Rotar 109-110

D-2483 SRBIJA I CRNA GORA

MART / APRIL 2020. • GODINA æ (LæææVII) BROJ 109 i 110 ISSN 2217-723æ Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org • E-mail: office¿rotarÚbeograd.org

#OstaniUzSrpskiRotar

VIRUS

KORONA KOVID 19

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 061.23(497.11) SRPSKI rotar. - God. 1(78), br. 1 (mart 2011) - Beograd: [Rotari klub Beograd], 2011- (Beograd: Grafi~ki ateqe „Kum”). 27 cm Nastavqa tradiciju ~asopisa Jugoslovenski rotar iz 1933. - Tekst }ir. i lat.

ISSN 2217-723H = Srpski rotar COBISS.SR-ID 187479052

IMPRESUM (latinski IMPRESSUM), {tampana stvar po zakonu obavezno ozna~avawe imena izdava~a i urednika odgovornih za sadr`inu

ISSN 2217-723æ

BROJ 109 i 110 MART / APRIL 2020.

GODINA æ (LæææVII) Ovaj ~asopis je nekomercijalan i spada u domen nematerijalne kulture. Podr`ite ga.

Distrikt 2483 guverner 2019–2020.

Qiqana Lainovi} Osniva~: Rotari klub Beograd Za osniva~a: Sr|an Milinkovi}

Qiqana Lainovi}

DIJAGNOZA

Dragoslava Spasi}

Zaglavqe i dizajn naslovne strane: Haxi Du{an Glu{ac

2

Naslovna strana: „Mese~eva korona” Snimio MIGUEL KLARO

Pi{e Branislav Bane Vukomanovi}

Po{tovani doktore, Molimo vas za savet i to pod hitno. Re~ je o na{im bli`wima.

Primetili smo odre|ene promene u wihovom pona{awu, pa vas molimo za savet. Kao prvo, postali su agresivni. Odgovaraju nam kratko i odse~no. Kriju se od nas. Ne znamo ni gde idu ni {ta rade. Sastaju se sa sumwivim svetom. Ne}e s nama da razgovaraju.

Od drugih ~ujemo da su ih videli tamo negde s tamo nekima.

Sr|an Milinkovi} Sve {to zaradimo, oni potro{e. ^esto su im o~i crvene i teturaju se dok hodaju. [kolu su odavno napustili. Ne pada im na pamet da ne{to rade. Kad su zajedno, kreveqe se od smeha, a kad nas vide odmah se uozbiqe i namrgode i kao nemaju malo vremena da popri~amo. Ne}e da nas upoznaju sa svojim novim drugovima.

Mobilni im stalno zvr~e, domun|avaju se i na stranim jezicima. Ima jedan, taj kad ih pozove oni samo klimaju glavom i zastra{eni i ubledeli govore: Da... da... da... razumem... razumem...

Doktore, molimo vas, {ta mo`ete da zakqu~ite iz ovoga? Oni nisu hteli da do|u kod vas. Mi sumwamo da se drogiraju. [ta vi mislite? Ima li Nikola Mandi}, Haxi Du{an Glu{ac spasa za na{e rukovodioce? @ivot na{e firme je u wihovim rukama. i Trivko Ti}a Savi} Pomozite dok ne bude kasno!

Zabrinuti radnici í

Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org E. po{ta: office¿rotarÚbeograd.org Mi smo uredili zimski i prole}ni broj SRPSKOG ROTARA: Trivko Ti}a Savi} Nikola Mandi} Haxi Du{an Glu{ac Zorica Milo{evi}

– Pqunuti mi –

Elektronski prelom lista: Zorica Milo{evi}

^LANOVI ROTARI KLUBA BEOGRAD APRIL 2020. GODINE

ANI^I] CRQENICA NADA

ANTI] ANDREA

BANI] PAVLE

BRAJER DRAGAN

GLU[AC HAXI DU[AN

@IVKOVI] BIQANA

ILI] JOVAN

JOKSIMOVI] DU[AN

MANDI] NIKOLA

MARKOVI] NEVENA

MILINKOVI] SR\AN

MIL^I] DRAGAN

MILOVI] MARKO

NEDINKOVSKI JANE

OLUJI] TATJANA

PAWESKOVI] SAWA

PETRIWAC ^EDOMIR

PETROVI] IVAN

RADULOVI] DRAGAN

SAVI] TRIVKO TI]A

SAKOVI] NENAD

SAMARYI] DUKA

HAYI \OR\EVI] QUBOMIR

NASTAVI]E SE

3

MESECOSLOV

MART 2020.

MART mesec je u Rotariju posve}en vodi i sanitarnom zdravqu. Iskoristimo ovaj mesec da u svom Rotari klubu ili lokalnoj zajednici promovi{emo brigu za kvalitetnu pija}u vodu i o~uvawe sanitarnog zdravqa. Organizujmo ovim povodom predavawe na ove teme, ili lokalni projekat koji bi pomogao re{avawu nekog od problema u va{em gradu.

3 4 5

14 20

1923.

Iza{ao je prvi broj ~asopisa „Tajm”.

89 GODINA OD OSNIVAWA RK PAN^EVO

1936.

U Gorwoj Dragotiwi kod Prijedora ro|en je Branko Miqu{, na{ grafi~ar i slikar. Bavio se muzikom, vitra`om, ilustracijom, grafi~kim dizajnom, pedago{kim radom. Umro je 29. 2. 2010.

Bio je ~lan RK Beograd.

DAN ENERGETSKE EFIKASNOSTI ME\UNARODNI DAN @ENA

10 13

1880.

U Zabla}u kod ^a~ka ro|en je na{ pesnik Vladislav Petkovi} Dis.

1312.

Raspu{teni su Templari, francuski mona{ki vite{ki red.

10 GODINA OD ^ARTEROVAWA RK NI[ MEDIJANA

MO] RE^I JE VELIKA, ALI MO] BROJA JE JO[ VE]A MAGIJSKI, BO@ANSTVENI, SAVR[ENI BROJ DEVET

9

Kod Kineza je to bio broj koji ozna~ava cara, u nordijskoj mitologiji svemir se sastoji od devet svetova.

Devet, posledwi u nizu brojeva, istovremeno najavquje kraj i po~etak, odnosno, prelazak na novi nivo.

Postoji devet tipova kose od ravne do kovrxave.

Kada ~ovek ~itavog `ivota ne bi potkresivao bradu, ona bi narasla gotovo devet metara.

4

Srbi su imali devet Jugovi}a.

24

1929.

Radio Beograd po~eo je emitovawe programa.

22

NACIONALNI ROTARI DAN 2020, RK PODGORICA

8

22 GODINE OD ^ARTEROVAWA RK KRAGUJEVAC

Arapski: 9 Rimski: Iæ

Betovenova ~uvena Deveta simfonija se decenijama smatrala „suvi{e zahtevnom” – mnogi orkestri bi tokom izvo|ewa jednostavno „presko~ili” te{ke delove.

Za bezbol (bejzbol) je potrebno 9 igra~a.

Broj devet je jedini broj koji ima sposobnost samoreprodukcije, jer sabran ili pomno`en sa bilo kojim brojem on ponovo reprodukuje sebe.

Ako broj 9 pomno`imo sa bilo kojim brojem ve}im od 9 uvek je rezultat 9:

27

48 h 9 = 432 = 4 + 3 + 2 = 9 257 h 9 = 2313 = 2 + 3 + 1 + 3 = 9 9 h 1 = 09 9 h 2 = 18 9 h 3 = 27 9 h 4 = 36 9 h 5 = 45 9 h 6 = 54 9 h 7 = 63 9 h 8 = 72 9 h 9 = 81 9 h 10 = 90 Pogledajte rezultate i prvu kolonu (odozgo na dole) i drugu kolonu (odozdo na gore) 1h9= 9=9+0=9 2 h 9 = 18 = 1 + 8 = 9 3 h 9 = 27 = 2 + 7 = 9 4 h 9 = 36 = 3 + 6 = 9 5 h 9 = 45 = 4 + 5 = 9 6 h 9 = 54 = 5 + 4 = 9 7 h 9 = 63 = 6 + 3 = 9 8 h 9 = 72 = 7 + 2 = 9 9 h 9 = 81 = 8 + 1 = 9

1703.

Osnovan je ruski grad Sankt Peterburg.

A gr~ki bogovi su za krivokletstvo ka`wavani tako da su devet godina morali da ostanu daleko od Olimpa, gde je zasedalo ve}e...

Kod Grka, reka Stiga koja je bila granica izme|u zemqe i podzemnog sveta i preko koje su se du{e umrlih prevozile na onaj svet imala je devet meandara.

Za ma~ke se ~esto ka`e da imaju devet `ivota.

U Gr~koj, Nema~koj i Brazilu veruje se da ma~ke imaju sedam `ivota, a u Turskoj i nekim arapskim zemqama pripisuju im {est `ivota.

Ustaroj Kini ovaj broj je hiqadama godina smatran brojem koji donosi sre}u (ba{ kao i broj 13).

VIRUS

KORONA KOVID 19

Zna~ewe re~i kruna (korona) kruna ili oreol – venac, lat.corona koruna – arh. oblik nogi izvori, poput BBC-ja na srpskom, dnevnog M lista Danas i tabloida Alo, navode oblik sa razmakom – korona virus. S druge strane, Marina

Nikoli} sa Instituta za srpski jezik SANU na lingvisti~kom sajtu Jezikofil preporu~uje sastavqeno pisawe – koronavirus.

Odbor za standardizaciju srpskog jezika preporu~uje upotrebu oblika virus korona. Odnosi se na osobeni izgled ~estica virusa (viriona) pod elektronskim mikroskopom: na povr{ini imaju proteinske izrasline zbog kojih podse}aju na kraqevsku krunu ili solarnu koronu.

Virusi korona su grupa virusa koji uzrokuju respiratorne bolesti kod sisara i ptica. Kod qudi, virusi izazivaju respiratorne infekcije, poput prehlade, koje su obi~no blage. Re|i oblici kao {to su SARS, MERS i novi virus korona (koji je uzrokovao epidemiju virusa korona u Vuhanu, Kina i u svetu 2019 – 2020) mogu imati smrtonosne posledice. Kod krava i sviwa, virusi korona izazivaju dijareju, a kod koko{i uzrokuju bolest gorwih disajnih puteva. Ne postoje vakcine ili antivirusni lekovi koji su odobreni radi spre~avawa ili le~ewa virusa. Bar ne do danas.

Preno{ewe virusa me|u qudima se primarno de{ava u bliskom kontaktu, i to putem sitnih delova pquva~ke koja nastaje prilikom kijawa ili ka{qawa.

Smatra se da virusi korona izazivaju zna~ajan broj ukupnih prehlada kod odraslih i dece.

Korona virusi izazivaju simptome poput temperature i bolova u grlu zbog nateklih `lezda, naj~e{}e tokom zime i ranog prole}a.

– Kod starih Grka i Rimqana – najvi{e odlikovawe koje se davalo pobednicima na utakmicama, zaslu`nim gra|anima, vojskovo|ama i dr.

– krug slu{alaca, publika – svetiteqski sjaj – beli~astosjajan venac koji se vidi oko tamnog Mese~evog koluta za vreme totalnog pomra~ewa Sunca; – krug oko Sunca za vreme pomra~ewa (gr~.)

– opsadna linija vojske – znak iznad muzi~ke note koji produ`uje trajawe – simbol vladaraskog dostojanstva, obi~no od zlata u obliku venca ili neke vrste kape – figurativno: sam vladar, monarh – metalni ukras koji se stavqa mladencima na glavu prilikom ceremonije crkvenog ven~awa – vrhunsko dostignu}e – kruna uspeha – vidqivi deo zuba, krunica – gorwi deo kro{we drve}a – nov~ana jedinica u nekim zemqama – vrsta qiqana, krin naranxaste boje u narodu se zove kruna – Lilium bulbiferum – korona (astronomija), zadwi deo atmosfere Sunca i ostalih zvezda – korona (muzika), znak za produ`eno trajawe tona ili pauze – korona (astrogeologija), oblik reqefa na Veneri i mesecu Mirandi

– korona (elektrika), niska energetska pra`wewa – korona virus – korona (reper), srpski reper – Korona SAD, (Kalifornija), grad u saveznoj dr`avi Kalifornija Naseqa u Italiji: – Korona (Bolcano), naseqe u okrugu Bolcano – Korona (Bre{a), naseqe u okrugu Bre{a – Korona (Gorica), naseqe u okrugu Gorica U muzici re~ korona ili fermata (engl. fermata, it. fermare, {to zna~i zaustaviti) jeste znak za slobodno produ`ewe trajawa note ili pauze (naj~e{}e za wenu polovinu).

Korona se pi{e iznad ili ispod note ili pauze i to: na kraju kompozicije, na kraju nekog dela kompozicije, na kraju fraze, na mestu gde melodija dosti`e svoj vrhunac, nad taktnom crtom - sugeri{e kratak prekid izvo|ewa kompozicije.

Potvrde ove re~i ne nalazimo u starosrpskom jeziku pre 15 veka, (\ura Dani~i}: Re~nik).

Lat. corona je re~ koja je etimolo{ki prihva}ena kao osnova ove re~i (eng. croÞn, nem. Krone).

U osnovi same latinske re~i je curvus – kriv, savijen; praslov. *krivm. O~igledna je povezanost ove dve re~i i u fonetskom i u semanti~kom pogledu. Izvorna re~ za sada nije utvr|ena.

Novija istorijska i lingvisti~ka istra`ivawa dovode u sumwu latinski jezik kao izvorni i kod ovog i kod mnogih drugih pojmova i re~i. Isto se odnosi i na starogr~ki, konkretno na re~ – korone, ono {to je savijeno í

MISLI POZITIVNO, BUDI NEGATIVAN! SA NASLOVNE STRANE vetlost sa Meseca (mese~ina) koja dolazi od Zemqe je reflektovana svetlost Sunca od Zemqe koja osvetqava Mese~ev disk. Ta svetlost je veoma slaba.

Sa Zemqe je vidqiva golim okom samo kod mladog Meseca, eventualno do prve ~etvrti.

Tokom totalnog pomra~ewa Sunca se ne vidi golim okom ali je mogu detektovati fotoaparati sa dugom ekspozicijom.

To je uradio MIGUEL CLARO, portugalski profesionalni fotograf, autor i nau~ni komunikator na poqu astronomije i ambasador fotografije Evropske ju`ne opservatorije. ^lan je organizacije Ýorld The Night i zvani~ni astrofotograf rezervata Dark SkÚ AlÜueva Reserve. Specijalizovao se za astronomske „skÚscapes” koji povezuju Zemqu i no}no nebo.

Kompozitna slika totalnog pomra~ewa Sunca od 2. jula 2019. godine pokazuje Sun~evu koronu kao i pejsa` Mese~eve povr{ine osvetqen svetlo{}u Sunca koja se reflektuje od Zemqe, pada na povr{inu Meseca, odbija se od we i ponovo vra}a na Zemqu.

Slika je rezultat niza snimaka razli~ite ekspozicije tokom trajawa pomra~ewa 2. jula 2019. godine. Snimqena je u gradu Lambertu, na oko 30 km severoisto~no od La Serene, u ^ileu, pomo}u Nikon D 850, sa 600-mm objektivom í

S

5

OBRA]AWE PUTEM SKAJPA U PROGRAM

Kako da izgledate dobro ako se ukqu~ujete u program bog zabrane kretawa i putovawa, gledamo mno{tvo razZ govora pa i celih televizijskih emisija u koje se u~esnici ukqu~uju od ku}e, Skajpom, Fejstajmom ili nekom sli~nom

aplikacijom. Koje su naj~e{}e gre{ke koje pravimo, odnosno kako da svoje u~e{}e u razgovoru u~inimo najkorisnijim?

Stavite kameru i ure|aj u dobar i stabilan polo`aj Kamera treba da vam bude u visini o~iju. Ako nemate stativ, podmetnite kwige do potrebne visine. Ako koristite telefon, okrenite ga da odgovara televizijskom ekranu, nikako ga ne uspravqajte. Neka bude stabilno name{ten, ne sme da se quqa ili prevrne usred va{eg govora.

Vodite ra~una o onome {to se vidi iza vas Izaberite pozadinu koju mo`ete da kontroli{ete, bez previ{e detaqa i bilo ~ega {to skre}e pa`wu. Niko ne sme da hoda iza vas, izbegavajte ogledalo u kadru ili vrata na koja neko mo`e iznenada da u|e.

Ode}a ne treba da bude {arena ili karirana, najboqa je jednobojna i u kontrastu sa pozadinom.

Opomenite uku}ane da ne di`u buku i da vam ne smetaju ili se zakqu~ajte.

Kadar neka bude kao slika za li~nu kartu O~i treba da vam budu u gorwoj polovini ekrana, otprilike na dve tre}ine od dowe ivice. Izme|u vrha glave i gorwe ivice ekrana ne treba da bude slobodnog prostora.

Prikqu~ite mikrofon i prinesite ga ustima Mikrofon sa slu{alicom (hendsfri) odli~no je re{ewe jer je blizu usta. Mikrofon na ra~unaru ili telefonu snima ceo prostor, te va{ glas odjekuje ili sakupqa previ{e ne`eqenih {umova.

Ako treba, prinesite mikrofon ustima da se boqe ~ujete.

Pobrinite se da niko ne vi~e u okolini, iskqu~ite notifikacije i sve druge zvukove koji bi mogli da vas ometaju.

Gledajte pravo u objektiv Gledajte u oko kamere, sagovornik je u kameri, a sagovornika gledate u o~i. Ne lutajte pogledom po prostoru, delova}ete dekoncentrisano i nezainteresovano. Mo`ete da gledate u ekran ra~unara ili telefona, ali je mnogo boqe da gledate pravo u kameru.

Mirujte u kadru Koliko god da ste nervozni, poku{ajte da se ne pomerate i gestikulirate. Uhvatite jednom {akom ka`iprst druge ako ne znate {ta }ete sa rukama. Internet mo`e iznenada da se uspori, a ako se pomerate, slika }e biti mutna í

6

Dragi predsednici i sekretari Klubova, Dragi Rotarijanci, Nalazimo se u te{kim okolnostima, okru`eni pretwama po na{e i zdravqe na{ih najbli`ih, ograni~enih mogu}nosti za kretawe i socijalnu interakciju.

Ne smemo da dopustimo da nas ove vanredne okolnosti skroz umrtve, zbog nas samih, ali i zbog Klubova i Rotarijanskih ideja. Sada je vreme u kojem najvi{e trebamo jedni drugima, ali i na{im zajednicama.

U koordinaciji sa DG Qiqom Lainovi} sam poku{avao da osmislim predloge koji }e nam svima pomo}i da pokrenemo sebe, svoje Klubove i pomognemo onima kojima je pomo} potrebna.

Bi}e odr`an elektronski sastanak pro{irenog sastava ADGova. Sastanak }e biti odr`an preko platforme koju ina~e koristi E-klub.

Neke od predlo`enih mera o kojima }e se razgovarati na ovom sastanku su: • da se odr`avaju redovni elektronski sastanci ADGova i Distriktnog tima kako bi se pratilo zdravstveno stawe Rotarijanaca, kao i stawe na nacionalnim nivoima na{ih dr`ava; • da od naredne srede 25. 3. u 21 ~as zapo~nemo elektronsko okupqawe Rotarijanaca na{eg Distrikta. Svake srede u ovo vreme imali bismo e-sastanak Distirkta otvoren za sve Klubove i Rotarijance. Sastancima bi predsedavala DG, ili neko koga bi ovlastila.

• da se zamoli E-klub da pripremi predlog re{ewa i opcije koje svaki Klub mo`e da koristi za organizovawe svojih sopstvenih elektronskih sastanaka.

• da se na prvom elektronskom sastanku Distrikta, u sredu 25. 3. odr`i predavawe o tome kako Klubovi mogu da funkcioni{u elektronski. Ovo bi pomoglo da se Klubovi osposbe za virtuelni rad.

• da se kontinuiranom diskusijom u nedeqama pred nama prepoznaju na~ini na koje sve Rotari zajednica mo`e da pomogne u otklawawu posledica vanrednih okolnosti.

Na ovaj na~in na{ Distrikt 2483 }e privremeno u vremenu vanrednih okolnosti postati Elektronski Distrikt.

Po{tova}emo pravila socijalne izolacije ali nas to ne}e spre~iti da se okupqamo i poma`emo svetu oko nas.

U nadi da ste svi zdravo i dobro Rotarijanski vas pozdravqam.

DGND Nikola Bo`i} CADG 2019/2020

Ilustrovao Du{an Petri~i}

AKTIVNOSTI

D 2483

ROTARI KLUBOVI DONIRALI „BATUTU” DVA MILIONA DINARA Institut za javno zdravqe Srbije „Milan Jovanovi} Batut” dobio je donaciju vrednu dva miliona dinara od organizacije Rotari klubova Srbije. nstitutu su pokloweni automobil i informacioni I sistem za potrebe pra}ewa epidemije, a donaciju je uru~ila Guvernerka D 2483 Qiqana Lainovi}.

„Rotari organizacije, kao svetska humatirana organizacija, uzela je aktivno u~e{}e u borbi protiv virusa Kovid 19 i mi, kao weni ~lanovi na teritoriji Srbije i Crne Gore, smo se prikqu~ili. Vi{e od 60 Rotari klubova odazvalo se pozivu na akciju i donirali smo sredstva za kupovinu informacionog sistema za

pra}ewe epidemije i putni~kog automobila „Fiat 500L” za ekipe Inistituta, koje su na terenu”, rekla je Lainovi}.

Doktor Ivan Ivanovi} iz Instituta „Batut” zahvalio je na donaciji, koja je kako ka`e, veoma zna~ajna u trenutku borbe sa pandemijom korona virusa u Srbiji. „Institut je centralno mesto odakle se koordinira celokupna aktivnost vezana za zdravstveni informacioni sistem, gde se nalaze baze podataka iz celokupnog zdravstvenog sistema u Srbiji. U ovom trenutku nam je izuzetno zna~ajna donacija u vidu ra~unarske opreme i informacionom sistemu, kako bismo uspeli da {to boqe iskoordiniramo aktivnosti u borbi sa pandemijom na nivou cele dr`ave”, rekao je dr Ivanovi}.

On je istakao je da }e vozilo zna~iti za rad na terenu, jer su uzorkiva~i „Batuta” na terenu svakog dana, gde

uzmaju biolo{ke uzorke gra|ana i {aqu rerzultate na biolo{ka ispitivawa. „Nadamo se da }e nam donacija pomo}i u na{em svakodnevnom radu, kao i da }e donacija imati svoju punu primenu, ne samo tokom pandemije, ve} i u daqim aktivnostima koji su vezane za javno zdravqe u Srbiji i posle pandemije”, zakqu~io je Ivanovi} í Foto Tanjug Zoran @esti}

7

AKTIVNOSTI

BEOGRAD

20. april 2020.

E SASTANCI U VREME PANDEMIJE

23. april 2020.

CIPELE

23. april 2020.

8

2. april 2020.

{ta je ovo na mom petom spratu cipele pred vratima `enske na ~etvrtom spratu cipele pred vratima `enske na tre}em spratu cipele pred vratima `enske na drugom spratu nisu cipele pred vratima `enske na prvom spratu cipele pred vratima `enske u prizemqu cipele pred vratima `enske jesam li u burdelu u snu usred jave sam moje kom{inice bile su u gradu i pred vratima ostavile cipele a u cipelama koronu kome su je ostavile meni dobivao sam od kom{inica i lep{ih poklona od korone ZDRAVKO KRSTANOVI] „POLITIKA” – KULTURA UMETNOST NAUKA, subota, 9. maj 2020. godine str. 04

AKTIVNOSTI

BEOGRAD

JEDNA SLIKA HIQADU RE^I ~etvrtak 5. mart 2020. godine VE^E U „CRNOM \OR\U”

22. MART SVETSKI DAN VODA Vi{e od dve milijarde qudi na svetu jo{ uvek `ivi bez sigurne vode

od sloganom „Voda i klimatske promene i njihova neraskidiva povezanost” Ujediwene nacije `ele da P podsete da je voda najva`niji resurs i da podignu

globalnu svest o va`nosti za{tite voda.

Ovogodi{wa kampawa treba da pove}a svest o uticaju qudskog faktora na smawewu poplava, su{a, nesta{ica i zaga|ewa vode u borbi protiv klimatskih promena.

Ministarstvo za{tite `ivotne sredine ukazalo je da su aktuelne poruke o potrebi i va`nosti prawa ruku kako bi se za{titili od novog opasnog korona virusa i da se treba zapitati kako je onima koji u svojim domovima nemaju pija}u vodu. „Srbija je u regionu najmawe bogata povr{inskim, autohtonim vodama. Zato smo zapo~eli realizaciju strate{kih planova u oblasti prerade otpada i otpadnih voda izgradwom postrojewa za wihovu preradu i pripremili projektno-tehni~ku dokumentaciju za gradwu novih”, navedeno je u saop{tewu.

Prema navodima Ministarstva, potvrda strate{ke opredeqenosti i posve}enosti Vlade Srbije re{avawu ekolo{kih problema i borbe sa klimatskim promenama je usvojena i u Brisel poslata Pregovara~ka pozicija za Poglavqe 27 i nedavno zavr{en Nacrt Zakona o klimatskim promenama.

10

Ina~e, svake godine, 22. marta, obele`ava se Svetski dan voda. Rezoluciju o tome donela je Generalna skup{tina Ujediwenih nacija 1992. godine u Rio de @aneiru, a prvi put Svetski dan voda obele`en je 1993. godine.

No ipak, ne zaboravite da zatvorite slavinu! í

LESKOVAC IMA I PIJE NAJKVALITETNIJU VODU U SRBIJI Zahvaquju}i odli~nom funkcionisawu fabrike za pitku vodu u Gorini Leskovac ima najboqu i najkvalitetniju vodu za pi}e. Proces pre~i{}avawa se obavqa u ~etiri faze od kojih je prva dezinfekcija ozonom.

Celokupan proces je prisutnim gostima i posetiocima fabrike, objasnila Dragoslava Spasi}*, tehnolog u proizvodwi u ovoj fabrici.

DEKLARACIJA ROTARIJANACA U POSLU I PROFESIJI 1.

SVOJU PROFESIJU KORISTIM KAO JO[ JEDNU MOGU]NOST ZA SLU@EWE; 2.

PO[TUJEM PRAVILA I ETI^KE NORME MOJE PROFESIJE, ZAKONE MOJE ZEMQE I MORALNE STANDARDE MOJE ZAJEDNICE; 3. ^INIM SVE [TO JE U MOJOJ MO]I DA SE MOJA PROFESIJA PO[TUJE;

„Voda do fabrike dolazi u dve linije od kojih svaka ima kapacitet po 420 litara. Sada se radi sa 300 litara u sekundi, s obzirom na to da su tolike potrebe grada i korisnika.

4.

PO[TEN SAM PREMA SVOM POSLODAVCU, ZAPOSLENIM I KOLEGAMA; 5.

PO[TUJEM SVE PROFESIJE KORISNE ZA ZAJEDNICU; Do kraja 2021. godine o~ekuje se i zavr{etak najva`nijeg projekta na poqu ekologije „Projekat za pre~i{}avawe otpadnih voda” koji se sastoji iz tri komponente: kolektora, postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih voda (linija vode i linija muqa) i pro{irewe kanalizacione mre`e u 16 naseqenih mesta kojim }e grad Leskovac biti lider u ekologiji” í * Dragoslava Spasi} je ugledni ~lan Rotari kluba Ni{ i stalni saradnik redakcije „Srpski Rotar”

6.

PRENOSIM SVOJE ZNAWE I ISKUSTVO MLA\IMA; 7.

PO[TEN SAM U OGLA[AVAWU I PREZENTACIJI SVOG ZANIMAWA U ZAJEDNICI; 8.

NE TRA@IM NITI DAJEM KOLEGI ROTARIJANCU PRIVILEGIJE ILI PREDNOSTI KOJE NE BIH INA^E DAO DRUGIMA U POSLU.

11

12

13 3

14

15

MESECOSLOV

APRIL 2020.

APRIL je mesec posve}en ^ASOPISIMA Rotarija. Tokom celog meseca Klubovi organizuju programe i aktivnosti koji promovi{u ~itawe i kori{}ewe ~asopisa ROTARIJANAC (postoji od 1911. godine) i drugih zvani~nih regionalnih ~asopisa Rotarija.

Ovaj mesec posve}en je i za{titi ~ovekove sredine {irom planete Zemqe.

1

ME\UNARODNI DAN [ALE

2

SVETSKI DAN BORBE PROTIV AUTIZMA

4

DAN STUDENATA BEOGRADSKOG UNIVERZITETA

7

8

12

SVETSKI DAN KOSMONAUTIKE

14

SVETSKI DAN ZDRAVQA

10

11

^ARTER RK SOMBOR DUNAV

1930.

Umro je ruski pesnik Vladimir Majakovski.

16

73.

Rimqani zauzimaju tvr|avu Masadu ~ime je okon~an Jevrejski ustanak.

SVETSKI DAN ROMA (odlukom OUN, 1971. godine) 1954.

Poginuo je Igor Vasiqev, slikar fantazije, magi~ne umetnosti, nadrealizma, poreklom Rus, nedaleko od ]uprije, na studentskoj ekskurziji za manastir Ravanicu, u 26. godini. Uzroci wegove pogibije i danas su obavijeni tajnom i naizgled nerazja{wenom zagonetkom. Do tada je uspeo da uradi vi{e od 400 slika.

10

Heruvimi, ~uvari Rajskog ulaza koji je nedostupan nepreporo|enom ~oveku, visoki su 10 lakata.

Za Pitagoru i pitagorejce ovo je bio savr{en, najsvetiji broj.

16

Deset je zbir ~etiri broja (1+2+3+4) i u sebi sadr`i wihova okultna zna~ewa.

DAN PLANETE ZEMQE

23

SVETSKI DAN KWIGE I AUTORSKIH PRAVA

SVETSKI DAN BEZBEDNOSTI U SAOBRA]AJU (odlukom OUN)

24

SVETSKI DAN LABORATORIJSKIH @IVOTIWA

BORBE PROTIV MALARIJE 25 DAN DAN 27 SVETSKI DIZAJNA DAN 28 SVETSKI PASA VODI^A

20 21

SVETSKI DAN ZA[TITE OD BUKE 1960.

Brazilija je postala glavni grad Brazila.

MO] RE^I JE VELIKA, ALI MO] BROJA JE JO[ VE]A MAGIJSKI, BO@ANSTVENI, SAVR[ENI BROJ DESET

22

DAN SE]AWA NA SRPSKE @RTVE U KONCENTRACIONOM LOGORU JASENOVAC

Arapski: 10 Rimski: æ

Prebrojavawem sopstvenih deset prstiju verovatno je nastao i decimalni sistem.

Deset zvezda najbli`ih Zemqi: Sunce Proksima Kentauri Alfa Kentauri Barnardova zvezda Vuk 359 Lalande 21185

Sirijus Lejten 726-8 Ros 154 Ros 248 10 minuta obi~no traje napad pani~nog straha, od koga je patio i Sigmund Frojd (1856 – 1939), „otac psihoanalize”.

10 qudi u svetu umre svakog dana od napada astme.

10 organizama o kojima ni{ta ne znamo `ivi u na{em telu.

Deset planeta Mars je jedna planeta Zemqa!

Rajska ptica duga~ka je deset centimetara, ali joj je rep ~etiri puta du`i.

Ve}ina qudi zaboravi {ta je sawala deset minuta po{to se probudi.

10 odsto Britanaca uop{te ne ~ita kwige.

Havaji se svake godine pribli`e Japanu 10 centimetara.

Deset kwiga na polici mo`e da se rasporedi na 3.628.800 na~ina.

SOLIDARNI U SLU@ENJU Rotari klub Sremska Mitrovica i Rotari klub Ruma uru~ili su u utorak, 7. aprila 2020. godine Op{toj bolnici Sremska Mitrovica pomo} namewenu zdravstvenim radnicima, koja se sastoji od 500 tekstilnih maski, 25 plasti~nih vizira, 8 skafandera, a ovom prilikom poklowen je i jedan televizor, dok }e u narednim danima biti isporu~ena jo{ dva televizora. Posebnu zahvalnost za u~e{}e u ovoj akciji upu}ujemo Sr|anu Vlajkovi}u iz Pan~eva.

Rotarijanci }e u skladu sa okolnostima nastaviti svoje humanitarne aktivnosti i u narednom periodu dati svoj skromni doprinos u borbi protiv koronavirusa.

Budite solidarni, odgovorni i razboriti!

Sa~uvajte pozitivnu energiju, ostanite kod ku}e, spasite sebe i spasite druge! í

AKTIVNOSTI

AKTIVNOSTI

SREMSKA MITROVICA I RK RUMA

BEOGRAD

RK BEOGRAD INSTITUTU ZA NEONATOLOGIJU U sredu, 15. aprila 2020. godine Institutu za neonatologiju Srbije je uru~eno 50 za{titnih vizira, 300 za{titnih maski i 500 pari rukavica í

MALI SRPSKI MISLENIK* NEKO JE SIROMAH ZBOG POROKA, A NEKO ZBOG VRLINA. Isidora Sekuli} LAKO JE NAU^ITI @IVOTIWU, LAKO JE NAU^ITI PROSTAKA, ALI JE TE[KO NAU^ITI ONOGA KOJI JE NENAU^EN POSTAO U^ITEQ DRUGIMA. Sveti Nikolaj Srpski DO\U TAKVA VREMENA KAD PAMET ZA]UTI, BUDALA PROGOVORI, A FUKARA SE OBOGATI. Ivo Andri} SMISLIO JE EPITAF ZA MOJ SLU^AJ: MNOGO JE VI[E RAZUMEO NEGO [TO JE ZNAO. Du{an Radovi} SAMO SIROMA[NI ZNAJU DA IMA SIROMA[NIJIH OD WIH.BOGATI VIDE SAMO BOGATIJE OD SEBE. Du{an Radovi}

SVI CRNOGORCI STARE CRNE GORE SMATRAJU MILO[A OBILI]A ZA SVOG DUHOVNOG PRETKA I PRIMER NAJVI[E VRLINE. I NE SAMO DA MISLE O WEMU I DA MU SE DIVE, VE] GA I SAWAJU. KAD SU ^INILI JUNA^KA DELA, RAZMI[QALI SU I PREPIRALI SE DA LI BI OBILI] TAKO URADIO I DA LI SU SE PRIBLI@ILI OBILI]U. Jovan Cviji} NAU^I OD MUDRIJEG, TO TI JE VELIKA KORIST. I NAU^I DRUGOG, TO TI JE VELIKA ZADU@BINA. Dositej Obradovi} SUDBINA SVIH STVARI JE DA NESTANU. OSTAJE, ME\UTIM PRI^A. Danilo Nikoli} IMA LI @IVOTA PRE SMRTI? Beogradski grafit * „POLITIKA” i „PRINCIP PRES” Beograd

17

IZ ISTORIJE NA[EG ROTARIJA

18

DANI VASKRSA

KRAQ MILAN OBRENOVI] U JERUSALIMU 1889. GODINE

Pisac kwige u kojoj su palestinske svetiwe i znamenitosti sagledane o~ima vernika koji je oslobo|en po{tovawa rituala punih predrasuda i sujeverja je Mihailo Ra{i}, artiqerijski kapetan, a|utant kraqa Milana. On je 1892. godine objavio kwigu pod naslovom: „S. W. V. kraqem Milanom na istoku – putni~ke bele{ke”.

[TO NE BOLI, TO NIJE @IVOT. [TO NE PROLAZI, TO NIJE SRE]A. Ivo Andri}

ada se 22. februara 1889. godine i formalno odrekao prestola u korist sina Aleksandra, kraq Milan je K ve} 18. marta iste godine po{ao „na Istok” s namerom da

Veliki Petak ispred crkve u Leskovcu, 17. april 2020. – Dragoslava Spasi}.

O LEPOM I UDOBNOM @IVOTU NEMA [TA DA SE ISPRI^A, O TOME NIKO NE BI HTEO NI @ELEO DA SLU[A. PRI^A VAQA SAMO AKO @IVOT NE VAQA. ILI SI SRE]AN ILI IMA[ [TA DA ISPRI^A[.

OBOJE NE MO@E. NE DA BOG. Dobrilo Nenadi}

osim Carigrada poseti Jerusalim, ali i jo{ neka sveta mesta u Palestini, kao i Siriju i Liban. Kra}i boravak u Jerusalimu u toku Velike nedeqe i Vaskrsa planiran je kao najva`niji zastanak du`eg putovawa.

-„Kraq u|e s vladikom u an|eosku kapelu, gde ni~ice celiva krst raspe}a, a za tim na kolenima u|e do svetog Groba, da se pokloni najsvetijem mestu i spomenu na velikog na{eg u~iteqa, Hrista Spasiteqa” -Na Veliki petak prisustvovao je kraq Milan polagawu i celivawu pla{tanice. Crkveni obi~aj je dugo trajao pa se kraqev a|utant nije uzdr`ao da opi{e i neprikladnu atmosferu u hramu: -„Na galeriji svako najmawe mesta{ce, bilo je zauzeto.

Preko ograde vire bleda hramovna lica; oni koji su tamo, ~ekaju mirno ovu slu`bu, jo{ danas od podne, a mnogi }e od haxija ostati tu, do prvog dana Uskrsa. Tu su pored wih i posteqne stvari i torbe sa jestivom... Ovo prebivawe u najsvetijem hramu, doista je obeshrabruju}e,

19

jer su se vremenom izvrzle mnoge sujeverice i predrasude, koje dovode do najve}eg bezumqa...

Od silne zapare, od sveta i sve}a, ve} se te{ko disalo... Ja sam formalno spavao na nogama... Kraq se neprestano mr{tio... Slu`ba je trajala do tri sata posle pola no}i”.

Kraq je prisustvovao i pojavi Svetog ogwa (na Veliku subotu): - „Svakolika pa`wa skupqenog sveta bila je upravqena na kapelicu svetog Groba, iz koje treba da se pojavi Sveti ogaw, koji, po verovawu hri{}anskog sveta sam iz Hristovog groba izi|e... Larma je bila strahovita... Tu se larmalo na svim pravoslavnim jezicima... Dugo smo slu{ali ovu zaglu{uju}u huku, dugo smo gledali ovaj besprimerni mete` i vrewe, dok jedared iz jednog ovalnog otvora, na desnoj strani kapele Groba, suknu pove}i plamen... Za trenutak oka, pod na{im nogama stvori se... plameno more, iz kog se k nama gore izvijaju pakleni dimovi. Ceo ogroman prostor rotunde be{e ubrzo ispuwen gustim dimom... Prizor je odista bio stra{an. Tolika svetina, na tako vrelim glavama, sa ovakvim plamenom u ruci, mora svakog, iole prisebnog, ispuniti strahom i zebwom... Sveti ogaw po verovawu ovog sujevernog sveta, ima neku ~udotvornu mo} isceqewa. Svaki deo tela, {to se na wemu opali, ne}e vi{e nikad boleti... Sad je trebao odstojati ve~erwe u Kalveru, ali kraqu be{e ve} dosta. Dado{e nam snopove sve}a, naro~ito spremqene za nas, koje mi pripalismo i pogasismo. Sve}e smo zadr`ali, ali ne zbog wihovog isceqavaju}eg dejstva, zbog kojeg ih haxije nose svojim dalekim ku}ama, ve} za spomen na stra{an prizor, {to ga danas videsmo... Bio sam sit svega. Ovaj obred, ovako vr{en, kao {to videsmo, mora ogor~iti svakog svesnog i pravog Hri{}anina”.

Tako se zavr{ilo pokloni~ko putovawe kraqa Milana.

HIMERA JOVANA DU^I]A

~etvrtoj deceniji 20. veka Jerusalim je pohodio U pesnik Jovan Du~i}.Tada je Jerusalim zasijao u srpskoj literaturi, kao nekad u doba Domentijanovo. Ta dva, samo naizgled udaqena svetlosna zraka,

20

Domentijanov i Du~i}ev, kao da su se negde dodirnuli, spojili, pa traju neprestano. Vreme ih ne mo`e razdvojiti, zaustaviti.

Poklonici Svetog grada su vazda stizali u nepreglednim povorkama, litijama, a crkveni velikodostojnici u pratwi slu`a{~ih i ostalih vernika. Samo je velikodostojnik srpske poezije do{ao u Jerusalim sam.

Hodao je kroz pejsa` palestinski skiciraju}i ga, ovla{, kao neki prozirni akvarel, sav u asocijacijama.

- Ti{ina tla nigde nije tako duboka kao u palestinskim krajevima. Nijedna stvar ne}e da se poka`e, nijedan glasi} da se oda. Sve je ovde aluzija, simbol i opomena! Du~i} se u Jerusalimu nije oslawao na mitolo{ke i istorijske teme, koje su mu uvek bile drage na putovawima ali samo da bi ih sa narativnog preveo na svoj jezik. Uvek poetski.

Jer Du~i} nije mario za razlike izme|u religije i mitologije, istorije i mitologije. U Jerusalimu je, otuda, bio zaokupqen pre himerom nego gradom.

I ovde, u Svetoj zemqi, Du~i} je sav u asocijacijama, metaforama, lepr{avim mislima, artisti~koj igri, neo~ekivanim kontrastima, prelazima iz davnina u stvarnost.

Du~i}evo pesni~ko plemstvo ima jasno vidqiv, ~ak bqe{tav amblem. Svestan svog znaka on ga je s ponosom nosio. Otuda je takva i wegova poetika. Aristokratska.

Takav je stigao u Jerusalim.

Nije Du~i} ni pomenuo da je u Svetom gradu celivao Hristosov grob, ni ikone, ni mo{ti svetiteqske, ni kamenove na kojima su mnogi videli i stope an|eoske!

Nije u~estvovao u ritualima, ~ak ni kanonskim, liturgijskim. Sve su to ~inili drugi, pre wega, a ~ini}e i posle wega. Za wega je „Bog u srcu i u iluziji”, kako je, jednom, zapisao, zagledan u more, na obali Krfa.

Nije, dakle, Du~i} u Jerusalimu bio poklonik, ni haxija, najmawe bogomoqac, ali je na sebi svojstven na~in video ~udesno: - „Ja sam u te mitove najpre poverovao kroz wihovu poeziju, kao {to bi savr{eniji od mene najpre poverovao kroz svoju veru. Ostali }e najpre poverovati kroz qubav.

Sre}om, dakle, {to }e ve~no biti poezije i qubavi, od wih je i vera sazdana”...

U Jerusalimu Du~i} pi{e o Hristosu, a misli na mladog Isusa. Zanima ga „sin Marijin” na zemqi, a ne na nebesima i to samo da bi rekao: - „Hristos je, dakle, heroj a ne sladuwavi svetac i siroma{ak; to je junak koji se bije na mestu, osvetnik koji preti smr}u i razarawem. Ovo se vidi iz svih jevan|eqa”.

Otuda Du~i} ne pomiwe Hristosove muke – to bi prili~ilo rimokatoliku - ne pi{e ni o raspe}u, jer ga zanima samo posledica tog ~ina: - „Vaskrsewe, dakle, to je osnovica celog nauka...

Nemogu}e je... ni za trenutak izneveriti svoje ushi}ewe i svoju qubav za ovu najve}u legendu koju je qudsko srce istkalo i pozlatilo”.

Nije Du~i}, u Jerusalimu, pisao o crkvama i manastirima, ali je, zato, razmi{qao o arhitekturi hri{}anske etike i poetike. Tu je nalazio svoju himeru, da bi je, ~ak, nazvao magijom: - „Hram Svetog groba, podignut na samoj Golgoti, nema sa lica ni~eg {to bi koga zadr`alo da ga posmatra... [to u crkvi Groba Hristosovog zadivquje to nije wena arhitektura, ni ornamentika, nego atmosfera kojoj ni{ta na zemqi nije ravno. Pred ovim grobom su stole}ima padale ~elom na mramornu plo~u Hristosovog groba vojske haxija i krstonosaca. I verovali su u hri{}ansku istinu samo zato {to je grob bio prazan! Od svih ~udesa Hristosovih, vaskrsewe je najve}e... To je

verovawe u besmrtnost koja je najve}a magija qudskog duha”.

Nije neo~ekivano {to se u Jerusalimu Du~i}eva misao vratila Svetom Savi: - „Zato sam, pored Hristosa, mislio ~esto na wegovog srpskog izvanrednog svetiteqa. On me je pratio celim putem. Bio je mo`da prvi od Srba koji je ovuda pro{ao svojom kraqevskom nogom. Sve {to danas blista u suncu ve~nosti, ogledalo se u plavim nemawi}kim o~ima.

O~ima tog na{eg mudraca, pisca, politi~ara i svetiteqa...”

- „Zato se nisam odvajao u Palestini od bla`ene uspomene svetog Save”.

- „Idem nekoliko dana ovim pra{wavim putevima kojima su hodili apostoli i jevan|elisti... A vrati}u se najzad natrag, kao onaj bla`eni iz jevan|eqa: ~ije su o~i videle ~udesa”.

(Delovi iz kwige „SRBI I JERUSALIM” – Dinko Davidov, 2007.)

BLAGODATNI OGAW

Do~ek U centru Crkve Hristosovog Groba nalazi se Hor Gr~ke pravoslavne crkve sa bogato ukra{enim ikonostasom. Danas je to Katolikon ili Gr~ka Katedrala, koja je podignuta 1980. godine.

Sa leve strane ulaza u Crkvu Hristosovog Groba, nalazi se Crkva Svetog Jakova, brata Gospodweg, gde se na Veliki ^etvrtak slu`i Sveta Liturgija i gde se

Jovan Du~i} (15. 2. 1874 + 7. 4. 1943) srpski i jugoslovenski pisac, pesnik i diplomata.

Jedan je od najzna~ajnijih pesnika srpskog modernizma i najzna~ajniji liri~ar.

BLAGO CARA RADOVANA

Car Radovan je car careva, vladar sudbine, gospodar svemira. Silniji nego heroj Agamemnon, bogatiji nego Midas, dubqi nego prorok Jezekiq, i mudriji nego car Solomon.

Sve o~i ovog sveta uprte su u wega.

Sre}a nije ideja nego iluzija, po{to sre}a nije stvar razuma, nego stvar uobra`ewa.

Zato ~ovek veruje da je sre}an i kad nije sre}an. ]utawe je najboqi lek protiv nesre}e; ono je i najdostojanstveniji ~ovekov otpor i odmazda sudbini.

Dve su prave i najve}e ~ovekove nesre}e: nemati zdravqa i nemati prijateqa. Me|utim, i iz jednog i drugog ima izlaza: ~ovek ili prezdravi ili umre, a sa prijateqima ili se izmiri ili dobije nove neprijateqe.^ast je najte`e ponovo zadobiti ako se jednom izgubi.

Nema mirnijeg izraza nego {to je na licu mrtvog ~oveka; i ni{ta toliko ne protivure~i na{im suzama, koliko to spokojstvo onog za koga suze prolivamo.

Nije stra{na smrt, nego bolest.

Stradaju u qubavi i qudi od velike ma{te, jer ako ma{ta zida zlatne tvr|ave na oblacima, ona stvara i crne ponore, i onde gde nema ponora.

Ko nije religiozan, ne mo`e biti ni istinski zaqubqen; i zato je u na{e doba tako malo zaqubqenih.

Veliki ~ovek trebao bi da se kloni qubavi, ne zbog momenata tragi~nih, nego momenata sme{nih, u koje neminovno pada pored `ene. nastavi}e se

ispred, u porti crkve, vr{i obred umivenija nogu.

Ispred ikonostasa na severnoj strani je tron za patrijarha iz Antiohije, a sa ju`ne strane nalazi se tron za Wegovo Bla`enstvo Patrijarha Jerusalima i cele Palestine. Danas je to Teofilo III. Velika Subota U Svetom gradu Jerusalimu su sve ulice i uli~ice prepune sveta. Vlasti odlu~uju da zatvore gradske kapije.

Pred Damaskom kapijom udaqenom oko pola kilometra od Crkve Svetog Groba ostaje nekoliko hiqada o`alo{}enih qudi. A `eleli su da budu {to bli`e Hramu kad se milost Bo`ja projavi i bqesne Blagodatni Nestvoreni Ogaw, ~udo qubavi i milosti Bo`je.

Jo{ od ranog jutra, oko 5,30 sati se zauzimaju mesta u i pred Crkvom.

Neverovatna gu`va. Svi bi da uhvate {to boqe mesto.

Stra`a kraj ulaza u Crkvu ne da vi{e nikome da u|e. Sve je prepuno...

21

Molim ti se Gospode, ako Ti misli{ da treba da vidim Blagodatni Ogaw, molim Ti se, pusti me unutra... molitva je Patrijarhova, a i svih nas vernih.

Jedan ~uvar sa {tapom prete}i rasteruje narod.

Ispred mene dva monaha i monahiwa iz grupe. ^uvar vi~e na wih, oni se mole, on ih tera, okrenu se i – u|e u Crkvu, oni za wim, ja za wima, za mnom jo{... Unutra mrak. Ako padnem, bi}u prega`en. Molim se Gospodu na{em Isusu Hristosu da me ostavi da stojim.

Gospodi pomiluj, Gospodi pomiluj!

22

Dr`im sve}e u ruci. Dva sve`wa po 33 sve}e. Broj ovozemaqskih godina Hristosovih. Plavo bele. Kupio ih u obli`woj radwi Grka Dimitrosa, kod koga svi verni pravoslavni imaju dodatni popust pri kupovini.

Upali}e ih Blagodatni Ogaw. Odjednom sam `edan.

Nemam vode, jer nisam ni{ta poneo, znaju}i da moram da se uglavnom guram i da mi ruke budu slobodne. Kakva se}awa u tim trenucima. Opet se setih kraja devedesetih godina minulog veka u prestonom gradu, policijskih kordona i gurawa po Vo`dovcu i Auto Komandi kada smo probili kordon i krenuli ka gradu...

Molitve na svim jezicima.

Pribli`ava se vreme kada obi~no Ogaw silazi.

Galama je velika. Qudi pevaju molitvu suznih o~iju.

Pored mene dva Grka pevaju Kirie Eleison... Gospode, pomiluj... a Grkiwe vi~u, gotovo arlau~u, prizivaju}i Blagodatni Ogaw.

Podne je. Lep i sun~an dan. ^eka se Patrijarh koji se nalazi zatvoren u Hristosovom Grobu.

On je unutra obu~en samo u mantiju sa 33 sve}e i molitvama priziva Blagodatni Ogaw.

Odjednom, muwe, gore, na vrhu Crkve.

Koptski bubwevi pozdravqaju Vaskrsewe.

Patrijarh iznosi Svetu Vatru i Vaskrsnu}e se

objavquje time {to Patrijarh iznosi upaqenu sve}u, a vernici na ovu Vatru pale svoje sve}e.

Patrijarh predaje Blagodatni Ogaw svim konfesijama koje su u Crkvi kako bi one u fewerima odnele plamen u svoje Crkve.

Patrijarh u Grob NE UNOSI NI[TA ^IME BI MOGAO DA UPALI VATRU I ONA DOLAZI SA NEBA KROZ MALI OTVOR U ZIDU GROBA uz pomo} wegovih molitvi.

Sam obi~aj poti~e iz vremena Apostola, a prvi pisani dokumenti o ovom obi~aju su iz 9. veka.

Na samom ulazu u crkvu Svetoga Groba nalaze se stubovi od mermera i samo onaj sredwi sa leve strane je pukao uzdu`, kao da je rase~en no`em. Predawe govori da su jedne godine (1579. godine) na Vaskr{woj ceremoniji muslimanski ~uvari potpla}eni od drugih crkvi zabranili pravoslavnom patrijarhu Sofroniju IV i vernicima da u|u u Crkvu i u Hristosov Grob. Dok je on ~ekao i molio se ispred Crkve sa vernicima, Sveta Vatra je doletela s neba i spustila se niz stub pred vrata gde je stajao Patrijarh, presekla stub uzdu` i upalila sve}u u patrijarhovoj ruci!

Istina, od prevelike gu`ve i straha, moram priznati, ne videh kako se upalio Ogaw, ali mi je upalio sve}e.

Mno{tvo sve}a smo upalili, jedni od drugih za tili ~as.

Hristos Voskrese! Vaistinu Voskrese!

(S ovim pozdravom svi verni se pozdravqaju do Spasovdana, koji dolazi ~etrdeseti dan po Vaskrsewu Gospodwem.) „Vaskr{wi pozdrav HRISTOS VASKRSE i odgovor VAISTINU VASKRSE, ne predstavqa deo nekog formalnog dijaloga, ve} poimawe i izbor jednog konkretnog `ivotnog pravca: izbor da pratimo Najhrabrijeg od svih, Onog koji je s blago{}u pretrpeo

bezbrojna poni`ewa i muku Raspe}a. Onog koji nas svojim Vaskrsewem poziva da i mi s Wim vaskrsnemo, da vaskrsnemo kroz dela qubavi i vrline.”

(Haris Skarlakidis, iz kwige BLAGODATNI OGAW) ^estitamo jedni drugima, nemogu}e da se izqubimo.

Gu`va je jo{ ve}a. Svi pevaju...

Stvarno tada osetih veliku snagu i ~ini se, mogao sam tek sad da stojim i vi{e nisam bio `edan...

Pojava Blagodatnog Ogwa na svakoga druga~ije deluje, ali je sigurno, da svi ovde prisutni moraju imati ~isto srce i – du{u i Gospod na{ Isus Hristos uz molitve na{e iskrene, pomilova}e i pomo}i }e...

Gospod je dobar, milostiv! í Haxi Du{an Glu{ac

VELIKA SUBOTA U SVETOM GRADU

asno popodne. Subota. ^im za|e Sunce ve} je K prohladno u Jerusalimu u aprilu. Dani pred Vaskrs u Svetom gradu su ispuweni molitvom. @urim iz

CAPITOL hotela i ve} se spu{tam Saladinovom ulicom ka Kapiji Svetog Stefana.

Idem u crkvu Svetog Groba. Arapski suk. Via Dolorosa. Nesnosna gu`va i galama. Miris koji mi prija.

Zastadoh pokraj tezge, pored ne~eg {to je podse}alo na wu. Puno ~ajeva. Raznih. Slo`enih uredno u kupe. Malo daqe, u dubini radwe, sli~na tezga sa za~inima. Oni {ire taj prijatni, gotovo opojni miris.

Pogledam dole, ka kamenom stepeniku. Mr{ava figura u belom. Obrijana glava. Budista? Ispred je korpa sa nekoliko kwiga i nekakvim malim papirnim kesicama.

Za~ini? Tamjan? Sve miri{e neobi~nim, prijatnim mirisima.

Trgovac, Palestinac vi~e, odnosno, reklamira robu.

Poneko zastane, ali mora u}i unutra, jer ga masa nosi daqe. I u|oh, posmatraju}i obrijanu figuru koja je nepomi~na u svoj ovoj gu`vi. Figura lagano podi`e glavu ka meni. Pogledi se susreto{e. Ne{to me pita, u~ini mi se. Ili se moli? Moram da se sagnem kako bih ~uo da li me stvarno ne{to pita. Govorio je na engleskom. Nisam razumeo. Sre}om, upravo prolazi{e obe Zorice i dozvah ih. Gotovo da mi ulete{e u naru~je, kad su me iz mase ugledale i uletele u radwu. Zorica Prva mi je odmah hvalila onaj zeleni i onaj naranxasti ~aj i jo{ ono tamo i ovo tu, a ja Zoricu Drugu zamolih da bude prevodilac i objasnih joj da me figura sa stepenika ne{to pita.

Potrajao razgovor me|u wima, gotovo da sam zaboravio na wega, probaju}i badem koji mi je Zorica Prva hvalila i poslu`ila me. I onda rezultat tog dugog razgovora na engleskom jeziku koji sam povremeno poku{avao da razumem i uhvatim nit.

I Zorica Druga krenu s prevodom: obrijana, mr{ava figura sa kwigama je monah iz centralne [ri Lanke (Sveto ostrvo), iz manastira Kandi (Kandylama), gde se u Hramu Zuba kao najve}a relikvija ~uva jedan od gorwih levih Budinih zuba. U blizini se prostiru velike planta`e ~aja i otud tolike raznobojne, miri{qave kesice u korpi, sa raznoraznim ~ajevima. Ovde u Svetom gradu je ve} dva meseca, upoznaje hri{}anstvo, dosta zna, pri~ali malo o Vaskrsewu Gospodwem, ali galama i samo mesto nisu za dugi razgovor, `ivi od prodaje kwiga, mirisnih kamen~i}a koji su sli~ni tamjanu, od sve}a koje miri{u.

Uspeo da joj objasni da su tri glavna pravca u budizmu: teravada, mahajana i va|rajana. Da je teravada (u~ewe starih) – najstariji i najkompletniji zapis Budinog u~ewa, konzervativni oblik budizma ~iji su nosioci monasi.

Da je mahajana (veliki put) – zajedni~ki naziv za {kole koje su tuma~ile Budino u~ewe da je on prihvatao promenu kao jednu od najfundamentalnijih istina.

Da je va|rajana (dijamantski put) – nesalomiva logika koja se koristi za odbranu ve}ine ideja budizma i oslawa se na tantri~ku literaturu, a ne na tradicionalne budisti~ke spise. Poznata je i pod imenom tantrajana.

Da joj je opisao Milindapanhu, jednu od najva`nijih drevnih budisti~kih kwiga koja se sastoji od dijaloga izme|u indijskog monaha Nagasene i indijsko – gr~kog kraqa Milinde!

Uh, usred VIA DOLOROSE. Stradalnog Puta Gospodweg kojim smo krenuli ka crkvi Svetog Groba.

Osetih da nekako sve postaje svetije.

Duhovnost sveta na Putu Bola...

Re~i sam zapisao, te{ko ih je bilo sve zapamtiti, a ostao je da mi odzvawa kao zov za saznavawe...

Odjednom sam se osetio sam usred ove gungule, galame koja me je ~inila uznemirenim.

Ne samo zbog ja~ine zvuka, ve} i uzbu|ewa koje je raslo {to sam sad ja na tom mestu...

Koliko sam do sada bola preboleo, ho}e li me na ovom putu zaboleti vi{e?

Glasovi koje ne razumem, koji mi remete misli.

Razmi{qam o woj. Nedostaje mi u ovoj Zemqi, u ovom gradu. Za ove i ovolike molitve potrebno je dvoje. I za bol – dati ga i otkloniti – lak{e je u dvoje...

I Gospod sa Ocem be{e...

Pro~itah poruku na mobilnom. Stigla iz daleka. Pi{e mi da je sawala kocku. I jo{

23

24

pone{to okolo i odmah `elim da odgovorim, napi{em i... ne{to nemu{to objasnih Zoricama da produ`e bez mene, sti}i }u ih i... sklawam se u stranu. Sedam na kameni zid i kucam...

Kocka je model budu}eg Jerusalima, koji obe}ava Apokalipsa. Kod wega su sve tri dimenzije jednake i on je slika ve~nosti, po ~vrsto}i, a ne po duhovnosti.

Simbol je mudrosti, istine i moralnog savr{enstva.

Simbol je postojanosti i ~esto je postoqe Prestola.

Simbolizuje materijalni svet i skup ~etiri elementa (voda, vatra, vazduh, zemqa).

Simbolizuje (uz kuglu) celokupnost zemaqsku i nebesku, svr{enu i beskona~nu, stvorenu i nestvorenu, ovu ovde i onu gore... [aqem poruku i dodajem: Baci kocku! Ona pokazuje gde ti ide Put sudbine!

Smiren {to }e me, eto, odmah ~itati krenuh daqe i pogledah gore. Stajao sam na mestu gde je osma stanica Stradalnog Puta na kom je Isus Hristos zastao i govorio `enama Jerusalima... Jer, eto idu dani kada }e govoriti: bla`ene su nerotkiwe, i utrobe koje ne rodi{e, i dojke koje ne doji{e. Tada }e po~eti da govore gorama: padnite na nas, i bregovima: pokrijte nas; jer kad ovako rade sa zelenim drvetom, {ta }e tek biti sa suvim....

(Evan|eqe po Luki, 23, 28 – 31) Vreme velikog Stradawa...

A drevne Maje su verovale da }e iz sredine kocke izniknuti zeleno drvo @ivota...

Iste ili sli~ne misli, negde daleko. Nisu morali da znaju engleski, razumeli bi se!

Brzo stigoh u portu crkve Svetog Groba, pro|oh pored crkve Svetog Jakova, brata Gospodweg i polako se utopih u svetinu koja je ulazila u crkvu. No} je uveliko trajala. @urim da zauzmem boqe mesto za pono}nu Liturgiju.

Ova me galama, buka glasova ne ~ini vi{e nesigurnim i uhvatih sebe kako se trudim da raspoznam jezike, tuma~im da li su to molitve ili samo dovikivawe. Setih se susreta od malopre, kada sretoh onog monaha budistu i mahinalno se okretoh oko sebe. Kao da sam ga tra`io u ovolikoj masi vernih.

Miris tamjana {irio se crkvom. Miris koji donosi spokoj, mir. MIR(IS)!

Jo{ sam ovakav miris osetio i upio u srpskoj carskoj lavri Hilandaru, u Milutinovoj crkvi, kada je monah Danilo pro{ao pokraj mene s kandilom, na slu`bi, u osvit jedne oktobarske zore. Vaqda se tamjani u ovom podnebqu prave od smola drve}a koje ovde raste, primorskog bora pre svega? U na{im manastirima tamjan malo druga~ije miri{e, ali isto daje i spokoj i mir du{i. I goni na molitvu i smirewe koje oboga}uje.

Iz misli me prenu mlada, ru`wikava Kineskiwa s nao~arima, u beloj vindjakni, koja me pozva da sednem tu, pokraj we, be{e malo mesta na wenoj vre}i za spavawe.

Na obostranom lo{em engleskom smo se razumeli taman toliko da saznadoh da je iz okoline [angaja, da je student, da je ovde ve} tri nedeqe, da je po ~itavi dan u crkvi Svetog Groba, da je ovo sva wena oprema, da je u molitvama i da je – pravoslavka!

-Pardon, hri{}anka, rimokatolkiwa!

-Ne! - Pravoslavka.

I pomenu mi Svetog Jovana [angajskog!* I oboje umorni od sabijenih utisaka, uzbu|ewa od svetosti mesta i napornog sporazumevawa utonusmo u ti{inu. Misli i molitve.

Sveti grad. Grad mira, koji to nikada u svojoj istoriji nije bio. Grad koji mi se u~ini kao velika i bolna, sveta rana! I koliko je sad u ovom gradu, u ovom trenutku onih koji psuju, misle pogano, imaju lo{e misli. Moli}u se za wih. Ovo je ta Subota. Molitve koje me ~ine smirenim.

I setih se: Pitali jednom Muhameda {ta je najsla|e na svetu?

Gorka re~! re~e on.

Kad ho}e{ drugome da je ka`e{, pa je proguta{!

Okolo bruje glasovi. Deo sam gomile sa ose}awem jedinstvenosti koja me izdvaja.

Glasovi ove Velike no}i narastaju pokrivaju}i sve sli~nosti i razli~itosti sveta!

Kao da je ceo grad epicentar, naboj i drhtaj se {ire uz svaki u~iwen korak.

Pogledah u mobilni telefon. Nema poruke. Jo{ malo pa }e pono}. Smrt dana i po~etak novoga. U sredi{tu drugog grada je dan.

Sutra je novi dan.

Veliki za Gospoda, veliki za ~ove~anstvo. Ho}e li i meni ostaviti trag? Ă­ Haxi Du{an Glu{ac * Sveti Jovan [angajski, (1896 + 1966) rodio se u Rusiji u harkovskoj guberniji u plemi}koj porodici srpskog porekla koja je izbegla u Rusiju u 18. veku pred najezdom Turaka.

Kr{teno ime mu je Mihailo, a Jovan mona{ko. I sveti Jovan Tobolski, sibirski misionar je ~lan porodice Maksimovi}, po kome je sveti Jovan [angajski dobio mona{ko ime.

U vreme gra|anskog rata u Rusiji, sa porodicom je izbegao u Srbiju, gde je zara|ivao za `ivot prodaju}i dnevne novine, pre svih beogradsku POLITIKU! U Beogradu je 1925. godine zavr{io Teolo{ki fakultet i iste godine se zamona{io u manastiru kod Svilajnca.

Godine 1934. kao episkop ruske zagrani~ne crkve odlazi u Kinu, u [angaj.

Godine 1951. postaje arhiepiskop zapadnoevropski u Parizu, a 1962. godine odlazi u San Francisko, SAD. Gotovo uvek je i{ao bos zbog stalno ote~enih nogu, a posledwe ~etiri decenije je bio gotovo bez sna, jer od dana svog mona{kog postriga pa do upokojewa, NIKAD nije spavao u posteqi!

O ovom velikom dobrotvoru i misionaru sa~uvana su brojna pisana svedo~anstva.

Posle zavr{enog bogoslu`ewa u Nikolajevskoj crkvi, jula 1966. godine, upokojio se ovaj veliki svetiteq koga je Crkva proglasila za sveca 1994. godine.

^UDOTVORNE I PO[TOVANE IKONE BOGORODICE SVETE GORE ATONSKE 1. Kareja – centralni hram Bogorodica DOSTOJNO JEST

8. Manastir Konstamonit Bogorodica ODAZVANA

2. Isposnica Svetog Save Srpskog – Tipikarnica, Kareja Bogorodica MLEKOPITATEQICA

9. Manastir Iviron Bogorodica VRATARICA (Iverska)

3. Manastir Hilandar Bogorodica TROJERU^ICA

10. Manastir Pantokrator Bogorodica STARICA 11. Manastir Filotej Bogorodica UMIQENIJA 12. Manastir Grigorijat PRESVETA BOGORODICA 13. Manastir Dionisijat Bogorodica POHVALA 14. Manastir Zograf Bogorodica AKATISTNA Bogorodica USLI[ITEQICA 15. Manastir Vatoped Bogorodica KTITORKA Bogorodica POSE^ENA Bogorodica ONA KOJA ODGOVARA Bogorodica USTREQENA Bogorodica VE^NODI[U]A Bogorodica MILOSRDNA Bogorodica UTE[ITEQKA MAJKA BO@JA UQETO^IVA

Bogorodica AKATISTNA (1837.)

Bogorodica POPSKA Bogorodica NETAKNUTA U PO@ARU (1722.)

4. Manastir Velika Lavra Svetog Atanasija Bogorodica KUKUZELISA (Jovan Kukuzel, vizantijski himnograf) 5. Manastir Dohijar Bogorodica BRZOPOMO]NICA 6. Manastir Ksenofont Bogorodica VODITEQICA 7. Manastir Esfigmen Bogorodica RU@A NEUVEWIVA (u Gostoprimnici, okru`ena p~eliwim sa}em) Do~ek kraqa Srbije Petra Kara|or|evi}a na Hilandarskom pristani{tu, 29. mart 1910. godine

25

DRUGA AVANTURA U SEPTEMBRU NA SVETOJ GORI ATOSKOJ septembar – oktobar 2019. godine

Avanturisti - hodo~asnici: Trivko Ti}a Savi}, Nikola Mandi}, Haxi Du{an Glu{ac i Milan Glu{ac

JO[ MALO O MANASTIRIMA POMENUTIM U PRO[LOM BROJU MANASTIR IVIRON Osniva~i su mu Gruzini Sveti Jovan, Jeftimije i Georgije Iverski. Stari naziv za Gruziju je Iverija – otuda ime

manastira Iviron.

Kada je Bogorodica putovala prema Kipru da poseti Lazara ^etvorodnevnog, wen brod se zbog nevremena zaustavio ovde u blizini dana{weg manastira. Danas na tom mestu te~e izvor slatke vode na samo dva metra od mora. Ide se uz morsku obalu do kapelice posve}ene Bogorodi~inom dolasku na Svetu Goru.

Kapelica je zatvorena. Sme{tena je u zaklonu {umskom, ali vrlo blizu mora. Spustiv{i se ka wenim temeqima odakle izvire slatka voda tu se mo`e na}i i srebrna ~a{a iz koje se ispije hladna pitka voda i - tako nekoliko puta... í

NASTAVAK IZ PRO[LOG BROJA

MANASTIRI KOJE NISMO POSETILI U OVOJ DRUGOJ AVANTURI A BILI SU NAM U PLANU

Slede}i manastir je ve} vi|eni Pantokrator a sada do`ivqaj sa mora. Pravo je u`ivawe posmatrati manastire sa mora u svoj wihovoj veli~ini i lepoti.

Jednostavno to sve izgleda prili~no nestvarno í

MANASTIR DOHIJAR

26

Manastir se nalazi na jugozapadnoj obali poluostrva Atos. Okru`en je {umama, pa{wacima i vrtovima. Crkva Arhan|ela, prvi je hram na Svetoj Gori od mermera, na prelazu iz hrama u trpezariju su slike prva tri igumana. Sa desne strane ulaza u trpezariju, u specijalno

MANASTIR PANTOKRATOR

Manastir Pantokrator se nalazi na severoistoku poluostrva Atos, u blizini ru{evina drevnog grada. Nalazi se na stenovitom bre`uqku na visini od 50 metara.

Pantokrator je pravougaona tvr|ava pu{karnica i interno podeqena na dva dela. U prvom su: mona{ke kelije, razne radionice i visoki toraw sa crkvom, na drugom - saborni hram posve}en Preobra`ewu Gospodwem, zvonik, i trpezarija í

konstruisanoj kapeli je ~udotvorna ikona Bogorodice Brzopomo}nice, naslikane u 10. veku u vreme igumana Neofita í

NIJE DOBRO ME[ATI SLAMU I VATRU! (@enama nije dozvoqen boravak na Svetoj Gori)

AVATO (NE KRO^ITI)

Tekst i snimci Nikola Mandi} Rotari klub Beograd

PRI^A O FINCU

ili do`ivqaj iz Velikoandrejskog Skita u Kareji Dan prvi, nedeqa 29. septembar Tog nedeqnog jutra smo Ti}a, Haxi Du{an, Milan i ja vrlo rano ustali. Prethodnu no} smo prespavali u Panagiji, maloj kapeli ispod samog vrha planine Atos, i sada nas je o~ekivao spust sa 2.033 metara nadmorske visine do pristani{ta Skita Svete Ane. U ti{ini smo spakovali svoje stvari i prtqag i sa~ekali da do|e Albanac sa mulama. Dogovor je bio da se ja spustim sa prtqagom na mulama do Skita, tu uzmem ostatak na{eg prtqaga koji smo tu ostavili, i sa~ekam dru`inu na pristani{tu.

Tu bi se ukrcali na feribot „Agia Ana” i oti{li do luke Dafne.

Zaista, Albanac sa dve mule se pojavio vrlo brzo po svitawu, na jednu mulu je stavio sav na{ prtqag, dao mi instrukcije kako da sedim i kako da se dr`im za samar i mi smo krenuli da se spu{tamo niz Atos. Ti}a, Haxi Du{an i Milan su polako krenuli pe{ke niz planinu.

Posle tri sata vratolomnog i iscrpquju}eg spusta na muli stigao sam do Skita Svete Ane. Osve`io sam se uz kafu, ratluk, hladnu vodu (dobro... i 2-3 rakije), uzeo ostavqeni prtqag i nastavio spust do pristani{ta. Albanac je oti{ao sa mulama i prtqagom a ja sam krenuo pe{ke niz 1.016 stepenica do pristani{ta. Kada sam stigao na prazno pristani{te, tu je ve} bio na{ prtqag i zapo~elo je moje ~ekawe.

Posle nekih dva sata pojavio se Ti}a, umoran ali dobrog raspolo`ewa, i meni je laknulo. Ostalo je da sa~ekamo Haxi Du{ana i Milana – i naravno feribot.

Od nekolicine hodo~asnika smo saznali da jedini brod nedeqom pristaje u 14.05 i da do ponedeqka nema drugog prevoza. Seli smo u hladovinu smokve u

Kao {to je poznato, `enama nije dozvoqen pristup i boravak na Svetoj Gori Atoskoj.

Malo je poznato da wima nije bio dozvoqen pristup manastirima i posedima na Meteorima.

Tek od sredine 20. veka Meteori su otvorili vrata `enskom rodu posle velikog po`ara u ~ijem su ga{ewu u~estvovale i `ene.

Avato je uveden 422. godine, a zvani~nu zabranu `enama uveo je 1046. godine vizantijski car Konstantin Iæ. pristani{tu, okru`eni gomilom prtqaga, i ~ekali...

Vreme je prolazilo, bli`io se ~as dolaska feribota ali od na{ih prijateqa ni traga ni glasa. Kada smo u daqini ugledali obrise feribota, Ti}a i ja smo po~eli da pravimo planove {ta ~initi ako se oni ne pojave, a feribot stigne. Ideja nam je bila da prespavamo na pla`i u vre}ama za spavawe i tako sa~ekamo brod u ponedeqak i prevoz do luke Dafne.

Ve} nas je bila hvatala nervoza jer je feribot pristajao uz dok kada su se na posledwim stepenicama uz pristani{te pojavili Haxi Du{an i Milan. Nismo imali vremena ni da se obradujemo susretu, ni pozdravimo ve} smo pohitali da se ukrcamo na ve} prepun brod. Iscrpqeni i bez atoma snage, posle spusta sa 2.033 metara nadmorske visine do nivoa mora, }utke smo plovili, svako sa svojim mislima, nemo gdedaju}i u Svetogorske manastire u kojima smo ve} bili ili koje smo planirali da posetimo drugom prilikom.

Kada smo stigli u luku Dafne, bili smo toliko umorni da, u op{toj gu`vi i trci, nismo stigli da se ubacimo u dva minibusa koji su hodo~asnike vozili do Kareje. Le`erno smo zakqu~ili da }emo radije sa~ekati sat-dva da se vrate po nas. U ti{ini opustele luke ~ekali smo prevoz i posle nekog vremena, u oblaku pra{ine, u daqini se pojavio minibus. U `urbi smo se ukrcali, paze}i da ne izgubimo ne{to od na{eg velikog prtqaga, sa jedinom idejom da se nekako dokopamo Kareje – a onda }emo ve} videti {ta }emo i gde }emo!

Prilaze}i Kareji voza~ je upitao gde da nas ostavi a ja sam instinktivno rekao ispred Skita Svetog Andreja.

Mislio sam, tu smo bili i prethodne godine, vaqda }e nas primiti i ugostiti. Kada se minibus okrenuo ispred Skita i ostavio nas same sa te{kim prtqagom, pogledom i bez re~i, dogovoreno je da ja odem i potra`im gostoprimca sa molbom da nam da blagoslov za boravak u Skitu. Znaju}i od prethodne godine gde je kancelarija gostoprimca pohitao sam tamo ali je ona bila zakqu~ana. Zabrinut, vratio sam se u dvori{te ispred glavne crkve odakle su upravo po~eli da izlaze

27

mnogobrojni hodo~asnici i mona{ka bratija. Pri{ao sam nasumice jednom monahu i evo na{eg razgovora: – Oprostite o~e, kako mogu da na|em gostoprimca a kancelarija je zakqu~ana?

– A {ta }e vam?

– Pa, nas ~etiri hodo~asnika molimo blagoslov da dobijemo sme{taj u Skitu!

– Hm, a jeste li vi iz Finske?

– Iz Finske!? Ne, mi smo iz Srbije, iz Beograda, peli smo se na Atos, jako smo umorni...!

– Dobro, upravo po~iwe ru~ak, prvo ru~ajte sa nama, pa posle potra`ite gostoprimca, bi}e sve u redu za sme{taj!

Kada sam se vatio do prijateqa koji su me na ulazu u Skit ~ekali zabrinuto i u neizvesnosti, rekao sam im kako je ovo pravi primer gostoprimstva: nas nenajavqene namernike prvo zovu na ru~ak a dobi}emo i sme{taj! Ispred zakqu~ane kancelarije gostoprimca, ostavili smo prtqag i oti{li na mona{ki ru~ak koji nam je, onako umornim i gladnim, izgledao kao carska trpeza. Na{em iznena|ewu i radosti tu nije bio kraj jer se ispostavilo da je monah sa kojim sam razgovarao zapravo i bio gostoprimac! Posle kra}ih formalnosti, dobili smo lepu i tihu sobu gde smo se brzo smestili. Kako je jo{ uvek uveliko bio dan, odlu~ili smo da se onako opu{teno i bezbri`no pro{etamo do Kareje i odemo na pi}e u na{u omiqenu kafanicu. Po prilici, gde }e Srbi nego u kafanu!

U poznatom ambijentu minijaturne kafanice i sa ve} poznatim konobarom od prethodne godine, malo smo se osve`ili uz pivo, vino i koki{ku i tu saznali vrlo bitnu informaciju. Dobili smo telefon monaha Haralampija koji automobilom mo`e da nas vozi u bilo koji obli`wi manastir ili Skit koji `elimo da posetimo a to je upravo i bio Ti}in plan! Sjajno!

Naravno, odmah sam pozvao monaha i dogovorio da do|e po nas sutra u 08,30 kako bi obi{li nekoliko manastira koje smo planirali da posetimo. Zadovoqni, vratili smo se u Skit, sa prvim smirajem sunca i bez mnog re~i, popadali u krevete i u okrepquju}i san. Tako je zapo~eo na{ boravak u Skitu Svetog Andreja u Kareji.

Dan drugi, ponedeqak 30. septembra Ve} nam je bilo poznato da na Svetoj Gori no} kratko traje. Ve} oko 03.00 probudilo nas je klepalo koje je pozivalo monahe i hodo~asnike na jutarwu slu`bu. Naviknuti na to, u ti{ini smo brzo ustali, spremili se i u potpunom mraku u{li u velelepnu crkvu u kojoj se ve} ~ulo pojawe monaha, ali ne na ruskom ve} na gr~kom jeziku. Po zavr{etku jutarwe slu`be i sa prvim zracima sunca uputili smo se u trpezariju na ru~ak. Ukusno posno jelo i ~aj su nam prijali te smo posle ru~ka i kra}e {etwe po`urili da se sretnemo sa monahom Haralampijem. Ti}a je planirao da toga dana

28

obi|emo manastir Pantokrator i manastir Iviron ali je monah insistirao da prvo posetimo Skit Svetog Ilije.

Ina~e, monah Haralampije je jedan divan ~ovek uz ~iju pomo} i preporuku smo imali priliku da vidimo sve {to je bilo vredno u Skitu i manastirima. Vozio nas je u ogromnoj „Tojoti Hiluks” po pra{wavim putevima, pri~aju}i i smeju}i se sve vreme. Dok bi razgledali crkve on bi nam pevao mona{ke pesme i davao va`na obave{tewa, slikao se sa nama, {to je neuobi~ajeno, i starao da nas lepo prime gostoprimci.

Naravno, Grci su Grci, pa nas je prvo uvek vodio u suvenirnice da ne{to kupimo i tako pomognemo Skit ili manastir, ali to je ionako bila na{a namera.

Skit Svetog Ilije je nekada bio ruski ali je sada u vlasni{tvu gr~kih monaha. Gra|en je u prepoznatqivom i velelepnom ruskom stilu a najimpozantniji je ikonostas, jedan od najve}ih i najlep{ih na Svetoj Gori.

No, u tom Skitu smo do`iveli dva velika iznena|ewa.

Prvo je bilo kada nas je monah pozvao da otkqu~amo i otvorimo vrata glavne crkve. Dao je veliki kqu~ meni i zatra`io da otkqu~am ogromna drvena vrata. Ni posle nekoliko poku{aja nisam uspeo da ih otvorim. To Haxija, Milan, Ti}a i prepodobni isku{enik Finac

nisu uspeli ni Milan, Ti}a a ni Haxi Du{an. Na kraju je monah Haralampije sa {eretskim osmehom uzeo kqu~, stavio ga u bravu i otvorio vrata – ali ne ona koja smo mi gurali ve} deo vrata uz dovratak! Posle obilaska crkve i velelepnog ikonostasa poveo nas je u hlad ispod guste loze da se osve`imo uz kafu, vodu, ratluk i lozu.

Tu su ve} sedele ~etiri osobe, tiho razgovaraju}i me|u sobom. Kada smo se i mi pridru`ili po~eli smo razgovor na engleskom i saznali da oni dolaze iz Finske i da idu u posetu svom prijatequ koji je u Skitu Svetog Andreja isku{enik. Nismo ni znali da u Finskoj ima oko 700.000 pravoslavaca i da rado pose}uju Svetu Goru. Bilo nam je ~udno ali i drago da upoznamo finsku pravoslavnu bra}u! Posle kratkog i qubaznog razgovora rastali smo se uz prijateqske pozdrave i uputili se ka manastiru Pantelejmon. Posle obilaska manastira Sveti Pantelejmon i manastira Iviron vratili smo se umorni ali vrlo zadovoqni u Skit Svetog Andreja.

Oti{li smo do na{e sobe da se odmorimo i sredimo utiske kada nas je prekinuo jedan monah koji je tra`io na{u malu pomo} u kuhiwi. Naravno, nismo mogli da odbijemo jer je i obi~aj da hodo~asnici poma`u kada se to tra`i od wih s obzirom da sme{taj i hranu dobijaju bez ikakve naknade. Krenuli smo za monahom kroz duga~ke hodnike Skita i do{li do kuhiwe. Na{ zadatak je bio da iz jednog kombija hladwa~e prenesemo tovar smrznutog povr}a i drugih namirnica u ogromnu hladwa~u. Kada smo to obavili pomislili smo da je to sve ali nas je monah, koji je zapravo bio {ef kuhiwe, zamolio za jo{ malo pomo}i.

Poveo nas je u jedan hodni~i} ispred velike kuhiwe i zamolio da oqu{timo tri vre}e krompira – ako ho}emo da ru~amo tog dana! Tu je ve} sedeo jedan ~ovek u polucivilnom odelu i qu{tio krompir ne podi`u}i pogled.

Ti}a, Haxi Du{an i Milan su seli, latili se no`eva i

po~eli da ~iste neki stari i nikakav krompir. Ja sam zaobi{ao tu obavezu pravdaju}i se operacijom koju sam imao na ruci {to je monah uva`io. Tako sam ja bodrio svoje prijateqe i {etkao se okolo dok su oni sedeli pred brdom krompira koga je trebalo o~istiti. U jednom trenutku sam, dok je prolazio u`urbano pored nas, pitao monaha da li ima neko pi}e ili neku rakiju za nas Srbe jer mi ne mo`emo da radimo ako ne{to ne pijemo. On se malo iznenadio, klimnuo glavom u neverici {ta mu tra`im, i nestao iza nekih vrata koje je otkqu~ao. Posle nekoliko sekundi vratio se sa fla{om {qivovice, naravno srpske, ~etiri ~a{e, i rekao da veruje da }e nam se dopasti ovo pi}e uz posao koji smo dobili. Naravno, mi smo se jako obradovali i odmah popili po ~a{icu kako bi se okrepili. ^ovek koji je gulio krompir zajedno sa nama posmatrao nas je nemo ali sa interesovawem. Kako nije bilo ~a{e i za wega, upitao sam ga da li bi i on hteo da proba srpsku {qivovicu. Klimnuo je glavom u znak odobravawa i ja sam mu dao svoju sa rakijom. Popio je na iskap, o~igledno vrlo zadovoqan. Posle 2-3 rakijice zapo~eo sam razgovor sa wim iako je bio upadqivo }utqiv i povu~en. Bio je visok i suvowav, sa dugom tankom kosom i bradom, u duga~kom crnom vunenom prsluku i sa klompama na nogama pa sam pomislio da je ovde na nekoj ispomo}i kao volonter. U jednom trenutku sam ga upitao: – Odakle si ti?

– Iz Finske! Brzo je odgovorio!

– Iz Finske? Pa {ta radi{ ovde?

– Ja sam isku{enik i `elim da postanem monah!

– Ovde, na Svetoj Gori?

– Da, a jednog dana se, mo`da, vratim u Finsku?

– Pa mi smo ju~e sreli ~etiri Finca u Skitu Svetog Ilije, ka`u idu da posete svog zemqaka...

– Znam, dolaze mene da posete i sti`u danas!

Tako nam je, posle dva dana boravka i posle obilaska Skita Svetog Ilije postalo jasno za{to nas je gostoprimac na dolasku pitao da li smo iz Finske! Gule}i krompir u kuhiwi Skita Svetog Andreja upoznali smo i Finca isku{enika, piju}i srpsku {qivovicu iz iste ~a{e.

Vi{e nismo imali priliku da sretnemo tog Finca!

Ovaj neobi~ni susret i ceo doga|aj nam je ostao u lepoj uspomeni i ~ak zabele`en u kratkom video zapisu gde se vidi kako Ti}a, Haxi Du{an i Milan gule krompir sa Fincem u Skitu Svetog Andreja u Kareji.

Dan tre}i, 1. oktobar Rano ujutru toga dana smo se zaputili ka manastiru Velika Lavra (Megistris Lavras) gde nas je ~ekalo jo{ iznena|ewa ali i lepih do`ivqaja... no, o tome ~itajte u narednom broju Srpskog Rotara í

29

MANASTIR STAVRONIKITA

Ovo je jedan od svetogorskih manastira koji zauzima 15. mesto u hijerarhiji. Sme{ten je u isto~nom delu Atoskog poluostrva. Osnovan je u 10. veku. Manastir je mali, okru`en kamenim zidom sa tvr|avom i visokom kulom.

Ime manastira prema tradiciji poti~e od pustiwaka Nikite, koji je nekada `iveo na mestu gde je manastir sme{ten, i tamo proizvodio krstove (otuda Stavronikita - „Nikitin krst�). Prvobitni manastir je posve}en Jovanu Krstitequ, ali je potpuno uni{ten

bio je car Konstantin Veliki, a obnoviteq car Teodosije u znak zahvalnosti za ~udesno spasewe wegovog sina Arkadija. De~ak je, prema legendi nastradao u brodolomu, ali ga je Bogorodica spasla, pa je na|en na `alu u blizini nekakvog grmqa.

Na gr~kom se grm ka`e vatos, a dete paidi, te je manastir podignut u spomen na taj doga|aj, i dobio naziv Vatoped.

Manastir se nalazi na severoisto~noj obali Svete Gore, na mestu anti~kog gradi}a Tisosa. Mesto je izvanredno slikovito, dvadesetak metara iznad povr{ine mora. Rad na obnovi manastira sa svim prate}im poslovima planirano je da ko{ta oko 200 miliona evra.

Ve} sa broda prvo se primete veliki kranovi kojima je manastir okru`en, znak da se tu ozbiqno i vredno radi. U manastir svake godine dolazi vi{e od 30.000 posetilaca i vi{e od 100 radnika na trajnoj osnovi. Ima slo`enu proceduru za duhovni i dobrotvorni rad. Ve} je najavio tri velika projekta, ta~nije Centar za rehabilitaciju invalidnosti u Atini, rehabilitacioni centar za

u doba krsta{kih pohoda. Sada{wi manastir je podigao patrijarh carigradski Jeremija. Saborni hram posve}en je Svetom Nikoli. Manastir je mali, okru`en kamenim zidom sa tvr|avom i visokom kulom. Danas u manastiru `ivi oko 30 monaha. Manastirska crkva je sagra|ena u 16. veku, i ukra{ena je freskama Teofana Kritskog. Manastirska riznica ~uva mno{tvo svetiwa, me|u kojima su: - mozai~ka ikona Svetog Nikole, koja je prona|ena u moru, - ~estica `ivotvornog krsta, - ~estice mo{tiju Vasilija Velikog, Svetog Jovana Zlatoustog, Grigorija Bogoslova, arhi|akona Stefana, 40 mu~enika Sevastijskih, Teodora Stratilata, Amvrosija Mediolanskog, Jovana Krstiteqa i mnogih drugih.

Biblioteka manastira sadr`i 171 rukopisa (58 u pergamentu) i 2500 {tampanih kwiga.

MANASTIR VATOPED

30

Drugi u hijerarhiji manastira Svete Gore.

Sagradili su ga u drugoj polovini 10. veka tri monaha Atanasije, Nikolaj i Antonije, u~enici Atanasija Atonskog. Prema drugom predawu, osniva~ manastira

narkomane u Metropolisa Mesogaias i Lafriotikis i stara~ki dom u Limasolu, projekti koji }e ko{tati vi{e od 20 miliona evra. Manastir izdr`ava desetine siroma{nih porodica, podr`ava mnoge pravoslavne verske aktivnosti i jo{ mnogo toga...

Treba podsetiti da manastir Vatoped spada me|u najuticajnije gr~ke manastire i prepun je sredwovekovnih relikvija i kwiga. Danas ga pose}uje i britanski princ ^arls, koji tu boravi i po nekoliko dana.

Osnovan je izme|u 972. i 985. godine. U monomahovom tipiku iz 1045. godine potpis igumana Vatopeda je na tre}em mestu, posle prota i igumana Velike Lavre. Jo{ od toga doba Vatoped je jedan od najuglednijih manastira na Svetoj Gori.

Krajem 12. veka u Vatoped su do{li srpski kalu|eri visoka roda, Rastko - Rastislav Nemawi} i wegov otac, veliki `upan Stefan Nemawa, u mona{tvu Sava i Simeon. Oni su svojim prilozima omogu}ili zna~ajno pro{irewe Vatopeda, i od toga doba, pa sve do dana{wih dana izme|u Vatopeda i Hilandara postoje posebno bliske veze. To se, izme|u ostalog, vidi i u obi~aju da na praznik jednog manastira glavnu slu`bu vodi iguman onog drugog manastira. Tom prilikom se glavni slu`e}i (iguman Vatopeda, odnosno Hilandara) sve~ano do~ekuje na manastirskoj kapiji gde mu se uru~uje igumansko `ezlo sa brojanicama od }ilibara.

U sam manastir ulazi se danas kroz {irok i visok hodnik iznad koga je sme{ten paraklis. Glavna manastirska crkva, posve}ena Blagovestima Presvete Bogorodice, podignuta je oko 985. godine. Kapela rize Presvete Bogorodice nazvana je tako prema relikviji dobijenoj na poklon od srpskog kneza Lazara.

Manastir krase Sahat kula i tvr|ava iz 10. veka danas zgrada Biblioteke.

Vatoped raspola`e bukvalno nebrojenim dragocenostima koje se ~uvaju na vi{e mesta – u oltaru, u riznici i u vi{e za to specijalno opremqenih prostorija. Najva`nija blaga su: ~estice ^asnog Krsta, deo trske na kojoj je raspetom Hristosu bio ponu|en sun|er sa sir}etom, kao i mo{ti mnogih svetiteqa. Pet ikona imaju naro~it istorijski zna~aj: dve male ikone Hrista i Bogorodice koje su pripadale carici Teodori; mozai~ka ikona Raspe}a na drvenoj podlozi; mozaik koji prikazuje Svetu Anu sa Bogorodicom kao detetom; ikona Svetog \or|a u Ahatu, tako|e iz 10. veka (danas je tu biblioteka).

Manastirski arhiv obiluje dokumentima koji se odnose na istoriju vatopeda. Vatoped poseduje veliki broj metoha, skitova i kelija, od kojih su od izuzetnog zna~aja Svetoandrejski skit i skit Svetog Dimitrija.

Bogorodica „Paramitja� se nalazi u manastiru. Ova ikona je freska iz 14. veka. Ranije se nalazila u desnom uglu Sabornog hrama, a posle svog posledweg ~uda, preme{tena je u poseban paraklis, koji se zove Bogorodica Paramitja.

U manastiru danas tihuje preko 50 monaha.

Nastavqamo prelepo putovawe brodom pored isto~ne obale Atosa i tu je jo{ jedan manastir u kom smo u prvoj avanturi bili a sada imamo i do`ivqaj sa mora da ga vidimo.

To je manastir Esfigmen, poznat po svojoj zilotskoj bratiji.

Nekoliko re~enica o ovom predivnom manastiru, samo da vas podsetimo:

MANASTIR ESFIGMEN

Svetogorski manastir Esfigmen, ~uven po privr`enosti izvornom pravoslavqu danas pripada Gr~koj, ali istorijski je i srpska zadu`bina. Wegovi ktitori bili su car Du{an, carevi} Uro{, despot \ura|, despot Jovan i despotica Angelina Brankovi}.

Sa Istoka, zavet pokroviteqstva odr`avala je i sultanija Mara, \ur|eva k}i udata za sultana Murata Drugog, velika dobro~initeqka cele Svete Gore. Sa Zapada, sa pograni~nih obala Ugarske, pomo} su slali despoti Brankovi}i, vladari bez zemqe i wihovi izgnani Srbi, grani~ari hri{}anske Evrope.

Despot \ura| Brankovi}, je 1429. godine izdao ~uvenu Esfigmensku povequ postaju}i, tako na molbu monaha, ktitor ovog manastira. Sama poveqa koja je nastala u @i~i, ina~e je prvorazredni istorijskoumetni~ki artefakt, ~uva se zajedno sa ~etiri stotine sredwovekovnih rukopisa u biblioteci Esfigmena.

U Esfigmenu i danas ima srpskih monaha, manastir se nalazi na samo ~etrdesetak minuta {etwe od Hilandara, a put koji ih spaja obele`en je va`nim

31

belezima srpske istorije na Atosu.

Hilandarski poklonici koji dobijaju dozvolu za jedan dan boravka zato po pravilu obilaze i Esfigmence koji su na manastir istakli zastavu s natpisom „pravoslavqe ili smrt”.

Od 1821. do 1832. godine nije postojao kao manastir, jer su osmanske vlasti zaposele manastirske zgrade i koristile ih za svoje potrebe tokom Gr~kog ustanka za nezavisnost.

Ime Esfigmen u doslovnom prevodu zna~i „utegnuti, ste{weni” jer su stari kalu|eri stezali u`ad oko pasa da bi {to mawe jeli. Zabele`eno je da je Esfigmenske isposnike na brdu Samarija nad manastirom pose}ivao mladi srpski princ-monah Sava. Zvu~i mogu}e da je budu}u hilandarsku luku i plodnu dolinu u kojoj }e s ocem podi}i zadu`binu video upravo sa visokih stena nad morem gde su se podvizavale askete.

U Esfigmenu je u 14. veku iguman bio Sveti Grigorije Palama, hri{}anski filozof i rodona~elnik isihazma, misti~ne tradicije isposnika koji su u osami i }utwi u pe}inama i na vrhovima brda ponavqali „molitvu srca”.

On je bio veliki prijateq sa susedima Hilandarcima, koji su `iveli po strogom tipiku Svetog Save, uzora tihovateqa. U crkvicu na litici uz Esfigmen u velikom broju se pewu poklonici Rusi i pravoslavni Ukrajinci, jer je ispod hrama pe}ina isposnica Antonija Pe~erskog, „oca mona{tva” Kijevske Rusije.

Posle povratka iz Esfigmena polovinom 11. veka on je osnovao ~uvenu Kijevsko-pe~ersku lavru.

Godine 1974. bratstvo manastira odbija da pomiwe ime Carigradskog patrijarha, optu`uju}i ga za ekumenizam, pre svega zbog sastajawa sa rimskim papom.

Pristajemo u Hilandarsku luku – arsanu, uzimamo hodo~asnike iz na{eg manastira.

Srpska carska lavra manastir HILANDAR

Hilendar, tako|e i Helandar, srpski je pravoslavni mu{ki manastir dr`ave pravoslavnih monaha koja postoji vi{e od hiqadu godina. Manastir je sagra|en po `eqi Svetog Save, koji je postao monah 1191. godine.

Nalazi se u severnom delu Svete Gore na poluostrvu Halkidiki odnosno tre}em kraku poluostrva Halkidiki – Atosu u severnoj Gr~koj. Udaqen je 2,5 km

32

od Egejskog mora. Hilandar je u hijerarhiji Svete Gore na 4. mestu po zna~aju. Posmatran spoqa, manastir ima izgled sredwovekovnog utvr|ewa, s obzirom da je utvr|en bedemima koji su visoki i do 30 m. Spoqni zidovi su u proseku duga~ki 140 m i okru`uju povr{inu koja je {iroka oko 75 m. Manastir je ovako utvr|en po{to je u pro{losti, kao i ostala utvr|ena mona{ka naseqa na Svetoj Gori, morao da se brani od gusara. Mnogi smatraju Hilandar jednim od prvih univerziteta. Sada{wi iguman manastira Hilandar je Metodije (Markovi}).

Da, to je bio posledwi vizuelni susret sa po~ecima Sredweg veka.

Nadaqe se jo{ vidi lepa obala Atosa sve do ulaska u luku Jerisos. I u|osmo u 21. vek!

Ostalo nam je da obi|emo preostale manastire (Dionisijat, Ksiropotam, Zograf, Dohijar, Karakal, Filotej, Simonopetra, Stavronikita, Grigorijat, Konstamonit) mo`da i skitove (Skit Tivaida, Novi Skit, Skit Male Svete Ane, Skit Svetog Vasilija, Skit Podrom, Laku Skit, Skit Bogorodice – Ksilurg, Skit Svetog Dimitrija, Skit Svetog Pantelejmona), isposnicu...

Malo li je?

Sme{i nam se i Tre}a avantura...

Nama je sve ovo bilo nekako druga~ije...

U~inilo nam se da nije mogu}e to sa malo re~i opisati, no, poku{ali smo i ovaj serijal re~ju i fotografijama je evo, pred vama. Odnosno, za vama!

Oprostite, radi se o ose}awima koja su pome{ana...

Tekstovi: Trivko Ti}a Savi}, Nikola Mandi} i Haxi Du{an Glu{ac i globalna mre`a internet.

KRAJ DRUGE AVANTURE. U IDU]EM BROJU FOTOGRAFIJE KOJE SU OBELE@ILE DRUGU AVANTURU I (PRE)OSTALE U NA[IM APARATIMA I KAMERAMA.

33

PRAVOSLAVNA CRNA GORA Na prostoru Republike Crne Gore danas postoji 867 aktivnih hramova, crkava i manastira, od kojih je ve}ina obnovqena ili sazidana u posledwih trideset godina. Pre 30 godina u Crnoj Gori bilo je samo 21 sve{teno lice (sve{tenici, monasi i monahiwe), a danas ih je preko 600.

Crkvi{ta i manastiri{ta (mesta gde su nekad bile crkve i manastiri, od kojih su ostali samo temeqi ili zidine) ima preko pet stotina. Samo su Kosovo i Metohija tako bili osve{tani i blagosiqani krstovima sa crkava i manastira.

Neki od wih su: Manastir \UR\EVI STUPOVI podignut 1213. godine, Berane.

Zadu`bina Prvoslava, sina Nemawinog brata Tihomira.

Sveti Sava je 1220. godine u ovom manastiru osnovao budimqansku Eparhiju.

PODVRH, crkva podignuta 1606. godine, u vreme patrijarha pe}kog Jovana Kantuma. U ovoj crkvi je na|eno Divo{evo jevan|eqe iz 1330. godine.

Manastir PRASKVICA u Milo~eru.

Poti~e iz 1050. godine. Darovnicu manastiru Jelene An`ujske, potvrdio je wen sin kraq Milutin Nemawi}.

Crkva SVETOG \OR\A u Podgorici.

Iz prednemawi}kog perioda, stara je preko 900 godina.

Jedna je od najstarijih aktivnih crkava u Crnoj Gori.

Saborni hram VASKRSEWA HRISTOVOG u Podgorici. Veli~anstveni hram, sazidan u na{e doba.

Manastir BA[KA na Skadarskom jezeru.

Zadu`bina zetskih vladara Bal{i}a, 14 – 15. vek.

Crkva BLAGOVESTI PRESVETE BOGORODICE, iz 1439. godine, zadu`bina je knegiwe Jelene Bal{i}, k}erke Svetog kneza Lazara Kosovskog.

Manastir SVETOG PETRA I PAVLA u Bijelom Poqu, podignut oko 1190. godine.

Zadu`bina kneza Miroslava, brata Stefana Nemawe.

Ovde je napisano Miroslavqevo jevan|eqe 1196. godine.

Crkva SVETOG LUKE u Kotoru, iz 1105. godine.

Podignuta u vreme gospodina Nemawe velikog `upana i wegovog sina Vukana, kraqa Dukqe... kako je uklesano na kamenom dovratku iznad ulaznih vrata crkve.

Manastir MORA^A, sagra|en 1252. godine.

Zadu`bina je kneza Stefana, sina Vukanovog i unuka Nemawinog.

Crkva SVETOG NIKOLE, sazidana je 1701. godine, prilozima kotorskih parohijana uz pomo} kraqa Nikole.

Saborni hram SVETOG JOVANA VLADIMIRA u Baru.

Zavr{en je 2016. godine.

Ovo je najve}a saborna crkva u Crnoj Gori, a tre}i po veli~ini pravoslavni hram u svetu, posle Hrama Hrista Spasiteqa u Moskvi, i Hrama Svetog Save u Beogradu.

34

Manastir OSTROG Ovde su prepodobni Kirilo i Metodije i wihovi u~enici krstili Srbe oko 859. godine.

U manastiru po~ivaju mo{ti Svetog Vasilija Ostro{kog. Jedno je od najve}ih mesta hodo~a{}a na Balkanu, a i {ire.

Manastir SVETE TROJICE, Pqevqa.

Pretpostavqa se da je nastao pre turskih osvajawa 1465. godine. Gotovo celo Pqevaqsko poqe i delom okolne visoravni bile su wegovo vlasni{tvo. Gradi} Pqevqa nastao je na mestu gde je bila manastirska pqevara (ostava za `itnu plevu). Manastir je kroz ceo 17. i 18. vek bio jedno od najznamenitijih prosvetnih centara u celom Polimju i Poarju Ă­

Pablo Ruiz Pikaso (Malaga, 25. oktobar 1881 – Mu`in, 8. april 1973).

PIKASOVA RAZGLEDNICA NA ]IRILICI Wegovo puno ime je Pablo Dijego Hoze Francisko de Paula Huan Maria de los Remedios Cipriano de la Satistima Trinidad Martur Patricio Cito Ruiz Pikaso... ...i ~ine ga imena raznih svetaca, ro|aka, dok je prezime po kojem je poznat pripadalo wegovoj majci. edavno se u dru{tvu „upu}enih” poveo razgovor o slikaru Pablu Pikasu. Neko je na sajtu „Pikaso N administrej{en” (Picasso Administration), asocijacije

koja se bavi ~uvawem dela i imena Pikasa, video mapu sveta na kojoj su obele`ene zemqe i gradovi u kojima je

Bra~ni par Pikaso

„Glava `ene (Fernande)1909” Uqe na platnu dimenzija 59 h 50 cm Nastalo je tokom wegovog boravka u Kataloniji.

U Narodni muzej stiglo je 1949. godine.

Erih [lomovi} je dobio sliku na poklon u Parizu.

Nemci su ga zbog Pikasa streqali 1943. godine. @enski deo porodice spasao je sliku.

Pikaso zastupqen svojim delom. Pitawe je bilo za{to nije ubele`ena i Srbija, jer Narodni muzej u Beogradu ima wegovu sliku „Glava `ene”.

Pikaso je pre rata, 1926. i 1936. godine u~estvovao sa svojim radovima na izlo`bama savremenog francuskog slikarstva u Beogradu, pored ostalih znamenitih imena.

Ono {to je bilo poznato je da je Pikaso odr`avao prijateqske i profesionalne veze sa na{im umetnicima: Aleksandrom Derokom, Rastkom Petrovi}em, Mikom Petrovom.

Pikaso je 1925. godine sara|ivao i sa osniva~ima ~asopisa „Svedo~anstva” – Milan Dedinac, Du{an Mati}, Marko Risti}, Aleksandar Vu~o, Rastko Petrovi}, M. Dimitrijevi}. On im je slao ilustracije za neke wihove tekstove. Poznato je da je Rastko Petrovi} posedovao nekoliko Pikasovih radova koji su, na `alost, izgubqeni u bombardovawu Beograda 6. aprila 1941. godine kada je bomba pogodila wegovu ku}u u ulici Kraqice Marije.

Mawe je poznato da je udru`ewe „Cvijeta Zuzori}” u SANU organizovalo izlo`bu savremenog francuskog slikarstva gde su bila izlo`ena 53 dela Pikasa, Zadkina, F. Le`ea, A. Lota, [agala, Varokijea, Delonea i wegove `ene Sowe, Sirvatija i Japanca Fu`ite.

Prikaz te izlo`be iza{ao je u „Srpskom kwi`evnom glasniku” 1926. godine i u „Letopisu Matice srpske” iste godine. Autori prikaza bili su Rastko Petrovi} i Milan Ka{anin.

Deset godina kasnije, 1936. godine pod pokroviteqstvom kneza Pavla otvorena je izlo`ba savremenog francuskog slikarstva u organizaciji pokroviteqa i promotora moderne umetnosti Pola Rozenbera i Pola Epstena, koji su bili prijateqi kneza Pavla.

Na izlo`bi, koja je predstavqena u paviqonu „Cvijeta Zuzori}”, iz savremenog francuskog slikarstva izlo`eno je 109. radova.

Predstavqeni su: Pjer Bonar (11 radova), @or` Brak (16 radova), Edvard Vojer (8 radova), Andre Deren (6 radova), Mari Loransen (8 radova), AnriMatis (13 radova), Amadeo Modiqani (12 radova), Pablo

35

Pikaso (16 radova), @or` Ruo (3 rada), A. Dinoaje de Sengonzak (6 radova) i Moris Utrilo (10 radova).

Prikaz izlo`be napisao je Milan Ka{anin, kao i deset godina ranije za prethodnu izlo`bu.

Pikaso se borave}i u Rimu 1917. godine upoznao sa ruskom balerinom Olgom Hohlovom. Upoznao je dok je radio na baletu „Parada”. Bila je to qubav na prvi pogled. Iako su prijateqi poku{avali da ubede 37godi{weg umetnika da se ne `eni, u julu 1918. godine par se ven~ao u pravoslavnoj crkvi Aleksandra Nevskog u Parizu. Mladenci su imali zna~ajno mesto u pariskom dru{tvu. Olga i Pablo su zajedno dobili novi dru{tveni status, postali su zna~ajne javne li~nosti.

Olga, ro|ena u ^ernigovskoj guberniji, {est godina pre poznanstva sa Pikasom je postala deo ~uvene trupe „Ruski balet” Sergeja Djagiqeva i po~ela da gostuje po Evropi i SAD. Mlada balerina je odmah postala slikareva muza. Pikaso je pratio svoju voqenu na svim gostovawima i slikao wene portrete. Me|utim, brak je bio buran, pun sva|a, vike i prebacivawa. Ona je bila bur`ujka, `elela je da napreduje na dru{tvenoj lestvici, volela je formalne skupove, dok je Pikaso bio boem, voleo je druga~iji na~in `ivota. Godine 1921. dobili su sina Pola (Paola). Pikaso je prvi put postao otac.

Ro|ewe sina uticalo je na Pikasov rad, pa je avangardista Pikaso po~eo u svoje slike da ubacuje porodi~ne motive, majke koje doje decu. U mnogim wegovim radovima tog perioda pojavquju se radost i neuobi~ajena ne`nost: umetnik je napravio desetine crte`a `ene i sina. Scene porodi~ne idile svedo~e o o`ivqavawu Pikasovog interesa za antiku i renesansu, koji se pojavio kada je tek upoznao Olgu, a wu iskqu~ivo slika na realisti~an na~in. Pri~a se da je na tome insistirala sama balerina, koja nije bila poklonik

Portret Olge iz 1918. © FOTO SUCCESSION PICASSO 2018

Zami{qena Olga

36

Portret Olge Pikaso

savremene umetnosti i `elela je da „prepozna” svoj lik na platnu. Tako je po~eo neoklasi~ni period u Pikasovom stvarala{tvu. Iz ovog perioda poti~e i

„Materinstvo”

@ena u crvenoj foteqi

Raspe}e

~uveni „Portret u porodici. Potom je foteqi”, gde Olga kao Olga saznala da su se sa trona „vlada otac i brat `ivotom i umetno{}u”. prikqu~ili Savremenici su belogardejcima, dok su smatrali da je Pikaso majka i sestra `ivele u na tom platnu ulep{ao potpunom siroma{tvu. svoju muzu. Fotografije Wihov unuk i direktor mogu da demantuju takve Muzeja „Pikaso” u tvrdwe.

Malagi Pikaso Mla|i, Supru`nici su svoje Bernar Ruis Pikaso iz vreme provodili po arhive svog ~uvenog salonima i dvorcima pretka, je u Rusiju ~uvene gospode. Ali doneo porodi~nu gledaju}i portrete kolekciju nepoznatih Hohlove iz tog vremena, radova koji su slu~ajno te{ko da se mo`e bili na|eni u koferu zakqu~iti da je ona Olge Hohlove. Na svim bila zaista sre}na.

Pikasovim platnima U delima iz ciklusa iz tog perioda, 1923 - ^estitka Pikasa Hohlovu „Materinstvo”, Olgu Hohlova deluje kao da gotovo ne}ete je povu~ena u sebe. U prepoznati, jer je Pikaso prikazuje kao olimpijsko wenom pogledu mogu se o~itati zami{qenost i briga. bo`anstvo. Ovaj period, o~igledno, bio je jedan od Osim {to se sekirala za zdravqe svoje porodice, najsre}nijih u Olginom `ivotu, a ona gotovo sve vreme balerina je morala da napusti scenu zbog povrede. provodi sa sinom. Na fotografijama i amaterskim kratkim filmovima Hohlova izgleda radosno i Osim umetni~kog Pikasovog prisustva u na{oj kulturi, bezbri`no: igra se s detetom, osmehuje se. wegova porodi~na povezanost sa Srbijom mawe je Me|utim, problemi nisu tek tako nestali. Olgina poznata. porodica `ivi u siroma{tvu, iako Pikaso u Rusiju U Beogradu je pre rata `iveo brat ruske balerine Olge redovno {aqe novac, pa ~ak i svoja dela. Hohlova pati, Hohlove, prve Pikasove `ene, Nikolaj, koji je u Srbiju brine se o majci, koja je pretrpela sr~ani udar. Svi do{ao kao oficir carske Rusije, be`e}i ispred poku{aji da organizuju sastanak su propali. Zbog revolucije. prevelike brige o porodici i lo{eg raspolo`ewa, kvare Prilikom bega iz Rusije, Nikolaj Hohlov u jednom se i odnosi Olge sa mu`em. izbegli~kom logoru u Bugarskoj nailazi na ~lanak u Godine 1925. u radovima Pikasa zavr{ava se period novinama koji govori o udaji wegove sestre za poznatog klasi~ne lepote, koja se tako|e zvao „Period Olge”. slikara Pabla Pikasa. Tako posle godina odvojenosti on Tokom naredne decenije wen lik prelazi kroz stupa u kontakt sa sestrom. Prvo vreme wegovog boravka zastra{uju}e transformacije. Na platnu „Gola u u Srbiji je vreme nesnala`ewa i oskudice. foteqi” iz 1929. godine vi{e ne vidimo anti~ku Deroko o tome pi{e u svojoj kwizi „Jeroplan nad lepoticu ili zami{qenu muzu, nego pravog monstruma – Beogradom”. Dok je sa Rastkom Petrovi}em boravio u ru`nu, bezobli~nu figuru. U woj ima vi{e patwe nego Parizu, prilikom jedne posete Pikasovima, bio je qubavi. zamoqen od Pikasa i wegove supruge Olge da urgira, Iako ih je zaista vezivala qubav, a slava wenog mu`a ukoliko je mogu}e, da Nikolaj dobije zaposlewe u vojsci. vrtoglavo rasla, `ivot Olge nije bio radostan.

Kod potomaka Nikolaja Hohlova, wegove unuke koja `ivi Svakodnevicu su joj mra~ile tu`ne vesti iz domovine. u dedinoj ku}i na Vo`dovcu, sa~uvana je prepiska Olge Rusija je u to vreme grcala u gra|anskom ratu. Posledwi Hohlove sa bratom Nikolajem. Kopije nekih dopisa, ali put Hohlova je u Rusiji bila 1915. godine. Posle ve}ina prepiske na ruskom tra`i obimnije Revolucije, ona cele tri godine nije imala vesti o svojoj istra`ivawe. Prepiska se prekida na po~etku rata, kada

37

1942. godine Nikolaj Hohlov nestaje, gubi mu se svaki trag, tako da porodica do danas nema bli`e podatke o wegovom nestanku. Ostalo je u porodi~noj pri~i da je Olga izuzetno patila za bratom sa kojim je, kako se i vidi iz prepiske, bila veoma bliska. Ta porodi~na bliskost izme|u brata i sestre vidi se i u tome {to je Pikaso svojeru~no pisao Nikolaju i ~ak se potpisao }irili~nim pismom. Isto to se vidi i iz pisama malog Pola ujaku kojeg nije neposredno upoznao. Majka mu je, neguju}i porodi~ne veze, predo~ila ujakov lik i zna~aj u wihovom `ivotu.

Porodica Pikaso je do kraja brinula i materijalno pomagala Nikolaja. Postoji jedna fotografija Nikolaja na kowu za koga ka`u da su mu ga kupili Pikaso i Olga.

Nikolaj je, ina~e, bio vrstan poznavalac i odgajiva~ kowa i na Vo`dovcu je dr`ao ergelu koja mu je bila izvor prihoda.

Kako pi{e u dokumentima, Hohlovi su poreklom iz Kijevske Rusije, gde su u guberniji Uman posedovali veliko imawe. U dokumentima su navedena imena Stjepana Hohlova i Lidije Veni~enko, kao roditeqa Nikolaja, Olge i jo{ jednog sina ~ije ime ne znamo, jedino znamo da je radio kao lekar u sovjetskom Crvenom krstu.

Olga i Pablo bili su u braku 16 godina, Bili su jedan od najpoznatijih bra~nih parova svetske umetnosti. Ona je bila wegova muza i model za wegova brojna ~uvena platna, ali je za to vreme Pikaso bio sa mnogo `ena, imao dosta prolaznih avantura, a najvi{e je voleo Mariju Terezu Volter, koju je upoznao kada je bila sedamnaestogodi{wakiwa, a on je imao 46. godina. @ivela je u istoj ulici u kojoj su Olga i Pikaso imali stan i brzo je zapala za oko slavnom slikaru. Sve vi{e vremena provodio je sa wom, a veza je bila tajna sve dok Olga nije saznala da je Mari trudna. Pikasu je rodila }erku Maju, a on je ostao u formalnom braku sa Olgom, jer nije hteo da deli imovinu sa wom i zato se zvani~no nisu razveli do kraja wenog `ivota. Pablo slika jedan od svojih najpoznatijih ciklusa – „Raspe}a”. Lik Olge postaje te`ak, Pikaso je predstavqa kao da je okamewena.

U radovima umetnika wegov brak li~i na dvoboj, u kojem nema pobednika – samo `rtve.

Veza slikara sa Hohlovom se kona~no zavr{ila 1935. godine i to veoma dramati~no. Pikaso je ~ak ostavio umetnost – godinu dana nije slikao. Olga je umrla od raka 1955. godine. Sve do posledwih dana svog `ivota pisala je Pikasu pisma.

Ovaj sa`eti prilog je podsetnik na vreme koje je ve} nestalo u se}awu, a kako ka`e Emil Sioran „Istorija bele`i samo one narode koji imaju kontinuitet”.

Kroz pet zna~ajnih platna pogledajte razvoj romanse izme|u slavnog slikara i ruske balerine í Izvor: globalna mre`a internet Pripremio Haxi Du{an Glu{ac

38

MALI MASLAC

Ispravno bi bilo re}i PTI BER (PETIT BEURRE), ali u duhu na{eg jezika odoma}ilo se PETIT BER. Kad mu pri|ete, pa ga zagrizete, a on pr{ti i miri{e... nema se vremena da se misli na ne{to drugo, nego samo da se {to pre sa`va}e taj mali zalogaj zadovoqstva - taj mali Petit Ber, jednostavnu ~aroliju ukusa! Nastao je po ugledu na engleske biskvite toga vremena.

Uzgred, kad govorimo „mali”, ~isto da znate da u prevodu sa francuskog ime keksa i zna~i - mali maslac, ali to nije ono o ~emu bismo hteli da pri~amo.

Nas zanima - znate li koliko rupica i zubaca ima ovaj keks? I za{to ih uop{te ima?

No, krenimo redom. Godine 1886. u Nantu stvoren je i patentiran {irom sveta ~uveni keks, koji se i daqe pravi prema istom receptu u fabrici koja nosi inicijale wegovog tvorca, Luja Lefevra Utila (Louis Lefevre-Utile). Perfekcionista sa smislom za marketing, Lefevr-Util, shvatio je va`nost pakovawa i gra|ewa izgleda brenda. Sa velikom pa`wom je birao sastojke vrhunskog kvaliteta za svoj proizvod, mleko, jaja, bra{no...

Reklami je pridavao veliki zna~aj i za te potrebe anga`ovao velike umetnike svoga doba. Svoj izgled keks duguje kalupu koji je Luj doneo iz Engleske. Na prvi pogled se ne bi primetilo ni{ta neobi~no u prili~no jednostavnom oblikovawu keksa, ali postoji nekoliko ~iwenica o brojevima koji su veoma zanimqivi.

Kada pogledate keks, uo~i}ete uglove, zupce i rupice, ali pre nego {to keks pojedete, verovatno bi retko kome palo na pamet da sve to broji i dobijenim iznosima dodeli neko dubqe zna~ewe.

A zna~ewe je, zapravo, usko povezano s vremenom. ^etiri ugla, koliko ih ima Petit Beurre, simbolizuju ~etiri godi{wa doba.

Keks ima 52 zupca, koji predstavqaju 52 sedmice u godini, dok broj rupica na svakom keksu iznosi 24, koliko iznosi i broj sati u jednom danu!

Jednostavno! Prosto! í

MIRIS BELOG GRADA

KRHKO JE ZNAWE... PROVERITE GA

OD RO\EWA SA SVIH STRANA

1 2 3 4 5

Prvi templarski Veliki Majstor bio je: A) grof od [ampawe Ig de Pejen B) Bernar od Klervoa V) Fabre Palaprat

Najstarija o~uvana crkva na svetu je: A) crkva Svetog Save Osve}enog u Judejskoj pustiwi B) crkva Svete Katarine na Sinaju, Egipat V) crkva Ro`destva Hristovog u Vitlejemu, Izrael

Horologija je: A) nauka o merewu vremena B) istorija nastanka horova V) horor filmovi – stil u filmskoj umetnosti

I najmawe pismo odaje poseban miris, a uzbu|ewe pred povezanim stranicama nove kwige nosi ne{to od radosti Erosa, koji je i sam sav satkan od mirisa. No, ima i mirisa ~itavih gradova, postoji nekakav preovla|uju}i odeur, scent, profumo, ili duft, Rusi bi rekli zapah, po kome se raspoznaju i pamte gradski kvartovi, ulice ili predgra|a, jednak s prole}a, kao i u zimu.

Francuski grad miri{e na parfeme, Alza{ka varo{ Kolmar na kola~e, miris vlage ali i otpadnih voda podse}a na Veneciju. A po mirisnoj slici dubrova~kih `ardina spravqen je i parfem.

Miris nije jednostavna datost, tek ~ulni podatak uhva}en }elijama sluzoko`e nosa.

U sebi sadr`i zna~ewa i wegove nijanse, dopuwava vi|eno, upu}uje na skriveno te je re~itost mirisnog katkad ve}a od re~itosti vidqivog. Svi napori onog ugla|enog gospodina, na primer, da se u dru{tvu nametne svojom istan~ano{}u, propadaju uglavnom zato {to se ose}a na vi{ednevni znoj. Po mirisu je mogu}e raspoznati siroma{tvo i bogatstvo, i zdravqe, naprednost ili zaostalost dru{tva, starost ili mladost. Po mirisu se razlikuju prostori marqivosti i lewosti – miri{e glad, a miri{e i sitost.

Preplitaji ~etinarskih, vo}nih i cvetnih mirisa, posebno s prole}a i leti, putuju sokacima i atarima Srbije.

Ali, i da ume da zaudara, onoliko...

HOTELI I KAFANE STAROG BEOGRADA Kada je u jesen 1841. godine knez Mihailo Obrenovi} o svom tro{ku po~eo da zida hotel „Staro zdawe” na uglu dana{wih ulica Kraqa Petra i Gra~ani~ke, a na mestu starog Cincar-hana, Beogra|ani su bili iznena|eni. „Staro zdawe” je PRVI HOTEL koji je Beograd dobio.

U tursko vreme, koje su Beogra|ani tih godina upravo ostavqali iza sebe, znalo se za karavansaraje i hanove.

Karavansaraji su bili jednospratne gra|evine pravougaone osnove sa unutra{wim dvori{tem i sobama na spratu za putnike. Hanovi su skromnije gra|evine, ali su tako|e slu`ili za primawe gostiju. Bilo ih je mnogo vi{e od karavansaraja. Ni jedni ni drugi, me|utim, nisu mogli da se pohvale ni najneophodnijim name{tajem, o ~isto}i da se ne govori.

Oto Dubislav Pirh je 1829. godine posetio Beograd i tom prilikom zapisao: „Tra`iti zasebnu sobu, to putniku i ne pada na pamet. U jednom uglu se prostre }ilim, spusti prtqag i putnik je sme{ten...”

Koji organ na{eg tela se ne mewa od ro|ewa do smrti?

A) nos B) o~i V) nokti

Nastavak stihova Svetosavske himne „Sa svih strana svi Srbi” glasi: A) sa Save i Morave B) sa Dunava i Save V) s mora i Dunava

RE[EWA KVIZA NA STRANI 43

40

Hayi Du{an Glu{ac

1898. Hotel „Staro zdawe”

Ru{ewe hotela „Staro zdawe” Knez Mihailo je shvatio da Srbija mo`e da se pribli`i Evropi, izme|u ostalog, i hotelom u kome }e odsedati stranci. Zato je hotel „Staro zdawe” podignut ne samo u stilu sli~nih gra|evina na Zapadu, ve} je 1843. godine, kada je hotel po~eo da radi, pore|eno sa najvi|enijim hotelima Be~a i Pe{te.

Hotel „Staro zdawe”, koji se najpre zvao „Kod jelena”, zbog bronzane figure jelena na fasadi zgrade (figura je

Dugo godina je bio vlasni{tvo dinastije Obrenovi}a.

Podigao ga je knez Mihailo Obrenovi} svojim novcem.

Zarad suparni{tva, desetak godina kasnije i knez Aleksandar je podigao hotel „Srpsku krunu” na uglu dana{weg Studentskog trga i Uzun-Mirkove ulice kao vlasni{tvo vaskrsle dinastije Kara|or|evi}a.

Prvi beogradski hotel „Staro zdawe” zauzimao je ceo blok izme|u dana{wih ulica Kraqa Petra, Gra~ani~ke, Ivan Begove i ^ubrine. Zgrada je zavr{ena 1843. godine. U po~etku se hotel zvao „Zdanije” ili „Veliko zdawe”, a kada je knez Aleksandar Kara|or|evi} sazidao hotel „Srpsku krunu”, knez-Mihailov je shodno redosledu zidawa, dobio naziv „Staro zdawe”.

Osim „Starog zdawa” koje je imalo oko stotinu, ostali hoteli jedva su dosezali broj od tridesetak soba.

Krajem 19. i po~etkom 20. veka Beograd je mogao da se pohvali sa dvadeset ~etiri hotela. Ve}ina zgrada u kojima su su se nalazili poru{ena je ili je promenila namenu. Jedino je hotel „Gr~ka kraqica” na kraju Knez Mihailove ulice ostao ugostiteqski objekat.

Knez Aleksandar Kara|or|evi}, biv{i a|utant kneza Mihaila Obrenovi}a, podigao je hotel „Srpsku krunu” kao znak mo}i i povratka na vlast Kara|or|evi}a i kao odgovor na „Staro zdawe” Obrenovi}a.

Ipak, hotel nije mogao da se poredi sa „Starim zdawem”.

Kao hotel, „Srpska kruna” je u svoje vreme po svemu bio ugostiteqski objekat prvog reda. U wemu su odsedali stranci i doma}i bogati gosti. Imao je 17 soba na spratu. Pet najboqih bile su okrenute ka Knez Mihailovoj ulici, a po {est soba se nalazilo u bo~nim krilima. U prizemqu su se nalazile kafana, bilijarska soba, ~itaonica i trpezarija. Hotel je u prizemqu, prema Kalemegdanu, imao terasu koja je bila vrlo atraktivna za goste. Povr{ina hotela bila je oko 1.620 m2.

„Srpska kruna” uni{tena u po`aru 1849. godine), zakupac hotela \or|e Mili~evi}, svetski ~ovek, mewa naziv hotela u „Grand hotel”. Renovirani hotel je bio veli~anstveno zdawe, sa oko stotinu soba, svaka sa dvokrilnim vratima i parketom, stanovima u jednom delu zgrade. Sa balkona na samom uglu zgrade obratila se 1876. godine @ana Merkus koja je godinu dana ranije u~estvovala, kao dobrovoqac, u Hercegova~kom ustanku.

U prostorijama hotela „Staro zdawe” 1884. godine otvorio je radwu Pavle Temeqki}, PRVI SRPSKI KROJA^ EVROPSKIH ODELA. Tu je 1845. godine po~ela da radi i PRVA [KOLA IGRAWA Fridriha Goldmana, tancmajstora austrijskih regimenti.

Do izgradwe Kapetan-Mi{inog zdawa, hotel „Staro zdawe” bio je najve}a zgrada u Beogradu.

„Srpska kruna” danas Zgrada je zavr{ena 1853. godine, a hotel je otvoren godinu dana kasnije, 1854. godine.

Doga|aj oko zavr{etka gradwe hotela „Srpska kruna” nedeqama je bilo glavna tema razgovora u beogradskoj ~ar{iji.

Naime, tada{wi zakupac hotela odlu~io je da u toku leta promeni krov. Da ne bi ometao goste, koji su hrlili u novi hotel, pogodio je s majstorima da popravqaju deo po deo. Me|u zidarima je bio i majstor Stojan, }utqiv, stalno zami{qen, reklo bi se nesre}an ~ovek. @iveo je u nekom selu na jugu Srbije a u Beograd dolazio kao sezonski radnik.

41

Posao na krovu tekao je nesmetano. Jednog dana nebo se natu{tilo. O~ekuju}i ki{u, majstori su po`urili da otkriveni deo prekriju velikim platnom kako se ne bi o{tetio tavan a zatim si{li. Nisu primetili da je na krovu ostao majstor Stojan da zategne platno na jo{ nekoliko mesta.

Sru~ila se oluja, i to takvom silinom da je platno sa zidarom vetar podigao kao pero i poneo ga preko kalemegdanske padine, pa preko Save i spustio na zemqu tek na novobeogradskoj strani!

Kako se ose}ao nesre}ni majstor Stojan na „lete}em }ilimu”, to je samo on znao. Nije povre|en, ali je nekoliko dana bio van sebe. Ubrzo se izgubio iz Beograda i o wemu se nikada vi{e nije ~ulo. Niko se ~ak nije na{ao da mu objasni da ga je „zgrabila” takozvana pijavica.

Posebna vrednost ove zgrade je autenti~nost objekta, koji je sa~uvan kao jedini reprezent prvih modernih hotela „evropskog tipa” u Beogradu. U razvoju beogradske arhitekture objekat predstavqa zna~ajnu gra|evinu po konstruktivnim, oblikovanim i funkcionalnim osobinama, a posebno dokumentuje period najintenzivnije izgradwe Beograda u 19 veku. O~uvawu autenti~nosti zdawa doprinelo je to {to je u popravkama posle ratnih bombardovawa i adaptaciji sedamdesetih godina 20. veka najve}im delom zadr`ala prvobitni izgled i veli~inu.

Hotel se nalazio na samom kraju Knez Mihailove ulice u Uzun-Mirkovoj ulici, centru varo{i i postao je mesto

MIRIS BELOG GRADA

42

Beograd, obala Save, pre 81. godinu

okupqawa srpske elite. Pro~uo se balovima i koncertima koji su se odr`avali u velikoj sali. Hotel „Srpska kruna” radio je deceniju i po, a onda je prodat Beogradskoj op{tini koja je tu ostala ~ak i posle Drugog svetskog rata. Sada se u toj zgradi nalazi Biblioteka grada Beograda na broju 56. Od 1981. godine predstavqa nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture. Hotel „Staro zdawe” je kraqica Natalija, `ena kraqa Milana Obrenovi}a, prodala srpskoj dr`avi a dr`ava je istu zgradu ustupila Direkciji `eleznica. Danas se tu nalazi prelepa zgrada Narodne banke Srbije.

Nijedan hotel u 19. veku nije u tom veku i sru{en. Danas postoji samo sedam hotela iz tog vremena, ali ne slu`e ranijoj svrsi. Zanimqivo je da se ime hotela „Kod Londona” prenelo i na wegovu okolinu.

I trg Slavija je dobio naziv po istoimenom hotelu i kafani u blizini.

Kafane otvorene posle Drugog srpskog ustanka bile su jedino javno mesto okupqawa, pa je sasvim prirodno {to su postale sredi{te dru{tvenog i politi~kog `ivota.

Konferencija predstavnika velikih sila posle tragi~nog doga|aja na ^ukur-~esmi odr`ana je u kafani hotela „Srpska kruna”. Razgovaralo se cele no}i izme|u 3. i 4. juna 1862. godine.

Jedna putuju}a pozori{na trupa 1867. godine je u zakupqenoj sali hotela „Srpska kruna” igrala pozori{ne predstave za 20 dukata mese~no. Naravno, kiriju je pla}ao pozori{ni odbor! „BEOGRAD KOGA VI[E NEMA” Milenko Todorovi}

NA[A PRI^A VA[E ^ITAWE

SLUH

Foto: Pinterest

egao sam pre vremena u krevet, ~ini mi se da sam L nazebao, da ~ak imam

ROBERT MUZIL (1880 – 1942), austrijski pisac, stekao slavu romanom „^ovek bez kvaliteta”(1930).

temperaturu. Posmatram plafon sobe, ili je to mo`da crvenkasta zavesa nad balkonskim vratima hotelske sobe, te{ko je odgonetnuti.

Tek {to sam s tim zavr{io, i ti si po~ela da se skida{. ^ekam. Samo te ~ujem.

Nerazgovetno hodawe; u ovom delu sobe, u svakom. Prilazi{, da bi ne{to stavila na krevet; ne obra}am pa`wu, a i {ta bi moglo da bude? U me|uvremenu otvara{ plakar, ostavqa{ ili vadi{ ne{to iz wega; ~ujem kako ga zatvara{. Stavqa{ tvrde, te{ke predmete na sto i mermernu plo~u komode.

eprestano si u pokretu.

Zatim prepoznajem poznati N {um raspu{tawa kose i ~e{qawa. Potom {um vode u

lavabou. Pre toga, skidawe ode}e; sada ponovo; neverovatno koliko ode}e skida{. Sada si izula cipele.

Zatim tvoje ~arape nemarno zavr{avaju na mekom tepihu, ba{ kao cipele pre toga. Sipa{ vodu u ~a{e; tri, ~etiri puta, uop{te ne mogu da zamislim za {ta. Ne znam vi{e {ta bih jo{ mogao da zamislim, dok ti o~igledno u stvarnosti uvek pronalazi{ ne{to novo. ujem kako obla~i{ spava}icu. Ali tu nije kraj.

Ostaje jo{ stotinu radwi. Znam da zbog mene `uri{; ^ o~igledno da je sve to neophodno, ide uz tvoje najprisnije

POEZIJA INVICTUS NEPOBEDIVI Iz dubine tame {to me prekriva, crne kao bezdan, s kraja na kraj.

Zahvaqujem bogovima, koji god da su, za moju nepokornu du{u.

U razjarenim ~equstima sudbine, nisam ni trepnuo ni zaplakao; Od batinawa usuda, glava mi je krvava, ali nesagnuta.

Izvan ovog sveta gneva i suza, ne nazire se ni{ta osim stra{ne senke, ali pretwa koju nosi vreme zate}i }e me bez straha.

Nije va`no koliko je uzak prolaz Koliko je te{ka kona{na presuda Ja sam gospodar svoje sudbine Kapetan moje du{e.

Vilijam Ernest Henli (1849 – 1903) Uticajni engleski pesnik, kriti~ar kasne viktorijanske ere u Engleskoj.

Iako je napisao nekoliko kwiga poezije, najvi{e je poznat po svojoj pesmi „INVICTUS” iz 1875. godine, delu koji se pojavquje u svesti javnosti.

Ja, i poput nemog protezawa `ivotiwa, uz nebrojeno mno{tvo nesvesnih pokreta od jutra do sutra, upada{ u ne{to gde ~ak ni moj da{ak ne dopire do tebe!

Slu~ajno ose}am to, jer imam temperaturu i ~ekam te.

Preveo s nema~kog Nikola B. Cvetkovi}

RE[EWA KVIZA 1A 2V 3A Horologija je nauka o merewu vremena i ve{tina gra|ewa instrumenata za merewe vremena (satovi, ~asovnici, hronometri, klepsidre). Horolozi su sajxije, urari i qubiteqi i kolekcionari satova.

4B U pitawu su, poga|ate, u{i, nos i o~i. Ipak, ne{to tu nije ta~no, i u domenu je mita, ne samo u Srbiji, ve} u celom svetu, a koji razbija prim. dr Novak Vukoje, otorinolaringolog - hirurg, ~lan Evropske akademije nauka, a koji iza sebe ima na hiqade operacija u{iju i noseva.

Moram da razo~aram sve koji tvrde da u{i i nos rastu do smrti.

To uop{te nije ta~no! U{i zavr{avaju svoj rast u {estoj godini a nos u 18. godini. Zato se operacije u{iju kod dece rade posle

navr{enih {est godina, a nosa posle 18 - navodi ovaj stru~wak.

Na pitawe za{to onda qudi, ne samo u Srbiji, veruju da ti organi rastu do smrti, on ka`e: - U starosti dolazi do lagane atrofije mekih tkiva glave i lica. Taj proces ne zahvata u{i i nos jer su hrskavi~avi organi, a hrskavica se ne smawuje. Dakle, samo se smawuje okolno tkivo i u{i i nos onda deluju kao da su u starosti porasli - obja{wava prim. dr Vukoje. Prema wegovim re~ima, bilo bi potupno iluzorno da qude operi{emo znaju}i da }e se rad hirurga za dve, tri godine promeniti ili izobli~iti.

- Da u{i i nos rastu ~itavog `ivota, sve plasti~ne operacije tih delova tela onda bi se ponavqale na dve, tri godine po{to bi se rezultati ve} izvedenih operacija mewali - naveo je taj lekar. Prim. dr Novak Vukoje navodi da su o~i jedini delovi tela koji se ne mawaju od ro|ewa do smrti.

- Wihov obim i veli~ina kakvi su na ro|ewu, takvi su i na kraju `ivota - kazao je on. (izvor: „Blic”) 5V

43

[ETA(J)MO SRBIJOM!

NAJ, NAJ, NAJ...

\ERDAPSKA KLISURA

erdap najve}a i najlep{a klisura Evrope, \ milenijumima magi~no privla~i qude iz svih krajeva sveta. Dunav i ~udesni i neponovqivi pejza`i

klisure koju je probio kroz ju`ne Karpate, svedoci su i mesto nastajawa prve civilizacije u Evropi. Qudi su oduvek ose}ali neodoqivu potrebu da pot~ine divqinu i osvoje lepotu ovih predela. Tragovi takvih qudskih poku{aja, od vremena rimskih legija do dana{wih dana, ostali su na stenama klisure, na pe{~anim obalama, u naseqima. \erdapska klisura je nastala u prastaro vreme kada se zbog velike geolo{ke kataklizme ovaj deo Karpatskog masiva rascepio i razmakao. Kroz taj rascep Panonsko more oteklo je prema Crnom. U \erdapskoj klisuri nalazi se jedan od najlep{ih nacionalnih parkova u Evropi. ^ak i ako se neko ne sla`e s tim, wegova geolo{ka istorija je nesporna, jer je \erdap, park sa najstarijom geolo{kom istorijom u Evropi. To je sigurno i najdu`a kompozitna dolina Starog kontinenta, a ~ine je tri klisure, dva kawona i tri kotline. \erdapska klisura je najve}a i najstarija vodena probojnica Evrope u kojoj je Dunav najdubqi i naju`i.

Ako `elimo, superlative mo`emo da re|amo u nedogled, jer se za to pobrinuo Dunav, probiv{i klisuru, koja je najve}i evropski prirodwa~ki i arheolo{ki muzej u prirodi, gde se nalazi Lepenski vir, najstarije neolitsko naseqe, nastalo pre vi{e od 8.000 godina.

Nacionalni park \erdap je najve}i, najstariji i najboqe izra`eni zbeg reliktne flore i faune, prostor sa najve}im biodiverzitetom unutar jednog ekosistema i u svakom slu~aju to je park sa najve}im brojem istorijskih spomenika iz vremena Rimskog limesa na Dunavu.

44

Osnovne karakteristike klisure, duge 119 kilometara jesu: veliki pad, velika brzina vode i sna`ni vrtlozi, nagle promene {irine korita i dubine vode, stalna opasnost od podvodnih stena i hridi, jednom re~ju, veliki rizik za plovidbu, ali i veliko prirodno bogatstvo, koje je iskori{}eno za proizvodwu energije. Do izgradwe hidroelektrane „\erdap jedan� najmawa {irina Dunava iznosila je 165, a najve}a dubina 80 metara. Posle izgradwe {irina se pove}ala na 220, a dubina na 105 metara. Na izlasku iz \erdapske klisure, Dunav se naglo {iri, ali ni ovde nije imao miran tok zbog podvodnih stena koje su ga bezmalo pregra|ivale. Pri niskim vodostajima one su {tr~ale iz vode, pa se dobijao utisak da bi ~ovek mogao pre}i s jedne na drugu obalu ska~u}i sa stene na stenu. Svi problemi radikalno su re{eni izgradwom brane i brodskih prevodnica.

Za vas pisali i snimali Du{anka Duda i Trivko Ti}a Savi}

Gotovo svi narodi koji `ive na obalama Dunava: Ma|ari, Bugari, Nemci, Slovaci, naravno Rumuni i Srbi, ~ak i Turci, \erdapsku klisuru zovu Gvozdena vrata. Taj naziv zapravo se odnosi na wen naju`i deo, takozvani Kazan koji predstavqa jedan od najlep{ih prizora u ovom delu sveta. Ovde Dunav mewa svoju {irinu od nekoliko kilometara do nekoliko stotina metara, vijuga i juri, presecaju}i Karpate i grade}i mo}nu klisuru. \erdap, Gvozdena vrata, hiqadama godina predstavqa izazov za putnike, trgovce, ratnike i mirotvorce. To su vrata izme|u dva va`na kulturna i ekonomska dela sveta, izme|u doweg i sredweg Podunavqa. \erdap je oduvek i u ratu i u miru, bio prirodno strate{ko mesto ogromnog zna~aja. Zato je du` \erdapske klisure veliki broj istorijskih spomenika. Na ulazu u klisuru nalazi se stari grad Golubac i stena Babakaj. Pri~a se da su Turci uhvatili devojku Golubanu i da su je odveli u harem. Devojka nikako nije mogla da prihvati sudbinu haremske lepotice, pa su je Turci vezali za stenu Babakaj.

Devojka se na steni udavila, a grad na strmoj obali je nazvan Golubac. Goluba~ka tvr|ava izgra|ena je na nepristupa~noj stenovitoj obale reke, svojim najni`im delom malo ulazi u Dunav. Podignuta je verovatno po~etkom 14. veka, a prvi put se pomiwe u jednoj ugarskoj poveqi, kao tvr|ava sa ugarskom vojnom posadom. Kroz noviju istoriju, u vladavini Golupcem, smewivali su se Ma|ari, Srbi, Austrijanci i Turci. Uprkos mnogim velikim bitkama koje su se ovde odigrale, Golubac je i danas u prili~no dobrom stawu, pa predstavqa veoma interesantan lokalitet i jedan od najboqe o~uvanih utvr|enih sredwovekovnih gradova u Srbiji.

Na izlazu iz \erdapske klisure, kod Kladova, nalaze se ostaci druge, nekada mo}ne tvr|ave, Fetislam.

Izme|u ta dva sredwovekovna utvr|ewa, Nacionalni park krije jo{ dosta rimskih spomenika i ono {to je ovde najva`nije – Arheolo{ko nalazi{te Lepenski Vir, jedno od najzna~ajnijih otkri}a svetskih razmera.

Rezervat prirode Veliki i Mali [trbac sa Trajanovom tablom jedan je od najinteresantnijih i turisti~ki najatraktivnijih na \erdapu.

Na samom izlazu iz naju`eg dela klisure, Kazana, nalazi se i poznata Trajanova tabla.

Plo~a sa velikim natpisom poti~e iz 100. godine pre nove ere, a obele`avala je zavr{etak dela puta kroz Dowu klisuru. Na osnovu samog natpisa pretpostavqa se da je put napravio imperator Trajan u okviru priprema za rat sa Da~anima.

Na rumunskoj strani nalazi se crkva, a malo daqe u steni, isklesano je xinovsko lice da~anskog kraqa Decibela. Ostaci rimskog puta vidqivi su na obe re~ne obale. Tokom svojih ~estih prodora na istok, rimski imperator Trajan dosta se zadr`avao u klisuri. Vodio je te{ke borbe sa Da~anima i tek kada je napravio put kroz klisuru i most preko Dunava, uspeo je da ih porazi. Od nadolaze}e vode sa~uvano je samo naseqe Lepenski vir, Trajanova tabla i deo puta pored we.

Raznovrsni kra{ki oblici reqefa u ovom „isto~nom kr{u” odlikuju se smewivawem raznih geomorfolo{kih oblika na malim rastojawima; vrta~e, {karpe, ostewaci, sipari, okomite i {iqate stene, deluvijalni nanosi i drugo, {to je uslovilo stvarawe razli~itih vegetacionih i `ivotiwski zajednica. Zbog toga se privla~nost |erdapskih pejza`a, zasniva ne samo na reqefnoj raznolikosti i hidrografskim obele`jima, ve} i na {irokom spektru kombinovawa razli~itih vegetacionih oblika. Sa svojim kulturno-istorijskim nasle|em, nekim vrednostima novijeg porekla, odre|enim oblicima privre|ivawa i veoma specifi~nim folklornim obele`jima \erdap tokom cele godine pru`a posetiocima retke, privla~ne i neponovqive turisti~ke sadr`aje í

45

46

47

#OstaniUzSrpskiRotar

MISLI POZITIVNO, BUDI NEGATIVAN! Da li je Da li }e proiste}i ISTINITO? DOBRA VOQA i PRIJATEQSTVO? Da li je PO[TENO Da li }e biti prema svima? KORISNO za sve?