Issuu on Google+

decembar 2013.

BROJ 4


Uvod

D

očekali smo najveseliji mesec u godini. Decembar je uprkos hladnoći obojen toplim bojama, svetlošću svećica i slatkim iščekivanjem praznika, porodičnih okupljanja, ukusne hrane i naravno poklona. Tradicionalno, decembar je mesec u kome podvlačimo crtu i sumiramo postignuto, zadajući sebi nove ciljeve. Sabiramo sve one lepe i ružne stvari koje su obeležile prethodnu godinu i spremno gazimo napred u neke nove pobede. Priprema ovog prazničnog broja, bila je obeležena duhom predstojećih praznika. Kao i u prethodnim brojevima, pripremili smo vam mnogo interesantnih priča, dobrih sagovornika i kreativnih ideja kako da ulepšate samo ono vaše vreme u kome se posvećujete sebi i svojim hobijima. Završili smo neke započete priče iz prošlog broja, otvorili neke nove i upoznali se sa mnogo talentovanih ljudi koji će vas sigurno inspirisati. Kao i obično, naše fotografkinje potrudile su se, kada su nam to tehničke mogućnosti dozvoljavale, da vam naše priče oboje svojim fotografijama. U ovom broju, zahvaljujući saradnji sa sjajnim, darežljivim ljudima o kojima ste ili ćete tek u magazinu čitati, smo vam pripremili mnogo zanimljivih poklona. O svim nagrađivanjima ćete biti blagovremeno obavešteni putem našeg sajta i Facebook stranice. Nadam se da ćemo se i u sledećoj godini čitati i da ćemo zajedno rasti. Srećne praznike želi vam redakcija Plezir magazina predvođena mojom malenkošću. Teodora Kovrlija, Plezir magazin Plezirmagazin@gmail.com Teodorakovrlija@gmail.com


Sadržaj

Najave događaja

Praznični kutak

Životni stil

8

10

26

Najave svirki

18

Deda Mraz

Božićna radost u svetskim izlozima

32

24 Praznična dekoracija 36 82 Praznični šoping 38 156 Uradi sam: Irvas

5 o'clock tea

Izveštaj sa dobrotvornog sajma Online špartanje Audrey Hepburn II deo


Sadržaj

42

Pick pocket nakit

Ekologija

Moda

52

72

58

GMO: Istine i zablude II deo

Intervju: Vintage raj malih barbika

Zeleni krovovi

Moda

48

Asteraki unikati

64

Manekenstvo: Počeci (II deo)

84

Street style

92

U šopingu s Minjom


Sadržaj

Fotografija

96

Putopis Đorđe Bukvić + editorijal

116

Nega Minhen

136

Koristite li kvalitetnu kozmetiku?

Umetnost

Zdravlje

142 148 154 108 112

Marta Nikolić: Iznenadi me Konceptualna fotografija

122 130

Razvoj pokreta Meridijani

Renoar Životinje sa ulice Najava filmova decembar


Teodora Kovrlija

Minja Cvetković

Nina Simonović

Sve što radim volim da radim predano i temeljno. Kao mala sanjala sam da pravim animirane filmove, ali nedostatak talenta za slikanje pokvario mi je planove. Kao nešto starija odlučila sam da ću biti novinar i konačno urednica nekog prestižnog magazina. Nakon završenog Fakulteta Političkih nauka volontirala sam , usavršavala se i prikupljala iskustva. Sa završenim fakultetom našla sam se u istoj poziciji kao i većina mladih u našoj zemlji i nisam želela da sedim skrštenih ruku I čekam posao do u nedogled, a kao Beogradsko dete nenaviklo da se “lakta” odlučila sam da preduzmem nešto i stvorim sebi radno mesto. Želela sam da ostvarim svoju dugogodišnju zamisao i pokrenem online magazin koji se nalazi pred Vama. Volim da maštam, čitam, pravim planove i provodim vreme sa dragim ljudima. Uživam u malim stvarima, imam puno hobija i interesovanja što će se neminovno odraziti na sadržaj časopisa.

Sveže diplomirana etnološkinja-antropološkinja koja je, uz malo sreće i malo više truda, dok vi ovo čitate upisala i master studije. U prošlom životu je bila ženska verzija Bukovskog, a danas je zaljubljenik u modu iz perioda od dvadesetih do šezdesetih godina dvadesetog veka, rokabili, sajkobili, vintage stvari, naučnu fantastiku i treš horor filmove. Kada prokrastinira od antropologije mode i pitanja postojanja malih zelenih, menja boju kose, pita se zašto nije ostvarila dečiji san da postane Lara Kroft i mašta o otvaranju sopstvenog azila ili životu sa trinaest kučića barem. Racionalnost joj nije jača strana, a često je rastrzana između manijakalno paničnog i hipi „go with the flow“ raspoloženja. Bliski ljudi i ljubimci su sve što joj je potrebno za dobar dan ali ako dodate kafu, čokoladu i neku dobru knjigu uz to, velika je verovatnoća da ćete je i kroz nekoliko sati zateći u istom položaju. Kada bi morala da bira, za životni motiv bi sledila Hanter S. Tompsona i rekla da je život neuporedivo bolji kada ste prinuđeni da prestanete da ga uzimate za ozbiljno.

Osnovne studije je završila u Nišu kao najbolji student u generaciji, a onda se uputila u Beograd da se usavrši na polju ruskog jezika, književnosti i kulture. U njoj se svakodnevno sukobljavaju idealista i sanjar. Mašta da svoje velike ljubavi – fotografiju, ruski jezik i pisanu reč – spoji kroz rad fotografa (a možda i urednika, hmmm...) u prestižnom modnom časopisu u Moskvi. I sve to, naravno, posmatrajući zalazak sunca sa Crvenog trga, držeći Njega za ruku. Drugi je karakterišu kao specifičnu, harizmatičnu fuziju pozitivne i kreativne energije; i kao nekog ko mnogo voli da pravi savršene male kolače. A sama kaže da smisao traži u malim stvarima, koje ujedno čine dan uspešnim – šolji zelenog čaja uz te savršene kolače, preko potrebnoj dozi inspiracije, značajnom pogledu, zagrljaju i iskrenom smehu. Vodi uspešan blog na adresi.

redakcija


Sonja Lazukić

Marija Bokić

Svetlana Divljakov

Imam 21 godinu, uživam i živim u lepom Novom Sadu. Danju sam redovan student grafičkog dizajna, a noću vodim blog. Retko kad izlazim iz kuće bez fotoaparata i slušalica u ušima. Fotografija i muzika su definitivno stvari bez kojih ne bih mogla. Fascinirana sam bojama i letnjim haljinama na tufne. Volim leto, proleće i prvi sneg. Sanjam da jednog dana imam svoju kućicu u prirodi i narandžastu mačku. SillyWorld je blog na kojem postavljam slike svoje svakodnevnice i pišem o svemu sto mi u tom momentu deluje zanimljivo. sonja-sillyworld.blogspot.com

u duši kreativac, ekonomista na papiru. Ljubitelj dobrih knjiga, umetnosti, video igrica, mode. U stalnoj potrazi za novim znanjima, doživljajima i mestima. marija-fashionblog

inženjer zaštite životne sredine, urednica portala  www.ekokuce.com i strastvena obožavateljka ekološke gradnje o kojoj najviše voli da piše. Mašta da jednog dana izgradi eko kućicu u svom voljenom Novom Sadu u kojoj će srećno živeti sa dragim momkom, brkatim psom i papagajem

Isidora Žakula Beograđanka i student prava, koja je osnovala blog Fashion World by moi sa iz ljubavi prema modi. Veliki ljubitelj umetnosti, muzike i filma, čiji je san da proputuje ceo svet i otkrije sve tajne koje on skriva

Aleksandra Skorupan Fotograf i student ekonomije. Živi u Beogradu i sanja o tome da proputuje svet i zabeleži ga kroz svoj objektiv. Veruje da fotografija može da uhvati ljudsku dušu. U slobodno vreme vodi modni i lifestyle blog MicroCosmos

Snežana Tatljak Nikolić dipl.farm.spec saradnica na temama nege i brige o zdravlju i pravilnom tretiranju kože lica i tela

Marko Vajović imam 30 godina i završio sam Pravni fakultet. Rodjen u Beogradu, zaiteresovan sam za ezoteriju i mnogo bih voleo da imam ljubimca. Psa ili pticu. Želeo bih priliku da se dokažem jer mislim da ideje menjaju svet. Uzora nemam ali mi je žao što je Mandela otišao. Hobi mi je čitanje i voleo bi da živim skromno. Omiljena zemlja Belgija. Nemam ništa protiv istopolnih brakova Design:

MaKista M Ma D E S I G N


Nikola Vranjković Gun

26.12. NAJAVa svirki

Čovek koji je ostavio traga na bend Block Out i našu R’n’R scenu, nastupiće u četvrtak 26. decembra u klubu Gun. Nastupiće sa novom ekipom muzičara i predstaviti publici sadašnju fazu njegovog stvaralaštva. Ipak, izvešće i petnaest pesama iz Block Out perioda, među kojima su Rakorak, Protiv sebe, Najduži je poslednji sat. Ulaznice po ceni od 700 dinara možete kupiti u kafe klubu Šikarica, koji se nalazi u Skadarskoj 22.

Neverne bebe kombank Arena

28.12.

Fuzzbox Fest

21.12.

U zemunskom klubu Fest nastupiće zemunski bend Fuzzbox. Bend je nastao 1999. godine i skoro četrnaest godina sviraju u klubovima širom Srbije. Ljubitelji zvuka šezdesetih, sedamdesetih i osamdesetih godina, naročito izvođača kao što su Deep Purple, Jimmy Hendrix, AC/DC, Led Zeppelin, ZZ Top, Rolling Stones, Doors... uživaće u subotu 21. decembra.

l

8 decembar

U sklopu turneje „Praštam – dvadeset godina sa Vama“ održaće se dugo očekivani koncert grupe Neverne bebe. Svim ljubiteljima njihovog senzualnog zvuka i fantastičnih ženskih vokala, grupa je povodom rođendanskog koncerta pripremila spektakl sa proširenom postavom benda i produkcijom neviđenom na koncertima domaćih izvođača. Ulaznice se mogu kupiti na biletarnici Kombank Arene i Eventim prodajnim mestima i to po ceni od 1500, 1900, 1950 i 2250 dinara. Zanimljiva informacija jeste da generalni sponzor Win Win poklanja vaučer sa kojim ostvarujete 11% popusta za kupovinu u Win Win radnjama širom Srbije.


na samom ulazu u klub dobijate i shot za zagrevanje. Dodatne informacije možete dobiti na Facebook stranici kluba.

Kanda, Kodža i Nebojša Gun

1.1. Obojeni Program Gun,

27. i 28.12.

Bend nastao 1980. godine, kao posledica novotalasne slobodoumnosti, koji kao svoje muzičke uzore navodi Joy Division, Slits, The Fall, Wire i mnoge druge, nastavlja sa koncertnim aktivnostima. Karte po ceni od 800 dinara možete kupiti i kafe klubu Šikarica (Skadarska 22) i u prodavnici ploča Pinball Wizard Records (Makedonska 30).

Ukoliko vam ostane snage nakon dočeka Nove godine, ne propustite jubilarni deseti prvojanuarski koncert ove legendarne grupe u klubu Gun. Nedavno je Galerija New Moment bila domaćin promocije njihovog novog spota kojim su najavili svoj sedmi studijski album. Do tada, uživajte u hitovima kao što su Prekidi stvarnosti, Najsvetliji dan, Džo Stramere, i mnogim drugim. Ulaznice po ceni od 800 dinara možete kupiti u kafe klubu Šikarica u Skadarskoj 22.

Irish Night T Pub

svake nedelje Doček Nove godine Vrtoglavica 31.12. I ove godine klub Vrtoglavica organizuje doček Nove godine i to na 3 stejdža. Na taj način, posetioci će imati prilike da biraju između Gothic & Electro zvuka, Chillout zone i pratećeg programa ili Rock and Roll Forever ritma. Cena karata će se menjati i rasti što smo bliži novogodišnjoj noći. Prva količina karata je puštena u prodaju i to po promotivnoj ceni od 300 dinara, a uz kartu

Ukoliko ste ljubitelji dobrog piva i vesele irske muzike, ne propustite odlazak nedeljom uveče u T Pub. Svirke počinju u 22:30 časova, a svake nedelje svira drugi klupski bend koji izvodi hitove grupa Ortodox Celts, Irish Stew, Blood or Whiskey i mnogih drugih.


Ekologija

Tekst: Teodora Kovrlija

Deda Mraz,

Sveti Nikola i Božić Bata

u koga vi verujete?

U različitim kulturama i različitim periodima smenjivale su se legende kojima bi zajednički imenitelj bio vera u dobrog starca koji dobroj deci u vreme praznika donosi poklone.

l

10 oktobar


U

različitim kulturama i različitim periodima smenjivale su se legende kojima bi zajednički imenitelj bio vera u dobrog starca koji dobroj deci u vreme praznika donosi poklone.

Izgled i ime ovog junaka bilo je uslovljeno duhom vremena, uplivom religije, socijalnim i kulturnim uticajima. Negde se dočekivao Sveti Nikola, negde Deda Mraz, Santa Claus ili Božić Bata. Da li je u pitanju isti lik, modifikovan u skladu sa različitim tradicijama? I jeste i nije. U želji da istražim uobičajene urbane legende poput one da je Deda Mraz zapravo niko drugi do Sveti Nikola, ili da je Deda Mraz stvorila kompanija Koka Kola, naišla sam na puno nelogičnosti i nedoslednosti. Nadam se da ću ovim tekstom uspeti da pojasnim ko je potekao iz koje tradicije i kako smo došli do

l

12 decembar

današnjeg opšteprihvaćenog dekice u crvenom kaputu koji dobroj deci deli poklone. Krenućemo od lika Deda Mraza. Deda Mraz nastaje pod uplivom više različitih ličnosti i tradicija. Smatra se da se najviše preuzelo od lika i karaktera hrišćanskog sveca Nikole Mirlikijskog (Sveti Nikola), zatim od paganskog germansko-nordijskog Boga Odina i rusko-slovenskog mitskog starca Mraza. Paganski Bog Odin je često, u skandinavskoj poeziji, nazivan i opisnim imenima „Síðgrani“, „Síðskeggr“, „Langbarðr“ koja u prevodu znače „dugobradi“. Kod germana je Odin često spominjan i kao predvodnik grupe lovaca kroz nebo tokom germanskog praznika Jola. Najkarakterističniji od običaja paganskih Germana koji je opstao do danas je ukrašena novogodišnja jelka. Sveti Nikola je živeo za vreme velikog Vizantijskog carstva kao arhiepiskop Miriklijski (IV vek). Živeo je na teritoriji današnje Turske. Legenda


kaže da je Nikola u toku svog života bio veoma cenjen, velikodušan i poštovan zbog čega je nakon smrti proglašen za sveca. Po jednoj od mnogobrojinih legendi, Nikola je rano ostao bez roditelja čiji je imetak nakon njihove smrti nasledio. U njegovom mestu, živeo je i čovek koji je izgubio carsku službu i svu imovinu. Imao je tri ćerke kojima je već bilo vreme da se udaju, međutim kako otac nije imao novca za njihov miraz odlučio je da trguje lepotom i mladošću svojih ćerki kako bi zaradio. Ćerke su bile prestrašene i svake noći su se molile da se dogodi neko čudo koje će im promeniti život. Njihove molitve je čuo Nikola i odlučio da se prišunja kući i dok svi spavaju kroz dimnjak ubaci vrećice sa zlatnicima. Devojke su ostavile čarape na ognjištu da im se osuše i prilikom pada kroz dimnjak, zlatnici su upali u čarapu najstarije ćerke. Na taj način, njena sudbina je promenjena i zahvaljujući dobijenom novcu ona je mogla da se uda. Ista stvar se desila i sa druge dve ćer-

ke, kojima je Nikola na ovaj način pomogao. O Svetom Nikoli ispričene su brojne priče i legende koje ga predstavljaju kao zaštitnika dece, siromašnih putnika i moreplovaca. Tokom desetog veka postaje najpopularniji narodni svetac u vizantijskom carstvu. Sveti Nikola, koji je razdelio svoje bogatstvo siromašnima, smatra se inspiratorom darivanja za Božić a kasnije i Novu godinu. Praznik posvećen Svetom Nikoli se slavi u celom hrišćanskom svetu. (6. decembra - katolici, 19. – pravoslavci)


Legenda kaže da moderni Deda Mraz živi u Laponiji sa svojom ženom, gospođom Mraz. Cele godine, zajedno sa patuljcima (elfovima) oni prave poklone, koje potom dele dobroj deci širom sveta za Novu Godinu i Božić. Deca mu svake godine pišu pisma u kojima govore šta bi želeli da dobiju na poklon.

l

14 decembar


Običaj je da deca ostavljaju uveče čarape na prozor, a ujutru u njima pronalaze poklone. Sa druge strane, Sant Niklaus (Saint Niklaus), ili Santa Klaus, je naziv za svetog Nikolu u germanskim jezicima, od Nemačke, do Skandinavije. Upravo u ovim oblastima se pre dva-tri veka raširio lep običaj da roditelji na dan Svetog Nikole daruju decu, govoreći da im te poklone donosi sam sveti Nikola, naravno, deci koja su tokom godine bila dobra i poslušna. Slovenski Deda Mraz (djd Moroz) je "stvoren" u 19. veku, u Rusiji. Pre toga je postojala ruska legenda o zlom starcu koji donosi zimu i mraz, a sa sobom odvodi nevaljalu decu. Vremenom, on je pretvoren u novu, pozitivnu ličnost, nalik svetom Nikoli, ali po imenu "djed Moroz", ili Deda Mraz. On je, donosio dobroj deci darove za Božić. Ne samo da se od negativne i pomalo preteće asocijacije pretvorio u pozitivnu pojavu, nego je prestao da bude lokalna ličnost - ušavši u „široku primenu". Dolaskom komunista na vlast Deda Mraz je u Rusiji (u okviru tadašnjeg suzbijanja uticaja religije) najpre bio zabranjen, kao relikt prošlih vremena, zbog povezanosti sa religijom. Ipak, kasnije je ponovo dozvoljen, samo što je "propisano" da više ne dolazi za Božić, nego za Novu godinu. U Srbiji je do II svetskog rata postojalo verovanje u Svetog Nikolu i Božić Batu. Božić Bata, takođe, nastaje u 19. veku i pojavljuje se samo u Srpskom narodu. On se kao

lik, odomaćuje u srpskim običajima za svega nekoliko generacija. Popularna dečija božićna pesmica glasi "Božić, Božić bata, nosi kitu zlata..." iz čega domaći lingvisti izvode naziv ovog popularnog lika. Izvorno, mali Bog, Božić, stiže spolja, trupće, stresajući tako sneg sa nogu. Ne znajući značenje reči "bata" (trupće), deca su to „Božić bata" iz pomenutog stiha razumela kao da se radi o nekom dobrom "bati", koji im donosi darove. On ima tamnu šubaru i kožni prsluk, a na ramenu nosi džak od jute, pun raznih poklona. Božić Batu bi najčešće glumio domaćin, tj. najstariji u porodici. On bi se kostimirao i dolazio spolja, kroz sneg, truptao ispred ulaza u kuću i kucao, dok su deca željno iščekivala poklone. Pretpostavlja se da svaki kraj u Srbiji imao neku svoju, drugačiju, verziju ili običaj vezan za ovu božićnu tradiciju. U gradskoj sredini izgled Božić Bate počinje da se sve vise menja po ugledu na zapadnog Santa Klausa. Ovo se objašnjava činjenicom da je veći deo srpske štampe izlazio u Vojvodini, koja je tada bila deo Austrougarske. Negde se Božić Bata održao, kao jedini junak, a negde su se pojavljivali i Božić Bata i Deda Mraz. Kasnije, dolaskom komunizma deci se umesto religioznog Božić Bate nameće Deda Mraz. Božić Bata se zadržao samo još ponegde, po selima, vezan za Božić, a Deda Mraz je „dolazio" za Novu Godinu. Danas je Božić Bata gotovo iščezao iz običajne prakse.


Kako je nastao Deda Mraz kakvog danas poznajemo? Američki karikaturista Tomas Nast je načinio seriju ilustracija u listu Harper's Weekly. Deda Mraz se pojavljivao u odeći različitih boja, da bi se crvena ustalila tek kada se tako obučen pojavio na božićnim čestitkama 1885. godine. Urbane legende tvrde kako je današnjeg Deda Mraza izmislila kompanija Koka Kola. To, naravno nije istina. Veza koja postoji između pomenute kompanije i lika dekice zaista stoji, ali se ogleda u tome da je kompanija lik dobro-

l

16 decembar

ćudnog dedice preuzela i prilagodila ga svojim potrebama. 1931. Koka Kola je zaposlila umetnika Hudona Sanbloma da kreira Deda Mraza za potrebe novogodišnje marketinške kampanje. Kao model mu je poslužio jedan penzionisani putujući prodavac Koka Kole. Ovaj Deda Mraz se prvi put pojavljuje u listu "Sandej ivning post". Sledećih 35 godina Sanblom je radio nove kampanje za Koka Kolu, svake godine je zaštitno lice bio Deda Mraz. Kako se pred svaki Božić Deda Mrazov lik pojavljivao na proizvodima Koka Kole prirodno je da se formirao za-


ključak kako je on izum te kompanije. Legenda kaže da moderni Deda Mraz živi u Laponiji sa svojom ženom, gospođom Mraz. Cele godine, zajedno sa patuljcima (elfovima) oni prave poklone, koje potom dele dobroj deci širom sveta za Novu Godinu i Božić. Deca mu svake godine pišu pisma u kojima govore šta bi želeli da dobiju na poklon. Širom sveta se vozi u letećim sankama u koje je upregnuto osam irvasa od kojih svaki ima svoje ime, a najpoznatiji je Rudolf koji, zahvaljujući svom crvenom svetlećem nosu, Deda Mrazu osvetljava put. Deda Mraz obično čeka da svi zaspu, a zatim ulazi kroz odžak i deci spušta poklone u čarape, čizme ili ispod okićene jelke.

Kako je Sveti Nikola postao Santa Claus? U 16. veku u Evropi je legenda o svetom Nikoli postala veoma nepopularna. Međutim, kako je neko deci morao da isporučuje poklone za Božić, u Bitaniji je tu ulogu preuzeo “Father Christmas”, lik iz dečije bajke, u Francuskoj “Pere Noel”, u Nemačkoj “Cris Kind”. U Americi je u početku bio poznat kao “Kris Kringl”, ali je pod uticajem Holandskih doseljenika koji su negovali legendu o Sv. Nikoli, postao “Sinterklaas”, ili kako danas kažemo “Santa Claus”. U 19. veku priče o Sv. Nikoli ponovo postaju popularne. Interesantno je i to da u Srbiji Deda Mraz deci dolazi za Novu godinu ali ne pravoslavnu tj. Julijansku već kalendarsku (po Gregorijanskom kalendaru), kao i to da je Božić Bata, ranije dolazio za Božić (odakle mu dolazi i ime), a ne na dan svetog Nikole.


Božićna radost

na svetskim izlozima Tekst: Isidora @akula

Novogodišnji praznici nam se približavaju i euforija postaje gotovo opipljiva. Kupovina poklona polako uzima maha, a trgovci se trude da nas privuku na sve načine. Širom sveta, poznate robne kuće čine sve kako bismo odabrali baš njih za kupovinu. Svake godine ulažu mnogo truda i mašte da bi svoje izloge što bolje ukrasili i time obezbedili mesto među najboljima. To za njih više ne predstavlja zabavu već pravo takmičenje i borbu za svaku pojedinačnu mušteriju


J

e H

s d ro

London

edna od najpoznatijih luksuznih robnih kuća u Londonu, Herods (Harrods) ove godine se opredelila za magičnu temu, Harrods Express. Inspirisani klasičnim britanskim vozom na paru, svaki izlog podseća na  kupe, u kojima su smešteni glamurozni modeli. Najviše pažnje privukla je haljina od Swarovski kristala, sa potpisom Ralf i Ruso (Ralph & Russo), čija vrednost iznosi £80,000. U ostvarenju ove zamisli učestvovalo je preko 50 ljudi koji su je napravili za ukupno 3 nedelje.  


La

t e j a f

Č

Pariz

uvena Galerija Lafajet (Galeries Lafayette) u Parizu, pripremila nam je pravu bajku. Inspirisani dugo očekivanim filmom, “Lepotica i zver“, ukrasili su pet interaktivnih  izloga po scenama iz filma. Otvaranju su prisustvovali Léa Seydoux i André Dussollier glavni akteri ovog filma. Ostalih 12 izloga pričaju priču o lutki Lily i medvedu Martinu koji su dobili misterioznu pozivnicu. Njihova odeća i priča nastali su kolaboracijom Litl Mark Dzejkobsa (Little Marc Jacobs), Moulin Roty-a i Bear Story-a.

l

20 septembar


B

f r o k n i j Danska

D

anska robna kuća Bijenkorf pripremila je sjajne izloge. Njihova tema, “Stvoriti noć“ (“Bring on the night“), prolaznike je uvela u svet fantazije i zabave sa pećinama, šumama i oblacima.  


e B

f o d rg

Njujork

N

jujorški Bergdorf Gudman (Bergdorf Goodma), je svaki izlog predstavio tako da simbolizuje neki praznik, a tema nosi naziv “Praznici na ledu“ (“Holiday on Ice“). U izlogu inspirisanim praznikom koji proslavlja drveće (The Arbor day)  nalazi se ženska  lutka obučena  u kreaciju Aleksander Mkvina (Alexander McQueen) ukrašena kristalnim listovima i cvetovima. Za Dan Državnosti izabrali su kreacije Rodartea (Rodarte) i Tom Brauna (Thom Browne New York). Za Prvi April izlog je na maštovit način obrnut naopačke , tako da nasamari prolaznike, a ženski model nosi kreaciju Oskara de la Rente (Oscar de la Renta). Pastelne roze nijanse krase izlog inspirisan Danom zaljubljenih, a pored nakita i ruža, u izlogu se može videti ženska lutka u kreaciji Đijambetista Valija (Giambattista Valli). Poslednji izlog, inspirisan Noći vestica, krasi ženska lutka obučena u onix ljubičastu haljinu u potpisu Nim Kana (Naeem Khan), a sama pozadina je zadivljuljuća i čine je ukleta kuća od crnog leda i paukova mreža od Swarowski kristala.

l

22 decembar


u l B

T

i m

l j s e d ng

Njujork

ema Blumingdejls (Bloomingdales) prazničnih izloga je vrlo šarolika i svaki izlog predstavlja neku državu sa njenim karakterističnim obeležjima. Saks Peta avenija (Saks Fifth Avenue)  nam je pripremio pravi snežni spektakl. Po prvi put izlozi su animirani i pričaju priču o legendarnom Jetiju. Njihova verzija je  modernija i komercijalno nastrojena, a počinje pravljenjem snega u Sibiru pa sve do njegovog puta ka slavi koju je stekao postavši glavni umetnik zadužen za pravljenje snežnih pahulja u Njujorku. Samu zgradu krasi novogodišnja projekcija u 3D formatu.

Fotografije: thebwd.com


Praznična

inspiracija

Teodora Kovrlija

Praznici su nam sve bliži, a ideja za dekoraciju kuće po mom mišljenju nikad dosta. Ukoliko ste poput mene jedva dočekali decembar da izvadite svoje omiljene ukrase i prionete na posao, verujem da ćete posle ovih slika jedva dočekati da se uhvatite makaza, papira i svega onoga što vam može koristiti u realizaciji vaših zamisli. Poslednjih godina kreativci su pronalazili nove načine kako da ukrase netipične jelke ili naprave zamene za klasične jelke i uz malo truda naprave bajkovitu dekoraciju. Od mnoštva kreativnih odabrala sam omiljene ideje od kojih ću neke sigurno isprobati u svojoj režiji. Fotografije sam prikupila u poslednjih nekoliko meseci na svom Pinterest nalogu.

l

24 septembar


Životni stil

l

26 decembar

5


o’clock

tea D

a li znate da je čaj počeo da se ispija još 2737. godine p.n.e. u Kini? Da li znate da su ga prvenstveno pili samo pripadnici kineskih dinastija zbog njegovog lekovitog svojstva? Da li znate da je čaj napitak koji se najviše konzumira na godišnjem nivou širom Zemlje? Hajde da razbijemo stereotip da čaj i to inajčešće nanu, piju isključivo prehlađeni ljudi...

Kultura ispijanja čaja

Čaj je pronađen pre više hiljada godina u Kini, gde je prvo bio napitak namenjen dinastiji i sveštenstvu, dok nije postao dostupan i nižim slojevima stanovništva. U Kini se šoljicom čaja izražava poštovanje ili izvinjenje i možete uvrediti domaćina ako istu odbijete. Svoje lepe ma-

Tekst: Nina Simonović nire kada dobijete čaj pokažite udaranjem dva puta o sto kažiprstom i srednjim prstom. Kada se čaj preneo u Japan, budisti su razvili sopstvenu, duhovnu ceremoniju ispijanja istog. Pili su ga kako bi ostali budni i meditirali. Danas u Japanu veliku ulogu ima zeleni čaj, koji se najčešće pije uz njihovu kuhinju. Pre nego što u svoj čaj dodate mleko ili šećer, domaćinu pokažite poštovanje tako što ćete probati čaj u nepromenjenom obliku. U Rusiji je najzastupljeniji crni čaj. Tamo ćete ga piti držeći kocku šećera među zubima, prethodno rastvarajući već skuvani čaj čistom ključalom vodom.


Životni stil

Čaj je u Englesku stigao u XVII veku, gde ga je dinastija učinila kraljevskim napitkom. Ubrzo je ispijanje iz porcelanskih šoljica u pet popodne postalo tradicija. Britanci najviše piju crni čaj sa mlekom, a nakon mešanja kašičicu je potrebno postaviti na tacnu iza šoljice.

Vrste čaja i način pripreme

Ljudi na našem podneblju najčešće konzumiraju čaj koji se može kupiti u supermarketima - čaj u kesicama. Međutim, najkvalitetniji čaj dolazi u rinfuzi, koji Englezi nazivaju loose tea. U čemu je razlika? Čaj u kesicama ima manje listove, često i prah koji nastaje od trenja listova čaja, te na taj način daje slabiji ukus i ispušta više tanina koji doprinosi gorčini. Loose tea sadrži mnogo veće, često i cele listove koji su ručno birani. Takođe se može koristiti i dva puta za pravljenje ovog napitka. Dobar čaj je kao dobro vino – ako želite da uživate u njegovoj punoj aromi, opredelite se za kvalitetniji, ručno biran i obrađen shodno njegovoj vrsti. Beli čaj je najmanje obrađen od svih vrsta čaja. Mladi izdanci listova se beru, a potom samo napare i osuše. Potapanjem u vodi dobija svetlu boju, suptilan i delikatan ukus. Sadrži znatno manje kofeina od ostalih vrsta čajeva, ali isto tako i mnogo više antioksidanasa te se zbog toga ubraja u najzdraviju vrstu čaja. Zbog

l

28 decembar

svih ovih karakteristika, ali i zbog toga što je ređa vrsta, neznatno je skuplji. Najviše se proizvodi u Kini, Japanu i regionu Darjeeling u Indiji. Podvrste nose nazive poput: Beli Božur, Zlatni Mesec, Srebrna Igla... Priprema za jednu šolju čaja (250ml): prelijte 1,5 kafenu kašičicu čaja vodom zagrejanom na 80ºC i procedite nakon 4-5 min. Zeleni čaj je verovatno najrasprostranjeniji i najpoznatiji. Kada se listovi uberu i osuše, pare se na visokoj temperaturi kako bi se sprečila fermentacija istih. Redovnim ispijanjem, dopri-


Dobar čaj je kao dobro vino – ako želite da uživate u njegovoj punoj aromi, opredelite se za kvalitetniji, ručno biran i obrađen shodno njegovoj vrsti

nosi sveukupnom zdravlju, jer sadrži antioksidanse koji snižavaju loš holesterol, visok krvni pritisak i nivo šećera u krvi, pomaže u prevenciji kancera, podiže imunološki sistem, ubrzava metabolizam dok istovremeno održava zdrav balans tečnosti u organizmu. Zbog svega ovoga se preporučuje da svoju jutarnju šoljicu kafe zamenite zelenim čajem. Ne treba piti više od 3 šoljice zelenog čaja dnevno. Priprema za jednu šolju čaja (250ml): 1 kafenu kašičicu prelijte vodom zagrejanom na 80ºC i procedite nakon 1-2 min.


Životni stil

“Bolje biti tri dana bez hrane, nego jedan dan bez čaja.” Kineska poslovica

l

30 decembar


Oolong čaj ima karakterističnu žućkasto-crvenkastu boju koja nastaje usled fermentacije i oksidacije listova. Ime je dobio prema svom pronalazaću Vu Liangu. Predstavlja savršen balans između zelenog i crnog čaja, čuvajući u sebi ono najbolje iz obe vrste. Najviše se konzumira u zemljama jugoistočne Azije i Japanu. Čaj se može prelivati toplom vodom više puta, s tim što svaka naredna infuzija ima slabiju aromu od prethodne jer sadrži manje kofeina. Priprema za jednu šolju čaja (250ml): 1,5 kafenu kašičicu prelijte vodom zagrejanom na 90ºC i procedite nakon 3 min. Crni čaj je karakterističan po kompleksnom, jakom ukusu i tamnoj boji, koja nastaje usled duge fermentacije listova ovog čaja. Sadrži veliku količinu kofeina, prirodan je izvor antioksidanasa, vitamina C, E i K. Crni čaj je koristan za krvne sudove i sprečava bolesti srca, nastanak i razvoj tumorskih ćelija. Ima pozitivan efekat na metabolizam masti i insulin, kao i kognitivne sposobnosti. Kofein iz crnog čaja smanjuje rizik nastanka Parkinsonove bolesti, poboljšava kratkotrajnu memoriju i fizičku izdržljivost. Postoji više podvrsta crnog čaja, gledajući prema geografskom poreklu: Darjeeling – iz Indije, sa južnih padina Himalaja; Assam – iz severo-istočne Indije; Ceylon – iz Šri Lanke; Yunnan – iz istoimene kineske provincije... Priprema za jednu šolju čaja (250ml): 1,5 kafenu kašičicu

prelijte vodom zagrejanom na 90ºC i procedite nakon 2-3 min. Mnogima smeta njegova oštar ukus, pa se može razblažiti s malo mleka. Rooibus čaj nastaje od južnoafričkog crvenog grma, prilagođenog surovim vremenskim uslovima u tom regionu. Ima prirodnu slatku i pomalo orašastu aromu, a karakteriše ga to što uopšte ne sadrži kofein u sebi. Rooibus sadrži jake antioksidanse, preporučuje se ljudima koji imaju problema sa glavoboljom, nesanicom, želucom, astmom i kožom sklonom iritacijama i alergijama. Sadrži gvožđe, kalijum, kalcijum, mangan, magnezijum... Priprema za jednu šolju čaja (250ml): 1,5 kafenu kašičicu prelijte ključalom vodom i procedite nakon 5-6min. Ako želite jači ukus bilo kog čaja, jednostavno povećajte količinu čaja ali nikako ne produžavajte vreme potapanja jer ćete na taj način samo doprineti gorčini. Takođe, sve ove vrste se mogu mešati sa drugim biljnim čajevima ili sušenim voćem, kako bi se dobile nove, kompleksnije i punije arome. Ako imate loose tea, čuvajte ga u teglicama ili kutijicama koje ne propuštaju vazduh. Tako ćete dugo moći da uživate u svim njegovim blagodetima. Ujedno vam je to i prilika da uposlite svoju maštu, napravite ličnu organizaciju i dekoraciju police za čaj.

Deo fotografija: pinterest


Životni stil

l

32 decembar


Izveštaj sa

Dobrotvornog

sajma Tekst: Minja Cvetković

Fotografije: Aleksandra Skorupan

P

oslednjih trinaest godina, jednom godišnje, beogradski sajam je mesto na kom se održava manifestacija izrazito humanitarnog karaktera – Dobrotvorni bazar. Organizator je Međunarodni klub žena (IWC Beograd), a sav prihod od prodaje karata i izloženih artikala ide u humanitarne svrhe. Među četrdeset i osam zemalja učesnica, koliko ih je bilo ove godine, na štandovima su se mogli videti suveniri, proizvodi po kojima su zemlje prepoznatljive, a imali ste priliku i da probate njihova tradicionalna jela, posetite „buvlju pijacu“, antikvarnicu, pekaru/poslastičarnicu, učestvujete u lutriji, uživate u kulturno – zabavnom programu ili da se pridružite najmlađima u Dečijem kutku.


Životni stil

Prošlogodišnju manifestaciju je posetilo oko pet hiljada ljudi i prikupljeno je 12,5 miliona dinara za samo 6 sati koliko sajam radi. Procenjuje se da je učestvovalo preko hiljadu volontera zaduženih za rad na štandovima. Usput smo imali priliku da porazgovaramo i sa predstavnicama štanda Srbije, da saznamo na koje se sve projekte deli ukupna zarada, koje su najveće poteškoće prilikom organizovanja jedne ovakve manifestacije i kako su zadovoljni učešćem: „Ovaj dobrotvorni događaj se organizuje već trinaest godina od kojih Srbija učestvuje zadnjih sedam godina. Svrha je dobrotvorna, a ciljne grupe kojima se bavimo su deca bez roditelja, samohrane majke, stara lica bez porodične nege, žrtve porodičnog nasilja i osobe sa

l

34 decembar


invaliditetom, dakle, marginalizovanom populacijom naše zemlje kojoj je pomoć zaista potrebna. Broj zemalja koji učestvuje je između 40 i 45, a ove godine imamo 48, to je više nego ikad i događaj postaje sve veći i veći. Što se srpskog štanda tiče posao je izazovan, govorili su da je to nemoguće da naši ljudi doniraju bilo šta, da volontiraju, da rade besplatno nešto, ali to nije istina, svi su bili vrlo pozitivni.“ Ukoliko niste imali prilike da do sada posetite Dobrotvorni sajam, pozivamo vas da sledeće godine odvojite malo vremena i dođete, probate tradicionalnu hranu na štandovima različitih zemalja ili obradujete sebe i vama drage osobe suvenirima, a istovremeno i iskoristite priliku da pomognete najugroženijima.


Online špartanje

Teodora Kovrlija

Slurp O Rama & Cutensils je još jedan domaći blog koji redovno posećujem. Blog vodi Ivana, poznatija kao Mali Iv, koja svojim pozitivnim pristupom dizajnu, receptima, muzici i životu uopšte, uspeva da vas navede da vidite nešto lepo i u bezveznim danima. Blog obiluje sjajnim idejama, savetima i fotografijama iza kojih se vidi da stoji puno truda, mašte i ljubavi. Trenutno je aktuelan serijal postova posvećen prazničnoj dekoraciji u kojima će sigurno uživati sva deca među nama.

l

36 decembar

Ekokuće.com je zanimljiv sajt na kome ćete saznati sve što bi moglo da vas zanima o zelenoj gradnji, ekologiji i mnogim drugim interesantnim temama koje imaju veze sa unapređenjem i zaštitom životne sredine.


Tulips and Lipsticks je odličan domaći blog koji vodi jedna mlada dama, Milica Rančić, koja o modi i životnom stilu ima puno toga lepog da ispriča. Njen entuzijazam i ljubav prema modi se osećaju u svakoj napisanoj reči.

Beograđani je Facebook stranica koju sam nedavno otkrila i koju od tada redovno posećujem. Stranicu je osnovao Ognjen Stambolović, momak koji na svojim fotografijama pokušava da zabeleži autentični duh Beograda sa svim njegovim stanovnicima i gostima i njihovim zanimljivim pričama.


Životni stil

Tekst: Nina Simonović

Audrey Hepburn

Magija koja i dalje živi II deo

l

38 decembar


Životni stil

Z

a Audrey 50-e i 60-e su bile godine neverovatne kreativne energije i umetničkog razvoja, čime je doprinela njena posvećenost radu i usavršavanju. Gracioznost i jednostavnost koje je nosila u sebi joj pomažu da postane muza brojnim modnim kreatorima i fotografima tog perioda.

50-e su bile odskočna daska za njenu karijeru. Nakon nekoliko sporednih uloga, zasijala je na Brodveju sa glavnom ulogom u komadu Gigi. Uloga princeze Ane u filmu Praznik u Rimu (1953) učvrstila je njenu popularnost i donela joj prvi Oskar za najbolju glumicu. Na snimanju ovog filma upoznala je Vilijema Vajlera, Gregori Peka i Edit Hed, osobe sa kojima će negovati dugogodišnje prijateljstvo. Kostimografkinja Edit Hed je zaslužna za stvaranje prepoznatljivog izgleda koji je Audrey imala u svojim prvim filmovima, izgleda koji su ubrzo počeli da prate svi modni časopisi. Sa Sabrinom (1954) stigla je još jedna potvrda njenog talenta od strane publike i kritike, ali i poznanstvo sa mladim francuskim dizajnerom Živanšijem, čije haljine je nosila u pomenutom filmu.

l

40 decembar


Kostimografkinja Edit Hed je zaslužna za stvaranje prepoznatljivog izgleda koji je Audrey imala u svojim prvim filmovima, izgleda koji su ubrzo počeli da prate svi modni časopisi.

Najednom, od devojčice koja se u ratnim godinama borila za svoje snove, postaje uzor mladim devojkama širom sveta svojom jednostavnošću i elegancijom. Sa karijerom u usponu, postaje muza najpoznatijim modnim i portretnim fotografima tog perioda. Još jednom svoje zdravlje podređuje nastupima i usavršavanju što je ponovo dovodi do neuhranjenosti. Međutim, taj period joj je doneo i veoma lepe trenutke sa Melom Fererom, za koga se udala 1954. godine. Supružnici zajedno glume u ekranizaciji Tolstojevog klasika Rat i mir. Krajem 50-ih, usled pada na snimanju, ne samo da je zadobila teške fizičke povrede već je zbog toga izgubila i bebu. Ružan period je veoma kratko trajao, te joj se sudbina već početkom 60-ih opet osmehuje i dobija sina prvenca Šona. Moguće da je posledica prethodno proživljene porodične tragedije, ali više je cenila vreme provedeno sa porodicom i prijateljima ’61. nam je donela Doručak kod Tifanija, a sofisticiranost i stil njenog lika Holi Golajtli se i danas, posle više od pedeset godina, čvrsto vezuje uz pojavu i lik Audrey Hepburn. Zbog tog filma je mala crna haljina, delo Živanšija, dobila svoj vanvremenski status klasika. Kako su se 60-e bližile kraju, tako je i brak Audrey i Mela postajao neizvesniji. Mel je vršio sve veći pritisak nad njom da više radi i snima. Audrey je htela da veći deo svog vremena posveti sinu i porodici, uporedo preživljavajući još dva pobačaja. Par se konačno razveo 1968., nakon čega se Audrey preselila u Rim sa sinom. Nova decenija i novi grad su joj doneli novi početak, novu ljubav i novu šansu da se ostvari u ulozi majke... nastavak u sledećem broju

Fotografije: Pinterest, Google.com


Dizajn

nakit i detalji za sve prilike

Intrervju: Teodora Kovrlija

l

42 decembar


Ljubitelji unikatnih, ručno izrađenih predmeta poput torbi, nakita i sada aktuelnih prazničnih ukrasa sigurno će pronaći nešto po svom ukusu na online shop-u Pickpocket

S

ve stvari koje tamo možete pronaći prošle su kroz ruke Slavice Živanović koja u potpunosti stoji iza celog procesa, od ideje do realizacije, završno sa fotografisanjem. Ukoliko ste posećivali Slavičin virtuelni dnevnik, poznato vam je da ova devojka poseduje mnogo umetničkih talenata. Reci nam malo vise o sebi, ko je Slavica Živanović? Imam 27 godina i živim u Bijeljini. Već godinama se bavim izradom nakita i torbi. Mislim da dan ne traje dovoljno dugo. Volim da putujem. Imam dvije mačke. Uživam u zimskim šetnjama. Kada si počela sa izradom nakita, torbi i ukrasa? Prije više od 10 godina. Na početku sam pravila samo torbe, ali vremenom sam se navukla i na neke druge stvari. Koje materijale najčešće koristiš i kako nabavljaš delove? Kada su u pitanju torbe najčešće koristim kožu ili neku kombinaciju materijala, dok za na-


Dizajn kit nemam neko određeno pravilo. Sve zavisi od toga šta želim da napravim tako da i materijal i tehniku izrade prilagođavam ideji. Kako izgleda proces nastanka nakita ili ukrasa? Prilično haotično. Posebno zato što radim dvije potpuno različite stvari. Sa jedne strane je grub i prljav proces obrade kože i rad na torbama, sa druge precizna i delikatna izrada nakita. Šta te najčešće inspiriše? Mislim da inspiracija sama dolazi. Više je to neka stalna potreba za stvaranjem i onda mi se čini da me i najmanje sitnice pokreću. Koliko su ti bitni aktuelni trendovi i čime se rukovodiš kada smišljaš nove kolekcije? Ne razmišljam mnogo o trendovima. Stalno otkrivam nove materijale, nove načine na koje mogu da koristim materijal i nove alatke, tako da se proces nastanka kolekcije pretvori u istraživanje mogućnosti. Nikad ne znam gdje ću da završim i kako će finalni proizvod da izgleda. Da li postoji neko iz regiona čiji rad baš ceniš kada je dizajn nakita u pitanju? Nikolina Kostur i njen Rename nakit.

Baviš se i fotografijom, koliko ova dva hobija imaju dodirnih tačaka? Definitivno imaju. Onoliko koliko je bitan sam dizajn i kvalitet izrade određenog proizvoda, toliko je bitan i način na koji će sve biti predstavljeno. Kvalitetna fotografija i grafička obrada mogu čitavu priču podići na jedan viši nivo.

l

44 decembar


Kako je blog koji vodiš uticao da se izdvojiš među mladim kreativcima koji imaju slična interesovanja? Možda je moj blog malo drugačiji u smislu da na jedan indirektan način pruža uvid u moj svijet i u sve ono što volim. Nije toliko fokusiran na moje radove koliko na neko generalno raspoloženje koje je meni inspirativno. Kao takav je zanimljiv određenom broju ljudi i na neki način je uticao na formiranje mišljenja o meni i mom radu. Da li imaš neke komade od kojih ne možeš da se odvojiš i koji nisu na prodaju iz sentimentalnih razloga? Imam, nekoliko. Za neke stvari znam da, ako poželim, mogu ponovo da ih napravim za sebe. Međutim, postoje i one koje su zbog materijala i načina izrade apsolutno jedinstvene i ljubomorno ih čuvam. Koji je prvi komad koji si napravila i da li ga i dalje negde čuvaš? Prva stvar za koju se sjećam da sam je napravila je teksas torba za raznim zakrpama i bedževima. Mislim da sam imala nekih petnaest godina. To su zapravo i bili ti neki momenti kada sam shvatila da sve što zamislim mogu sama sebi da napravim. Kakvi su dalji planovi za budućnost? Ne volim mnogo da planiram. Pretpostavljam da ću raditi to što radim sve dok me ispunjava. Naravno, razne stvari mi se motaju po glavi, tako da će sigurno biti nekih novih projekata. Bliže nam se praznici, da li pridaješ značaj novogodišnjoj euforiji i koliko pažnje poklanjaš dekoraciji kuće?


Dizajn

Kada nastupi decembar ja se pretvorim u dijete. Volim apsolutno sve što ima veze sa praznicima. Nažalost, poslednjih godina najviše obaveza imam baš u ovo doba godine i ne stižem da budem euforična. Uvijek isplaniram vrijeme za dekorisanje, ali se na kraju sve to pretvori u desetominutno bacanje ukrasa na jelku. Kako ti zamišljaš idealne praznike? Prilično jednostavno. Ušuškano. Uz hranu, filmove i drage ljude. Kako biraš poklone za drage ljude? Da li više voliš da daješ ili primaš poklone? Volim i jedno i drugo. Poklone najčešće biram brzinski. Često ne stignem sve da pripremim na vrijeme pa poklone dijelim danima posle predviđenog vremena. Trudim se da budem organizovanija, pa ćemo vidjeti šta će biti ove godine. Da li postoji poklon koji ćeš uvek pamtiti? Da, svakako, više njih. Zapravo, uvijek pam-

l

46 decembar


tim osjećaj izazvan znakom pažnje i činjenicom da tamo negdje postoje ljudi koji vas baš dobro poznaju. Kako izgleda tvoja novogodišnja jelka? Prilično jednostavno, s obzirom na to da imam želju da svašta nešto stavim na nju. Najbitnije mi je svijetlo, sijalice danima biram, a ukrasi su najčešće šiveni ili napravljeni od drveta u nekim neutralnim tonovima. Gde čitaoci mogu da te pronađu? Nakit i torbe se najlakše mogu pregledati na facebook profilu. Tu je još i moj blog pickpocketdesign.blogspot.com, zatim Pinterest za inspiraciju, Instagram za brze vijesti itd. Od početka ove godine, svi koji su u Bijeljini ili su tu u prolazu, mogu sve uživo vidjeti i isprobati u ateljeu “Mansarda”. Plezir magazin i Slavica će uskoro deliti poklone. Pratite redovno sajt i stranicu magazina kako biste bili blagovremeno obavešteni o detaljima vezanim za poklanjanje.


Dizajn

Zvezdice za s rećnije

praznike

l

48 septembar


Dve sestre, Marija i Eda, odlučile su da udruže svoje kreativne ideje i pokrenu proizvodnju sitnica i nakita koji će i njima i ljudima u njihovoj okolini vratiti osmehe na lice. Ozbiljne poslove profesora i poslovnog sekretara u slobodno vreme zamenjuju izradom veselih figurica sneška belića, jelkica i pingvina

Intervju: Teodora Kovrlija Fotografije: Asteraki Ko se krije iza imena Asteraki Unikati? Iza imena Asteraki stoje dve sestre, Marija i Eda Krstinić. Kako ste odabrale ime, zašto baš Asteraki? Asteraki (“αστεράκι“) na grčkom jeziku znači zvezdica. Marija je diplomirala grčki, tako da je ona “donela” tu reč u kuću. Ova reč je bila prvi i jedini predlog kada smo birale ime za naš nakit i ukrase. Zvuči originalno, a ima i lepo značenje. Kada je počela vaša avantura sa kreiranjem nakita i ukrasa?

Još kao male, bavile smo se kreativnim stvaranjem. Šile smo haljinice za lutke, crtale, pravile narukvice prijateljstva, ramove za slike koje smo čak i prodavale u lokalnoj knjižari. Naš tata je imao veliki uticaj na nas, jer je i on uvek nešto crtao i pravio . Konkretno, pravljenjem nakita počele smo da se bavimo još kao tinejdžerke, a ukrasima pre 2 godine. Pravite nakit, ukrase i figurice, u čemu od svega navedenog najviše uživate? Najviše volimo da pravimo ukrase za jelku, jer nam je period oko Božića i Nove godine omi-


Dizajn ljeno doba godine. Volimo sneg, jelke, ukrase, druženje sa porodicom i prijateljima u toploj, veseloj i pozitivnoj atmosferi. Naši ukrasi su veseli, šareni, raznoliki i verujemo da svakoga mogu obradovati i upotpuniti svačiju jelku. Koje materijale najčešće koristite? Kako izgleda proces proizvodnje? Ukrase izrađujemo ručno od polimerne gline, zatim ih pečemo i uglavnom lakiramo. Prilikom izrade nakita koristimo isti postupak, osim što koristimo i perlice, trakice, metalne priveske i sve ostalo što nam se dopadne od repromaterijala. Ukrase najviše volimo da pravimo zajedno uz šolju toplog kakaa ili čaja, dok u pozadini svira lagana muzikica, a imamo i pravog malog pomoćnika – našu kucu, koja obično tako zadovoljno drema pored nas. Kako će izgledati vaša novogodišnja jelka? Naša novogodišnja jelka biće ukrašena NARAVNO Asteraki ukrasima, ali i ukrasima

l

50 decembar


koje smo nasledile od bake, kao i onim koje smo donele iz raznih evropskih gradova. Takođe nam i prijatelji poklanjaju neobične i lepe ukrase za NG, pa je tako naša jelka u stvari jako bogata, jer svake godine dobije puno novih ukrasa. Prošle godine smo razmišljale o kupovini još jedne jelke, tako da bi jedna bila okićena samo Asteraki ukrasima, a druga svim ostalima. Da li se teško odvajate od komada koje napravite, jel imate omiljeni koji nije na prodaju? Raduje nas pomisao, a na kraju i činjenica da naši ukrasi krase i druge jelke, a ljudi reaguju i više nego pozitivno. Uveseljavamo i izmamljujemo osmehe, a pritom i zaradjujemo, to je svakako idealna kombinacija :) Koji vam je omiljeni praznični motiv, gde pronalazite inspiraciju za ukrase? Inspiraciju za ukrase nalazimo u prvim pahuljama, snegu i u svemu što je veselo i lepo. Neki od omiljenih prazničnih motiva su nam svakako sneško belić, pingvini i gingerbrad man. Da li imate običaj da rezimirate postignuto na kraju godine i kakvi su planovi za narednu godinu kada je Asteraki u pitanju? Planovi za sledeću godinu su zanimljive i lepe kreacije nakita za letnji period, kao i naravno ukrasa za NG. Želja nam je da Asteraki ukrašavaju što više jelki i da i dalje uveseljavaju ljude. Gde čitaoci mogu da vas pronađu? Možete nas naći na facebook-u

U duhu praznika Asteraki i Plezir magazin vam pripremaju poklone. Pratite redovno objave na sajtu gde vas narednih dana očekuju ukrasi za čak tri čitaoca


Ekologija

GMO

zablude

istine

2 deo

Kako je sve poÄ?elo, patentiranje GMO semena

l

52 decembar


Prvi put su 1972. spojeni DNK dva razli~ita organizma što ozna~ava po~etak nove nau~ne discipline nazvane genetski inženjering.

I

Tekst: Teodora Kovrlija

ako je genetski inženjering star preko 30 godina on se još uvek smatra novom tehnologijom. Mogućnosti su neiscrpne ali se efekti i dobri i loši, ne mogu sagledati u tako kratkom periodu. Posledice manipulisanja genima mogu se spoznati tek kroz nekoliko generacija potomaka. Velike korporacije iza kojih stoje velike države, žure da što pre komercijalizuju nova otkrića, ne vodeći računa kako će se novi organizmi odraziti na životnu sredinu. Nakon što su napravljeni, tvorci ovih “unapređenih” organizama poželeli su da patentiraju svoje izume. Međutim, tu se javlja pre svega etički problem, kako patentirati nešto što je produkt prirode ili živo biće?

Nakon prvobitnog otpora, američki sud je napravio veliki presedan i dozvolio patentiranje živih organizama. Prelomni trenutak za budući eksplozivni rast i razvoj biotehnološke industrije desio se 1980. u SAD kada je u slučaju Dajmond protiv Čakrabartija (Diamond vs Chakrabarty), tesnom većinom (5:4), Vrhovni sud presudio u korist patentiranja živih organizama (u ovom slučaju to se konkretno odnosilo na genetski modifikovanu bakteriju), pod obrazloženjem da je vlasnik patenta uveo novi genetski materijal u ćeliju bakterije i na taj način stvorio nešto što nije proizvod prirode, te je shodno tome podložno patentiranju. Na temelju te odluke, pet godina kasnije (1985.), Služba za patente i robne marke SAD (U.S. Patent and Trademark Office, USPTO) odlukom u slučaju Ex Parte Hibberd otvorila je vrata patentiranju biljaka koje se razmnožavaju polnim putem. To je, dalje, omogućilo da se biljke tretiraju kao „pronalasci“, farmeri onemoguće


Ekologija da čuvaju i presađuju seme i spreči slobodno naučno izučavanje bilo koje patentirane vrste. Posle ovoga industrija je počela ubrzano da proizvodi i patentIra gotovo sve. Počelo je od genetski modifikovanih organizama, a danas je moguće patentirati gene, novopronađene ali i već postojeće samo izmeštene u nove uslove. Postavlja se pitanje gde su granice. Da li kroz nekoliko decenija možemo da očekujemo da se ljudski geni i DNK na istovetan način takođe patentiraju i masovno proizvode? Divlji srodnici biljaka koje se genetski modifi-

Kompanije koje komercijalno proizvode GMO, su Monsanto, DuPont, Dow itd.

l

54 decembar

kuju se najvećim delom, ako ne i u potpunosti, nalaze na teritorijama siromašnih zemalja i dostupni su za korišćenje bez nadoknade. Pretpostavimo da se gen izolovan iz divlje biljke ugradi u novu GM biljku, novostvorena GM kompanija patentira i kasnije prodaje državi seme iz koje je besplatno dobila gen. Ovo predstavlja direktnu eksploataciju i na indirektan način privatizaciju javnih resursa.

Vrh apsurda genetskog patentiranja je veliki broj parnica koje vodi uglavnom kompanija Monsanto protiv poljoprivrednika u različitim zemljama. Krajem devedesetih godina prošlog veka Monsanto je ušao u Indiju na velika vrata sa genetski modifikovanim semenon Bt pamuka. Uz svesrdnu podršku medija i lokalnih (a i federalnih) uprava, Monsanto je krenuo sa prodajom ovog semena za koje je tvrdio da daje veći prinos i da je otporno na štetočine i sušu. Uz seme se, naravno, prodavao i Monsantov herbicid. Međutim, pokazalo se da su data obećanja neodrživa u praksi, suša je ugrožavala prinos, a i cene pamuka su globalno padale. Seme GM Bt pamuka bilo je 10 puta skuplje od semena tradicionalnog pamuka a moralo je, za razliku od tradicionalnog semena, da se svake godine ponovo kupuje bilo zbog


ugovora, bilo zbog ugrađenog terminator gena (seme je dizajnirano tako da se sledeće godine samouništava i ne može da se koristi). U cilju promcije GM semena država je zabranila distribuciju iz domaćih banki semena, tako da su polako izbačena iz upotrebe tradicionalna semena po indijskim selima. Da bi opstali, seljaci su počeli da dižu kredite kod banaka, a sve češće nisu mogli da ih otplaćuju. Od 1997. počeo je enormni rast broja samoubistava među indijskim seljacima. U periodu od 1997. do 2008. procenjuje se da je samoubistvo izvršilo oko 200.000 poljoprivrednika, što predstavlja najveći talas samoubistava u istoriji Dr Vandana Šiva (Vandana Shiva), lider pokreta za izbacivanje Monsanta iz Indije, napisala je u svom članku “Samoubilačka ekonomija korporativne globalizacije” iz 2004. da, umesto da siromašni seljaci imaju pristup besplatnim tradicionalnim semenima, oni moraju svake godine da se zadužuju da bi kupili seme, sve dok dug ne postane neotplativ, što ih navodi da prodaju svoje bubrege ili izvrše samoubistvo. Iako Monsanto tvrdi da nema veze sa ovim samoubistvima, mnogi analitičari tvrde da ima. Ovde treba imati u vidu i indijski zakon o nasleđivanju koji važi za hindu zajednicu (a njih najviše i ima). Taj zakon predviđa da dug umrlog ne nasleđuju potomci. To znači da banke i Monsanto ne mogu na osnovu duga preuzeti imanje onoga

koji je umro ili se ubio, već imanje nasleđuju supruga i deca bez duga. Kompanije koje komercijalno proizvode GMO, kao što su Monsanto, DuPont, Dow itd., tesno sarađuju ili su u partnerskim odnosima sa kompanijama koje se bave proizvodnjom hrane, kao što su Nestle, Pepsi, Coca-cola, Heinz i mnoge druge, tako da zagovornici GM hrane čine veliki i moćni lobi.

GMO u Srbiji Vikiliks je objavio poruku u kojoj je pisalo da je srpska skupšina u maju 2009. usvojila veoma restriktivan zakon po kome je zabranjeno gajenje, korišćenje i tranzit GMO  i da taj zakon nije kompatibilan sa STO (Svetskom Trgovinskom Organizacijom). Pošto su iz ambasade izrazili zabrinutost zbog donešenog zakona dobili su uveravanja od Ministra za poljoprivredu Saše Dragina da će sve uraditi da se zakon promeni do jula. U


Ekologija

poruci je rečeno da ambasada ima informacije iz ministarstva da Dragin neće dozvoliti da se zakon promeni jer želi da zaštiti domaće proizvođače prirodne soje. Takođe je rečeno da su američkoj ambasadi ministri Mlađan Dinkić i Jasna Matić obećali da će pogurati promenu zakona, Dinkić je obećao i angažman premijera Cvetkovića.

I danas se krijumčari GM soja, čak i GM kukuruz ali nema pouzdanih podataka u kom obimu. Kada se otkriju GM usevi, oni se na licu mesta uništavaju. Ukoliko se gajenje i korišćenje GM hrane ozakoni u Srbiji, da li će Monsanto i kod nas da primeni Brazilski recept i naplati licencu za svu

l

56 decembar

GM soju i GM voće, koji su krijumčareni ili uvezeni na crno? U EU, zakon za zaštitu potrošača je uspostavio standard, koji važi i kod nas, da ako neki proizvod ima 0,9 odsto GM mora biti obeležen. EU je dozvolila uvoz ovih proizvoda, ali pod uslovom da prođu kroz stroge kontrole i da budu jasno obeleženi, što na pr. u Americi nije slučaj jer se ovi proizvodi smatraju neškodljivim po ljudsko zdravlje pa ih nije potrebno odvajati i obeležavati. 2000. godine je naša tadašnja vlada prihvatila donaciju Amerike od 50.000 tona genetski modifikovane soje. Danas se procenjuje da je pod sojinom sačmom više od nekoliko hiljada hektara.


Ukoliko se gajenje i korišćenje GM hrane ozakoni u Srbiji, da li će Monsanto i kod nas da primeni Brazilski recept i naplati licencu za svu GM soju i GM voće, koji su krijumčareni ili uvezeni na crno?

Zaključak: O GM organizmima, nažalost, ne znamo dovoljno da bi mogli da sa sigurnošću kažemo da nisu štetni po ljudsko zdravlje, a eksperimenti rađeni na pacovima to i pokazuju.

Poslednjih desetak godina u Srbiji se proizvodi genetski modifikovana soja kojom se hrani stoka. Ovakvu soju seljaci seju na svojim njivama isključivo zbog nižih troškova proizvodnje. Taj problem traje već nekoliko godina i neodlučnost države da uništi te useve doprinela je tome da se broj hektara pod GM sojom sve više širi. Do sada se verovalo da sa GM sojom građani Srbije dolaze u dodir samo preko uvoznog mesa i mesnih prerađevina, ali redovne inspekcije Ministarstva poljoprivrede pokazala je da ovu kulturu gaje mnogi ratari širom Srbije. Jedini način da se spreči da genetski modifikovana hrana dospe do rafova u prodavnicama jeste intervencija nadležnih na njivi koja do sada nije bila dovoljno revnosna.

Pozivanje na pravila EU i njihov zahtev da ukoliko ne prihvatimo GMO nećemo moći da uđemo u uniju, nije dobar argument jer je 50 odsto zemalja EU zabranilo proizvodnju i korišćenje ovih organizama. Obećanje kako će naši poljoprivrednici profitirati od GM semena, takođe ne stoji, jer su troškovi proizodnje GM proizvoda iz godine u godinu sve viši, (računajući legalno plaćanje semena svake godine i velike količine herbicida za uništenje korova) dok je cena tih istih proizvoda na berzi sve niža. (i u odnosu na konvencionalno gajene i u odnosu na organski uzgajane proizvode) Postavlja se pitanje ko bi na kraju imao koristi od ozakonjenja GMO u Srbiji?


Ekologija

l

58 decembar


Zeleni krovovi Od privilegije plemstva do modernog arhitektonskog elementa

Tekst: Svetlana Divljakov


Ekologija

l

60 decembar


Z

eleni krovovi su sve popularniji u modernoj arhitekturi, mada nisu velika novost. Oni potiču još iz antičkog doba. Krovni vrtovi su se najpre mogli videti na Bliskom istoku gde su građevine tradicionalno imale ravne krovne površine. Zatim i u staroj Grčkoj i Rimu. U doba renesanse su se pojavili u delovima Evrope sa blagom klimom. Vremenom su se sve više prilagođavali klimatskim uslovima podneblja u kome su se nalazili, pa su se razvijala tehnička i arhitektonska rešenja koja su omogućavala da se, umesto u saskijama na krovovima, biljke gaje direktno na krovnoj površini. U to vreme, zeleni krovovi su bili privilegija plemstva, kraljevskih porodica i bogatih ljudi.

Trava na krovovima se gajila i na Islandu i Skandinaviji gde su, zbog specifičnih klimatskih uslova, postali deo tradicionalne arhitekture. Ovi narodi su vremenom primetili da je termička izolacija kuća koje su prekrivene travom toliko dobra da im nije bilo potrebno intenzivno grejanje. Možda su oni i prvi narodi koji su shvatili pravu vrednost zelenog krova – i lep i koristan. U poslednjih 20 godina su uspostavljeni principi zelene arhitekture, pa i principi gradnje zelenog krova. Za to vreme došlo je do mnogih saznanja, a njihova primena rezultuje pojavom sve više prelepih zelenih krovova širom sveta.

Šta su zeleni krovovi?

Zeleni krovovi su krovne površine koje su delimično ili potpuno prekrivene vegetacijom koja se nalazi iznad sloja vodootporne membrane.

Postoje dva tipa ovakvih krovova.

Prvi je ekstenzivni i to je krov koji se ne upotrebljava kao prostor za boravak, nego se koriste samo njegove tehničke i estetske prednosti. Sastoji se od podloge, potpornog sloja, vodootporne membrane, zaštitnog sloja koji štiti krov od korova, drenažnog sloja, sloja zemlje i vegetacije. Na ovaj tip krova se uglavnom sadi nisko rastinje kao što su trava, aromatično i livadsko bilje koje ne zahteva puno održavanja. Za razliku od ekstenzivnih krovova, intenzivni se koriste kao i svaka druga zelena površina, pa su dosta zahtevniji za izgradnju i održavanje. Na njima ljudi mogu da provode vreme okruženi žbunjem, drvećem i višim rastinjem koje zahteva često đubrenje i minerale za rast biljaka. Visoke biljke moraju i fizički da se osiguraju, jer jaki vetrovi mogu da ih iščupaju. Ovakvi krovovi imaju više slojeva i zaštitinih membrana, a sloj zemlje u koji se biljke sade je znatno deblji u odnosu na ekstenzivni krov.


Ekologija

l

62 decembar


Zašto su zeleni krovovi toliko dobri?

Pored toga što objektu daju poseban šarm, ovi krovovi imaju brojne prednosti. Od ekoloških, kao što su poboljšavanje globalne mikroklime u gradovima, smanjenje nivoa buke, prečišćavanje kišnice i vazduha unutar objekta, oni su i životni prostor za razne životinje i insekte. Odlična su termička izolacija objekta, zadržavaju toplotu zimi, a hlade leti. Pružaju dodatni prostor za boravak u prirodi, mogu biti i bašta za uzgajanje jestivih biljaka.

Zeleni krovovi kao deo tradicije Norvežana

Kao što je već rečeno, zeleni krovovi su u Skandinaviji tradicionalni deo arhitekture. Najbolji pokazatelj su primeri širom Norveške gde se mogu videti stotinama godina stare kuće koje su obavezno prekrivene travom. U doba Vikinga i tokom srednjeg veka, većina kuća se zidala od drveta, krov se izrađivao od kore breze i po pravilu prekrivao travom. Pojavom gvožđa i drugih savremenih materijala, travnati krovovi gube na popularnosti. Danas se norvežani trude da sačuvaju ovu tradiciju i obnavljaju sve stare kuće koje su prekrivene travom. Vremenom se sve više ljudi opredelilo da, umesto konvencionalnim, svoju novosagrađenu kuću prekrije zelenim krovom. Takođe, razne kulturne institucije i komercijalne zgrade su se odlučile za ovaj tip krova. Ostrvska kuća sa zakrivljenim zelenim krovom i terasnim baštama

U blizini Singapura na malom ribarskom ostrvu Sentosa, ponosno stoji kuća Meera, čiji zeleni krov ostavlja bez daha. Prednji i zadnji deo ove četvorospratnice su iskorišćeni za gradnju terasnih bašti, a najviši nivo kuće je prekriven veličanstvenim zakrivljenim zelenim krovom.

Zeleni krovovi i na gradskim autobusima

Zelene površine u urbanim sredinama su veoma bitne za čist vazduh i zdravlje ljudi, pa je pejzažni arhitekta Mark Granen iz Španije, došao na ideju da krov gradskog autobusa prekrije zelenilom. On je napravio sistem pod nazivom Fito Kinetik koji koristi laganu hidroponičnu penu debljine 7cm koja je znatno lakša od zemlje i smanjuje ukupnu težinu zelenog krova. Ova pena je i veoma savitljiva, pa se lako može postaviti na razne krovne površine. Za navodnjavanje biljaka koristi se kondenzacija od klima uređaja u autobusu koja se inače prosipa, a može se zalivati i ručno. Prototip autobusa sa zelenim krovom se trenutno može videti kako dovozi i odvozi posetioce do prirodnog rezervata u gradu Gorini na severoistoku Španije.


Moda Oni su je promenili

l

64 decembar


ZaÄ?eci manekenstva kao zanimanja nastavak


Moda Oni su je promenili

Tekst: Minja Cvetković U prošlom broju ste imali prilike da upoznate ne toliko glamurozne početke manekenske profesije do polovine dvadesetog veka.

N

akon toga, britanska dizajnerka Meri Kvant je bila jedna od najzaslužnijih osoba za „manekenski bum“ koji se desio od šezdesetih godina, naročito u Londonu koji je važio za grad sa najnaprednijim pristupom ovoj profesiji. Zamislite predstavljanje kolekcije uz manekenke koje su razuzdano igrale uz džez muziku i u trenutku se zamrzle u statičnim pozama, a onda se prisetite da je posao manekenki, sve do tada, od njih zahtevao da budu odmerene, staložene i hladne. Meri Kvant je utrla novi put kojim se ova profesija razvijala, naročito u vreme kada je došlo do masovne proizvodnje – ready to wear naspram haute couture odeće, koja je zahtevala drugačiju vrstu prezentacije i gde su manekenke morale da budu živahne i da deluju pristupačno. Promena se nije desila samo u načinu na koji su prezentovale odeću. Sve do šezdesetih godina manekenke su bile slabo plaćene, a onda su odjednom počele da zarađuju i po hiljadu dolara za reviju u Milanu i nešto više

l

66 decembar


za one u Parizu. Takođe, konačno je došlo do nama poznate povezanosti fotografa i manekenki. Postalo je sve teže povući jasnu granicu, kakva je postojala nekada, između profesije modela i manekenke, a za to su najzaslužnije bile ikone poput Tvigi i Džin Šrimpton čije su fotografije postale medijski hit. Zahvaljujući njima, mladi su pohrlili u butike da bi iskopirali njihov izgled i promena imidža je počela da se isplaćuje. Više nisu bile personifikacija devojki iz visokog društva već uzor mladima, naizgled pristupačne i druželjubive, što je doprinelo boljoj prodaji kolekcija. Tvigi, sa svojom piksi frizurom i nižim rastom, koji je bio netipičan za manekenke prethodnih era, sa samo šesnaest godina smatrala se nosiocem promena u profesiji, a procenjuje se da je zarađivala oko sto trideset dolara na sat, dok je


Moda Oni su je promenili

Sve do šezdesetih godina manekenke su bile slabo plaćene, a onda su odjednom počele da zarađuju i po hiljadu dolara za reviju u Milanu i nešto više za one u Parizu prosečna zarada za to vreme bila dvadeset četiri dolara nedeljno. Ukoliko je neka manekenka uzor mladima i njihov idol, veća je verovatnoća da će oni koji se na nju ugledaju želeti i da izgledaju baš kao ona. Tu dolazimo do važnog pitanja manekenske građe, predstavljanja njihovog tela kao savršenstva i uspostavljanja standarda koji su za neke devojke teško ostvarivi, ako ne i nemogući bez zdravstvenih posledica. Promocija idealne manekenske figure započela je kada i izrada ready to wear kolekcija. Ukoliko imate masovno proizvedenu odeću koja se izrađuje zahvaljujući gotovim obrascima i manekenke koje je reklamiraju, dolazi do homogenizacije idealnog tipa tela, odnosno, nje-

l

68 decembar

govog oblika i težine. Iako smo svi svesni uticaja i posledica koje ovaj trend ima, činjenica je da su manekenke tada postale dosta mršavije nego što su to bile na samom početku kada se njihova profesija tek ustaljivala. Tokom sedamdesetih godina teža ekonomska situacija uticala na to da manekenke na revijama neguju malo oštriji, opasniji izgled, a trend mršavosti se i dalje nastavio. Ipak, ova era je unela i nekoliko važnih promena. Osim toga što su se u ovom periodu otvorile neke od danas najpoznatijih modnih agencija, poput Elit Models-a i Selekt Model Menadžment-a, afričko-američke manekenke poput Beverli Džonson su postale izuzetno popularne, a došlo je i


do razvoja model-skautinga. Ovo se desilo zahvaljujući skandinavskim zemljama koje su imale veliki broj visokih, plavokosih i plavookih modela, a premalo klijenata. Tada je na scenu stupila Ford Models agencija i među prvima započela praksu skautinga, odnosno, regrutovanja potencijalnih manekenki u svoju agenciju. Pored skandinavskih zemalja, ovo je bila praksa koju su često praktikovali i u Brazilu, radi angažovanja egzotičnih modela. U drugoj polovini ove decenije (70-e), Sport Ilustrejted je objavio svoje izdanje posvećeno kupaćim kostimima, a modeli su bile kalifornijske lepotice sa oblinama i zdravijeg izgleda od

onog koji se tada negovao. Upravo ovo izdanje magazina bilo je kamen temeljac za razvijanje profesije supermodela. Tokom osamdesetih godina dvadesetog veka, za većinu manekenki, njihova profesija je bila jedino što su radile i od čega su zarađivale. Putovale su širom Evrope radeći revije za poznate dizajnere, bile su neko oko koga su se agencije otimale, a mnoge od njih su počele da rade i za kozmetičke kuće u promociji parfema ili kozmetike. Dok su na jednom kontinentu bili popularni androgeni izgled i kratka kosa, na drugom su manekenke izgledale izuzetno ženstveno i sa izraženim oblinama. U oba slučaja, popularnost


Moda Oni su je promenili

l

70 decembar


Tvigi i Džin Šrimpton nisu bile personifikacija devojki iz visokog društva već uzor mladima, naizgled pristupačne i druželjubive, što je doprinelo boljoj prodaji kolekcija i zarada su podjednako rasli pa su one uspešnije zarađivale i po dve stotine dolara na sat tokom osamdesetih godina. Manekenke su i zvanično postale slavne ličnosti tokom početka naredne decenije. Supermodeli devedesetih godina su redovno bili meta paparaca i zauzimale prostor u svim trač rubrikama, a svima je poznata famozna izjava je Linde Evanđeliste da supermodeli ne ustaju iz kreveta za manje od deset hiljada dolara dnevno. Ovakve izjave, kao i ugovor u vrednosti od skoro milion dolara koji je Kristi Turlington potpisala sa Mejbilinom, dobri su primeri za razumevanje zbog čega se reputacija modela vratila na staro. Publika ih više nije doživljavala kao prijateljski nastrojene devojke iz susedstva, kao što je bio trend šezdesetih godina, pre se može reći da su opet postale nedostižne devojke iz visokog društva. Kejt Mos je sredinom devedesetih bila najzaslužnija za promovisanje takozvanog heroinski šik izgleda koji se forsirao tokom njene saradnje sa Kelvinom Klajnom. Posledica ovog stila je bilo razdvajanje profesije na komercijalni modeling i modeling za editorijale. Dok je ovakva vrsta

izgleda prolazila na snimanju editorijala, za potrebe komercijalnog modelinga zapošljavani su modeli poput Tajre Benks i Hajdi Klum. Krajem ere, kada je pop muzika bila na vrhuncu i kada su slavne muzičke zvezde bile tinejdžeri, došlo je do zahteva da i manekenke budu što seksipilnije. Proboj komercijalnih manekenki poput Adrijane Lime i Alesandre Ambrosio je donekle odgovorio na zahteve novog, mladima okrenutog, tržišta. Ipak, njihova slava nikada nije dostigla razmere supermodela na početku devedesetih godina. Iako je problem manekenskih proporcija i njhovog uticaja uzeo maha još šezdesetih godina, trebalo je da prođe mnogo vremena pre nego što se nešto po tom pitanju uradi i da se spreči začarani krug izgladnjivanja manekenki da bi bile uspešne, kao i izgladnjivanje onih koji se na njih ugledaju. Tako je tek prošle godine Vog odbio da sarađuje sa manekenkama koje imaju ispod šesnaest godina i za koje je očigledno da imaju poremećaj u ishrani. Mnoge agencije su ispratile ovaj primer i isto postupile, prepisavši nova pravila, a da li će to uneti neke promene na bolje, ostaje nam da vidimo.


Moda

Intervju: Minja Cvetković

l

72 decembar


Fotografije: Sonja i Selma 


Moda

u

potrazi za talentovanim i kreativnim ljudima, naišli smo na "male modne užase" Sonje Milić i Selme Selimović. Ne dozvolite da vas opis zavara, odeća koju njih dve redizajniraju je sve samo ne takva. Ukoliko do sada niste imali prilike da se upoznate sa radom ove dve mlade dame, ostanite uz nas i pročitajte šta one imaju da kažu o svojim počecima, omiljenim mestima za kupovinu, barbikama i drugim stvarima... Pozdrav Sonja i Selma. Verujem da ljubitelji vintage odeće i retro stila već znaju za virtuelnu radnju vaših „malih modnih užasa” pod nazivom Little Barbie Shop of Horrors, a za one koji do sada nisu imali prilike da se sa njom upoznaju, šta mogu da očekuju? Little Barbie Shop of Horrors je virtualni modni dućan namijenjen svim djevojkama koje dijele sličan modni izražaj sa nama. U njemu su prezentirane odjevne kombinacije koje nas dvije sklapamo u našem stilu, na način kako i same kombinujemo odjeću koju nosimo. Radi se o second hand garderobi, koju po potrebi redizajniramo i prilagođavamo sebi i potencijalnim kupcima. Nekada su to vintage, nekada retro komadi, ali uvijek odjevni predmeti koje vrijedi posjedovati u ormaru. Koncept na kom se bazira vaša radnja je, između ostalog, redizajniranje second hand odeće. Gde nabavljate tu odeću i koji su to komadi koji vas najčešće instant privuku?  Buvljak je mjesto na kojem nalazimo najinteresantnije odjevne predmete. Najčešće je to buvljak u Tuzli. Kako smo obje zaljubljenice u

l

74 decembar

starine, od predmeta za pokućstvo do odjeće i modnih dodataka; buvljaci su za nas turističke atrakcije koje posjećujemo na svakom putovanju. Pored buvljaka, odjeću nabavljamo i u 2nd hand shopovima u Tuzli, kojih je sve manje. Ekscentrični komadi su nam najdraži, ponekad vrlo nenosivi. Mi ih nazivamo i „muzejskim primjercima”. Posebno drage su nam stvari ex Yu proizvodnje, koje su često izuzetnog kvaliteta. Za nas imaju i sentimentalnu vrijednost, odišu duhom prošlosti, vraćaju nas u djetinjstvo i podsjećaju


I dalje postoji veliki broj djevojaka kojima je lakše prigrliti neki novi trend, nego iskombinovati nešto što će ispoljiti njihovu osobnost. Nedavno smo imali primjer gdje se tartan (ili ti karirano) vratio na velika vrata, ulice je doslovno prekrio jedan veliki karirani stolnjak


Moda

na naše mame i bake, koje smo posmatrale sa divljenjem, kako to samo djevojčice znaju. Imate li neki savet za one koji tek kreću u pohode po buvljacima i second hand radnjama? Ponesite sitan novac. Kada krenete na buvljak nemojte planirati i očekivati da ćete pronaći komad odjeće koji vam je potreban ili koji dugo tražite, jednostavno se prepustite sreći. Ne budite sitničavi! Sjetite se da se radi o odjeći koja već iza sebe ima priču, kao takva nije uvijek u savršenom stanju, pa je često potrebno intervenisati na istoj. Imajte na umu da bi za mnogo veći novac kupili predmet znatno lošije kvalitete, izrađene od vještačkih materijala, masovne proizvodnje i kineskog porijekla. Šetnja po buvljaku za nas je užitak. U jednoj ruci kafa „to go” u drugoj ruci ceger, muzika u ušima i osmijeh na licu. Nakon nabavljanja odeće, kako dalje teče proces njenog redizajniranja? Koliko vam vremena to oduzima i da li pre kupovine određenog komada u glavi imate ideju kako ćete ga modifikovati ili je to nešto što dolazi posle? Nekada su to sitne intervencije, kao sto je mijenjanje dugmadi; a ponekad je potrebno u potpunosti promijeniti prvobitni model (na primer, od haljine veličine 46 dobiti veličinu 38). Ideje za redizajniranje se javljaju odmah prilikom kupovine, u suprotnom ne bi ni kupovale predmete koji nas ne zaintrigiraju na licu mje-

l

76 decembar

sta. Nakon kupovine i pripreme odjevnih predmeta, slijedi fotografisanje i finalna obrada fotografija, koje uzimaju nekada više vremena nego prva faza. Proces od kupovine pa do prodaje jednog 2nd hand komada je mnogo duži nego što se prvobitno čini. Koliko je teško odvojiti se od savršeno redizajniranog vintage komada? S vremena na vrijeme, vrlo teško se odvojimo od savršenog vintage komada, lamentirajući jedna drugoj o nesvjesnosti žena o današnjem „kvalitetu” odjeće. Mjesecima prije nego što je odlučimo staviti u prodaju, posmatramo tu predivnu haljinu, koja zaslužuje posebnu pažnju i ljubav od buduće vlasnice i nadamo se da će tu pažnju i dobiti. Dobile ste dosta pohvala i pitanja na račun fotografija. Znamo da ste same zaslužne za njihov izgled i finalnu obradu, ali da li su vam se u međuvremenu javili fotografi zainteresovani za saradnju, da taj deo posla preuzmu na sebe? Većinu fotografija radimo same. Pored digitalne kamere, vrlo rado koristimo i analogne foto-aparate koje posjedujemo. Iako su digitalni aparati mnogo komforniji za upotrebu, iz ljubavi prema analognim fotografijama, s vremena na vrijeme rado eksperimentišemo sa našom malom kolekcijom starih foto-aparata. Te fotografije su nam posebno drage. U međuvremenu smo radile nekoliko foto shooting-a sa profesionalnim fotografima, neki od njih su naši bliski prijatelji. Vrlo rado se odazivamo na saradnju. Uskoro imamo novi projekt.


Moda

l

78 decembar


Posebno drage su nam stvari ex Yu proizvodnje, koje su često izuzetnog kvaliteta. Za nas imaju i sentimentalnu vrijednost, odišu duhom prošlosti, vraćaju nas u djetinjstvo i podsjećaju na naše mame i bake, koje smo posmatrale sa divljenjem, kako to samo djevojčice znaju U jednom od prvih intervjua koji ste dale, pročitala sam da Barbie u imenu radnje sugeriše na uniformisanost koja se može videti na ulicama. Da li smatrate da se stanje od tada promenilo ili i dalje vlada paradoks da u doba kada imamo najviše mogućnosti za individualnost viđamo najviše uniformisanosti? Situacija se nije mnogo promijenila u posljednje dvije godine. I dalje postoji veliki broj djevojaka kojima je lakše prigrliti neki novi trend, nego iskombinovati nešto što će ispoljiti njihovu osobnost. Nedavno smo imali primjer gdje se tartan (ili ti karirano) vratio na velika vrata, ulice je doslovno prekrio jedan veliki karirani stolnjak. Osoba koja ne mari mnogo za prolaznost mode i koja se onako poigrava komadima odjeće, dezenima, detaljima, bez obzira na trenutak kada je nešto apsolutno „IN”, je osoba koja ima izgrađen stil. Ne zbog svjesne namjere da bude kontra drugih ili da bude nešto posebno, nego zato što je to svojstveno prirodi njene ličnosti. Koliko vam vremena treba da sastavite svaku kombinaciju i da li ljudi više kupuju pojedinačne komade ili celokupan outfit koji ste napravile?

Nekim projektima pristupamo mnogo temeljitije. Pažljivo kombinujemo komade odjeće i biramo prikladne asesoare. Kada je riječ, na primer o rasprodaji, utrošeno vrijeme i trud su znatno manji, što je vidljivo i na krajnjem rezultatu. Mi volimo da mislimo, a i pretpostavljamo da ljubitelji našeg malog dućana modnih užasa, već imaju izgrađen stil i posjeduju određenu dozu kreativnosti; pa bilo da kupe pojedinačne komade odjeće ili čitave kombinacije, sigurne smo da to nose na svoj jedinstven način. Da li ste do sada imale neka negativna iskustva na račun kupovine i prodaje second hand odeće i smatrate li da je ona prihvaćena u društvu ili da ljudi i dalje malo zaziru od nje? Postoje djevojke koje nose 2nd hand odjeću i one koje ne nose, to je vrlo jednostavno. Većina djevojaka koje kupuju od nas, su naše stalne mušterije, pa komplikacija nema. Mi smo zadovoljne, ali i pozitivno iznenađene odazivom. Trenutno najveći problem nam predstavlja poštarina, koja najčešće iznosi 1/3 ukupne cijene unutar zemlje. Kako je za susjedne zemlje iznos poštarine previsok, odlučile smo da ne šaljemo van BiH, na našu veliku žalost, jer postoji mno-


Moda

go ljubitelja i pratitelja našeg shopa van naše zemlje. Nadamo se da ćemo pronaći neko rješenje uskoro. Čime se Sonja i Selma još bave? Na Selminom blogu Chemana Accessoires smo imali prilike da vidimo da je postala mama, a Sonja kreira odeću i modne dodatke, pa kako sve to uspevate da uskladite sa obavezama oko radnje? Sonja je ove jeseni „back to school”, bukvalno. Sonja je diplomirani inžinjer tekstila, kako već nekoliko godina traga za poslom u svojoj struci, odlučila je da se profesionalno nadogradi i da se u budućnosti okuša u radu sa djecom. Little Barbie Shop of Horrors neće biti zapostavljen! Pored toga radi malene, simpatične ilustracije, koje s vremena na vrijeme oslika na platnu ili podijeli sa prijateljima na društvenim mrežama. Kao što ste spomenuli, Selma je ove godine postala mama, ne koristi porodiljsko odsustvo, jer angažman u LBSoH za nju predstavlja hobi, a ne obavezu ili teret. Još jedan ispit, koji joj pred-

l

80 decembar

stavlja obavezu i teret, dijeli je od diplome pravnice. Pored bloga kojeg vodi već par godina, uživa u malim „uradi sam” projektima, nekada su to modni dodaci a nekada dekorativni predmeti. Selma, da li misliš da je blog, na kom i sama promovišeš retro inspirisanu odeću i redizajnirane second hand komade uz kombinaciju sa fotografijama koje odišu duhom prošlosti, doprineo popularnosti Little Barbie Shop of Horrors-a? Chemana Accesossoires je blog kojim želim inspirisati posjetitelje na skroman, ali kreativan i sadržajan način zivota; stavljajući naglasak na detalje, koje čine život ljepšim, odjeću zanimljivijom, stil upečatljivijim, životni prostor toplijim. Sudeći po statistikama veliki broj posjetitelja mog bloga su ujedno i posjetioci našeg virtuelnog shopa i vice versa. I za kraj, kažite nam na koji način zainteresovani mogu da dođu do odeće koju redizajnirate?


Little Barbie Shop of Horrors malebarbike.blogspot.com little.barbie.shop@gmail.com


Praznični šoping

Teodora Kovrlija

11.

5. 1.

6.

7. 8.

2.

4. 3.


10. 13. 14. 16. 9. 12. 17.

18.

1. Tašna by Ana Šurdilović 2. Prirodna kozmetika za muškarce 3. Prirodna kozmetika za žene 4. Unikatni rokovnici 5. Donda lutkica (Tajni život čarapa) 6. Donda lutkica (Tajni život čarapa) 7. Kutije za čaj ili začine ( Matilda So Chic) 8. Šolja za čaj ( Matilda So Chic) 9. Usb jelen (gadget4gift) 10. Cediljka za čaj (Kliker gift shop) 11. Zidni sat (Kliker gift shop) 12. Džojstik za tablet (gadget4gift) 13. Ogrlica (Marinush jewelry) 14. Ogrlica (Marinush jewelry) 15. Ogrlica (Marinush jewelry) 16. Knjižare Vulkan 17. Knjižare Vulkan 18. Tašna by Ana Šurdilović


Moda


t e e r st e l y st Tekst: Minja Cvetković


Moda

KAKAV JE TO STIL U STREET STYLE-U

U

poslednje vreme smo prezasićeni terminom street style. Sam pojam često podrazumeva čitav spektar osobina, a jasna definicija je nepoznata.

Da li je to „ulični“ stil, kombinovanje dizajnerskih i vintage komada, oblačenje u skladu sa dešavanjem, odeća za svakodnevnu priliku sa edgy preokretom, da li svi imamo street style ili samo pojedinci, da li je to subjektivni doživljaj ili nije, sve su to pitanja koja se pri pomenu ovog fenomena nameću. Sofi Vudvard u svojoj studiji The Myth od Street Style je povezala ovaj stil sa njegovom istorijom, uticajem modnih magazina, najnovijih trendova, individualnošću i shvatanjima odeće. Svoje istraživanje, u trajanju od više od četiri godine, obavila je u Notingemu, a ja ću vam u kratkim crtama predstaviti rezultate do kojih je došla i na taj način možda odgovoriti na neka od gore postavljenih pitanja i pružiti uvertiru u

l

86 decembar


to šta vas čeka u nekom od narednih brojeva. Prema uvreženom mišljenju street style predstavlja prelaz iz jasno definisanih subkulturnih stilova, koji su dominirali šezdesetih i sedamdesetih godina, u vrstu stilskog kolaža kakvu imamo danas gde je jasne kategorije izuzetno teško, pa skoro i nemoguće utvrditi. Street style je kroz istoriju bio povezan sa muzičkim scenama i lokacijama, poput Kemdena u Londonu, kao sinonim za kreativnost i individualnost kroz koju je izgrađen britanski stil. Moda se diktirala odozdo na gore, poznati dizajneri su pozajmljivali ideje od pripadnika subkultura koji bi na ulici pokazivali svoje „uradi sam“ kreacije, čirokane ili glam rok platforme. Danas, kako kaže Sofi, kada izađemo na ulice Londona da posmatramo kako su se ljudi obukli često ćemo se razočarati zbog jednostavne i dosadne odeće koju nose. Razlog zbog kog se ovo dešava jeste što u današnjem vremenu na stvari gledamo kroz „mitsku“ prošlost street style-a, kada je on bio pozornica pankerima, hipicima, gotičarima i mnogim drugim alterna-


Moda

Prema uvreženom mišljenju street style predstavlja prelaz iz jasno definisanih subkulturnih stilova, koji su dominirali šezdesetih i sedamdesetih godina, u vrstu stilskog kolaža kakvu imamo danas gde je jasne kategorije izuzetno teško, pa skoro i nemoguće utvrditi. tivcima. Zbog ovoga često očekujemo da naiđemo na vrstu ekscentričnosti i izražene individualnosti koja ukoliko izostane ostavlja prostor razočarenju. Da bi objasnila evoluciju street style-a, kao i naše razumevanje istog, Sofi je na njega gledala kao na mesto na kome se „sudara“ više faktora - glavna ulica sa buticima koji se u njoj nalaze, modni magazini, preferencije potrošača i njihova socijalna pozadina. Iako ulica predstavlja pre svega geografsku lokaciju, ona je povezana sa ljudima koji kroz nju svakodnevno prolaze, pa je iz tog razloga obratila pažnju i na to da li se street style može ulično lokalizovati, odnosno, da li posebne ulice imaju svoje po-

l

88 decembar

sebne stilove. U našem kontekstu, pitanje je da li bi se ljudi drugačije oblačili kada bi trebalo da idu kroz najprometniju ulicu njihovog grada umesto kroz ulicu koja vas vodi samo od stana do najbliže prodavnice. Kada govori o povezanosti modnih magazina sa street style-om ona ističe da popularni mejnstrim magazini, poput Gracije i Ela, na stranice posvećene „uličnom stilu“ stavljaju ljude obično odevene koji za svoju kombinaciju kažu da je sastavljena od vintage komada najčešće kombinovanih sa komadima iz radnje koja se u tom trenutku smatra trendi, poput Topšopa. Magazini ne predstavljaju osobe koje promovišu otkačene, neobične stilove, već naj-


češće one koji na dobar način nose ono što je trenutno u modi. Zbog toga Sofi zaključuje da je verzija street style-a koja se predstavlja u časopisima prešla iz subverzivne, revolucionarne, u mejnstrim. Ovde se dolazi do paradoksa jer su mnogi Sofini ispitanici pod pojmom street style podrazumevali stil koji je suprotnost mejnstrimu, ali sa druge strane, isti taj „ulični stil“ je deo mejnstrima kroz njegovo predstavljanje u magazinima ili na blogovima gde ljudi nose odeću koja prati najnovije modne trendove i dolazi iz popularnih modnih kuća. Zahvaljujući ovoj činjenici ona nudi objašnjenje za manjak individualnosti kada se radi o street style-u. Ovi butici, da bi bili uspešni, prodaju kolekcije namenjene stilu alternativnijih pojedinaca. Na ovaj način, u H&M radnjama mogli ste da kupite dopadljive retro komade nalik onim iz pedesetih. U isto vreme, prodavali su se i komadi koji odgovaraju poslednjim modnim trendovima poput patika sa platformom. Ova praksa se primenjivala u većini sličnih butika – zadovoljiti mejnstrim, istovremeno pružiti i pridobiti i neke od alternativaca. Kao posledica toga izdvaja se jednoličnost u ponudi butika koja rezultira uniformisanošću potrošača. Tako su se na većini street style fotografija koje je Sofi napravila videle vojničke jakne, starke, uske farmerice, Moskino kaiš ... Ovakav izgled je često viđala i na mestima koja su važila za alternativnija, poput indi rok klubova. Čak i tokom stvaranja alterntivnog izgleda mnoge ideje, kao i sama odeća, bili su preuzeti iz mejnstrima. Ali, previše brzopleto i lako bi bilo reći da to sve čini istim. Priča se menja kada se ispitaju namere onih koji tu odeću nose. Iako često obučeni


Moda Pod najnovijim modnim trendovima prezentuju se miks vintage i brendiranih stvari koji ljudi prate i predstavljaju ne samo kao street style, već i kao poslednju modu. Na taj način, ne samo da street style više ne važi za radikalno drugačiji stil od mejsntrima, već je istovremeno inspirisan njime i postavlja modne trendove. u ono što potpada pod najnovije modne trendove, mnogi ljudi, koje je Sofi za potrebe rada intervjuisala, izjasnili su želju da svojim odevanjem iskažu raznolikost i individualnost. To razlikovanje za njih nije dolazilo nošenjem radikalno drugačije odeće, već njenim drugačijim kombinovanjem, ali najpre izborom mesta na kojima odeću kupuju. Iako su naizgled nosili odeću kakva se može naći i u mejnstrim buticima, isticanje činjenice da dobar deo nje nije kupljen tamo već je polovna, vintage, za njih je bilo dovoljno odstupanje od mejnstrima i ispoljavanje individualnosti jer oni ne nose stvari koje su masovno proizvedene i koje svako ima. Na taj način oni se ne ograđuju od izgleda kakav trendovi propisuju, a mejnstrim prihvata, već pre od njenog porekla i „opasnosti“ da će nositi nešto što će „svi imati“. Kako poreklo odeće nije jasno vidljiva stvar na prvi pogled, neutralni posmatrač neće razlikovati nečiju vintage vojničku jaknu od one koja je nova retro inspirisana. Na taj način, važnije postaje ne ono što nosimo, nego gde smo to kupili. Ovo je upravo ono što smo spominjali kada smo govorili o sek-

l

90 decembar


cijama o street style-u u modnim magazinima koji prave vrstu začaranog kruga koji radikalno odstupa od istorije ovog stila. Pod najnovijim modnim trendovim prezentuju se miks vintage i brendiranih stvari koji ljudi prate i predstavljaju ne samo kao street style, već i kao poslednju modu. Na taj način, ne samo da street style više ne važi za radikalno drugačiji stil od mejsntrima, već je istovremeno inspirisan njime i postavlja modne trendove. Svakako da ne treba zaboraviti i preferencije potrošača i njihovu socijalnu pozadinu. Kada bi kupci bili u toj meri povodljivi da nose baš sve što im se plasira mi bismo danas na tržištu imali jasno razgraničene stilove, jer se svake sezone pod imperativom mode predstavlja novi. Ovo nije slučaj, jer imamo čitav jedan kolaž trenutno aktuelnih stilova koji je rezultat naklonosti potrošača. Tako će, na primer, na revijama i kroz modne editorijale biti predstavljen izgled hipika šezdesetih godina koji će nas vizuelno u potpunosti vratiti u tu

eru, ali ovaj stil će se na ulicama videti pre kroz karakteristične boje, printove ili pojedine detalje u vidu nakita pošto je moda kreativan čin koji spaja uticaje modnih magazina, blogova i novih kolekcija poznatih brendova sa našim ličnim osećajem, interesovanjima, ekonomskom i socijalnom pozadinom. Da li to znači da se modni stilovi ne menjaju rapidnom brzinom kojom mi mislimo da se to dešava? I da i ne. Novi stilovi se konstantno plasiraju, modna proizvodnja je ubrzana, kolekcije dolaze u butike najvećom brzinom do sada, ali potrošači ih ne usvajaju podjednako hitro. Stoga, pre se može reći da je street style prekretnica između novih i starih trendova. Ukoliko vas zanima kako ljudi u našoj zemlji doživljavaju street style, kakav se to stil plasira pod tim pojmom, koje je poreklo njihove odeće i u kojoj meri im je to bitno, ostanite uz nas jer će upravo tome biti posvećena rubrika u nekom od narednih brojeva.


Moda

U šopingu sa Minja Cvetković

O

Ideje za kreativne, hand made, prazni~ne poklone

vog meseca vas ponovo vodim u onlajn kupovinu, ali ovog puta sa nešto drugačijom namerom, koja je u duhu prazničnog raspoloženja. Ukoliko vas novogodišnja šoping euforija i gužva ne privlače naročito, a jedna ste od onih osoba koja bi sve to rado izbegla, pritom najdražima (ili sebi, što da ne) volite da poklanjate ručno rađene i unikatne poklone, onda su ovo predlozi koji vam mogu biti od pomoći. Na vama je samo da potražite ove kreativce na njihovim Facebook profilima

i da izaberete idealan poklon, bilo da je on u steampunk, retro ili ženstvenom fazonu. Na ovaj način spajate lepo i korisno – kupovinu iz fotelje sa podržavanjem talentovanih ljudi i poklanjanjem komada u koje je uloženo dosta ljubavi, veštine i strpljenja. Kako veliki broj njih pravi komade po želji, ne ustručavajte se da na osnovu ovih ideja osmislite i sami vaš idealan poklon, a oni će vam izaći u susret. Srećni praznici i slobodno ostavite ovu stranicu otvorenu u prisustvu naših muških čitalaca, da im malo pomognete... ;)


Chic A Mote

Mustrica Nakit od Filca

min|uše od 300 do 450 dinara

min|uše 700 dinara

clutch 2700 dinara

Naky handmade kape 1000 dinara


broševi 350 dinara

ogrlica 1200 dinara

ogrlica 2500 d

Nakit Mix dekorativna kutija 600 dinara

Sugar Da isy ogrlice

a j i r Ma

a r a n i d 0 0 8 2 e c i l ogr

s g n Jilli


dinara

min|uše 750 dinara

ogrlica 2000 dinara

Unikatni Nakit PufyChic

a r a n i d 500

ć i v a S a k n a š u D y b t r A p U Pin

a r a n i d a 2990

suknj

suknja 2990 dinara

ogrlica 4000 dinara


Fotografija

ĐORĐE BUKVIĆ


Mladi talenti Đorđe je mladi momak iz Srbije koji je sledio svoje snove neobazirući se na prepreke i neizvesnost kroz koju svi mladi fotografi i umetnici redovno prolaze. Odlučio je da radi na svojoj karijeri modnog fotografa iako je još uvek u srednjoj školi. Možda je nekome čudno da neko u tim godinama već iza sebe ima nekoliko editorijala, od kojih su pojedine slike završile na sajtu italijanskog Voga (Vogue), međutim, njegovi radovi i ideje su daleko ispred njegovih 17 godina i slobodno možemo reći da njegovo vreme tek dolazi.

Tekst: Teodora Kovrlija


Fotografija

Reci nam nešto više o sebi. Ko je Đorđe Bukvić? Đorđe Bukvić je zapravo jedan veliki sanjar, hedonista i optimista. Učenik sam Srednje Medicinske škole u Kragujevcu, a već nekoliko godina unazad se bavim i modnom fotografijom koja me ispunjava u potpunosti. Kada si počeo da se „igraš“ sa foto aparatom? Od svoje desete godine. Najpre je to bio jedan minijaturni digitalni aparat, a zatim je stigao i moj Nikon koji je učinio da moje bavljenje modom dobije, mogu čak i reći, slobodu i širinu. Ko je od slavnih fotografa najviše uticao na tvoj rad? To je definitivno Kitty Gallannaugh iz Londona, na čijem sam takmičenju osvojio drugo mesto, a ubrzo zatim je ona postala i moj dobar prijatelj. Šta misliš da je potrebno za dobru fotografiju? Puno faktora čini jednu dobru fotografiju. Govorim o modnoj fotografiji i tu su garderoba, make up, modeli, lokacija. A ipak kao osnova svega svetlo! Šta je to što tvoje fotografije čini drugačijim i prepoznatljivim? Malo je nezgodno govoriti o tome, jer smatram da se i dalje trudim da moj rad bude drugačiji i prepoznatiljiv. Ali ako iko smatra da sam u tome uspeo, onda mogu biti jako ponosan. Možda se radi o tome sto svaki od mojih edito-

rijala ponese određenu priču,koja je sačinjena upravo od faktora o kojima sam govorio u prethodnom pitanju…garderoba, šminka, lokacija, pažljivo odabrani modeli. Koga bi izdvojio od domaćih fotografa i čiji rad najviše poštuješ? Izdvojio bih Mišu Obradovića, iz razloga što kada gledam portrete koje je radio, osećam da je duboko upoznat sa osobom koju fotografiše. Da li postoji neko od domaćih modnih kreatora čiji rad posebno ceniš, a nisi imao priliku da sarađuješ? Najpre moram spomenuti talentovanu dizajnerku i blogerku, Jovanu Jokić, ali na moje zadovoljstvo, sa njom sam imao prilike da sarađujem. Inače, jako volim rad Darka Kostića i Mihaila Anušića (Mihano Momosa). Svaki njihov komad izgleda kao malo umetničko delo namenjeno da ženu učini posebnom i lepšom. Zaista bih bio počastvovan i srećan da se nađem u saradnji sa njima. Reci nam nešto o svom novom editorijalu i odakle je potekla inpiracija? Ovaj editorijal nosi naziv Fashion and The City. Radi se o tri naime različite devojke. Jedno ih spaja-moda. One žele grad po svojim pravilima i dobru zabavu. Inspiracija je potekla iz Street Style fotografija koje često imamo prilike da viđamo po časopisima i blogovima. Možeš li nam reći nešto više o predstojećoj


Cenim rad Miše Obradovića, iz razloga što kada gledam portrete koje je radio, osećam da je duboko upoznat sa osobom koju fotografiše. izložbi tvojih fotografija? Gde i kada će čitaoci imati prilike da te upoznaju? Detaljno ćete biti obavešteni na vreme. Jedno sigurno znam, biće u Kragujevcu i to uskoro. Inače, radi se o mojoj prvoj samostalnoj izložbi. Da li nameravaš da se oprobaš i u drugim vrstama fotografije, pored modne fotografije? Za sada ne planiram, jer me moda ispunjava u potpunosti. Kakvi su ti planovi za budućnost i kako vidiš svoju karijeru u narednim godinama? U budućnosti vidim sebe kao srećnog i uspešnog modnog fotografa koji se ne plaši granica i čiji je rad cenjen i priznat. Što se planova tiče, tu je puno editorijala, putovanja, saradnji sa domaćim i inostranim kompanijama, zbog čega sam jako srećan. Bliže se novogodišnji i božićni praznici, da li podležeš toj euforiji? Koliko su ti ukrasi, dekoracija i svi propratni praznični elementi bitni?

Praznicima se radujem kao da sam i dalje petogodišnjak. Mene je božićna i novogodišnja euforija uhvatila još početkom septembra, tako da sam imao dovoljno vremena da osmislim čak i neki editorijal u prazničnom duhu. Svake godine obnovim kolekciju ukrasa, a najdraži su mi oni koji izgledaju kao male umetnosti, oni koji su unikatni i specifični. Glasam za HANDMADE! Kako izgleda proslava praznika po tvojoj meri? Svakako mi je bitno da sam sa meni dragim ljudima, a tome bih dodao i planinu, malu kolibu sa kaminom, puno kuvanog vina, tople čokolade i slatkiša. Šta najčešće poklanjaš i kakvim se poklonima raduješ? Poklanjam ljubav i pažnju i to očekujem za uzvrat...a priznaću i da tajno priželjkujem par Givenchy patika. Da li imaš običaj da praviš liste sa novogodišnjim odlukama i kako bi izgledala tvoja? Svakako, to je tradicija. Međutim, uvek se provuče jedna stavka, ista svake godine - učiti više.Pored toga na listi je i više putovanja, više editorijala i kampanja. Poklanjaću više pažnje ljudima koji su je zaista zaslužili. Biću više okružen pozitivnim ljudima i mislima,a one negativne ću sačuvati za neku drugu godinu. Hraniću se zdravije, spavati više i biću zaljubljen kao nikada do sad.


Editorijal: Fashion and The City Modeli: Tijana Tucaković, Tatjana Marjanović i Tamara Dumanović Make up: Marija Rajčić i Jovana Simić Accesories: Sonja Cerović (Sonia Heart Made) Styling: Sonja Cerović i Katarina Petković Fotografije: Đorđe Bukvić


l

106 decembar


Fotografija

Iznenadi Iznenadi me me N

Tekst: Nina Simonović

išlijka Marta Nikolić uspela je da objedini svoju ljubav prema arhitekturi, fotografiji i putovanjima kroz projekat Iznenadi Me. Njena mašta i oko za detalje su sada u ulozi posrednika personalizovanih poklona. Detalje i uspomene sa svojih putovanja deli sa drugima u vidu foto-slova, istovremeno podstičući ljude da pokrenu svoju inovativnost i iznenade drage osobe. Ako tražite originalan i unikatan poklon za praznike, obratite se Marti. Na njenom sajtu sami izaberite slova i vrstu rama. Zabavite se praveći

l

108 decembar

ovaj poklon koji u sebi spaja lepotu prepoznatljivu na prvi pogled ali i onu drugu, primetnu samo onima koji se duboko u nju zagledaju. Reci nam, za početak, kako si došla na ovu ideju i kako je sve krenulo? Marta: Počelo je otprilike pre 5 godina, baš u ovo vreme. Razmišljajući šta bih mogla da napravim prijateljima za Novu godinu, došla sam na ovu ideju o foto-slovima i napravila im njihova imena. Prvi rad je bio u malo drugačijoj formi od sadašnjeg. Prvo nisu primetili da su u pitanju njihova imena, ali kada su shvatili baš su se oduševili. Tada sam pronašla slova za imena tih ljudi


Foto: Marta Nikolić koja su mi bila potrebna, naravno na svojim fotografijama. Tek sredinom prošle godine počela sam da razmišljam kako bih mogla da napravim nešto više od toga, da zaokružim priču sa svim slovima. Krenula sam u potragu za slovima na svojim starim fotografijama, ali tražila sam ih i u svom svakodnevnom okruženju i namenski fotografisala na nekim novim putovanjima.

koji to nisu po profesiji. Ta veza se pretvorila u ovaj projekat. Na svojim putovanjima sam uglavnom fotografisala građevine i arhitektonske detalje i tu sam nalazila najveći broj slova. Elementi u arhitekturi vizuelno mogu da se uklope u neki kontekst koji na prvi pogled nije tako očigledan. Mene su ti detalji privlačili kako zbog profesije tako i zbog fotografije, koja mi je dugogodišnji hobi.

Budući da si arhitekta po profesiji, da li ti to pomaže da vidiš slova gde ih drugi ljudi ne bi primetili? M: Naravno da sve to ima veze, jer arhitekte posmatraju svaki objekat na drugačiji način od onih

Koja destinacija ti je dala najviše slova? Da li imaš omiljeno slovo? M: Imala sam tu sreću da proteklih godina dosta putujem. Iz Pariza imam najviše foto-slova, i mogu da kažem da mi je slovo „a“ u obliku Ajfe-


Fotografija

love kule omiljeno, jer kao prvo slovo azbuke simboliše početak mojih putovanja i nekih promena u mom životu u tom periodu. Imam mnogo fotografija iz Barselone, Sevilje, Andaluzija je fenomenalna... bilo je inspirativno sve to videti, fotografisati i na ovaj način preneti ljudima. Da li si imala poteškoća sa pronalaskom nekih slova? M: Često se desi da kada i ne tražim neko slovo, ono se samo pojavi. Ali veliki problem i dalje imam sa slovom „ž“, tražim ga i dalje intenzivno. Nisam htela da ga sama „izrežiram“, već čekam da se samo pojavi kao i sva ostala slova. Nadam se da će to biti uskoro. Da li ljudi znaju koje sve destinacije su

l

110 decembar

zastupljene na tvojim fotografijama i kako to utiče na odabir poklona? M: Uvek volim da kažem ljudima odakle je koje slovo, na taj način svako dobija deo mojih putovanja za sebe. Nekome je destinacija deo poruke u okviru poklona, na primer gde bi voleli da putuju zajedno. U suštini, mali je broj slova koji direktno asocira na destinaciju. Veći broj su detalji sa objekata koji mogu biti bilo gde u svetu. Ima dosta slika iz Niša i Srbije. Neko želi tematski da napravi reč samo od slova slikanih na selu, ali takvih fotografija nemam mnogo jer je arhitektura zahvalnija za ovakvo fotografisanje. Kako si se odlučila za ime? M: Svako se iznenadi kada shvati o čemu se zapravo radi na slici, jer slova nisu prepoznatlji-


va na prvi pogled. Kada neko dobije takav poklon, ako ne zna o čemu se radi, u prvi mah ne vidi da tu nešto piše. Sviđaju im se fotografije, pakovanje poklona... ali pravo iznenađenje dolazi tek kada shvate da je na fotografiji poruka namenjena isključivo njima. Nekako je bilo logično da celu ovu priču tako nazovem, upravo zbog tog faktora iznenađenja. Kakav je postupak stvaranja Iznenadi Me poklona? M: Na sajtu postoji veći izbor fotografija za svako slovo. Pošto svako sam pravi svoju kombinaciju slova i osmišljava poklon, svaki je unikatan. Sve to – slova, boju rama i paspartua, ili mogućnost izrade slova na magnetu – ljudi sami biraju na sajtu pri poručivanju. Neverovat-

no je kakve sve kombinacije ljudi prave, i ja se uvek iznenadim koliko kombinacija je moguće napraviti. Uglavnom se naručuju imena ljudi, razne izjave ljubavi ali i neke njima lične poruke. Mogu li i ljudi iz regiona da iznenade svoje voljene? M: Bilo je par narudžbina iz Hrvatske, Crne Gore, Bosne... Koliko sam primetila, ovako nešto ne postoji u zemljama u regionu. Dosta je primećeno, a zahvaljujuću Facebook-u i ljudi iz drugih zemalja to mogu da vide. ( Facebook, sajt )

U dogovoru sa Martom odlučili smo da jednom čitaocu poklonimo personalizovan poklon sastavljen od slova po njegovom izboru. Pratite redovno objave na našoj stranici kako biste bili upoznati sa detaljima.


Fotografija

Uvod u konceptualnu fotografiju

I

lustrativna fotografija prisutna je još od pojave prvih fotoaparata, ali termin konceptualna fotografija datira iz šezdesetih godina prošlog veka i povezana je sa konceptualnom umetnošću. Podrazumeva dve stvari – žanr u fotografiji i metodologiju.

Osnovni zadatak konceptualne fotografije jeste da ilustruje (prethodno osmišljenu) ideju i prenese priču ili poruku posmatraču. Možemo je posmatrati kao metaforu u svetu fotografije. Konceptualna fotografija lišena je spontanosti, i u potpunosti je režirana na osnovu koncepta koji treba da ilustruje. Najčešće podrazumeva snimanje u studiju, uz rekvizite i izražajnu šminku kao i manipulaciju u Photoshop-u. Obzirom na to da joj je funkcija da prenese poruku, veoma je korišćena u marketingu i u magazinima kao pratnja tekstovima. Posebno zanimljiv ogranak konceptualne fotografije jeste Fine-Art fotografija koju možemo klasifikovati kao umetnost. Iako je isprva taj termin korišćen u negativnom kontekstu kako bi se ista razlikovala od dokumentarne fotografije i fotožurnalizma, Fine-Art fotografija se veoma razvila kao pravac i izrodila neke od najimpresivnijih fotografija.

l

112 decembar

Tekst i fotografije: Aleksandra Skorupan


Fotografija

l

114 decembar


Putopis

Dan u Minhenu

Dan u Minhenu w

Tekst i fotografije: Marija Boki}

Minhen - glavni grad Bavarske oblasti i ekonomski najrazvijenij grad čitave Nemačke. Možda nije među prvim stavkama na vašoj listi destinacija koje planirate da posetite, ali nakon svoje posete mogu reći da je bezrazložno potcenjen

l

116 septembar


Putopis

Pored Oktobarfesta, najvećeg svetskog „narodnog festivala” koji se održava upravo u ovom gradu i koji je njegova najveća atrakcija, Minhen nudi još mnogo povoda da ga posetite. Za obilazak samo najužeg centara grada, koji obiluje interesantnim znamenitostima i prelepim mestima biće vam je potreban jedan ceo dan. Karlov trg ćete prepoznati po velikoj fontani i visokoj kapiji srušenog srednjevekovnog utvrđenja. Prolazak kroz istu vodi vas pravo u pešačku zonu i stari deo grada, oblast koja neće razočarati ni avanturiste željne novih saznanja, a ni one raspoložene za zabavu, šoping i kupovinu suvenira. Starim gradom dominiraju građevine u gotskom stilu, karakteristične za zapadnu Evropu, ali i veliki broj butika, počevši od street style brendova, do butika visoke mode svetski poznatih dizajnera.

l

118 septembar


Šetajući dalje, stiže se na Marienplatz, trg prepun turista, uličnih zabavljača i tezgi sa najrazličitijim suvenirima. Ovim, najvećim trgom dominira masivna, detaljno ukrašena zgrada gradske većnice, Marijin stub i dva tornja poznate crkve Frauenkirche koji se izdižu iznad svih okolnih zgrada. Crkva Frauenkirche se smatra simbolom Minhena, a njeni tornjevi dostižu visinu od 99 m. Svakako je najupadljivija građevina u užem a i širem centru grada, zahvaljujući zabrani da se bilo gde u gradu izgradi bilo kakva zgrada viša od nje. Prateći put koji vodi preko trga Max-Joseph dolazimo do Hofgartena, najstarijeg, ali i najlepše uređenog parka u Minhenu. Paviljon boginje Dijane nalazi se u samom centru, okružen je simetrično postavljenim travnjacima i predivnim cvećem, a doživljaj upotpunjuju tonovi klasične muzike koji se prolamaju okolinom.


Putopis

l

120 decembar


Nešto veći izazov za obilazak je “Englischer Garten” ili Engleska bašta koja se nastavlja na Hofgarten. Engleska bašta je, zapravo, jedan od najvećih parkova na svetu, veći čak i od njujorškog Central Parka. Reč „Engleska” kao deo naziva parka je tu da označi stil baštovanstva korišćen u uređenju parka, koji je bio posebno popularan u Britaniji krajem 18. veka. Kroz čitav park prolazi uzani veštački potok, a na jednom njegovom delu mehanizam za pumpanje vode stvara talase pogodne za surfovanje te su surferi u parku česta pojava. Centralna mesta u parku su Kineski toranj, okružen restoranima i omiljenno mesto za predah nakon duge šetnje, i Monopteros, mala građevina u grčkom stilu koja zahvaljujući svojoj poziciji nudi divan pogled na grad, posebno u smiraj dana. Ovo mesto je ujedno i kraj naše šetnje kroz Minhen. Toliko nam dozvoljava jedan dan. Nije mnogo, ali jeste dovoljno da nas zainteresuje i navede da dođemo u posetu ponovo.


Razvoj Zdravlje

pokreta Ukoliko niste imali prilike da se upoznate sa principima Razvoja pokreta, nadam se da }e vam ovaj intervju biti dobra osnova za po~etak, a oni koji ve} duže prate Dejanov rad, nadam se da }e ovom prilikom ~uti nešto novo i interesantno

l

122 decembar


Tekst: Teodora Kovrlija

D

Fotografije: Aleksandra Skorupan

ejan Ilić je osnivač veštine i autor programa koji je nazvao Razvoj pokreta. U tri decenije dugom stažu je radio i vežbao Aikido i borilačke veštine, Jogu, Tai Či, masaže i lekovite discipline. Zahvaljujući svojim raznovrsnim interesovanjima i velikom ličnom iskustvu imao je priliku da sarađuje sa različitim nevladinim orga-

nizacijama, učestvovao u mnogim humanitarnim akcijama koje su bile namenjene deci i mladima sa problemom u ponašanju, učestvovao je u mnogim seminarima o zdravoj ishrani, alternativnoj i komplementarnoj medicini, lekovitim tehnikama očuvanja i jačanja zdravlja. Ukoliko niste imali prilike da se upoznate sa principima Razvoja pokreta, nadam se da će vam ovaj intervju biti dobra osnova za početak, a oni koji već duže prate Dejanov rad, nadam se da će ovom prilikom čuti nešto novo i interesantno. Za one koji nisu upućeni, jel možeš da objasniš šta je Razvoj pokreta? Razvoj pokreta je veština koja nam pomaže da lakše rešavamo svakodnevne situacije i


Zdravlje probleme, posebno u današnjem modernom vremenu koje je puno izazova i iskušenja. Usmeren je ka opštem dobrostanju i kroz rad težimo smirenju koje nam je najpotrebnije za zdrav i ispunjen život. Pored telesnog poboljšanja koje stičemo vežbanjem, u Razvoju pokreta težimo i dalje, ka razvoju mentalnih i duhovnih sposobnosti, kako bi postigli pravu ljudsku prirodu u celini. Vežbanje i rad, jesu na prvi pogled zasnovani na telesnom vežbanju, ali to je samo početna faza kroz koju svako prolazi. Na taj način stičemo potrebno iskustvo da pratimo lični razvoj, a u telu imamo “platformu” koja nas podržava u svakom trenutku našeg života. Rezultati koji se postižu vežbanjem Razvoja pokreta su raznovrsni. Od rekreativnih rezultata, preko otklanjanja tegoba i bolova u telu, zglobovima, leđima, do rezultata na polju usklađivanja mentalnih i emotivnih pojava. Posebno značajni rezultati su postignuti na polju prepoznavanja i otklanjanja uticaja stresa, anti-stres. Razvoj pokreta je nastao kroz iskustvo i znanje stečeno iz Aikidoa i borilačkih veština, či gonga, joge, lekovitih tehnika očuvanja i jačanja zdravlja, masažnih tehnika i savremenog plesa. Razvoj pokreta je oslonjen i na Pravoslavlje i domaću duhovnu i kulturnu tradiciju, što daje poseban momenat u vežbanju, a ispred svega lakše razumevanje onoga što radimo. Principi Razvoja pokreta su zdravlje, praktičnost, izvornost, lepota i harmonija.

Na čemu se zasniva vežbanje i šta sve podrazumeva učenje Razvoja pokreta? Vežbanje je zasnovano na grupnom i individualnom radu. Rad prate predavanja, na posebnim časovima i seminarima, koji približavaju ideju Razvoja pokreta i pojašnjavaju vežbe i tehnike radi lakšeg i svesnijeg napredovanja. Vežbe su odmerene i lagane, telo je opušteno, pokreti tečni i prelivaju se jedan u drugi, kao skladna koreografija. Razvoj pokreta se sastoji iz nekoliko delova, kroz koje se razvijamo i

Vežbe su odmerene i lagane, telo je opušteno, pokreti tečni i prelivaju se jedan u drugi, kao skladna koreografija l

124 decembar


Predznanje ili bilo koji uslov za praktikovanje Razvoja pokreta, nisu potrebni. Fizička kondicija, ali i godište, uzrast, pokretljivost, razgibanost, ili šta već još, nisu brana za vežbanje. Potrebna je dobra volja i želja da se vežba, a o razvoju i pomeranju granica se brinemo mi koji vodimo Razvoj pokreta.

stičemo iskustvo. Svaki od delova se može praktikovati nezavisno, ali samo kao celina daje najbolje rezultate. Razvoj pokreta se sastoji od razvoja disanja (vežbe disanja), razvoja pokreta (položaji i vežbe sjedinjavanja uma i tela, individualno i partnersko vežbanje), lični razvoj, razvoj skladnih odnosa (vežbe harmoničnog odnosa sa sobom i okolinom, partnerski rad i rad u grupi), razvoj borilačkog pokreta (borilački principi kroz vežbanje, rešavanje konflikata u nama i oko nas), razvoj pokreta za zaposlene (vežbanje u radno vreme i van radnog vremena, prilagođeno zaposlenima) Da li je potrebno da dođemo sa nekim predznanjem kako bi smo se uključili u rad grupe? S druge strane koliko je fizička kondicija ili nedostatak iste, brana za sprovođenje vežbi?

Koliko je važno pravilno disanje i kako nas tome Razvoj pokreta uči? Da, Razvoj pokreta nas uči tehnikama disanja. Kao što sam već pomenuo razvoj disanja je sastavni deo praktikovanja. Na časovima razvoja disanja učimo nekoliko tehnika disanja i svako ima svoj značaj u napredovanju, a posebno u očuvanju i jačanju zdravlja. Ovde bih pomenuo i jednu pojavu, odnosno formulaciju, a to je pravilno disanje. Pravilno disanje ne postoji, jer je disanje bazični proces organizma koji se usklađuje sa našim telesnim, emotivnim i mentalnim stanjem. Mnoge discipline uče tehnike disanja, ali instruktori prave grešku što to što podučavaju nazivaju pravilnim disanjem. Onda mnogi dolaze u problem stalno se preispitujući da li pravilno dišu, što zna da bude velika presija, koja sigurno ne utiče pozitivno na zdravlje. U jednom periodu je bilo puno onih koji su išli na psihoterapeutske tretmane da bi se odvikli od ideje “pravilnog” disanja. U svakom slučaju, ima puno tehnika disanja i sve mogu da nam koriste, ali treba biti dovoljno svestan i odabrati onu koja nam najviše odgovara, uz stručno vođstvo. Na koji način ovaj vid vežbanja menja naše telo i um? Vežbanjem postižemo vitalnost, prijatan osećaj, lepotu i zadovoljstvo. Stimulišemo životnu energiju u cilju jačanja i očuvanja


Zdravlje

zdravlja, uspostavljanja jedinstva uma i tela, uravnoteženja telesnih, emotivnih i mentalnih pojava svakodnevnog života. Povećavanjem pokretljivosti celog tela utičemo na lakoću i gracioznost u kretanju i obavljanju svakodnevnih aktivnosti, pravilno držanje i uravnoteženje celokupnog organizma. Postajemo smireniji, strpljiviji, jasniji sebi i drugima, raspoloženiji… Majstor si Aikidoa, koliko je Aikido uticao na Razvoj pokreta? Da, majstor sam Ki Aikidoa /Shin Shin Toitsu Aikido – Aikido Ujedinjenog Uma i Tela. Aikido je puno uticao jer je u osnovi Razvoja pokreta. Prvenstveno Aikido je jedna lepa borilačka veština koja nam pruža kompletan razvoj, posebno pravac Ki Aikido. Aikido se prevodi i kao umetnost mira, što puno govori o ideji koja je trasirana od osniivača Moriheja Uešibe ka svima nama danas. Kroz Aikido učimo kako da se izrazimo u komunikaciji, što utiče na doživljaj lepote i usposavljanje harmonje. To se iskustvo kod mene, nekako prirodno, pretočilo u Razvoj pokreta.

l

126 decembar

Pored svih lepih učenja i iskustava koje nam Aikido pruža, ne treba zaboraviti da je Aikido jedna izuzetno efikasna borbena veština, kojom možemo zaštiti i odbraniti sebe i druge. Razvoj pokreta je u potpunosti tvoja zamisao, a od nedavno držiš i kurseve za instruktore. Koliko su se vežbe i časovi s godinama menjali i razvijali? Razvoj pokreta jeste moja zamisao i ideja. Ideju sam dobio boraveći u manstiru Hilandar na Svetoj gori. U početku sam imao veliku ideju, ali mi realizacija te ideje nije bila u potpunosti jasna. U Hilandaru su mi razgovori sa jednim monahom pomogli da osetim smer u kome bi krenuo. Znao sam šta hoću i to mi je bilo dovoljno da počnem sa iskustvom i znanjem koje sam tada imao. Kroz godine su se vežbe i tehnike menjale, kako sam i ja napredovao i sazrevao tako su i časovi postajali sadržajniji, ali i jednostavniji za razumevanje i usvajanje. Pored mene su i svi koji su vežbali Razvoj pokreta uticali na njegov razvoj i promene. Svako ko vežba Razvoj pokreta itekako utiče na Razvoj pokreta i na mene i na druge.


Osnovna ideja Razvoja pokreta i jeste promena i uskladjivanje sa načinom života i mišljenja u sadašnjosti. I to čini Razvoj pokreta modernom veštinom koja nam pruža mnoge odgovore na pitanja i izazove modernog vremena. U privatnom životu si doživeo ličnu tragediju. Koliko je to nesrećno iskustvo uticalo da se od mnogo stvari koje si u tom trenutku radio opredeliš da još vise unaprediš Razvoj pokreta? Koliko ti je sam Razvoj pokreta pomogao da se nosiš sa tom situacijom? Pre šest godina, 2007. godine, sam u saobraćajnoj nesreći izgubio sestru i roditelje. Velika lična tragediija. U takvim situacijama vidimo koliko nam koristi ono što smo učili i radili i da li iza toga možemo nastaviti da normalno živimo dalje. Sve to je uticalo da promenim gledanje na mnoge momente u svakodnevnom životu, pa samim tim je uticalo i na Razvoj pokreta. U tim momentima me je spasila vera u Boga. Imao sam prilike da vidim i osetim

U Hilandaru su mi razgovori sa jednim monahom pomogli da osetim smer u kome bi krenuo. Znao sam šta hoću i to mi je bilo dovoljno da počnem sa iskustvom i znanjem koje sam tada imao snagu iskrene vere, ali i snagu učenja i pouka Pravoslavlja, Svetih otaca i domaćeg duhovnog nasleđa. Okrenuo sam se životnim principima, a ne materijalnim stvarima. U nekoliko dana oko svih tih događaja, stečeno iskustvo je bilo ogromno. Iskustvo koje je počelo da se preliva u svima pravcima mog života, a kroz Razvoj pokreta se uobličilo na bude dostupno svima drugima koji hoće da na jedan drugačiji, jednostavan i prirodan način, rade na sebi. I od tada sam se opredelio da radim sa drugima. Kako ljudi reaguju na Razvoj pokreta? Čini mi se da ljudi nisu uvek raspoloženi za novotarije ili discipline kao što je Razvoj pokreta. Koliko si se ti susretao sa predrasudama i nerazumevanjem? Da li Razvoj pokreta poistovećuju sa nekim drugim masovnijim disciplinama poput Joge…?


Zdravlje Razvoj pokreta postoji dvanaest godina, ali za početak uzimam 2004. godinu. Kada čuju o Razvoju pokreta, a posebno nakon samo jednog časa vežbanja sa grupom, ljudi reaguju izuzetno pozitivno. Često imam polaznike koji su vežbali sve i svašta, od aerobika do joge i posebno mi je drago što se na Razvoju pokreta zadrže dugi niz godina. Bilo je i onih koji su prvo vežbali Razvoj pokreta, pokrenuli se, a onda praktikovali razne druge discipline i svo to iskustvo vraćali u našu salu. Najznačajnije mi je što svi sa osmehom pričaju o Razvoju pokreta i što svako nađe ono što je njemu potrebno. Svih ovih godina sam se često sretao sa predrasudama i nerazumevanjem. Naši ljudi su uplašeni sektama i raznim istočnim i zapadnim učenjima koje mogu “da te zavedu”. Dok sa druge strane su rezervisani prema domaćim autorima, jer se smatra da uglavnom prava znanja dolaze ko zna odakle. Sve to umnogome utiče na predrasude i nerazumevanje. Zato se često mnogi opredeljuju da idu na poznate i masovne sisteme vežbanja, pa kakvi god da su instruktori. Treba pomenuti da je danas školovanje instruktora veliki biznis, što značajno utiče na kvalitet rada i prenošenja znanja. Mada, moram da priznam da se takav trend smanjuje i da su ljudi počeli da postaju otvoreniji i da ciljano dolaze da vežbaju Razvoj pokreta. Počeli su da prave razliku između sličnih disciplina, pa sve manje dolazi do poređenja. Redovne časove i seminare su počeli, sve više, da pohađaju instruktori joge, pilatesa, fitnesa, fizioterapeuti, psihoterapeuti, što je potvrda da im Razvoj pokreta nudi nove ideje i mogućnosti za rad.

l

128 decembar

Moja preporuka za novogodišnje i božićne praznike je umerenost. Često su nam baš ovi praznici izgovor za preterivanje u jelu, piću i ponašanju Interesuje me da li možemo praktikovati naučeno na časovima i samostalno ili je rad u grupi uobičajena praksa? Rad u grupi je najzastupljeniji u Razvoju pokreta, ali se sve više praktikuje i samostalno. Važno je naglasiti da praktikovanje Razvoja pokreta nije samo u sali, značajnije je da se naučeno primeni van sale, u svakodnevnom životu. I tu moram da priznam da imamo puno uspeha u primeni. Svako može da prilagodi naučeno svojim potrebama, da bi živeo zdravije i sadržajnije. Za mene je to najvažniji deo rada. Često si predavač i gost na radionicama i edukativnim sajmovima prevashodno namenjenim ženama. Da li to znači da su žene te koje češće vežbaju sa tobom? Čini mi se da su dame te koje prilikom odabira fizičke aktivnosti češće traže da osim vežbi tela, vežbaju i um i jačaju tu duhovnu komponentu? Da li je to samo moj utisak ili su muškarci zatvoreniji za “nove” pristupe i drže se isključivo proverenih šablona? Žene jesu najbrojniji polaznici na časovima


je da žene češće traže da pored tela, vežbaju um i jačaju duhovnu komponentu. To je samo marketing zato što su žene bolji kupci i više konzumiraju takve programe. Mislim da je muškarciima, nepravedno, smanjena ponuda i svedena uglavnom na telo. Iz moje prakse se pokazalo drugačije. Bliže nam se novogodišnji i božićni praznici, kao i slave. Šta preporučuješ čitaocima kako bi ovih meseci ostali u kondiciji i ravnoteži? Moja preporuka za novogodišnje i božićne praznike je umerenost. Često su nam baš ovi praznici izgovor za preterivanje u jelu, piću i ponašanju. Samo da obratimo pažnju na to je već dobar preduslov da održimo ravnotežu. U ovom periodu je i božićni post, a pravila posta nas, između ostalog, tome i uče. Čitaocima bih još preporučio da božićne praznike provedu u dobrom i veselom raspoloženju sa svojim porodicama. I da takvo raspoloženje podele i sa drugima. Da pogledaju unazad i vide koliko dobrog su učinili, koliko su ljubavi dali, koliko su bili iskreni prema Bogu, sebi i drugima. I naravno, da mnogo ne prekidaju vežbanje. Svim čitaocima želim srećne novogodišnje i božićne praznike! Razvoja pokreta, pa se stiče takav utisak. Muškarci podjednako imaju interesovanje za ovo što radimo i nisu baš toliko zatvoreni. U startu je činjenica da muškarci manje vole da istražuju i da će pre da se opredele za nešto provereno. Ali to je samo na početku, kada počnu da vežbaju Razvoj pokreta oni ponekad više učestvuju u svemu što se radi. Često je dobra osnova da se opredele i to što sam ja muškarac. A pride sam i majstor borilačkih veština, što im je u skladu sa muškim principima. Zabluda

lll

U duhu praznika i poklanjanja, Plezir magazin i Razvoj pokreta su odlučili da organizuju nagradnu igru putem koje ćemo jednom čitaocu pokloniti jedan mesec besplatnog vežbanja, dok će dva čitaoca dobiti vaučere uz koje će imati 50% popusta na mesečnu članarinu. O svemu ćete biti blagovremeno obavešteni putem naše Facebook stranice i sajta.


Zdravlje

MERIDiJANI TELA ILI VEZE ORGANIZMA

l

130 decembar


Tekst: Marko Vajovi}

M

nogi od vas su čuli ili poseduju određena predznanja o dalekom istoku, njihovoj filozofiji, načinu razmišljnja a primetan je i uticaj koji postoji u svakodnevnom životu, koga možda nismo ni svesni. Kako bi opisali praktikovanje određenih tehnika u okviru funkcionisanja datih principa veoma često koristimo izraz tradicionalna medicina. Konkretno, kineska tradicionalna medicina faktički stara je koliko i samo kinesko društvo i ona u sebi objedinjava više različitih modaliteta; savremenog i tradicionalnog načina lečenja. Ona je spoj objedinjene primene brojnih tehnika i teorijskih postavki koji svoje korene imaju u drevnoj kineskoj filozofiji (taoizmu), čije osnovne postavke datiraju od pre više od 5.000 godina. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), tradicionalna kineska medicina je u potpunosti integrisana u kineski zdravstveni sistem i oko 95% bolnica u Kini primenjuje ovakav sistem u praksi. Teorijske postavke tradicionalne kineske medicine mogu se podeliti na sedam glavnih učenja, od kojih je svaka neodvojivi deo jedinstvene teorije kineske medicine:

n Koncepcija „Wu - Xing“ sistem 5 elemenata (voda, vatra, drvo, metal , zemlja) n Koncepcija „Jin - Jang“ , n Učenje o energiji „Či“, n Učenje o „Cin - Lo“, o vezama (meredijanima) u organizmu, n Učenje „Džan - Fu“, o gustim i šupljim unutrašnjim organima, n Klasifikacija sindroma oboljenja, n Uzroci i mehanizmi razvoja bolesti. U ovom tekstu osvrnućemo se na učenje o „Cin—Lo“, o vezama i vremenskom okviru maksimalne aktivnosti energije određenih organa unutar ljudskog tela. Učenje o meridijanima je osnovni deo istočne medicine, tesno povezane sa učenjem o život-


Zdravlje

noj energiji Či. U delekoj prošlosti primećeno je da se na telu bolesnog čoveka mogu pronaći delovi, čijim pritiskanjem se javlja bol. Delovanjem na te delove dolazi do poboljšanja stanja bolesnika i u krajnjem slučaju, ozdravljenja. Lekari Starog Istoka smatrali su da se ubadanjem kože na tim delovima otvara izlaz za patogeni princip iz organizma čoveka, a paljenje ubija taj princip. Kasnije je u rasporedu tih tačaka pronađen određen red: one su smeštene po linijama koje su nazvane meridijanima ili kanalima. Zatim je otkiveno da tačke i kanali odgovaraju glavnim unutrašnjim organima. U početku je bilo deset kanala, oni su korespondirali sa pet organa Džan, pet organa Fu kao i nezavisno od njih i pet glavnih organa. Kasnije je otkriveno da se ne mogu sve utvrđene funkcije podvesti pod ovih deset organa. Tako se javlja predstava o meridijanima trostrukog grejača i perikarda, koji objedinjuju sve ostale funkcije organizma. Istočna medicina izdvaja u organizmu čoveka dvanaest sistema koji vrše 12 osnovnih fizioloških funkcija. Oni nose naziv meridijani. Svaki meridijan se zove prema organu koji određuje njegovu funkciju. U skladu s teorijom Jin-Jang, meridijani formiraju 6 parova. Šest jin i šest jang.

l

132 decembar

Lekari Starog Istoka smatrali su da se ubadanjem kože na tim delovima otvara izlaz za patogeni princip iz organizma čoveka, a paljenje ubija taj princip Jin meridijani reflektuju one organe (tzv.“puni organi“) koji vrše funkciju sakupljanja i prerade materija i energije u organizmu, tu dakle svrstavamo pluća, slezinu, srce, bubrege, perikard (srčana kesa) i jetru. Jang meridijanima više odgovaraju šuplji organi koji vrše funkciju izlučivanja, a to su debelo i tanko crevo, mokraćna bešika, zučna kesa. . Kod Jang sindroma (punoća) treba delovati umirujuće, kod Jin-sindroma (praznina) potrebno je organe stimulirati. Ako se organ-funkcija nalazi u granicama normale, tj. u ravnoteži, energija protiče kroz kanal koji njoj odgovara bez zadržavanja u skladu sa dnevnim ritmom. Međutim, ako je funkcija poremećena, meridijan se „začepljuje“, a organizam može da postane podložan bolestima, mišićne grupe kroz koje meridijan prolazi postaju napregnute, a to otežava protok energije. Zbog toga osećamo bolove u određenim delovima tela. Energija prolazi kroz sistem meridijana u skla-


du sa dnevnim ritmom. Na svakih 2 sata energija u određenom meridijanu dostiže svoj maksimum. U to vreme najaktivniji je odgovarajući fiziološki sistem i taj meridijan je najosetljiviji na spoljni nadražaj. Kruženje energije polazi od pluća, energija potom prolazi kroz svih 12 meridijana za 24 časa. Maksimalna aktivnost pluća, dakle period u kome se zapaža maksimum protoka energije kroz taj meridijan, je period od 3 do 5 časova u jutro. Zatim period od 5 do 7 časova je period maksimalne aktivnosti debelog creva, od 7 do 9 časova želudac, 9 do 11 slezina i pankreas, od 11 do 13 časova srce ima maksimalnu aktivnost, 13 do 15 časova tanko crevo, od 15 do 17 časova bešika, period od 17 do 19 časova je period maksimalne aktivnosti bubrega, od 19 do 21 čas perikard, od 21 do 23 časa je vreme trostrukog grejača


Zdravlje

l

134 oktobar


Meridijani vrše funkciju upravljanja životnom Či energijom, funkciju upravljanja kretanja krvi, ostvaruju harmoniju Jin – Jang principa, oživljavaju mišiće i kosti, olakšavaju rad zglobova (trostruki grejac kontroliše funkcije i aktivnosti unutrašnjih organa i tkiva, komanduje aktivnosću Či energije u telu; razlikujemo gornji (srce i pluća), srednji (želudac, slezina, gusterača, jetra) i donji grejač (bubrezi, bešika, tanko i debelo crevo)), od 23 do 1 čas je period maksimalne aktivnosti žučne kese, a period od 1 čas do 3 časa je period aktivnosti jetre. Naravno, za računanje se uzima astronomsko vreme, dakle vreme podneblja na kome se nalazite. Meridijani vrše funkciju upravljanja životnom Či energijom, funkciju upravljanja kretanja krvi, ostvaruju harmoniju Jin – Jang principa, oživljavaju mišiće i kosti, olakšavaju rad zglobova.

Meridijan prenosi energiju od unutrašnjeg organa ka telesnom omotaču, zahvaljujući čemu simptomi bolesti „isplivavaju“ na površinu tela u vidu bola, crvenila, zadebljanja, itd. Značaj meridijana u kineskoj medicini je teško vrednovati. U traktatu Huangdi Neijing stoji da „namena meridijana se ogleda u tome što, sa jedne strane, oni odražavaju normalnu fiziološku funkciju i patološke promene u organizmu, a sa druge strane, prema njima se može suditi o vitalnosti samog organizma, zatim dijagnostifikovati svaka bolest, normaliziovati odnos ispunjenosti i praznine, koristiti ih kao uputstvo za lekarsku praksu, zbog toga se meridijani moraju poznavati.“


Nega

Tekst: Sne`ana Tatljak Nikoli}

Koristite li proverenu, kvalitetnu kozmetiku?

Č

uveni lekar i apotekar Galen je prvim mastima dodao vodu i tako postavio osnove tzv. cold krema – hladećeg krema, koji se i danas upotreblja u malo izmenjenom sastavu.

Dolaskom Arapa u Evropu proizveden je prvi sapun. Arapi prvi počinju sa proizvodnjom čistog alkohola putem destilacije. U srednjem veku, rimokatolička crkva je zabranjivala raskoš te se zaboravilo na negu i lepotu. Kozmetika se najviše razvila u Francuskoj i Italiji u doba renesanse. Tada se čistoća tela zanemarivala, a nadoknađivala upotrebom ra-

l

136 decembar

Prirodan izgled oduvek je bio odraz otmenosti i soficistiranosti, ali želja za negom i ulepšavanjem tela postoji od davnina. Egipćani su još pre 6000 godina negovali ruke i noge, bojili nokte, koristili zeleni puder malahita kao senku za oči. Prve parfeme izrađivali su i koristili Persijanci. Grci su takođe vodili računa o izgledu, ali kozmetika dostiže svoj procvat tek u starom Rimu za vreme rimskih careva koji su koristili kanu i indigo za bojenje kose.


Nega zličitih masti i ulja, dok su se za prikrivanje neprijatnih mirisa koristili parfemi. Sa francuskom revolucijom dolazi do spoznaje da su zdravlje, lepota i nega tela međusobno usko povezani. Tako je vremenom kozmetika prerasla u kozmetologiju, nauku koja se oslanja na druge nauke kao što su medicina, higijena, fiziologija, farmakologija, biofarmacija, psihologija i druge. Kozmetički preparati obuhvataju veoma veliki broj proizvoda i supstanci koje se koriste za negu, čišćenje, zaštitu ili ulepšavanje kože, kose, zuba i noktiju. Prema našem Pravilniku iz 1983. godine kozmetički proizvodi se dele u tri velike grupe, prema dužini dejstva i u zavisnosti da li deluju na kožu ili sluzokožu. On sadrži četiri liste dozvoljenih supstanci koje se mogu koristiti u kozmetičkim proizvodima i određuje uslove u pogledu zdravstvene ispravnosti predmeta opšte upotrebe koji se mogu stavljati u promet. Savet Evropske ekonomske zajednice (EEZ), danas EU/EC, doneo je 1976. godine Kozmetičku direktivu 76/768/EEC (Cosmetics Directive 76/768/EEC), koja daje zakonske propise koji se odnose na kozmetičke proizvode unutar zemalja članica EEZ/EC. Kozmetička direktiva EC daje smernice proizvođačima kozmetičkih proizvoda u vezi sa dozvoljenim i zabranjenim sastojcima kozmetičkih preparata, načinom označavanja proizvoda i njegovog sastava, rokom trajanja, načinom ispitivanja bezbednosti i efikasnosti. U Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) kozmetička industrija je vezana za US FDC

l

138 decembar

(Food, Drag and Cosmetic Act) iz 1938. godine, koja utvrđuje smernice za dobijanje bezbednih kozmetičkih proizvoda. Za zakonske propise koje se odnose na dermokozmetičke preparate odgovorna je FDA (Foog and Drug Administration), koja daje i zakonske regulative za lekove i OTC proizvode. Trenutno važeći zakonski propisi u našoj zemlji su neusklađeni sa savremenim dostignućima kozmetologije i zahtevima koje nameću trendovi na evropskom i svetskom tržištu kozmetičkih proizvoda. Zbog toga je neophodno u ovoj oblasti sprovesti usklađivanje domaćih propisa sa zakonskom regulativom Evropske unije.


zu potrebna je detaljna analiza dermatologa, koja podrazumeva i alergiska ispitivanja tj. izvođenje epikutanog testa.

Najčešće reakcije koje izazivaju kozmetički proizvodi na koži su alergiski kontaktni dermatit i iritativni dermatit. Prvi dovodi do crvenila kože, edema, svraba, nekada i pojave vezikula i širi se po koži. Iritativni dermatit uglavnom dovodi do osećaja peckanja po koži i ne širi se po njoj. Vrlo retko se javljaju dermatiti čiji je uzrok fotosenzitivna reakcija kože. Kozmetička sredstva mogu da oštećuju kožu, kosu i nokte. Alergijske reakcije kože nastaju naglo, često i godinama upotrebljavani preparati mogu odjednom da dovedu do alergije. Najčešći senzibilizatori su boje za kosu, ruževi za usne, parfemi i sredstva za zaštitu od sunca. Lokalizacija je obično lice, očni kapci, vrat, ivice ušne školjke, a klinička slika je blago crvenilo i perutanje. Za dijagno-

Boje za kosu koje sadrže ursol (parafenilendiamin) mogu biti uzrok pojave kontaktnog dermatita čija je klinička slika crvenilo sa vlaženjem, kraste na koži poglavine i slepljena kosa. Promena se često širi na čelo, ivice ušne školjke i očne kapke koji počinju da otiču. Alergen se fiksira za dlaku i teško ga je otkloniti. Sredstva za ondulaciju sadrže tioglikolat koji može da izazove alergiski dermatit. Javlja se svrab, a nekad i opekotine koje daju prolaznu alopeciju. Lakovi za kosu sadrže supstance koji su blagi senzibilizatori i mogu dati promene na vratu, očnim kapcima i ivici ušne školjke. PVP (polivinilpirolidon) koji se koristi u lakovima za kosu nije senzibilizator. Sredstva za beljenje kose sadrže hidrogenperoksid koji dovodi do iskrzanosti dlake. Sredstva za depilaciju sadrže kalcijumtioglikolat koji izaziva alergiski dermatit, dok su sulfidi i sulfhidridi primarni iritansi. Vosak i parfemi u mehaničkim depilatorima su takođe senzibilizatori. Sredstva protiv znojenja sadrže aluminijumhlorhidrat koji može da deluje iritativno. Ako sadrže urotropin (heksametiltetramin), takođe mogu da dovedu do jače senzibilizacije zbog izdvajanja formaldehida koji je jak senzibilizator.


Nega Sredstva dekorativne kozmetike kao što su kreoni za obrve i senke za oči mogu dovesti do dermatita. Lakovi za nokte sadrže fluorescentne boje koje dovode do fotosenzibilizacije smole (formaldehid-sulfonamidske smole, aril-sulfonamidske smole, urea-formaldehidske smole i dr.) čija je uloga povećanje tvrdoće filma, vodootpornosti i sjaja laka su senzibilizatori pa se ne upotrebljavaju u hipoalergiskim lakovima. Ruževi za usne sadrže razne boje, mirise i derivate lanolina koji senzibilišu i dovode do isušenosti usana sa fisurama, a retko i do vlaženja i edema. Šamponi za kosu deluju iritativno na kožu i izazivaju svrab, isušuju vlasište, a retko se javlja i difuzna alopecija. Iritansi su sintetski tenzidi anjonske prirode (alkilsulfati). Kreme za negu lica sadrže parafin, emulgatore, lanolin, konzervanse (formaldehid, estri paraoksibenzoeve kiseline) koji mogu izazvati alergiski kontaktni dermatit. Kreme za izbeljivanje kože sadrže supstance za izbeljivanje (hidrohinon, azaleinska kiselina, alfahidroksikiseline, askorbinska kiselina) koje dovode do iritacije kože. Parfemi sadrže etarska ulja koja mogu da dovedu do iritacije kože. Najčešće deluju aldehidi, fenoli, ketoni, terpeni (seskviterpeni), fenoletri, alkoholi, estri. Neke komponente parfema mogu i da dovedu do pigmentacije na koži kada su u kombinaciji sa sunčevim zracima. Zato se izbegava upotreba parfema kada se izlažemo suncu.

l

140 decembar

Ulje bergamota, kedra i lavande kao mirisne komponente kozmetičkih proizvoda mogu biti jaki senzibilizatori koji dovode do ekcema i pigmentacije kože. Poznate su dve svetske kompanije koje vode računa o proizvodnji i upotrebi mirisnih komponti koje su bezbedne u parfemima. To su RIFM (Research Institute For Materials) i IFRA (International Fragrance Association). Sredstva za zaštitu od sunca sadrže UV filtre tzv. apsorbere koji mogu da dovedu do fotoalergiskih reakcija. Većina reakcija koja nastaje posle upotrebe kozmetičkih proizvoda se povlači lečenjem ili prestankom primene preparata. Za izradu kozmetičkih proizvoda koriste se supstance sa visokim stepenom čistoće, netoksične, koje ne smeju da iritiraju i po mogućnosti da su prirodnog porekla. Ovi proizvodi treba da zadovolje niz zahteva u pogledu kvaliteta, efikasnosti i bezbednosti primene. Kozmetička direktiva EU zahteva dokaz o stvarnim efektima kozmetičkog proizvoda koji se plasira na tržište. Postoje objektivne neinvazivne tehnike tzv. tehnike bioinženjeringa kože, kojima se određuju potrebni parametri kože na osnovu kojih se potvrđuje efekat kozmetičkog proizvoda. To su metode određivanja sadržaja vlage u koži, transepidermalnog gubitka vlage, pH kože, procena boje kože, određivanje sadržaja površinskih lipida kože, procenat efekata anti-age proizvoda i dr. Posebni toksikološki podaci koji su vezani za neškodljivost kozmetičkog proizvoda odnose se na ispitivanja preosetljivosti


kože, iritaciju kože, toksičnost, genotoksičnost, teratogenost, fototoksičnost, fotoosetljivost, fotomutagenost preparata na koži i dr. Takođe se vrše klinička ispitivanja ili laboratorijski testovi da bi se dobile informacije o efektu supstance ili gotovog proizvoda na koži. Prema podacima FDA, kozmetički proizvodi ubrajaju se među najsigurnijim proizvodima na trežištu. Na sigurnost preparata t reba da ukažu razna upozorenja na ambalaži, prezentacije i uputstva za upotrebu. Sigurnost kozmetičkog proizvoda direktno zavisi od sigurnosti pojedinih sirovina. I kao što urednica britanskog naučnog časopisa Journal of Cosmetics Dermatology , Zoe Diana Draelos, u svom tekstu pita: „ Da li je kozmetika bezbedna?" i „ Zašto se toliko sredstava ulože u ispitivanje kozmetičkih proizvoda?" , sama i odgovara: „Zato što kozmetičke kompanije ne žele da izgube poverenje potrošača, svoj ugled i reputaciju na tržištu sa proizvodima koji nisu kvalitetni. Na bezbednost kozmetičkih proizvoda najveću moć imaju potrošači i otvoreno konkurentno tržište.“


Umetnost

Pjer Ogist

Renoar

Umetnost kao radost 탑ivljenja l

142 decembar


Tekst: Marija Bokić

P

jer Ogist Renoar je još jedan od osnivača impresionizma poznat po scenama životne radosti koje suvereno vladaju njegovim slikama. Prepoznatljiv je i po tome što je pokret u okviru koga je slikarsku karijeru započeo, kasnije napustio, pa čak i kritikovao. Menjao je stilove slikanja, od onog karakterističnog za impresioniste do stila inspirisanog klasičnim i renesansnim delima. Pred kraj života uspeo je da pomiri sve stilske tendencije praveći kompromis između klasičnog i impresionističkog. Bio je cenjen zbog optimističkog stava prema životu i neiscrpne energije koju je posedovao. Upravo ta energija mu je omogućila da slika do samog kraja života iako je bolest pretila da ga u tome spreči.

Poznanstvo sa slikarom Emilom Laportom je za njega bilo od presudnog značaja jer je taj slikar izvršio ključni uticaj ne Renoarove početke slikanja na platnu.


Umetnost slikar izvršio ključni uticaj ne Renoarove početke slikanja na platnu. Još jedan slikar imao je značajnu ulogu u Renoarovom životu, a to je njegov savremenik i veliki prijatelj Klod Mone. Upoznali su se u ateljeu Šarla Glera, a njihovo prijateljstvo i međusobno poštovanje je bilo do te mere veliko da je preživelo i Renoarovo odricanje od impresionizma.Postoji nekoliko njegovih slika na kojima su Mone ili članovi njegove porodice. U periodu kada je smatrao sebe delom impresionističkog pokreta Renoar je stvorio neka od svojih najvećih dela kao što su "Igranka u Mulen de la Galetu", "Ljuljaška" i "Šetnja", a delo "Loža" smatralo se jednom od ikona impresionizma. Sva njegova dela imala su odlike pomenutog pokreta - kratke poteze četkicom, značaj svetlosti na slikama, mekoća crteža međutim, Renoar se dosta razlikuje od ostalih impresionista jer pažnju posvećuje ljudskoj formi. Prirodu ostavlja u pozadini, te je pejzaže

Autoportret, 1875. The Theater Box,1874 Rođen 1841. u Limožu u skromnoj porodici kao je jedan od sedmoro braće i sestara. Već u njegovoj trećoj godini čitava porodica se seli u Pariz u potrazi za boljim životom i ovaj poznati slikar u tom gradu provodi većinu života. U ranoj mladosti počinje da se bavi dekoracijom porcelana pre svega zbog želje svog oca da svako od njegove dece stekne neki zanat. Još tada primećivala se njegova sklonost ka slikarstvu. Zahvaljujući talentu odabran je za obavljanje najdelikatnijeg posla, oslikavanje finog kineskog porcelana, a baveći se time stekao je ideju o prefinjenoj kompoziciji boja. Poznanstvo sa slikarom Emilom Laportom je za njega bilo od presudnog značaja jer je taj

l

144 decembar


Igranka u Mulen de la Galetu,1876. jako retko i slikao dok je imao sklonost ka slikanju portreta. Ono što je dominiralo njegovim platnima je razonoda Parižana, momenti sa raznih igranki i izleta, osmesi, a pre svega, ženski likovi. U jednom momentu, u Renoarovoj 38. godini, nezadovoljstvo impresionističkim pokretom kulminira te on pokret napušta i čak razvija otklon prema istom. Smatrao je da ništa dobro nije proisteklo iz impresionističkih izložbi i neuspelih aukcija, kao i da je jedini proizvod istih dobijanje statusa slikara "otpadnika". Prestao je i da slika na otvorenom smatrajući da je u takvoj situaciji svetlo previše raznovrsno te odvraća pažnju od kompozicije i čini delo monotonim.

Ipak, svesno ili ne, neke odlike impresionističkog slikarstva je zadržao, ali dotadašnji stil slikanja zamenio je "gorkim" koga karakterišu tamne nijanse, pravilni potezi i jasno definisane linije. Promena stila najvidljivija je na njegovom delu "Kišobrani" koje je nastalo baš u periodu Renoarove transformacije, pa desni deo slike podseća na impresionizam, dok levi deo dočarava novi, "gorki", stil. U ovom periodu stvaralaštva Renoar uspešno konkuriše za Salon, izložbu koju je akademija lepih umetnosti u Parizu organizovala jednom godišnje. Slavni pisac Emil Zola pozdravlja Renoarovo odvajanje od "otpadnika" i borbu za pronalaženje svog mesta u akademskim slikar-


Kišobrani, 1881 - 1885.

l

146 decembar


Pont Neuf, 1872.

Šetnja, 1870.

skim krugovima, kao jedini adekvatan potez u datoj situaciji. Na Renoarova dela sada najveći uticaj ima ljubav prema klasičnoj umetnosti i renesansnim majstorima, pre svega prema Rafaelu Santiju. On odbija da učestvuje na kasnije održavanim izložbama impresionista, dok pripadnici ovog pokreta krtikuju njegov novi stil i dela koja je u ovom periodu stvarao. Kako su godine prolazile Renoar je postajao sve priznatiji slikar. Primio je orden Legije časti i bio predmet divljenja kako avangardnih umetnika, tako i kolekcionara i trgovaca.

Mone u svom vrtu, 1870.

"Gorki" stil zamenio je "bisernim" prepoznatljivim stilom koji je imao odlike i impresionističkog i "gorkog". Salon mu je 1904. posvetio čitavu prostoriju, 1907. imenovan je za počasnog predsednika ovog događaja, a kao konačni dokaz uspona, popularnosti i poštovanja jednog slikara počeli su da se javljaju i falsifikati Renoarovih dela. U starosti se Renoar posvetio i vajarstvu, a do poslednjeg dana svog života slikao je, uprkos teškom obliku artritisa i reumatizmu, potpuno uveren u svoj moto da je umetnost pre svega radost življenja.


Tekst: Minja Cvetković

Problem napuštenih životinja/lutalica nije nov. Njihova situacija nije laka, a u zimskom periodu se dodatno pogoršava usled nedostatka hrane, vode i nepovoljnih vremenskih uslova. Kako sam oduvek bila slaba na životinje, odrasla sa njima, nosila kesicu granula u torbi (za svaki slučaj), odlučila sam da napišem tekst koji će svima vama koji želite da nekako pomognete, a niste znali kako, sada dati ideju i podsticaj. Razgovarala sam sa Jovanom Mitrović i Tanjom Ostojić, koje stoje iza Udruženja građana Alfa. One su bile ljubazne da nam objasne da je cilj Udruženja udomljavanje što većeg broja pasa i mačaka sa ulice, njihovo sterilisanje kako bi se sprečio priliv novih napuštenih životinja, kao i preduzimanje pravnih mera protiv lica koja ih zlostavljaju i napuštaju. Smeštaj za životinje, njihovo lečenje, hranu i sve ostale potrepštine finansiraju same uz pomoć nekoliko volontera koji im pomažu u radu. Veliki broj građana se pribojava i okleva da novčano pomogne kako ovom, tako i sličnim udruženjima, stoga je dobrodošla pomoć i u vidu hrane, sredstava protiv parazita, prevoza životinja ili pružanja smeštaja u procesu njihovog lečenja dok čekaju na dom. Još jedan potpuno besplatan način da se


Praznici i njima sti탑u


pomogne jeste deljenje oglasa na društvenim mrežama, sa ciljem da ih što više ljudi vidi jer se na taj način povećava šansa za udomljavanje. Ne bi trebalo zaboraviti ni azile koji primaju veliki broj životinja i kojima je pomoć takođe potrebna, stoga sam kontaktirala azil Riska, koji se nalazi u Kotežu i koji je počeo sa radom pre trinaest godina. U svom sastavu imaju oko dve stotine pasa koje su uzeli iz šinteraja, sa ulice, ali i mnoge koje ljudi jednostavno ostave ispred azila. Njihov kapacitet je izuzetno ograničen i nažalost, više nisu u mogućnosti da primaju nove pse jer se broj udomljenih ne povećava, dok sa druge strane raste broj napuštenih. Pitanje koje se često postavlja i koje verujem da mnoge zanima kada se pomene azil,

l

150 decembar


jeste da li oni uspavljuju životinje. Ljudi iz azila Riska kažu da je njihova politika da to ne rade, osim u slučajevima teško bolesnih pasa koji su na samrti i trpe velike bolove. Kao i Udruženju Alfa, azilu su potrebne granule, sredstva za higijenu, ali i drva, ugalj, kavezi, plastične kade, ćebad i druge potrepštine koje možete donirati. Prateći njihov sajt, u svakom trenutku možete da budete u toku sa tim šta im je najpotrebnije, a možete se prijaviti i kao volonter. Kako obe organizacije ističu, još uvek nije u potpunosti razvijena svest o usvajanju životinja. Prednosti ovog čina jesu te što spašavate jedan život, a zauzvrat dobijate nekoga ko je pun zahvalnosti, što mogu da potvrdim i iz ličnog iskustva nakon skoro tri godine od usvajanja mešanca haskija.


Pas je pas bez obzira na sve, a ljubiteljima određene rase savetujem da pre nego što se odluče za kupovinu obavezno posete azile i Facebook stranice i sajtove raznoraznih udruženja jer među napuštenim životinjama postoji veliki broj rasnih. Ukoliko je kupovina jedina opcija, obratite pažnju da to budu registrovane odgajivačnice, a ne neregistrovane, „divlje“, kojima su psi samo način da dođu do novca. Za sve one koji žele da pomognu životinjama u ovim hladnim, zimskim danima, dobili smo i korisne savete za to. Pre svega, zima je najteži period za njih jer se hrana i voda teško nalaze, a niske temperature umeju da budu najokrutnije za manje rase i bolesne, povređene životinje koje se mogu smrznuti i uginuti. Ukoliko je nemoguće naći smeštaj za njih, možemo pomoći tako što ćemo im dati ostatke od obroka, postaviti posude sa vodom jer se na minusu dostupna voda mrzne, razbijati

l

152 decembar


led sa vremena na vreme, napraviti kućice od kartona ili stiropora koje su povoljne i jednostavne za „uradi sam“ projekat, a mogu pružiti sklonište. Ne zaboravite i na ptice kojima je za vreme snega hrana takođe nedostupna. Ukoliko ugledate povređenu životinju, imajte na umu i potpuno besplatnu Hitnu pomoć za životinje koja je od skoro počela sa radom i čiji kontakt telefon možete naći na internetu. Zahvaljujem se Udruženju Građana Alfa i azilu Riska na pomoći da ovaj tekst bude napisan. Zainteresovani ih mogu kontaktirati putem istoimenih Facebook stranica, sajta http://spaszanapustene. wix.com/nvoalfa i http://www.animalhope. org.rs/o-nama.html kao i kontakt telefona i e-maila.

Ipak, najbitnije od svega jeste da ukoliko već ne možete ili ne želite da pomognete, ne odmažite. Posuda sa hranom, vodom, ili kartonska kućica pored zgrade ne smetaju mnogo, nemojte ih sklanjati jer je njihova funkcija da pomognu da se spasi jedan život.


Najave filmova

decembar Prošlost Le passé

19.12

Da bi otišao u Iran, svoju domovinu, Ahmed napušta ženu i dve ćerke. Nakon četiri godine vraća se u Pariz da definitivno okonča brak sa svojom, uskoro bivšom, ženom, koja je sada u vezi sa Arapinom Samirom. Međutim, priča se komplikuje činjenicom da njena starija ćerka ne odobrava odnos sa Samirom i pravi joj pakao od života. Reditelj filma je slavni iranski autor Ašgar Farhadi. Ovo ostvarenje nominovano je za „Zlatnu palmu“ na Kanskom festivalu 2013. godine, a osvojilo je Nagradu Ekumenskog žirija, kao i Nagradu za najbolju glavnu žensku ulogu, koja je pripala Berenis Bežo. Film je takođe kandidat za Oskara u kategoriji najbolji dugometražni igrani film na stranom jeziku.

l

154 decembar


Vuk sa Vol Strita

Putovanje na božićnu zvezdu

26.12.

2.1.2014.

The Wolf of Wall Street Genijalni Martin Scorsese ponovno oduševljava adaptacijom biografije intrigantnog brokera. Istinita priča o njujorškom brokeru Džordanu Belfortu, koji je napravio bogatstvo sredinom 1990-tih, ali je ogrezao u seks, drogu i alkohol, zaboravio da na njega motri i FBI…Ne pristajući da učestvuje u razotkrivanju mahinacija na berzi, kao i povezanosti sa mafijom, Džordan je proveo 20 meseci u zatvoru. Ovaj film nastao je na osnovu njegovih memoara “The Wolf of Wall Street”

Journey to the Christmas star Nekada davno, kraljeva jedina ćerka izgubila se u šumi kada je krenula u potragu za božićnom zvezdom. Kraljica je umrla od tuge, a kralj je prokleo božićnu zvezdu, što je uzrokovalo hladnu tamu koja je prekrila kraljevstvo. Prema legendi, ako kralj učini da božićna zvezda ponovo zasija pre nego što prođe deseta božićna noć, princeza će se vratiti. Tako je prošlo devet godina i devet božićnih noći, i ova godina je poslednja kraljeva nada da pronađe sjaj božićne zvezde. Nekoliko dana pre Božića, u kraljevstvo dolazi dvanaestogodišnja devojčica. Doveli su je lopovi, koji su je nekada davno oteli. Ona uspeva da im pobegne i odlazi u kraljevu palatu. Kao znak zahvalnosti, jer je prihvaćena, ona kreće u potragu za izgubljenom božićnom zvezdom...


Uradi sam

Irvas

Tekst i fotografije Sonja Lazukić

Za sve oni koji su još uvek u potrazi za zanimljivom ali brzom I jeftinom novogodišnjom dekoracijom za kuću, spremili smo jedan zanimljiv DIY projekat


Sve sto će vam biti potrebno za ovaj projekat je: l Makaze l Lepak l Kolaž papir u crvenoj boji l Karton

Postupak

1.

 dštampati oblik irvasa sa sleO dece adrese na papir veličine 279x432mm

2.

 dštampane oblike precrtati na O karton, vodeći računa da glavu irvasa iscrtate dva puta, a rogove pod oznakom “B” 6 puta.

3. 4.

Isecite iscrtane oblike

Isečene oblike glave irvasa spojiti, vodeći računa da budu jednake. Zatim zalepiti deo oko nosa, koji je obelezen na crtežu isprekidanim crticama

5.

 ada smo sačekali da se lepak K osuši, možemo otvoriti glavu irvasa I nastavak “C” postaviti na zasečeni deo, takodje obeležen na crtežu.

6.

 reostali deo, rogove I “B” deo, P takodje smestimo na odgovarajuća mesta I zalepimo.

7.

 a kraju nam preostaje da koN laž papir crvene boje isečemo u obliku nosa I smestimo ga kao na slici.

pdf


vidimo se sledećeg meseca do tada pratite nas na


Plezir magazin | decembar 2013