на Е-mail infp@podrinske.com

не грмљавине и севања муња сигурно, пожара, поплаве... Бујишићева књига представља и неку врсту исповести за страхове које је преживљавао у свом животу, сатканом од радости, успеха, тешкоћа, ризика, неизвесности и свега што на дугом путу човека прати. Само што то многи прећуткују, као да се „стиде да говоре, а поготово да пишу“, приметила је рецензент књиге проф. др Гордана Ђорђевић-Денић. Зато своју рецензију и завршава речима: „Задивљује сама идеја за причом, свежина и самокритичност аутора у приказу основе својих страхова, као и његова потреба да их опише и да нам их подари“. Познати новинар и публициста Петар Савковић, међутим, најпре се запитао „каква је то бујица писане речи и каква је то снага, и упорност, да справом које фабрике у свету више не производе – писаћом машином – а ову књигу једино руком, исписује странице и странице!“ И сам је дао одговор: „објашњење је сложено и вишестрано, али, чини се, да је то специфични, стечени, можда и урођени, новинарски нерв који, и после више деценија, није угаснуо; то су и потреба, и моћ, и навика, да припадник ове професије „производи“ милионе речи“. Савковић закључује да је књига „Страх у мом животу“ искрена, доживљена, саткана од многих проживљених ситуација, без конструк-

www. podrinske.com пеНзиОНер ПеНЗиоНисаНи Шабачки ПроФесор драгоЉуб Павловић уПоЗНао живот са свих страНа

28. јул 2011.

Студенти му дали диплому веЋе СтУДеНата виШе Школе за оБразовање ваСпитаЧа профеСорУ ДоДелило ДиплоМУ НаЈБоЉеГ приЈатеЉа СтУДеНата о раД Са ЂаЦиМа и СтУДеНтиМа БлаГоДараН, Са затвореНиЦиМа ризиЧаН Шабачки професор психологије Драгољуб Павловић (70) после одласка у пензију, „сабира“ учињено у свом радном веку и са великим задовољством „трља руке“. Професорски задатак извршавао је деценијама савршено и када гази улицама града, може и требало би да поносито држи подигнуту гла-

ву. Јер, један је од ретких, можда чак и једини у граду на Сави коме је Веће студената доделило диплому! У животу и свакодневној пракси то је, по правилу, обрнуто. Професори, или Веће било које школе или факултета, додељује диплому ученицима или студентима када заврше школску годину или

ција и довитљивих вештина. Али, аутор у њој није, вероватно из скромности, писао о страховима које је преживео као новинар, иако је и сам, понекада, био жртва. Ову књигу вреди прочитати не само због тога што се аутор одлучио да открије интиму, страх, који је преживео пре 65 година, када је, вероватно по казни, био одређен да се нађе у тако званој дисциплинској чети, у првим борбеним редовима на Сремском фронту, а пре тога никада није ни пушку огаравио, него и што у њеном првом делу пише о сазнањима до којих су наука и њени посленици стигли у тумачењу страха. Страха код

људи, а он као што је познато, није иманентан ни животињама! Сетимо се само бомбардовања (1999) када се данима није у граду могао чути лавеж паса. Али, како аутор написа, цитирајући Иву Андрића, „од страха су људи зли, сурови и подли, од страха су дарежљиви, чак и добри! И на к рају, да ли од Бујишића, без обзира на године, можемо очекивати нову, двадесету књигу? Писац каже да је „одговор негативан и неопозив“. Мом првом учитељу у новинарству и великом пријатељу никада нисам имао разлог да не верујем. Али сада... Стеван Матић

положе све испите и докрајче студије. У Вишој школи за образовање васпитача у Шапцу догодио се преседан. Веће студената доделило је диплому најбољем пријатељу студената професору Драгољубу Павловићу и, нехотично га (по)ставило на нишан могућим његовим колегама који, из зависти, тешко трпе туђе успехе. Вероватно и због тога Павловић се „Подринским“ тек сада поверио, две године после одласка у пензију, да му је додељена руком исписана диплома, са потписима Дејане Ковачевић и Драгане Стефановић, испред Већа студената. Чува је у своме архиву као важан документ, који у неколико речи осликава његову мисију професорапедагога, коме је била поверена света дужност не само да преноси знања из области којој је посветио свој живот и васпитава младе да постану добри људи, него и да спозна ученичку или студентску душу и, кад год је затребало, делује спасилачки. Уз диплому студенти су професору уручили и пратећи документ којим је објашњено зашто му је Веће студената додељује. Овде преносимо неколико реченица из тог документа. „Професор Павловић предаје без иједне гестикулације, не шета по учионици, говори тихо али разумљиво и разговетно, држећи пуну пажњу. Други професори вичу, „трче“ по учионици, спотичу се у заносу, па чак и падају са столице!“ „Павловић је добар предавач, љубазан и пријатан. Појавом изазива поверење, а његова предавања су увек занимљива и делују „као светла тачка у тунелу“. Он је човек који својом стабилношћу, начином опхођења и самом појавом уноси позитиван осећај међу људе. Једном речју: савршен!“ Драгољуб Павловић је, иначе, рођен у селу Маове. Учитељску школу завршио је у Шапцу, а школску и клиничку психологију дипломирао у Београду. Радни век је

започео као психолог у Заводу за запошљавање у Лозници, где је провео две године, а затим се обрео у Казнено поправном заводу у Сремској Митровици, где је имао бенефицирани радни стаж и добру плату. Ту се упознао и са људима са оне стране закона, којима је чињење кривичних дела било лакше него пушење луле дувана. Помагао је осуђеницима да се врате у нормалан

ла у Вишу школу за васпитаче. У њој је завршио свој радни век. У исто време хонорарно је радио и у Гимназији и изазвао прави потрес међу колегама када је једној ученици са свим јединицама осим фискултуре, у дневник дао петицу из психологије! Побунили су се и рекли да психолог покушава да обесмишљава њихове оцене. Умешала се ученица са добрим успехом и објаснила да

живот и колико је успешно извршавао свој задатак говори и детаљ који ни данас није заборавио: „Осуђеник свикнут на тортуру и „порцију“ батина заплакао је када сам пошао из КПЗ, говорећи да је у мени стекао истинског пријатеља коме је могао да повери сваку своју интиму и зато је одлучио да више никада не крши закон!“- сећа се Павловић. После Сремске Митровице радио је у Центру за социјални рад у Шапцу око четири године, а онда, исто толико, на радном месту психолога у тада моћном Хемијско-металуршком комбинату „Зорка“. Изабран је, потом, за професора Педагошке академије, која је прерас-

је „јединичарка“ бриљантно одговорила на сва питања из психологије, али тек када је професор својим „рецептом“ лепих речи приволео ученицу да знањем покаже своју праву интелигенцију. Предавао је у Коцељеви, и као дефицитаран кадар путовао у Бијељину. Павловић је у младости тренирао у фудбалском клубу „Мачва“ (тренер Стеван Вилотић-Ћеле), играо је за „Рађевац“ из Крупња, „Лозницу“, „Словен“ из Руме, „Раковицу“. Окушао се и као тренер, а онда је окачио копачке о клин и посветио се психологији, у којој је стекао звање специјалисте, што одговара магистеријуму. С. Матић

пеНзиОНер

www. podrinske.com

градска оргаНиЗација иНвалида рада ШаПца На 10. коЗмодамјаНском сабору

Етно наше што некад бејаше Бројним чланством, представници Организације инвалида рада Шапца, били су гости, тачније учесници, 10. саборовања, посвећеног светим Козми и Дамјану, одржаног 14.јула у Етно зданију „Змај од Ноћаја“ у Мачванској Митровици. Део утисака преноси председница Мира Сав-

шим, подсећа Мира Савковић. И да је у том духу била и беседа државног секретара Министарства вера и дијаспоре, нашег Шапчанина, прим. др Предрага Тојића. Посебно истиче прелепи декор, природни, етно, зданија „Змај од Ноћаја“, „где се просто уклопио традиционални

ковић, у свему истичући жељу домаћина сабора, Светислава Чупића, да на сваки начин чува и негује традицију, и да се одужи својим славним прецима. -Уз Етно зданије, ту је и будући манастир посвећен светим Козми и Дамјану, где истински плени та жеља да се настави задужбинарством и доброчинством, попут славних предака. А жеља му је да 14.јул, празник Светих доброчинитеља (дан саборовања у Мачванској Митровици), буде слава свих задужбинара. А, како приличи нашем прастаром обичају, на сабор се доносе добре жеље и намере, да се размене са другима, да се свет учини леп-

обичајни програм“. А чланови Организације инвалида рада Шапца, у свим сегментима дали су свој пуни допринос. -„Етно наше што некад бејаше“. Сам назив дела програма био нам је мотив да се представимо изложбом рукотворина наше креативне ткачке радионице „Стари занати“, а да бисмо потврдили да нас је сукно сачувало, на лицу места показали смо наше разбоје и ткање сукна. И у програму „У Милице дуге трепавице“, представили смо урађене одевне предмете наших „Старих заната“, као спој традиционалног и савременог одевања. Пленио је и наступ етно радионице „Петрић“ из Богатића, као и

колекција лето 2011, бело и вез, шабачке модне креаторке, Марије Иванковић Јуришић – дочарава саборско четрнаесто јулско вече Мира Савковић. Откривамо и детаљ да је имала још једно задужење – била је и водитељ саборског програма, па је тако била у улози и госта и домаћина. У извођењу културног програма, учествовали су: октет Саборне цркве „Свети Сава“ из Сремске Митровице, затим, мушка певачка група „Дубљанске лоле“, а од Шапчана - певачка група „Преље“, Геронтолошког клуба, уз пратњу Илије Товаровића, на фрули, и фолклорна група Градске организације инвалида рада. -Вече, амбијент, дух и душа, топла мачванска, у истом духу обраћања гостију, професора Марка Тодоровића, историчара Богдана Секендека, даровања, мислим да никога нису оставили равнодушним. А све је пратило, што би се рекло, домаће и домаћинско послужење. И било је задовољство поделити са бројним гостима и учесницима, што би се рекло, све што су душа и срце упили те вечери“. У истом духу Мира и завршава причу за Подринске: -Оно што је красило Стојана Чупића, мимо јунаштва, части, беседе, су људски квалитети, гостопримство... И како је у својим песмама Филип Вишњић у једној реченици рекао. „Нит’ узми, нит’ остави, већ дај!“ И данас је, својим потомцима пример и путоказ“. Забележила, Цеца Љубић

28. јул 2011.

јуЛ 2011. изЛАзи пОСЛедњеГ четвртКА у меСецу

учестали НаПади На друШтво иНвалида рада

Здравство и социјалНа ЗаШтита

Провалник добро познаје закон Преварени учесници Крајем прошлог месеца, догодио се још један од више упада у бивше Зоркино предузеће дир (друштво инвалида рада). овог пута непознато лице насрнуло је на запосленог Вукашина цоловића. Према његовим речима радило се о мушкарцу који није желео да се идентификује. - Питао сам га како се зове, а он је рекао је да то није важно и да је судски вештак. Када сам му рекао да директорица није овде, рекао је да га није брига и гурнуо ме са степеница. онда је почео да фотографише целу зграду и околину. рекао је да се директорица обрати јоци Митрићу и да ће јој он све објаснити, а такође и да ће све снимке предати комори града шапца, а колико знам, тако нешто не постоји. још је рекао да зграда мора да се руши и да ће ту бити вртић, прича Вукашин цоловић. директорка овог предузећа, Сека шибљаковић, рекла је присутним новинарима да су провале систематичне. - упади, полупани прозори, разваљена врата, покидане шипке, призори су које затичемо када дођемо на посао. Провалник, како год се звао, много боље је познавао кривични закон од мене, јер сваки пут када украде ситницу, не подлеже закону, не долази полиција и не узимају се отисци. не бих никога да оптужим, али сва ова дешавања упућују на један циљ, а то је застрашивање инвалида и прекид рада, каже директорка дир-а. упади су учестали у периоду припрема процеса производње папирне галантерије, почетком јануара ове године, а након обавештавања премијера Мирка цветковића, министара расима Љајића и небојше Ћирића, као и директора ЗоркаХолдинга, јосифа Митрића о обавези да имовина дир-а буде предата или дир-у или држави Србији, из предузећа је украдено 20 компјутера. Према речима директорке, заштићени су подаци који се тичу новца добијеног од министарства економије, док су сви остали подаци остали су у компјутерима,

јер није било могуће све заштитити. - јако ми је жао што сам овој деци уливала наду да ће се ступањем на снагу Закона о професионалној рехабилитацији њихов положај бити бољи. рекла сам, јер сам и сама веровала видевши шта се ради у другим срединама, у Београду, новом Саду и нишу. у шапцу не постоји визија о запошљавању инвалида, мада су сви декларативно сагласни. ова тема је политички маркетинг настао из чињенице да је почела примена Закона. Терет незапослености не сноси власт, већ порески обвезници, јер немамо инвалидна предузећа. „цер“ смо угасили, јер је био добра локација. Сада смо ми на реду, јер смо и ми на доброј ло-

ромне дугове, који су били милион марака, седам милиона динара обавеза за доприносе и 100.000 марака блокаде дир-а од стране банке због пословања претходних руководстава. Када смо купили машину, нисам питала агенцију да ли смем да увећам капитал. никада се нисам покајала, јер ова деца уместо да су на улици, имају средства за рад, наглашава Сека шибљаковић. Када је реч о имовини, пословна зграда од око 1700 метара квадратних није укњижена и не припада дир-у, већ ју је Холдинг дао на коришћење, али је земљиште у државном власништву. оснивачки улог ЗоркаХолдинга у ову фирму износио је око 300 евра, а машине, плате, радни стаж за седморо стал-

„Сусрета здравља“

учесници овогодишњих „Сусрета здравља“, које је од 19. до 25. јуна по шеснаести пут организовао Синдикат запослених у здравству и социјалној заштити Србије, са Крфа, где се одвијала ова манифестација, вратили су се огорчени и разочарани. Смештај, храна, као и спортски терени нису одговарали ономе што је договорено, односно што је по уговору учесницима манифестације туристичка агенција „Виктори травел“ из Београда Синдикату здравства била дужна да обезбеди. По речима Зорана Савића, председника овог синдиката, „Сусрети здравља“ по први пут су организовани у месту Кавос на Крфу, а разлога за незадовољство 2400 учесника било је много. уговор није испуњен у делу који се односи на смештај учесника. објекти у којима су боравили били су далеко разуђенијиј и удаљенији једни од других него што је уговорено, а

није испуњен ни у делу који се односи на храну. Према уговору, исхрана је требало да буде организована по принципу швадског стола. Храна је учесницима достављана по принципу кетеринга и сервирана у пластичној амбалажи, а људи су често морали и више сати да чекају у реду за оброк. што се спортског дела тиче, иако је било прецизирано да највећа удаљеност крајњих тачака смештаја буде 1300 метара, износила је и више од четири километра. Терени су били удаљени 15, па чак и 40 километара од смештаја, а сви спортови нису одржани на теренима који су делегацији Синдиката показани пре одржавања Сусрета, већ на неким другим. Синдикат здравства упутиће своје примедбе туристичкој агенцији „Виктори травел“ и захтевати да му надокнади и материјалну и нематеријалну штету.

оДрЖаН локалНи Савет за запоШЉавање

НемОћНи дА реШе прОбЛем: деФеКтОЛОГ и зАпОСЛеНи у дир-у кацији. Желела бих да се неко јавно обрати и каже шта је планирано са овом зградом, каже разочарано Сека шибљаковић. друштво инвалида рада основано је 1992. године као инвалидно предузеће, које, према речима директорке, није развило до краја своје капацитете. у току реструктурирања није постојала могућност да се развије производња. упркос томе, средствима Владе купљена је машина за производњу папирне галантерије, тоалет папира и убруса, која је требало да почне са радом. - у току реструктурирања успели смо да санирамо ог-

но запослених, обезбедила је држава Србија. Проблем преноса имовине са Зорка-Холдинга на дир био је разматран и током прошле године на релацији дир-Холдинг-агенција за приватизацију, али се до решења није могло доћи, иако је, како каже директорка дир-а, још јула прошле године добила од директора Холдинга потврдан одговор о преносу имовине на предузеће дир. Поред учесталих провала и упада, у овом предузећу борили су се почетком године и са поплавама, због чега им је на два најхладнија зимска месеца била искључена струја и грејање.

на састанку локалног савета за запошљавање, одржаном 8. јула у шапцу, разматран је предлог нових чланова локалног савета. Закључено је да уместо Зорана Марковића, испред локалне самоуправе, и Владете јанковића, испред удружења приватних предузетника града шапца, треба именовати друга лица, с обзиром да Зоран Марковић већ дуже време обавља дужност директора јКП „Стари град“, а на претходној седници

локалног савета Владета јанковић је захтевао да буде разрешен чланства. Став свих чланова локалног савета за запошљавање био је да се упути иницијатива градоначелнику шапца да именује нове чланове локалног савета и да се на састанке убудуће позивају сви они који могу допринети бољем раду локалног савета. Послодавце ће убудуће представљати наташа Марковић из уније послодаваца шапца.

раДНиЦи МиНералНиХ ЂУБрива траЖе тв еМиСиЈУ Бивши радници Зорка-Минерална ђубрива у шапцу поново су се, након скоро годину дана, окупили испред Телевизије шабац тражећи да им се одобри петнаестоминутна емисија у којој би обавестили јавност о проблему наплате својих потраживања. од 2009. године бивши радници организују протесте и штрајкове, а до сада се њих четрдесет обратило Међународном суду у Стразбуру.

дијАЛОГ

www. podrinske.com

28. јул 2011.

Предлог социјалНо-екоНомског савета

Нови ЗакоН о Штрајку

Кривична одговорност за послодавце који не исплаћују зараде

И протести према европским стандардима

Социјално-економски савет предложио је да се у Србији уведе кривична одговорност за послодавце који дуже од три месеца не исплаћују радницима зараде. Председаваћи СЕС-а Љубисав орбовић рекао је да би се изменом Кривичног закона и кривичном одговорношћу за послодавце регулисало неисплаћивање плата, неоверавање здравствене књижице и неуплаћивање доприноса запосленима. Министар рада и социјалне политике расим Љајић је новинарима након седнице Савета казао да ће услови за увођење тог кривичног дела бити дефинисани током јавне распаве. он је нагласио да у Србији огроман број људи не прима зараде редовно, као и да би увођење кривичног дела био један од начина да држава не мора сваке тричетири година да повезује радницима стаж. Председник уније послодаваца Србије небојша атанацковић је рекао да идеја кривичне одговорнисти постоји у многим земљама, али да, када је реч

о Србији, треба узети у обзир разлоге због којих послодавац не исплаћује зараде, односно да ли је то можда зато јер има превелика потраживања од државе и других субјеката. Савет је разматрао Социјално-економски споразум за који је Љајић рекао да је његова примена задовољавајућа и да се развија позитивном динамиком, с тим да у појединим његовим деловима има, како је рекао, одређених кашњења. Љајић је казао да је предложено да се повећа неопорезиви део зараде са 7.310 динара на 10.000 динара од октобра, на шта је атанацковић рекао да у унији нису у потпуности задовољни, јер сматрају да минимална зарада мора бити ослобођена опорезивања. Говорећи о спровођењу споразума, министар је казао да је влада од почетка године издвојила 20 милијарди динара за подстицаје приоритетних привредних грана. до краја године споразумом је планирано укупно да буде издвојено око 35,5

милијарди динара. Према његовим речима, из Фонда за развој за помоћ привреди и отварање нових радних места је опредељено око осам милијарди динара од предвиђених 17,7 милијарди динара. радни стаж је повезан за 13.000 радника, а поступак повезивања је у току за још 91.000 радника. договорено је и да се до септембра дефинишу мере за смањење неликвидности, односно рокови у којима би се морало плаћати добављачима, као и да до краја августа буде завршена студија изводљивости за отварање развојне банке, која би требало да почне да ради до краја године. он је казао и да предлог закона о штрајку неће бити уврштен у скупштинску процедуру, док се о решењима не усагласе све стране. Министар је казао и да нису задовољни радом одбора за репрезентативност, тако да је договорено да се донесе нови закон о регистрацији и репрезентативности на основу којег ће се рашчистити синдикална и послодавачка сцена.

саоПШтење уНије Послодаваца србије

Не кривичном гоњењу послодаваца који не могу наплатити потраживања Поводом учесталих изјава појединих социјалних партнера у медијима, којим се најављују измене кривичног закона рС, којима би се предвиђала кривична одговорност за послодавце који не исплаћују редовно зараде својим запосленима, унија послодаваца Србије вас обавештава да су разговори о овој могућности тек у почетној фази. Став уније послодаваца Србије је да се ускраћивање зараде може третирати као кривично дело, али само уколико привредник намерно оштети раднике. ова могућност се не сме имплементирати на начин који би довео у незавидан положај послодавце који су запали у проблем неликвидности услед недостатка правне заштите од стране државе и немогућности да наплате своја потраживања. За пуну имплементацију овакве мере потребно је пре-

тходно променити законску регулативу којом ће се ограничити рокови плаћања, како јавног сектора према приватном, тако и унутар приватног сектора, што би омогућило привредним субјектима нормално и предвидљиво пословање и прилив средстава сразмеран активности привредног субјекта. Такође, оваква мера мора подједнако важити како за приватне предузетнике, тако и за предузећа у

власништву државе. у ланцу неликвидности најкрупнија карика је управо држава, чија су укупна дуговања привреди, по разним основама, већа од милијарду евра. Став уније је да послодавци који нису у могућности да исплате зараде запосленима због немогућности да наплати своја потраживања од државе и других привредних субјеката не може бити позван на одговорност.

раскинуто 30 одсто уговора о приватизацији

Министар економије Србије небојша Ћирић оценио је крајем јуна да би требало да буду испитане све сумњиве приватизације. - Треба једном да подвучемо црту и да кажемо - овде је било криминалних радњи, овде није, рекао је Ћирић новинарима на конференцији "Како повећати извоз Србије - у корак са Европом", коју је у Београду организовала Економист медија група. Како је истакао, Србији нико не треба да каже шта треба да преиспитује, јер су неке од приватизација које се у помињу у писму из Брисела и биле предмет неких истражних радњи. Српски министар економије навео је да је досад раскинуто више од 30 одсто уговора о приватизацији.

Према предложеној верзији нацрта закона о штрајку, радници убудуће неће моћи да штрајкују тако што ће блокирати улице и саобраћајнице, већ ће своје незадовољство моћи да исказују само у простору где раде. Према изјави радмиле Букумирић Катић, помоћнице министра за рад и социјалну политику, право на штрајк радницима нико неће одузети, али ће им зато бити забрањено да стварају хаос. Председник СССС, Љубисав орбовић, најавио је да ће се овај синдикат борити против оваквог закона уколико не буду прихваћене њихове примедбе и предлози на предложену верзију нацрта. Како се наводи у тексту нацрта закона, штрајк мора бити најављен пет дана пре покретања, а док траје, радници немају право на надокнаду зарада, али ће имати пензионо и здравствено осигурање обрачунато на минималну основицу. Поједине делатности ће и за време штрајка морати да обезбеде минимум процеса рада, као што су здравствене службе, телекомуникације, електродистрибуција, ПТТ, односно све оне од виталног значаја. у ову групу спадају и основне школе, јер је основно образовање обавезно, али у плану је да се на овај начин обавежу и средње школе, као и предшколске установе. највише замерки синдикати су имали на предлоге о томе где се штрајк одржава и ко одлучује о минимуму процеса рада. Послодавци су имали примедбе о плаћању за време штрајка. на предложену верзију Закона има-

ли су примедбе како опозиционе партије, тако и оне из владајуће коалиције. По оцени министра рада и социјалне политике, расима Љајића, циљ закона је да се регулишу услови и права запослених на штрајк у складу са европским стандардима, а не да се саботира право радника на протест. Зато се у њему неће наћи ниједна одредба око које не постоји апсолутна сагласност чланова радне групе. штрајк ће, према новој верзији нацрта закона бити забрањен професионалним војницима, Безбедносно-информативној агенцији, ватрогасцима, државним службеницима на положају, хитној медицинској помоћи, судијама и контроли летења. уз поштовање минимума рада штрајковати могу они који раде у области производње електричне енергије, снабдевања водом, железничког и поштанског саобраћаја, основног образовања, социјалне и дечје заштите. Пошто су синдикати бурно реаговали, у Министарству рада су појаснили да су се синдикални представници у радној групи која је састављала овај документ писмено сагласили са њим. Синдикати су, најчешће, нападали одредбу о месту одржавања штрајка, указујући да она ограничава блокирање виталних градских тачака, а штрајкаче затвара у сопствено двориште. Поред тога, синдикати су незадовољни и одредбом по којој послодавац може да захтева да се „кључни људи у послу“ изузму из штрајка.

иЗ активНости сиНдиката Школе “свети сава”

У корак са захтевима струке Синдикат основне школе "Свети Сава" у шапцу, заједно са колегама из синдиката основне школе "радивој Поповић" из Сремске Митровица, последњег дана јуна организовао је стручни скуп на тему "нови дијагностички инструменти", коме су присуствовали дефектолози, чланови синдикалних удружења ове две школе које се баве васпитањем и образовањем деце са сметњама у развоју. Предавач је био проф. др ненад Глумбић са Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију из Београда. Тема се наметнула

јер је уочена потреба за увођењем иновираних дијагностичких инструмената, пре свега због застарелости постојећих система процене, потребе за унапређењем професионалне компетенције и што ефикасније процене популације са којом раде запослени у ове две школе. Професор Глумбић је представио нове мерне инструменте који ће у даљем раду бити од велике помоћи да се посао обавља још боље и квалитетније и иде у корак са новим захтевима које струка пред запослене поставља.

дијАЛОГ

28. јул 2011.

ПредШколско васПитање

Скоро деценију траже уредбу о платама Самостални синдикат предшколског васпитања и образовања Србије упозорио је да ће организовати протест уколико Министарство просвете и науке у што краћем року не донесе уредбу о нивоу плата запослених у предшколским установама, чију израду су започели још октобра 2010. године. Синдикат прецизира да скоро деценију тражи доношење уредбе која ће регулисати ниво плата свих профила запослених у овој делатности. у Министарству је прошле године формирана радна група за израду уредбе, која је до сада утврдила профиле запослених, али без коефицијената вредности њиховог рада. Како министарство просвете није могло да од свих локалних самоуправа прибави податке о износу зарада запослених у предшколским установа-

ма Србије, синдикат је уз сагласност министра прикупио и обрадио све податке, али, ни то није било довољно да се убрза рад на изради уредбе, јер од априла, ни након више писмених и усмених захтева упућених министру, није утврђен термин за даљи наставак рада. Проблеми у комуникацији са надлежним министарством огледају се и у томе што до сада није добијен одговор министарства на предлог текста колективног уговора за установе предшколског васпитања и образовања Србије које је овај синдикат још у фебруару поднео. Синдикат предшколаца такође захтева да запослени у овој делатности имају иста права као и све друге делатности које припадају Министарству просвете и науке или ће у супротном бити приморани да их траже на улици.

www. podrinske.com

са милорадом ПаНовићем, ПредседНиком гс хНер „НеЗависНост“, о Приближавању евроПском моделу оргаНиЗовања

Година уједињења синдиката након IV Конгреса ГС Хемије, неметала енергетике и рударства „независност“, који је одржан 9. децембра 2010. године и оцењен као један од најуспешнијих конгреса од оснивања синдиката „независност“, направљени су конкретни кораци ка модернизацији и регионализацији ГС ХнЕр. наредни конгрес уГС „независност“ биће одржан 11. новембра ове године, а припреме су у току. Према речима председ-

у биће припојене још две гране и ове активности су у току. донете су одлуке на нашим органима да се ГС текстила, коже и обуће и ГС металаца „независност“ припоје нашој грани и тренутно следе активности на организовању у будућности. од ове три гране планирано је да се формира једна, која ће носити ново име, каже Милорад Пановић. циљ оваквих акција је да се од три направи једна организа-

ника ГС ХнЕр „независност“, Милорада Пановића, модернизација и реформа уГС-а приводе се крају. - За Конгрес ћемо уместо 18 гранских синдикат изаћи са десет. дошло је до припајања одређених гранских организација по узору на Европску унију. С обзиром да је ово година уједињења синдиката на европском и светском нивоу, ми у уГС-у смо се одлучили да то урадимо паралелно са њима. ГС ХнЕр-

ција која ће имати 40.000 чланова са обједињеним стручним службама, смањеним трошковима и успешнијим радним активностима. Кад је реч о регионализацији, отворена су нова повереништва тамо где постоји интерес организације, односно канцеларије са стално запосленим лицима и адвокатима. За сада је ово реализовано у Бору, а до краја године слично се очекује у Крагујевцу, нишу и шапцу.

За ПреживЉавање девет евра дНевНо

Живот на вересију дан живота просечне четворочлане породице у Србији тренутно кошта најмање 2.000 динара. За најскромније доручак, ручак и вечеру, по садашњим ценама, потребно је дневно 900 динара, а остатак чине трошкови без којих је свакодневица готово немогућа - комуналије, струја, превоз, вртић. Породична трпеза за 900 динара готово је аскетска. Векна и по хлеба, литар млека и пола литре јогурта, уз 300 грама саламе. За остатак се може купити мало поврћа за салату и пола килограма пилећег меса. у буџет од 900 динара ушао је и килограм поврћа, литар сока и минералне воде. Према рачуници, месечно четворочлана породица само за храну и пиће издваја минимум 27.000 динара. Када би просечне зараде то дозвољавале, српска трпеза била би много богатија, али и скупља. Сваки запослени Србин, према статистичким подацима, просечно кући донесе 35.000 динара. Званични статистичке цифре, међутим, нису утеха за милион незапослених или оне раднике које месечно зараде до 20.000 динара. За њих је и храна у вредности од 27.000 динара месечно луксуз. Храна је највећи издатак, али домаћинствима сваког месеца стижу рачуни за комуналне услуге, струју, кабловску, фиксни и мобилни телефон, вртић, превоз... Породица која живи у стану од 60 квадрата месечно за комуналије одваја око 7.000 динара, а овај трошак дневно је 233 динара. Трошкови живота током зимских месеци још су већи. Већ почетком септембра родитељи имају издатке за школарце. Месечно само за ужине, часописе и џепарац потребно је најмање 2.000 динара. рачуни су већи када почну да стижу рате за екскурзије. Када се месечни издаци поделе на 30 дана, електричну енергију српско домаћинство потроши дневно за просечних 85 динара, кабловска мрежа кошта свакодневно по 27 динара, интернет 50, фиксни телефон 35, као и скромније коришћење мобилних телефона. Породице са малом децом за вртић дневно издвајају 289 динара. Међу највећим трошковима породица је гориво, које је ове године поскупело просечно 10 одсто. у домаћинствима која свакодневно користе своје двоточкаше, рачун је месечно тежак од 3.000 до чак 15.000 динара. Чак и у породицама где се води рачуна о сваком динару, ни две плате нису довољне да покрију свакодневне трошкове. Зато и не чуди што већина грађана Србије живи на вересију. док су рачуни у банкама углавном у „минусу“, у локалним бакалницама се води списак дужника, који пазаре „на црту“.

III

Милорад Пановић истиче да је ГС ХнЕр све бројнија грана и да им се придружују како чланови из старих предузећа, тако и они из предузећа чији су власници приватници. - Власници неће синдикате у својим предузећима. Чак се и забрањује рад синдикатима. један од најтежих облика кршења права на организовање синдиката је у предузећу „Кроношпан“ из лапова, где је послодавац дао налог синдикату да сам себе угаси до 1. маја ове године. Пошто смо чланови многих европских и светских организација, интервенисали смо преко колега из немачке и спречили или привремено одложили такав срамни чин, каже председник ГС ХнЕр „независност“. недавна посета синдиката из норвешке колегама из ГС ХнЕр-а резултат је дугогодишње сарадње ових синдиката. ово је и потврда да се наставља пројекат регионализације који се ради већ десет година. норвешки синдикат ће су сарадњи са владом норвешке у наредних неколико година учествовати и финансијски помоћи овај пројекат који ће трајати још три године, док се не постигне одрживи развој, то јест да се финансира из чланарина. Говорећи о приватизацији предузећа из ове области, Пановић истиче да је овај синдикат пуно времена утрошио на решавање проблема у „Срболеку“, а тренутно на ситуацију у „Трајалу“. - углавном не постоје контролни механизми. држава шаље представнике из агенције за приватизацију, они праве записнике, продужавају рокове и приватизације се на крају раскидају. јако мало има успешних приватизација у Србији. ушли смо у новооснована предузећа, у руднике, и једна смо од јачих грана, како у Србији, тако и на Балкану, која је прихватила концепт европског организовања синдиката, једина организација која не зависи од послодаваца и владе, једина која се самофинансира. не добијамо никакву донацију од државе, нити од послодаваца и то морамо да оправдамо радом и поверењем међу члановима, закључио је председник ГС ХнЕр Милорад Пановић. И.Д.М.

www. podrinske.com

Грађани не осећају да је криза прошла Српске власти споро решавају економске проблеме, пре свега незапосленост и инфлацију, каже шеф Канцеларије Светске банке у нашој земљи лу Брефор. он напомиње да је стопа незапослености од 23 одсто јако забрињавајућа, а да је други велики проблем Србије инфлација и каже да "очигледно нешто није у реду када је инфлација стално много већа него у другим земљама. Посебно код цена хране. Србија је велики произвођач и извозник хране, али и даље има високе цене". Брефор сматра да треба поједноставити законе и унапредити процедуре неопходне за стварање повољних услова за инвестирање, јер би унапређивање пословне климе у свим сегментима вероватно побољ-

шало економске прилике у Србији. на питање слаже ли се са званичном статистиком која показује да је криза у Србији прошла, Брефор одговара да је "забележен привредни раст, али он не доприноси креирању нових радних места и то је проблем. Значи, криза јесте готова, међутим, грађани то не осећају. они виде да им животни стандард и даље опада, да су плате замрзнуте, да цене скачу..." он, такође, каже да "морате стварати више, да бисте добијали више. Треба све учинити како би се повећала производња, а приватни сектор је тај који то треба да изнесе. једино он креира нова радна места и ту највећу улогу имају мала и средња предузећа која су у свакој земљи мотор привредног развоја".

BusinessEurope пожелео добродошлицу Унији послодаваца Србије организација послодаваца Европске уније BusinessEurope на својој званичној презентацији www.businesseurope.eu пожелела je добродошлицу унији послодаваца Србије која је од 1. јула 2011. године стекла статус придруженог члана BusinessEurope. на тај начин република Србија је постала 35 земља која има представника у BusinessEurope, а унија послодаваца Србије 41 пословна асоцијација на европском континенту у друштву највећих и најутицајнијих европских послодавачких организација. Приступање уније послодаваца Србије BusinessEurope представља значајан успех и велики подстрек даљем развоју пословне сарадње између привредних асоцијација и компанија на тлу Европске уније са уПС и домаћим компанијама. унија послодаваца Србије је испунила стандарде за приступање BusinessEurope пре него је република Србија као држава испунила услове за стицање статуса кандидата и отпочињање преговора са Еу, тако да ће овај велики корак напред пословне заједнице у Србији у многоме поправити и изгледе

државе да ускоро стекне статус придруженог члана Еу. у сарадњи са BusinessEurope на јесен се очекује реализација пројекта BOSMIP 4 који ће у фокусу имати економски развој и реформу пореских прописа, као и стављање социјалног дијалога у функцију економски одрживог развоја. у оквиру пројекта припрема се и велика конференција која ће бити одржана у Београду у организацији уније послодаваца Србије и BusinessEurope.

дијАЛОГ сиНдикат обраЗовања србије

Интереси запослених важнији од демагогије Састанак радне групе, у вези постизања коначног договора о усвајању измена и допуна Посебног колективног уговора за основне и средње школе и домове ученика, одржан је 19. јула. на састанку су поред представника министарства просвете и науке присуствовали и представници сва четири репрезентативна синдиката образовања. Предложен је прочишћен текст предлога ПКу, који је према Синдикату образовања Србије практично неизмењен после примедби Министарства финансија и Министарства рада и социјалне политике и у којем је у интересу запослених побољшан институт преузимања запослених који су остали без норме часова, уведен је прековремени рад до пет радних дана месечно, прецизирани су критеријуми код бодовања технолошког вишка, уведена поновна могућност да се плаћа прековремени рад до шест часова недељно, односно до 30 одсто и тако даље. на почетку састанка сви синдикати су се сложили да су

предложене измене и допуне добре и корисне за запослене, али су се сви осим синдиката образовања Србије изјаснили да неће потписати ПКу, јер нису прихваћени сви захтеви, као што је сто одсто боловање за труднице и остале запослене, одредби о кршењу устава рС у ПКу, неприхватање добијања јубиларних награда сваких пет година закључно са 40 године стажа осигурања и друго. у Синдикату образовања Србије сматрају да се нису извукле поуке из претходног „неславног“ штрајка који није донео ништа позитивно запосленима осим беспотребног малтретирања. Тактика која се годинама користи, не мења се и састоји се у учествовању у преговорима са „максималистичким“ захтевима за које се зна да не могу бити прихваћени, и када се они не прихвате, одбија се потписивање, пусти други синдикат који има моралну обавезу према својим члановима да потпише и одмах после тога се тај синдикат нападне као из-

дајник. исто се, како кажу, понавља и сада, али се надају да ће интереси запослених бити важнији од демагогије. Са председником владе Мирком цветковићем и министром просвете Жарком обрадовићем договорена је динамика исплата заосталих обавеза преузетих потписаним Протоколом и Споразумом, после ребаланса буџета у септембру и то: - исплата заосталих отпремнина приликом одласка у пензију за подручје Војводине до краја септембра ове године; - Почетак исплате јубиларних награда за 2009. и 2010. годину је померен због ребаланса буџета за крај септембра; - Повећање плата биће како је предвиђено, у октобру, и зависиће од раста инфлације и повећања БнП. договорено је да се приликом утврђивања буџета за следећу годину предвиди финансирање ових и осталих обавеза утврђених у ПКу за запослене у образовању.

иЗ саоПШтења уНије Послодаваца

(Не) равноправне породиље предузетнице Влада републике Србије донела је 30. јуна 2011. Закључак којим на себе преузима дуговања предузетника који користе породиљско одсуство, од-

У Шапцу 18 хиљада незапослених Према месечном статистичком билтену националне службе за запошљавање Филијале у шапцу, крајем јуна ове године регистровано је 18.311 лица која траже запослење, од чега је 54,36 одсто жена. од овог броја 595 лица је привремено неспособно или неспремно за рад. Број незапослених лица на крају јуна 2011. године износио је 17.689, од чега је 53,99 одсто жена. незапосленост је у односу на претходни месец смањена за 0,61 одсто или за 108 лица, а у односу на исти период

28. јул 2011.

претходне године смањена за 1,51 одсто или за 272 лица. у јуну ове године Филијали шабац пријавило се 831 лице од чега је 48,86 одсто жена. у односу на претходни месец забележено је повећање броја новопријављених за 9,06 одсто или 69 лица, а у односу на исти период прошле године повећање за 16,06 одсто или за 115 лица.

суство са рада ради неге детета и одсуство са рада ради посебне неге детета која су настала по основу доприноса за обавезно социјално осигурање од обављања самосталне делатности у складу са позитивним прописима. Поред овог закључка Влада је донела и Предлог Закона о изменама и допунама Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање које је усвојила Скупштина рС (Сл. гласник рС, бр. 52/2011 од 15.07.2011. год.). овим изменама Закона који су у супротности са обвезама које је Влада рС преузела потписивањем Социјално-економског споразума 29. априла 2011. године само се

поткрепљује тумачење Пореске управе да су породиље предузетнице уколико оду на породиљско одсуство у обавези да плаћају доприносе по основу опорезиве добити уколико њихова радња настави да ради. унија послодаваца Србије наставиће да ради на томе да се Закон о доприносима за обавезно социјално осигурање у потпуности промени тако да будуће предузетнице које се одлуче да рађају буду изједначене у правима и обавезама са женама које право на породиљско одсуство остварују као запослене и као предузетнице које су у могућности да привремено затворе радњу.