Issuu on Google+

шаБац, 28. април 2011.

Уз Празник рада

Ударници празних фраза Стр. 8

Година V

изгрАДњА ПУтевА У шАбАчкОм крАјУ Стр. 3

Број 175

екСклУзивнО

ПОтПиСивАње ПрОтОкОлА О изгрАДњи бАзенА Стр. 5

ко рак о д се дам миљ а Стр. 4

Ус кр шњ и турн ир у м ал о м ф у дб а лу у го р њ ој вр а њс к ој

Од ржан Дру ги „Акорд ион фест“

Рок маратон у знаку Келта Стр. 8

Стр. 4-5

30

динара

и јаја се могу ловити Стр. 5

бајка у бајци


2

зАбелешке ВиШи СУд У ШаПЦУ

www. podrinske.com

28. април 2011.

Малетићеве Саопштење за јавност „набавке“ лични СтАв: ХАнибАл кОвАч Тај Малетић набављао све и свашта, баш на ангро! У својој, додуше неуспелој кампањи за реизбор на директорско место унапред је онако широке руке наручивао и плаћао лекове, реагенсе и санитетски материјал. истине ради, треба рећи да о овим пословним подухватима Управни одбор Болнице није имао појма, већ је Малетић наступао сам, као овлашћено лице! једне среде, 6.04. у Болницу је стигла велика количина реагенаса за дијализу од 3.000. литара. прво питање које се поставља је како је могуће да је стигла тако велика количина и ко је наручио, а тим пре ако се зна да је годишњи уговор са Fresenius Medical Care Srbija истекао још у марту.. дакле, све је могуће када је бивши директор Малетић у питању. У неформалном разговору са председником Управног одбора Болнице госп. Вујковићем, сазнао сам да су све набавке које је Малетић завршавао суспендоване и стављене ван снаге и да ће од сада по новом контролу вршити како Управни одбор, тако и рЗЗо. Госп. Вујковић ми је такође рекао да не жели јавно да коментарише пословање бившег директора јер је доста тога радио на своју руку, али да се нада да ће истражни органи ствари истерати на чистац. поштено с његове стране. но, јавност жели да зна шта је полиција тражила и претраживала три дана у општој Болници шабац, шта је открила и до којих је сазнања дошла? Такође, поштено је рећи пореским обвезницима да су Малетић и његови сатрапи крали, али је исто тако поштено да се каже, ако су таква сазнања, да је Малетић чист као суза радосница, па да се због лажи и клевете ухапсим нпр. ја! Верујте ми, неће ми бити ни мало жао ако се то деси, нити ћу се бунити и жалити ни на један дан затвора. досадан сам јер хоћу због јавности да истерам ствари на чистац... дакле, или сам будала

која је дигла велику и беспотребну фрку на сиротог Малетића, или је пак у питању истина као плод вишемесечног истраживачког новинарства. Спреман сам да због ове приче жртвујем целу своју каријеру, посао и јавно деловање које мора бити базирано на поверењу читалаца и гледалаца. п.С. Такође желим да знам, колико је тачно Малетић, и на који начин примио радника у стални радни однос у последњих шест месеци... Ето!

Виши суд у шапцу је дана 21.04.2011. године донео решење којим је утврдио да су испуњене претпоставке за изручење Вучуревић Божидара из Требиња, и то републици Хрватској, као и Босни и Херцеговини. република Хрватска је након лишења слободе Вучуревић Божидара, по расписаној међународној потерици, поднела молбу за изручење због основане сумње да је именовани извршио кривична дела ратни злочин против цивилног становништва и уништавање културних и повијесних споменика. против истог лица молбу за изручење је поднела и Босна

Причао срПским комшијским наравима наравима и уклетом Прозору се наставља

Молба за помоћ

Поводом текста из прошлог броја „Подринских“, „Прозор не смије пасти“, од Оливере Ненадовић, из Масарикове улице бр. 87, стигло нам је писмо у форми молбе које ми сада у целости објављујемо:

Молим вас да ми помогнете у мом случају. ради се о проблему зазиђивању прозора који је једини извор светлости у тој просторији. ја сам тужена од стране јеле Мијаиловић Богдановић која тражи да ја зазидам тај прозор, међутим кућа је стара више од 100 година и тада није постојао план. Ми смо кућу купили 1969. год. Са постојећим прозором, што је утврдила општинска управа - одељење за комунално стамбене послове. поседујем записник комисије која је утврдила на лицу места да је дотрајали прозор посистих габарита. позивани су сведоци чак и син власника куће од кога смо купили дотични објекат. од 2004. почињу моје муке да докажем да је прозор по-

стојао кад смо купили дотични објекат. Саслушавани смо сви али ништа не вреди она и даље тражи да се прозор зазида, а ми немамо где на другу страну да га отворимо. За све ово постоји документ и инспекцијска комисија. С обзиром да сам ја пензионер од 66. год. и да ми је муж у међувремену умро од инфаркта, што је и овај случај допринео, осећам се немоћна јер дотична тужитељка је бивша председница Суда у шапцу која сада није изабрана. Сматрам да она користи своју моћ и онемогућава ме сваке заштите. Код сваког адвоката код којих сам се обратила добила сам одговор: немојте, молим вас, нећемо да имамо проблеме са њом. обратила сам се обуцману града шапца, са свим документима који се налазе и код њега. Тако од шапца до Ваљева и стигло је и до Врховног Суда у Београду од кога сам добила пресуду да ми се зазида прозор. ништа од мојих доказа није узето у обзир већ је све веровано њој. ја вас молим да ми помогнете за ово што сам навела. имам писмене доказе које вам могу послати. Оливера Ненадовић

и Херцеговина, због основане сумње да је извршио кривична дела злочин против човјечности и повреда закона и обичаја рата. поступајући по поднетим молбама за изручење обе државе, Виши суд у шапцу је утврдио да наведена кривична дела представљају кривична дела и по закону републике Србије, да за ова кривична дела није вођен поступак пред судовима републике Србије и да у односу на иста није наступила застарелост кривичног гоњења, као и то да Вучуревић Божидар није држављанин републике Србије, да кривична дела нису извршена на територији републике Србије и да има довољно доказа за постојање основане сумње да је учинио наведена кривична дела, односно да су испуњене све претпоставке за изручење које су прописане Европском конвенцијом о екстрадицији, као и Законом о међународној правној помоћи у кривичним стварима, а да се ис-

пуњеност претпоставки односи на захтеве и републике Хрватске и Босне и Херцеговине. против Вучуревић Божидара је такође донето и решење о продужењу притвора, који може трајати до извршења одлуке о изручењу, будући да се ради о лицу које је лишено слободе на основу расписане међународне потернице, а чије би пуштање на слободу могло ометати поступак одлучивања или спровођења извршења. против наведених одлука Вучуревић Божидар, његови браниоци и јавни тужилац имају право жалбе о којима одлучује апелациони суд у Београду. одлука о евентуалном изручењу именованог, која би обухватала како одлуку о дозвољености изручења, тако и одлуку о томе којој од држава које су поднеле молбу за изручење ће бити извршено изручење доноси министар правде ЈАСНА КОВАЧЕВИЋ, В.Ф. ПРЕДСЕДНИКА СУДА

Позив избеглицама

Комесаријат за избеглице републике Србије подсећа да се анкета о положају и потребама бивших носилаца станарског права из Хрватске који бораве у Србији завршава 6. маја. подаци су неопходни ради формирања листе приоритета која ће бити презентована на донаторској конференцији. Заинтересовани могу да се јаве поверенику за избеглице у просторијама Градске управе Града шапца.

Донаторство за волујачку школу

Зеленило за лепоту и одмор након рушења старе школске зграде двориште матичне школе “доситеј обрадовић“ показало се у пуној величини, али је било видно да недостају украсне биљке. према регионалном путу нема никакве ограде а већ с јесени очекује се да почне изградња савремене фискултурне дворане. изузетну помоћ у улепшавању школског дворишта пружио је Милан Топаловић, власник расадника у липолисту. поред украсних зимзелених биљака он је дао и нацрт за њихову садњу. У копању и расађивању украсног зеленила учествовали су ученици и наставници ове школе.

ЛИСТ “ПОДРИНСКЕ”. Издаје “Ш Ревија”, Мајур, Цара Душана 26. Излази четвртком. Директор Иван Д. Ковачевић. Главни и одговорни уредник Драган Ераковић. Заменик главног и одговорног уредника Милош Живковић. Коментатор Драган Каралазић. Култура - Светлана Љубић. Спорт - уредник Слободан Кашиковић. Коњички спорт, лов, риболов, хоби - Бранко Попадић. Редакција: Александар Јовановић, Живко Гавриловић, Раде Ђерговић, Дарко Павловић, Снежана Ковачевић. Маркетинг, генерални менаџер Ханибал Ковач. Штампа: АПМ принт, III булевар 29, Београд. Адреса редакције Кнеза Лазара 1 /Радио Шабац/; E-mail info@podrinske.com. Web. www.podrinske.com.


шАбАц

28. април 2011.

www. podrinske.com

изграДња Путева у шабачком крају

Корак од седам миља За протеклих пет година у шабачком крају асфалтирано је више путева него у читавом послератном периоду. Тако је асфалтирано 70 километара локалних путева и чак 170 километара некатегорисаних путева. посебно значајно што су у финансирању учествовали и мештани са трећином потребних средстава док је две трећине обезбеђено из градског буџета. директор дирекције за путеве Миле Филиуповић подсећа да је за километар пута ширине три метра потребно три милиона динара, и то за некатагорисане путеве, док је асфалтирање других категорија скупље. иначе, дирекција се брине за укупно 670 километара путева на подручју Града шапца. Филиповић је на конференцији за новинаре предочио и оводишње инвестиције у путеве. посебно место има завршетак поцерске магистрале и пут од Скакала до Милошевца у дужини од 3,7 километара. Читав овај крај имаће повезану путну мрежу, а не као што је то било раније, да

и аутобуси у селима Горње поцерине окрећу као да су на

крају света. асфалтирано је укупно 10 километара ове магистрале а вредност је сто милиона динара. радиће се и путеви, углавном су то земљани радови, Букор према СипуљиС, Криваја –пут за Крупањ, Синошевић-Заблаће, липолист-петковица, а асфалтираће се и део пута Слепчевић-дубље у дужини 1,4 километра. Завршиће се и обилазница око дреновца, а вредност радова је 30 милиона динара. Коначно се очекује и

завршетак пута Мрђеновац-орашац, после разрешења неких правних заврзлама. Тако ће за асфалтирање 27 километара путева бити утрошено 177 милиона динара, од чега 155 милиона из градског буџета док је 22 милиона динара предвиђено из нип-а. Веома значајно је и измештање теретног саобраћаја са подручја града и преусмеравање на северозападну трансверзалу. Биће уређен регионал-

рАД ним љУДимА и грАђ АнимА ч е С т и т А мО

1. мај

м еђУнАрОДни

ПрАзник рАДА

ДирекцијА зА ПУтеве грАДА шАПцА

ни пут од поцерског причиновића, затим улица јанка Стојићевића и део код аутобуске станице, где ће поред коловоза бити урађени ивичњаци и паркинг. Такође асфалтираће се деоница од јеврејске улице до „М-пласта“ и Улица јанка Веселиновића, деоница код кванташке пијаце и кружног ток, односно Улице краља Милана и Мачванска према Табановићу. То је деоница од 6,1 километара вредна 60 милиона динара, а поливину средстава обезбедиће јп путеви Србије. јп путеви Србије уложиће 30 милиона динара у асфалтирање деонице од моста до прве „Зоркине“ капије, затим 26 милиона динара за кружни ток код јеленче као и део обилазног пута од јевремовца до новог гробља.

до краја маја очекује се завршетак крпљења ударних рупа. Филиповић подсећа да је раније крпљење ударних рупа рађено једном годишње док се то сада обавља у пролеће и јесен. Међутим, проблем је што по стандардима на сваких 10 година треба да се асфалтом пресвлаче локални путеви а сваких пет година регионални и магистрални. очигледно да недостају средства да се то испоштује. Знатно више пажње поклања се и скупљању отпадака поред путева као и кошењу траве и шибља. Градоначелник Милош Милошевић указао је да се за најзначајнију инвестицијуизградњу аутопута румашабац очекује новац од продаје Телекома. Бивша министарка за нип, а садашња потпредседница Владе Србије Верица Калановић, као и надлежни министар Милутин Мркоњић више пута су обећавали реализацију изградње овог пута. Са новим мостом на Сави то би изнело око 80 до 100 милиона евра. Током четири месеца биће ангажовано десет радника који ће прикупљати отпадни материјал поред путева. Д.Е.

радним људима и грађанима

честитамо

1. мај М еђ ун ар одн и п ра зни к ра да

грАД шАбАц

3


ДрУштвО ускршњи турнир у малом фуДбалу у оДржан Други „акорДион фест“ горњој врањској

4

www. podrinske.com

28. април 2011.

Лауреат такмичења Шапчанка

Поцерци надмоћни У сусрет празницима и пролећном распусту, на терену Фудбалског клуба „Милош поцерац“, у оквиру основне школе „Стојан новаковић“ у Горњој Врањској, 19. априла, одржан је

Ускршњи турнир у малом фудбалу. Учествовало је седам екипа, од петог до осмог разреда три из Горње Врањске, екипе Волујца, Криваје, летњиковца и матичне школе „Стојан новаковић“. од самог старта турнира било је веома занимљиво и узбудљиво. две екипе домаће Врањске изгубиле су још у првом колу, а Волујац, победом против треће домаће екипе, од чак 9:0, показао се као фаворит. Финална утакмица донела је надигравање екипа Волујца и летњиковца (ош „Стојан новаковић“). после, не много занимљивог првог полувремена, одлука је пала у другом; екипа Волујца је савладала летњиковчане и однела победу са 3:0. Треће место на турниру припало је тиму Горња Врањска, који је, након велике борбе, са 1:0, био бољи од Криваје. победнику турнира, екипи Волујца пехар је уручила, координатор издвојеног оделења школе Горња Врањска, Светла-

на Стојићевић. пехар за најбољег стрелца, са шест погодака, освојио је Филип Урошевић, такође из победничке екипе Волујац. Свим учесницима, за сећање на лепо дружење и так-

мичење, уручене су дипломе. додајмо, организатори турнира у Горњој Врањској били су професор физичког васпитања Милан прокић и професор верске наставе игор Бошковић. Ц.Љ.

друго међународно такмичење хармоникаша „акордион фест“, у шабачкој Музичкој школи окупило је четрдесетак учесника; уз домаћине пристигли су и из Београда, новог Сада, лознице, панчева, Смедерева, Смедеревске паланке, Бијељине и Брчког. да ли је подсећање потребно? један наставник, а психолог, рекао је: „ дошао сам до закључка који ме је уплашио, да сам ја одлучујући елемент у учионици. Мој лични приступ ствара климу. Моје дневно расположење ствара време. Као наставник, ја поседујем огромну моћ да учиним дечији живот јадним или радосним. Могу бити алат за тортуру или инструмент инспирације. Могу понизити или расположити, повредити или излечити. Могу продубити проблеме или од детета добити оно најбоље и најлепше што има“. -имамо осам категорија, а као новина ове године су камерни ансамбли, као један од видова најлепшег музицирања. Свима заједничка је љубав према хармоници, жеља за надметањем и одмеравањем снага са својим другарима, као и радост због дружења и стицања нових пријатељстава. нама као организаторима, жеља је да то буде фестивал свих нас и да га сви хармоникаши прихвате као свој. Мислим да ће бити разлога, да, и као школа, и као град, будемо поносни на овај фестивал – каже у име организационог одбора, директорка такмичења

Тања радовановић. Такмичење је имало и еминентни жири, чији је председник био Војин Васовић из Кра-

лАУреАт гујевца, а чланови Братислав Манасијевић из Брчког, Миодраг Крстић из Београда, нада Вјештица из новог Сада и Славиша перић из Бијељине.

вић, такође из шапца; у четвртој категорији победник је Београђанин Стефан адамовић, а у петој Марко панић, ученик шабачке Средње музичке школе. У категорији камерних ансамбала, победио је састав „Сореле“ из шапца, у коме су сестре Тијана и Тамара лацковић. професорка Тања жели да истакне и успешне наступе данила николића, Милоша павловића, Ђорђа Гавриловића, Бојана Топаловића (сви су освојили прве награде), александре Миоковић, иване Глигорић, Тијане лацковић и александра Максимовића (припале су им друге награде). али, и своје колеге у одеску хармонике: Горана Михаиловића, Војина лазића, Катју Милошевић, александра пуповца, Младена Каличанина, душана лукића. Каже да шабац, као велики центар, изузетно квалитетних хармоникаша, треба да буде центар и у

У оквиру другог међународног такмичења младих хармоникаша, под покровитељством Града шапца, у организацији Музичке школе, у шабачком позоришту, одржан је концерт оркестра хармоника академског културно-уметничког друштва „Соња Маринковић“ из новог Сада. Кроз шест деценија дуг рад доказао се као састав великих музичких могућности и високих уметничких домета. оркестар на свом репертоару има дела различитих раздобља и стилова, као и савремена оригинална дела писана за хармонику. - имамо веома дугу традицију тако да су кроз овај оркестар прошле на стотине младих музичара који се данас или баве музиком или неким другим професијама. У оркестру свирају ученици Музичке школе „исидор Бајић“, њихови професори, љубитељи музике. Хармонику представљамо у једном сасвим новом светлу него што смо навикли да је слушамо и гледамо. Скоро сваке године смо на неком међународном такмичењу, али волимо да се представимо и домаћој публици, и са поносом свирамо у шапцу, на овако значајној манифестацији – рекао је диригент Горан пенић. лауреат такмичења (најбоља уједно у својој другој категорији) је шапчанка Марина јокичић, из Музичке школе „Михаило Вукдраговић“, у класи Тање радовановић. освојила је свирајући дакенову „Кукавицу“, дечју свиту бр. 1 Золотарјова и Скарлатијеву „арију“. У преткатегорји најбољи је био Милош Зеленовић из Бијељине, у првој – анђела николић, из шапца, трећој – Влада Топало-

ширим оквирима, а да су професори ти који ће радити на омасовљењу такмичења. јер, „само кроз ту масовност, реално се одмере музичке снаге“. Жеље су и да се следећих година доведу најеминентнији професори хармонике из Украјине, русије и немачке, али све зависи од средстава: „Срећни смо што имамо најбоље услове за рад у Србији, и искрено се трудимо, да их са


ДрУштвО уз акцију ученика ош „ната јеличић“

28. април 2011.

www. podrinske.com

5

а Марина Јокичић Бајка у Бајци нашом децом, на најбољи начин искористимо“.

“СОреле”

а професорка Тања, већ (неће други замерити), са својом љубимицом Марином, планира даље – међународно такмичење у Бијељини је крајем маја (ту је жири из Украјине, русије и аустрије), окупљање хармоникаша у охриду је у јуну, „Кастел Фидардо“ у италији је у октобру... на предлог једног од најеминентнијих професора у Србији, Војина Васовића, Тијана лацковић је пријављена за Светски куп у Кини... одласци зависе од средстава... За лауреата, Марину ј��кичић, са осмехом каже да је раскошни бисер, али и додаје да је то „музички бисер затворен у овим просторима“, „Управо због недостатка средстава“. и тужна је што је Марина без хармонике, прерасла ју је... Ц.Љ.

ош „ната јеличић“ ПовоДом ускрса

И јаја се могу ловити

Манифестацијом под називом „лов на ускршња јаја“, ученици шабачке основне школе „ната јеличић“ прошлог четвртка, у великом парку, обележили су велики празник. после прошлогодишње продајне изложбе слаткиша, за ову годину актив учитеља трећег разреда, био је још креативнији, а да би било још занимљивије и масовније (акција није била ограничена само на децу „натине“ школе“), пространије и видније, место догађања био је велики градски парк. -Трудимо се сваке године да Ускрс обележимо на посебан начин. овога пута смо се одлучили за велики парк, јер је то место где најчешће изводимо и део наставе кад је лепо време. просто смо желели да ускршњу радост поделимо са свим нашим суграђанима који ће нам бити гости – истакла је учитељица

Љиљана јовановић, неко ко је (са колегама из актива учитеља трећег разреда) иницијатор лепих и деци занимљивих начина да се масовно укључе у обележавање празника. Уз лепо време, орило се великим парком. Тачно у подне широм парка сакривена су јаја, која су потом деца, али и родитељи, тражили; било је и ношења јаја у кашики, играо се фудбал, младе гимнастичарке су показале своје умеће, маме су приредиле занимљиво надметање у одбојци... Било је и поклончића за најмлађе, попут, качкета и слаткиша (а и то су припремили ученици са својим учитељима, и родитељима)... лепо и осмишљено дружење, а, уз виђено, сигурни смо да се већ размишља како све обрадовати, и изненадити, идуће године, новом ускршњом манифестацијом. Ц.Љ.

Уз акцију волонтера основне школе „ната јеличић“, прошлог четвртка, дивна слика у новом шабачком вртићу „Бајка“ на Триангли. основци, који су акцијом прикупљали поклоне за малишане, дошли су са кутијама играчака. Званично би се рекло - циљ ове активности, стварање могућности за социјални активизам деце, у потпуности је испуњен, а слика, У основној школи „ната јеличић“ врло успешно ради Хуманистичка секција. о свом раду, као позив новим члановима, записаше: „Ученици волонтери могу бити сви заинтересовани ученици, сви они који у себи препознају волонтера, сви они који желе и осећају да могу несебично себе да пруже и помогну оном коме је та помоћ потребна, не тражећи ништа за узврат осим што ће изаћи из школе са искреним осмехом и испуњеним срцем“. виђена током посете ученика вртићу, још је упечатљивија. Свратили су гости, како и доликује у сваку групу, прокрстарили прелепим здањем, заједно су са малишанима и васпитачицама и заиграли и запевали. осмеси нису скидани са лица. једнима је било лепо вратити се у бајковити свет одрастања, а малишани воле госте и посебно играчке... драгана Кузмановић нам открива ко су гости вртића: „У натиној школи основана је група волонтера. наше акције су пре свега хуманитарне, у њима учествују одлични ђаци, помажемо ученицима којима нешто слабије иде да то науче...“ Милица јовичић, говори како је успешно текла акција прикупљања играчака. Чули су да је вртић нов, али да нема довољно играчака. Са учитељицом радом и библиотекарком Миром, поставили су плакат у школи: „Свако је донео у школу неку играчку, сад смо то донели овде, и баш смо задовољни“. Задовољство не крије ни јована палинкаш: „Много смо задовољни. донели смо много пакетића са играчкама за ову децу, и желимо да се лепо играју“... и већ смишљају шта би могла бити нова акција. -лепо је радити са овом децом. дивно. одушевљена сам уопште. Сама акција је дивна, онда, они су тако заинтересовани да се одазову и укључе, јако сам задовољна развојем

међУ нАјмлАђимА У „бАјци“ – јОвАнА и вАњА хуманитарних особина код њих, а ово је узраст пети, шести разред, имали смо и седмака – поносна на своје волонтере каже радмила Стојићевић. Границе и разлике не постоје, јер кад се нешто с љубављу ради, зачас се зближе

до сада имала јако пуно донатора, али је ово први пут да су деца из школе сакупила играчке за наше малишане, и то је једна велика радост за нашу децу – каже директорка Марица Вулетић. Гости из ош „ната јели-

гости и домаћини. а управо у предшколској установи посету школараца сматрају изузетно

чић“ дали су пример за узор. У Вртићу „Бајка“ наишли су на сјајан пријем, па су и себи, како

важном за упознавање и међусобно зближавање деце. -предшколска установа је

рекоше, улепшали празнике. и већ смишљају нове акције. Ц.Љ.


радним људима и грађанима

честитамо

1. мај

међУнАрОДни ПрАзник рАДА

радним људима и грађанима

честитамо

1. мај Међународни празник рада

јП ПАркинг шАбАц јП вОДОвОД шАбАц

радним људима и грађанима

честитамо

1. мај Међународни празник рада

тУриСтичкА ОргАнизАцијА шАПцА


радним људима и грађанима

честитамо

1. мај

међУ нАрОДни ПрАз ник рАДА

јА в н О П р е Д У з е ћ е з А У П р А в љ е њ е г р Ађ е ви н Ск и м з ем љи шт е м радним људима и грађанима р А Дн и м љУ Ди м А и г р А ђА н и м А

чеСтитАмО

1. мај

м е ђ У н А р О Д ни П р А з н и к р А Д А

DAVIDOVIĆ& COMPANY

честитамо

1. мај

међУ нАрОДни ПрАзник рАДА

ДемОкрАтСкА СтрАнкА шАбАц


www. podrinske.com

мјузикл коначно у шаПцу

О пријатељству и вери У суботу 30. априла у шабачком позоришту биће изведен мјузикл „La Vie Boheme” академије уметности у новом Саду. У адаптацији текста и музике Џонатана ларсона, улоге тумаче студенти друге и четврте године. режију потписује лука Миховиловић, адаптацију текста - сви учесници, а кореографију јелена алемпијевић и наташа Вранешевић. извођење представе је у оквиру 2nd Crossroads Music & Art Festivala & 7. Šabac Fashion Day. почетак у 20 часова. прича прати годину дана у животима групе младих људи који покушавају да преживе и

стварају нешто у шта верују у свету који сматра да је „боемија мртва“, а да су сви они део друштва који треба уништити или натерати да се уклопи у „нормалне“, „напредне“ и „економски профитабилне“ токове. „La Vie Boheme“ оставља могућност избора - хоћемо ли одустати, постати део безличне, роботизоване сиве масе уз оправдање да „само треба преживети, па како год“, или ћемо ипак бити довољно јаки да потражимо оно разиграно, слободно, креативно и свемоћно дете у себи и пустити га да се игра, да само размишља и да полети и „преко Месеца“.

уз Празник раДа

Ударници празних фраза Више нема првомајских награда за прегаоце и трудбенике. наравно, рад и све оно што проистиче из рада и стварања нових вредности представља основ цивилизације и развоја људског друштва. по још увек прихватљивој Марксовој подели рад се дели на прост и сложен, па ваљда тако треба да се и награди. оно што не ваља на овим просторима где су полуге власти у странкама социјалистичке провенијенције, а припаднице су Социјалистичке интернационале, или су кандидати, што је нечији рад потцењен док је нечији дебело прецењен. То се пре свега односи на припаднике квази политичке елите која добрано не даје решења за кризу а још горе понекад и генерише кризу. па док је просек зарада у Србији око 350 евра, што је најниже у Европи, само тзв. народни посланици месечно приме на благајни скоро три пута више. а њихов рад види, или не види, огроман аудиторијум, јер седнице су на граници кворума. а треба ли подсетити да нису донети најважнији закони које тражи Европа: о реституцији; укидању бланко оставки, што говори о моралном, интелектуалном и другом кредибилитету наречених; јавним предузећима као реликту прошлости... о министрима већ је друга прича. очекује се најделатнији сој ове земље, беспрекоран и узоран у сваком погледу. није баш да су им зараде високе у односу на одговорности, стотинак и нешто хиљада динара, док директори јавних предузећа и

иних институција имају далеко више, али од њих се и очекује највише као слугу народних. Елем, да се не говори колико министар Мркоњић омане код рокова најважнијег посла-Коридора 10, или кад министар планирања погрешно испланира, или кад министар здравља беспотребно наручи вакцине, а примера има још, већ и о неким скупим грешкама који се дебело плаћају парама свих грађана. па тако још нема епилога афере „Сателит“ са тридесетак милиона евра пенала израелу, у изредби бившег министра војног, па набавка шведских возова, па неразјашњене исплате у Колубари... о да, па шта са системском корупцијом код јавних набавки где се барем пола милијарде евра слије у приватне џепове. ове превиде, нерад па и криминал много скупо кошта, што све плаћају грађани ове земље. не требају неки нови ударници, Сиротановићи и слични , већ, пре свега, да сваки рад има своје исходиште, цену и вредновање. Барем да пруже некакву наду за оних 760.000 незапослених, а реално то је око милион људи без посла и зарада. премного за ову Србију, а и то је резултат нечијег рада односно нерада. Д.Ераковић

28. април 2011. ДрУштвО оДржан „ускршњи рок маратон 2001“ у башти културног центра шаПца

Рок маратон у знаку Келта Ускршњи рок маратон, већ традиционални музички фестивал, који се одржава у башти Културног центра шапца, и ове године је привукао велики број посетилаца. Уз шабачки летњи фестивал (шлФ), који је већ постао један од брендова нашег града, рок маратон заузима место весника богатог ��узичког пролећа и лета у шапцу. ова манифестација, шлФ, Џез и блуз фестивал, фестивали у Музичкој школи „Михајло Вукдраговић“, уз целогодишњи Crossroads music & art festival, враћају шабац на музичку мапу Србије, и дају свој допринос ревтализацији и унапређењу музичке сцене код нас, али и промоцији младих музичара, који често не могу да дођу до изражаја, и не добија пажњу јавности какву заслужују. Главни део Маратона, у башти Културног центра, почео је у суботу, 23. априла, наступима група: „Black Jack“, „Забрана“, „Бол мозга“, „Message of destruction“, „Convoy“, „Default“,

након сјајног наступа шлФ - у 2008. године, који им је уједно био и први у нашем граду, Ortodox celts – и су још једном одлично забавили своју верну публику у шапцу. Бенд „Ortodox celts“ одавно

ра, да уживају, свако на свој начин, певајући заједно са фронтменом групе ацом петровићем. познати, далеки пут до даблина, преко каменитих стаза, брда и зелених пољана, на

је постао синоним за ирску музику у Србији. од свог настајања 1992. и албума 1994. године, они су постепено градили своје име, које је постало познато у целој земљи, али и окружењу. Са сваким од 4 цд – а, популарност им је расла, али све

„Siempre peligroso“, „добро поље“, i „Abroads experments“, док је суботњи програм финализирао наступ тренутно најбројније групе на домаћој сцени „Земља грува“. Завршни дан овогодишњег фестивала, обележен је наступима група: „Speculum”, “Regret”, “Orl, Encore”, “Inspirium”, “Скепса”, “Sick soul”, “Eleven”, “Midgard”, док је, како и доликује, част да манифестацију затвори, добило, свакако, највеће име фестивала, београдски бенд „Ortodox Celts“.

до 2008. године, нису гостовали у шапцу. ипак, наступ на летњем фестивалу, и пуна Тврђава на плажи Стари град били су показатељ њихове велике популарности код чивијаша. још свежег сећања на претходни наступ, посетиоци су са нестрпљењем очекивали ново појављивање на бини „православних келта“. Тактови виолине и келтски ритам, пола сата пре поноћи, повели су све присутне на музичко путовање до Севера старог континента, ирског острва, до земље светаца и учењака, покушавајући да, бар у машти, сви присутни осете дух и атмосферу прелепе, и помало мистичне земље, као што је република ирска. иако су текстови на енглеском језику, то ни мало није сметало љубитељима бенда, који су потпуно испунили башту Културног цент-

којима ће порасти зелене руже, прелазили су млади,млађи, али и они нешто старији, наздрављајући уз песму. Зелене мајице са детелинама, заставама ирске, уз, наравно, неизоставне чаше пива, сачињавали су карактеристичан декор, који прати наступе Ortodox Celts – a. нису сви фанови били у Културном центру. Много људи се могло видети и пред улазом како у Главној улици нашег града слушају наступ бенда, крећући се у ритму музике која је допирала из баште, комплетирајући слику упечатљивог наступа групе из Београда. на први наступ Celts – a, шабац је чекао 16 година, на други нешто више од 2, надамо се да ћемо на следеће „вече ирске музике“ чекати још мање, и да ће бенд моћи поново да разгали задовољне слушаоце, оправда похвале изречене на њихов рачун, али и поправи утисак код оних који су можда очекивали више. Током 2 дана наступа башта Културног центра је била углавном добро испуњена. о цени улазнице се увек може расправљати, те је незахвално дефинисати их ни као приступачну или неприступачну, узимајућу у обзир да је то ставар личних финансијских могућности посетилаца, али оно што је сигурно, то је да је Ускршњи рок маратон свакако значајан део музичке сцене шапца, који свакако доприноси културном развоју нашег града, али и побољшању квалитета живота и квалитетног испуњавања слободног времена, превасходно младих људи. Д. Благојевић


PENZIONER брОј 23

28. АПрил 2011.

инФОрмАтивни ДОДАтАк зА ПензиОнере грАДА шАПцА

изложба у геронтолошком клубу

Уз обележавање празника, као код куће Традиционалном, изложбом ускршњих јаја и украса, и ове године представили су се корисници шабачког Геронтолошког центра. Изложба, у Клубу за пензионере и друга стара лица, на Камичку, отворена је 20.априла, и трајала до сутрадан у исто време. Уз разне технике, у украшавању јаја, и свега што уз њих иде, учествовало је педесетак корисника, а, уз атмосферу и забележено на отварању, испуњено је неколико циљева – „да се створи празнична атмосфера, да се одрже навике и радно анга-

жују стара лица (према способностима и интересовањима), да очувају преостале радне навике, да корисно проводе слободно време, да имају осећај да још вреде и могу да допринесу својим радом.“ Међу онима које су шарале јаја је Јасмина Ружић. Каже да је задовољна и радом, и како то све на изложби изгледа. Миља Андрејић, родом из Вишеграда, показује нам шта је радила и вели да су ускршњи обичаји лепи, као и њихова дружења у дому. Милена Божиновић, која је пет година у центру, додаје: -Сваке године окупе нас ти наши лепи обичаји, лепо је кад се овако на изложби види тај наш труд и рад; нама то све дође као практични рад, а, уз шарање јаја, дружење, шалу и песму, лепо и прекратимо време. Уз дух празника, осетимо се као код куће“. Ту је и старина Божидар Беловуковић. Признаје да је играо домине, али да је било

аплауза и подршке, и да, код других ствари, све помаже шта треба и шта може. У клубу, на изложби, и Остоја Дујић, из Сремске Митрови-

граДска организација инвалиДа раДа

додаје: „Ту и тамо, захваљујући друштву, може се даље“. Са њима и Драга Ћирић и Станислава Машић, њихо-

Христос воскресе

це, из Лаћарка. Каже да је од фебруара у Јеленчи, да је, такође, у овој причи, само био у друштву: „Онако гледао, посматрао, шалили се, вицеве причали“... А, на питање о „сналажењу“ у центру,

ве Драга и Маша, радни терапеути („увек су ту да организују, подрже, посаветују, похвале“). И на отварању изложбе Маша их све похвали: „Овде је само део оних који су учествовали у припремању изложбе. Сви су подједнако вредни. Једнаки смо били“. Каже и да већина увек у радове, па и када је у питању ускршња изложба, уноси обичаје краја из којег су дошли... И овом приликом, изложба је била продајног карактера, на бази добровољних прилога, а скромна средства која се прикупе користе се за набавку материјала за даљи рад. Ц.Љ.

У сусрет Васкрсу, чланице Градске организације инвалида рада, осмислиле су дивна дружења, а, уз то и врло лепа и корисна. Наиме, организовале су радионицу украшавање јаја, али, на онај стари традиционалан начин – шарањем воском. Уз то, десетак чланица је личним средствима и финансирало куповину јаја. „Завршница“ ускршњих догађања била је у уторак, у њиховом клубу у Господар Јевремовој, где је избор најјачег и најлепшег ускршњег јајета већ прерастао у традицију. Када је „тврдоћа“

у питању, надметало се њих двадесет четворо, дванаест парова, системом елиминације. „Победник“, било је јаја Вукице Копривице, потом следе Јелена Јовић и Добросав Савковић. У „надметању“ за најлепше јаје, такође је било неизвесно, а и „неутрални жири“, како рекоше, имао је посла... Али, у духу професије, као да је насликала јаје, победила је Миланка Мићић (фото Црна), а друго и треће место припало је Снежани Алимпић и Јелени Јовић. И та најлепше нашарана јаја биће дар Народном музеју. Ц.Љ.

граДска организација инвалиДа раДа

За срећан Ускрс Корисницима народне кухиње, на оба пункта, у Камењаку и Шипурским ливадама, Градска организација инвалида рада Шапца, даровала је више од 800 ускршњих јаја. Чланице ове организације, на сопствену иницијативу и од сопствених средстава, данима су припремале ускршња јаја за кориснике народне кухиње. Са жељом да обрадују најсиромашније суграђане, да им покажу да их се неко сећа, и пожеле срећне празнике. - Ради се о скромном доприносу, али је од срца и у оквиру наших могућности – каже председница Градске организације инвалида рада Мира Савковић.

нАјлеПше јАје

нАјтврђе јАје

Сто хиљада динара за најсиромашније

-У оквиру ускршње честитке за најсиромашније Шапчане, градоначелник Милош Милошевић је за нашу организацију даровао сто хиљада динара. Та помоћ је на Велики петак и Велику суботу, преко наших месних организација стигла до наших сто чланова, по хиљаду динара – уз хвала, јер су сећања и пажња, и важнији и вреднији, од материјалног, каже председница организације Мира Савковић.


2

ПензиОнер

www. podrinske.com

28. април 2011.

Планинарство

граДско уДружење Пензионера шаПца

За лепше празничне дане - Поздрављам све суграђане, посебно пензионере, и желим им све најлепше за ускршње и првомајске празнике. Желим и да обрадујем пензионере, да ће уз пензију, која се исплаћује 10.маја, добити повишицу од 5,5 посто. Такође, као Градско удружење, за ускршње празнике, издвојили смо извесну суму, из наших скромних средстава, а добили смо и поклон од локалне самоуправе, и ја и овом приликом, желим да се захвалим градоначелнику Милошу Милошевићу, што мисли на пензионере – део је честитке коју је упутила је председница Градског удружења пензионера Шапца, Милена Ћорилић.

У ЧАСТ ВАСКРСА Градско удружење пензионера Шапца поделиће, преко месних одбора, својим најсиромашнијим чланови-

ма 150 пакета, а педесет пензионера добиће скромну помоћ од по две хиљаде динара. Ц.Љ

Планине србије

Аутентична природа Златар планине У имену ове планине сажета су сва њена својства: мирисне ливаде и бистра језера окружена оморикама и брезама, спој медитеранске и планинске климе, максималан број сунчаних дана ( 951 час ) , благотворни ваздух обогаћен терпентином и озоном, бескрајни видици... Смештена је између Лима, Увца, Милешевке и Бистрице. Највиши врх Златара је Голо Брдо 1627 метара надморске висине. Морфологија ове планине, њена клима и биљни покривач, односно аутентична природа, сврставају је у ред планина са изузетном туристичком вредношћу, на којој се могу развијати спортско – рекреатив-

ни, излетнички, здравствено – лечилишни, ловни и сеоски туризам. Центар Златар је смештен у прекрасном амбијенту планине Златар, укомпонован међу четинарима, брезама, цветним ливадама, бистрим језерима у еколошки чистој природи. Пружа изванредне услове за лечење и рехабилитацију особа које су на радном месту изложене ве-

ликом стресу и дејству различитих хемијских и токсичних агенаса који могу довести до озбиљних оштећења здравља.

Медицинске услуге

- Кабинет за кардиологију ( ЕХО срца, доплер крвних судова врата, ерго – тест ) - Кабинет за физикалну медицину и рехабилитацију са свим процедурама - Лабораторија за функционалну дијагностику

рекреативни садржај

Затворен базен са топлом водом који ради током целе године, мини ски лифт, теретана, трим стаза, трим сала, сауна, пет отворених и осветљених терена за мале спортове ( кошарка, мали фудбал, рукомет, одбојка и одбојка на песку )

Овогодишњи најрадоснији и најслављенији хришћански празник ВАСКРС (УСКРС) славио се у исти дан и датум 24. априла, па су славља и радости била још већа и славнија, јер су га заједно прослављали и православци и католици и протестанти. У поводу Васкршњег празника ваљевски планинари – чланови ПСД „МАГЛЕШ“ традиционално, од 2006. године, организују планинанрску туцијаду шарених јаја. Ову манифестацију ваљевски планинари организују на Дивчибарама. Тп је јединствена планинарска манифестација на Балкану, а можда и знатно шире. На овогодишњој туцијади учествовала су следећа планинарска друштва: ПСД „ЦЕР“ из Шапца, ПСД „Каблар“ из Чачка, ПСД „Рудник“ из Горњег Милановца, ПСД „Ћира“ из Лајковца, ПСД „ВИС“ из Лазаревца и ПСД „Маглеш“ из Ваљева – као домаћин.

На овој манифестацији најбројније су били заступљени шабачки планинари, са своја шездесет и четири учесника! Победнички пехар за најјаче јаје припао је деветогодишњем дечаку Луки Николићу, члану ПСД „Маглеш“. Друго место припало је шапчанину, сениору Душану Јовичићу. Вредно је поменути да су се на овој манифестацији обреле комплетне породице шабачких планинара, као што су породица Ненадовић, Станојловић и др., где су поре деце били њихови родитељи, па и родитељи њихових родитеља, баке и деке! Лепо време, озелењеле шуме, уцветале ливаде, бројна младост, шарена јаја, украшен простор око планинарског дома „Пољана“ на Дивчибарама, подно Маглеша, све је то утицало да ова манифестација буде лепша и идиличнија, а сећање на њу да остане у што дужем сећању. М. Ботић

зДравље

Вакцина против алергије Алергија представља измењени одговор организма на неке елементе из спољашње средине. Он може да буде усмерен и на неке ћелије сопствених ткива, као и на промену температуре, физички напор, емотивни стрес, притисак на одређеном месту на телу. Алергије се најбоље лече тако што се избегне контакт са алергеном. То је, углавном, немогуће, али се може смањити - избегавањем алергена из спољне средине, њиховим испирањем са слузница и узимањем лекова. У новије време алергије се ефикасно лече и вакцинама. Ове вакцине за сада не финансира Републички Завод за здравствено осигурање, пацијенти их сами плаћају, али је њихова цена сасвим подношљива с обзиром на то колико се може уштедети на лековима и колико се смањују тегобе. У нашој земљи између 15 до 20 одсто људи пати од различитих алергија, са клиничком сликом од алергијског ринитиса и уртикарије, до тешких астматичних напада, ангиоедема и анафилактичких реакција. Срећом, последњи вид реакција је редак, а смртни исход се дешава у мање од један одсто опште популације. Код нас су најчешће алергије на полене корова, трава, на гриње и на веноме инсеката.


ПензиОнер

28. април 2011.

бање србије

www. podrinske.com

3

статистика

Зелена врата Копаоника У сенци Копаоника у долини реке Јошанице и њене притоке Самоковке на 550 метара надморске висине налази се Јошаничка Бања. Због близине Копаоника и њене надморске висине Јошаничка Бања убраја се у највише бање у Србији, па стога има и карактеристику планинске бање. Удаљена је од Рашке 25 а од Београда 245 км. Од Копаоника је удаљена 25 км и популарно је зову зелена врата Копаоника. Јошаничка бања се убраја међу балнеолошка насеља са најтоплијом водом што јој уз близину прелепих предела Копаоника и Голије, као и добру инфраструктуру, омогућује да буде значајна туристичка дестинација. Бања има пет извора минералних вода који се убрајају међу најтоплије у нашој зем-

Пензионер у Србији љи. Воде Јошаничке бање припадају групи хипертерми, садрже натријум, калијум, калцијум, хидрокарбонате, сулфате и флуор, користе се у лековите сврхе самостално или у комбинацији са физикалним терапијама у програму лечења и медицинске рехабилитације. Вода из Јошаничке бање

је повољна за лечење следећих обољења: дегенеративна реуматска обољења, запаљенска реуматска обољења, стања након повреда и корективних оперативних захвата, обољења мишића, лумбаго ишијас, хиперацидни гастритис, екцеми и псоријазе, превенције каријеса и друге.

Повишица после првомајских празника Исплата увећаних пензија за 5,5 одсто за око 1,6 милиона пензионера у Србији стићи ће после првомајских празника, потврђено После најављене повишице од 5,5 одсто највећи пензијски чек биће 110.586 динара, а за оне који су се пензионисали после 1. јануара ове године 105.057. Највећа пензија остварена по прописима који су важили до 10. априла 2003. године повећава се на 77.825 динара. Корисници накнаде за туђу негу и помоћ примаће по 14.457 динара месечно, док ће основ за накнаду за телесно оштећење износити 6.023 динара. Вредност општег бода биће 650,51. је у Републичком фонду за пензијско-инвалидско осигурање. Први ће пензије у целости добити пензионери Фонда самосталних делатности, и то 5. маја. Иначе ће просечна пензија самосталаца после овог повећања од 5,5 процената, од око 21.739 динара, бити већа за 1.196 динара. Пољопривредним пензионери ће априлски чек стићи 6. маја, с тим што ће они добити само први део пензије за април, дакле око

4.800 динара будући да просечна пензија за пољопривреднике, с повећањем од око 481 динар, сада износи око 9.200 динара. Први део априлског чека пензионерима Фонда ПИО запослених стићи ће 10. маја. Просечна пензија за запослене после најновијег повећања износи око 23.446 динара. За сада, међутим, још нема најава када би око 200.000 бивших земљорадника могло да добије четврту рату јавног дуга коју им држава дугује од 2006. године. Влада је обећања о овој исплати давала и у 2009. и у 2010. години, а дуг

је настао тако што су пензионери годинама своја примања добијали са великим закашњењем, па им је држава остала дужна 20,5 пензија. Да би се то исправило, законом из 2006. године, те заостале пензије претворене су у јавни дуг. Дуг је у просеку износио око 83.000 динара по пензионеру. Иако је још пре пет година договорено да се он распореди у четири дела и да се на сваку рату урачуна и годишња камата од 8,5 одсто, пољопривредни пензионери паре, последњу рату од 27.000 динара, још нису видели.

Мобилни телефони за старије

Произвођачи мобилних телефона, свесни да само у Шпанији, Француској, Великој Британији и Италији живи 10-15 милиона старијих од 60 година, почињу да се надмећу у производњи оваквих апарата – специјално за времешније потрошаче. Ови телефони имају велике цифре на екрану и велике тастере, јако звоно, СОС тастер, различите аларме за буђење, узимање лекова и слично, а могу их користити и особе са слушним апаратима... Однедавно су се појавили и телефони са само четири типке на којима су бројеви меморисани, намењени првенствено особама старијим од 80 година које можда пате од заборавности. Мобилни оператери у Србији засад не нуде овакве телефоне, али се они могу наћи у огласима и специјализованим продавницама. Стају око 60-70 евра, али се уз њих нуди упутство само на енглеском језику.

Просечан старосни пензионер из категорије запослених имао је 2009. године 76 година, а пензију је, у просеку, уживао 16 година. Његова колегиница имала је 75 година старости и просечно је 19 година уживала старосну пензију. Њихове колеге са инвалидском пензијом имали су, у просеку, 72 године старости и 17 година уживања пензије. Колегинице су биле просечно старе 71 годину и просечно су 21 годину примале инвалидску пензију. Просек старосних пензионера из категорије самосталних делатности био је 75 година живота и 11 година пензионерског стажа, а пензионерки 73 године живота и, исто, 11 година уживања пен-

зије. Инвалидски пензионери - бивши самосталци имали су 66 година живота и 11 година пензионерског стажа, а пензионерке 60 година старости и деценију уживања инвалидске пензије. Пољопривредници са старосном пензијом имали су, у просеку, 78 година старости и 12 година уживања старосне пензије, а паорске пензионерке 74 године и 14 година просечног уживања старосне пензије. Инвалиди међу пољопривредницима били су 66 година стари и имали просек од девет година уживања пензије, док су инвалидске пензионерке имале 60 година живота и осам година просечног примања инвалидске пензије.

рецеПти

Брзи УШТиПЦи Са СирОМ 1 чаша јогурта 1 јаје 150 г сира 1 прашак за пециво Брашно Уље за пржење Све састојке помешати и додати брашна да буде ређе тесто. Кашиком вадити уштипке и пржити на врелом уљу.

Брза МУСака 1 кг кромпира 4 тврдо кувана јаја ½ кг кобасице 1 чаша киселе павлаке Со, бибер Кромпир скувати у љусци и охлађен и очишћен исећи на колутове. У подмазану посуду поређати колутове кромпира, посолити, преко поређати колутове кобасице и јаја, па ређати али тако да на крају буде кромпир. Све залити а павлаком и запећи.

ВЕкна Од МЛЕВЕнОГ МЕСа ½ кг млевеног меса 4 јаја 1 главица црног лука 12 кашика брашна 1 чаша јогурта 1 прашак за пециво Со, бибер, уље Исецкан црни лук продинстати са млевеним месом, додати јаја, јогурт, брашно, прашак за пециво и посолити. Добро измешати и испећи у дугуљастом плеху.

ПрЖЕни ПрСТЕнОВи 3-4 јајета 130 г брашна 70 г маслаца 2 кашике шећера Мало соли 2 дл воде Ставити воду да ври са маслацем, шећером и сољу. Сипати брашно и кувати док се не одвоји од посуде. Тесто премесити и додавати јаја. Пржити на уљу и пошећерити.


4

ПензиОнер

www. podrinske.com

шабачки „круг 10“

28. април 2011.

Донација граДског оДбора ПуПс-а

Компјутери за основце

Негују Наду, љубав, доброту Већ традиционалном, пролећном изложбом, у галерији, у Тржном центру „Тина“, 21.априла, представиле су се сликарке шабачког „Круга 10“. - Ово је наша традиционална ускршња изложба, трећи пут, нашта смо јако поносне. Тематска је, посвеће-

нови – Јозефина Марковић, Миланка Игњатовић и Весна Жакић... И ова изложба, уз ускршње и првомајске празнике, имаће „продужено трајање“, па као позивница речи Светлане Жегарац: „Сви су добро дошли, да покупе мало позитивне енергије“. Ц.Љ.

У име Градског одбора Партије уједињених пензионера Србије, 16.априла, уручено је шест компјутера, представницима шабачких основних школа „Лаза Лазаревић“, „Вук Караџић“ и „Ната Јеличић“, као и школама из Прњавора, Слепчевића и Горње Врањске. -То је донација Аеродрома Београд, у чијем Управном одбору, испред Владе Србије, је господин Бора Ковачевић, иначе, потпредседник Партије уједињених пен-

зионера Србије. А захваљујући њему ова донација је стигла управо у наш крај – каже председник Градског

СтАри шАбАц

на пролећу, нади, љубави, доброти, свему ономе што желимо да буде овде у нашој галерији, и уопште у нашем окружењу – каже Светлана Жегарац. Ведрина, смех и добро расположење, на отварању, управо иду у прилог, њеним речима: „Желимо да се дружимо, да будемо са својим пријатељима, да уживамо у лепим сликама посвећеним пролећу, да заједно негујемо лепа осећања“. Уз хвала свима који су поделили вече са чланицама „Круга 10“, бележимо и да је он све „лепши, племенитији, бољи, успешнији“. И бројнији... Ту су и нови чла-

кАрАђОрђевА

одбора ПУПС-а, Стеван Матић. Додаје, „сматрамо да ово није некакав велики по-

клон, али смо ми веома сиромашна партија, или боље речено, најсиромашнија“, „захвалио бих представницима Аеродрома Београд, што су уважили образложење нашег члана, да ова помоћ стигне баш у Шабац“, а „шест рачунара, сигуран сам да ће добро доћи за обуку деце“. Сазнајемо и зашто је донација стигла у ове крајеве (у Шабац и Богатић). Господин Бора Ковачевић, данас члан Управног одбора Аеродрома Београд, рођен је у Бога-

тићу, а гимназију је завршио у Шапцу. „Све ме то веже“, признаје. О самој донацији каже да је то део широке акције Аеродрома Београд. -Наше опредељење је да помогнемо школе, пре свега, наравно и друге установе, попут центара за социјални рад, али, пре свега школе, и углавном основне. Жеља нам је да даровањем рачунара и деци, којима су они мање доступни, омогућимо да се обуче, и да рачунари, пре свега, у школама служе за обуку деце“. Иначе, то је

само једна од бројних акција које ово, једно од најуспешнијих предузећа у Србији, реализује: „Аеродром негује једну добру традицију и води рачуна о томе да кроз своју пословну активност, када је у питању обезбеђивање средстава, извођење неких инвестиција, укључи грађане из социјално угрожених категорија, кад год је то могуће“. „Хвала за модерно наставно средство, које отвара прозор у свет“, у име школа, упутио је Верољуб Марковић, директор Основне школе „Вук Караџић“: „Некима ће бити омогућено, некима олакшано, едуковање свих наших ученика који ће стицати знање, информатичку писменост, и на тај начин, сутра моћи да обогате и своје формално и неформално образовање, и да се усавршавају. „Вукова“ школа је до сада имала рачунаре, а све их је добила на овај начин, донацијом, и добром вољом људи који су показали интерес да школа буде боље опремљена и да деца имају боље услове за рад. Драго нам је што видимо да тај интерес постоји и данас, и хвала Аеродрому Београд и свим људима који су укључени у ову акцију“. Б.П. - Ц.Љ.


4

АПрил 2011. излАзи ПОСлеДњег четврткА У меСецУ

ПослоДавци и незаПослени у неПосреДном контакту

из граДске уПраве

Страни инвеститор први пут на сајму запошљавања у Шапцу

Запошљавање је најважнија тема у држави

Сајам запошљавања, у организацији националне службе за запошљавање - филијала шабац, одржан је у Хали спортова „Зорка“ 15. априла. овај пут акценат је стављен на запошљавање младих кроз програм „прва шанса“. Сајам је отворио директор Филијале за запошљавање ша-

дана обуче у италији, а затим у шапцу запосле око 160 лица машинске и металске струке. У том циљу, представници фирме су на сајму приказали кратак филм о погонима у италији, а затим, заинтересованим кандидатима одговарали на њихова питања и недоумице око програма обуке и начину рада у

бац, Бранко Филиповић, изразивши задовољство због великог одзива и послодаваца и незапослених и истакао да су манифестације овог типа значајне за град, а да непосредни контакт незапослених са већим бројем послодаваца подстиче запошљавање. Сајму је присуствовало преко 700 незапослених лица и 37 послодаваца који су исказали потребу за 420 слободних радних места. Тражени су радници машинске и металске, грађевинске, саобраћајне, економске струке, трговци, менаџери, израђивачи горњих делова обуће, сервисери, оператери, магационери. С обзиром да је овај сајам истовремено и сајам запошљавања младих кроз програм "прва шанса", 12 послодаваца је на сајам дошло са намером да запосли 31 приправника. највећу пажњу на сајму је изазвало присуство италијанског послодавца SBE Serbia огранка Весковини груп из Молфалконеа код Трста, који отварају фабрику у шапцу и планирају да у наредних годину

фабрици. интересовање незапослених је било огромно, о чему сведочи преко 200 предатих радних биографија на њиховом штанду. осталих 36 послодаваца из шапца исказали су потребе за запошљавањем радника на 220 слободних радних

места. из националне службе за запошљавање поручују да добра посећеност и овог сајма говори у прилог чињеници да су манифестације овог типа веома значајне за незапослене, јер им пружају прилику да у једном дану и на једном месту успоставе контакте са великим бројем послодаваца и тако добију могућност да се брже и лакше запосле, а послодавцима да процене најадекватније кадрове за своју фирму. иначе, Филијала у шапцу организује два сајма запошљавања у току године, обично у априлу и октобру. пракса је да се контактира 50 до 60 послодаваца, а у зависности од тога да ли планирају запошљавање у наредном периоду или не, а послодавци се опредељују за учешће на сајму. према подацима ове службе, око 16 одсто лица која су учествовала на сајмовима се запосли у периоду за који се прати ефекат сајма, односно, шест месеци. Филијала у шапцу организовала је у овој години два сајма запошљавања, 18. фебруара специјализовани сајам стручне праксе, и недавно одржани, 15. априла, док је у плану још један у октобру.

Шабачки металци на обуци у италији

За стотину радних места у новој фабрици италијанске компаније "Весковини" у шапцу која ће производити делове за аутомобиле, за стручну обуку у италији пријавило се око две стотине незапослених металаца. после селекције, предстоје две фазе обуке у Србији и италији које ће трајати годину дана. осим трошкова усавршавања, "Весковини" за будуће раднике, обезбеђује и долазак у Србију сваке треће недеље. - За време трајања курса у Србији, радници ће имати надокнаду 1,5 евра по сату. У италији ћемо покрити све трошкове, боравка, исхране, осигурања, а имаће и стипендију од 350 евра месечно - каже лучано Моро, директор фирме "јал" која спроводи обуку радника за Весковини групу. прва фабрика Весковини групе у шапцу биће изграђена на површини од 7 хектара у индустријској зони. италијански инвеститори уложиће пет до седам милиона евра, а у новом погону шапчани ће почети да раде у септембру идуће године.

надлежности локалне самоуправе у решавању проблема незапослености су законски ограничене. Зато је основно опредељење Града шапца да у оквиру својих могућности пронађе начине којима ће повећати број запослених на својој тер��торији. Запошљавање приправника, додела средстава за подстицај запошљавања жена старијих од 50 и мушкараца старијих од 55 година, као и субвенције каматне стопе за кредите намењене развоју привредних субјеката и повећању запослености, неке су од мера којима локална самоуправа утиче на смањење броја незапослених. о досадашњим ефектима такве политике запошљавања 14. априла је говорио градоначелник шапца Милош Милошевић на конференцији за новинаре организованој поводом објављивања огласа за запошљавање приправника. - За две и по године примене ових мера запослено је 530 радника. од тог броја, 121 је приправник, 296 је ангажовано кроз програм рефундације камате, а 113 (73 жене и 40 мушкараца) кроз програм рефундације пореза и доприноса. Запошљавање као најважнија тема у држави, у директној је вези са доласком инвеститора. надамо се да је „Весковини“ најавио масовнији долазак инвеститора. пошто је реч о производњи делова за аутомобилску индустрију „Фиат“, постоји могућност да се појаве и други инвеститори сличног или пратећег производног профила. иначе, „Весковини“ би у првој фази требало да запосли 75 радника. локална самоуправа у шапцу чини све да омогући повољан амбијент за инвестиције. Комунално опремљено земљиште у Северозападној радној зони је

најбоља роба која се може понудити али она мора бити и доступна инвеститорима. Зато је изградња деонице аутопута рума –шабац предуслов прилива инвестиција, а тиме и озбиљног напретка и просперитета шабачког краја, напоменуо је градоначелник Милошевић. За запошљавање 55 приправника у 2011. години у буџету Града намењено 12.707.580,60 динара. Како је објаснила јасминка ристивојевић, заменица градоначелника шапца, по конкурсу који је 14. априла објављен, биће запослено 30 приправника. За финансирање запошљавања преосталих 25 приправника биће удружена средства за националном службом за запошљавање која планира додатних 25 приправника, што је укупно 80 приправника. према речима Сретена радовановића, члана Градског већа, додела средстава за подстицај запошљавања жена старијих од 50 и мушкараца старијих од 55 година нарочито је значајна за оне којима је остало неколико година до стицања права на пензију и који су, према истраживањима, најбројније жртве транзиције. Такође је истакао строгу контролу рада запослених по овом програму као и извршавање обавеза послодаваца. према подацима нСЗ, од 2005. године, када је евидентирано 20.493 незапослена лица, бележи се константан пад у броју незапослених. Тако је у фебруару ове године евидентирано 11.716 незапослених. Међутим, како је на скупу истакнуто, то није реална слика стања на тржишту рада већ последица промене у начину евидентирања запослених.


28. април 2011. ДијАлОг "јела" а.Д. у реДовном стечајном ПостуПку минерална Ђубрива: Прича чији крај ДоПисује евроПа

II

www. podrinske.com

Прво рочиште заказано за 9. мај

предлог за аутоматски стечај шабачког предузећа „јела“ а.д. покренут је 13. јануара ове године од стране народне банке Србије, а 1. фебруара донето и решење. али, како је дунав осигурање прошле недеље уплатило предујам трошкова за стечајни поступак, отвориће се редован стечајни поступак, а прво рочиште заказано је за 9. мај. редовним стечајним поступком очекује се формирање стечајне управе, што, како кажу у Већу савеза самосталних синдиката шабац, може бити повољно за раднике који чекају да намире своја потраживања и регулишу стаж. један део радника који жели да оде из предузећа, овако би могао да добије решење о отказу, што до сада нису могли да остваре. - прошле године, уз помоћ заменице градоначелника јасминке ристивојевић, успели смо да дођемо до генералног директора нићка Боричића, који је у разговору обећао да ће регулисати плате и стаж радницима до краја 2010. године. али, све је остало на обећању и сада нико не може да га нађе. Због

тога смо се обратили инспекцији рада и јавном тужиоцу, каже Сретен јоцковић, председник Већа ССС шапца. иначе, радници „јеле“ од 2006. године немају уплаћене доприносе за пензијско и здравствено осигурање, а од јуна 2007. године не примају плате. један део радника штрајковао је у просторијама предузећа. Уследили су разговори са власником, али није нађено заједничко решење. У једном периоду штрајк је привремено замрзнут, јер радници нису више могли да финансирају своје доласке (остали су без плата и топлог оброка) и прихватили су варијанту неплаћеног одсуства. У Споразуму о прекиду штрајка, радницима је обећано да ће ом се уплаћивати доприноси. од 53 људи у то време, који потражују заостале плате и којима није повезан стаж, јер су отишли у пензију са привременим решењима, остало је тридесетак радника за које је по инспекцијском решењу поднет предлог за извршење и они су делимично намирили своја потраживања.

у „7. јули“ а.Д. увеДен аутоматски стечај

Запослени немају коме да се јаве У шабачком предузећу „7. јули“ а.д. уведен је аутоматски стечај, а седморо људи који се воде у радном односу немају где да дођу на посао. У Већу ССС кажу да се ти људи јављају код њих у синдикат да се јаве на посао, јер, како кажу, немају где на другом месту. решење о отварању и затварању аутоматског стечаја није правноснажно, па се за сада чека какав ће исход бити по жалби.

Веће ССС обратило се и јавном тужиоцу како би ступили у контакт са директором предузећа немањом Савичевићем. У стручној служби Већа објашњавају да по доношењу решења којим се отвара и затвара аутоматски стечај, сва имовина стечајног дужника прелази држави, али да држава не одговара за обавезе према радницима, јер за то не постоји законска регулатива.

Сваки дан 555 отказа према најновијим подацима Европске комисије, стопа незапослености у Србији достигла је 20 одсто чиме је, после БиХ, рекордер у региону. Економисти немају оптимистичне прогнозе и најављују још јачу општу рецесију. почетком године републички завод за статистику изнео је алармантан податак да у Србији без посла сваког месеца у просеку остане град величине лознице, с обзиром на то да сваког дана отказ добије 555 радника. паралелно с тим, они грађани који имају срећу да раде, суочавају се са растућом инфлацијом, девалвирањем или смањењем плата, али и са неизвесношћу да ли ће сутра остати без посла. према подацима које је средином априла објавила Европска комисија Србија је прва у региону по порасту стопе инфлације са растом цена од 10,3 одсто.

Две године без одговора и договора Бивши радници Минералних ђубрива сукобили се обезбеђењем покушавајући да 8. априла дођу до градоначелника Милоша Милошевића. на захтев иницијативног одбора за исплату заосталих зарада, који је упућен градоначелнику шапца 14. марта и у којем радници траже састанак до краја марта, добијен је од-

говор да за састанком нема потребе изузев уколико радници имају конкретан предлог који би могао заједнички да се размотри. У том случају, како се наводи у одговору, радници би требало да обавесте градоначелника. према речима председника иницијативног одбора, радослава јаковљевића, радници су са таквим разлогом и дошли код градоначелника, јер сматрају да би могли конкретно да разговарају о томе на који начин би могли да измире своја заостала потраживања. Ђорђе пјевац, један од бивших радника Минералних ђубрива, инвалид рада и угроженог здравственог стања, насрнуо је

на радника обезбеђења, који је покушавао да спречи раднике који су се упутили ка канцеларији градоначелника, када је реаговало неколико припадника полиције. након овога уследило је легитимисање бивших радника Минералних ђубрива, које је радослав јаковљевић у једном тренутку прекинуо, рекавши да нико од присутних

радника не показује личне карте, након чега је приведен на информативни разговор. полиција је наставила са легитимисањем присутних радника, од којих је још један приведен. Бивши радници Минералних ђубрива протестују већ скоро две године због неисплаћених заосталих зарада. За то време обраћали су се на само локалним властима, већ и републичким институцијама, а највероватније ће се ситуација разрешити одлуком Међународног суда у Стразбуру, коме се до сада обратило тридесетак радника, оних који нису пристали да им се исплати само 30 одсто основног дуга. Фабрику мине-

ралних ђубрива купила је „Викторија груп“ за 3,4 милиона динара, али без обавеза према радницима. - рекли су нам да ће фабрика кренути са радом. обећали су и посао за још 100 радника, а истина је да су срушили Комплексна ђубрива 2, Гранулацију, а сада ће и Фосфорну. Ми смо пре годину дана тражили да исечемо сировине и тако намиримо своја потраживања, али нам нису дали. Сада они то могу да ураде. Ђубрива не раде и неће више радити, рекао је драган Михаиловић. Међу радницима био је и Љубомир петровић, вишеструдва радника Минералних ђубрива, која су послала тужбу против републике Србије 29. 11. 2010. године, добила су 12. априла допис из Стразбура који је послат 25. фебруара 2011. године, а у коверти су били документи на два места прикачени хефталицом. Захефтавање, спајање спајалицама и лепљење није дозвољено код суда у Стразбуру. иницијативни одбор основано сумња да се коверти који долазе из Стразбура отварају. ки давалац крви, који је након штрајка глађу, ��а који су се радници одлучили прошле године, услед високог нивоа шећера у крви остао без половине стопала. Градоначелник, Милош Милошевић, који није био присутан у згради, јавио се новинарима и објаснио да је на службеном путу.

евиДентирање колективниХ уговора

Сарадња УГС „Независност“ и Инспекције рада у Шапцу на територији града шапца и Мачванског округа реализује се пројекат „Евидентирање појединачних колективних уговора на подручју републике Србије“ у коме учествују: Унија послодаваца Србије (УпС), инспекторат за рад републике Србије, репрезентативни синдикати УГС „независност“ и СССС. Финансијску помоћ пројекту пружа швајцарска организација за помоћ свету рада „Swiss Labour Assistance“ (SLA). пројекат се реализује у градовима: Београд, нови Сад, Крагујевац, шабац и Ужице.

прошле године извршено је евидентирање појединачних колективних уговора код послодаваца у гранама металског комплекса, хемије и неметала, пољопривреде, грађевине и индустрије грађевинског материјала а резултати су објављени у брошури „регистрација појединачних колективних уговора“. У наставку ових активности, током априла регионални повереник УГС „независност“ за Мачвански округ Борисав павловић и начелник инспекције рада мачванског округа данило недељковић су извршили инспекцијски надзор и анке-

тирање предузећа са територије града шапца из следећих области: Саобраћај: “Maxi-taxi“, “Мики турс“, “дуга“, “Чивија“, “Siti-taxi“, “интеркоп“, “Трансфор“, „југокоп“, “Зорка-Транспорт“. Трговина: “новитас“, “рода“, “Maxi“, “Interex“, “Естетика“, “идеа“. Угоститељство: “Чардак“, Хотел „двор“, Хотел „Борац“ Крупањ, ХТп „Бања Ковиљача“, “Сунчана река“ - лозница. резултате ових активности, након обраде добијених података, објавићемо у наредном броју „дијалога“.


ДијАлОг

28. април 2011.

"зајеДно - оД сивог ка белом"

www. podrinske.com

III

синДикат зДравства и социјалне заштите

Неформална економија - Поново у Савезу пратилац приватизације самосталних синдиката

резултату истраживања о распрострањености неформалне економије у делатностима грађевинарства, трговине и туризма и угоститељства у Крушевцу, лозници и Суботици, које је спроведено у оквиру пројекта „изградња партнерства за смањење неформалне економије у Србији“, који заједно са Progetto Svilupo CGIL из италије реализује Савез самосталних синдиката Србије, УГС „независност“, Унија послодаваца Србије и Стална конференција градова Србије представљени су 7. марта у Медија центру у Београду. Координатор пројекта Мауро Машоли истакао је да су јачање институционалне заштите запослених и превођење неформалне економије у регуларне токове, путем размене специјализованих знања и најбољих примера праксе ЕУ и цивилног друштва у Србији, конкретни циљеви иницијативе. неформална економија подразумева непоштовање правних норми и пословање ван легалних токова које има за циљ избегавање плаћања пореза, доприноса и других прописаних обавеза према држави. Мото овог истраживања је „Заједно – од сивог ка белом“, а вредност пројекта, који финансира Ев-

ропска унија је 150.000 евра. реализација пројекта почела је у септембру прошле године и до сада је кроз више семинара обучен велики број полазника. У сва три града, Крушевцу, лозници и Суботици, формирани су локални тимови од представника синдиката, послодаваца и локалне самоуправе који су спроводили договорене активности. Као најчешће појавне облике неформалне економије учесници анкете су истакли избегавање плаћања пореза, непријављивање радника, запошљавање и рад без уговора о раду, стално мењање непријављених радника, рад дужи од дозвољеног, утаја пореза, исплата зараде која је мања од минималне. Као најчешће разлоге, које наводе послодавци да из легалног облика пословања пређу на одређени вид неформалног пословања, наведени су: политичка и економска ситуација, лоше стање у држави, лоша финансијска ситуација, високе обавезе према држави, немогућност да се подмире сви државни и локални намети, криза у свету и жеља за већим профитом. истраживање је показало да неформална економија неће јењавати сама од

себе, посебно на кратак рок, већ је неопходна организована друштвена активност на њеном сузбијању, и то сузбијањем административним мерама, легализацијом и интеграцијом. раст неформалне економије је, како је истакнуто, нужан пратилац процеса приватизације предузећа у Крушевцу, лозници и Суботици, која су раније запошљавала велики број радника. Колапс друштвеног сектора неминовно је водио у раст неформалне економије, јер је велики број запослених остао без средстава за живот. активности за смањење и постепену елиминацију неформалног рада, по оцени истраживача, морају бити интерес синдиката, али и послодаваца и државе. друга фаза пројекта наставиће са едукацијом грађана у вези штетности неформалне економије. на крају пројекта, представници синдиката, послодаваца и локалних органа власти потписаће протокол о конкретним мерама и активностима да би се неформална економија превела у легалне токове. по неким проценама, рад у неформалној економији у Србији креће се од 35 до 40 одсто.

Веће Савеза самосталних синдиката Србије једногласно је 18. марта одлучило да Синдикат запослених у здравству и социјалној заштити Србије поново постане пуноправни члан Савеза самосталних синдиката Србије. републички одбор Синдиката запослених у здравству и социјалној заштити Србије упутио је захтев Већу СССС за пријем ових синдиката у Савез. У захтеву се констатује да да је око 70 одсто чланова синдиката запослених у здравству и социјалној заштити организовано у савезе самосталних синдиката на територији (покрајина, града Београда, градова и општина) и изражава опредељеност да се кроз пријем, односно

повезивање на нивоу републике, осигура већи степен јединства са другим запосленима у Србији и обезбеди ефикасније остваривање права и заштита интереса чланства Синдиката запослених у здравству и социјалној заштити Србије. Синдикат запослених у здравству и социјалној заштити Србије један је од највећих синдиката, који окупља око 65.000 чланова и који је потписник првих колективних уговора за здравство и социјалну заштиту 1991. године. Веће је именовало Браниславу планчак, председницу Синдиката запослених у здравству и социјалној заштити Србије, за потпредседницу Већа Савеза.

оД јуна

синДикат граЂевинарства и инДустрије граЂевинског материјала

Благи раст грађевинарства Министар животне средине, просторног планирања и рударства, оливер дулић, разговарао је 28. марта са члановима републичког одбора Синдиката грађевинарства и иГМ и директорима грађевинских предузећа о положају те гране и напорима које влада Србије чини да се грађевинарство покрене. Министар је истакао да нема грађевинског предузећа које није осетило последице светске економске кризе и да је држава учинила добру ствар када је донела Закон о подстицају грађевинске индустрије. Тако, према његовим речима, већ трећи месец грађевинарство бележи благи раст. У оквиру три велика пројекта које је дефинисала држава, у овој години биће инвестирано 180 милиона евра у грађевинске пројекте на територији целе ре-

публике. реч је о грађевинским радовима који ће бити активирани у око сто општина. други велики пројекат реализује се Београду. на локацији касарне „Степа Степановић“ почела је изградња станова, а вредност инвестиције је 280 милиона евра. до септембра ове године отвориће се градилиште на новом Београду - у др ивана рибара, где ће се градити 1100 станова. Трећи велики пројекат реализоваће се у 17 градова у Србији, где се планира изградња 1600 социјалних станова. У сва три пројекта држава ће уложити 500 милиона евра. ово према речима министра, неће бити довољно да се сви опораве од последица економске кризе, али ће бити довољно да се заустави даљи пад и пропаст грађевинарства. држава ће бити инвеститор у сектору грађеви-

нарства ове и следеће године, после чега се очекује да оживе приватне инвестиције. по мишљењу министра дулића, било би лоше да држава буде даљи инвеститор, јер у том случају она има права и привилегије које други немају (брже добијање грађевинске дозволе, може да продаје станове без зараде). доношењем Закона о подстицају грађевинске индустрије, намера је била да домаће фирме добију посао што већ има ефекта, јер у овом тренутку ради 150 градилишта. Министар је још додао да свако предузеће које добије новац од државе да гради и ради, а не исплаћује запосленима који раде на тим пројектима редовно зараде биће дугорочно дисквалификовани за ту врсту послова и биће на удару државним органима.

Минимална цена рада - 102 динара Чланови Социјално-економског савета постигли су 21. априла сагласност да минимална цена рада од јуна буде 102 динара за радни сат. председник Уније послодаваца Србије небојша атанацковић изјавио је да су од владе добили обећање да ће до краја јуна бити повећан неопорезиви део зараде, што је био услов послодаваца да прихвате повећање минималне цене рада са 95 на 102 динара по

радном сату, а министар расим Љајић потврдио да ће влада Србије усвојити уредбу на основу које ће бити повезан стаж свима кој�� су запослени у предузећима и организацијама у којима је држава већински власник, наводећи да је то је једна од мера из споразума. Споразум предвиђа и да спровођењем реформе прописа буду измењени поједини закони како би се омогућило лакше пословање.


IV

ДијАлОг

www. podrinske.com

28. април 2011.

из канцеларије регионалног Повереника угс "независност"

Унапређење безбедности и здравља на раду у Србији У Београду је 12. и 13. априла одржан семинар - обука за 26 стручњака из области безбедности и здравља на раду о припреми и процени ризика на радном месту. Учесници семинара су били. Вера Божић-Трефалд, директор Управе за безбедност и здравље на раду републике Србије, Уно абрахамсен, представник норвешког инспектората за рад, наташа пилатова пелович и александра атанасовска из македонске организације за заштиту на раду, инспектори рада из инспектората за рад републике Србије, представници Управе за безбедност и здравље на раду и института за медицину рада - Београд, Вера Кондић, представник УГС „независност“, Борисав павловић, регионални повереник Гранског синдиката хемије, неметала, енергетике и рударства (ХнЕр) „независност“, представници ГС пУТ, ГС грађевине „независност“, СССС, лица за безбедност и здравље на раду: „актавис“, Хип„петрохемија“, „Хемофарм“, “Унипромет“, „Фарманова“ и други. представници Управе за безбедност и здравље на раду указали су на Закон о безбедности и здрављу на раду и правилник о начину и поступку процене ризика на радном месту и у радној околини као и искуства инспекције рада везана за контролу акта о процени ризика радних места.

представница УГС „независност“, психолог Вера Кондић је учеснике семинара упознала са одредбама Закона о спречавању злостављања на раду, са посебним освртом на процену ризика - спречавање емоцијалног оптерећење и стреса проузрокованих злостављањем на раду. представник инспектората за рад Краљевине норвешке Уно абрахамсен, презентирао је основне елементе норвешког приступа процене ризика радних места у овој и другим скандинавским земљама. презентацију процене ризика на радном месту и у радној околини по „БГ методологији“, учесницима семинара су врло успешно извршиле наташа пиланова пеловић и александра атанасовска, представнице македонског удружења за безбедност и здравље на раду. процена ризика радних места по БГ методологији, посебно је погодна за средња и велика предузећа са већим бројем радних места и већим бројем запослених, а она подразумева следеће: прикупљање општих података о послодавцу: опис главних технолошких процеса; податке о радним местима и то за свако радно место појединачно; податке о повредама на раду и професионалним болестима запослених за последњих пет година; податке о оспособљавању запослених из области безбедности и здравља на раду.

ПриМЕдБЕ на ПрЕдЛОГ нОВОГ закОна О ШТраЈкУ

Коментаришући предлог новог Закона о штрајку, председник Синдиката образовања Србије, Бранислав павловић, осврнуо се на део закона који образовање сврстава у делатности од општег интереса, односно, делатности којима прекид рада може угрозити живот, личну безбедност и здравље становништва. према његовим речима, све међународне конвенције указују на то да за штрајк у образовању није потребно утврђивати минимум процеса рада. из предлога закона се не види како би се минимум процеса рада утврђивао у предшколским установама, јер су предлагачи, како се наводи, заборавили

да је предшколско образовање и васпитање део целокупног система образовања. У делатностима од општег интереса штрајк се може организовати ако се обезбеди минимум процеса рада којим се обезбеђује живот, лична безбедност или здравље становништва, односно технолошки минимум процеса рада (члан 18, став 1). Минимум процеса рада у смислу става 1 утврђује се законом, уз прибављено мишљење Социјално-економског савета републике Србије или колективним уговором. Уколико се на овај начин не може утврдити минимум процеса рада, онда се утврђује одлуком арбитраже.

прикупљање општих података врши се непосредно од послодавца, запослених и њихових представника, од чланова одбора за безбедност и здравље на раду, увидом у документацију послодавца, лекарске извештаје и податке о повредама на раду, професионалним болестима, увидом у инспекцијске налазе и другу документацију, након чега се ради анализа прикупљених података, која садржи: 1. анализу недостатака у примени основних правила о безбедности и здрављу на раду, 2. анализу недостатака у примени посебних правила о безбедности и здрављу на раду,

3. анализу смртних, колективних и тешких повреда на раду и професионалних болести, 4. анализу ризика на радном месту при чему се мора посебно указати на: поступак анализе ризика као и опште и технолошке податке о радном месту, опасностима, штетностима и напорима, стању заштите, могућим последицама и ризицима на радном месту. план мера за смањење висине ризика садржи: 1. план мера заштите у радним и помоћним просторијама, 2. план мера заштите опреме за рад, 3. план мера заштите од опас-

ПовоДом штрајка Просветара у шаПцу

Уценама до чланства

регионалном повереништву УГС „независност“ за Мачвански округ у шапцу недавно се обратило руководство Гранског синдиката просветних радника Србије (прС) „независност“ указујући да је већи број чланова СССС па и читаве синдикалне организације СССС из више основних и средњих школа у шапцу (ош „јанко Веселиновић“, ош „Вук Караџић“, Средња медицинска школа...), након штрајка просветних радника, незадовољни радом синдикалног руководства СССС, приступило Гранском синдикату просветних радника Србије (прС) „независност“. ово не би било чудно да активисти и функционери СССС нису почели да личним и телефонским путем прете и уцењују своје бивше чланове спречавајући их да напусте СССС, уз тврдње да им је за излазак из СССС неопходна писмена сагласност руководства СССС, коју неће добити. ГС прС „независност“ је са оваквим понашањем активиста и функционера СССС у шапцу упознао и надлежне органе, а од регионалног повереништва УГС „независност“ за Мачвански округ у шапцу, затражено је пру-

жање правне заштите свим члановима ГС прС „независност“ којима је помоћ потребна. Тим поводом регионални повереник УГС „независност“ за Мачвански округ - шабац позива чланове ГС прС „независност“ који имају овакве и сличне проблеме да се јаве регионалном поверенику УГС „независност“ (моб. тел. 063/391653) који ће уз ангажовање адвоката УГС „независност“, пружити бесплатну правну и другу помоћ свим члановима ГС прС „независност“ којима је ова помоћ потребна. Законом о раду („Сл гласник републике Србије“ бр. 24/05 и 61/05), регулисано је следеће: Члан 207. Запослени приступа синдикату потписивањем приступнице. послодавац је дужан да запосленом који је члан синдиката на име синдикалне чланарине одбије износ од зараде на основу његове писмене изјаве и да тај износ уплати на одговарајући рачун синдиката. Члан 218. приликом утврђивања репрезентативности синдиката на основу броја чланова, приоритет има последња потписана приступница синдикату.

Борисав Павловић, регионални повереник

них материја, 4. план мера заштите за лична заштитна средства, 5. послове са посебним условима рада, 6. план мера за оспособљавање запослених из области безбедности и здравља на раду, 7. посебна упутства за безбедан рад, 8. план мера за уређивање безбедности и здравља на раду. прилози за процену ризика радних места: 1. попис послова за које је потребно провести оспособљавање запослених, 2. попис послова с посебним условима рада, 3. попис опасних хемијских материјала са назнаком МдК, 4. попис опреме за рад са повећаним ризицима, 5. попис радних просторија и простора за које постоји обавеза испитивања радне околине и 6. попис послова на којима се морају употребљавати лична заштитна средства. другог дана семинара учесници су посетили компанију „Фарманова“ у обреновцу, где су од стране руководства компаније упознати са радом ове младе и врло успешне компаније. У оквиру практичних активности о процени ризика радних места, учесници семинара су израдили студију о процени ризика радних места по БГ методологији, за три радна места. на крају овог корисног и врло успешно организованог семинара, договорено је да се следећа дводневна радионица и наставак започетих активности на тему „процена ризика“(други део), одржи у мају. посебно треба нагласити да „акт о процени ризика радних места“ треба да буде доступан синдикату као и одбору за безбедност и здравље на раду код послодавца, да би запослени и њихови представници били упознати и могли да утичу на предузимање свих мера и активности из области безбедности и здравља на раду, ради смањења броја повређених и оболелих радника.


ДрУштвО срПска раДикална странка оПштински оДбор шабац

www. podrinske.com

28. април 2011.

Шешељ на слободу Ускоро нам, надамо се долази наш председник странке проф.др Војислав шешељ. Спремамо се за величанствен дочек, али још боље треба да се спремимо за величанствену борбу са слугама његових тамничара, који су сада на власти у Србији. наш председник је провео у тзв. Међународном суду у Хагу 8 год. робијајући без осуде и чекајући суђење и осуду коју немогу да донесу јер нема кривице. прави разлог његовог тамничења је уклањање са политичке сцене Србије. Уклањање је било неопходно да се од Србије направи банана република и да у њој несметано владају берачи банана по налозима власника плантажа из Брисела и Вашингтона. Можда ће неко да се увреди овим речима, под предпоставком да се препозна, па се унапред извињавам и уз извињење нудим им много лепши назив за оно што су створили у Србији, а то је марионетски режим. Суђење у Хагу је најсрамније суђење у овом веку. Војис-

лав шешељ није ратовао, ни у рату пуцао, ни командовао. Њему се суди због његових политичких ставова усред тзв. цивилизоване Европе, која свуда по свету а нарочито на Куби, Северној Кореји, Бурми, ирану и другим земљама тражи да се пуштају на слободу политички противници и да им се не суди. То је лицемерје светског калибра. шешељ је политички затвореник тзв. демократске Европе.Кад слушамо западњаке да нам причају о људским правима и слободи изражавања, то је само празна прича и иза ње стоји политика двојних стандарда. Међународни хашки суд је најсрамнија судска установа у историји човечанства. по ономе што чини и како делује не заслужује уопште ни назив суда. оно међународни у имену значи да једни народи, увек исти суде другим народима који се мењају од случаја до случаја. Хашки трибунал је вишегодишњим задржавањем шешеља у затвору прекршио првенстве-

но свој Статут, а затим и основне принципе међународног права. То је суд основан првенствено за суђење Србима. То се види из аритметичких података пресуда изречених Србима у односу према другима којима је суђено. Ту се јасно види да се суди само Србима а да суде агресори на Србију. Главна кривица Срба је што су се уопште усудили да ратују против агресора, а не тамо неки њихови ратни злочини. Када се помињу ратни злочини у Босни, српско јавно мњење, српски историчари и цело-

радним људима и грађанима

честитамо

1. мај Међународни празник рада

јАвнО ПреДУзеће “СтАри грАД” шАбАц

купни српски народ не смеју никад да пристану на спомињање Сребренице ван контекста Кравице и осталих српских села, јер ако тако не наступе остаће упамћени у свету као једини кривци, и ако је злочина било на све четири стране. Четврта страна у сукобу је наТо и страни плаћеници који се нигде не спомињу као злочинци, а њихови злочини нису ништа мањи у односу на остале три стране у сукобу. Стране плаћенике у сукобима на територији бивше југославије није имала српска страна. Било је бораца у српским редовима страних држављана, али то су искључиво били добровољци који нису долазили због пара. након нестанка Хитлерове немачке, када погледамо који су ратови вођени и колико је било погинулих у Кореји, Вијетнаму, Чилеу, ираку, авганистану и другим државама јасно нам је где су највећи ратни злочинци. они се налазе у оној земљи која је водила наведене ратове и основала трибунал у Хагу. још ни један грађанин те земље нигде није био процесуиран за ратне злочине. још један разлог дугогодишњем задржавању и суђењу шешељу је и лично користољубље његових судија јер

17

знајући колику плату добијају и шта за њу треба да ураде, њима се не исплати да брзо заврше то суђење и да остану без посла и без плате. Међутим живот тече даље. на видику су неки нови ратни „ злочинци „. Затворе и суднице треба испразнити за њих. неки тамо Моамер ел Гадафи усудио се да брани своју земљу од плаћених побуњеника, а одмах затим и од страних газда за које плаћени побуњеници нису знала добро да обаве посао. У ствари Гадафи је највећи „ грех „ направио када се усудио да изјави да од идуће године тј. 2012 када истиче концесија западњацима на експлоатацију либијске нафте, концесије ће дати индији и Кини. Гадафи није знао да се нафта само случајно налази на територији либије а да је она у ствари западњачка па ће морати у Хагу да одговара за своје незнање. давањем нафте индији и Кини он прави двоструки „ злочин „ . прво ускаћује нафту западним земљама а друго даје је земљама које западњаке престижу у економској утакмици. па тај Гадафи стварно заслужује Хаг. Тако дакле и то ће бити један од разлога за ослобађање шешеља. Др. Владимир Добрковић

рАДним љУ ДимА и грАђАнимА

чеСтитАмО

1. мај

ме ђУн А рО Д ни П рА з н ик р АД А н Ар О Дн и мУз еј


рАДним љУ ДимА и грАђАнимА чеСтитАмО

1. мај

м е ђ ун а р о д н и п р а з н и к р а д а

кУлтУрни центАр шАбАц

радним људима и грађанима

честитамо

1. мај

међ Ун АрОД ни П рАз ник р АД А

шАбАчкО ПОзОриште

радним људима и грађанима

честитамо

1. мај Међународни празник рада

радним људима и грађанима

честитамо

1. мај

међународни празник рада

LDP ŠABAC


радним људима и грађанима р А Д н и м љ У Ди мА и гр А ђ А н и мА

ч еСт итАм О

1. мај

међУнАрОДни ПрАзник рАДА јП СтАн шАбАц

честитамо

1. мај Међународни празник рада

електрОДиСтрибУцијА шАбАц

рАДним љУ ДимА и грАђАнимА

чеСтитАмО

1. мај Међународни празник рада зАвОД зА зДрАвСтвенО ОСигУрАње ФилијАлА шАбАц


ДрУштвО TEшка болест и зла суДбина сурово се Понели Према славици Дамњановић (31) из Планинског села горње оровице коД љубовије

20

www. podrinske.com

Од десете године на дијализи мајка Верицина, а сузе из њених очију сливају јој се низ лице. опоравак је трајао до 2004. године. -опет нас позову, одемо у болницу, доктори почну са припремама и открију да ми крвна слика није у реду. испоставило

верицА ДАмњАнОвић се да сам имала тумор на левом бубрегу. Хитно ме оперишу, изваде ми бубрег, а од трансплатације опет не би ништа. Уз помоћ добрих људи били смо купили и скупе неопходне лекове за транплатацију. после

смо их поклонили да им не прође рок употребе - вели Верица. Када се спремала да трећи пут иде на транплатацију опет је задесила велика невоља. при уласку у санитетско возило, да би отишла на диализу, оклизне се и по други пут сломи ногу и то тако да јој је после залечења остала седам снтиметра краћа. несрећа није напуштала Верицу и њену мајку Милену. половином зиме 1999. године. Милена је упртил Верицу и понела је до санитетског возила. на залеђеној стази оклизне се па и она поломи ногу и опет је трансплатација одложена. -Више нећу ни покушавати да идем на трансплатацију. Уз помоћ Божију, лекова и дијализе живећу колико може. У селу којем живим скоро и да нема младих, нема ни драгих пријатеља. Због удаљености од града не могу нигде да изађем. Волела бих да имам компјутер да се на њему у дане када не идем на дијализу забавим. а и да на интернету видим и прочитам нешто интересантно. Вема смо сиромашног стања, са оваквим приходима не могу ни да сањам компјутер – каже на крају Верица Миладин Малишић

нОвО! нОвО! нОвО! нОвО!

06 4/8 84 -09 -27

Љубовија – Колико је тежак људски живот кад га зла болест и судбина узме у своје руке то најбоље зна и осећа Верица дамњановић (31) из брдовитог села Горња оровица код Љубовије. ова смеђекоса девојка више од 20 година из Горње оровице, села удаљеног 20 километра од Љубовије, одлази три пута недељно на дијализу у Ужице до којег из Љубовије има 100 километара, а зла судбина јој је три пута одложила трансплантацију бубрега. - почетком септембра 1987. године добла сам тешко оболење бубрега, и од тада почиње мој ход по мукама. У болници у лозници лежала сам 11дана, онда су ме пребацили у Београд где су лекари констатовали да ми је бактерија напала оба бубрега. Три године лечила сам се лековима, који ми нису помогли, па од 1990. године сам на дијализи. понедељком, средом и петком мама и ја устајемо у четири сата, и око пет из села Горње оровице крећемо за Ужице, дијализа траје четири сата, па око три по подне се вратимо кући. после сваке дијализе се осећам исцрпљено, треба ми мир. Колико пута само рекла да нећу да идем на дијализу па нека и умрем - каже Верица и наставља тужну причу: -Било би ми много лакше када би ја и мајка могле да изнајмимо стан у Љубовији. То је за сада немогуће. Живимо од 17.000 динара помоћи за туђу негу а других прихода немамо. од тога купујемо храну, лекове одећу средства за хигијену. Стицајем невероватних околности Верица је три пута пропустила прилику за транплатацију бубрега. - први пут смо били на програму за транплатацију 2001. године. одемо на ВМа, Верица остане у боници, а мени као даваоцу бубрега кажу да дођем за седам дана док док је припреме за операцију. ја се вратим кући а сутрадан ме зову из болнице и кажу да је Верица сломила ногу у холу болнице. Транплатација је морала бити одложена док се не опорави – каже Милена,

проф. др Бранко Станков СТраБОЛОГ (дечја разрокост)

015/355-001

28. април 2011.

веСти

Посао за 43 радника ЉУБоВија – За јавне радове у општини Љубовија национална служба за запошљавање издвојиће ове године 4.660.000 динара. У овом граду у овој години на пословима инфраструктуре биће запослено 43 лица, углавном са средњом и основном школом која ће радити три до четири месеца. За пројекат јп „Љубовија“ за побољшање услова живота у ромском селу алинграм издвојено је 1.407.000 динара. За изградњу инфраструктуре јКп „Стандард“ ће добити 1.387.000 динара. За помоћ у кући центра за социјалан рад издвојиће се 282.000 динара. М. М.

Поправка магистрале ЉУБоВија – радници секције за путеве из Љуовије почели су с радовима на поправци кол��воза на веома прометном дринском магистралном путу рогачица - Љубовија - Мали Зворник у дужини од 87 километара, који је прошле зиме оштетио мраз. Како нам је рекао Милош јеротић, руководилац љубовијске Секције за путеве, радници ове секције су у протеклих неколико дана од раног јутра па до касно по подне радили и асфалтном масом поравнали „ударне“ рупе на дринском магистралном путу на деоници између Љубовије и Малог зворника у дужини од 40 километара. У веома кратком времену они ће обавити поправку ове путне саобраћајнице која води од Љубовије до рогачице и повезује Војводину и републику Српску са западном Србијом и црном Гором. М. М.

завршене припреме за „Гастро фест“ ЉУБоВија - општинска Туристичка организација „Љубовија“ у Љубовији са локалном самоуправом привела је крају припреме организовања овогодишње шесте по реду туристичке манифестације „Гастро фестивал“ који ће у овом граду бити одржан 14. маја. - пријаве за ову манифестацију већ пристижу и очекује се да ће на њој учествовати више од 100 екипа и неколико хиљада посетилаца из Србије, црне Горе, републике Српске и федерације БиХ. најинтересантнији биће такмичарски део, на којем ће судије – чланови Кулинарске асоцијације Србије – оцењивали оне који се буду такмичили у припремању рибље чорбе, специјалитетима етно-трпезе, модерне кухиње, пекарства, посластичарства и „резбарења“ на поврћу и воћу – каже Слађана Грујичић, директор општинске туристичке организације „Љубовија“ у Љубовији. М. М.


ДрУштвО

28. април 2011.

расти зДраво

www. podrinske.com

21

Ђачки крос “Поцерина 2011“

Рекреативна спортска школа јединствена у Србији на прошлонедељној конференцији за новинаре представника Градске управе шабац, Спортског савеза, Удружења педагога физичке културе и Завода за јавно здравље, представљени су резултати прве фазе пројекта „расти здраво“ који се од 18. октобра прошле године спроводи у 15 школа и девет вртића на градском и сеоском подручју. реч је о рекреативној спортској школи, бесплатној за све полазнике. Сваком детету омогућено је да се укључи у програм у својој школи, у познатом окружењу, уз школске другове које већ познаје и место које му је најближе кући. активности, о којима брине 18 наставника физичког васпитања, спроводе се два пута недељно. За пројекат „расти здраво“ Градска управа издвојила је 3,5 милиона динара.

анализирајући досадашње резултате, организатори су ука-

зали на значај физичке активности деце и неговање здравих стилова живота. резултати анкете, коју је спровео Завод за јавно здравље, упозоравају да 73 одсто шестогодишњака није

гијенским навикама деце, као и да је њихова изложеност дуванском диму, углавном од стране родитеља, претерана. Зато је неопходна едукација родитеља, а прве трибине посвећене одр-

Велика победа атлетике

укључено у спортску активност, осим у оквиру пројекта „расти здраво“. анкета је тако-

ђе утврдила да постоје бројне неправилности у исхрани и хи-

Пројекат за три општине ЉУБоВија – представници холандске консултанске куће „DHV“ су у Љубовији са надлежнима из суседних, преко дрине, општина Братунца и Сребренице у републици Српској и општине Љубовија разговарали о изради главног пројекта постројења за пречишћавање отпадних вода. ово је међународни пројекат који предвиђа заједничко постројење за Љубовију, Братунац и Сребреницу а вредност му је око 5.000.000 евра.

риболовци чисте дрину

ЉУБоВија – Скупштина спортских риболоваца „Еко дрина“ у Љубовији донела је одлуку да савки члан удружења буде учесник тродневне акције „очистимо дрину“. планирано је чишћење дела обале и корита реке у дужини од 40 километара којим газдују љубовијски риболовци. - Са великим чишћењем тона смећа осталог после поплаве у децембру прошле године на обали дрине, отпочећемо овог месеца. а да овај позамашан посао обавимо ваљано помоћиће нам и мештани неколико села из приобаља дрине – каже предрг Марковић, председник Скупштине спортских риболоваца „Еко дрина“ у Љубовији.

жавању хигијене и правилној исхрани деце већ су заказане 4. и 11. маја у просторијама Медицинске школе у шапцу. Како би малишани показали све што су до сада научили, од 25. до 30. априла на теренима Градског стадиона у преподневним часовима биће организован јавни час, а за најмлађе полигон спретности. организатори се надају да ће друга фаза пројекта обухватити и ученике трећег и четвртог разреда. Њихова намера је, како су истакли, да полазнике акције „расти здраво“ задрже у спорту и формирају базу за озбиљније укључивање у спортске клубове. Као завршна манифестација пројекта и прилика да се стечена знања усаврше кроз игру и такмичење, за крај маја најављене су Мале олимпијске игре. покровитељ пројекта је Градска управа шабац, а организатори: Канцеларија за младе, Спортски савез града шапца, Удружење педагога физичке културе и Завод за јавно здравље шабац.

прошлог петка у идеалним условима и на изузтено добро примремљеној стази ош“доситеј обрадовић“ у Криваји одржан је крос за ученике од првог до осмог разреда. Учествовало је око 200 ђака из пет основних школа. овај крос већ полако постаје традиција јер поред иницијативе атлетског клуба „цер“ и ентузијазма наставника физичке културе показала се спремност и љубав ученика за краљицу спортоваатлетику. на 300 метара за ученице првог и другог разреда највише успеха имали су: николина Божић, ош “Стојан новаковић“, Каћа Гавриловић, ош “доситеј обрадовић“ и Милица драгојевић, такође ученица ове школе. на 400 метара победио је немања Тодић,ош“ д.обрадовић“, други је немања петровић, ош “С.новаковић“, а трећи је био душан адамовић, основна школа из Волујца. на 400 метара за ученице трећег и четвртог разреда успех су побрале: Милица Симић, ош “Жића Марковић“ д.црниљево, Жељка поповић, „д.обрадовић“, а трећа је била Катарина Васић, ош “Ж.Марковић“. на стази од 500 метара за ученике трећег и четвртог разреда победио је лазар Симић, ош “Ж.Марковић“, друго место припало је ненаду деспотовићу, ош “С.новаковић“, а трећи је био дејан адамовић, ош “д.обрадовић“. Ученице петог

и шестог разреда трчале су на стази од 600 метара а победила је Милица Голубовић, ош “С.новаковић“, друга је александра Тодоровић, ош “д.обрадовић“, а треће место припало је Бојани петровић, ош “Ж.Марковић“. дечаци петог и шетог разреда трчали су на 800 метара а победио је Стефан полимац, ош “николај Велимировић“ добрић, други је никола игњатовић, ош “Ж.Марковић“ а трећи је Милан остојић, ош “д..обрадовић“. У конкуренцији ученица седмог и осмог разреда победила је Вања Мићић, ош “Ж.Марковић“, друга је Сузана Миливојевић а трећа наталија Савић, такође из ове школе. на хиљаду метара за ученике седмог и осмог разреда најуспешнији су били: Михаило Ћелић, ош “С.новаковић“ из Горње Врањске, други је Ђорђе деспотовић, „С.новаковић“ шабац, а трећи је био Филип Урошевић, ош “д.оБрадовић“ Волујац.

теквОнДО

нови успеси „Винер чивија“ прошле недеље, Вршац је био домаћин међународног такмичења „Миленијум – опен“. Учешће је узело преко 400. такмичара из седам земаља. Таеквондо клуб „Винер чиви“, наступио је са три своја такмичара и сва три су освојила медаље. нађи росић је припало злато у а категорији до 27 кг. анђела Марић је освојила сребро, у а категорији до 44 кг, док је Сари Васић припала бронза у а категорији до 36 кг. Вођа ове мале, али одабране експедиције била је оливера димитријевић, која је за наш лист рекла да су ови успеси само увертира за све оно што ове такмичаре очекује у овој години. Таеквондо клуб „Винер чиви“ се ових дана и недеља, пуном паром припрема за нова такмичења.


28. април 2011.

У понедељак 8. новембра 2010. године на Свети Митровдан неочекивано је преминула моја премила сестра, моја сеја

тв

www. podrinske.com

23

ПрОгрАм тв шАбАц

У СтАлним терминимА: мАли ОглАСи: 10:50, 25:50, 12:50, 15:50, 16:50, 17:50, 19:20, 22:20 , нОћни ОглАСи 00:00 - 08.00 веСти У 3: рАДним ДАнимА У 15:00

Марија Мара деспотовић 1936-2010. службеник Окружног суда у пензији, у Шапцу полугодишњи парастос служиће се у суботу 30. априла 2011. године у 12 часова на шабачком доњошорском гробљу. Захвалан сам свима који изјавише саучешће и свима онима који још са свећама и цвећем посећују моју сеју. ожалошћени брат Слободан са свима који је воле и које је даривала својом неизмерном добротом, љубављу, племенитошћу и пожртвовањем. дана 30.04.2011. навршава се годину дана од кад није са нама наш вољени супруг и отац

Петар Враголић Баћа Све речи овог света не могу описати бол и тугу коју осећамо због твог одласка. Волећемо те док живимо и трајаћеш у нама вечно. Твоје најмилије супруга Зорица и ћерке Марина и дуња

мАркетинг - тел: 066/347-136

читУље

четвртАк 28.04.

неДељА 01.05.

08:00 јутрење 09:30 Водимо Вас у библиотеку 09:35 Бели лук и папричица 10:00 ја сам твоја судбина 10:30 два света 11:25 питање савести 12:20 Kriss Angel Mindfreak TV Show 13:00 Строго поверљиво 13:30 Гаме зоне 13:45 Мобил Е 14:00 Медикус 15:00 Вести 15:30 Бели лук и папричица 16:00 ја сам твоја судбина 17:00 шабачка хроника 17:45 Водимо Вас у Библиотеку 18:00 освета 19:00 Вести 20:05 пут хране 21:00 лек из природе 22:00 Вести 22:30 Строго поверљиво 23:15 освета

10:00 Водич за родитеље 10:30 денис напаст 11:05 два света 11:30 освета(реприза 5 епизода) 15:15 Цртани филм: Зека Срећко 16:10 Чуд��сни четвртак 18:00 денис напаст 19:00 Вести 20:05 Женска страна света 21:00 питање савести 22:00 Вести 22:30 Филм: Чекаоница

ПетАк 29.04. 09:30 Водимо Вас у библиотеку 09:35 Бели лук и папричица 10:00 ја сам твоја судбина 10:30 радим градим 11:15 рукомет плус 12:05 Спортска галаксија 13:00 Строго поверљиво 13:30 Гаме зоне 13:45 Мобил Е 14:00 пут хране 15:00 Вести 15:25 Бели лук и папричица 16:00 ја сам твоја судбина 17:00 шабачка хроника 17:45 Водимо Вас у библиотеку 18:00 освета 19:00 Вести 20:05 полигон 22:00 Вести 22:20 рекламни блок 22:30 Строго поверљиво 23:15 освета

СУбОтА 30.04. 10:00 Кроз прозор маште 10:30 денис напаст 11:00 два света 11:30 ја сам твоја судбина (реприза 5 епизода) 15:00 Медикус 16:00 Биљана за Вас 17:00 Кућица у цвећу 18:00 Смрт шпијунима 19:00 Вести 20:05 Цртани филм: Зека Срећко 21:00 питање савести 22:00 Вести 22:30 Филм шангај бејби

ПОнеДељАк 02.05. 10:00 ја сам твоја судбина 10:30 Водич за родитеље 11:15 Филм шангај бејби 13:00 Строго поверљиво 13:30 Гаме зоне 13:45 Мобил Е 14:00 Женска страна света 15:00 Вести 15:30 Бели лук и папричица 16:00 ја сам твоја судбина 17:00 документарни програм 17:45 Водимо Вас у библиотеку 18:00 освета 19:00 Вести 20:05 Мењамо навике 21:00 иза сцене 22:00 Вести 22:30 Строго поверљиво 23:15 освета

УтОрАк 03.05. 10:00 ја сам твоја судбина 10:30 Кроз прозор маште 11:15 Филм Чекаоница 13:00 Строго поверљиво Субота 30.04 Шангај бејби: Коко води интензиван зивот у живописном шангају, али познанство са два потпуно различита мушкарца донеће преокрет у њен живот Недеља 01.05 Чекаоница; Самохрана мајка ана је у вези са ожењеним човеком а Стив има проблема са својом дугогодишњом везом. Када се њих двоје први пут сретну, наслутиће срећу која им је тако дуго измицала.

13:30 Гаме зоне 13:40 Мобил Е 14:00 Мењамо навике 14:30 лек из природе 15:00 Вести 15:30 Бели лук и папричица 16:00 ја сам твоја судбина 17:00 шабачка хроника 18:00 освета 19:00 Вести 20:05 Criss Angel Mindfreak TV Show 21:00 Смрт шпијунима 22:00 Вести 22:30 Строго поверљиво 23:15 освета

СреДА 04.05. 08:00 јутрење 09:30 Водимо Вас у Библиотеку 09:35 Бели лук и папричица 10:00 ја сам твоја судбина 10:45 два света 11:15 питање савести 12:15 Кућица у цвећу 13:00 Строго поверљиво 13:30 Гаме зоне 13:45 Мобил Е 14:00 иза сцене 15:00 Вести 15:25 Бели лук и папричица 16:00 ја сам твоја судбина 17:00 шабачка хроника 17:45 Водимо Вас у Библиотеку 18:00 освета 19:00 Вести 19:15 Водимо Вас у Библиотеку 20:05 два света 21:00 Медикус 22:00 Вести 22:30 Строго поверљиво 23:15 освета



Podrinske 175